LEKOVITO BILJE _ISPIT

ETERINO-ULJANE, ZAlNSKE I LEKOVITE BILJKE

1

LEKOVITO, AROMATINO I ZAINSKO BILJE

SKRIPTA ZA ISPIT ZA SMEROVE:

HORTIKULTURA, RATARSKO-POVRTARSKI,

FITOMEDICINA


2

UVOD Lekovite biljke i lekoviti preparati biljnog porekla zauzimaju znaajno mesto meu

sredstvima za leenje oveka i domaih ivotinja. Svaki trei lekoviti preparat u savremenoj medicini je iz biljne sirovine ili uz uee produkata biljnog porekla. U nekim grupama lekova, uee lekova biljnog porekla je znatno vee. Od sredstava za leenje i profilaksu kardiovaskularnih oboljenja 77% su biljnog porekla, a za leenje jetre i digestivnog trakta 74% su biljnog porekla itd.

Grupa lekovitih biljaka obuhvata veliki broj vrsta (prema nekim podacima oko 1.700) koje spadaju u oko 90 botanikih porodica. Od ovih, oko 50 vrsta se gaje kao ratarske kulture za dobijanje lekovitih sirovina, dok su ostale u divljem stanju. Kao lekovita sirovina slue cele biljke ili pojedini njihovi delovi: koren, rizomi, lukovica, zeleni delovi, list, plod, seme.

Lekovito svojstvo biljke ili nekog njenog organa dolazi od hemijskog sastava, odnosno od prisustva proizvoda metabolizma koji imaju lekovito dejstvo na ljudski ili ivotinjski organizam. U maloj koliini deluju kao lekovi, a u veoj kao otrovi.


3

Hemijski sastav lekovitih, etarsko-uljanih i zainskih biljaka

Ove biljke sadre vie grupa sekundarnih proizvoda metabolizma, kao to su: biljni fenoli (flavonoidi, kumarini, tanini), alkaloidi, glikozidi (saponini, antrahinonski i srani glikozidi) i etarska ulja. Pored sekundarnih proizvoda metabolizma lekovite biljke mogu sadrati i znatne koliine vitamina.

1. Biljni fenoli su najrasprostranjenija grupa sekundarnih proizvoda metabolizma sa veim brojem prostih fenola (flavonoidi, kumarini, furokumarini) i sloenih polifenola (tanini). a) Flavonoidi se u biljkama nalaze u koliini od 0,5-10%. To su kristalne materije ute, narandaste ili ljubiaste boje. Bezbojni flavonoidi u kiseloj sredini daju crveno obojenje. Rastvorljivi su u alkoholu. Koriste se kao sredstva za leenje unih oboljenja, kao baktericidi, kao sredstva leenja rana i dr. b) Kumarini i furokumarini i njihovi derivati nalaze se u biljkama u slobodnom stanju, a ponekad u obliku glikozida. Upotrebljavaju se za leenje veeg broja oboljenja (kao spazmolitici, antikoagulativnasredstva i dr.). Vrlo su otrovni. c) Tanini su sloena polifenolna jedinjenja, sive, ute ili mrke boje i oporog ukusa, rastvorljivi u vodi i alkoholu. Dosta su rasprostranjeni u biljnom svetu neki organi biljaka ih sadre 10% i vie. Koriste se kao sredstva protiv trovanja hemikalijama, za zarastanje rana, za zatitu sluzokoe od mikroorganizama.

2. Alkaloidi su azotna jedinjenja, obino baznog karaktera, i dele se na est glavnih grupa i to: heterociklini alkaloidi u koje spadaju: lizigerna kiselina, piperin, nikotin, emetin, papaverin, kofein, atropin, morfin, readin i dr., alkaloidi sa egzociklinim azotom: kapsaicin i kolhicin, nutrescinski, sperminski i spermidinski, peptidni, ditenpenski, steroidni: solanin, tomatin, scilarenin, digitoskigenin. Veina alkaloida su kristalne materije, a samo neki su tenosti (nikotin, anabazin). U vodi su slabo rastvorljivi, a lako se rastvaraju u veem broju organskih rastvaraa. U biljkama se susreu u vidu soli organskih kiselina i u kompleksu sa taninima. Poznato je oko 6.000 alkaloida, od kojih se oko 30 primenjuje u medicini: kao sredstva za razdraivanje i smirivanje nervnog sistema, povienje ili snienje krvnog pritiska, za regulaciju rada srca, disanje, tonusa muskulature, baktericidno dejstvo i dr. Lekovite biljke sadre alkaloide u granicama 0,20-0,50%.

3. Glikozidi su materije sastavljene od eera i aglikona putem glikozidne veze. Pod dejstvom kiselina, baza, fermenata i soli cepaju se na aglikon i eer. Prema hemijskom sastavu aglikona glikozidi se dele na: srane saponine, antrahinonske i dr. a) Srani (kardiotonini) za srana oboljenja su: K-strofantin, oleandrin, digitoksin, gitoksin, efizimin, digilanid, oligorizid i dr. b) Saponini su glikozidi koji sa vodom daju koloidni rastvor sa postojanom penom. To su amorfne materije bele ili ukasto-mrke boje, rastvorljive u vodi, alkalnim rastvorima i toplom alkoholu. Poveavaju sekretornu aktivnost, neki deluju sedativno, antisklerotiono, zatim se koriste za leenje ira u stomaku, a iz nekih sterogenih sapogenina se sintetizuje progesteron i drugi hormoni. U biljkama se saponini nalaze u vidu smea od vie njih. c) Antrahinski glikozidi su produkti oksidacije antracena. U biljkama se nalaze u vidu derivata antrahinona. To su kristalna jedinjenja ute, narandaste, crvene, mrkocrvene ili ljubiaste boje, lako su podlona raspadanju. Veina ovih jedinjenja se koristi u medicini kao purgativi (laksativi).

4. Etarska ulja su isparljive i miriljave uljane materije. Po hemijskom sastavu su smee raznih derivata terpenoida, alkohola, aldehida, ketona i etera. Lako su rastvorljive u eteru, hloroforinu, siretnoj kiselini, apsolutnom alkoholu, a nerastvorljivi u vodi. Biljke ih sadre najee 0,5-3,0%. Mogu delovati ublaujue, razdraujue na kou i sluzokou, ili imaju neka baktericidna svojstva, zatim pojaavaju rad bubrega i mokranih puteva, poboljavaju ukus i miris drugih lekova.

5. Vitamini se u biljkama nalaze u znatnom broju: A, B, C, D, E, F i dr.

U lekovite materije spada i niz drugih, kao to su: terpeni, polisaharidi, organske kiseline, amini, laktoni, smole, fitoncidi i dr.


4

Bioloke osobine lekovitih, eterino-uljanih i zainskih biljaka

Bioloke osobine lekovitih, eterino-uljanih i zainskih biljaka u znatnoj meri zavise od njihovog porekla. Po poreklu se dele na biljke umerenog, suptropskog i tropskog klimata.

Prema duini ivota lekovite, eterino-uljane i zainske biljke se dele na: jednogodinje, dvogodinje i viegodinje. Najrasprostranjenije su viegodinje zeljaste lekovite biljke. U lekovite biljke spada i veliki broj bunastih ili polubunastih biljaka. Za dobijanje lekovitih sirovina slui i vei broj lijana i drvea.

Jednogodinje i dvogodinje biljke mogu se gajiti u plodosmeni sa drugim ratarskim kulturama. Viegodinje zeljaste biljke, koje ive 3-5 godina, gaje se u posebnim plodoredima, dok se bunovi i polubunovi gaje kao viegodinji zasadi izvan plodoreda.

Veina zeljastih lekovitih biljaka u kulturi se razmnoavaju preko semena, a neke se razmnoavaju reznicama ili sadnicama. a) Biljke umerenog klimatskog pojasa su zeljaste viegodinje i jednogodinje koje se razmnoavaju semenom. Rano sazrevaju, ali neujednaeno i seme im se osipa, pa se dobija seme neujednaene klijavosti i energije klijanja. Seme ove grupe biljaka pripada grupi mezobiotika (moe sauvati klijavost due od 3 godine) ili grupi mikrobiotika (sauvana klijavost manje od 3 godine).

Veina biljaka ove grupe su biljke dugog dana. Pri kratkom (8-10 asovnom) danu ne donose seme. Jednogodinje biljke u mladom stadijumu izdre mraz do -5C, a viegodinje i dvogodinje izdre mrazeve do -15 i do -17C (bez snega). Optimalna temperatura za rast i razvie ove grupe biljaka je 18-20C. Veina ovih biljaka zahteva mnogo vlage u toku vegetacionog perioda. Isto tako, zahtevaju i dosta svetlosti, to zavisi od koliine aktivne materije.

U ovu grupu spadaju: kamilica, beli slez, valerijana (odoljen), bunika, neven, bokvica i dr. b) Biljke poreklom iz suptropskog klimata (Sredozemlja, srednje Azije i Kavkaza) za svoje uspevanje trae vie toplote, a veina bolje podnosi suu od biljaka umerenog klimata (iz prethodne grupe).

Veina ovih biljaka razmnoava se semenom, a neke vegetativno. Veina biljaka iz ove grupe spada u mezobiotike.

Ponici veine vrsta izdravaju slabe mrazeve, a vegetativni organi viegodinjih biljaka dobro prezimljavaju u uslovima zime umerenog klimata. Neke od njih se seju kao ozimi usevi (u Makedoniji i Dalmaciji) ili kao proleni usevi (u Vojvodini i drugim krajevima Srbije), po fotoperiodskoj reakciji to su biljke dugog i kratkog dana.

U ovu grupu spadaju: mak, timijan, kim, komora, anis, karijander, naprstak, alfija, vunasti digitalis, buva, velebilje, pelen i dr. c) Biljke poreklom iz tropskog klimata trae za vreme vegetacije srednju temperaturu 22-25C. Negativnu temperaturu ne mogu da izdre. Sve su viegodinje, a u uslovima umerene klime su jednogodinje kulture, koje se razmnoavaju preko rasada. U nekih vrsta nadzemni deo tokom zime propadne, ali se u zemlji sauva korenov sistem ili krtola, iz kojih svake godine izrastu novi izdanci. Te biljke se nazivaju trajnice.

Optimalna temperatura za klijanje je izmeu 25-30C. Osobina semena nekih vrsta je tvrdosemenost, pa je potrebno predsetveno povreivanje semenjae.

Sve vrste ove grupe imaju velike zahteve za vodom i temperaturom, pa se samo neke mogu gajiti kod nas u primorju ili u staklarama (pasiflora, stefanija, aloja i dr.).


5

Eterine, uljane, zainske i lekovite biljke koje se kod nas gaje ili se mogu gajiti

Veliki je broj lekovitih eterinih, uljanih i zainskih biljaka koje se koriste u farmakologiji,

prehrambenoj i parfimerijskoj industriji, ali, mi emo obraditi samo mali broj, i to samo one koje se kod nas mogu gajiti kao ratarske kulture. Za svaku vrstu, pored njenog privrednog i farmakolokog znaaja, koji je uslovljen hemijskim sastavom, daje se opis biljke i droge, uslovi uspevanja i nain gajenja. Svaka vrsta bie obraena monografski i svrstana po botanikim porodicama.. Ova grupa biljaka obuhvata sledee vrste: I Fam: Apiaceae (Umbeliferae): 1) korijander Coriandrum sativum L. 2) komora Foeniculum officinale L. 3) kim Carum carvi L. 4) anis Pimpinella anisum L. 5) mirodija Anethum graveolens L. 6) perun Petroselinum sativum Hoff. 7) selen Levisticum officinale Koch. II Fam: Brassicaceae (Cruciferae): 8) bela slaica Sinapis alba L. 9) crna goruica Brassica nigra L. 10) sarepetska goruica Brassica juncea L. III Fam: Lamiaceae (Labiateae): 11) lavanda Lavandula vera DC 12) nana (metvica, menta) Mentha piperita Hunds. 13) majoran Origanum majorana (Majdrana hortensis Moen.) 14) alfija (kadulja) Salvia officinalis L. 15) timijan Thymus vulgaris L. 16) matinjak Melissa afficinalis L. 17) muskatna alfija Salvia sclarea L. 18) bosiljak Ocimum basilicum L. IV Fam: Asteraceae (Compositae): 19) kamilica Matricaria chamomilla L. 20) buha Pyrethrum cinerariaefolium Trev. 21) pelen Artemisia absinthium L 22) estrogon Arthemisia dracunculus L. 23) neven Calendula officinalis 24) ehinacea V Fam: Malvaceae: 25) beli slez Althea officinalis L. VI Fam: Valerianaceae: 26) odoljen Valericma officinalis L. VII Fam: Scrofulariaceae: 27) vunasti naprstak Digitalis lasnata Ehrh. 28) crveni naprstak Digitalis purpurea L.


6

VIII Fam: Solanaceae: 29) velebilje Atropa belladanna L. 230) bunika Hyosciamus niger L. IX Fam: Gentianaceae: 31) lincura Gentiana lutea L. U naoj zemlji lekovite biljke se gaje na povrini od oko 20.000 do 30.000 ha.


7

KORIJANDER CORIANDRUM SATIVUM L.

