Lege Artis Oktobar 2012

Судска пресудаОбјављивање у сразмери са легитимним

циљем

Број 1 ● октобар 2012. ● www.legeartis.rs

(не)дОСтижни Склад правнОг и

фактичкОг Стања

легалиЗаЦиЈа

... плусизвршитељи

Законске новине и спорна питања

Заложно право на уделу

Eфикасност обезбеђења

интелектуалнa својинaпрепознавање и вредновање

Буџетправни основ за планирање

расхода

прекршајна кривицакао обележје

прекршајног дела

ревизијаЗначај и перспектива

у јавном и реалном сектору

привременa дивидендa

прва исплата по новом закону

3

влад ан мирковићглавни и одговорни уредник

[email protected]

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

Година I, број 1 ОКТОБАР 2012.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко предузеће д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

За оснивача и издавача:Горан Грцић Владимир Здјелар

Главни и одговорни уредник:Владан Мирковић

Сарадници:Снежана Андрејевић мр Жељко Албанезе др Љиљана Рудић-Димић Мирјана Димитријевић мр Ненад Соврлић Ружица Стојиљковић Вук Перовић Јованка Атанацковић Снежана Ћушић Владимир Живанкић

Лектор/коректор:Радмила Савић

Oрганизатор издања:Оливера Бошковић

Дизајн и обликовање часописа:Маја Кесер

Редакција:Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: [email protected]

Часопис излази електронски једанпут месечно (12 бројева у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа [email protected]Пратите нас:● www.legeartis.rs● www.propisi.net● www.ingpro.rs● www. facebook.com/IngProLegeArtis

Будимо на вези

, према стручним прописима, према закону вештине, умећа, стручно, прописно. Наметнуло се готово само од себе. И баш зато у наставку, сасвим кратко и јасно, ПРОПИСИ У ПРАКСИ, као пра-ва мера контратеже.

Било да сте правни референт у малој приватној фирми или ради-те у финансијској служби образовне установе која се финансира из буџета, или можда у великој корпорацији која послује као акционар-ско друштво, сасвим сигурно се свакодневно суочавате са бројним про-писима, због којих понекад имате утисак као да се крећете по неком застрашујућем лавиринту. Да и не помињемо све могуће законске праз-нине и недоречености, због којих не знате у ком правцу би на том путу требало кренути.

Избором реномираних аутора, врхунских стручњака у својим об-ластима рада, од адвоката и судија, па све до правних и економских са-ветника, даћемо све од себе да вам помогнемо да безбедно стигнете до жељеног циља.

Желимо да изгледамо другачије, да побегнемо од сувопарности тек-стова који су најчешће пуко препричавање или интерпретација закон-ских и подзаконских аката. У нашим текстовима настојаћемо да вам увек понудимо тренутно употребљиве информације, корисне примере, мање познате статистичке податке. И у визуелном смислу трудимо се да изгледамо свеже и другачије. Зашто би публикација овога типа мо-рала да буде суморног изгледа? Што да не, ту је и хумор, онај „струч-ни” и с мером.

Крећемо амбициозно, у намери да као стручни електронски ча-сопис покријемо већину правно-економских области. И као и сваки нови пројекат, сасвим сигурно патимо од мањкавости, „дечјих боле-сти”... Зато и очекујемо да нам пишете, мењате нас, тражите и очекујете да будемо бољи, из броја у број. Повратна информација је оно са чиме рачунамо. Нека вам текстови буду повод да нашим ауторима поста-вите питања, јер уз сваку рубрику имате за то предвиђену е-адресу. Трудићемо се да за свако питање обезбедимо одговор. Предложите и теме о којима бисте желели да читате, можда већ у следећем броју. А можда само знате некога ко би писао за наш часопис, па му зато скре-ните пажњу да постојимо. Од тога ћемо сви имати користи.

Добро дошли у !

4

иЗ

Пр

вЕ

рУ

кЕ

leg

e a

rt

is ●

Про

ПИ

СИ У

Пра

кСИ

28

пл

ан

ира

ње

и и

згр

ад

ња

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

су у граду Београду утврђене Одлуком о одређивању зона на територији града Београда („Службени лист града Београда”, бр. 60/2009, 45/10 и 54/11).

Треба истаћи и то да су износи накнаде наведени у табели подложни валоризацији на месечном нивоу, на основу званично објављеног показатеља раста потрошачких цена Завода за информатику и статистику, за претходни месец.

На крају, прописано је да се накнада за уређивање

грађевинског земљишта плаћа једнократно или у ратама, у периоду до 60 месеци, односно у периоду до 240 месеци за стамбени простор без обзира на површину и пословни простор чија укупна нето корисна површина није већа од 100 m2.

У случају једнократног плаћа ња накнаде, у року од 15 дана од дана обрачуна, обвезник има право на умањење накнаде за 50% под условом да Уговор о уређивању међусобних односа у погледу накнаде за уређивање

грађевинског земљишта закљу чи до 31. децембра 2012. го ди не, а после 31. децембра 2012. године за 30%, без обзира на попусте које је евентуално претходно остварио.

У другом случају, код плаћа ња накнаде у ратама обвезник је дужан да приликом закључења уговора достави један од инструмената обе збеђе ња плаћања: доказ о праву својине на некој непокретности и сагласност за стављање хипотеке, неопозиву банкарску

Цене легализације по зонама и намени објекта

СТАНОВАЊЕНакнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга трећа четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена Магистрална мрежа 24.325 10.425 (16.217) 9.034 7.646 5.999 4.449 3.114 1.558 468 5.999Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 (13.267) 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987Укупно 44.226 18.954 (29.484) 16.427 13.900 8.986 6.739 4.717 2.359 708 8.986

КОМЕРЦИЈАЛНА ДЕЛАТНОСТНакнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга трећа четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена Магистрална мрежа 51.239 25.347 (34.160) 17.879 13.112 10.947 8.189 5.732 2.867 860 10.947Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 (13.267) 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987Укупно 71.140 33.876 (47.427) 25.272 19.366 13.934 10.479 7.335 3.668 1.100 13.934

ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТНакнада Екстра зона прва зона друга трећа четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена Магистрална мрежа 51.239 25.347 17.879 13.112 8.874 6.355 4.449 2.225 680 8.874Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987Укупно 71.140 33.876 25.272 19.366 11.861 8.645 6.052 3.026 908 11.861

ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕНакнада Екстра зона прва зона друга трећа четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена Магистрална мрежа 24.325 7.063 5.266 4.794 4.992 2.436 1.705 853 256 4.992Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987Укупно 44.226 15.592 12.659 11.048 7.979 4.726 3.308 1.654 496 7.979

Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону Извор: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П.

75

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

подразумевају рачунарски програми, односно ауторска дела која се могу употребити у електронском облику.

Интернет пиратерија подразумева употребу интерне та за илегално копирање и дистри бу цију неауторизова ног софтвера (укључујући ре клами рање, понуду, набавку и ди стрибуцију пиратизованог софтвера).

Студија међународне аналитичарске куће за информационе технологије IDC показала је да је у 2007. години стопа пиратерије у Србији износила 76%, и да је опала за два процента у односу на 2006. годину. Процењује се да је због овако високе стопе пиратерије домаћа економија претрпела губитке у износу од 72 милиона долара, углавном кроз ненаплаћена пореска потраживања.

На листи земаља са стопом пиратерије вишом од 60% (Priority Watch) налазе се: Алжир, Аргентина, Канада, Чиле, Индија, Индонезија, Пакистан, НР Кина и Руска Федерација.

На листи земаља са стопом пиратерије већом од 25% (Watch) налази се изузетно велики број земаља, међу којима и: Бразил, Чешка Република, Египат, Финска, Грчка, Италија, Јамајка, Мексико, Норвешка, Румунија, Шпанија, Турска, Украјина и многе друге.

Једине званичне статистике, закључно са 2005. годином, за тржиште Србије и Црне Горе урадиле су стране компаније

које наступају на нашем тржи шту и везане су за следеће показатеље:а) губици у оствареном приходу и броју радних места проузроковани пиратеријом;б) процене сигурности страних иницијалних или даљих инвестиција.

Само у једној полицијској заплени одузето је 750.000

музичких дискова који носе заштићени музички, ауторски садржај (General Disc Technology, 2002).

Ниво музичке пиратерије у 2005. години, износио је 80%, с процењеним тржишним губитком од 12,5 милиона америчких долара (за тадашње тржиште Србије и Црне Горе).

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или делу), односно

који одложено ступају на снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:

● Правилник о условима које мора да испуњава привредно друштво, односно огранак привредног друштва или средња стручна школа који врше оспособљавање кандидата за возаче, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године.

– ступа на снагу 24. 10. 2012. године

● Правилник о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита, вођењу и роковима чувања евиденција о возачком испиту и условима које мора да испуни возило на којем се обавља возачки испит објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године.


● Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године.


Kaлендар важења правних аката

92

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Подаци од значаја за рад пословних субјекатаИзноси личних примања запослених

ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 1. 2. 3.

Регрес за коришћење годишњег одмора

Отпремнина код одласка у пензију

Јубиларна награда

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

Накнада за исхрану у току рада

Дневница за службено путовање у земљи

Дневница за службено путовање у иностранство

Теренски додатак (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 3 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (58.503 × 3 = 175.509)

До висине утврђене општим актом послодавца

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају


До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду)

Најмање у висини утврђеној посебним прописима (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Не опорезује се до износа троструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (3 × 58.503 = 175.509 дин.)

Неопорезиво до 15.487 динара годишње

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.098 дин.


Неопорезиво до 1.859 дин. по дневници

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, број 86/07)


92

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА ● ДОГАЂАЈА

ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ ПРАВНИХ АКАТА

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

19

Приредио мр ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ

саветник за економска питања[email protected]

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

На основу члана 202. Закона о раду, директор (назив, седиште и адреса послодавца) и

(име и презиме) из (адреса), закључују

Уговор о допУнском радУ

Члан 1. (име и презиме, врста стручне спреме) запослен с пуним

радним временом у (назив и седиште послодавца) прима се на рад до једне трећине пуног радног времена у (назив послодавца) за обављање (опис посла), почев од 2012. године.

Радно време износи недељно (број) сати. Распоред дневног радног времена утврђује се (навести како).

Члан 2.За време обављања допунског рада именовани има право на новчану накнаду у висини од

динара без пореза и доприноса (нето).

Новчана накнада из става 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним (општи акт послодавца) за исплату зарада, а

најмање једанпут месечно.

Члан 3.За време рада по овом уговору именовани има право на пензијско и инвалидско осигурање, као и право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с прописима.

Члан 4.Рад по основу овог уговора престаје .

Члан 5.Овај уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка од којих 1 (један) задржава именовани, а 3 (три) примерка послодавац.

У дана године

Радно ангажовано лице Директор

19

Приредио мр ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ


ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.
















75

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.















● Правилник о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита, вођењу и роковима чувања евиденција о возачком испиту и условима које мора да испуни возило на којем се обавља возачки испит објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године.





ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

28

пл

ан

ира

ње

и и

згр

ад

ња

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ














92

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ



























92

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

5

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

аУ тори У овом бројУ

Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда„Обавезно јавно објављивање правноснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи представља подесан начин ограничења слободе медија и меру сразмерну легитимном циљу коме се тежи”

мр Жељко Албанезе, саветник за економска питања„Пре него што приступи планирању исплате привремених дивиденди, акционарско друштво треба да постави у исту раван све наведене позиције из својих финансијских извештаја за претходну годину”

др Љиљана Рудић-Димић, консултант за ауторско право„Основно питање које у пословању с нематеријалним добрима интелектуалне својине треба поставити јесте да ли се ваше предузеће бави делатношћу која подразумева стварање, пласман, односно коришћење оригиналних творевина из домена уметности, науке и стваралаштва”

Мирјана Димитријевић, судија Првог основног суда у београду„Да ли извршни поверилац има право да промени избор када извршење спроводи суд и да, у фази спровођења извршења, предложи да извршење спроведе извршитељ?”

мр Ненад Соврлић, начелник у Градској управи Града београда„Просторни ред се сматра предусловом правне сигурности у сфери планирања и изградње, али и основним покретачем привредног развоја сваке националне економије”

Ружица Стојиљковић, дипломирани економиста, специјалиста за буџетски поступак и буџетску контролу„Уколико нема правног основа у складу са законом, као резултат имамо ненаменско трошење јавних средстава”

Вук Перовић, дипломирани правник, специјалиста за корпоративно управљање„Одржавању фискалне дисциплине у јавном сектору у великој мери доприноси адговарајући систем финансијског управљања и контроле, као и функционалан и развијен систем интерне ревизије”

Јованка Атанацковић, дипломирани правник са вишегодишњим искуством у привредном праву„У пракси је уочена појава да се неизвршни директори и чланови надзорног одбора налазе међу заступницима друштва, што никако није у складу са смислом постојања неизвршних директора и надзорног одбора”

6

са

др

жа

јle

ge

ar

tis

● П

роП

ИСИ

У П

ракС

И

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

8 Исплатa привремене дивиденде у акционарским друштвима у току 2012. године

ПОРЕЗИ И АКЦИЗЕ

16 Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

18 Обављање допунског рада по закону о раду и његов порески аспект

ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊА

24 Легализација – (не)достижни склад правног и фактичког стања

СУДСКИ ПОСТУПЦИ

30 Објављивање правноснажне судске пресуде у електронском медију и на глобалној мрежи

33 Прекршајна кривица као обележје прекршајног дела38 Особености поступка извршења пред извршитељем

КОМПАНИЈСКО ПРАВО

46 Неспојивост функција заступања и надзора у друштвима капитала52 Eфикасност заложног права на уделу као средства за обезбеђење

потраживања56 Значај и перспектива ревизије, са посебним освртом на интерну ревизију у

јавном сектору

БУџЕТИ

62 Правни основ за планирање расхода из буџетских средстава

У овом броју...

7

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

АУТОРСКО ПРАВО И ПРАВО ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

68 Како препознати и вредновати интелектуалну својину? 76 Порески третман права интелектуалне својине

ОБРАЗОВАЊЕ

80 Екскурзије и „ђачки динар”

ЕВРОПСКО ПРАВО

88 Унапређење жалбених поступака

ТАБЕЛЕ И УЗОРЦИ

92 Подаци од значаја за рад пословних субјеката

Корисни модели правних аката

96 Брачни уговор100 Уговор о доживотном издржавању102 Захтев за излучење из стечајне масе 103 Пријава потраживања

РУБРИКЕ

3 Уводна реч4 Из прве руке5 Аутори у овом броју14 Сви калкулатори на једном месту23 Порески календар75 Kaлендар важења правних аката95 Календар догађаја...

8

ун

ак

рс

ни

по

глед

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Исплатa привремене дивиденде у акционарским друштвима у току 2012. годинеУ току 2012. године, наша акционарска друштва су у ситуацији да први пут исплаћују привремене дивиденде у складу са одредбама новог Закона о привредним друштвима

Уобичајено је да се у акцио нар ским друштвима ди ви денда исплаћује по

годишњем обрачуну пословног резултата, али је у пословном свету честа пракса да се дивиденде (аконтативно) испла ћу ју и у току пословне го ди не, с коначним обрачуном по усвојеном годишњем рачуну. Разлика између ове две врсте дивиденди је значајна. Годишње дивиденде се бази ра ју на годишњем пословном резултату акционарског друштва и оствареној добити из које су, после намирења резерви и евентуалног покрића губитака, преостала средства и за исплату дивиденди. У току године исплаћују се тзв. привремене дивиденде, на основу исказаних пословних резултата за ту годину и очеки ва ња да ће на крају те године акционарско друштво остварити добит која ће „покрити” исплаћене привремене дивиденде. На тај начин, привремене дивиденде су унапред исплаћене дивиденде, које се заснивају на процени стручних служби и менаџмента да ће се на крају пословне године

исказати чиста добит довољна за покриће тих већ испла ћених дивиденди и евентуалну до датну, коначну исплату диви ден ди.

Основни елементи исплатеЗакон о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011 – у даљем тексту: Закон) у својим одредбама регулише и питање исплате дивиденди у току пословне године, односно на основу резултата пословања друштва у току пословне године, при чему Закон у члану 273. за исплате у току године помиње израз „привремена дивиденда”, односно „међудивиденда”.

Приликом исплате привремених дивиденди у току 2012. године, акционарска друштва треба да имају у виду пре свега јасне претходне услове из члана 273. Закона које морају испунити да би уопште могла приступити исплати привремених дивиденди. Према тим новим законским одредбама, ако статутом друштва није другачије одређено, друштво може исплатити привремену

дивиденду у било које време између редовних седница скупштине, под условом да: 1) извештаји о пословању дру штва и његовим фи нан сијским резултатима са чиње ним за ту намену јасно показују да је друштво у периоду за који се исплаћује међудивиденда остварило добит и да су расположива новчана средства дру штва довољна за плаћање те међудивиденде;2) износ међудивиденде који се исплаћује није већи од укупне добити остварене након завршетка претходне пословне го ди не за коју су сачињени фи нан сијски извештаји, увећане за нераспоређену добит и износе резерви које се могу користити за те намене, а умањене за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве, у складу са законом или статутом.

Ово су јасни предуслови које акционарска друштва морају да имају у виду пре него што уопште започну планирање исплате привремених дивиденди. Шта ови услови практич

9

мр ЖеЉко алБанеЗесаветник за економска питања[email protected]

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

но значе за акционарска друштва?

Први услов јесте обавеза акционарског друштва да састави „извештај о пословању”, на бази претходно сачињених пројекција финансијског резултата за период од почетка године до дана исплате тих дивиденди (на пример, за период јануар–септембар ако се исплата обавља у октобру). Неопходно је да акционарско друштво пре свега сачини биланс успеха за одређени број месеци у го

дини, из кога се може видети остварена добит за тај период. Несумњиво је, међутим, да је акценат наведеног законског ограничења на утврђивању ликвидности акционарског друштва поводом исплате привремених дивиденди.

Наиме, у члану 273. тачка 1) Закона захтева се да акционарско друштво утврди да су „расположива новчана средства довољна за плаћање међудивиденде”. Овде се мисли на обезбеђивање ликвид

них средстава за плаћање привремених дивиденди, а истовремено и на обезбеђивање ликвидних средстава за редовно плаћање свих других обавеза акционарског друштва у периоду плаћања тих дивиденди и непосредно након тога. Значи, поводом исплате привремене дивиденде, друштво за своје потребе треба да сачини не само биланс прихода и расхода, из кога се могу видети пословни резултат и остваривање добити за дати

Уколико у току 2012. године није било уплате нових акција, а све акције имају исту номиналну вредност, расподела привремених дивиденди може се обавити и према броју акција у рукама сваког акционара. Конкретно, по одлуци скупштине акционара, утврђено је:

Након утврђивања укупне масе средстава за дивиденде, расподела ових средстава спроводи се према следећим претпоставкама:● друштво је издало 300 обичних акција, које су у целини отплаћене,● 90.000,00 динара јесу бруто средства за дивиденде, пошто по овом основу треба обрачунати

сваком акционару и пореске обавезе,● друштво је евидентирало да акције припадају четворици власника.

На основу ових података, обрачун привремених дивиденди за 2012. годину за исплату по сва-ком акционару може се приказати на следећи начин:

Укупна средства за дивиденде 90.000,00 дин.

Број издатих акција 300 ком.

Дивиденда по једној акцији 300,00 дин.

Акционар Број акција Дивиденда Износ привремене дивиденде по једној акцији за 2012. годину

1 2 3 4 (2×3)

А 90 300 27.000

Б 120 300 36.000

Ц 60 300 18.000

Д 30 300 9.000

Укупно 300 300 90.000

10

ун

ак

рс

ни

по

глед

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

период текуће године, већ и биланс ликвидности, односно преглед прилива прихода и плаћања обавеза за период до наредна три месеца након исплате привремених дивиденди, при чему он треба да докаже да исплата привремене дивиденде неће онемогућити извршавање обавеза, нити изазвати неликвидност друштва.

Суштина овог услова за исплату привремених дивиденди исказана је у већ поменутој одредби члана 273. тачка 1) Закона, из које произлази да привремене дивиденде може да исплаћује само оно друштво које је у периоду за који је састављен периодични обрачун у 2012. години остварило добит, будући да свака добит, током године или на њеном крају, представља основни предуслов за исплату дивиденди. Дакле, захтев законодавца је, а то у пракси треба да утврди и само акционарско друштво, да исплатом привремене дивиденде друштво не постане неликвидно, односно да на овај начин не занемари своје обавезе.

Други захтев из тачке 2) члана 273. Закона односи се на финансијску способност акционарског друштва да плаћа привремене дивиденде. Према том захтеву, износ привремене дивиденде у току 2012. године не може да пређе износ који представља укупан добитак исказан по годишњем рачуну за 2011. годину увећан за нераспоређени добитак исказан у билансу стања за 2011.

годину, као ни износе повучене из резерви које се могу користити за те намене, а умањен за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве друштва, у складу са законом или статутом.

У погледу акционарског друштва које у току године жели да исплати привремене дивиденде закон, сасвим очигледно, поставља предуслов да је на основу састављеног годишњег извештаја за претходну годину ово друштво исказало већи добитак од евентуалних губитака који се налазе у билансу друштва а нису покривени. Такође, акционарско друштво не може да исплати привремене дивиденде ако, у складу са сопственим статутом, има обавезе за издвајање у резерве које су веће од добитка. Према томе, пре него што приступи планирању исплате привремених дивиденди, акционарско друштво треба да постави у исту раван све наведене позиције из својих финансијских извештаја за претходну годину, па тек ако су добици и расположиве резерве већи од исказаних губитака и обавезне резерве, по последњем годишњем билансу, може се приступити планирању исплате привремених дивиденди.