Korijander se gaji radi semena bogatog etarskim uljem, karakteristinog prijatnog mirisa. Droga je cariandri fructus. Sadri 0,5-1,2% etarskog ulja (Aeteroleum coriandri) koje se sastoji od linolola, koriandrola (60-70%), geroniola i terpentinskih ugljovodonika, i 18-20% obinog ulja (Oleum coriandri), koje slui kao sirovina u industriji sapuna i tekstilnoj industriji. Etarsko ulje se dobija destilacijom i upotrebljava se u medicini, kozmetici i prehrambenoj industriji. Lekoviti sastojci su linolol, pinen, barneol, geraniol. U medicini se upotrebljava kao aqua carminativa i kao Spiritus aromaticus. U veterini slui kao karminativ, stomahik, antihisterik i digestiv. U kozmetici se upotrebljava za izradu kolonjske vode i miriljavih sapuna. U prehrambenoj industriji slui za izradu likera i kao zamena za biber, a donekle i za cimet. Kao zamena biberu koriste se samleveni plodovi, naroito u kobasiarstvu. U veoj koliini etarsko ulje je otrovno i izaziva neku vrstu pijanstva i dubok san.

Uljane pogae (ostatak posle destilacije ulja) sadre 17% belanevina i 4,5% obinog ulja i slue kao koncentrovana stona hrana. Korijander je dobra paa za pele.

Zreli plodovi su prijatnog mirisa, ljutkasto-sladunjavog ukusa. Zeleni plodovi, listovi i drugi zeleni delovi biljke su neprijatnog mirisa na stenice (na grkom coris stenica, pa otuda i naziv biljke).

To je vana eterino-uljana biljka, koja se najvie gaji u SSSR-u i u Evropi (preteno oko Sredozemnog mora, u Panonskoj niziji, Nemakoj, Holandiji, Engleskoj), a zatim Severnoj Americi, severnoj Africi i junoj Aziji. U SSSR-u se gaji na oko 200.000 ha. Prosean prinos je 800 kg/ha, a bolji prinosi kreu se 1.500-2.000 kg/ha semena.

Koriander je jednogodinja zeljasta biljka. Koren je vretenastog oblika, prodire duboko u zemljite. Stablo visine 50-100 cm, uspravno, okruglo, glatko, ponekad cilindrino rebrasto; grana se u gornjem delu. Listovi su razliitog oblika, to zavisi od poloaja na stablu: donji listovi perasti, na dugim drkama, sa okruglim liskama, perasto urezanim; srednje lie je dvostruko perasto; gornje duboko urezano i sa uskim liskama. Cvetovi su skupljeni u sloenu titastu cvast, koja se sastoji od 3-6 titia, a svaki titi od 5-10 cvetova. Cvetovi su petodelni, krunica bele, bledoruiaste ili bledoljubiaste boje. Plod je izokarpijum, sastavljen od dva plodia, po obliku je loptast, sitan i lak, masa 1.000 zrna 7-10 g. Uslovi uspevanja

Vegetacija korijandra traje 90-120 dana. U prvoj polovini vegetacije zahteva suvo i toplo vreme. Najvei zahtevi prema vlazi su u periodu grananja, cvetanja i stvaranja plodova. Seme klija i nie na temperaturi 6-7C. Ponik izdrava mraz do -10C, a biljke u fazi rozete i do -20C. U toplijim rejonima korijander se seje u jesen. Zahteva plodna i strukturna zemljita: ernozemi, livadske crnice i plodni aluvijumi. Tehnologija (agrotehnika) za korijander

Korijander se gaji u plodoredu. Dobri predusevi su zima i jara strna ita, okopavine i zrnene mahunjae. Korijander je dobar predusev za ozima strna ita.

Obrada zemljita na oko 20-25 cm u jesen. Pre zime se izvri i gruba predsetvena priprema zemljita. U prolee se priprema zemljita vri kombinovanom mrvilicom, na dubinu 5-10 cm. Posle setve, a pre nicanja, prska se herbicidom prometrinom u koliini 1,0-2,0 kg/ha aktivne materije.

ubri se stajnjakom, direktno ili pod predusev, u koliini oko 15 tona/ha. Koliine mineralnih ubriva su sledee: 60 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 60 kg/ha K2O, pod osnovnu obradu i predsetveno.

Za setvu se upotrebljava sortno, isto, zdravo seme, ujednaene krupnoe, iz prethodne godine, istoe 98%, klijavosti 95%, najvee vlanosti 10%. Seje se sredinom marta, vrstano, irokoredno, sa razmakom redova 40-50 cm i oko 2 cm izmeu biljaka u redu, sa 12-18 kg/ha semena. Dubina setve 3-4 cm. Posle setve povaljati ukoliko je prolee suno.


8

Posle nicanja izvriti meurednu kultivaciju na dubinu 4-5 cm. Obino se kultivira 2 puta, a moe i vie.

etva se obavlja u votanoj zrelosti kada oko 50% plodova dobije mrku boju. anje se dvofazno u otkose, a posle 2-3 dana vre kombajnom sa podizaima. Moe se vriti etva i jednofazno, kada preko 75% plodova dobije sivo-mrku boju, ali se pre skladitenja mora prosuiti do najvie 12% vlage.


9

KIM CARUM CARVI L.

Kim se gaji radi semena koje sadri u proseku ako 60% etarskog i oko 15% obinog ulja, 20% belanevina do 8% tanina, zatim smole, voska, sluzi, eera i drugih materija. Etarsko ulje (Carvi aetheraleum) dobija se destilacijom pomou vodene pare iz svee ponjevenih i zdrobljenih plodova. Glavni sastojak etarskog ulja je karvon (53-80%), limonen (oko 20-30%) i u manjoj koliini druga jedinjenja. Plod droga (Carvi fructus) slui kao karminativ, a daje se i kao digestiv, diuretik i galaktogog u vidu aja, zatim kao aqua carminativa, spiritus carvi i dr. Upotrebljava se i u veterini. Kim je, uglavnom, domai i narodni lek. U prehrambenoj industriji, pekarstvu i kulinarstvu njegovi plodovi slue kao zain koji se dodaje jelu i kobasiarskim proizvodima ili se njima posipaju razna peciva. Etarsko ulje slui za spremanje likera i miriljavih rakija, a obino ulje je sirovina u industriji sapuna.

Kim se najvie gaji u SSSR-u i Evropi (Holandija i skandinavske zemlje najvie). U naoj zemlji kim se najvie gaji u Banatu. Poreklom je iz Male Azije. U naoj zemlji se susree u divljem stanju. Prosean prinos semena je oko 800 kg/ha, a kod boljih proizvoaa oko 1.500 kg/ha.

Kim je dvogodinja biljka. U prvoj godini razvija rozetu listova, a u sledeoj cvetna stabla, cvetove i plodove. Koren je vretenast, u gornjem delu zadebljao. Stablo je uspravno, razgranalo, visine 50-90 cm, a katkad i do 150 cm. Grana se pri vrhu. Cvetovi su skupljeni u cvast tit. Oni su petodelni. Krunica je bele boje. Plod je izokarpium, sastavljen od dva uska i duga plodia, koji se pri vridbi razvijaju.

U pogledu uslova uspevanja kim nema velike zahteve. Prema toploti ima skromne zahteve, usled ega dobro uspeva na severu Evrope i SSSR-a, a kod nas se susree u brdsko planinskom podruju, gde bi mogao veoma dobro uspevati. Klija i nie na temperaturi 5-6C. Zahteva dosta vlage, plodna i strukturna, ali i vlanija zemljita. Tehnologija (agrotehnika) za kim

Kim se gaji slino kao korijander. Seje se rano u prolee, obino sredinom marta, kao ist usev ili se usejava u neko strno ito, koje treba da je ree zasejano. Vrstana, irokoredna setva 40-50 cm izmeu redova i 2 cm izmeu biljaka u redu, sa 10-15 kg/ha semena. Dubina setve 2-3 cm. Seme treba da je 98% istoe, 95% klijavosti i najvie 10% vlanosti.

Posle nicanja usev treba, po potrebi, vie puta kultivirati. U jesen prve godine, kim se duboko kultivira zagrtaem i zemljom zagrnu redovi, radi zatite od izmrzavanja. U prolee se drljanjem redovi odgrnu i meuredno kultivira. Cvetna stabla se pojave ve u aprilu.

Sazreva neravnomerno i seme mu se jako osipa, pa se zbog toga anje rano, pre pune zrelosti kada oko 60% plodova dobije mrku boju. anje se jednofazno kombajnom za ita. Posle etve seme se vetaki dosuuje. Ukoliko se anje viefazno etva treba da pone kada 20-30% plodova dobije mrku boju i da se zavri za 2-3 dana. Skladitenje se vri sa najvie 12% vlage.


10

KOMORA FOEN1CULUM OFFICINALE (VULGARE) MILL.

Komora je lekovito-aromatino-zainsko-medonosna biljka. Seme (Foeniculi fructus) ove biljke sadri oko 2-7% etarskog ulja, oko 12-18% obinog ulja, oko 20% belanevina i oko 5% eera. Etarskoulje (Aetheroleum Foeniculi) sastoji se, uglavnom, iz anetola (50-60%) i fenhana (20%). Ulja i seme komoraa upotrebljavaju se u medicini za jaanje apetita i za leenje organa za disanje; u parfimeriji i kozmetici slui za spremanje mirisa, toaletnih vodica i za izradu paste za zube; u prehrambenoj industriji slui za izradu likera, bombona, guma za vakanje i dr. Anetol, koji daje ulju prijatan miris i sladak ukus ima profilaktiku i antiseptiku mo, pa se upotrebljava za osveavanje vazduha u prostorijama gde se nalazi veliki broj ljudi (bioskopi, pozorita, vozovi, autobusi i dr.). U narodu se sprema aj za leenje organa za varenje i disanje. Uljane pogae slue za ishranu stoke.

Komora se najvie gaji u SSSR-u, Nemakoj, Italiji, Rumuniji, Grkoj, Poljskoj. U naoj zemlji se malo gaji, uglavnom u Vojvodini, mada se u divljem stanju susree u celoj zemlji. Naa zemlja ima povoljne uslove za gajenje komoraa. Prosean prinos je oko 800 kg/ha, a dostie i do 1.500 kg/ha semena.

Komora je poreklom iz Sredozemlja. U svetu ima mnogo varijeteta (odlika) komoraa, koji se meusobno razlikuju po krupnoi, boji i obliku semena, a naroito po mirisu, ukusu i sastavu ulja. Makedonski anason nije anis, ve jedan krupnosemeni varijetet slatkog komoraa Foeniculum dulce. Mastika (anasonlija, grki uzo) je rakija kojoj je kod spremanja dodat anis i malo smole mastiksa. Kada se sipa u vodu pobeli i razvija se prijatan miris. Moe biti koristan napitak, ako se troi u maloj kolini.

Komora moe biti jednogodinja, dvogodinja ili viegodinja biljka. Vegetacija jednogodinjeg komoraa traje 125-130 dana.

Koren je vretenast, u gornjem delu zadebljao, mesnat naroito viegodinjeg komoraa. Prodire duboko u zemljite. Stablo je cilindrino, uspravno, razgranato, visine 100-200 cm. Listovi su jako izrezani tako da su renjevi liske uski - igliasti. Donji listovi su na drkama, a gornji sedei. Cvast je sloen tit. Cvetovi su petodelni. Kruini listii su ute boje. Plod je izokarpijum sastavljen od dva plodia, sivo-uto-zelene boje, duine oko 10 mm.

Prema vremenskim uslovima ima umerene zahteve. Seme klija na 8C. Odgovara mu umerena koliina vodenih taloga (oko 600 mm). Dobro uspeva na dubokom i plodnom zemljitu. Tehnologija (agrotehnika) za komora

U pogledu plodoreda, osnovne i predsetvene obrade i ubrenja komora se ne razlikuje od prethodnih biljaka iz ove grupe. Viegodinji i dvogodinji komora u hladnim predelima se zatiuje u jesen od izmrzavanja zagrtanjem. Gaji se najee kao trogodinji usev.

Za setvu se upotrebljava seme iz prethodne godine, sa 94% istoe, 85% klijavosti i vlanosti 14%. Setva se obavlja sredinom marta, vrstano, irokoredno na razmak 40-50 cm, ili u kuice 40x40 cm, 50x30 cm. Za setvu je potrebno oko 7 kg/ha semena. Vrstano posejan proreuje se na 20-30 cm, a posejan na kuice razreuje se tako da u kuici ostanu 2-3 biljke. Dubina setve 3-4 cm. Usev sporo nie pa se moraju preduzeti mere borbe protiv korova.

Sazreva neravnomerno. Bere se obino dva puta. Prvi put krajem jula ili poetkom avgusta, a drugi put u oktobru. Prvi put se odsecaju samo titovi, a drugi put stabla i ostavljaju u otkose. Posle prosuivanja vru se na obinim vralicama uz prethodno podeavanje. Vreme etve je kada se na plodovima pojave uzdune sive pruge.


11

ANIS PIMPINELLA ANISUM L.