Осим наведена два услова, који се у Закону јасно везују за исплату привремене дивиденде, сматрамо да се на ову исплату мора применити и ограничење које важи за исплату свих дивиденди, дато

у члану 275. Закона, а које се може пренети и на исплату привремених дивиденди. Конкретно, према одредби у ставу 1. члана 275. Закона, акционарско друштво не може да врши плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања, или би услед такве исплате постала мања, од уплаћеног основног капитала, увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, под условом да такве резерве постоје. Према овом захтеву, нормалном се сматра она ситуација у акционарском друштву у којој је његова нето имовина већа од основног капитала, јер се у нето имовину рачунски укључују и износи добити и резерви. Та позитивна разлика између нето имовине и основног капитала уједно је и услов који треба испунити да би се исплатиле привремене дивиденде.

Право на привреме-не дивиденде имају и акционари који су власници „бесплатних” акција, а које су дељене по свим прописима о приватизацији. Будући да ове акције имају карак-тер потпуно отплаћених акција, њихови власни-ци пуноправно остварују право на привремене ди-виденде.

11

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Поступак исплате привремених дивиденди

Битне одредбе о начину исплате дивиденди, па и оних привремених, Закон је утврдио у члановима 271. и 274. Из одредаба ових чланова, јасно је да акционарско друштво у поступку исплате привремених дивиденди пролази кроз следеће три етапе:

Прва етапа, доношење одлуке о одобрењу плаћања привремених дивиденди – представља дан на који друштво објављује, акционарима и широј јавности, своју намеру да исплати привремене дивиденде. Након доношења овакве одлуке и њеног објављивања, акционар коме она треба да буде исплаћена постаје поверилац друштва за износ припадајуће дивиденде. Уједно, можемо подсетити и на то да одлуку о исплати привремене дивиденде доноси скупштина друштва, а сходно одредбама у члану 273. ст. 2. и 3. Закона, плаћање међудивиденде акционарима може се одобрити и одлуком одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно (ако је то одређено статутом или одлуком скупштине). Ако се плаћање међудивиденде одобрава одлуком одбора директора, односно надзорног одбора у случају дводомног управљања друштвом, међудивиденда се може исплатити само у новцу. Такође, према члану 271. став

3. Закона, друштво је у обавези да о одлуци о исплати дивиденде обавести акционаре којима се дивиденда исплаћује у року од 15 дана од дана доношења такве одлуке, сходном применом одредаба Закона о обавештавању акционара о седници скупштине.

Друга етапа, дан дивиденди – представља дан за који се сачињава листа акционара овлашћених за исплату привремених дивиденди. На тај дан, стручне службе акционарског друштва, на основу својих евиденција, утврђују ко је акционар тог друштва, односно ко има право на исплату припадајућег дела привремене дивиденде.

Трећа етапа, дан плаћања – представља дан на који се обавља исплата привремених дивиденди.

Према члану 274. Закона, статутом се може одреди ти дан, или метод његовог одређи ва ња, на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду (дан дивиденде). Ако статутом није одређен дан дивиденде за испла ту привремене дивиденде, тај дан се одређује одлуком којом се одобрава њена исплата.

Треба прецизирати да се, исто као у случају „редовне дивиденде”, привремене дивиденде плаћају лицима која су била акционари друштва на тај дан (дакле, на дан дивиденде). Ово законско прецизирање врло је битно с обзиром на право на примање дивиденде оних акционара који су у периоду

пре објаве дивиденди продали акције на чије име се те дивиденде исплаћују. Конкретно, ако после дана привремених дивиденди а пре дана плаћања привремених дивиденди акционар пренесе своје акције по основу којих има право на привремене дивиденде, он задр жа ва право на исплату привремене дивиденде. Дакле, за остваривање права на исплату привремених дивиденди битан је списак акционара који акционарско друштво сачињава на дан привремених дивиденди, без обзира на то колико је власника та акција променила пре тог дана или након њега. То ће, такође, значити да ће акционар, који је акцију држао у свом поседу дужи временски период, па је непосредно пре дана привремених дивиденди продао, изгубити било какво право на привремену дивиденду.

Начин одређивања привремене дивиденде сваком акционаруУ члану 271. став 3. Закона дефинисано је опште правило, које се мора применити и на привремене дивиденде, према коме се дивиденда на акције исплаћује акционарима у складу с правима која произлазе из врсте и класе акција које поседују на дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе. Према томе, расподела привремених дивиденди на поједине акционаре врши се сразмерно

12

ун

ак

рс

ни

по

глед

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

номиналној вредности акција које они поседују, а ако акције нису уплаћене – сразмерно извршеној уплати. На основу тако утврђеног износа потпуно отплаћених акција, односно сразмерног учешћа делимично отплаћених акција, укупна маса средстава издвојена за привремене дивиденде дели се бројем акција како би се добио износ привремене дивиденде, а која је једнака по свакој акцији. На тај начин, акционар добија привремену дивиденду сразмерно вредности акција које поседује, а које је отплатио.

Уколико је, међутим, друштво у току године имало уплате по новим акцијама, учешће акционара у расподели средстава за привремене дивиденде за 2012. годину треба кориговати сразмерно времену уплата извршених у току 2012. године. Ова корекција се вршу тако што се акције које су уплаћене до краја претходне године признају у пуном номиналном износу, а за акције које су уплаћене у току 2012. године врши се корекција номиналне вредности коефицијентом који се добија из односа броја дана од дана уплате до краја периода у току године за који се врши обрачун и исплата дивиденди. Према томе, расподела привремених дивиденди на поједине акционаре врши се сразмерно номиналној вредности акција које они поседују, а ако акције нису уплаћене, сразмерно извршеној уплати, према времену уплата извршених у току пословне године. На бази тако

утврђеног износа потпуно отплаћених акција, односно сразмерног учешћа делимично отплаћених акција, укупна маса средстава издвојена за привремене дивиденде дели се бројем акција да би се добио износ привремене дивиденде, која је једнака по свакој акцији. На тај начин, акционар добија привремену дивиденду сразмерно вредности акција које поседује, а које је отплатио. Конкретно, ако се привремене дивиденде исплаћују по полугодишњем обрачуну, учешће појединих акционара у капиталу израчунава се на следећи начин:● појединачни капитал акционара који је био исказан 31. 12. 2011. године учествује у расподели привремених дивиденди за 6 месеци у пуном износу,● за акције које су уплаћене у току текуће, 2012. године, номинална вредност коригује се коефицијентом који се добија из износа броја дана од дана уплате до краја периода у току године за који се врши обрачун и исплата привремених дивиденди.

Порески третман привремене дивидендеПрема члану 61. став 1. тачка 2. Закона о порезу на доходак грађана, дивиденда, па тиме и привремена дивиденда, представља приход од капитала на који се плаћа порез по стопи од 10%. Основица за обрачун пореза јесте опорезиви приход, који сачињава 100%

бруто дивиденде расподељене обвезнику, а обвезник пореза на дивиденду јесте физичко лице које остварује приход од дивиденде – акционар.

Конкретно, за привремену дивиденду на једну акцију обрачун изгледа овако:

1) бруто износ привремене дивиденде 300 динара 2) пореска основица (100% од 300) 300 динара 3) порез(10% на 300) 30 динара 4) нето привремена дивиденда за исплату (300 – 30) 270 динара

Према томе, акционар с је дном акцијом добиће нето вредност привремене дивиденде од 270 динара, а акционар с више акција добиће 270 динара по свакој од својих акција.

Наведени обрачун бруто и нето дивиденде и припадајућег пореза треба извршити по сваком акционару, имајући у виду да се по Закону о порезу на доходак грађана акционар сматра обвезником пореза.

Исплата дивиденди се акцио на рима – физичким лицима може извршити уплатом на жиро рачун, уплатом на текући рачун или исплатом у готовини. Послодавац уплаћује порез на рачун 84071114184368, а ако уплату врши обвезник Цен тра

13

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

На основу члана 273. став 2. Закона о привредним друштвима (у даљем тексту : Закон), Одбор директора акционарског друштва (пословно име привредног друштва) из (седиште) (даље: друштво), на седници одржаној дана године, донео је

ОДЛУКУО ИСПЛАТИ ПРИВРЕМЕНИХ ДИВИДЕНДИ

зА 2012. гОДИНУ

1. На основу привремених интерних финансијских извештаја за период од 1. 1. до 30. 9. 2012. године, остварен је добитак за расподелу у износу од динара.

2. Добит из става 1. ове одлуке расподељује се за исплату привремених дивиденди акционарима на начин предвиђен овом одлуком.

Исплата привремених дивиденди није у супротности са одредбама о ограничавању исплата акционарима из члана 273. став 1. Закона и члана 275. став 1. Закона.

3. Акционаром друштва за потребе расподеле привремене дивиденде сматра се свако лице које је акционар друштва на дан доношења ове одлуке.

4. Учешће акционара друштва у расподели добити утврђује се према номиналној вредности акција које поседује на дан 30. 9. 2011. године у односу на укупну вредност акцијског капитала за исти период.

5. Привремене дивиденде утврђене овом одлуком исплатиће се акционарима најкасније до године.

6. Својом одлуком, одбор директора одредиће дан исплате привремене дивиденде која је утврђена овом одлуком.

7. Одлуку о исплати привремених дивиденди спровешће генерални директор акционарског друштва.

У ПРЕДСЕДНИК

дана године ОДБОРА ДИРЕКТОРА

Одлука о исплати привремене дивиденде

14

ун

ак

рс

ни

по

глед

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

за велике пореске обвезнике, рачун је 840155784553.

У посебном случају, ако се привремена дивиденда исплаћује правном лицу, треба имати у виду следеће:● ако се исплаћује домаћем правном лицу, на ту дивиденду се не обрачунава нити се плаћа порез;● ако се исплаћује нерезиденту, страном правном лицу, плаћа се порез од 20% на укупан износ дивиденде без умање ња, сходно члану 40. Зако на о порезу на добит правних лица. У том случају обрачунати порез се уплаћује на рачун 84071121284380, а обвезници Центра за велике пореске обвезнике – Београд уплату вр ше на рачун 840155784553. За исплаћену дивиденду страном правном лицу (нере зиден ту), исплатилац дивиденде Пореској управи мора да поднесе пореску пријаву на обрасцу ПДПО, који је прописан Правилником о обрасцу збирне пореске пријаве о обра чу на том и плаћеном порезу на добит по одбитку на приходе које остварују нерезидентни обвезници – правна лица („Слу ж бени гласник РС”, број 116/04).

Послодавац, поводом исплате привремених дивиденди, мора да попуни и преда Образац ПП ОПЈ3.

Извештавање о исплати привремених дивидендиПрема члану 65. Закона о тржишту капитала („Службени гласник РС”, бр. 31/2011),

јавно друштво, издавалац власничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТПу, обавезно је да учини доступним све поступке и информације који су акционарима неопходни за остваривање њихових права, као и да обезбеди одговарајућу заштиту целовитости тих података. У том смислу, ово јавно друштво нарочито је дужно да објави или

достави обавештење о додели и исплати дивиденди. Јавно друштво ове информације може достављати акционарима и електронским путем, уколико је таква одлука усвојена на скупштини акционара, при чему достављање информација електронским путем ни у ком случају не сме да зависи од места пребивалишта или боравишта акционара, односно од седишта правног лица.

Програмски део Калкулатори, у склопу електронске правне базе Прописи.нет, састоји се из два калкулатора:

1. Каматни калкулатор, у коме су на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе.Дефинисаним каматним стопама обухваћени су: затезна каматна стопа, индекс потрошачких цена, камата за неблаговремено плаћене јавне приходе, есконтна стопа НБС на месечном нивоу, есконтна стопа НБС на годишњем нивоу, референтна каматна стопа, референтна каматна стопа ЕЦБ (износи су у еврима), камата за неблаговремено плаћени царински дуг и камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку.Моје каматне стопе представљају део у коме корисник може дефинисати сопствене каматне стопе.

2. калкулатор судских такси, који вам омогућује да избором понуђене тарифе и основице за обрачун таксе израчунате колики је износ конкретне судске таксе.

Калкулатори су доступни у електронској бази на адреси www.propisi.net

Сви калкулатори на једном месту

16

по

ре

зи

и а

кц

из

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом

Члан 24. Закона о про фе сионалној рехабилитацији и запошљавању особа са

инвалидитетом предвиђа обавезу сваког послодавца који има најмање 20 запослених да у радном односу има и одређен број особа са инвалидитетом. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да у радном односу има једну особу са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да у радном односу има најмање две особе са инвалидитетом, а на сваких наредних (започетих) 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом. У периоду од 24 месеца од дана оснивања, за послодавца не постоји обавеза запошљавања из члана 24. овог закона.

Потребни доказиСви послодавци који имају обавезу запошљавања особа са инвалидитетом, потв р ђују извршење обавезе до став љањем одговарајућег из ве штаја надлежној једи ници Пореске управе према свом седишту – образац ИОСИ утврђен Правилником о начину праћења извршења обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе („Сл. гласник РС”, број 33/10). Образац се доставља најкасније до 5. у месецу, за претходни месец,

и то сваког месеца, без обзира на који је начин ова обавеза извршена у претходном месецу. Уз сам образац извештаја, послодавци немају обавезу достављања других доказа.

У образац ИОСИ уносе се подаци о укупном броју запослених и броју запослених особа са инвалидитетом са стањем последњег календарског дана у месецу, и подаци о начину извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у том месецу.

Ради доказивања извр шења и омогућавања контроле из вр ша вања ове обавезе, по сло давци су дужни да у својој пословнофинансијској до кумен та цији чувају различите доказе, и то: уговоре о раду, пријаве на обавезно со ци јал но осигурање, реше ња о статусу запослених особа са инвалидитетом, потврде о поднетом захтеву за процену радне способности, из вр ше ној уплати средстава у Буџетски фонд за професионалну ре ха би ли тацију и запошљавање особа са ин ва ли ди те том, из вр ше њу фи нан сиј ских обавеза из уговора о по словној сарадњи односно купо ви ни про извода или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и другу документацију којом доказују извршење ове обавезе.

Државни органи којима је Република Србија послодавац, као и покрајински органи и органи локалне самоуправе, такође достављају извештаје надлежним јединицама Пореске управе, с тим да у сам извештај уносе и податак о томе да ли је реч о директном или индиректном буџетском кориснику. У образац ИОСИ државни органи уносе следеће податке: Опште податке о по слодавцу, део 1 Подаци о бро ју запослених особа са инвалидитетом, а из дела 2 На чин извршења обавезе за по шљава ња особа са инвалидитетом податак под редним бројем 1.1. Укупан број запослених особа са инвалидитетом.

Уколико између директног или индиректног буџетског корисника и предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом постоји неки од уговора у складу са законом, у обрасцу ИОСИ се попуњава и та рубрика ради њиховог евидентирања и поседовања комплетне слике о извршењу обавезе од стране државних органа.

Други начини извршавања ове обавезеПослодавац извршава обавезу запошљавања особа са инвалидитетом и на следеће начине:1. Уплатом средстава на уплат

17

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Изворwww.propisi.net

[email protected]

ни рачун буџета Републике Србије број 84074512684322 на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитаци ју и запошљавање особа са инвалидитетом или со ци јал ном пре ду зећу или организацији, а која припадају Буџетском фонду за професионалну рехабилитацију и за по шља вање особа са инвалидитетом;

Напомена: Износ учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом – 25.582,50 динара по особи са инвалидитетом коју послодавац није запослио, за уплате приликом исплате зарада за текући месец, а најкасније до 5. у наредном месецу.2. Извршењем финансијске обавезе из уговора о пословнотехничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у вредности од 20 просечних зарада у привреди Републике Србије према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике у моменту закључења уговора.

ПеналиЧлан 29. овог закона наводи да ће послодавац који не запосли особе са инвалидитетом у складу са чланом 24. истог закона плаћати пенале у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу с прописима о раду, за сваку особу

са инвалидитетом коју није запослио.

Износ пенала за неблаговремено извршене обавезе учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом од 1. 4. 2012. године износи 60.030,00 динара по свакој особи са инвалидитетом за коју није благовремено извршена обавеза (115 динара по радном часу x 174 часа просечно у месецу x 3). Претходно наведени податак важи од 1. 4. 2012. до 28. 2. 2013. године.

Ове пенале послодавац је дужан да уплати, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио, на уплатни рачун буџета Републике Србије број: 84074342284325. То мора учинити приликом исплате зарада и накнада зараде, а најкасније до 30. у месецу за претходни месец. Обавеза уплате пенала престаје са месецом у ком је послодавац запослио прописан број особа са инвалидитетом.

Подстицаји за запошљавање особа са инвалидитетом*Ослобођење од обавезе плаћа ња доприноса за обавезно социјално осигурање за послодавца који запосли лице са инвалидитетом прописано је одредбама члана 45б Закона о доприносима. Према ставу 1. тог члана Закона о доприносима, послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређу је спречавање дискриминаци је лица са инвалидитетом,

за које одговарајућом правноме ди цин ском валид ном до ку мен та ци јом докаже инва лид ност, ослобађа се оба ве зе плаћања доприноса за обавезно со ци јал но осигу ра ње који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, за период од три године од дана заснивања радног односа тог лица. Новозапосленим лицем са инвалидитетом сматра се лице с којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање (став 2. тог члана закона). Да би послодавац остварио право на ослобађање од обавезе плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање за то лице, сагласно одредби члана 45б Закона о доприносима, није потребно да лице са инвалидитетом претходно буде пријављено као незапослено лице код Националне службе за запошљавање. У погледу остваривања права на ослобађање од обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапослених лица са инвалидитетом, на основу одредаба чл. 21г Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 и 91/11 – УС), важе исти услови као и за ослобађање од плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање.

* Мишљење Министарства финансија, бр. 01100247/201204 од 14. 6. 2012.

18

рад

ни

од

но

си

и с

оц

ија

лн

о о

си

гура

ње

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Обављање допунског рада по закону о раду и његов порески аспектКао облик уговорног рада ван радног односа, допунски рад је регулисан одредбама неколико закона. Када је, међутим, реч о спровођењу овог облика рада у пракси, највећи број послодаваца примењује управо одредбе Закона о раду

Допунски рад је облик уговорног рада ван радног односа, а

његово спровођење је регулисано одредбама неколико закона. Конкретно, Закон о здравственој заштити, Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана регулишу допунски рад у делатностима на које се односе, али највећи број послодаваца код допунског рада примењује Закон о раду, па ћемо у наставку говорити о спровођењу допунског рада према том пропису.

ОснОвна закОнска регулативаПрема члану 202. Закона о раду („Службени гласник РС” , бр. 24/2005, 61/2005 и 54/09 – даље: Закон) запослени који ради с пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног

времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор се закључује у писаном облику. Према овим одредбама Закона, карактеристике допунског рада су:1) допунски рад могу обављати само већ запослена лица – дакле, не могу га обављати пензионисана и незапослена лица;2) допунски рад могу обављати запослена лица која већ раде с пуним радним временом, односно не могу га обављати запослени с непуним радним временом;3) допунски рад могу обављати код другог правног лица само запослени који раде с пуним радним временом код свог послодавца, односно допунски рад запослени не могу обављати код истог послодавца;4) допунски рад може да траје највише до једне трећине пуног радног времена – дакле 13,33 сата недељно, тј. 13 сати и 20 минута;

5) допунски рад код другог послодавца може се обављати без сагласности послодавца код кога запослени ради пуно радно време. Односно, Законом није прописан ниједан додатни услов, што значи да запослени може уговор о допунском раду закључити без сагласности и без обавештавања послодавца код кога је запослен. Да би запослени могао закључити уговор о допунском раду мора послодавцу с којим закључује уговор о допунском раду доставити потврду издату од стране послодавца код кога је запослен да ради пуно радно време јер је то услов за закључење уговора;6) поводом обављања допунског рада закључује се писмени уговор, којим се утврђују право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу тог рада.

Према томе, запослени који се налази у радном односу с пуним радним временом код једног послодавца или оствари

19

Приредио мр ЖеЉКо алБанеЗе


ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.
















20

рад

ни

од

но

си

и с

оц

ија

лн

о о

си

гура

ње

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Због немогућности оз биљ ни је контроле и де ло твор ни јег начина утвр ђи ва ња дужине тра ја ња допунског рада за послених, велики број послодаваца закључује управо овакве уговоре којима је, формално, предвиђена максимална дужина трајања од 1/3 пуног радног времена, с тим што такви запослени, прећутно, уз своју усмену сагласност, раде и дуже од тога, што је готово немогуће доказати.

пуно радно време заснивањем радног односа код два или више послодаваца не може надаље закључивати нове уговоре о раду уколико би на такав начин његово укупно недељно радно време трајало дуже од 40 часова недељно, али нема правних сметњи да у случају потребе за радом таквог запосленог, с њим буде закључен уговор о допунском раду на начин предвиђен чланом 202. Закона, према коме запослени који ради с пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.