Anis se gaji radi semena (Anisi vulgaris fructus) koje sadri 1,5-4% etarskog ulja, oko 10% obinog ulja, oko 20% belanevina i neto eera. Etarsko ulje (Anis aetheroleum) je bezbojna ili bledouta tenost ili amorfna masa, koja sadri 80-90% anetola i estragola, te se zbog toga na hladnoi zamrzne. Topi se na 15C. Upotrebljava se u medicini kao karminativ, stomahik, diuretik, galaktogog, ekspektarans, u farmaceutskoj parfimerijskoj i prehrambenoj industriji (za spravljanje parfema, sapuna, likera, miriljavih rakija, u poslastiarstvu). Obino ulje se upotrebljava za izradu sapuna, a uljane pogae za ishranu muznih krava. Anis je medonosna biljka koju rado poseuju pele.

Poreklom je iz Male Azije. Gaji se od davnina. Najvie se gaji u SSSR-u, paniji, Turskoj i balkanskim zemljama. Kod nas se najvie gaji u Makedoniji. U divljem stanju raste oko Sredozemnog mora. Prinosi se kreu od 300-800, pa ak do 1.500 kg/ha.

Anis je jednogodinja biljka. Koren je vretenast, slabo razvijen. Stablo uspravno, razgranalo, rebrasto, u visinu rasle do 60 cm. Listovi su razliilog oblika, koji zavisi od poloaja na stablu donji imaju srcaste liske, srednji trajno peraste, a gornje lie je izdeljeno na silne duguljaste renjeve i sedee. Cvast je sloen tit. Cvetovi su pelodelni sa kruninim lisliima bele boje. Plod je izokarpijum, sastavljen iz dva jajasta plodia, obrasla jednoelijskim bradaviastim dlaicama. Masa 1.000 semena 2,1-3,5 g.

Anis ima velike zahleve prema toploti. Seme poinje da klija na 6-8. Optimalna temperalura za klijanje je 24C. Podnosi mrazeve do -6C. Najvee zahleve u toploli ima u periodu od poetka cvetanja do sazrevanja, a najvee zahleve za vlagom ima u periodu cvetanja i formiranja plodova. Vegetacioni period traje oko 120 dana. Zahteva duboko, plodno i strukturno zemljite. Tehnologija (agrotehnika) za anis

Gaji se u plodoredu. Monokulturu ne podnosi. Osnovna obrada i predsetvena priprema kao za korijander. ubri se sledeim koliinama mineralnih hraniva: 50 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 45 kg/ha K2O. ubriva se obino unose pod predsetvenu obradu.

Seje se sredinom marta, vrstano, irokoredno na rastojanju 40 cm red od reda sa oko 10 kg/ha semena, ili u dvorede trake 15 cm; red reda i 45 cm izmeu traka, sa oko 15 kg/ha semena. Dubina setve 2-3 cm. Moe se sejati i uskoredno na 15 cm red od reda, sa oko 20 kg/ha semena. Seme istoe 93%, klijavosti 75%, vlanosti 10%.

Mere nege se sastoje u plevljenju, meurednoj kultivaciji proreivanju (prema potrebi). Proreivanje se vri kada dostigne porast 6-8 cm.

Anis sazreva neravnomerno. Na malim povrinama bere se vie puta u toku leta, a na veim povrinama anje se dvofazno ili jednofazno, fazno se anje normalno gust usev u fazi votane zrelosti. Pokoena stabla se sue u otkosima, a vridba se obavlja kombajnom sa podizaem. Jednofazno se anje proreen usev ili polegao usev u fazi pune zrelosti.


12

MIROIJA ANETHUM GRAVEOLENS L. Mirodija je poznata zainska biljka koja raste po batama, gde se sama razmnoava. Kao

zain se koristi zbog specifinog prijatnog mirisa, kako za spremanje jela, tako i za konzervisanje povra za zimu (kiseli krastavci). Kao zain koristi se sve list. Plod (Anethi fructus) je lekovitiji od lia. Koristi se protiv nadimanja (gasova u stomaku) i za poboljanje varenja, kao diuretik i galaktogog.

Plod u zrelom stanju sadri 3-4% etarskog (Anethi aetheroleum) i 15-20% obinog ulja, oko 18% belanevina i oko 6% pektina. Glavni lekoviti sastojak je etarsko ulje, iji je glavni sastojak limonen (70%), karvon (30%) i ferandren i dr. sastojke. Plod je izokarpijum.

Miroija je jednogodinja biljka. Koren vretenast. Stablo uspravno i razgranato, a na svakoj grani se nalazi cvast tit. Listovi su jako urezani, renjeviti. Cvetovi (krunice) su bledo-ute boje. Seje se u jesen ili u prolee. Posejana u jesen nie u prolee. Seje se vrstano kao i korijander. Nain gajenja (agrotehnika) je kao za korijander. Koliina semena 10-15 kg/ha. anje se kada su plodovi u srecvasti u votanoj zrelosti. Prinos semena je oko 800 kg/ha, a prinos herbe za sueni zain oko 1.000 kg/ha. Za suenje nadzemne mase (proizvodnja zaina) kosi se kada je visina 25-30 cm, pre nego to izbaci cvasti, obino krajem maja poetkom juna. Kosi se do same zemlje, posle kosidbe ponovo izraste i do jeseni donese seme, ali je prinos za polovinu nii od prinosa semena miroije koja nije koena za proizvodnju zaina.


13

PERUN PETROSELINUM SATIVUM HOFF.

Perun je dvogodinja biljka iz familije Apiaceae. U svetu postoji veliki broj varijeteta i formi hortikulturnog peruna, koje se meusobno rarlikuju po habitusu, hemijskom sastavu i delovanju. Za proizvodnju etarskog ulja ili kao povra od znaaja su samo dva varijeteta: Petroselinum sativum Hoff. Var. tuberosum (Bemh.) Thell., koji se gaji radi proizvodnje korena i P. sativum var. foliosum (Alef.) Thell., koji se gaji radi proizvodnje lirt. Prvi varijetet se naziva perun korena, a drugi liar. Perun li ima vie formi koje se meusobno razlikuju po izgledu lia. Jedna od formi koja ima znaaja za proizlvodnju je P. sativum var. foliosum Thell. f. crispum (Mill.) Fioeri et Paol., koja se odlikuje naboranim i po obodu usko useenim liem. Morfoloke i fizioloke odlike

Perun u prvoj godini razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosnu stabljiku. Kada se radi o perunu za proizvodnju etarskog ulja onda se on obavezno gaji dve godine.

Koren peruna je najee vretenast i u gornjem delu zadebljao. Sastoji se od zadebljale kore koja omotava centralni drvenasti deo. Za proizvodnju je vano da uee drvenastog dela u korenu bude to manje. Koren dostie duinu i preko 20 cm, a debljinu do 5 cm. Iz glave korena razvija se lie, a u drugoj godini stabljika.

List peruna je prost, ali je sitno izdeljen tako da ima perast tzgled. Kod nekih formi i sorti je vie izdeljen i naboran a kod nekih manje.

Cvetonosna stabljika je uspravna i ragranata, a dostie visinu 100-150 cm. Grananje ponje od polovine slabljike, a svaka grand se zavrava titastom cvasti. Stabljika je uplja, a bone grane pri vrhu ispunjene. Cvetovi su sitni, utozeleni i skupljeni u cvast titastog izgleda. Plod je sloen i pri sazrevanju se raspada na dve semenke. Seme je vrlo sitno, duine 2-3,5 mm, irine 1-2 mm. Masa 1000 semenki je oko 1 gram. Seme ima dobru klijavost, u prvoj godini 90-95 %, u drugoj do 70 %. Starenjem klijavost semena opada. Cela biljka je otporna prema niskim temperaturama. Pod snenim prekrivaem prezimljuje bez otedenja na otvorenom polju. Koren je jake usisne moi, a oblik i krupnoa zavise od sorte. Hemijski sastav i upotreba

Svi delovi peruna sadre etarsko ulje. U zrelim pladovima ima ga 2-5 %, u sirovom korenu od 0,05-0,08 %. U liu ga ima neto manje, u sirovom 0,05-0,1 %, a u suvom od 0,2-0,6 %. U plodovima, pored etarskog ulja, ima i masnog ulja do 20 %, zatim belanevina i drugih materija, a koren sadri i eiera i sluzi. Glavni sastojak etarskog ulja je apiol. Od drugih sastojaka ulje sadri i fenole, aldehide, ketone i dr.

Perun kao povre ima veliku primenu u ishrani. Njegova vanost je utoliko vea, jer lie sadri mnogo vitamina C (200-300 mg na 100 g suvog lista) i znatne koliine provitnmina A (karotena 3,5-5,2 mg na 100 g suvog lia). U korenu na 100 g suve mase ima oko 40 mg vitamina C.

U sveoj masi lia i korena ima oko 21 % suve materije. Koren i list peruna se upotrebljavaju pri izradi raznih koncentrata u prehrambenoj industriji. itav nadzemni deo, kad se pldovi zametnu, koristi se za proizvodnju etarskog ulja, koje se upotrebljava u prehrambenoj i pafimerijskoj industriji. Uslovi uspevanja

Podneblje Perun je biljka umerenog podneblja. Ne podnosi dugotrajnu suu, a prema visokim temperaturama je neto otporniji. Perun trai mnogo svetlosti. Mlnimnlna temperatura za klijanje semena je 2-3C. Perun je dosta otporan na mrazeve. Mlade biljke mogu da izdre i -4C. Odrasle biljke prezimljavaju na otvorenom polju. U poetnoj fazi razvoja vrlo je osetljivprema sui, dok odrasle biljke mogu da podnesu dui suni period.

Zemljite - Za gajenje peruna najpogodnija su duboka, rastresita i normalno vlana zemljita Ne gaji se na jako tekim i jako kiselim zemtjitima. U tekim i vlanim zemljitima brzo


14

dolazi do truljenja korena, pa ih treba izbegavti. Osim toga, ako se proizvodi koren teko ga je vaditi iz zbijenog zemljita. Nain gajenja (agrotehnika) za perun

Plodored - Perun treba obvezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi za ovu kulturu su jednogodinje leguminoze. Takoe su pogodne kao predusevi i ubrene okopavine koje ostavljaju zemljite u rastresitom stanju i isto od korova. Posebnu panju treba pokloniti izboru parcele i treba nastojati da na njoj bude to manje korova koji moe da ugui mlade biljke.

Gnjenje peruna u plodoredu je obavezno iz razloga to on daje visoke prinose korena i nadzemnog dela ime isrpljuje hranjive elemente i osiromauje zemljite. Usled toga novu kulturu peruna treba podizati uvek na drugoj parceli. Na istom zemljitu se moe gajiti tek posle 4 godine.

Obrada zemljita - Obradi zemljita treba pokloniti znaajnu panju. Zemljite za setvu treba dobro pipremiti, jer se perun razmnoava direktnom setvom semena koje je vrlo sitno. Osim toga seje se na povrinu zemljita. Obradu zemljita treba poeti dmah po skidanju prethdne kulrure. Ako je predusev bila grahorica, graak ili koja dtuga kultura koja ranije naputa zemljite, onda se odmah po berbi pristupa ljutenju na dubinu 10-15 cm. Poetkom jeseni. kad padnu prve kie i korovske biljke ponu da rastu, oranje treba izvriti na punu dubinu. Dubina oranja ne bi trebalo da bude manja od 30 cm. Ukoliko se obezbedi dublji rastresit sloj, utollko se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj korena koji prodire u zemljite i dublje od 30 cm. Ako je na parceli bila okopavina koja naputa zemljite u jesen, onda oranje treba obaviti dmah na punu dubinu. Uzorana parcela se ostavlja da prezimi u otvorenirn brazdama. Rano u prolee parcelu treba ponovo plitko preoratl ili, ako se radi o krajevima gde su prolea suva, samo kultivirati, vie puta, sve dok se povrinski sloj ne usitni i poravna.

ubrenje - Perun za svoj rast i razvoj zahteva velike koliine hranjivih materija, jer formira veliku koliinu korena i nadzemne mase. Za ubrenje se mogu uptrebiti sve vrste ubriva. Direktna upotreba stajnjaka pod ovu kulturu se ne preporuuje ve se preporuuje primena stajnjaka pod prethodnu kulturu. Izuzetno, ukoliko se radi o jako siromanom zemljitu stajnjak se moe upotrebiti direktno, ali u tom sluaju treba da bude u dobro zgorjelom stanju. Ukolilko nema zgorelog stajnjaka, moe se upotrebiti kompost ili treset. Najee se upotrebljava u kolitini od 40 t/ha. Unoenje se vri pre dubokog oranja. Stajnjak povoljno utie na poboljanje strukture zemljista. Primenu mineralnih ubriva treba uskladiti sa plodno zemljita. U prosenim uslovima unosi se oko 80-100 kg/ha N, 50-70 kg/ha P2O5 i 80-100 kg/ha K2O u vidu osnovnog i startnog ubrenja. U prihranjivanju se jo primenjuje oko 50-70 kg/ha azota.