Наведено законско правило у погледу дужине трајања до пун ског рада запосленог – највише до 1/3 пуног радног времена – установљено је у циљу заштите његовог психофизичког и здравственог стања, с обзиром на то да је доказано да рад дужи од 53 сата недељно може проузроковати озбиљне штетне последице по његово здравље. Нажалост, због немогућности озбиљније контроле и делотворнијег начина утврђивања дужине тра ја ња допунског рада запослених, велики број послодаваца закључује управо овакве уговоре којима је, формално, предвиђена максимална дужина трајања од 1/3 пуног радног времена, с тим што такви запослени, прећутно, уз своју усмену сагласност, раде и дуже од тога, што је готово немогуће доказати.

Треба посебно напоменути да се у допунском раду могу обављати и послови директора. Наиме, ако је актом послодавца предвиђено да се послови ди ректора могу обављати с јед ном трећином пуног радног времена, не постоје законске сметње да лице које је у радном односу с пуним радним временом, буде постављено код дру гог послодавца како би обављало послове директора с једном тре ћи ном пуног радног времена.

угОвОр О ДОпунскОм раДуУговор о допунском раду обавезно се закључује у писаном облику и садржи нарочито: ● врсту, начин и време трајања посла,● начин утврђивања новчане накнаде,● друга права и обавезе по осно ву рада.

Износ накнаде за допунски рад слободно се уговара у нето или бруто износу, а поред те накнаде могуће је уговорити и плаћање трошкова за долазак и одлазак с рада, трошкова службеног пута и сл. што је у функцији извршења посла. Сва

плаћања по основу допунског рада улазе у износ накнаде по уговору о допунском раду.

Пример уговора о допунском раду налази се на стр. 19.

пОрески третман ДОпунскОг раДаПрема члану 85. став 1. тачка 3. Закона о порезу на доходак грађана, на накнаду која се остварује за обављање послова по уговору о допунском раду плаћају се следеће фискалне обавезе:1) порез на лична примања по стопи од 20% на основицу коју чини бруто уговорен приход умањен за 20% нормираних трошкова;2) допринос за пензијско и инвалидско осигурање на терет извршиоца послова по стопи од 22% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана (не примењују се законске одредбе о највишој и најнижој основици доприноса).

На уговорену накнаду за допунски рад не плаћа се допринос за здравствено осигурање.

Ако је накнада за рад по уговору о допунском раду утвр ђена у бруто износу, на тај из нос се обрачунавају и од би

21

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

ја ју по реске обавезе, а извршиоцу се исплаћује остатак.

Уколико је накнада за допун ски рад уговорена у нето износу, преводи се у бруто износ дељењем коефицијен том 0,664, који је добијен на основу умањења пореске стопе за 20% и стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 20%, пошто се та стопа приме њу је на умањену основицу за 20% по основу нормираних трошкова, по формули: (100 – (16 + 17,6) : 100 = 0,664). Пример је дат на сл. 1.

Обрасци кОји се пОДнОсе при исплати и уплатни рачуниПри исплати накнаде сас тавља ју се следећи обрасци:● Образац ПП ОПЈ – 6 (сл. 4),● Спецификација уз образац ПП ОПЈ – 6,● Образац МУН, односно образац МУНК за више лица (у року од три дана од дана уплате доприноса).

Бројеви уплатних рачуна приказани су на сл. 2.

Уплата пореза се усмерава према општини на којој прималац прихода има пребивалиште, односно боравиште.

За привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике, укупни трошкови накнада по уговору о допунском раду исказују се на рачуну 525 – Трошкови накнада физичким лицима по основу осталих уговора, а у корист рачуна 4659 – Обавезе према физичким лицима за накнаде

1. Нето накнада 20.000,00

2. Коефицијент за прерачун у бруто износ 0,664

3. бРУтО НАКНАДА (ред. бр. 1 : ред. бр. 2) 30.120,48

4. Нормирани трошкови (20% на ред. бр. 3) 6.024,10

5. ОПОРЕЗИВИ ПРИХОД (ред. бр. 3 – ред. бр. 4) 24.096,38

6. Порез (20% на ред. бр. 5) 4.819,28

7. Допринос ПИО (22% на ред. бр. 5) 5.301,20

8. За исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 6 – ред. бр. 7) 20.000,00

по уговорима. Књижење према нашем примеру приказано је на сл. 3.

Фискална обавеза Обвезник рачун

Порез на Лице које

доходак грађана остварује 840-711191843-30 приход

Допринос за Лице које пензијско и остварује 840-721117843-60инвалидско осигурање приход

сл. 2: уплатни рачуни

Начин на који је попуњен Образац ПП ОПЈ – 6 за наш пример, приказан је на сл. 4.

сл. 1: превођење у бруто износ

525 трошкови накнада физичким лицима 30.120,48 по основу осталих уговора

4659 Обавезе за нето накнаде физичким 20.000,00 лицима по осталим уговорима

Остале обавезе за порез на остале 48900 личне расходе и накнаде запосленима 4.819,28 и другим физичким лицима

48910 Обавезе за допринос за ПИО 5.301,20

сл. 3: књижење

сл. 4: Образац пп Опј – 6

Исплатилац Седиште исплатиоца

(адреса и општина исплатиоца)

ПИБ Матични број Шифра делатности исплатиоца

РЕПУБЛИКА СРБИЈАМИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈАПОРЕСКА УПРАВАОрганизациона јединица

Потврда о пријему:

пп Опј – 6

22

рад

ни

од

но

си

и с

оц

ија

лн

о о

си

гура

ње

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

пОреска пријава О ОбрачунатОм и плаћенОм пОрезу на прихОДе спОртиста и спОртских стручњака и на Друге прихОДеУговор о делу, допунски рад, трговинско заступање, волонтерски рад, примања чланова управног и надзорног одбора, накнада посланицима и одборницима, накнада по основу послова одбране и заштите, примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и судских тумача и друга примања када се обрачунавају доприноси за обавезно со цијал но осигурање (сл. 6 и 7).

престанак угОвОра О ДОпунскОм раДуКао што смо навели, допунски рад је један од облика рада ван радног односа. Према одредби члана 202. Закона, запослени који ради с пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. Уговор се закључује у писаном облику и њиме се утврђује право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.

У складу са овом нормом, по основу уговора о допунском раду лице обавља рад код послодавца код кога није

у радном односу. Права и обавезе као и разлози за отказ назначеног уговора регулишу се уговором о допунском раду. За случај да уговор о допунском раду не садржи одговарајуће норме о отказу, примењују се одговарајућа правила Закона о облигационим односима. Тако, на пример, овај уговор може бити раскинут: ● споразумом, па и када он није закључен у писаном облику (члан 68. ЗООа), ● због неиспуњења (чл. 124. до 132. ЗООа), ● због промењених околности (чл. 133. до 136. ЗООа). Овај уговор престаје и истеком времена на које је закључен.

сл. 7: врста прихода: Допунски рад (уносе се цели бројеви, без децимала) ред. бр. Опис износ уплатни рачун 1. 2. 3. 4. 1. Приход (уговорена накнада или други приходи) 30.120 2. Нормирани трошкови (1 × 20%) 6.024 3. Опорезиви приход (1 – 2) 24.096 4. Порез на доходак грађана (3 × 20%) 4.819 840-711191843-30 5. Допринос за ПИО на терет примаоца прихода (3 × 22%) 5.301 840-721117843-60 6. Допринос за здравствено осигурање на терет примаоца прихода (3 × __%) 7. Износ за исплату (1 – 4 – 5 – 6) 20.000 8. Допринос за ПИО на терет исплатиоца прихода 9. Допринос за здравствено осигурање на терет исплатиоца прихода

Исплата извршена:

2012. године

прималац прихода је осигураник на пиО:(заокружити само један од понуђених редних бројева)1. запослени2. самостална делатност3. пољопривредник

сл. 6

23

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

● Рок за уплату по основу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец

● Подношење захтева за субвенционисање пореза на зараде и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на обрасцу ЗСП и ЗСД за претходни месец

● Подношење обавештења о закљученим уговорима са интерпретаторима по основу естрадних и других забавних програма на обрасцу ОЗУ за претходни месец

● Подношење збирног месечног обрачуна накнаде за приређивање посебних игара на срећу на обрасцу ЗМОН за претходни месец

● Плаћање накнаде за приређивање посебних игара на срећу за претходни месец

● Подношење ПДВ пријаве за претходни месец – ако је статус претежног извозника стечен у септембру 2012. године

● Подношење месечне и тромесечне пореске пријаве за ПДВ● Плаћање ПДВа за претходни месец и трећи квартал 2012. године● Подношење обрачуна пореза на премије неживотног осигурања на обрасцу

МОППНО за претходни месец● Плаћање пореза на премије осигурања за претходни месец

● Плаћање аконтације акцизе за другу половину претходног месеца● Плаћање аконтације пореза на добит предузећа за претходни месец● Плаћање аконтација пореза на приходе од самосталне делатности за претходни

месец● Плаћање аконтација доприноса за социјално осигурање за претходни месец

− власници самосталних радњи и власници приватних предузећа, по решењу надлежног пореског органа

● Крајњи рок за достављање кумулативног обрачуна акциза за период од 1. 1. 2012. до 30. 9. 2012. године

● Подношење тромесечног обрачуна акциза за период од 1. 7. 2012. до 30. 9. 2012, на обрасцу ПП ТОА

● Крајњи рок за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на остале деривате нафте за претходни месец

● Плаћање аконтације акциза за прву половину текућег месеца● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за

претходни месец

Порески календар

порез на доходак грађана● Збирна пореска пријава за порез по одбитку подноси се Пореској управи једном месечно и то у року

од 5 дана по истеку месеца, посебно за сваку исплату извршену у претходном месецу.● Велики порески обвезнци збирну пореску пријаву за порез по одбитку подносе Центру Пореске

управе за велике пореске обвезнике истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана исплате прихода који се опорезује по одбитку.

ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.

5. ОктОбар

10. ОктОбар

15. ОктОбар

22. ОктОбар

24

пл

ан

ира

ње

и и

згр

ад

ња

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Легализација – (не)достижни склад правног и фактичког стања У свом најновијем покушају да фактичко стање усагласи с правним, легализација бесправно изграђених објеката, као јединствен правни институт нашег позитивног законодавства, доноси низ олакшица. У овом броју говоримо о накнадама за уређење градског грађевинског земљишта

Распадом бивше Ју го слави је и ес ка ла ци јом ратних сукоба на територији

бивших република, осим добро познатих последица које производи сваки грађански сукоб, настао је један нови феномен, феномен бесправне градње, до тада познат само по спорадичним и изолованим случајевима.

У то време, држава суочена с проблемом прилива великог броја становника с подручја захваћених ратним сукобима толерисала је бесправну градњу, а поједине локалне само у праве чак су је и подстица ле, и то управо код оне ка те го ри је лица којa je највише и билa погођенa догађајима из деведесетих година прошлог века – избеглица из бивших југословенских република.

С временом, међутим, овај феномен постаје правило, па тако у Србији, а пре свега у Београду, у коме данас живи више од четвртине становништва наше земље, бесправна градња постоји као друштвени про

блем већ више од две деценије. У жељи државе да реши овај акутни проблем настаје институт легализације бесправно изграђених објеката до тада непознат у законским решењима европских држава.

Наиме, током деведесетих година прошлог века, тадашњи законски прописи увели су у правни систем Срби је институт легализације бесправно изграђених, односно реконструисаних објеката, као могућност накнадног издавања грађевинске и употребне дозволе за објекте који су већ изграђени и приведени намени. Овакав институт настао је из потребе да се под нешто лакшим условима (пре свега урбанистичким) правно стање усагласи са фактичким, да се уместо рушења ових објеката, што у таквим околностима не би било оправдано, изда накнадна грађевинска и употребна дозвола, чиме би се овакви објекти из нелегалног превели у легално стање и тиме изједначили са оним објектима

који су изграђени у тзв. редовној процедури (за које је грађевинска дозвола издата пре почетка изградње). Тако су легализацију предвиђали најпре Закон о изградњи објеката („Сл. гласник РС”, бр. 44/95, 24/96, 16/97 и 43/2001), па након њега и Закон о посебним условима за издавање грађевинске, односно употребне дозволе за одређене објекте („Сл. гласник РС”, бр. 16/97). Пракса накнадне легализације настављена је и после 2000. године, доношењем Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03), који је дао могућност легализације за све оне објекте који су изграђени, односно реконструисани без грађевинске дозволе до дана ступања на снагу Закона (13. мај 2003), те Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 34/06), који је само продужио рокове за све оне који су пропустили подношење пријава за легализацију (до

25

ww

w.leg

eartis.rs

Мр ненад СОВрлиЋ начелник у Градској управи Града Београда

[email protected]

lege a

rt

is ● О

КтОБА

Р 2012.

26. октобра 2006. године), не проширујући круг објеката на које се легализација односила (и даље само за објекте који су изграђени, односно реконструисани до 13. маја 2003. године).

Ова законска решења, мeђутим, нису ни приближно дала очекиване резултате. Уместо да институт

легализације сузбије бесправну градњу која је настала као нужно зло, бесправна градња је у првој деценији 21. века постала правило коме је прибегавала већина потенцијалних градитеља. Сходно томе, доспели смо у ситуацију да објекти који поседују грађевинску дозволу, а који су грађени у

протеклих двадесет година, буду у мањини, односно да се од грађевинске дозволе током изградње често одступало.

Због овако поражавајућих резултата, тадашње Министарство за животну средину и просторно планирање је 2009. године приступило изради новог Закона о планирању и

У новом закону предвиђене су значајне олакшице код плаћања накнаде у поступку легализације, што се најсликовитије види из два примера:

● пример 1: У стану од 65 m2 у Крњачи – Градска општина Палилула (IV зона) – станује породица од три члана. У поступку легализације на име накнаде ова породица ће бити у обавези да плати само један одсто од укупно утврђеног износа накнаде што износи 8.986,00 динара, а у случају једнократне уплате (додатних 50% умањења накнаде) платиће износ од 4.483 динара.

● пример 2:У кући од 150 m2 у Земун-пољу – Градска општина Земун (V зона) – живи петочлана породица. За 100 m2 ова породица платиће један одсто, за преосталих 50 m2 имаће попуст од 60 процена-та тако да ће накнада у овом случају износити 144.888 динара, а у случају једнократне уплате (додатних 50% умањења накнаде) платиће износ од 72.444,00 динара, односно месечно 603,00 динара ако одлуче да на рате, следећих 20 година, измирују ову обавезу.

Мапа града Београда по урбанистичким зонама

Мапа: преузета са сајта Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу

26

пл

ан

ира

ње

и и

згр

ад

ња

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

изградњи. У анализама Мини стар ства које су претхо диле изради нацрта новог закона дошло се до податка да на територији Србије у том тренутку, дакле у првој половини 2009. године, постоји преко 800.000 бесправно изграђених објеката.

Циљ је био да се новим законом што ефикаснијe реши овај горући проблем, да се обухвате сви објекти који су изграђени до тог тренутка, као и да се на прави начин покрене поступак легализације који се нашао у колапсу. А све то с циљем да се поново успостави просторни ред, што би у крајњем исходу довело до бржег привредног развоја.

Резултат тих напора било је усвајање новог Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС) који заједно са изменама овог закона („Службени гласник РС”, број 24/11) представља најлибералнији правни акт до сада и који, између осталог, регулише и област легализације бесправно саграђених објеката.

Како би обухватио све објекте изграђене без гра ђевин ске дозволе, законодавац је чланом 185. Закона прописао да ће се накнадна грађевинска и употребна дозвола за објекат, односно делове објекта изграђе не или реконструисане без грађевинске дозволе, издати за све оне објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске до

зволе, односно без одобрења за изградњу, до дана ступања на снагу овог закона, тачније до 11. септембра 2009. године. А подзаконским актом, Правилником о критеријумима за умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта у поступку легализације и о условима и начину легализације објеката, даље је прецизирао појам изграђеног објекта у поступку легализације („Службени гласник РС”, број 26/11), односно који су то објекти који према степену завршености могу бити предмет легализације. Тако је чланом 5. наведеног Правилника прописано да се за објекте који су изграђени без грађевинске дозволе до 11. септембра 2009. године може накнадо издати грађевинска дозвола ако је објекат изграђен, односно завршен у складу са Законом о планирању и изградњи и овим правилником, а изузетно је предвиђено да се грађевинска дозвола може издати и за објек те високоградње који нису у потпуности изграђени до тренут ка ступања закона на сна гу, када се утврди да су на објекту изведени груби гра ђе вин ски радови са формираним конструктивним скло пом, односно када објекат поседује носеће елементе: те мељ, зидове, армиранобетон ске или челичне стубове са гредама, армиранобетонску таваницу, а на којима није постављена столарија, који није укровљен, нису изведени разводи уну траш њих инсталација, нити завршени грађевинско

за нат ски радови (фасадерски, подополагачки, столарски и сл.) што представља минимални степен изграђености за ову врсту објеката.

Не би ли убрзао поступак легализације и омогућио ефикасније решавање предмета, законодавац је новим законом, а пре свега његовим изменама из априла месеца 2011. године предвидео низ олакшица које иду у три правца и односе се на накна ду за уређење градског грађевинског земљишта у поступку легализације, на поље решавања имовинскоправних односа и на ли бера ли за цију урбанистичких услова.

У овом тексту посебно ћемо размотрити критеријуме за умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта предви ђе не ставом II и члановима 2, 3. и 4. поменутог Правилника о критеријумима за умање ње накнаде за уређивање гра ђе вин ског земљишта у поступку легализације и о условима и начину легализације објеката, а посматрано кроз призму најава из Министарства за грађевину и изјава ресорног министра Велимира Илића о могућим новим додатним олакшицама у домену плаћања накнаде у поступку легализације.

Наиме, наведеним позитивним прописима предвиђено је да власници породичних стамбених објеката, као и власници станова у стамбеним зградама, имају право на умањење

27

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

БАР 2012.

накнаде за 99% за сваких 25 m2 по члану породичног домаћинства до 100 m2, а ако је предметни објекат, односно стан површине веће од 100 m2, накнада се умањује за 60% за следећих 100 m2, у односу на висину накнаде коју прописује јединица локалне самоуправе за уређење грађевинског земљишта. Ако породично до ма ћин ство има мање од чети ри члана, умањење од 99% се примењује по члану до маћин ства (99% умањења накнаде за сваких 25 m2 по члану породич ног домаћинства), а накнада за остатак површине до 100 m2 се умањује у износу од 60% у односу на прописану висину накнаде.

Да би се остварила наведена умањења потребно је да кумулативно буду испуњени следећи услови:1. да се ради о објекту који је изграђен до 11. септембра 2009. године;2. да објекат или стан који је предмет легализације није изграђен у екстра и првој зони;3. да је подносилац захтева стекао право својине на том објекту, односно стану до 5. априла 2011. године;4. да је изградњом или куповином породичног стамбеног објекта или стана у стамбеној згради подносилац захтева трајно решавао своје стамбено питање;5. да он или чланови његовог домаћинства (брачни друг, деца рођена у браку и ван брака, усвојена и пасторчад, који живе са подносиоцем захтева

у заједничком домаћинству) немају у својини другу непокретност на територији јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази објекат који је предмет легализације.

Такође, да би се оствари ла претходно наведена ума њења накнаде у поступку ле гали за ци је услов је да се Уговор о уређивању међусобних одно са у погледу накнаде за уре ђи ва ње грађевинског зем љи шта или Уговор о уређи ва њу међусобних односа у по гледу прибављања прописане документације закључи до 31. јуна 2012. године. Овај рок је, међутим, у већини локалних самоуправа продужен, па је тако у граду Београду тај рок Одлуком о изменама Одлуке о мерилима за утврђивање накнаде за уређивање гра ђевин ског земљишта („Службени лист града Београда”, број 17/12) продужен до 31. децембра 2012. године, с тим да лица која су легализовала своје објекте по ранијим прописима и закључила уговор о регулисању накнаде за уређење грађевинског земљишта у поступку легализације немају право на претходно наведено умањење за свој објекат односно стан који је у поступку легализације.

Даље, право на умањење на к наде за 60%, без испуњења прет ходно наведених услова, на објекту који је предмет легализације, имају вла сници породичних стамбених објеката и станова у стамбе

ним зградама, на првих 100 m2 стана, односно за првих 100 m2 у објекту, без обзира на укупну површину објекта, односно површину једног или више станова, под условом да се Уговор о уређивању међусобних односа у погледу накнаде за уређивање грађевинског земљишта или Уговор о уре ђивању међусобних односа у погледу прибављања прописане документације закључи до 31. 6. 2012. године. И овај рок је у већини локалних самоуправа продужен, а у граду Београду горе наведеном Одлуком до 31. децембра 2012. године.

Посебно треба истаћи да се сама висина накнаде одређује општим актом локалне самоуправе, па је у Београду, као огледном примеру где је по подацима Градске управе града Београда – Секретаријата за послове легализације објеката поднето нешто више од 185.000 захтева за легализацију од укупно 770.000 захтева поднетих на целој територији Србије (подаци ресорног Министарства), висина накнаде одређена Одлуком о мерилима за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта („Службени лист града Београда”, број 60/09, 6/10, 16/10, 41/10, 45/10, 18/11, 54/11, 17/12 и 42/12) по којој су објекти подељени у четири категорије: за становање, производну и комерцијалну делатност и објекте осталих намена. Осим намене, на висину накнаде утиче и урбанистичка зона којој објекат припада, а ове зоне

28

пл

ан

ира

ње

и и

згр

ад

ња

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ














29

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

БАР 2012.