Setva - Perun od koga se dobija droga ili sirovina za proizvodnju etarskog ulja seje se vrstano kao i druge kulture. Setva se obavlja vrstanim sejalicama na rastojanju 30-50 cm izmeu redova, to zdvisi od toga da li se seje liar ili korenja. Setva peruna se moe obaviti krajem leta iti rano u jesen, a najee se obavlja u proleee. Letnja i jesenja setva dolaze u obzir samo na parcelama potpuno istim od korova i gde je obezbeeno navodnjavanje. Setva u prolee se obavlja u martu, dnosno u prvoj nedjelji poljskih radova. S obzirom da je seme vrlo sitno ono ne sme da padne dubko u zemljite. Setva ne sme da bude dublja od 2 cm. Posle setve zasejanu parcelu treba odmah povaljati. Za povrinu od 1 ha potrebno je 4-8 kg semena, to zavisi od sorte i meurednog rastojanja. Pri uskorednoj setvi potrebno je 10-12 kg/ha semena.

Za nicanje je potrebna minimalna temperatura od 2 - 3C u trajanju od 2 - 3 nedelje. Za proizvodnju sirovine za dobijanje etatrkug ulja setvu je najbolje itvriti krajem leta i poetkom jeseni. U tom sluju perun ve naredne godine razvija cvetonosnu stabljiku, a proces proizvodnje se skrauje za nekollko meseci. Da bi setva bila uspena neophodno je da se obezbedi navodnjavanje. Povrinski sloj mora da bude neprekidno vlaan, jer se seme nalazi na vrlo maloj dubini.

Nega - Nega kulture peruna podrazmeva unitavanje pokorice, plevljenje, okopavanje, prihranjivanje, navodnjavanje, zatitu od bolesti i tetoina, a kod korenjaa i proreivanje. Unitavanje pkorice u kulturi peruna primenjuje se skoro redovno. Kako se seje rano s prolea, kad su kie este, pkorica se vrlo lako formira. Klica peruna je vrlo nena i vrlo teko se probija kroz


15

zemljite. Da bi se olakalo nicanje, neophodno je razbijanje pokorice. Okopavanje je obavezna mera nege peruna. Vri se vie puta u toku vegetacije, a najee 3-4 puta. Prvi put se to ini im se formiraju redovi. Pre okopavanja se moe vriti meuredno kultiviranje, posle koga se runo okopava prostor izmedu biljaka. Drugo okopavanje se vri 2-3 nedelje posle prvog, a obavlja se na isti nain. Ostala meuredna kultiviranja i okopavanja izvode se posle svake berbe. Ovo je neophodno, jer se zemljite prilikom berbe jako sabije. Okopavanjem se stvara ratresit povrinski sloj u kome se razvija koren, time se unitavaju i korovske biljke. Broj okopavanja zavisi od fizikih osobina zemljita i stepena zakorovljenosti. Prihranjivanje se obavlja vie puta tokom vegetaclje, a upotrebljavaju se azotna ubriva. Ukupna koliina ubriva koje se unosi u vidu prihranjivanja iznasi 200 do 300 kg/ha KAN-a, to zavisi od plodnosti zemljita. Prvo prihranjivanje se vri u fazi formiranja redova odnosno pred prvo okopavanje sa oko 100 kg/ha KAN-a. Drugo prihranjivanje sledi posle prve berbe lia, a tree posle druge berbe.

U drugoj godini gajenja, kada se radi o sirovini za proizvodnju etarskog ulja, nega se sastoji u okopavanju i prihranjivanju. Navodnjavanje je nuno samo u izrazito sunom periodu, jer perun do izvesne mere podnosi suu. Meutim, u prvoj godlni gajenja, ako se obezbedi normalna vlaost zemljita moe se dobiti vie berbi. Navodnjavanje se vri kao i kod drugih kultura. Prorjeivanje se vri samo kod proizvdnje pruna za koren. Neproreen perun razvija veoma mali koren koji se vrlo teko isti i prerauje. Da bi se stvorili to povoljniji uslovi za razvoj korena neophodno je svakoj biljci obezbeditl odgovarajui vegetacioni prostor. Proreivanje se izvodi u dva navrata. Prvo proreivanje se izvodi u fazi kad biljke razviju 2-3 stalna lista. Najbolje ga je izvoditi praaima koji se usmere popreko na pravac redova. Ovaj nain proreivanja se naziva buketiranje.Biljke ostaju po nekdlfko u grupi buketu. Rastojanje izmedu biljaka Iznosi 10-15 cm. Posle 10-15 dana vri se drugo proreivanje koje se izvodi runo. Ovom prilikom se uklanjaju slabije biljke, a jae ostavljaju. Istovremeno se uzimaju suvine biljke i popunjavaju prazna mesta u redovlma. Proreivanje se ne vri u kulturi koja je namenjena za proizvodnju etarskog ulja.

etva - etva odnosno berba peruna zavisi od toga koji se deo koristi: lie, koren ili itav nadzemni deo biljke u cvetu. Berba lia za suenje obavlja se postupno, u vie navrata. Prva berba se vri kada biljke razvlju 10-20 stalnih listova u rozeti, a meuprostor bude pokriven. Prvi put se berba mora obavljati vrlo paljivo, jer je koren jo uvek nedovoljno razvijen i lako se upa iz zemlje. Pri odreivanju momenta berbe treba voditi rauna o blagovremenom poetku, jer ukoliko se zakasni, prizemni listovi ute, to izaziva tekoe pri berbi i kvari izgled robe. Svaku narednu brbu treba obaviti im lie ponovo odraste da se moe brati. Broj berbi zavisi od vlanosti i plodnosti zemljita. Ukoliko se obezbedi navodnjavanje moe se dobiti 3-5 berbi. Ubrano lie se pakuje u korpe, ali se ne sme sabijati jer se vrlo brzo upali, a zgnjeeni listovi pri suenju ne mogu da ouvaju zelenu boju, ve pocrne. Lie se prenosi do magacina u korpama gde se obavezno vri seenje. Posle seenja masa se provejava da bi se dvojile peteljke, a liske se prenose na suenje. Listovi se mogu suiti u suarama i bez seenja ali se po vaenju iz suara odmah rebluju radi odstranjivanja stabljike.

Koren se vadi u jesen, krajem septembra i u oktobru. U momentu vaenja zemljite treba da bude normalne vlanosti. U sluaju da je suvie vlano, onda se sa korena zemljite teko odvaja. Najbolji nain vaenja korena je da se prvo izvri podoravanje, izoravanje plugom bez daske, a zatim da se koren vadi. Posle toga koren treba dobro oprati i sei uzduno ili na kolutove, to zavisi od zahteva trita, i suiti. Sve ove radne operacije se mogu obaviti i mainama.

Berba (etva) itavog nadzemnog dela za destilaciju obavlja se u momentu kad se na titovima formiraju plodovl, a oni na glavnoj stabljici ponu da menjaju boju od zelene u tamnu. U tom momentu perun ima najveu kolinu etarskog ulja koje po kvalitetu odgovara propisanim normativima. etva moe da se vri runo ili traktorskom kosaicom. Pokoena masa se ostavlja na parceli da provene, a zatim se skuplja u rukoveti i dnosi na destilaciju. etvu peruna za destilaciju treba vriti ispod najdonjeg lista, a ne sasvim pri zemlji. Ovo se ini iz razloga sto stabljika bez lia samo zauzima prostor u destilatoru a u njoj nema ulja. Suenje lia se moe vriti prirodnim i vetakim putem. Prirodno suenje se vri u tankom sloju u hladu i na promainom mestu. Suenje se obavlja u suarama na temperaturi od 40C. Pri suenju se


16

od 8-10 kg sveeg dobija 1 kg suvog lista. Korijen treba osuiti u suarama na istoj temperaturi kao i kod suenja lista. Od 4-5 kg sveeg dobija se 1 kg suvog korena.

Prinos - Sa 1 ha kulture peruna, u prvoj godini gajenja, dobije se oko 2.500-3000 kg suvog lista. U drugoj godini gajenja, pre nego to pone da se razvija cvetonosna stabljika, moe da se obere lie iz rozete. Od ove berbe moe se dobiti 300-400 kg suvog lista po hektnru. Prinos semena je 1500-2000 kg/ha. Prinos suvog korens kree se od 2000-4000 kg/ha. Ako se vadi koren onda nema prozvodnje ulja. Sa povrine od 1 ha u drugoj gdini gajenja dobija se 50-70 kg etarskog ulja.

Proizvodnja semena - Da bi se dobilo seme usev treba ostaviti da potpuno sazri. etvu peruna u tom sluaju treba obaviti u momentu kad biljke dobiju slamnatoutu boju. S obzirom da je sazrevanje neujednaeno, biljke treba runo ponjeti, povezivati u snopove i smestiti u bezbednu prostorlju gde dozrevaju. Kada biljke budu potpuno osuene, seme se odvaja. Ovo se najee radi runo, a kada su kolilne vee mogu se koristiti vralice s tim da se vetrenjaa iskljui.


17

SELEN LEVISTICUM OFFICINALE KOCH Botanike osobine

Selen je zeljasta viegodinja biljka, intenzivnog rasta. Koren je vertikalan, dug 40-50 cm, vretenast. U drugoj godini i kasnije obrazuje razgranato, cevasto stablo, koje je esto visoko preko 2 metra. Listovi su dugaki 50-60 cm, naizmenino rasporeeni, goli, sjajni, dvostruko perasti. Gvast je sloen tit. titovi su mnoigocvetni. Cvetovi su hermafroditni, uti. Plod je spljoteni izokarpijuim, ukastobraon boje. Masa 1000 semena je 3-7 g.

Seme zadrava klijavost I dve gadine. Poetni razvoj klijanaca je spor, u prvoj godini se formira samo rozeta listova. U drugoj i narednim godinama vegetaoija poinje vrlo rano ve u martu. Obrazovanje stabla poinje krajem maja, a cvetanje je od kraja juna do sredine jula. Plodovi sazrevaju neravnomerno od kraja jula, a puno zrenje se moe oekivati poetkom avgusta. Plod je sklon osipanju. Donji listovi uvenu posle prvih jesenjih mrazeva. Iako nije osetljiv na rnrazeve, za gajenje treba izabrati toplije poloaje, jer tada daje vie etarskog ulja. Hemijski sastav i upotreba

Selen je omiljena aromatina biljka. Delovi biljke aromatinog ukusa i njihovo etarsko ulje (koriste se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji (karakteristian ukus Maggi kocke potie od selena). Upotrebljava se etarsko ulje (Aetheroleum levistici radicis), koren (Levistici radix), plod (Levistici fructus), list (Levlistdci folium) a ree zeleni izdanak (Levistici herba). Svi delovi boljke (i nadzemni i podzemni) sadre etarsko ulje. Koren isadri 0,5-1%, nadzemni deo sa zelenim plodovima 0,15-0,45%, listovi, 0,08-0,24%, a zreli plodovi 0,8-1,5% etarskog ulja. Najznaajnije je etansko ulje dobijeno iz korena. Etarsko ulje se sastoji od ftalida (70%), a osim toga sadri jo terpineol, eugenol, karvakrol i seskviterpene. Osim etarskog ulja koren isadri kumarine, eer, kao i jabunu, angelinu i kafenu kiselinu. Koren selena je u mnogim farmakopejama oficinalna droga, jak je diuretik (ime mu potie od latinske reci levare, to znai olakati). Droga korena je vaan sastojak ajnih smea diuretika (Species diureticae), ali se primenjuje i u obliku tinktura. U narodnoj medicini se koristi protiv probavnih smetnji. Gajenje

Za gajenje selena su pogodna plodna, duboka, humusna, srednje vezana zemljita. Teka glinovita i peskovita zemljita nisu pogodna. Potrebno mu je dosta vlage, a gajenjem na vlanijim terenima moe se izbei zalivanje, jer koren uzima vodu i iz dubljih slojeva zemljita. Selen ivi 6-8 godina, ali se u plantai iskoriava samo 3-5 godina, jer se kasnije smanjuje prinos lista i stabla, a koren postaje upalj.

Poto se plantae odravaju 3-5 godina, selen se gaji van plodoreda. Najbolji predusevi su ubrene okopavine. Zbog zajednikih bolesti i tetoina posle selena ne treba gajiti neke titarice (miroiija, angelika, kim, anis).

Organsko ubrivo se unosi pod pretkulturu. Pre sadnje, odnosno setve, treba uneti (u obliku mineralnih ubriva) 100-120 kg P2O5, 140-150 kg K2O i 60-70 kg N, na 35-40 cm dubine. Velika zelena masa selena iznosi prilino hraniva iz zemljita, pa o prihranjivanju treba i kasnije voditi rauna. Selen se prihranjuje dva puta godinje sa 50-60 kg/ha N prvi put u prolee, posle kretanja vegetacije, a drugi put krajem jula, nakon kosidbe zelenih delova. U jesen se prilikom meuredne obrade unese 70-80 kg/ha P2O5 i 60-80 kg/ha 2. Mikroelementi se daju zajedno sa prskanjem radi zatite od bolesti i tetoina (4-6 puta sa 3 lit/ha vuksala).

Koren selena prodire duboko, pa se zemljite u jesen ore na 35-40 cm dubine, a u prolee izravna, drlja i valja.

Selen se razmnoava proizvodnjom rasada na otvorenom prostoru, direktnom setvom semena ili ree deljenjem korena. Za proizvodnju rasada zemljite treba pripremiti tako da bude sitnomrviaste strukture, a neposredno posle setve isprskati sa 2-3 kg/ha prometrina S-50 za preemergentno suzbijanje korova. Vreme setve je mart-april, ali jo bolji rezultati se postiu setvom u novembru. U sluaju jesenje setve prskanje herbicidom se vri pred kraj zime ili u rano prolee,


18

pre nicanja. Za setvu treba 20-30 kg/ha semena, koje se seje na razmaku izmeu redova 24 cm i na l-1,5 cm dubine, pa se zemlja sabije valjkom. Nega rasada se sastoji od zatite od korova. Ako za to postoji mogunost, preporuuje se da se rasad zalije 2-3 puta.

Pre vaenja rasada listovi se pokose na 3-5 cm od zemlje pa se rasad plugom izore iz zemlje ili se vadi aovom. Sa 1 hektara moe se dobiti 0,8-1 milion komada rasada. Sadi se u septembru ili oktobru, na razmaku izmeu redova 50-60 cm i razmaku u redu 30-40 cm, sadilicom ili runo. Biljice se sade tako da im korenov vrat bude 2-3 cm ispod zemlje, a treba ih l-2 puta zaliti. Mogu se saditi i tako to se na razmaku od 60 cm naprave brazde duboke 12-15 cm, u koje se na svakih 30 cm stavi biljica. Nakon toga se brazde zatrpaju motikom ili mainom kojom su i napravljene. Potom se zemljite valja. Za l ha potrebno je 42.000-55.000 rasada, odnosno 1-1,5 kg semena za njihovu proizvodnju. Proizvodnja rasada, vaenje i sadnja su skupi i zahtevaju mnogo runog rada, pa se u poslednje vreme primenjuje setva na stalnom mestu, kako je to opisano kod proizvodnje rasada, s tom razlikom to se 6-8 kg/ha semena seje na razmaku 50-60 cm izmeu redova.

Selen se u periodu mirovanja moe razmnoavati i deljenjem busena. Biljke stare 4-5 godina iseku se na toliko delova da na svakom bude i koren i pupoljak. Ovaj metod je skup a zbog velikih rana koje nastaju deljenjeim, ni primanje nije zadovoljavajue.

Na formiranje korena povoljno utie uklanjanje cvetnih stabala (iz osnove). Ako se to ne uradi, koren e postati upalj, to kvari kvalitet droge. Koren se vadi u zavisnosti od razvoja u jesen tree ili etvrte godine, nakon silae vegetativnih delova biljke. Korenovi se iz zemlje izvru (pomou pluga koji radi na 35-50 cm dubine. Korenovi se oiste od zemlje i pre prerade operu. Oprani korenovi se oiste od ostataka izdanaka i, u zavisnosti od debljine, raseku se na 2-4 dela duine 10 do 15 cm pa se sue na zasenjenom, promajnom mestu (tavan) ili u suionici. od 4 kg sveeg korena dobija se l kg droge. Oekivani prinos suve droge je 1500-2000 kg/ha. Prinos 3-4 godinjeg zasada je 6000-8000 kg/ha sveeg korena, od ega se dobija 5-6 kg etarskog ulja.

Za proizvodnju etarskog ulja iz herbe, zasad se odrava 4-6 godina. etva listova se u prvoj godini obavlja tek u jesen, pre prvih mrazeva, jer suvie rana etva nepovoljno utie na razvoj busena. Od druge godine kosi se u periodu zrenja glavnih titova, na 6-8 cm od zemljine povrine. Posle glavne kosidbe do oktobra se od donjih listova obrazuje i drugi plod. Kad se na biljci ponu javljati prvi znaci starenja, nakon druge kosidbe vade se i korenovi. Prosean prinos listova je 4000-6000 kg/ha, a od toga .se dobije 2-4 kg etarskog ulja. Godinji prinos herbe je 10-20 t, od ega se dobija 8-20 kg/ha etarskog ulja. Plodovi se vrlo retko ubiru za dobijanje etarskog ulja i droge. Prinos plodova je 400-600 kg/ha; od ega se dobiija 3-6 kg etarskog ulja.


19

BELA SLAICA SINAPIS ALBUS L. (BRASSICA HIRTA MOENCH)

Bela slaica se gaji radi semena (Sinapis semen), koje sadri oko 30% obinog ulja, acilglicerola, oko 25% belanevina, oko 25% sluzi, 2,5% glukosinolata, 2,5% sinalbina, sinigrina i glukonapina (sumporna jedinjenja) od koga potie ljut ukus i koji se pod uticajem encima mirozilaze hidrolizuje u etarska ulja. Obino ulje je lepe ute boje i po kvalitetu slino suncokretovom. Etarsko ulje se dobija posle ekstrakcije obinog, i slui za izradu farmaceutskih proizvoda uglavnom kao sredstvo protiv zatvora. Seme se upotrebljava za izradu zaina koji se zove senf ili gorica i kao sredstvo za konzervisanje drugih ivotnih namirnica. Vegetativna masa je dobra za ishranu stoke. Uljane pogae nisu pogodne za stonu hranu. Slaica je i medonosna biljka.

Gaji se skoro u celom svetu: Evropi, SSSR-u, Aziji, sev. Africi, Americi i Australiji. Bila je poznata starim Grcima, Rimljanima i Arapima. Kod nas se uglavnom gaji u ravniarskom rejonu. Proseni prinosi semena se kreu od 900-1.600 kg/ha, a bolji prinosi i do 2.500 kg/ha. Prinos zelene mase je oko 3.000 kg/ha.

Bela slaica je jednogodinja biljka. Koren je vretenast, dobro razvijen; stablo uspravno, granato, pokriveno otrim povijenim maljama; listovi su krupni, useeni, maljavi, donji su krupniji, a gornji sitniji (kapljasti, sedei sa celim obodom). Cvast grozdasta, cvetovi su miriljavi i medonosni, sastavljeni iz 4 aina listia, 4 krunina listia ute boje, 6 pranika i l tuka. Plod je ljuska, cilindrinog oblika, maljava, povijena prema zemlji, sa 4-8 semena postavljenih sa obe strane uzdune pregrade ploda. Seme je loptasto, bledoute, boje, glatko. Masa 1.000 semena 6-7 grama. Opraivanje entomofilno.

Vegetacioni period je kratak, 75-120 dana. Zahtevi prema toploti su joj skromni: nie pri l-2C, izdrava mrazeve oko -7C, sazreva na temperaturi iznad 10C. Meutim, ima velike zahteve prema vlazi, naroito u prvoj polovini vegetacije. Zahteva plodna i strukturna zemljita, ne podnosi kisela zemljita. Tehnologija (agrotehnika) za belu slaicu

Obavezno se gaji u plodoredu, i to posle strnih ita, zrnenih mahunjaa i okopavina. Dobar je predusev za mnoge ratarske kulture naroito za prava ita. Zahteva srednje duboku osnovnu obradu i kvalitetnu predsetvenu pripremu. ubri se organskim i mineralnim ubrivima. Organska se unose, uglavnom, pod predusev, a mineralna se daju pod predusev u koliini proseno 40 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 40 kg/ha K2O, pod osnovnu obradu i pre setve. Setva se vri samo u prolee vrstano, irokoredno 30-50 cm, sa 5-6 kg/ha semena ili uskoredno, sa 6-8 kg/ha semena. Dubina setve 2-3 cm. Pri uskorednoj setvi od mera nege se primenjuje plevljenje i drljanje, a pri irokorednoj, meuredno kultiviranje. Primena herbicida nije dovoljno prouena. Slaica cveta u maju, a anje se u junu. Sazreva neravnomerno i lako se osipa. anje se jednofazno kombajnom ili dvofazno, odnosno viefazno. Jednofazno se anje kada je seme u gornjim plodovima na prelazu iz votane u punu zrelost, a viefazno kada je seme u donjim plodovima na poetku pune zrelosti, pa se u otkosima prosui 2-3 dana i vre kombajnom sa podizaem, i to u jutarnjim asovima. Posle vridbe seme se skladiti pri najvioj vlanosti 13%. Za olakanje kombajniranja primenjuje se desikacija (reglonom 3-4 l/ha u 100 l vode, uz dodatak predstava za bolje prijanjanje reglona - kao to su citovet, agral u koliini 80 ml na 100 l vode).


20

CRNA GORUICA BRASSICA NIGRA L. (KOCH)

Crna goruica se gaji radi proizvodnje semena (Sinapis nigrae semen), ljutog ukusa, koje sadri oko 5% glikozida Sinigrozida (sinigrina), koji hidrolizom daje alilna senf ulja (halinski derivat sinapina) 0,7-1,3% eterinog ulja (Aetheroleum sinapis nigrae) oko 32% obinog ulja, oko 20% sluzi i oko 25% belanevina. Seme sadri encim mirozilazu i sinevolne hidrazide. Sinevoli su fitoncidi, koji imaju antimikrobnu mo, a deluju i antiparazitno. Od semena crne goruice spremaju se antireumatici, a u tu svrhu se koristi i brano od semena (farina sinapis).

Za dobijanje eterinog ulja upotrebljavaju se ostaci posle ceenja obinog ulja hladnim presovanjem.

Crna goruica je jednogodinja biljka. Ima vretenast koren, stablo maljavo, listove na drkama, cvetovi otvoreno-uti, plod kratak, etvrtasta ljuska, sa sitnim loptastim semenom. Plodovi su priljubljeni uz stablo.

Prema hladnoi nije osetljiva, a takoe ni prema suvinoj vlazi. Najbolje uspeva na strukturnim nezakorovljenim zemljitima. Ima znatan broj tetoina koji je napadaju. Agrotehnika slina kao i u bele slaice.

SAREPETSKA (RUSKA) GORUICA BRASSICA JUNCEA CZERN.

Sarepetska goruica ima tanak i slabo razgranat koren; stablo uspravno, razgranalo, glatko, sivoplaviaste boje; donje lie krupno i maljavo, gornje lancetasto, celo i glatko. Srednje lie ini prelaz izmeu gornjeg i donjeg lia. Cvetovi su uti, skupljeni u grozdastu cvast, grae kao i kod svih Brassicaceae. Plod je ljuska valjkastog oblika, glatka, na kraju sa iljastim zavretkom. Seme je okruglo, tamno-mrko ili mrkouto. U plodu se nalazi 12-22 semenke. Masa 1.000 semena 2,5-3,0 g. Seme sadri 35-45% obinog ulja, koje se upotrebljava za jelo i znatna koliina eterinog ulja. Eterino ulje se primenjuje u medicini za dobijanje slainog ekstrakta.

Duina vegetacionog perioda 100-110 dana. Gaji se na isti nain kao bela slaica.


21

MENTA (NANA, METVA) MENTHA PIPERITA HUNDS

Menta se gaji radi proizvodnje eterinog ulja, koje se ekstrahuje iz njene vegetativne mase ili samo lia (Menthae folium). Sadri oko 0,5% eterinog ulja, iji je glavni sastojak mentol (30-70%), kao i druga eterina ulja. Upotrebljava se u industriji bombona, likera, u parfimeriji, medicini, kozmetici (pasta za zube, toaletna vodica i si.). Suvo lie slui za spremanje aja protiv stomanih bolesti i bolesti disajnih organa. Posle destilacije lisna masa se moe koristiti za dobijanje karotina ili za ishranu stoke. U medicini je kao divlja biljka odavno koriena. U kulturi se nalazi od poetka 19. veka. Engleska se smatra domovinom kulturne mente. U Evropi se najvie gaji u Engleskoj, zatim Nemakoj, Francuskoj, paniji, Italiji, SSSR-u i jugoistonoj Evropi, a takoa se gaji u Japanu, SAD, Kanadi. U celom svetu se gaji na oko 200.000 ha. Kod nas se gaji u okolini Kruevca i u Banatu. Prinos zelene mase u granicama 7.000-20.000 kg/ha, zavisno od godine iskoriavanja, suvog lia 1.500-3.000 kg/ha. Od 100 kg zelene mase dobije se 0,335 kg eterinog ulja, ih 25-70 kg/ha.

Kulturna menta je nastala hibridizacijom. To je viegodinja zeljasta biljka, razgranatog stabla sa podzemnim i nadzemnim izdancima. Koren je iliast, slabo razvijen. U zemlji stvara podzemna stabla iz kojih izbijaju mnogobrojni nadzemni izdanci. Oni se lako oiljavaju i slue za razmnoavanje. Menta se iskljuivo razmnoava vegetativno, jer kod nas ne donosi seme. Nadzemna stabla su jednogodinja, visine 60-80 cm. Listovi su ovalo kopljasti, po obodu nazubljeni. Sa lica su tamnozelene boje i glatki, a sa nalija su otvorenozelene boje i obrasli dlaicama po nervima. Na listovima se nalaze mnogobrojne jednoelijske i vieelijske lezde koje sadre ulje. Cvetovi su sitni, jednopolni, ree dvopolni, ljubiaste boje, sloeni u klasolike cvasti. Plod je merikarpijum sastavljen od etiri jednosemena oraca.