гаранцију „без приговора” напла ти ву „на први по зив”, не опо зи во уговорно ов лаш ћење, менице или други инструмент обезбеђења плаћања који се одреди при уговарању. Поред тога, у циљу обе з бе ђе ња пла ћања нак на де у ратама, обвезник потписује и за ложну изјаву у складу са Законом о хипотеци.

Најаве из Министарства грађевине и изјаве ресорног министра да је поступак легализације потребно знатно убрзати, као и да ће се то

десити, између осталог, кроз нове олакшице приликом плаћања накнаде у поступку легализације, у друштву су изазвале различите реакције, од оних који здушно подржавају даље смањење висине накнаде у поступку легализације до оних који сматрају да је то још једна од награда за „дивље градитеље”.

Уз владавину права и јаке демократске институције, у свакој цивилизованој држави Европе и света, простор

ни ред се сматра предусловом правне сигурности у сфери планирања и изградње. Истовремено, он је основни покретач привредног развоја сваке националне економије, али и предуслов за привлачење страних инвестиција. У том смислу, ефикасно решење проблема бесправно изграђених објеката биће од суштинског значаја за наше друштво и земљу.

У следећем броју говорићемо о решавању имовинскоправних односа у поступку легализације.

30

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Објављивање правноснажне судске пресуде у електронском медију и на глобалној мрежи Обавезно јавно објављивање правноснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи представља подесан начин ограничења слободе медија и меру сразмерну легитимном циљу коме се тежи

Тужени је током марта 2005. године објавио фотографију, портрет

Н.Н., ауторско дело тужиоца, на билбордима широм Србије и на својој главној интернет страници, уз одређени пропратни текст, не наводећи име тужиоца као аутора фотографије.

Спорна фотографија била је објављена и на насловној страници књиге аутора М. В., али је тај издавач означио тужиоца као аутора ове фотографије. Фотографија – портрет Н.Н., ауторско дело тужиоца, кориш ће на је и објављена без ње го ве сагласности, а тужени то ком поступка није доказао да је тужилац пренео своја ауторска права на туженог или на треће лице.

Првостепени суд је одлу чу јући о захтеву тужиоца за заштиту повређених ау тор ских права закључио да је објављивањем спорне фо тографије – портрета, без навођења имена аутора и без плаћања накнаде

за искоришћавање ауторског дела – тужени повредио ауторска права тужиоца. Стога је туженом забранио даљу повреду ауторских права тужиоца објављивањем и коришћењем ауторског дела тужиоца и наложио објављивање пресуде о трошку туженог на главној интернет страници туженог током 30 дана.

Одлучујући о жалби туженог, Врховни суд Србије је, као другостепени суд, утврдио да жалба туженог није основана, с обзиром на то да је тужилац током поступка доказао да је аутор спорне фотографије – портрета Н.Н. и закључио да су њеним објављивањем, без сагласности тужиоца и без навођења имена тужиоца као аутора, повређена ауторска морална права.

Одговорност за повреду ауторских праваФотографија, у смислу члана 2. став 2. тачка 9. Закона о ауторским и сродним правима

(„Службени лист СЦГ”, број 61/2004), који је важио у време повреде ауторских права тужиоца, представљала је ауторско дело, а аутором се сматрало лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела. Зато је, законска презумпција ауторства важила док се не докаже супротно.

Фотографија – портрет Н.Н., чији је аутор тужилац, била је објављена на наслов ној стра ници књиге аутора М. В., а тужилац је био означен као аутор тог дела па је наступила законска презумпција ауторства у корист тужиоца. Тужени је могао оборити ову законску презумпцију, у текућој парници, по правилима о терету доказивања из члана 223. ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку „Службени гласник РС”, број 125/2004), којима је прописано:● да странка која тврди да има неко право, сноси терет доказивања чињенице

31

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

сНЕЖ АНА АНдРЕ ЈЕВиЋсудија Врховног касационог суда

[email protected]

која је битна за настанак или остваривање права;● да странка која оспорава постојање неког права, сноси терет доказивања чињенице која је спречила настанак или остваривање права или услед које је право престало да постоји, ако законом није другачије одређено.

То значи да се само до ставља њем доказа на основу којих би суд утврдио да је аутор спорне фотографије – портре та друго лице а не тужилац или да је у питању јавно добро које се може користити без ограничења, однос но достављањем са гла сности ауто ра за иско риш ћа ва ње аутор ског дела тужени могао осло бодити одговорности за ову повреду ауторских права ту жи оца.

Наиме, морална права аутора, заштићена према наведе ном пропису, односила су се на право патернитета, пра во на назначење имена,

право објављивања, право на заштиту интегритета дела и право на супротстављање недо стојном искоришћавању дела (чл. 14– 18. наведеног Закона о ауторским и сродним правима). Тако, аутор је имао искључиво право:● да му се призна ауторство на његовом делу (право патернитета);● да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретан облик јавног саоп шта вања дела, технички не мо гуће или нецелисходно (право на назначење имена) – ког се могао у појединачним случајевима на изричит начин одрећи;● да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити (право објављивања);● да штити интегритет свог де ла, и то нарочито да се супрот ста вља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, да се супротставља јав ном саопштавању свог дела у из мењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о кон крет ном техничком облику са оп штава ња дела и доброј пословној пракси и да даје дозволу за прераду свог дела (право на заштиту интегритета дела);● да се супротставља ис ко ришћа вању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед (пра во на супротстављање недостојном искоришћавању дела).

Имовинска права аутора односила су се, у смислу члана 19. наведеног закона, на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела. За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору је припадала накнада, ако тим законом или уговором није било другачије одређено. Кад је у питању право на бележење и умножавање, аутор је имао искључиво право да другоме забрани или дозволи бележење или умножавање свог дела на било који начин: телесни или бестелесни, трајни или привремени, посредни или непосредни, независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака (члан 20).

Аутор је имао искључиво право и да, у смислу члана 21. овог закона, другоме забрани или дозволи стављање у промет примерака свог дела али то није деловало према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално прибавио у Србији и Црној Гори од аутора или од лица које је аутор овластио (исцрпљење права). Власник је могао примерак дела који је легално прибавио од аутора слободно даље стављати у промет.

Објављивање и стављање у промет ауторског дела супротно наведеним прописима представљало је повреду ауторских моралних права и ауторских имовинских права.

Само достављањем доказа на основу којих би суд утврдио да је аутор спорне фотографије – портрета друго лице а не тужилац или да је у питању јавно добро које се може користити без икаквих ограничења, односно достав љањем сагласности аутора за искоришћавање ауторског дела тужени се могао ослободити одговорности за ову повреду ауторских права тужиоца.

32

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Заштита ауторског праваНосилац ауторског права, ин тер претатор, произвођач фо но гра ма, произвођач ви део гра ма, произвођач емисије, про и звођач базе података и стицалац искључивих ов лашће ња на ауторска и сродна права, у смислу члана 177. наведеног Закона о ауторским и сродним правима, могао је тужбом да захтева нарочито:1) утврђење повреде права;2) престанак повреде права;3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негатива и слично;4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;5) накнаду имовинске штете;6) објављивање пресуде о трошку туженог.

Аутор, односно интерпретатор је имао и право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.

Тужилац је током поступка доказао да је аутор спорне фотографије – портрета Н.Н., да није у питању јавно добро које се може користити без ограничења и закључио да су њеним објављивањем без сагласности тужиоца и без навођења имена тужиоца као аутора повређена његова ауторска морална права. Правна последица повреде права је, поред осталог, судска декларација о повреди ауторског права, право аутора да захтева престанак даље повреде његовог ауторског права и објављивање пресуде о трошку туженог.

Судска пракса познаје различите захтеве који се односе на објављивање пресуде којом је декларисана повреда ауторског права, а најчешће се захтев односи на објављивање пресуде у средствима јавног информисања.

Имајући у виду дефиници ју јавног гласила у смислу чла на 11. Закона о јавном инфор мисању („Службени гласник РС”, бр. 43/2003, 61/2005), обавеза објављивања пресуде о повреди ауторског права у штампаном или електронском

медију, односно на глобалној мрежи на интернет страници на којој је ауторско дело тужиоца објављено противно одредбама Закона о ауторским и сродним правима, чини се у складу са чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, будући да је овакав начин мешања у слободу медија законит, легитиман и пропорционалан извршеној повреди права.

У наведеној пресуди изражен је и став Врховног суда Србије да обавезно јавно објављивање правоснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи, само током периода од 30 дана, представља подесан начин ограничења слободе медија и меру која је сразмерна легитимном циљу коме се тежи, док би дужи период ограничења представљао непропорционално мешање у слободу медија.

Коментар пресуде Врховног суда Србије,

Гж 145/06 од 24. 10. 2007. године

Судска пракса познаје различите захтеве који се односе на објављивање пресуде којом је декларисана повреда ауторског права а најчешће се захтев односи на објављивање пресуде у средствима јавног информисања.

33

ВЛАдиМиР ЖиВАНкиЋсудија Прекршајног суда у Кикинди

[email protected]

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Прекршајна кривица као обележје прекршајног дела Према претходно важећим законима који су покривали ову материју, за постојање прекршаја није било важно утврдити постојање кривице. У новом закону о прекршајима то више није случај

Ако погледамо одређење прекршаја у важећем Закону о прекршајима

видећемо да је прекршајна кривица његово опште обележје, а да кривица, тј. однос учиниоца (прекршаја) према прекршајној радњи односно прекршајном делу, може бити умишљајан или нехатан. Наиме, прекршај је противправна скривљено извршена радња (која је прописом надлежног органа одређена као прекршај), док прекршаја нема уколико је искључена противправност или кривица иако постоје сва битна обележја прекршаја (чланови 2. и 19).

Раније то није био случај јер су претходно важећи Закон о прекршајима као и Закон о прекршајима којима се по вре

ђу ју савезни прописи одре ђива ли да је прекршај повреда јавног поретка утврђена законом или другим прописима за коју су предвиђене прекршајне казне и заштитне мере.

Дакле, општи појам прекр ша ја тада није обухватао и прекршајну кривицу, то јест одговорност. То, међутим, не значи да није било потребе бавити се питањем кривице зато што би рецимо, као и сада, за прекршај био довољан нехат, јер је и код неких нехатно извршених прекршаја нехат потребно утврдити и у одлуци га образложити. И раније су постојала, као што и сада постоје, прекршајна дела која су у свом одређењу (које је у одредбама датог закона или другог прописа) имала истак

нут неки од облика виности (нехат и умишљај).

То су, на пример, следећи прекршаји:1) избегавање при јав љи вања или одјављивања пребива ли шта или боравишта, односно промене адресе стана, односно боравка у иностранству дужег од 60 дана, привременог доласка или повратка у земљу када је то законом предвиђено или давање неистинитих података у намери да се избегне евидентирање, из члана 24. Закона о пребивалишту и боравишту грађана („Службени гласник СРС”, број 42/77, 25/89, „Службени гласник РС”, број 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05);2) неприлагођена брзина кретања возила са о бра ћајним условима тако да возач возило не може благовремено да заустави пред сваком препреком коју под датим околностима може да види или има разлога да предвиди, из члана 332. став 1. тачка 7. Закона о безбедности саобраћаја на путевима; предузимање радње возилом на путу без претходног уверавања да то може учинити на безбедан начин, из члана 333. став 1. тачка 9. Зако

ПРИМЕРН. Н. је 8. 8. 2012. године око 22.55 сати у

(место), у угоститељском објекту који је у улици број , схватајући значај своје радње и способан да управља својим поступцима разбио две чаше, што је и хтео, иако је био свестан да је то забрањено, чиме је реметио јавни ред и мир и учинио прекршај дрског и безобзирног понашања из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру.

34

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ПРИМЕРВозач је возилом кренуо напред (што оповргава његову одбрану коју је као окривљени дао у прекршајном поступку да напред није могао од постојећих жардињера; и према фотографијама сачињеним приликом увиђаја, а у вези с положајем возила како их је сам окривљени означио на скици места догађаја коју је сачинио, жардињере су се налазиле са десне стране његовог возила, а не испред), затим уназад и тад је ударио у службено возило полиције. Крећући се уназад нагло је дао гас (како то сведоче полицајци који су били очевици догађаја), што доказују да је окривљени, који је знао да се иза његовог возила налази заустављено службено возило полиције, намерно кренуо уназад дајући гас. Овим свакако није могао бити уверен да ће то моћи учинити на безбедан начин, тако да је пристао на могућност наступања забрањене последице у виду изазивања опасности по друге учеснике у саобраћају – возача и сувозача у другом возилу или по имовину – возила којим је управљао и возила полиције које се налазило иза њега, односно на могућност да дође до саобраћајне незгоде.

на о безбедности саобраћаја на путевима; укључивање возилом у саобраћај без претходног уверавања да тиме неће ометати друге учеснике у саобраћају из члана 332. став 1. тачка 5. Закона о безбедности саобраћаја на путевима;3) непристојно, дрско и безобзирно понашање којим се угрожава спокојство грађа на или ремети јавни ред и мир, из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру;4) лице које купује, продаје, распродаје, прима као поклон, сакрива, преузима ради смештаја у одговарајући смештајни простор или превози, чува, користи или по било ком основу стиче робу за коју зна или за коју је имајући у виду дате околности морао знати да су предмет прекршаја према члановима 292. до 295. тог закона, из члана 296. Царинског закона (што је према члану 332. став 3. ранијег Царинског закона било одређено као саучесништво док је сада насловљено као одговорност другог лица).

1) Поменутим Законом о пре бивалишту и боравишту грађана била су прописана дела која су прекршајно кажњи ва јер се њима ремети друштве на дисциплина и јавни поредак. Тако је, на пример, пре кр шај непријављивање адресе или промене адресе становања из члана 25. (ко не при ја ви промену адресе стана, чланови 6 до 13, коју према члану 8. треба извршити у року од

8 дана од дана настањења, односно промене адресе стана), као и избегавање пријаве пребивалишта, боравишта или адресе стана из члана 24. (ко избегава пријављивање или одјављивање пребивалишта или боравишта, односно про ме не адресе стана или дâ не и сти ните податке у намери да избегне евидентирање).

Већ овако дата одређења опредељују врсту виности који ма ова казнена дела могу би ти учињена. Поред та ко зва ног објективног обе ле жја прекршаја – да је до шло до промене адресе стана; времена и места из вр ше ња (н епријав љи вање ове чи ње ни це

над ле ж ном државном орга ну у року од 8 дана од дана промене адресе) – обавезно је по сто јање (тач није речено, утвр ђи вање посто ја ња) и субјек тив ног обележја које се огле да у избегавању из вр ше ња за коном установљене дужности. Коришћење самог трај ног глагола „избегава” ја сно ука зу је на то да постоји изричи та свест и воља учиниоца. Свест, јер зна која је његова дуж ност (да пријави промену адресе становања), али и свест и воља да ту дужност не ис пу ни. Дакле, овде је према на чи ну на који је одређен реч о тежем прекршају у односу на прекршај непријављивања

35

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

(промене) адресе становања. Прекршај непријављивања адресе може бити учињен и са нехатом и са умишљајем, а прекршај „избегавања” само са умишљајем, и то непосредним, будући да је учинилац све стан свог дела и његове забра ње ности, односно последи ца избегавања пријаве (пр о ме не) адресе али хоће ње го во извршење. Код овог пре кр шаја радња извршења је трај на, будући да је у питању ду жи временски период у ком из вр ши лац не испуњава своју дужност, а који се, заједно с по будом, може и треба узети у обзир при одлучивању о санкци ји.

По природи ствари, то јест по датим обележјима, прекршај непријављивања промене адре се стана биће извршен из све сног нехата када, рецимо, осо ба као подстанар често мења адресе становања и сматра да тиме што не пријављује ове промене управо због самих честих промена а док се трајно не скући, олако држи да не чини недозвољену радњу; и из посредног (евентуалног) умишљаја када учинилац, рецимо, нема новца да плати таксу за пријаву промене па ти ме и пристаје на наступање за брање не последице.

2) Прекршаји неприлаго ђене брзине и предузима ња радње возилом без претходног уверавања да је таква радња безбедна из члана 332. став 1. тач. 5. и 7. и члана 333. став 1. тачка 9. За

кона о безбедности саобра ћаја на путевима, у себи садрже субјективна обележја јер обухва тају облик виности који се у случају осуђујуће пресуде мора истаћи и у изреци и у образложењу.

Код првопоменутог пре крша ја објективни елементи дела јесу:● брзина кретања возила која није прилагођена неким од усло ва саобраћаја,● постојање препреке, и● немогућност благовременог заустављања пред препреком.

Законодавац је прописао да возач под датим условима (ко ји су предмет доказивања у сваком поједином случају) препреку:1) може да види, и2) има разлога да је предвиди.

Могућност непосредног умишља ја овде је по правилу скоро искључена. Кажемо по пра ви лу, јер се у животу, а и пред судом, појављују и такви случајеви са умишљајним из вр ш е њем, када би се могло по ста вити питање да ли би се радило о овом или неком другом саобраћајном казненом (било прекршајном било кри вич ном) делу. Мада наведено одређење овог прекршаја – немогућност благовременог за у ста вља ња – указује на то да је во зач имао вољу и хтење да се заустави пред препреком (али да то није успео); а не да је „хтео да дође до незаустављања” или, дру гачи је речено, да је имао намеру

и хтео да се благовремено не заустави (а благовремено свакако значи заустављање пре пре преке, пре судара с њом).

Уколико је возач могао видети препреку значи да је био свестан да може наступити забрањена последица у виду немогућности благовременог заустављања, али је на тако нешто пристао или је пак олако држао да ће се ипак успети зауставити или препреку избећи.

Дакле, поступао је са посредним умишљајем или свесним нехатом.

У случају да је имао разлога да под датим условима предвиди постојање препреке, значи да у овом случају није био свестан њеног постојања али је било околности које су му указивале, представљале разлог да претпостави да она може постојати те да брзину прилагоди њеном могућем постојању. Учинилац је сада, дакле, могао бити свестан могућности наступања забрањене последице, што значи да поступа са несвесним нехатом.

На истоветан начин можемо приказати прекршај предузимања радње возилом без претходног уверавања да се то може безбедно учинити.

Објективни елементи дела овде су:● предузимање радње возилом (у саобраћају на путу), и● угрожавање безбедности, како своје тако и других учесника у саобраћају (док се у случају прекршаја из члана 332. став 1. тачка 5. Закона о безбедности саобраћаја

36

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

И раније су постојала, као што и сада постоје, прекршајна дела која су у свом одређењу имала истакнут неки од облика виности (нехат и умишљај).

на путевима уз укључивање возилом у саобраћај тражи претходно уверавање да тиме неће ометати друге учеснике у саобраћају).

Субјективни елемент овог дела јесте:● претходно уверавање.Уверавање је стицање спознаје, сазнања о положају свог возила, положају других учесника у саобраћају, саобраћајним условима, брзини кретања и другим околностима од значаја за безбедно предузимање и завршавање радње.

Оно мора бити потпуно и несумњиво, тако да се овај прекршај не може извршити са непосредним умишљајем. Предузимање радње са хтењем да се њом изазове забрањена последица, представљало би неко друго казнено дело. Наиме, ако се возач није уверио у безбедност предузимања радње а радњу је предузео, оставио је могућност да наступи забрањена последица у виду угрожавања безбедности, и то као могући (посредни) умишљај када се уопште не потруди да се увери у безбедност започињања и завршетка радње возилом, чиме пристаје на сваку последицу.

С друге стране, нехат, и то као свесни, постоји када возач предузима радњу уз претходне мере да до нежељене последице не дође али то не буде довољно па, на пример, улазећи или излазећи са простора за остављање возила, удари и оштети други ауто.

Несвесни нехат би постојао кад би се, рецимо, радња преду зи мала на простору где нема других возила али је возач занемарио могућност постојања ограде или заштитног стуба иако је знао да ограда или стуб постоји на другом делу тог простора, па је ударивши у такву препреку начинио материјалну штету.

3) Један од прекршаја који би свакако захтевао да буде описан и прекршајном кривицом јесте прекршај ремећења јавног реда и мира или угрожа вања спокојства грађана непристојним, дрским и безоб зирном понашањем, који је по својој природи такав да се углавном чини умишљајно а ређе са свесним нехатом, док је теже замисливо постојање оваквог прекршаја са несвесним нехатом.

На пример, ломљење чаша и

боца у угоститељском објекту. Ако до лома дође случајно, без намере, може се поставити питање нехата као облика кривице, односно да ли је особа, с обзиром на положај чаше, свој положај и место других гостију, била свесна или могла бити свесна да може разбити чашу, уколико би у разговору махала рукама изнад стола пуног чаша и боца. Даље, да ли је пристала на наступање забрањене последице или олако држала да забрањена последица неће наступити. Али, ако се пође од тога да је била или могла бити свесна да руком може оборити чашу, те да може доћи и до њеног ломљења, питање је да ли би тад постојала повреда заштитног објекта у виду поремећаја јавног реда и мира или угрожавања нечијег спокојства, што заправо и представља поменуту забрањену последицу.

Но, када говоримо о прекр ша ју дрског и безобзирног понашања разбијањем чаша или боца у угоститељском објек ту, свакако да се по правилу не мисли на овакву ситуацију, већ на понашање гостију (уобичајено под утицајем ал

37

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

кохолних пића) који свесни недозвољености своје радње ипак хоће да је учине, као што хоће (или пристају) на наста-нак забрањене последице.

Уколико би се у изреци пресуде само навело да је окривљени у одређено вре-ме и на одређеном месту раз-био неки предмет, тада би чињенични опис прекршаја мо-гао бити нејасан. Јер то само по себи не указује на намеру, од-носно хтење да то учини нити да је тиме наступила последица у виду повређивања заштитног објекта. Значи, морало би бити назначено да је разбијање пред-мета (а ову радњу би ваљало

описати тако да јасно може да се види постојање свести и воље да се предмет разбије или пристајање на то да буде разбијен) довело до ремећења реда и мира (као и однос учи-ниоца према овој последи-ци) и да је радња окривљеног учињена при постојању његове свести о противправности дела које чини. У образложењу пре-суде, без обзира на чињеницу да ли су сви ови поменути елементи унети у изреку, мо-рало би бити дато утврђено чињенично стање – радња окривљеног и њене последице, те кривица окривљеног, а што би представљало основ за при-

мену члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру.

4) Прекршај саучесништва из члана 296. Царинског за-кона занимљив је будући да је одређен и као умишљајно и као нехатно прекршајно дело. Пошто у случају када постоји јасна свест о поседовању неоцарињене робе, када лице зна каквом робом располаже, оно тада делује са умишљајем – било непосредним било по-средним. У случају када је „имајући у виду дате околно-сти морао знати” каквом ро-бом располаже, ово лице делује са несвесним нехатом.

Смешна страна адвокатуреАдвокат: „Докторе, пре него што сте приступили аутопсији, јесте ли проверили пулс?”Сведок: „Не.”Адвокат: „а крвни притисак?”Сведок: „Не.”Адвокат: „а дисање? Јесте ли проверили дисање?”Сведок: „Не.”Адвокат: „Дакле, сасвим је могуће да је пацијент још увек био жив када сте отпочели аутопсију?”Сведок: „Не, није могуће.”Адвокат: „Не? а како можете бити тако сигурни, када ниједну од ових провера нисте обавили?”Сведок: „Зато што особа на коју падне бетонска плоча тежине од 3,7 тона нема никакве шансе да преживи.”Адвокат: „Да, да. а да ли је ипак могуће да је, с обзиром на то да нисте урадили ниједну од ових провера, пацијент ипак био жив, или да је можда чак и сада жив?”Сведок (љут): „Могуће је да је жив и да се данас нeгдe бави aдвокатуром!”

38

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Особености поступка извршења пред извршитељем Увођењем нове правничке професије – извршитеља, Закон о извршењу и обезбеђењу доноси фундаменталну реформу извршног поступка. Уколико се извршни поверилац одлучи да извршење повери извршитељу, на позорницу ступају бројне законске новине, али и многа спорна питања

Извршитељ је, према законској дефиницији, физичко лице које име

нује министар надлежан за правосуђе да у статусу службеног лица спроводи извршење у границама решења о извршењу и да врши друга овлашћења која су му законом поверена.

Концепција законског реше ња почива на премиси да из вр шење и обезбеђење могу спроводити суд или из вр шитељ, при чему право избора органа који ће спроводити извршење и обезбеђење припада извршном повериоцу.

Извршитељ спроводи из врше ње на основу решења суда за чије је подручје именован и при вре мене мере суда, ако за коном није другачије прописано.

Извршни поступак тече у две фазе. Прву фазу представља одређивање извршења или обезбеђења, а започиње под ноше њем предлога за извршење или обезбеђење, док другу фазу поступка чини спровођење извршења или обезбеђења.

Прва фаза извршног поступка у искључивој је надлежности суда, односно искључиво суд одређује извршење или

обезбеђење на основу предлога извршног повериоца. Извршни поверилац је дужан да у предлогу за извршење означи да ли предлаже да извршење спроводи суд или извршитељ. Решењем о извршењу суд одлучује уједно и о овом предлогу извршног повериоца. Испитивање предлога извршног повериоца да извршење спроводи суд или извршитељ своди се на оцену испуњености услова из чл. 3. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/2011 и 99/2011, у даљем тексту: Закон). Наиме, одредбом чл. 3. став 2. Закона прописано је да је суд искључиво надлежан за спровођење извршења одлука у вези с породичним односима и извршење ради враћања запосленог на рад. Ако извршни поверилац у овим извршним поступцима тражи да извршење спроведе извршитељ суд ће такав предлог одбити, јер су у питању врсте извршења које су у искључивој надлежности суда и које извршитељ не може спроводити. Потребно

је, међутим, напоменути да постоји једна врста одлука у вези с породичним односима чије извршење може да спроводи извршитељ. Реч је о одлукама којима се утврђује висина законског издржавања, односно којима се извршни дужник обавезује да на име законског издржавања деце, брачног друга или осталих сродника у складу с Породичним законом, месечно плаћа одређени новчани износ. Иако наведена одлука представља одлуку која је у вези с породичним односима и која се доноси применом Породичног закона, предмет ове одлуке је новчана обавеза извршног дужника, па се извршење ове одлуке у свему спроводи у складу са одредбама Закона које регулишу извршење ради остваривања новчаног потраживања извршног повериоца, а то извршење може спроводити и извршитељ.

Покретање поступка спровођења извршењаНакон што суд одреди из врше ње доношењем решења о извршењу, почиње друга

39

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

МиРЈАНА диМитРиЈЕВиЋсудија Првог основног суда у београду

[email protected]

фаза поступка, односно фаза спровођења извршења. Када је извршни поверилац предложио да извршење спроводи суд, спровођењу из вр шења суд приступа одмах по доношењу решења о извршењу, по службеној дужности. Ако је извршни поверилац предложио да извршење спроводи извршитељ, суд не сме предузимати извршне радње, односно започињати спровођење извршења.

Одредба чл. 69. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу дефинише да је спровођење извршења започето када суд, с обзиром на средство из врше ња, предузме прву извршну радњу прописану овим законом. Дакле, суд након доно ше ња решења о извршењу, може предузимати радње само у правцу његовог достављања странкама и евентуалног одлучи ва ња о правном леку, односно приговору странака, док је на извршном повериоцу да, након пријема решења о извршењу, иницира поступак спровођења из вр ше ња пред извршитељем.

Према одредби чл. 70. ст. 1. и 2. Закона поступак спровођења извршења од стране из вр шите ља покреће се предлогом извршног повериоца, а извршни поверилац је дужан да, уз предлог за спровођење извршења, извршитељу приложи решење о извршењу у оригиналу или овереној копији.

У складу са одредбом чл. 35. ст. 1. и 2. Закона предлог за спровођење извршења

мора да садржи назначење извршног повериоца и извршног дужника са адресама пребивалишта или боравишта уписаним код орга на надлежног за вођење евиден ције о личним картама, од носно адресама седишта правног лица или предузетника које су уписане у регистру Агенције за привредне регистре и другим јавним регистрима. Када је извршни дужник правно лице, предузетник или физичко лице које обавља делатност ради стицања добити и има отворен рачун у складу с прописима о платном промету, у предлогу се морају навести и подаци о матичном броју странака, односно порески идентификациони број или за страна правна лица одговарајући идентификациони број, као и бројеви рачуна извршног повериоца и извршног дужника код пословних банака са називима тих банака. Осим тога, у предлогу се мора навести извршна или веродостојна исправа и обавеза извршног дужника, као и решење о извршењу којим је одређено извршење чије се спровођење предлогом тражи, те други подаци потребни за спровођење извршења. Ако у решењу о извршењу нису наведени предмет и средство извршења, извршни поверилац их може у предлогу за спровођење извршења назначити или може законско овлашћење извршитеља на одабир предмета и средства

извршења условити својим посебним одобрењем.

Приступање спровођењу извршењаНакон што утврди да је предлог за спровођење извршења уредан и основан, извршитељ доноси закључак о спро вође њу извршења. Извршитељ спроводи извршење на оним средствима и предметима извр ше ња који су наведени у решењу о извршењу, а кад средство и предмет извршења нису наведени, извршитељ спроводи извршење на средствима и предметима извршења које одреди сопственим закључком, а којима се најповољније оства рује намирење извршног повериоца. Извршитељ, као и суд, приликом одређивања средства и предмета извршења дужан је да води рачуна о сразмерности између висине обавезе извршног дужника и средства и предмета извршења.

Извршитељ је дужан да спроводи извршење када су за то испуњени законски услови. Имајући у виду начело хитности и начело формалног легалитета у извршном поступку, извршитељ одмах по доношењу закључка о спро вођењу извршења мора приступити предузимању извршних радњи прописаних Законом, у зависности од средства из врше ња.

Извршење се спроводи пре правноснажности решења о извршењу, осим ако Законом није другачије прописано.

40

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Извршитељ, по доношењу закључка о спровођењу из врше ња, приступа предузимању прве извршне радње, која зависи од одређеног средства извршења. Извршитељ из вршне радње предузима и управља поступком спро во ђе ња извршења на истоветан начин на који то чини и суд.

Поверавање извршитељу достављања решења о извршењуУ поступку извршења на покретним стварима извршног дужника, прва извршна радња је попис покретних ствари. Одредба чл. 84. Закона предвиђа да се, непосредно пре него што се приступи попису, извршном дужнику предаје решење о извршењу или закључак о спровођењу извршења, а ако му се одлука није могла предати приликом пописа, достављање се врши прибијањем одлуке. Како би се наведена одредба могла испоштовати, неопходно је да суд решење о извршењу, којим је одређено извршење на покретним стварима извршног дужника, не доставља извршном дужнику одмах по доношењу решења, већ да достављање решења о извршењу повери извршитељу. Наиме, могућност да суд овласти извршитеља за достављање судских одлука, па и решења о извршењу, произлази из одредбе чл. 325. став 1. тачка 3. Закона, којом је, као једно од овлашћења извршитеља, прописано и

овлашћење да доставља не само своја акта, већ и поднеске и судске одлуке по овлашћењу суда. У овом случају, извршитељ ће, пре него што приступи попису покретних ствари извршног дужника, поступити на начин прописан чл. 84. Закона, односно предаће извршном дужнику решење о извршењу и свој закључак о спровођењу извршења, а ако то није могуће, достављање ће из

вршити прибијањем ових одлука. Доказ о предаји решења о извршењу, извршитељ ће доставити суду.

Могуће је да решење о извр ше њу не садржи предмет и средство извршења, већ да извршитељ закључком о спро во ђе њу извршења одреди попис, процену и продају покретних ствари извршног дужника као средство извршења. У том случају, суд може доставити

Када је у питању поступак извршења на основу извршне исправе, Закон садржи неке изузетке, односно тачно прописује које се извршне радње могу предузети тек након правноснажности решења о извршењу.

Код извршења на покретним стварима извршног дужника, пре правноснажности решења о извршењу могу се предузети извршне радње пописа и процене покретних ствари, док се извршној радњи продаје покретних ствари може приступити тек након правноснажности решења. Код извршења на непокретности извршног дужника, може се пре правноснажности решења о извршењу предузети извршна радња забележбе решења о извршењу или закључка о спровођењу извршења у јавну књигу, односно извршна радња пописа непокретности у ванкњижној својини, затим извршна радња утврђења тржишне вредности и продаје непокретности, док се за намирење извршног повериоца из остварене продајне цене мора сачекати правноснажност решења.

Извршење одређено на основу веродостојне исправе не може се спроводити пре правноснажности решења о извршењу. Закон, међутим, и у овом поступку предвиђа неке изузетке. Када је извршење одређено на основу менице као веродостојне исправе, приговор не задржава извршење, што значи да се спровођењу извршења може приступити и пре правноснажности решења о извршењу. Такође, приговор не задржава извршење ни у посебном поступку за намирење потраживања извршног повериоца за извршене комуналне и сличне услуге који се води пред извршитељем.

41

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

решење о извршењу извршном дужнику, а извршитељ ће, непосредно пре него што при ступи попису покретних ствари, извршном дужнику предати закључак о спро вођењу извршења на покретним стварима извршног дужника.

Даљи поступак спровођења извршења на покретним стварима извршног дужника пред извршитељем одвија се на исти начин као и пред судом.

У поступку извршења на непокретности извршног дужника прва извршна радња је забележба решења о извршењу или закључка о спровођењу извршења у јавну књигу, ако је непокретност уписана у јавну књигу, односно прва извршна радња је попис непокретности ако је непокретност у ванкњижној својини извршног дужника. Када суд решењем о извршењу одреди извршење на непокретности извршног дужника, на извршном повериоцу је да, лично или преко извршитеља, поднесе захтев за упис забележбе решења о извршењу у јавну књигу. Ако решењем о извршењу није одређен предмет и средство извршења, већ извршитељ закључком о спровођењу извршења одреди да ће се извршење спровести на непокретности извршног дужника, у јавној књизи ће се извршити забележба закључка о спровођењу извршења на непокретности извршног дужника. Након забележбе у јавној књизи и процене вред

ности непокретности, односно утврђења њене тржишне вредности, извршитељ за кључком одређује начин продаје непокретности и закључак о продаји непокретности доставља суду са захтевом да суд исти објави на огласној табли и интернет страници суда у складу са чл. 119. став 1. Закона.

Даљи поступак спровођења извршења на непокретности извршног дужника пред извршитељем одвија се на исти начин као и пред судом.

Извршење на потраживању извршног дужника спроводи се запленом потраживања и преносом потраживања на извршног повериоца. Када суд решењем о извршењу одреди извршење на потраживању извршног дужника, решењем забрањује извршном дужнику да предметно потраживање наплати или њиме располаже у корист трећих лица или свога дужника, а дужнику извршног дужника забрањује да предметно потраживање измири извршном дужнику, те заплењено потраживање преноси на извршног повериоца ради наплате или уместо исплате. Потраживање је заплењено када се решење достави извршном дужнику и дужнику извршног дужника, при чему заплена, односно пленидба потраживања представља извршну радњу. Ако је извршни поверилац предложио да извршење спроведе извршитељ, поставља се питање да ли суд решење о

извршењу треба да доставља извршном дужнику и дужнику извршног дужника, имајући у виду да се у тренутку достављања врши пленидба потраживања, што представља спровођење извршења. Чини се да би суд у овом случају требало да решење о извршењу достави само извршном повериоцу, док би извршитеља овластио за достављање решења о извршењу извршном дужнику и дужнику извршног дужника. На тај начин извршитељ би доставом решења о извршењу и закључка о спровођењу извршења предузео извршну радњу заплене потраживања. Непоштовање забране, односно пленидбе потраживања води новчаном кажњавању. Уколико би извршни дужник, односно дужник извршног дужника поступили супротно изреченој забрани извршитељ би суду поднео предлог за њихово новчано кажњавање у складу са чл. 153. Закона.

Извршење на рачуну извршног дужника спроводи се достављањем решења о извршењу или закључка о спро во ђењу извршења ор гани за цији за принудну наплату с налогом да новчани износ за који је одређено извршење пренесе с рачуна извршног дужника на рачун извршног повериоца. Ако извршни поверилац предложи да извршење спроведе извршитељ, суд не би могао решење о извршењу доставити организацији за принудну наплату, јер би тиме неовлашћено приступио

42

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

спровођењу извршења. У овом случају извршитељ решење о извршењу са закључком о спровођењу извршења, којим се налаже организацији за принудну наплату да новчани износ за који је одређено извршење пренесе с рачуна извршног дужника на рачун извршног повериоца, доставља организацији за принудну наплату и тиме спроводи извршење.

Извршење на штедном уло гу и текућем рачуну изврш ног дужника спроводи се достављањем решења о из врше њу или закључка о спро во ђе њу извршења ор га ни за ци ји код које се води штедни улог, односно текући рачун, па из врши тељ поступа на исти на чин као и код извршења на рачуну извршног дужника, само што доставу врши организацији код које се води штедни улог, односно текући рачун извршног дужника.

Када се извршење спроводи ради намирења неновчаног потраживања извршног повериоца, извршитељ предузима извршне радње према врсти обавезе извршног дужника. Предузимању извршних радњи може се приступити тек након што извршном дужнику буде достављено решење о извршењу и закључак о спровођењу извршења, па суд може решење о извршењу доставити извршном дужнику или за то овластити извршитеља.

Ако се има у виду начин спровођења извршења

од стране извршитеља код свих врста извршења, намеће се закључак да је некада обавезно, а увек економично и целисходно, да суд достављање решења о извршењу извршном дужнику повери извршитељу који ће и да спроводи из врше ње. Код извршења на покретним стварима извршног дужника и извршења на потра жи вању извршног дужника, коришћење овлашћења извршитеља из чл. 325. став 1. тачка 3. Закона чини се обавезним, јер се једино таквим поступањем може испоштовати законска регулатива ових врста извршења. У осталим случајевима суд може, али не мора да користи ову за конску могућност. Aко се, међутим, извршитељу који спроводи извршење повери и достављање решења о извр ше њу извршном дужнику, тиме му се омогућава да одмах има сазнања о томе да ли је и када извршном дужнику уручено решење о извршењу, што је нарочито важно код извршења ради намирења неновчаног потраживања, када се извршење не може спроводити пре него што се извршном дужнику уручи решење. Поред тога, на овај начин се спречава могућност да извршни дужник располаже новчаним средствима на свом рачуну у периоду од пријема решења о извршењу до достављања решења о извр ше њу и закључка о спро вођењу извршења ор га ни за цији за принудну наплату од стра

не извршитеља, будући да је извршитељу омогућено да ову доставу изврши истовремено. У прилог оваквом начину достављања може се истаћи и очекивана ефикасност доставе од стране извршитеља као професионалног лица у чијем је интересу да овај посао обави на брз и професионалан начин, чиме се постиже и економичност у поступку.

Право избора извршног повериоца о начину спровођења извршењаУ складу с начелом диспозиције у извршном поступку избор начина спровођења извршења је на извршном повериоцу. Извршни поверилац има право, али и обавезу, да већ у предлогу за извршење наведе да ли предлаже да извршење спроведе суд или извршитељ. Закон, међутим, није јасно дефинисао право промене избора о начину спровођења извршења. Одредба чл. 76. став 2. Закона изричито регулише начин поступања извршитеља ако извршни поверилац промени избор о начину спровођења извршења тако што предложи да извршење спроведе суд. Дакле, ако је извршни поверилац у предлогу за извршење предложио да извршење спроведе извршитељ, па је поступак спровођења извршења започет пред извршитељем, извршни поверилац има право да, све до окончања спровођења извршења, промени избор

43

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

и предложи да извршење спроведе суд. У том случају извршитељ ће обуставити извршење.

Иако се на први поглед чини да право промене избора извршни поверилац може користити све до окончања поступка спровођења извршења, одредба чл. 76. став 5. Закона садржи једно ограничење. Наиме, ова одредба прописује да се одлуком о обустави извршења укидају и спроведене извршне радње, ако се тиме не дира у стечена права трећих лица. Продајом ствари у извршном поступку купац стиче право својине на тој ствари, те обустава извршног поступка и укидање спроведених извршних радњи након извршене продаје ствари не би били могући. Стога се може закључити да је коришћење права извршног повериоца на промену избора о начину спровођења извршења ограничено од тренутка стицања права трећих лица.

Закон не регулише начин на који ће се спровођење извршења наставити пред судом. Извршни поверилац сва

како мора да се обрати суду и да иницира спровођење извр шења од стране суда, али је спорно да ли извршни поверилац подноси суду нови предлог за извршење који у себи садржи и предлог да извршење спроведе суд, или суду подноси предлог за спровођење извршења на основу донетог решења о извршењу и одлуке извршитеља о обустави извршења.

Правна празнина постоји и када је у питању право извршног повериоца на про ме ну избора о начину спровођења извршења када је предлогом за извршење предложено да извршење спроведе суд, па се као спорно поставља и питање да ли извршни поверилац има право да промени избор када извршење спроводи суд и да, у фази спровођења извршења, пре дложи да извршење спроведе извршитељ.

На постављена питања могућа су два различита одговора.

Наиме, одредба чл. 35. став 6. Закона предвиђа да се у предлогу за извршење мора назначити

да ли ће извршење спроводити суд или извршитељ. Дакле, избор начина спровођења извршења саставни је део предлога за извршење. Одлука о предложеном начину спровођења извршења саставни је део решења о извршењу. Ако извршни поверилац жели да промени избор, поставља се питање правне форме у којој он то мора учинити. Ако је његов избор о начину спровођења извршења обавезан саставни део предлога за извршење, да ли до промене избора може доћи само повлачењем предлога за извршење и подношењем новог предлога за извршење у коме је означен други избор или је могуће да се промени избор без повлачења предлога за извршење.

Ако се пође од става да је избор начина спровођења извршења саставни део предлога за извршење, намеће се закључак да се промена избора може вршити само повлачењем предлога за извршење, што у сваком случају води обустави поступка извршења по чл. 35. став 8. Закона, а потом подношењем новог предлога за извршење којим се врши други избор. Дакле, ако је извршни поверилац у предлогу за извршење навео да ће извршење спроводити суд, а потом жели да промени начин избора, мора повући предлог за извршење и поднети нови у коме ће означити да ће извршење спроводити извршитељ, и обрнуто.

Да ли суд решење о извршењу треба да доставља изврш-ном дужнику и дужнику извршног дужника, имајући у виду да се у тренутку достављања врши пленидба потраживања, што представља спровођење извршења?Чини се да би суд у овом случају требало да решење о извршењу достави само извршном повериоцу, док би извршитеља овластио за достављање решења о извршењу извршном дужнику и дужнику извршног дужника.