Najvie se u svetu gaji engleska sorta miam (Micham). Najbolje uspeva u vlanim primorskim oblastima, ali dobre rezultate daje i u umerenoj

klimi. Nema velike zahteve za toplotom. Mlade biljke izdravaju mrazeve do -8C. Zahteva dosta vlage, naroito do cvetanja, a suvo vreme u doba kosidbe. Zahteva mnogo svetlosti jer pri dovoljnoj svetlosti daje dosta lia sa mnogo etarskog ulja. Odgovaraju joj humusna, strukturna i plodna zemljita. Dobro uspeva na ernozemu, aluvijumu, kao i na ritskoj crnici ukoliko je dobro regulisan vodni reim. Tehnologija (agrotehnika) za mentu

Menta se gaji kao dvogodinja ili trogodinja, a ree kao etvorogodinja kultura. Najbolji predusevi su joj strna ita. Na isto mesto u plodoredu moe doi posle 6-8 godina. Zahteva duboku osnovnu obradu (25-30 cm) u toku jeseni. Priprema zemljita za sadnju u jesen ili u prolee, u zavisnosti od roka sadnje. Pod osnovnu obradu ubri se sa 30-40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka uz dodatak mineralnih ubriva: 30-40 kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5 i 90-120 kg/ha K2O. U drugoj i treoj godini ubri se samo mineralnim ubrivima, i to u jesen. U prolee druge i tree godine, pre drljanja, upotrebi se oko 25 kg/ha N, a posle prvog otkosa oko 50 kg/ha N (posle toga se podrlja).

Sadnice se uzimaju iz jednogodinjeg zasada, obino u jesen. Iz zemlje se vade plugom bez daske. Sade se neposredno posle vaenja ili se uvaju utrapljene do prolea za martovsku sadnju. Pre sadnje njiva se izbrazda na rastojanju 40-60 cm, a dubina brazde oko 10 cm. U brazde se runo postave podzemna stabla, jedno od drugog u neprekidnom nizu ili na razmaku 15 cm i pokriju zemljom. Za l ha potrebno je 1.200-1.500 kg podzemnih stabala. Moe se razmnoavati i reznicama.

Za vreme vegetacije menta se meuredno kultivira 2-3 puta, i istovremeno okopava izmeu biljaka u redu. Navodnjava se, po potrebi, vie puta sa oko 30 mm vode. U jesen se vri meuredna kultivacija na dubinu 10-12 cm, a rano u prolee drljanje.

Menta se kosi kada je oko polovine biljaka procvetalo. U to vreme se postie najvei prinos vegetativne mase i ulja. Kod nas se obino kosi polovinom juna - prvi put, i krajem avgusta ili poetkom septembra - drugi put. Za destilaciju se upotrebljava sveza masa koja je u toku 24 sata provenula posle kosidbe i sadrajem vode 50-60%, ili suva masa. Sui se na promajnom mestu u


22

hladovini. Ne sme se due drati u veoj gomili jer se lako zagreva i truli. Pri suenju na suncu gubi mnogo mentola.


23

LAVANDA (DESPIK) LAVANDULA VERA DC

Lavanda se gaji radi etarskog ulja, koje se dobija destilacijom iz cvetova (Lavandula flos). Ulje se koristi u parfimeriji, kozmetici i medicini. Lavanda je veoma dobra medonosna biljka, a slui i za vezivanje zemljita podlonih eroziji. Cvetovi i ulje deluju repelentno na insekte, pa se upotrebljava kao zatita od moljaca, komaraca i stenica. Cvetovi sadre 0,6-1,4% etarskog ulja i oko 10% tanina. Etarsko ulje (Lavandulae aetheroleum) dobija se destilacijom pomou vodene pare, bezbojna je ili ukasta tenost prijatnog mirisa i gorkog ukusa. Glavni sastojak mu je linalilacetat (35-62%), a sadri jo linahla, geriniola, hidroksikumarina i dr. jedinjenja. Lavanda (despik) se gaji u SSSR-u, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Jugoslaviji (u Dalmaciji). Prinos suvog cveta je 600-800 kg/ha.

U medicini cvet despika slui kao dodatak kupkama, drai kou. Ulje izaziva slabu lokalnu anesteziju. Slui kao korigens mirisa mnogim lekovima. Ulazi u sastav Spiritus lavandulae, Sp. aromaticus, Mixtura oleo balsamica i dr.

To je viegodinja biljka. Plantae despika koriste se 15 i vie godina. Ima drvenast i razgranat koren. Stablo je bunasto, razgranato. Cvetna stabla su visine oko 60 cm. Lie je lancetasto, izdueno. Cela biljka u mladom stanju ima sivozelenu boju, a sa starou dobija zelenu boju. Cvetovi su skupljeni u klasolike cvasti, ljubiasto-plave boje. Cveta u junu i julu. Plod je merikarpijum, duguljast, sjajno smee boje, sastavljen od etiri oraca.

Uspeva u toplim i sunanim predelima, sa dosta svetlosti. Najbolje uspeva na nadmorskoj visini 500 m (na Krimu), a dobre rezultate daje i na 150-300 m (u Dalmaciji). Prema zemljitu ima skromne zahteve.

Uspeva na zemljitu lakeg mehanikog sastava. Razmnoava se direktno semenom ili putem rasada i vegetativnim putem. Direktno se seje u

jesen. Seme klija i nie na 12C. Mlade biljke podnose nisku temperaturu do -9C, a odrasle znatno niu. Najrasprostranjeniji nain razmnoavanja je iz rasada, koji se proizvodi u hladnoj leji. Vegetativno se razmnoava izdancima, koji se dobijaju deljenjem bokora, uzimaju se u jesen, preko zime oile, i ostaju u leji do (sledee) jeseni, kada se sade na stalno mesto. Za setvu u polju je potrebno semena 10 kg/ha, a u leje 3 g/m2.

Osnovna obrada za lavandu vri se na dubinu 30-50 cm, u jesen, uz zaoravanje stajnjaka. Na nagibima se ne ore, ve se kopaju jame u koje e biti zasaen rasad. Sadi se na rastojanju 80x80 cm ili 100x80 cm. Prve godine se lavanda sporo razvija, pa se izmeu redova moe sejati neka jednogodinja mahunjaa (pasulj, soja, bob i dr.). U toku vegetacije vri se meuredna kultivacija i okopavanje. U jesen se vri duboka kultivacija na 10-15 cm, i tom prilikom se ubri mineralnim ubrivima: 60 kg/ha N, i 30-50 kg/ha P2O5, a svake tree godine dobro zgorelo stajsko ubrivo.

Cvasti se beru kada procveta 50-75% cvetova. Beru se runo srpom, vezuju u snopie i sue na promajnom mestu u hladu. Od 100 kg suvih cvasti dobija se oko 800-1.000 g ulja. Pred zimu bunovi se oiste od naknadno pojavljenih ili prezrelih cvasti.

Prinos sveih cvasti je od 1.500-3.500 kg/ha, a prinos ulja 12-32 kg/ha.


24

MAJORAN MAJORANA HORTENSIS MOENCH (ORIGANA MAJORANA L.)

Majoran se gaji radi zelene nadzemne mase koja se secka i sui i dobija droga (Majorane

herba), sa sadrajem 0,8-2,0% etarskog ulja, koje je bledoute boje, prijatnog i svojstvenog blagog mirisa. Ulje sadri oko 40% terpena (pinen, salimen), fenola, tanina, borneola i dr. materija. Koristi se u prehrambenoj industriji, parfimeriji i medicini. Kao zain je poznat odavno, i mnogo se koristi u kobasiarstvu. U medicini se koristi kao lek za stomane bolesti i sredstvo za umirenje.

Majoran je poreklom iz zap. Sredozemlja, gde se susree u divljem stanju, a u kulturi se nalazi kao dvogodinja i viegodinja biljka, kaji se gotovo u celoj Evropi, a najvie u mediteranskim zemljama i SSSR-u. U naoj zemlji se malo gaji, i to uglavnom u Vojvodini, posle II svetskog rata.

Kod nas se gaji kao jednogodinja, polubunasta, zeljasta biljka, jer ne uspeva da prezimi. Daje vei prinos nego u mediteranskim zemljama. Inae, majoran je viegodinja, polubunasta, zeljasta biljka trajnica, ija stabla dostiu visinu preko 80 cm. Kod nas raste u visinu 50-60 cm. Iz kratkog snanog korena, koji se uglavnom razvija u oraninom sloju, izbija vrsto i uspravno stablo sa mnotvom grana i granica. Na preseku stablo je kvadratno. Stablo i bone grane su gusto obrasle sitnim, okruglo-eliptinim, jajastim ili kopljastim sedeim listovima. Duina liske 1,5-2,5 cm, irina 0,8-1,5 cm. Svi nadzemni delovi biljke su obrasli finim, kratkim maljama. Na stablu, listovima i cvetovima mogu se pomou lupe videti ute takice lezde, koje lue etarsko ulje. Cvast je klasolika i nalazi se na vrhu stabla i bonih grana. Cvetovi su sitni, bele ili bledocrvenkaste boje. Cvet je sastavljen iz 5 ainih listia koji su srasli, 5 kruninih listia sraslih u donjem delu u cev (kao i kod svih usnatica). Pranika 4. Kod nas majoran cveta tokom jula i poetkom avgusta. Plod je merikarpijum, okrugao, tamnosmee boje.

Masa 1.000 semena je 0,2-0,3 g. Ako dobro sazri moe imati klijavost 95%. Lako gubi klijavost i posle tri godine seme nije vie za upotrebu. Uslovi uspevanja

Kao biljka suptropskog porekla majoran trai mnogo toplote i svetlosti. Zbog toga u umerenom klimatskom pojasu uspeva samo na manjoj nadmorskoj visini i tamo gde ima dosta sunanih dana.

Ne podnosi mrazeve. Mlade biljke izmrznu na -1C, a starije podnose mraz do -4C. Zahteva humusna, plodna, strukturna i rastresita zemljita, povoljnih fizikih osobina sa

dobrim vodnim i vazdunim reimom. U tom pogledu je tipina batenska biljka. Odgovara mu neutralna i slabo kisela reakcija zemljinog rastvora. Tehnologija (agrotehnika) za majoran

Kao jednogodinja biljka gaji se u plodoredu. Najbolji predusevi su jednogodinje leguminoze ili ubrene okopavine, kao i strna ita. Zemljite ne srne biti zakorovljeno.

Osnovna obrada na dubinu 25-35 cm vri se u jesen. U prolee se vie puta obrauje kombinovanim mrvilicama do sadnje.

ubri se organskim i mineralnim ubrivima. Pod osnovnu obradu daje oko 30 t/ha stajnjaka zatim 80 kg/ha P2O5 i 60-80 kg/ha K2O u vidu mineralnih ubriva.

Razmnoava se direktnom setvom na njivi ili putem rasada to je bolji nain. U tople leje se seje krajem februara ili poetkom marta omake ili u redove 6-7 cm. Seme se mea sa peskom u odnosu 1:2. Za setvu l m2 potrebno je l-2 g semena, pri klijavosti iznad 80%. Posle setve, seme se prekriva tankim slojem dobro zgorelog i isitnjenog stajskog ubriva. Pri temperaturi 18-22C seme nie za 10-12 dana. Minimalna temperatura za nicanje je 12C. Nega rasada se vri na uobiajeni nain. Po l m2 leje proizvede se 1.500-1.800 biljaka koje u vreme rasaivanja treba da su visine 10-15 cm. Rasaivanje se vri kada proe opasnost od prolenih mrazeva poetkom maja. Sadi se u kuice na razmaku 40-50x20-30 cm, sa po 2-3 biljke odnosno oko 100.000 kuica po hektaru. Posle rasaivanja treba ga zaliti.


25

Poto se rasad primi treba ga meuredno kultivirati i okopavati. Broj meurednih kultiviranja i okopavanja zavisi od potrebe, a obino se vri svakih 20 dana. Prilikom drugog meurednog kultiviranja vri se prihranjivanje sa 20-30 kg/ha azota. Posle prvog otkosa, usev se ponovo prihrani istom koliinom azota i nastavi sa meurednim kultiviranjem i okopavanjem.

Kosi se dva puta godinje u uslovima bez navodnjavanja, a tri puta u uslovima navodnjavanja. Prvi put se kosi pred poetak cvetanja po lepom i suvom vremenu. Kod nas je to krajem juna ili poetkom jula. Kosidba se vri kosaicama, a zelena masa se odmah odvozi u pogon za preradu gde se secka i sui toplim vazduhom u sunicama na temperaturi do 40C. Droga treba da ima lepu sivozelenu boju i svojstven miris majorana.

Kosidba treba da je 8-10 cm iznad zemlje, radi dobre regeneracije. Druga etva je od sredine septembra do poetka oktobra, kada se kosi do zemlje. Godinji prosean prinos herbe je 1.500-2.000 kg/ha.

Ukoliko se proizvodi seme, primenjuje se ista agrotehnika, samo se majoran ne kosi za proizvodnju droge. Seme dostie zrelost tokom septembra. Sazreva neravnomerno, ali se ne osipa. Kosi se rano ujutru, dok je rosa, vezuje u snopove i ostavlja na njivi da naknadno sazri. Posle 5-6 dana snopovi se omlate i seme proseje. Prinos je 100-150 kg/ha.


26

TIMIJAN THYMUS VULGARIS L.