44

су

дс

ки

по

ст

уп

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Супротно наведеном, могу ће је становиште да је право извршног повериоца на промену начина спровођења извршења самостално и да није формалноправно везано искључиво за предлог за извршење, већ да се може самостално користити у фази спровођења извршења. Извршни поверилац не мора повући предлог за извршење у целини, већ само у делу којим је предложен начин спровођења извршења, у ком случају би се извршење обуставило, а потом би извршни поверилац поднео нови предлог за спровођење извршења предвиђен чл. 35. став 1. Закона, на основу већ донетог решења о извршењу и одлуке о обустави извршења пред судом, односно извршитељем.

Потребно је посебно размотрити могућност коришћења

овог права у поступцима извршења који су започети пре почетка примене новог Закона. Наиме, у овим поступцима извршни поверилац није имао могућност избора, имајућу у виду да је извршење могао спроводити само суд. Одредба чл. 358. став 1. Закона предвиђа да ће се поступци извршења у којима је до дана почетка примене Закона започето спровођење извршења окончати по одредбама новог Закона. Дакле, извршни повериоци су у овим поступцима, тек почетком примене новог Закона, стекли могућност да начине избор. У овом случају није у питању право промене избора, већ право на избор о начину спровођења извршења. Како би сви извршни повериоци имали равноправан положај, без обзира на то када је започет поступак извршења, требало би им

дати право да, након почетка примена новог Закона, одаберу начин спровођења извршења, односно изјасне се да ли ће извршење спроводити суд или извршитељ, без повлачења предлога за извршење. Тиме би се остварила и сврха доношења новог Закона да се извршни поступци, па и они започети, учине ефикаснијим. На тај начин би дошло до смањења броја извршних предмета у судовима и тиме растерећења судова, а пружила би се подршка извршитељима кроз могућност да на почетку рада, када немају довољан број предмета у раду, по избору извршног повериоца преузму започете поступке извршења.

Какав ће коначан одговор на постављена спорна питања бити, показаће будућа судска пракса кроз примену новог Закона o извршењу и обезбеђењу.

ЗАКОН О ИЗвРшЕњу И ОбЕЗбЕђЕњу (пречишћен текст)■ Формат А5, 176 страна■ Цена: 390,00 дин (ПДВ од 8% није урачунат у цену)

Књигу можете поручити на тел. 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или епоштом на [email protected]

НоВо штАМпАНо издАњЕ

4

влад ан мирковићглавни и одговорни уредник[email protected]

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ

У П

РАКС

И

Уважавајући примедбе и предлоге својих дугогодишњих корисника, издавачко друштво ИНГ-ПРО д.о.о. објавило је Судско-адвокатски роковник за 2013. у два одвојена дела, у препознатљивом и општеприхваћеном решењу у тврдом кожном повезу, формата Б5, високог квалитета двобојне штампе и израде.

Због заказивања рочишта више месеци унапред у наредној години, а на предлог појединих судова, седмични систем је проширен све до средине априла 2014. Списак судова и јавних тужилаштава такође је употпуњен адресама и бројевима телефона.

Први део, Роковник, 240 страна, садржи:■ Месечни систем■ Седмични систем■ Евиденцију решених предмета по месецима и финансије■ Судске таксе и адвокатске тарифе■ Додатак: Важни датуми, Православни календар за 2013. и 2014, Важни телефони, Амба-саде, Србија и Црна Гора у километрима, Мерне јединице, Телефонски именик и Белешке

Други део, Именик, 330 страна, садржи:■ Преглед судова и јавних тужилаштава са адресама и бројевима телефона■ Именик арбитара и миритеља у поступку мирног решавања радних спорова■ Списак извршитеља■ Списак судских вештака■ Списак судских тумача■ Адресар адвоката по адвокатским коморама

СудСко-адвокатСки роковник за 2013.

Судско-адвокатске роковнике за 2013. можете поручити на бројеве телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822

или е-поштом на [email protected]

46

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Неспојивост функција заступања и надзора у друштвима капитала Упркос јасном интересовању законописца да у новом Закону о привредним друштвима органима управљања прида посебан значај, само у току неколико месеци његове примене, уочено је недовољно јасно разликовање управо ове правне регулације

Иако на први поглед област која би се у најве ћем делу могла

пре пу сти ти самим друштвима да је својим интерним актима детаљније регулишу, организациона структура привредних друштава заузима високо место по броју одредаба које јој посвећује Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011), а који је отпочео с применом 1. фебруара 2012. године.

Уважавајући сврху оснива ња и постојања привредног друштва, и то кроз функцију очувања и унапређења капитала, законописац је утврдио организационе облике и јасно дефинисао (посебно у случају друштава капитала) њихову одговорност у пословању привредног друштва. Као једна од првих очигледних разлика у односу на претходну регулативу, уочљиво је укидање управног одбора као органа управљања. Међутим, очигледно погрешна и нетачна била би констатација да је нови закон само променио

назив управног одбора у надзорни одбор. Овакво схва тање надзорног одбора не би имало никакво упориште у новом Закону, а посебно имајући у виду да се другачији приступ одређивању органа управљања у привредним друштвима највећим делом и појавио због проблема који су уочени у пракси претходног закона. Наиме, према Закону из 2004. године управни одбор у себи је садржао надлежности управљања и заступања друштвом, али истовремено и надзор над пословањем тог привредног друштва. Дакле, у једном органу сусретале су се две функције – извршна и контролна, које су по својој дефиницији неспојиве, а то је и довело до нерешивих ситуација код питања одговорности за законито пословање привредних друштава. Нарочит проблем представљало је и колективно одлучивање, што је посебно стварало проблем код кривичних поступака због незаконитог пословања привредних друштва, а с обзиром

на то да је по кривичноправној теорији могућа једино индивидуална одговорност, а никако колективна. Подсетимо се да је Законом о привредним друштвима из 2004. године, управном одбору поред функције контроле извршних органа привредног друштва, додељена и заступничка функција, па је председник управног одбора уједно био и генерални директор привредног друштва код акционарских друштава, осим ако статутом није било регулисано другачије, баш као што је и код друштава са ограниченом одговорношћу, по правилу законски заступник био председник управног одбора, при чему је у обе правне форме било могуће поверити заступничку функцију и другим члановима управног одбора. Због свега изложеног, законописац тренутно важећег Закона о привредним друштвима одлучио је да се ослони на упоредноправну регулативу органа управљања (омугућавајући на тај начин и страним инвеститорима да лакше при

47

ww

w.leg

eartis.rs

јованк а аТанаЦковиЋдипл. правник са вишегодишњим

искуством у привредном праву[email protected]

lege a

rt

is ● О

КтОбА

Р 2012.

лагоде своје пословање прописима Републике Србије), и тако увео једнодомно и дводомно управљање дру штви ма са ограниченом одго ворношћу и акционарским друштвима, уз могућност ових правних форми да се одлуче за један од понуђена два система управљања друштвом.

Системи управљања у друштвима капиталаЧланом 198. Закона о привредним друштвима из 2011. године, прописано је да управљање друштвом са ограниченом одговорношћу може бити организовано као једнодомно или дводомно. У случају једнодомног управљања, органи друштва су скупштина и један или више директора, а у случају дводомног управљања, органи друштва су скупштина, надзорни одбор и један или више директора. Оснивачким актом прецизира се облик управљања. У сваком случају, друштво има једног или више директора који су законски заступници друштва. Директор заступа друштво према трећим лицима у складу са оснивачким актом, одлукама скупштине друштва и упутствима надзорног одбора (ако је управљање друштвом дводомно).

На сличан начин регулисани су системи управљања акционарским друштвом, с обзиром на то да је чланом 326. Закона прописано да управ љање акционарским друштвом

може бити организовано као једнодомно или дводомно, те да су у случају једнодомног управљања, органи друштва скупштина и један или више директора, односно одбор дирек то ра, док су у случају дводом ног управљања, органи друштва скупштина, надзорни одбор и један или више из вршних директора, односно извршни одбор. Када је у питању јавно акционарско друштво, оно у једнодомном систему управљања мора имати одбор директора, а у дводомном извр шни одбор, имајући у виду да и један и други орган настају уколико постоје три члана тих ор гана, што је минимални број директора у једнодомном, од но сно извршних ди ректо ра у дводомном систему управљања. Статутом се одре ђу је да ли је управљање дру ш твом једнодомно или дводомно, тако да се и промена вр сте организације управљања врши изменом статута.

Овде можемо приметити да одбор директора у једнодомној организацији управљања и извршни одбор у дводомном систему, као колективни органи друштва, постоје само у акционарским друштвима, док се код друштава са ограниченом одговорношћу, и код једнодомног и код дводомног управљања, у функцији извршног органа појављује увек један или више директора, као инокосни орган. Када је у питању проблематика заступања, правило је да ако друштво има више од

једног директора, сви директори заступају друштво заједнички, али постоји могућност да се оснивачким актом или одлуком скупштине друштва одреди и другачије. У сваком случају, независно од начина заступања који је предвиђен законом, односно оснивачким актом, изјава воље која је учињена према једном директору сматра се ваљано учињеном према друштву.

Надлежност за избор органа управљањаНадлежност за избор органа управљања у друштву са ограниченом одговор ношћу додељена је скуп шти ни у једнодомном систему управ љања, односно по де ље на је изме ђу скупштине и над зор ног одбора у случају дводомног упра в љања. Тако, у случају једнодомног управљања директоре логично бира скупштина, док у случају дводомне организације управљања, скупштина бира председника и чланове надзорног одбора, а надзорни одбор бира директоре друштва.

У акционарским друштвима примењена је слична функционална логика, па је тако у једнодомном управљању избор директора, односно одбора директора (ако друштво има три или више директора) препуштен скупштини друштва, док ће у дводомном систему скупштина изабрати чланове надзорног одбора, а надзорни одбор извршне директоре,

48

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

односно чланове извршног одбора, уколико друштво има три или више директора.

Посебна разлика између друштва са ограниченом одго вор но шћу и акционарског друштва постоји у погледу надлежности за избор председника надзорног одбора, кога, како је већ наведено, код друштва са ограниченом одговорношћу бира сама скупштина, док га код акционарског друштва бирају чланови између себе, на исти начин на који се бира и председник одбора директора акционарског друштва, а који у случају јавног акционарског друштва може бити само један од неизвршних директора. Наиме, у једнодомном управљању акционарским друштвима, директори могу бити извршни и неизвршни, а ако друштво има мање од три директора, сваки директор је извршни директор. Обавеза јавног акционарског друштва је да има неизвршне директоре, чији број мора бити већи од броја извршних директора. Примера ради, ако јавно акционарско друштво има одбор директора са минимално прописана три директора, два ће у том случају морати да буду неизвршни, а само један извршни, како би био испоштован принцип већег броја неизвршних директора у одбору директора јавног акционарског друштва у односу на оне извршне.

Занимљиво је истаћи да је раније скупштина била, бар појмовно, издвојена од ор

гана који су спадали у управу друштва (директор и/или управни одбор), док се сада, према важећем законском пропису, скупштина јасно убраја у органе управљања. Овакав начин правне регулативе поново може допринети томе да се и у неким другим поступцима (судским или управним), на бољи начин схвати појам органа управљања, имајући у виду да је правни систем Републике Србије, у извесним случајевима, у другим законима (ван регулације правног положаја привредних друштава) као општи појам који се односи на органе привредних друштава, користио појам „орган управљања”. У том смислу, сада се лакше може утврдити на које се органе тачно односе ове норме.

Начин контроле извршних органаВодећи рачуна о наведеним проблемима са управним одборима, законописац се одлучио да у оба система – и у једнодомном и у дводомном начину управљања – јасно предвиди начин контроле органа који по својој природи спадају у извршне органе. Уз претпоставку да ће друштва која на једноставнији начин могу да сазову седницу скупштине (претежно друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва која нису јавна), важећи Закон о привредним друштвима предвиђа да ће у случају једнодомног управљања контролу над ди

ректорима вршити сама скупштина. Привредна друштва са компликованијом структуром (обавезно јавна акционарска друштва), пословаће уз примену једнодомног система управљања формирањем одбора директора у ком ће, поред извршних директора, постојати и неизвршни директори који преузимају контролу над радом извршних директора. Ако је предвиђено дводомно управљање, орган контроле ће и у случају друштава са ограниченом одговорношћу као и код акционарских друштава, увек бити надзорни одбор.

Дакле, неизвршни директори и надзорни одбор, у зависности од изабраног система управљања, имају исту улогу у организационој структури привредних друштава код којих су предвиђени ови начини управе. Њихова надлежност је стога и слично прописана. Надлежност неизвршних директора у акционарским друштвима која су се определила за једнодомну организацију управљања, одређена је чланом 390. Закона, тако што неизвршни директори надзиру рад извршних директора, предлажу пословну стратегију друштва и надзиру њено извршавање. Заједничко обележје дводомног управљања и код друштава са ограниченом одговорношћу и код акционарских друштава јесте надлежност надзорног одбора да одређује пословну стратегију друштва, бира и разрешава директоре, односно

49

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

извршне директоре и утврђује накнаду за њихов рад, односно начела за утврђивање те накнаде, надзире рад директора, односно извршних директора, врши унутрашњи надзор над пословањем друштва, врши над зор над законитошћу посло вања друштва и устано в љава рачуноводствене по ли ти ке друштва и политике управ љања ризицима. У оба модела друштва прописано је да се питања из надлежности надзорног одбора не могу пренети на директоре, односно из

вршне директоре друштва, док се код акционарских друштава питања из надлежности надзорног одбора могу евентуално пренети у надлежност скупштине, и то само одлуком надзорног одбора, ако статутом није другачије одређено. У дводомном систему управљања акционарског друштва важи и обрнуто, да се питања из надлежности извршног одбора не могу пренети на надзорни одбор друштва.

У прилог издвајању улоге извршних органа од контролних

(неизвршних директора и надзорног одбора) иде још једно законско решење које тежи идеалу реалне објективности органа чија је надлежност да надзире рад извршних органа, а које се огледа у чињеници да неизвршни директори и чланови надзорног одбора не могу да буду лица која су запослена у друштву на које се њихов надзор односи. Тако је чланом 432. Закона о привредним друштвима прописано да се на ограничења за чланство у надзорном одбо

ру сходно примењују одредбе члана 391. овог закона, којим је предвиђено ограничење за обављање дужности неизвршног директора, тако што неизвршни директор не може бити лице које је запослено у друштву.

Да ли орган контроле може имати заступничка овлашћења?На први поглед очигледан закључак из одредаба Закона о привредним друштвима из

2011. године, да неизвршни директори, односно чланови надзорног одбора не могу бити именовани за заступнике друштва, ипак није испоштован у практичној примени овог закона. Наиме, приликом усклађивања пословања постојећих привредних друштава с тим законом, уочена је појава да се неизвршни директори и чланови надзорног одбора налазе међу заступницима друштва, што никако није у складу са смислом постојања неизвршних директора и надзорног одбора.

Најпре треба размотрити опште одредбе важећег Закона о привредним друштвима које се односе на заступнике привредног друштва. Закон разликује законске (статутарне) заступнике и остале заступнике. Тако је чланом 31. Закона прописано да су законски (статутарни) заступници друштва у смислу овог закона лица која су овим законом као таква одређена за сваки поједини облик друштва, да законски заступник друштва може бити физичко лице или друштво регистровано у Републици Србији, али да друштво свакако мора имати најмање једног законског заступника који је физичко лице. Даље је чланом 32. прописано да осим законских заступника, заступници друштва у смислу овог закона јесу и лица која су актом или одлуком надлежног органа друштва овлашћена да заступају друштво и као таква

Ко ће именовати остале заступнике уколико је актима друштва пропуштена могућност да се наведе надлежност за то?

50

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

регистрована у складу са законом о регистрацији. Овде је врло значајно скренути пажњу на то да је Закон о привредним друштвима, за сваку правну форму одредио и ко именује законске заступнике, док је питање надлежности за избор осталих заступника очигледно остављено скупштини друштва која треба да га одреди у оснивачким актима или статуту друштва, имајући у виду да се организација друштва и надлежности органа управо и једино могу прописати наведеним општим актима друштва.

Поставља се питање који орган ће именовати остале заступнике уколико је оснивачким актом, односно статутом, пропуштена могућност да се наведе који је орган надлежан за то. Решење би се, у случају друштва са ограниченом одговорношћу, могло пронаћи у одредби члана 224. Закона, којим је прописано да у друштву у коме је управљање једнодомно, директори обављају све послове који нису у надлежности скупштине, а у друштву у коме је управљање дводомно, директори обављају све послове који нису у надлежности скупштине и надзорног одбора. Дакле, имајући у виду ову одредбу, ако оснивачким актом није прописано који је орган надлежан за именовање осталих заступника, онда би надлежност за ту одлуку припала директору друштва, како у случају једнодомног управљања, тако и у случају дводомног. Овакво

решење није могуће пронаћи међу одредбама које регулишу положај акционарских друштава, те би се у крајњем случају, морала вршити измена статута како би се неком од органа друштва дала надлежност за доношење одлуке о именовању осталих заступника. Ипак, остаје и могућност да се одлуком скупштине именују остали заступници, уколико се има у виду да се сва изворна овлашћења за доношење одлука о пословању друштва увек налазе у овом органу.

Вратимо се сада питању да ли члан органа контроле може бити заступник друштва. Чланом 228. Закона о привредним друштвима, који се односи на дво домну организацију управљања друштвом с ограниченом одговор но шћу прописано је да се на питања чланства надзорног одбора и састава надзорног одбора сходно примењују одредбе чл. 432. и 433. овог закона о томе ко може бити члан и какав може бити састав надзорног одбора акционарског друштва. При том, чланом 433. наведеног закона, у ставу 4, одређено је да чланови надзорног одбора не могу бити извршни директори друштва нити прокуристи друштва, док је чланом 388. истог закона извршним директорима поверено да воде послове друштва и одређено да они буду законски заступници друштва. Уколико се подсетимо да је чланом 390. истог

закона као надлежност неизвршних директора предвиђен надзор над радом извршних директора, те да неизвршни директори предлажу пословну стратегију друштва и надзиру њено извршавање, а узмемо ли у обзир сам смисао постојања неизвршних директора и надзорног одбора који произлази из Закона о привредним друштвима, очигледно се намеће закључак да неизвршни директори као и чланови надзорног одбора не могу истовремено бити заступници друштва, односно да постоји сукоб надлежности неизвршних директора, односно надзорног одбора са надлежностима извршног органа друштва (директора, тј. извршног одбора), коме су поверена заступничка права. Ово стога јер управо неизвршни директори и надзорни одбор контролишу рад директора, односно извршног одбора, те тако, уколико би се неизвршним директорима или надзорном одбору поверило заступничко право, долазимо у ситуацију да ови органи контролишу сами себе. Очигледно је да својство неизвршног директора или члана надзорног одбора није у сагласности са функцијом заступника друштва, односно да би се давањем могућности да се наведеним органима повери и заступничка функција обесмислило само постојање унутрашњег контролног органа у пословању привредних друштава.

51

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Смисао детаљније правне регулације органа управљања привредних друштаваАнализом одредаба Закона о привредним друштвима из 2011. године, можемо закључити следеће:

Несумњиво је да је разлог појачане пажње законописца у односу на детаљнију регулацију органа управљања био усмерен на подвлачење јаснијих разлика у надлежностима сваког од органа друштва, између осталог и у циљу бољег решавања питања одговорности тих органа према самом друштву. При том, заштита трећих лица била је такође примарна смерница приликом прописивања ових норми, што смо могли видети у одредбама које се тичу заступања друштва, посебно у случају заједничког заступања и ограничења у заступању (чланом 33. Закона прописано је да је заступник дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва, с тим што се ограничења овлашћења заступника не могу истицати према трећим лицима), односно да се независно од начина заступања, изјава воље учињена према једном директору сматра ваљано учињеном према друштву, те да о ограничењима у заступању води рачуна заступник, а не трећа лица која послују са привредним друштвом.

Очигледно је да је идеја водиља законописца била и либерализација пословања, односно чињеница да је једна од претпоставки слободног тржишта и та да власници капитала не морају бити лица која су стручна по питању делатности које ће привредно друштво обављати, те да се њима зато и не намеће улога и одговорност менаџера компаније, већ да је детаљним прописивањем организационе структуре привредних друштава која спадају у такозвана друштва капитала (друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво), пружена могућност да се пословна стратегија друштва са власника капитала пренесе на стручна лица која ће на тај начин допринети бољем пословању друштва и основној сврси оснивања привредних друштва – стицању добити. Зато је надлежност за избор кључног органа друштва који води пословну политику друштва у сваком случају дата скупштини друштва, која наравно увек даје најопштије смернице којих ће се друштво придржавати у свом пословању. Скупштина друштва коју, дакле, чине власници капитала, из наведених разлога мора имати високу мотивацију да при персонализацији органа управљања бира лица која су стручна у погледу делатности којом се друштво бави, посебно када су у питању акционарска друштва с великим бројем

акционара чијим акцијама се слободно тргује на регулисаном тржишту капитала, а како би се обезбедила профитабилност тих привредних друштава. Овакав принцип се нарочито поштује у привредним друштвима у којима је присутан већински капитал државе, посебно када држава, одређујући приоритете за пласман буџетских средстава, није у прилици да обезбеди средства за развој таквог привредног друштва, због чега се јавља потреба да се таква друштва комерцијализују, односно да се створе услови привлачења инвеститора из приватног сектора стварањем јавноприватног партнерства.