Timijan se gaji radi proizvodnje lista (Thymi folium) i nadzemne mase (Thymi herba), koje slue kao droga. Iz suve nadzemne mase i lia timijana ekstrahuje se etarsko ulje (Thymi aetheroleum). U nadzemnoj masi ima 1,0-1,7% etarskog ulja. Njegov glavni sastojak je timol (30-50%), veoma rasprostranjeno antiseptino i dezinfekciono sredstvo u medicini i zubarstvu. Drugi vodeni sastojci etarskog ulja su cimol, borneol i dr., zatim sadri tanine, gorke materije i jedinjenja koja imaju antibiotika dejstva.

Timijan je zimzeleni, granati, uspravni polubun, visine do 50 cm, trajnica. Ima vretenast, dobro razgranat koren. Stablo uspravno, razgranalo, u donjem delu drvenasto. Boni izbojci su kratki, a grane zeljaste. Listovi su sitni, izdueni, na kratkim drkama. Obod liske je ceo, povijen nanie. Liske su sa gornje strane gole, a sa donje maljave.

Cvetovi su sitni, svetloljubiasti ili crvenkasti. Graa cveta je kao i kod svih usnatica. Cveta u maju i junu. Plod je suv, sastavljen iz etiri oraca (merikarpijum). Oraci su gotovo okrugli, blago spljoteni, mrkosmee boje. Masa 1.000 semena je oko 0,3 g. Dobra je pelinja paa. Cela biljka ima jak, prijatan, aromatian miris.

Za uspevanje trai mnogo toplote i sunca, a otporan je prema niskoj temperaturi. Razmnoava se semenom. Seme uspeno klija samo u dovoljno vlanom zemljitu. Odrasle biljke slabo podnose veliku vlanost. Ponik raste sporo, naroito ako je vreme prohladno. Zasenjivanje usporava porast i sniava koliinu etarskog ulja u sirovini. U zahtevima prema zemljitu je skroman, uspeva na svakom zemljitu, izuzev kiselog i zakorovljenog. Tehnologija (agrotehnika) za timijan

Zasad timijana koristi se najmanje etiri godine, pa se zbog toga obino gaji izvan plodoreda. Najbolji predusevi su strna ita, kukuruz i dr.

Osnovna obrada se obavlja na dubinu oko 30 cm. U oktobru se zemljite obradi setvospremaem ili kombinovanom mrvilicom.

Za timijan se ubri organskim i mineralnim ubrivima. Od organskog ubriva upotrebljava se kompost u koliini 10-15 t/ha, pod osnovnu obradu. Tom prilikom se upotrebi i 50 kg/ha azota, 60-70 kg/ha P2O5 i 40-100 kg/ha K2O u vidu mineralnih ubriva.

U drugoj, treoj i ostalim godinama iskoriavanja zasad timijana se prihranjuje sa oko 20-30 kg/ha azota, 20-30 kg/ha P2O5, i to dva puta: prvi put rano u prolee pre kretanja vegetacije i drugi put posle prvog otkosa.

Proizvodi se iz rasada ili setvom na stalno mesto. Proizvodnja iz rasada je sigurniji i bolji nain. Ukoliko se vri direktna setva, seje se rano u prolee, vrtano, na razmak 45 cm red od reda i troi 6-7 kg/ha semena.

U toplu leju seje se u februaru ili martu, a kada se razvije toliko da se moe rukom iupati, pikira se. U pikiralitu ostaje do jeseni, tada se presauje na stalno mesto. Proizvodnja rasada u hladnoj leji je ekonominija. U hladne leje seje se u maju, omake ili u redove na 15 cm. Leja mora biti dobro obraena, poubrena i ista od korova. Posle setve leja se povalja i pospe peskom, tako da pokrije seme debljine l cm. Leje treba uredno zalivati. Po l m2 treba 4-5 g semena.

U leji rasad ostaje do jeseni ili narednog prolea. Tada se sadi na stalno mesto. Leju treba ograditi da bi se rasad sauvao od zeeva, koji rado pasu ovu biljku.

Sadnja u jesen (oktobar ili novembar) je bolja od prolene, ali se mora saditi runo i dobro pritisnuti zemlju sadiljkom, da ne bi pod uticajem mraza biljke bile uzdignute iz zemlje, pa se u uslovima zima sa golomrazicom sadnja vri u martu (im se moe ui u njivu). Sadi se u redove na razmak 40-50 cm, a u redu 25-30 cm, to po hektaru iznosi 80.000-100.000 biljaka.

U poetku vegetacije zahteva briljivu negu radi mogunosti zakorovljenja. Meurednu kultivaciju i okopavanje treba vriti od poetka vegetacije i to 2-4 puta, ali obavezno rano u prolee i posle prvog otkosa.

Timijan se anje prvi put, pre masovnog cvetanja (obino krajem maja), a drugi put krajem septembra ili poetkom oktobra. Kosidba se vri runo, na visinu 3-4 cm da bi ostali nepokoeni


27

donji delovi bonih grana, radi bre regeneracije. Pokoena masa se odmah prevozi do mesta prerade gde se secka, sui i dalje prerauje. Na ekstrakciju ide neposredno posle kosidbe. Za ekstrakciju se koristi celokupna zelena pokoena masa, mada se lekoviti sastojci mogu ekstrahovati i iz suve herbe. Suva herba se uva, do ekstrakcije, u vreama od viestruke hartije, da droga ne izgubi miris i da druge droge ne prime miris timijana.

Prinos vazduno suve herbe je 500-600 kg/ha u prvoj godini i 1.000-2.500 kg/ha u ostalim godinama. Za proizvodnju semena se koriste zasadi druge ili tree godine. Za seme se ostavlja prvi otkos. etva se obavlja kada seme pone dobijati smeu boju. Pokoena masa se odnosi pod nadstrenicu, gde se sui do vridbe. Prinos semena je obino oko 80 kg/ha, a ree 100-150 kg/ha.


28

MATINJAK MELISSA OFFICINALIS L. Matinjak je viegodinja, razgranata, zeljasta biljka, poreklom iz zemalja oko Sredozemnog

mora, koja se u nekim mestima gaji na znatnim povrinama i ceni kao mirisno cvee i medonosna biljka. Kod nas se najvie koristi kao samonikla biljka, a manje kao gajena kulturna biljka (u Banatu). Cela biljka vrlo prijatno mirie i osveava. Droga se sastoji od osuenog lia (Melise folium) ili celog nadzemnog dela (Melissae herba). Glavni sastojak je etarsko ulje (Melissae aetheroleum) 0,01-0,1% koje je veoma skupoceno. Etarsko ulje se sastoji od citrala, citronela, geraniola i linalola. Droga sadri jo vitamina, tanina i gorkih materija. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomou vodene pare iz lia, a ee iz vrhova granica u fazi cvetanja. Etarsko ulje je bezbojna ili ukasta tenost, vrlo prijatnog mirisa na matinjak ili limun i prijatnog ukusa. Upotrebljava se kao karminativum, aromatikum i antispazmodikum. Koristi se protiv tekog varenja, neuralgije, histerije, neurastenije, gaenja, povraanja, proliva i kao sredstvo za osveavanje. Spolja se daje protiv neuralgije i reumatizma, jer drai kou. Ulje se veoma ceni u parfimeriji.

Matinjak su poznavali stari Grci, Rimljani i Arapi. Vekovima je bila u velikoj modi vodica od svee biljke matinjaka (Eau de Milisse de Carmes).

Iz gornjeg dela veoma razgranatog korena izbijaju uspravna stabla visine 60-100 cm, koja su na preseku kvadratna. Podzemni izdanci rastu horizontalno i iz njih izbijaju nova stabla. Biljka ima granat izgled. Listovi su prosti, naspramno poreani bez zalistaka, jajastog oblika. Liske su krupne, po obodu nazubljene. Donji listovi su krupniji na duoj drci, a gornji sitniji i na kraoj drci. Liska je prosene duine 4-6 cm, a irine 2-4 cm. Liske su srcasto jajastog oblika sa zailjenim vrhom. Cela biljka je pokrivena sitnim, finim, nenim maljama. Cvetovi su po nekoliko u grupi u pazuhu lista, sitni, po grai kao i kod ostalih usnatica (dvousnati), i bele boje. Plod je merikarpijum, jajastog oblika. Klijavost semena 85-90%.

U pogledu klime nema velikih zahteva. Uspeva skoro u celoj Evropi, izuzev krajnjeg juga i severa. Otporan je prema hladnoi i u naim uslovima nema opasnosti od izmrzavanja. Najbolje uspeva tamo gde je godinja koliina padavina iznad 600 mm.

Zahteva plodna, strukturna, rastresita, umereno vlana zemljita. Teka i preterano vlana zemljita ne podnosi. Kod nas dobro uspeva na ernozemu, plodnoj gajnjai, aluvijumu i ritskim crnicama, na kojima je dobro regulisano odvodnjavanje. Spontano raste u svetlim listopadnim umama, po proplancima ili po obodu uma. Tehnologija (agrotehnika) za matinjak

Kao viegodinja biljka, koja ostaje na istom mestu 4-5 godina, gaji se izvan plodoreda. Nije izbirljiv prema predusevu i moe se gajiti posle strnih ita, industrijskog i povrtnog bilja. Na isto mesto moe doi tek posle 5-6 godina.

Osnovna obrada se vri na 25-35 cm. Predsetvena priprema se vri u jesen ili u prolee, u zavisnosti od vremena sadnje.

Stajskim ubrivom se ubri pod predusev, a mineralnim u koliini 30 kg/ha azota, 60-70 kg/ha P2O5, i 50-70 kg/ha K2O pod osnovnu obradu.

Razmnoava se semenom, preko rasada ili deljenjem bokora; najee preko rasada. Seje se u hladnu ili polutoplu leju u maju. Za l m2 potrebno je 4-5 g semena. Rasad treba da stasa do oktobra. Rasauje se na rastojanju 60-30-40 cm. Sa l m2 leje dobije se 200-300 strukova rasada. Za l ha potrebno je oko 65.000 sadnica.

Posle rasaivanja, im se rasad primi, treba meuredno kultivirati i okopavati. Dalja meuredna kultiviranja i okopavanja treba blagovremeno preduzimati da bi se dobila droga bez korova. Meuredno se moe kultivirati samo ogranieno vreme dok se biljke ne razgranaju, da se ne bi lomile granice i biljke gazile.

U daljim godinama iskoriavanja matinjak se meuredno kultivira od ranog prolea, odmah posle kretanja vegetacije. Posle svakog otkosa ponovo se meuredno obrauje (kultivira) i okopava.


29

Azotna ubriva su veoma znaajna jer se kod matinjaka koriste vegetativni delovi. Rano u prolee prihranjuje se sa 30-40 kg/ha azota, ispred meurednog kultiviranja. Drugi put se prihranjuje posle prvog otkosa sa istom koliinom azota, prilikom meurednog kultiviranja. Stariji zasadi se u jesen ubre kompleksnim ubrivima sa po 30-45 kg/ha svakog hranijivog elementa.

Matinjak se kosi tri puta godinje. Kosi se pre nego to odcveta, po lepom i suvom vremenu. Poslednji otkos mora biti najkasnije do sredine septembra. Kosidba mora biti niska, 3-4 cm iznad zemlje, srpom, kosom, travokosaicom ili univerzalnom kosilicom za zelenu masu. Niska kosidba stimulie izbijanje veeg broja izdanaka. Odmah posle kosidbe treba prevesti sa njive. Sa grana se odmah skida lie i vrni delovi stabla i odnose na suenje i odmah se sui na temperaturi 35-40C.

List treba da ima prirodnu zelenu boju, da je bez peteljke i prijatnog mirisa na limun. Pakuje se u vree od hartije dobro zatvorene, bez drobljenja. uva se na hladnom, promajnom i suvom mestu.

Prinos zavisi od uslova uspevanja, primenjene agrotehnike i starosti zasada: prve godine oko 700 kg/ha suvog lista, druge i tree 1.200-1.500 kg/ha, a posle opada postepeno.

Za proizvodnju semena izdvaja se parcela koja se tokom godine ne kosi. Seme sazreva poetkom avgusta. Kosi se u doba kad je polovina semena fizioloki zrela. Vezuje se u snopie i ostavlja 5-6 dana na njivi da se sui i potpuno sazri. Posle toga se vre na vralici za penicu ili univerzalnom kombajnu. Dobija se 400-500 kg/ha semena. Posle vridbe seme se reeta, da bi se oistilo od delova cveta i stabljike.


30

BOSILJAK OCIMUM BASILICUM L.

Kao droga slui nadzemni deo biljke u fazi cvetanja (Basilici herba). Cela biljka sadri etarsko ulje (Basilici aetheroleum) oko 0,5-1,5% u suvoj materiji. Ono ima prijatan i otar miris. Cela biljka je prijatnog mirisa, a naroito listovi. Etarsko ulje je sastavljeno iz veeg broja uljalih materija, kao to su: estragol, linalol, lineol, kamfor i drugi koji imaju antiseptiku mo i slue kao konzervans, jer spreavaju razvoj mikroorganizama. Pored etarskog ulja sadri jo tanina, saponina i gorkih materija. Biljka je gorkog i aromatinog ljutog ukusa. Upotrebljava se kao zain. Dobra je medonosna biljka.