У току ове анализе, истакли смо и одвојеност надлежности и јасно разграничење одговорности органа управљања у привредном друштву, што је довело до тога да постоји неспојивост функције контролног органа друштва са функцијом заступника друштва (и законског и осталих заступника).

Иако у примени тек неколико месеци, оваква регулација органа управљања у Закону о привредним друштвима, оставља простор и наду да ће се у будућој практичној примени тог закона превазићи проблеми који су примећени у пракси претходно важећих прописа којима је уређивана ова област, те допринети побољшању амбијента пословања привредних друштава у нашој земљи.

52

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Eфикасност заложног права на уделу као средства за обезбеђење потраживања Као заложном повериоцу, шта је све потребно да знате када вам дужник или треће лице у залогу понуди свој удео у привредном друштву. И како ће изгледати сам поступак залагања?

Закон о привредним друштви ма („Службени гла сник РС”, бр. 36/2011,

99/2011) на различите начине уређује залагање удела у за висно сти од тога у ком се друштву залаже власнички удео.

У члану 99. Закон прописује да ортак не може без сагласности осталих ортака дати свој удео у залогу трећем лицу (ова одредба примењује се и на командитно друштво). По својој природи, ортачко друштво је друштво лица и ортаци су целокупном својом имовином неограничено солидарно одговорни за обавезе друштва, због чега су и више везани за друштво (лично и имовински) и није им свеједно ко би још могао стећи својство ортака уколико дође до продаје заложеног удела. Разлози могу бити лична својства овог лица, али и његова имовина којом ће одговарати за обавезе друштва. Наведени законски члан има својство правила, али се уговором о оснивању друштва ова материја може и другачије регулисати (рецимо, да није потребна сагласност свих ортака).

У члану 177. Закон регулише залагање удела у друштву са ограниченом одговорношћу. За разлику од ортака, члан друштва може заложити свој удео или део удела. Ово право произлази из карактера друштва са ограниченом одговорношћу као друштва капитала, где лична својства члана друштва нису од великог значаја. Уколико јесу, онда се једино оснивачким актом тако нешто може и одредити (рецимо, може се заложити само део удела, не може се заложити удео, може се заложити удео уз сагласност свих чланова или њихове већине). Стога, ако је оснивачким актом одређено да је за пренос удела трећем лицу неопходно прибавити претходну сагласност друштва, онда ће таква сагласност бити потребна и за залагање удела или дела удела, а то је и само по себи логично, будући да ће реализацијом заложног права доћи и до преноса (продаје) удела. Залагање права на исти начин регулише и Закон о облигационим односима у свом члану 995. (Давање у залогу других права/Начин залагања), па се залагање права врши на

начин који је предвиђен и за њихово преношење на другога. У том случају, сагласност друштва није потребна за накнадну продају удела у поступку наплате потраживања из вредности заложеног удела – одредба у потпуности регулише ову ситуацију, премда се до истог закључка може доћи и тумачењем (јер залагање није само по себи циљ и нема значаја ако се заложени удео не може продати, чиме сагласност за залагање у себи већ садржи и сагласност за продају). Из свега изложеног сасвим је јасна и обрнута ситуација – ако за пренос удела трећем лицу није потребна сагласност друштва (јер оснивачким актом није одређена), онда таква сагласност неће бити потребна ни за залагање удела или дела удела. Осим тога, чланом 177. прописано је и да се залагање удела врши у складу са законом којим се уређује залога на покретним стварима уписаним у регистар. Поменимо још и то да право гласа на основу заложених удела или акција задржава залогодавац (члан друштва или акционар).

53

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

снЕЖ ана ЋУШиЋдипл. правник

[email protected]

Заложном повериоцу се саветује да у оснивачком акту провери и одредбе о по влаче њу и поништењу удела, односно начин на који је регулисано повлачење и поништај удела, како се не би догодило да дође у ситуацију да заложени удео буде повучен или поништен. Чланом 155. Закона о привредним друштвима прописано је да друштво може повући и поништити удео члана друштва само у случајевима и на начин који су изричито предвиђени оснивачким актом, а који је важио на дан када је члан друштва чији се удео повлачи и поништава стекао тај удео. Друштво може повући и поништити удео члана друштва и ако је то предвиђено изменом оснивачког акта за коју је гласао тај члан друштва. Одлуку о повлачењу и поништењу удела члана друштва доноси скупштина.

Овде је важно истаћи и чињеницу да чланови друштва имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, с тим да то право може бити искључено оснивачким актом или законом. Изузетак постоји у случају поступка јавне продаје, па ако се удео продаје путем јавног прикупљања понуда, лицитације или сличног поступка (јавна продаја), члан друштва који жели да кори

сти право прече куповине то право може остварити само у оквиру тог поступка, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

С обзиром на то да се по слову закона удео преноси уговором у писаној форми са овереним потписима преносиоца и стицаоца, неопходно је и да уговор о залози којим се уговара вансудска продаја удела буде сачињен у истој форми. У извесном смислу он ће послужити као својеврсно пуномоћје за заложног повериоца да легитимно може продати удео залогодавца. Уговор о залози у којем је заложни поверилац страно лице (заступник или оснивач) мора бити оверен. На који начин ће бити оверен зависи од режима легализације (ослобођено од легализације, делимична легализација (апостил) и пуна легализација). Легализација је обавезна, не само у случају када и уговор између домаћих лица мора бити оверен већ и у сваком другом случају, јер се легализацијом потврђује својство и потпис лица, што је предуслов да би изјава воље могла да се користи у другој држави.

У случају када се удео продаје у извршном поступку, или у поступку судског или вансудског намирења, у складу са законом који уређује

залогу на покретним стварима уписаним у регистар, чланови друштва с правом прече куповине задржаће ово право у односу на тај удео. У истом смислу, када је оснивачким актом предвиђено право друштва на давање претходне сагласности на пренос удела, сагласност друштва за продају удела неће бити потребна, али ће друштво имати право да одреди купца удела.

Из свега изложеног намеће се закључак да заложни поверилац мора познавати одредбе Закона о привредним друштвима и стећи увид у одредбе оснивачког акта или другог интерног акта друштва, а то може учинити и у Агенцији за привредне регистре. Уколико друштво није једночлано, Регистар заложног права ће код залагања захтевати писану изјаву законског заступника привредног друштва чији се удели залажу да је, пре закључења уговора о залози, залогодавац испоштовао законску процедуру прописану Законом о привредним друштвима, односно изјаву истог лица да оснивачким актом или уговором чланова није одређено давање сагласности за залагање удела или, уколико је таква сагласност предвиђена, захтеваће одлуку друштва. Даље од овога Регистар се неће упуштати у процену, па ће све

Уговор о залози у којем је заложни поверилац страно лице мора бити оверен.

54

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

друге провере пасти на терет заложног повериоца.

Врло је важно да заложни поверилац стекне јасан увид у вредност удела који се нуди у залогу. За почетак, вредност удела може проверити у Агенцији за привредне регистре –Регистру финансијских извештаја, а уколико је потребно процену може поверити и вештаку.

На интернет страни Агенци је за привредне регистре могу се пронаћи:1) информације које омо гу ћава ју праћење поступка пријема и обраде финансијских из вешта ја, а које су доступне до истека године у којој се врши обрада;2) подаци о томе да су до ставље ни финансијски извештаји обвезника регистровани, као и да је верификована величина обвезника;3) основни подаци из фи нансиј ских извештаја, ако се за тог обвезника не објављују финансијски извештаји.

Дакле, код одређивања вред но сти удела вреднује се не само оснивачки капитал, и не само накнадно унет или уплаћен капитал већ и укупне обавезе друштва, односно вредност основног капитала.

Подсетимо да вредност удела није дата једном заувек, већ је подложна промени (готово на дневном нивоу). Залога удела се односи и на свако повећање капитала, при чему је удео заложен као целокупан, без обзира на његову вредност у различитим временским интервалима и без обзира на то

правилником о ближим условима и начину прибављања података које апр-у достављају други надлежни ор-гани и давању података и мишљења о бонитету прав-них лица и предузетника, као и других услуга које апр пружа у поступку вођења регистра финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и пре-ду зетника прописан је поступак вођења базе података о бонитету правних лица и предузетника, тзв. база података о бонитету, као и давање података и мишљења о бонитету правних лица и предузетника (који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства). Мишљење о бонитету представља оцену способности измиривања обавеза при-вредног друштва, која се даје у форми скоринга. Скоринг дат корисницима важи до окончања обраде финансијских извештаја за наредну годину, а најдуже дванаест месеци од дана издавања. База података о бонитету садржи комплек-сне, међусобно повезане базе података, и то базу изворних података и базу изведених података.

Базу изворних података чине објективизовани ра-чуноводствени подаци из регистрованих финансијских извештаја, који се чувају у изворном облику у складу с про-писима. Поред рачуноводствених података, базу изворних података чине и основни (статусни) подаци о правном лицу или предузетнику; мишљења овлашћеног ревизора; пода-ци о данима неликвидности; подаци о тржишној вредности акција и о берзанском курсу акција из евиденција берзи.

Базу изведених података чине објективизовани, стандардизовани и међусобно упоредиви подаци и показатељи, а који се исказују као подаци из финансијских извештаја у компаративним временским серијама; ин-дивидуални и збирни показатељи за оцену бонитета; по-даци и показатељи агрегирани (здружени) по претежној класификацији делатности, величини и територијалној припадности.

Услуге бонитета могу користити сва заинтересована домаћа и страна правна и физичка лица под условима из на-веденог правилника и уз плаћање накнаде утврђене актом Владе којим се прописује висина накнаде за регистрацију финансијских извештаја, давање података из Регистра финансијских извештаја, као и за друге услуге које Агенција пружа у поступку вођења Регистра. Агенција не пружа услу-ге бонитета за правна лица и предузетнике над којима је покренут поступак стечаја или ликвидације, осим на захтев тих правних лица или предузетника.

55

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

да ли је залогодавац накнадно стекао удео у већем проценту. У случају да залогодавац не жели да заложи и новостечени део, уговор о залози је потребно изменити.

У Регистру заложног права при истој Агенцији потребно је проверити да ли је исти удео већ заложен (што је значајно код редоследа наплате), као и да ли је друштво чији се удео залаже већ заложило делове своје имовине. На тај начин заложни поверилац процењује да ли вредност удела може покрити и његово потраживање као повериоца са следећим редом првенства. У истом Регистру заложни поверилац може да провери да ли је у случају судског заложног права уписана забележба о покретању поступка извршења принудном продајом на уделу, а која се уписује истовремено са уписом судског заложног права и спречава упис заложног права у Регистру заложног права. У Регистру привредних субјеката треба проверити још и то да ли је уписана забележба о привременој мери забране располагања, односно залагања удела (мера обезбеђења), а што је чињеница која спречава упис уговорног и законског заложног права. Заложно право не може се стећи, а захтев за упис у Регистар биће одбачен, уколико је друштво чији се удео залаже у стечају. Уколико је друштво у поступку ликвидације може се стећи заложно право на уделу – ово представља новину у законским решењима, јер се на поступак ликвидације више

не примењују одредбе стечајног закона. Сам заложни поверилац процењује свој интерес да ли ће се излагати трошковима залагања удела, а имајући у виду околност да ликвидација подразумева солвентност дужника да исплати све своје повериоце.

Дакле, након процене повериоца о статусу удела и вред но сти удела, поверилац и за ло го да вац закључују уговор о залози, након чега је заложно право потребно уписати у Регистар залоге, а имајући у виду чињеницу да се заложно право стиче тек уписом у Регистар залоге.

Уговором о залози требало би уговорити искључење отуђења удела, као и искључење могућности поновног залагања (или је предвидети само уз сагласност повериоца) односно оптерећења.

Осим тога, може се уговорити и обавеза залогодавца да прибави сагласност заложног повериоца пре доношења свих оних одлука или изгласавања на скупштини, а које би се могле одразити на смањење вредности удела или смањење процента његовог удела (повећањем удела других чланова друштва).

Заложног повериоца који је овлашћен да прода удео требало би ограничити у погледу висине вредности по којој може продати удео.

Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Службени гласник РС”, бр. 57/03, 61/05, 64/06)

не садржи посебне одредбе о залагању удела.

Захтев за упис заложног права може поднети и заложни поверилац, али је практичније да то учини залогодавац, јер у том случају не мора прилагати изјаву да заложном повериоцу дозвољава упис у Регистар залоге. Ако је подносилац захтева правно лице, захтев се подноси преко заступника или преко пуномоћника.

О доспелости, заложни поверилац уписује забележбу почетка поступка намирења, након чега може приступити вансудској продаји уколико је она уговорена.

У том тренутку заложни поверилац може и сам стећи удео. Уколико је заложни поверилац банка или друга финансијска организација, за стицање удела биће потребна и сагласност Народне банке Србије (у пракси се често дешава да се управо банке појављују у улози заложних поверилаца).

Будући да је и сам залогодавац више заинтересован да у свом власништву задржи удео, него када је реч о другим правима и покретним стварима, тиме се у извесном смислу додатно гарантује испуњење обавезе која је на овај начин обезбеђена.

Уписом забележбе почетка поступка намирења, заложни поверилац располаже и изводом из Регистра залоге који представља извршну исправу на основу које може покренути извршни поступак и продајом удела намирити своје потраживање.

56

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Значај и перспектива ревизије са посебним освртом на интерну ревизију у јавном секторуДаљим развојем капацитета, али и обуком интерних ревизора ојачали би се институционални потенцијали и у значајној мери подигло поверење у рад државних институција. Србија би постала функционално ефикаснија држава, па би погодности свега тога врло брзо осетили и сами грађани

Почеци развоја ревизије везују се за стару Грчку и Рим. Постоје, међутим,

и друга мишљења која износе доказе да корени ревизије сежу чак до 3500. године пре нове ере. Наиме, записи из Месопотамије (глинене таблице) показују ситне ознаке на странама бројева укључених у финансијске трансакције. Тачке (провере) сведоче о систему верификације и контроле који делом спадају у послове ревизије.

Ревизија, какву ми данас познајемо, започета је током индустријске револуције у Енглеској у 19. веку, када су се појавили власници капитала који су своје свакодневне послове поверавали другим лицима. С временом, њима је била потребна независна процена пословања јер су више били изложени ризику од грешке или криминалне радње него власницименаџери који су сами обављали и контроли

сали посао. Развој професије екстерне ревизије, дакле, настаје раздвајањем власничке функције од управљачке између власника и менаџера привредног субјекта где се јавља потреба ових првих да на један објективан и непристрасан начин контролишу рад других.

Прихватање потребе за интерном ревизијом и њен развој, с друге стране, одвијали су се знатно спорије. Сама интерна ревизија развила се из екстерне ревизије и на почетку је била усредсређена на проверу рачуноводствене документације. Постепено се развијала као посебна делатност која је била усмерена на процесе управљања ризиком, консалтинга и провере контрола управљања организацијом. Даљи развој интерне ревизије подстакнут је тридесетих година двадесетог века, после велике економске кризе у САД. Тада је основан Инсти

тут за интерну ревизију који је својим радом побудио изузетно интересовање за ову професију. С друге стране, у земљама које су изграђивале социјалистички систем друштвених односа интерна ревизија није била толико развијена. Социјалистичка предузећа су установљавала стручне интерне контроле, а једно време и самоуправне радничке контроле. Ове последње нису имале развијену методологију рада нити су заживеле на прави начин, пре свега зато што су имале идеолошки карактер, а не професионални.

Данас у Србији, екстерна ревизија представља нормирану и развијену делатност без које не би могли да се замисле неки озбиљнији пословни подухвати као што су: аквизиција, куповина капитала или инвестирање, док развој интерне ревизије тече знатно спорије и може се рећи да је тек у повоју.

57

ww

w.leg

eartis.rs

вУк пЕровиЋдипл. правник,

специјалиста за корпоративно управљање[email protected]

lege a

rt

is ● О

КтОбА

Р 2012.

Типови ревизијеКласична подела ревизије заснива се на критеријуму онога ко спроводи ревизију, па се с тим у вези могу разликовати следећи типови ревизије:1. Екстерна ревизија пред ставља испитивање финансијских извештаја одређеног правног лица од стране независног, екстерног ревизора и њен основни циљ јесте да утврди да ли су финансијски извештаји, по свим материјално значајним питањима, састављени у складу са утврђеним оквиром за финансијско извештавање. Ревизија се обавља у складу с Међународним рачуноводственим стандардима (МРС) и само ревизорско ан га жо вање има за циљ да пружи висок ниво уверавања да фи нансиј ски извештаји не садрже материјално значајне грешке. Према закону, екстерне ревизоре дужни су да ангажују привредна друштва, задруге, банке, друштва за осигурање, лизинг куће, добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, инвестициони фондови и друштва за управљање инвестиционим фондовима, берзе, брокерскодилерска друштва и друга правна лица, ако спадају у средња и велика правна лица, као и мала правна лица која емитују хартије од вредности или се њиховим хартијама од вредности тргује на берзи (члан 1. став 2. у вези са чланом 37. Закона о рачуноводству и ревизији, „Службени гласник

РС”, бр. 46/2006 и 111/2009). Даље, Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011), чланом 453. предвиђена је обавеза свих јавних акционарских друштава да ангажују екстерне ревизоре за потребе ревизије годишњих финансијских извештаја.2. Интерна ревизија представ ља независну, објек тивну и саветодавну активност, уста но вље ну да повећа вредност и унапреди активности организације. Циљ јој је да систематично и дисциплино вано врши процену и пружа уверавање и савете руко во ди оцима о делотворности управљања ризиком, адекват но сти и делотворности ин тер них контрола и делотворно сти процеса управљања организацијом.

Интерну ревизију можемо поделити на:1. Интерну ревизију у реалном сектору, где је организована Комора овлашћених интерних ревизора која врши обуку, полагање и издавање цертификата овлашћеног интерног ревизора (CIA)

Закон о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/2006 и 111/2009) у члану 29. предвиђа да правно лице може да обезбеди, а у законом одређеним случајевима има и обавезу да обезбеди, интерну ревизију. Обавезни случајеви ангажовања интерних ревизора регулисани су Законом о осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2004,

70/2004 – испр., 61/2005, 61/2005 – др. закон, 85/2005 – др. закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УС, 107/2009 и 99/2011), у члану 138, који утврђује обавезу осигуравајућег друштва да ангажује најмање једног интерног ревизора, и Законом о привредним друштвима, чланом 451. у ставу 2. који предвиђа да у јавним акционарским друштвима најмање једно лице надлежно за унутрашњи надзор пословања мора да испуњава све услове прописане за интерног ревизора у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија. Члан 4. став 5. Закона о рачуноводству и ревизији даље предвиђа услове за обављање делатности интерног ревизора, па кандидат мора поседовати следеће карактеристике:● високу школску спрему,● радно искуство на пословима екстерне ревизије фи нансиј ских извештаја или интерне ревизије, у трајању од три године, односно радно искуство у трајању од пет година на пословима рачуноводства,● положен испит за овлаш ћеног интерног ревизора,● да није осуђиван за кривична дела која га чине недостојним за обављање ових послова.

Осим наведених закона, интерни ревизори у реалном сектору у свом раду користе међународне стандарде за професионалну праксу интерне ревизије и етички кодекс.2. Интерну ревизију у јавном сектору, где је организова на Централна јединица за

58

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

хармонизацију при Министарству финансија РС, а која организује обуку, полагање и издавање цертификата овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору (CPIA)

Закон о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010 и 101/2011), у члану 82, предвиђа да се интерна ревизија успоставља код директних корисника средстава буџета Републике Србије, у организацијама за обавезно социјално осигурање, као и у јавним предузећима основаним од стране Републике, односно локалне власти, правним лицима основаним од стране тих јавних предузећа, односно правним лицима над којима Република Србија, односно локална власт имају директну или индиректну контролу на више од 50% капитала или поседују више од 50% гласова у управном одбору, као и над другим правним лицима у којима јавна средства сачињавају више од 50% укупних прихода. Правилник о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање интерне ревизије у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 99/2011, у даљем тексту Правилник) таксативно даље наводи које су организационе јединице управе дужне да успоставе интерну ревизију (министарства, БИА, Државно тужилаштво, град Београд, аутономне покрајине) као и обавезу корисника јавних средстава који имају више од

250 запослених да организују независну јединицу интерне ревизије (чланови 4, 5. и 6. Правилника).

У светлу стварања ефика сни јег законодавног оквира за обављање послова ин тер не ревизије, Србија знатно заостаје за бившим југословенским републикама. Треба напоменути да смо ми једина земља у региону која нема Закон о интерној ревизији и систему интерног финансијског управљања и контроле. Хрватска је, на пример, ово питање регулисала Законом о суставу унутарњих финанцијских контрола у јавном сектору („Народне новине Републике Хрватске”, број 141/06), Црна Гора је усвојила Закон о систему унутрашњих финансијских контрола у јавном сектору („Службени лист Црне Горе”, бр. 73/08 и 20/11), а Македонија је усвојила Закон за јавна внатрешна финансиска контрола („Службен весник на Република Македонија”, број 22/07).