Jednogodinja biljka, uspravnog i bunastog stabla, visokog 40-50 cm. Lie je ovalno, po obodu ravno ili nazubljeno, maljavo. Na naliju lista nalaze se lezde koje lue etarsko ulje. Postoji irokolisni i uskolisni bosiljak. Za gajenje je bolji irokolisni bosiljak. Cvetovi su beli, sloeni u klasovidne cvasti na vrhu stabla i bonih grana. Seme je crno, sitno, lako se osipa.

Bosiljak je poreklom iz oblasti oko Sredozemnog mora, ali se gaji u evropskim i vanevropskim zemljama. Najvie se gaji u Francuskoj i Italiji. Kod nas se gaji veoma malo, uglavnom u batama, kao cvee. Poslednjih godina se gaji i kao zainsko lekovita biljka.

Bosiljak je biljka umereno tople klime. Toplota i velika vlanost za vreme nicanja i intenzivnog rasta odgovaraju za njegovo uspevanje. Mrazeve ne podnosi i strada od prvih jesenjih mrazeva. Dobro uspeva na dubokom, plodnom i strukturnom zemljitu, odgovaraju mu ernozemi, plodne gajnjae i aluvijalna zemljita. Tehnologija (agrotehnika) za bosiljak

Bosiljak ne podnosi monokulturu. Na isto mesto moe doi posle 4-5 godina. U monokulturi i pri eem vraanju na isto mesto napada ga vei broj bolesti i tetoina. Najbolji predusevi su jednogodinje mahunjae i ubrene okopavine.

Dubina osnovne obrade 20-25 cm. Obrada se obavlja u jesen. Rano u prolee se zemljite priprema kombinovanim mrvilicama vie puta prema potrebi, da bi se unitili korovi i zemljite odralo u dreenom i rastresitom stanju.

ubri se stajnjakom pod prethodnu kulturu. Pri osnovnoj obradi nosi se sledea koliina mineralnih hraniva: 50-70 kg/ha P2O5 i 40-60 kg/ha K2O. Predsetveno se unosi 30-50 kg/ha azota. Prihranjivanje se vri posle prvog otkosa istom koliinom azota.

Razmnoava se semenom, direktnom setvom ili preko rasada. Razmnoavanje rasadom je bolji nain. Iz rasada bosiljak u naim uslovima daje dve etve. Rasad se proizvodi u toploj leji. Sa l m2 leje dobije se 1.000-1.200 strukova rasada. Za l ha potrebno je oko 100 m2 leje. U leju se seje krajem februara 3-4 g semena po l m2. Za rasaivanje stasava krajem prve dekade maja. Tada biljke rasada imaju 3-4 para listova i visinu 10-12 cm. Rasauje se na rastojanju 50 cm red od reda, a u redu na razmaku 20 cm biljka od biljke. Posle rasaivanja treba zaliti sa oko 30-40 mm.

Rasaeni bosiljak treba uredno negovati: meurednim kultiviranjima, okopavanjima, prihranjivanjima, navodnjavanjem. Kultivira se kultivatorom za eernu repu 2-3 puta, uz istovremeno okopavanje u redu. Prvi put se kultivira 10-12 dana posle rasaivanja, a drugi put dve nedelje nakon ovog. Posle toga se kultivira, okopava i navodnjava prema potrebi.

Bosiljak se kosi u vreme masovnog cvetanja, poto tada sadri najvie etarskog ulja i najvei prinos ulja. Kod nas stie za kosidbu sredinom jula. Kosi se travokosaicom na visini 8-10 cm od zemlje. Posle toga se biljke regeneriu i krajem septembra stie druga etva. Kosi se po suvom i lepom vremenu. Otkos ostaje da provene 4-6 sati, a zatim se skuplja i odnosi na destilaciju. Prinos je 7.000-10.000 kg/ha zelene mase iz koje se izdestilie 8-12 kg etarskog ulja. Suenjem se dobije 800-1.000 kg/ha folije ili 1.600-2.400 kg/ha herbe.

Kao lekovita biljka gaji se jo i kamforni bosiljak (Ocinum canum Sums.), koji sadri etarsko ulje bogato kamforom. Proseno sadri u vazduno suvoj herbi 2,54% etarskog ulja od ega je oko 70% kamfor. Dobija se prinos oko 10.000 kg/ha nadzemne mase, od koje se destilacijom dobije oko 50 kg etarskog ulja u kojem se nalazi 37 kg kamfora. Gaji se na isti nain kao obian bosiljak.


31

ALFIJA (KADULJA) SALVIA OFFICINALIS L.

alfija se gaji radi lista (Salviae folium), koji sadri oko 2% elarskog ulja, u kojem su glavni sastojci tujon (40%), cineol (15%), kamfor, gorke materije i tanini. Slui u kozmetici, za izradu zubnih pasta, i u medicini. Ulazi u sastav mnogih lekova, koji slue za ispiranje usta i grla kod upale i katara. Deluje kao sredstvo za jaanje sluzokoe (dejstvo tanina) i antiseptino. Upotrebljava se kao sredstvo protiv znojenja, jer smanjuje luenje znojnih lezda i kao sredstvo protiv upale mokranih puteva.

U naoj zemlji najbolje uspeva u Dalmaciji, slui za borbu protiv erozije u karstnim predelima. To je medonosna biljka, a med od kadulje ceni se kao lek. Nae dalmatinsko primorje daje najbolju kadulju na svetu, a izvozimo katkad i do 2.000.000 kg osuenog lista. Najvie se izvozi u SAD, gde se upotrebljava kao zain za mesne konzerve.

List alfije (kadulje) se bere kada ona pone cvetati (obino u maju). Na Jadranskom primorju se godinje predestiluje nekolilko stotina hiljada kilograma alfije i dobije oko 30.000 kg mirisnog etarskog ulja. Pored ulja alfija sadri tanin, smole i gorke materije.

alfija je polubunasta viegodinja biljka, visine 50-80 cm. Mnogobrojni izbojci su gusto posednuti liem. Listovi su naspramno poredani, srednje sitni, duine 4-8 cm, irine 2-4 cm, gusto pokriveni maljama, tako da imaju sivozelenu boju. Cvetovi su na kratkim drkama, skupljeni u rastresitu klasovidnu cvast. aica je maljava sa mnogobrojnim lezdama. Cvet je grae kao i kod ostalih usnatica. Krunica je plavoljubiaste boje. Plod je marikarpijum sastavljen iz etiri oraca, tamnosmee boje. Masa 1.000 plodova 7-9 grama. Cveta u maju i junu.

Razmnonava se semenom. U prvoj godini, raste sporo i daje mali broj izdanaka, a poev od druge godine razvija se znatno bolje i daje 100 i vie izdanaka. Izdanci su u poetku zeljasti, kasnije odrvene. Ako se stari izdanci odstrane blagovremeno, izbijaju mladi sa mnogo krupnih listova.

alfija je biljka toplog i suvog podneblja. Dobro podnosi kako visoke, tako isto i niske temperature. Suvina voda u zemljitu moe je vrlo lako uguiti, poto koren brzo istruli. Nedostatak svetlosti i toplote nepovoljno utie a kvalitet droge. Prema sui je otporna. U nicanju trai dosta vlage. Nema velike zahteve prema zemljitu, jer se uspeno gaji i na najiromanijim i peskovitim zemljitima. Bolji kvalitet ima na siromanim zemljitima nego na bogatim. Nain gajenja (agrotehnika)

Zasadi alfije se koriste 6-10 godina. Najbolji predusevi pred zasnivanje zasada su strna ita, ali se mogu koristiti i drugi predusevi. Zasad treba da je udaljen od pranjavih puteva, da se listovi ne bi zagaivali prainom, jer to smanjuje kvalitet lekovite sirovine.

Ukoliko je predusev neko strno ito, obrada poinje zaoravanjem strnjita na dubinu 10-12 cm. Poetkom jeseni zemljite se uzore na dubinu oko 30 cm. Predsetvena obrada se sastoji od ranog proleog drljanja ili kultiviranja kombinovanom mrvilicom.

ubri se organskim i mineralnim ubrivom. Organsko se unosi pod osnovnu obradu u koliini 20-30 t/ha. Mineralna ubriva se takoe unose u osnovnoj obradi u koliini 50 kg/ha azota, 70 kg/ha P2O5 i 60-80 kg/ha K2O. Posle nicanja 2-3 nedelje vri se prihranjivanje sa po oko 30 kg/ha azota, fosfora i kalijuma. U daljini godinama iskoriavanja zasada, u prolee prilikom prve meuredne kultivacije, vri se prihranjivanje sa 40-50 kg/ha azota i 15-20 kg/ha P2O5.

Seje se rano u prolee u redove 50-60 cm izmeu redova sa 8-9 kg/ha semena. Dubina setve 2 cm. Klijavost treba da je 85%. Moe se sejati i pred zimu (XI-XII). Kod nas se esto proizvodi iz rasada. Za l m2 leje treba 5-8 g semena. Bolje je sejati u prolee u hladnu leju u redove na 20 cm i ostaviti u leji do jeseni, a rasaivati u oktobru i novembru. Za l ha potrebno je 250-300 m2 leje. Poto prve godine raste sporo, mora se to pre meuredno kultivirati da se uniti korov. Da bi se redovi to pre pojavili sa semenom alfije pomea se mala koliina semena salate, koja nie pre alfije. Zbog toga se prvi put moe meuredno kultivirati pre nicanja alfije. Kad alfija iznikne, salata se poupa. Kasnije se sa meurednim kultiviranjem produuje prema potrebi 4 do 5 kultivacija, kao i okopavanja u redu. Kada se razviju 2-3 stalna lista vri se buketiranje, tako da se formiraju buketi duine 10-15 cm, a razmak izmeu buketa 20-25 cm. Poeljno je da u bunu bude


32

5-6 biljaka. U daljim godinama iskoriavanja kultivira se i okopava 4-5 puta. U kulturi alfije vana agrotehnika mera je uklanjanje starih odrvenelih izbojaka, i to najbolje rano u prolee do same zemlje. Herbicidi se primenjuju tek od druge godine.

U toku leta lie se bere 2-3 puta, poev od kraja maja do poetka oktobra. Izbojci sa listovima se kose travokosaicama ili preureenim kombajnima. Visina reza je 10-12 cm. Kosi se po lepom i suvom vremenu. Tada se pokoena masa sui na njivi prirodnim putem. U protivnom sui se pod nastrenicama ili vetaki. Delovi stabla izdvajaju se prosejavanjem kroz sistem sita sa otvorima odgovarajueg prenika. Prve godine daje najmanji prinos, a najvei tree i etvrte godine. Sa hektara se dobija 2.000-3.000 kg herbe ili 1.500-2.000 kg suvog lia (folium). Destilacijom se dobije 20 kg/ha etarskog ulja.

Za proizvodnju semena moe se koristiti poev od druge godine, i to svake druge godine. Do etve semena ne treba ubirati lie. anje se kada se u veine donjih cvetova aice ponu suiti, a seme u njima pone dobijati smeu boju. Seme alfije ne sazreva istovremeno i lako se osipa. Ubira se itnim kombajnom, sui, provejava i sortira. uva se u vreama na suvom mestu. Po hektaru dobije se 400-600 kg semena.


33

MUSKATNA ALFIJA SALVIA SCLAREA L.

Gaji se radi etarskog ulja, koje se dobija iz cele biljke, ili samo iz cvasti, poto cvetovi sadre najvie ovog ulja. Sadraj ulja od 0,4-2,2% od suve materije. Slui za izradu raznih kozmetikih preparata i u farmaciji. Kao lekovita biljka poznata je odavno.

To je trajnica, razgranatog stabla, obraslog ovalnosrcastim listovima, koji su krupni i rasporeeni naspramno, obrasli maljama te su sivozelene boje. Prve godine stvara samo rozetu listova. Cveta druge i tree godine. Cvetno stablo je uspravno visine l-1,5 m. Cvetovi su krupni, svetloljubiaste boje. Plod je merikarpijum. Cvasti su na vrhu stabla i bonih grana. Seme je sitno (masa 1.000 semena 3-4 g).

Uspeva u zemljama oko Sredozemnog mora, a najvie se gaji u Francuskoj. Seme klija na 12-14C, pri temperaturi 16C nie za 10 dana. Mlade biljke izdre mrazeve od -6C do -8C, a odrasle mogu izdrati i do -30C. Trai mnogo sunca. Najbolje uspeva u toploj klimi. Vlanu i hladnu klimu ne podnosi. Najvie vlage zahteva u periodu nicanja i intenzivnog porasta vegetativnih organa. Dobro uspeva u Vojvodini.

Prema zemljitu ima male zahteve, poto ima koren razgranat i dobre upijajue sposobnosti. Zabarena i hladna zemljita ne podnosi. Najbolje uspeva na zemljitima pogodnim za strna ita.

Osnovna obrada treba da je dubine do 35 cm pri emu se unosi 30-40 t/ha stajnjaka, 80 kg/ha P2O5, i 60-80 kg/ha K2O. Prve godine se prih

Documents

LEKOVITO BILJE _ISPIT