Интерни ревизори у свом раду (као и у реалном сектору) користе међународне стандарде за професионалну праксу интерне ревизије, Правилник, а будући да Комора интерних ревизора у јавном сектору није предвиђена прописима, још увек не постоји општеприхваћен усвојени етички кодекс.3. Државну ревизију – Државна ревизорска институција (ДРИ) представља највиши државни орган ревизије

јавних средстава у Републици Србији, који обавља ревизиону надлежност у складу са општеприхваћеним начелима и правилима ревизије у складу са одабраним међународно прихваћеним стандардима ревизије (INTOSAI), а који обухватају и интегрисани оквир интерне контроле који је дефинисала Комисија спонзорских организација (COSO). Институција је самосталан и независан државни орган и за обављање послова из своје надлежности одговара Народној скупштини. Законом о државној ревизорској институцији („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 54/2007 и 36/2010), чланом 9, предвиђен је предмет државне ревизије: примања и издаци јавних

Сам појам „ревизија” по-тиче од латинске речи revisio која значи „по-новно виђење, поновно гледање”. У земљама англосаксонског говор-ног подручја користи се термин auditor (реви-зор), односно auditing (ревизија), који вуче ко-рене од латинског гла-гола audire, у значењу „чути или слушати”, што се односило на ситуације када један званичник пореди евиденцију с другим званични-ком слушајући усмени извештај ревизије.

59

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

службеника у складу с прописима о буџетском систему, финансијски извештаји, финансијске трансакције, обрачуни, правилност пословања субјеката ревизије у складу са законом и датим овлашћењима, сврсисходност располагања јавним средствима у целости и др. У члану 10. истог закона наводи се ко су субјекти државне ревизије: директни и индиректни корисници буџетских средстава, организације обавезног социјалног осигурања, буџетски фондови, НБС (у делу који се односи на коришћење јавних средстава), јавна предузећа, политичке странке и други. ДРИ у свом раду користи и пословник о раду који ближе уређује начин по коме Институција обавља своју надлежност ревизије, начин обезбеђивања јавности рада, одлучивања и друга питања утврђена Законом. У време свог оснивања, 2005. године, ова институција је представљала велики искорак у развоју нашег друштвенополитичког система у сфери контролисања јавних средстава. У последње време, рад ДРИја изазива велику пажњу у јавности због њених налаза и извештавања, па се међу субјектима који су тренутно предмет државне ревизије издвајају: Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе и НБС. Како ове институције традиционално имају значајне „подстицаје и бенефиције” за своје запослене, то можемо с нестрпљењем очекивати на

редни Извештај ДРИја где ће детаљно бити описан начин прорачуна прихода и расхода, израда финансијског плана, његова реализација, обрачун и исплата плата, организовање јавних набавки и др.

Особености и разлике Разлике између државне и екстерне ревизије врло су значајне и заснивају се на овлашћењима која су ДРИју на располагању. У зависности од врсте утврђених недоследности у извештавању, ДРИју су на располагању различите мере: подношење прекршајних пријава, подношење кривичних пријава, обавештавање Народне скупштине и подношење захтева за разрешење одговорног лица, што код екстерне ревизије није случај. Она своје мишљење даје у форми Извештаја, а од других лица, њених корисника, зависе конкретне мере које ће бити предузете. С друге стране, код обављања интерне ревизије у реалном и јавном сектору, нема суштинских разлика у начину деловања осим у постојању различитог правног оквира, институција које издају лиценце овлашћеног интерног ревизора и субјеката у којима се врши ревизија (приватних и јавних).

Највеће разлике постоје између екстерне и интерне ревизије. Прва битна разлика огледа се у ор ганизационом смислу. Наиме, екстерна реви зи ја је функционално одвоје на од субјекта ревизије и

представља посебно правно лице што значи да екстерни ревизор није у радном односу са субјектом ревизије (већ у уговорном). Интерна ревизија је функционално повезана са субјектом ревизије и не представља посебно прав но лице, већ део организа ци оне целине субјекта реви зи је. Она врши независну функцију установљену унутар организације која испитује и процењује њене активности. Интерни ревизор је у радном, а не уговорном односу.

Код екстерне ревизије предмет ревизије је за вр шни рачун организације, зна чи акценат је на ревизији фи нансијског аспекта, док интерна ревизија води у већој мери рачуна о адекватном функци о ни са њу организа ци је и с тим у вези врши ревизију постављених интерних контрола, као и пословања орга ни зације. Сврха интерне ревизије је унапређење функционисања ор га ни заци је, а посебно помоћ управи у делотворном испуњавању њихових обавеза и одговорно сти, кроз снабдевање ана лиза ма, препорукама, саве тима и информацијама које се односе на активности саме организације.

Даље разлике зависе од лица која су непосредно заинтересована за резултате изве шта ва ња у ова два типа ревизије. Код екстерне ревизије тржишни субјекти који су непосредно заинтересовани за изве штава ње бројни су, а зависно од

60

ко

мп

ан

ијс

ко

пра

во

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

функције коју обављају можемо разликовати:● Власнике/осниваче правног лица – заинтересовани за независно мишљење ревизора о оствареним резултатима пословања и профит правног лица;● Постојеће и потенцијалне инвеститоре – постојећим ин ве ститорима је неопходно независно мишљење ревизора како би одлучили да ли да купују, задрже или продају своје акцијеуделе, док су будућим инвеститорима неопходне информације које им омогућавају да процене способност правног лица да остварује добит и исплаћује дивиденде;● Повериоце, банке – заинтересовани су за информације, тј. независно мишљење ревизора које им омогућава да сагледају да ли ће средства која су уложили бити враћена у року доспећа;● Купце – заинтересовани су за независно мишљење ревизора на основу којих ће оценити бонитет субјекта и услове за наставак пословне сарадње;● Запослене – заинтересовани су за информације о стабилности и профитабилности послодаваца.

Код интерне ревизије, с друге стране, за извештавање је непосредно заинтересовано руководство или УО организације у којој се интерна ревизија обавља.

Постоје и одређене сличности између екстерне и ин

терне ревизије. Најзначајнија додирна тачка између ова два типа ревизије почива на томе да екстерни ревизори у свом раду могу користити налазе и мишљења интерне ревизије, ако процене да су им они од користи, као и да их могу навести у свом извештају.

Функција интерне ревизијеСама интерна ревизија се посматра као функција коју обавља овлашћена, организационо и функционално независна јединица интерне ревизије или интерни ревизор. Интерна ревизија врши независну, стручну и систематску процену система финансијског управљања и контроле, што подразумева ревидирање свих функција и процеса пословања и успостављених интерних контрола, проверу примене закона, ревизију начина рада (перформанси), која представља оцену пословања и процеса, укључујући и нефинансијске операције, и пружање савета када се уводе нови системи, процедуре или задаци (члан 82. став 7. Закона о буџетском систему). Она објективно прикупља, проверава, анализира, процењује информације и израђује извештаје за руководство на основу којих ће оно доносити своје одлуке. У средишту пажње интерне ревизије јесте процена пословног ризика и провера функционисања система интерне контроле.

Овде ваља напоменути разлику између појмова

интерне контроле и интерне ревизије који се у пракси највише мешају. Руководство организације одговорно је за успостављање ефикасног система политика и процедура које обухватају интерне контроле. Непосредни руководилац врши интерну контролу рада свог подређеног за сваку пословну активност, као и током (ex ante) њеног извођења. Интерну ревизију врше овлашћени интерни ревизори накнадно за претходну пословну годину (ex post) и у складу с појединачним планом за предвиђене активности. Дакле, интерна ревизија је шири појам и она у оквиру своје делатности врши и проверу интерних контрола постављених од стране руководства, те даје препоруке и налазе ако утврди да постојеће интерне контроле нису адекватно постављене.

Услови за обављање послова интерне ревизије у јавном секторуДа би се неко лице професио нал но бавило интерном реви зи јом у јавном сектору по т реб но је да испуњава и одре ђе не услове. П оред усло ва про пи са них законом и актом о си сте ма ти за ци ји радних места, члан 21. Правилника предви ђа да интерни ревизор мора имати:● најмање три године ис ку ства на пословима ревизије, интер не контроле, финансијске кон троле или на рачуноводственофинан сиј ским пословима, као и

61

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

● положен испит за овлаш ћеног интерног ревизора у јавном сектору.

Пријава за обуку за стицање звања овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору подноси се Централној јединици за хармонизацију (CHU) Министарства финансија РС у року од шест месеци од дана распоређивања на радно место интерног ревизора. Обука се састоји из теоријског дела – обавезно је присуство на два семинара, и практичног дела, где се уз подршку ментора из CHU врше ревизије два изабрана система и о томе израђује Извештај о ревизији. Након завршеног теоријског и практичног дела, полаже се испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору (CPIA) у виду теста (60 питања, по моделу заокруживања одговора) пред комисијом коју образује министар финансија.

Општим законским условима (према члану 45. Закона о државним службеницима, „Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008 и 104/2009) које лице мора да испуни за рад у државној служби, захтева се:● да је пунолетан држављанин Републике Србије с прописаном стручном спремом,● да му раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа, и● да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци.

У пракси се, међутим, актом о систематизацији радних места за послове интерног ревизора у јавном сектору најчешће тражи ВСС/71 степен стручне спреме (економски или правни факултет), најмање 3 године радног искуства, знање енглеског језика на почетном нивоу и основно познавање рада на рачунару.

Дакле, интерном ревизијом у јавном сектору могу се бавити и дипломирани правници, што се у пракси у великом броју случајева заиста и дешава. Развојем ове професије, тежиште тумачења интерне ревизије које се традиционално повезивало са „економском делатношћу”, полако се помера и у домен права. Штавише, у пракси се показало да су најефикаснији комбиновани тимови економиста и правника, који свеобухватно могу да анализирају пословање субјекта и са економске и са правне стране.

Тренутно је велика по тражња за новим кадровима у интер ној ревизији. Постојећа си сте ма ти зо вана радна места за интерне ревизоре нису у потпуности попуњена због недостатка високообразованог кадра и недовољног практичног искуства. Од 150 корисника јавних средстава на републичком нивоу (не рачунајући локални ниво) који су у обавези да успоставе функцију интерне ревизије само је њих четрдесетак то заиста и учинило. Централна јединица за хармонизацију до сада је орга

низовала полагање и издавање цертификата CPIA тек за око 120 интерних ревизора.

Уместо закључкаЕфикасно функционисање интер не ревизије у јавном сектору представља важан фактор и предуслов уласка Србије у ЕУ. Развој интерне финансијске контроле и интерне ревизије у јавном сектору (PIFC) предуслов је за усклађивање са законодавством ЕУ у оквиру по главља 32. – Финансијска кон тро ла. Ово поглавље предви ђа да свака земља чланица мора да поседује „делотворан систем интерне финансијске контроле и интерне ревизије у јавном сектору”.

Одржавању фис кал не ди с ципли не у јавном сектору у великој мери до при но си адекватан систем фи нан сиј ског управљања и кон тро ле, као и функци о налан и развијен систем интерне ре визије. Попуњавањем и даљим развојем капацитета, обуком интерних ревизора ојачали би се институционални потенцијали и у значајној мери би се подигло по ве ре ње у рад државних институ ци ја. Србија би постала функ ци онал но ефикаснија држава, па би погодности свега тога осети ли и сами грађани. Посредан по зи тиван ефекат огледао би се у успешнијем привлачењу финан сиј ских средстава – инвести то ра, као и побољшању реа ли за ције и привлачења сред ста ва која су предвиђена за фи нан сирање из фондова Европске уније.

62

бу

џет

иle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Правни основ за планирање расхода из буџетских средстава Без правног основа заснованог на закону, корисници буџетских средстава доспевају у позицију да јавним средствима располажу ненаменски

Закон о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/2009,

73/2010, 101/2010 и 101/2011) представља кровни закон који уређује јавну потрошњу у Републици Србији. Колико је овај закон свеобухватан може се закључити већ из одредаба члана 1. које носе назив Предмет уређења.

„Овим законом уређује се: планирање, припрема, до ноше ње и извршење буџета Републике Србије; планирање, припрема, доношење и из вр ше ње буџета аутономних покра јина и јединица ло кал не са моуправе (у даљем тексту: буџет локалне власти); припрема и доношење финансијских планова Републи чког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког завода за здравствено осигурање и Националне службе за за по шља вање (у даљем тексту: организације за обаве зно соци јал но оси гу ра ње); бу џет ско рачуновод ство и из ве шта вање, финансиј ско упра вљање, контрола и ре ви зи ја корисника јавних сред ста ва и буџета Републике Србије, буџета локалне вла сти и финансијских планова организација за оба

везно социјално осигурање; надлежност и организација Управе за трезор, као органа управе у саставу Министарства финансија и трезора локалне власти; друга питања од значаја за функционисање буџетског система.

Овим законом утврђују се фи скал ни принципи, правила и процедуре на основу којих се установљава фискални оквир, како би се обезбедила дугорочна одрживост фискалне политике.

Овим законом установљава се Фискални савет, који независно оцењује кредибилитет фискалне политике са аспекта поштовања утврђених фискалних правила и на тај начин обезбеђује јавност и одговорност у њеном вођењу.

Поједине одредбе овог закона уређују буџетске односе и правила која се примењују на ванбуџетске фондове, привредне субјекте и друга правна лица у којима држава, на свим нивоима власти, има одлучујући утицај на управљање, и то на: израду финансијских планова, управљање новчаним средствима, задуживање и давање гаранција, рачуноводство, израду и подношење извештаја и

извршење буџетске контроле, а који се, с обзиром на изворе финансирања и контроле, укључују у општи ниво државе (у даљем тексту: ванбуџетски корисници).

Овим законом се уређују и врсте и припадност јавних прихода и примања и јавних расхода и издатака.”

Значај овог Закона огледа се и у томе што је потрошњом јав них средстава, а у складу с њим, обухваћено преко 9.500 буџетских корисника. Списак корисника у складу са чланом 8. Закона за сваку буџетску годину утврђује министар финансија. Наредба о Списку директних и индиректних корисника средстава буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти, корисника средстава организација оба ве зног социјалног осигу ра ња, као и других корисника јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, објављена је у „Службеном гласнику РС”, број 103/2010.

Овом приликом ћемо се позабавити кључним сегментом овог система, а то је постојање правног основа за планирање и извршавање расхода буџета.

63

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis

● О

КтОБА

Р 2012.

Ру ЖиЦ А С тОЈиЉКОВиЋспецијалиста за буџетски поступак и буџетску контролу, са

дугогодишњим радним искуством на пословима израде прописа и њихове примене у области буџетског система

[email protected]

Уколико нема правног основа у складу са законом, као резултат имамо ненаменско трошење јавних средстава.

Суштина буџетског система, када су у питању расхо ди буџета, садржана је у дефиницији буџетске апропри ја ци је. Апропријација је де фи ни сана у члану 2. Закона на следећи начин:

„Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету

Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врста

ма индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у смислу буџета, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава.”

Из дефиниције се уочава да је одобравање средстава за одређену намену у основи одобравање средстава у складу с правним основом који је дефинисан појединим законима. Надлежности у финансирању из буџета или преко фондова обавезног социјалног

осигурања дефинисане су у преко сто закона. Навешћемо само неке од њих: Закон о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07 и 95/10), Закон о министарствима („Службени гласник РС”, број 72/12), Закон о платама државних службеника и намештеника („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 63/06 – испр., 115/06 – испр., 101/07 и 99/10), Закон о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06, 116/08 и 92/11), Закон о финансирању политичких активности („Службени гласник РС”, број 43/11), Закон о пољопривреди и ру

ралном развоју („Службени гласник РС”, број 41/09), Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 и 41/09), Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС”, број 24/11), Закон о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 16/02, 115/02 и 107/09), Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09 и 72/09), Закон о спорту („Службени гласник РС”, број 24/11), Закон о култури („Службени гласник РС”, број 72/09), Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 88/10, 99/10 и 57/11), Закон о Црвеном крсту Србије („Службени гласник РС”, број 107/05), Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11), Закон о пред школском васпитању и образовању („Службени гласник РС”, број 18/10), Закон о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС”, број 18/10), Закон о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 75/05, 97/08 и 44/10), Закон о црквама и верским заједницама („Службени гласник РС”, број 36/06), Закон о удружењима („Службени гласник РС”, број 51/09), Закон о регионалном развоју („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 30/10), Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 53/10).

Дакле, ово су само неки од закона којима се утврђује над

Надлежности у финансирању из буџета или преко фондова обавезног социјалног осигурања дефинисане су у више од 100 закона.

64

бу

џет

иle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

лежност у финансирању из буџета.

У даљем тексту обрадићемо правни основ за финансирање из буџета у три закона, са освртом на одредбе које у пракси могу изазвати дилеме.

Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11) финансирање делатности установа из области образовања и васпитања утврђено је у одељку Фи нанси ра ње делатности установа чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у члановима 155–160. У члану 159, између осталог, у ставу 2. тачка 1) утврђено је да се у буџету јединице локалне самоуправе „обезбеђују средства за делатност предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини од 80 одсто од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћи запослених у предшколској установи и остале текуће расходе.”

Преосталих 20 одсто економске цене обезбеђују родитељи.

Наведена средства у висини од 80 одсто економске цене треба предвидети у одлуци о буџету јединице локалне самоуправе. При томе, у складу са

одредбама Закона о буџетском систему, приликом доношења буџета морају се испоштовати све прописане класификације међу којима и економске.

У конкретном случају износ средстава у висини од 80 одсто од економске цене не планира се сразмерним распоређивањем на свим апропријацијама намењеним за све расходе из тачке 1) става 2, већ се овај износ распоређује по апропријацијама тако да се у целости обезбеде средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца и отпремнине. Уколико би се планирало сразмерно по апропријацијама економских класификација, могла би настати ризична ситуација у којој су одобрене апропријације, на пример, за уговоре о делу а да при том недостају средства за плате, што практично значи да се не би обезбедио правни основ у складу са законом.

У вези са системом фи нанси ра ња основних и средњих школа надлежност буџета је утврђена, и то: у члану 157. – надлежност буџета Републике Србије, у члану 158. – надлежност буџета аутономне покрајине, а у члану 159. – надлежност буџета јединица локалне самоуправе.

Према овим одредбама сред ства за плате, накнаде и додат ке запослених у основним и средњим школама, социјалне доприносе и отпрем нине обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Када су у питању средства за плате, накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама на територији Аутономне Покрајине Војводине, као и за социјалне доприносе и отпремнине ових корисника, ова средства се обезбеђују у буџету Републике Србије, одакле се пребацују у буџет АП Војводине, да би се из њега исплатила запосленима.

Питање обезбеђивања средстава за исплату јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама било је посебно актуелно у току 2011. године. Обезбеђивање средстава за ове намене Законом о основама система образовања и васпитања утврђено је као надлежност јединице локалне самоуправе. Током 2011. године средства су у појединим случајевима

Наводимо и одредбу За-кона о буџетском систему (члан 56. став 3) која је по-везана са правним осно-вом за расходе буџета, а односи се на управљање преузетим обавезама: „Преузете обавезе чији је износ већи од износа средстава предвиђених буџетом или које су на-стале у супротности са овим законом или дру-гим прописом, не могу се извршавати на терет кон-солидованог рачуна тре-зора Републике Србије, односно локалне власти.”

65

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis

● О

КтОБА

Р 2012.

делимично била обезбеђена у буџету Републике Србије. За обезбеђивање ових средстава правни основ није садржан у одредби Закона о основама система образовања и васпитања (није дошло до промене надлежности у финансирању), већ је он садр жан у одредби члана 69. став 6. Закона о буџетском систему који каже: „Изузетно... средства текуће резерве буџета Републике Србије могу се користити и за извршавање обавеза буџета локалне власти услед смањеног обима прихода буџета локалне власти”.

У члану 160. Закона о осно ва ма система обра зо ва

ња и ва спи та ња, пред ви ђе на је мо гућ ност обезбеђивања сред ста ва за виши квалитет обра зо ва ња. Наиме, учешћем ро ди те ља деце и ученика, једи ни це локалне самоуправе, до на то ра, спонзора или од про ши ре не делатности устано ва може обезбедити средства за виши квалитет у обла сти предшколског, основног и средњег образовања. У За кону је таксативно наведено за које намене се могу ко ристи ти ова средства – ова средства се користе за побољшање услова образовања и ва спита ња у погледу просто ра, опреме и наставних сред става, за остваривање програма

који нису делатност установе, за исхрану и помоћ деци и ученицима. Практи чно, додатна средства за обезбеђивање вишег квалитета образовања не подразумевају фи нан си рање новог запошљавања.

Законом о социјалној заштити („Службени гласник РС”, број 24/11) утврђене су надлежности у финансирању социјалне заштите, и то: у чл. 206. и 207. – финансирање из буџета Републике Србије, у члану 208. – финансирање из буџета аутономне покрајине и у члану 209. финансирање из буџета јединица локалне само

управе. Чланом 211. утврђено је финансирање изградње, одржавање и опремање установа социјалне заштите.

У пракси се најчешће поста вља питање правног основа и процедуре у остваривању права на разне видове помоћи из буџета јединица локалне самоуправе. У члану 209. став 1. тачка 6) Закона утврђена је надлежност јединице локалне самоуправе да из свог буџета појединцима и породицама у стању социјалне угрожености, обезбеђује једнократну помоћ и друге облике помоћи. Истим законом, у члану 110. дефинисана је једнократна помоћ, а у члану 111. – друге врсте

помоћи. Према овим одредбама је дно кратна помоћ може бити новчана или у натури.

Поступак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи спроводи центар за социјални рад, а поступак за остваривање права на помоћ у натури спроводи орган, организација или служба одређена актом је ди ни це локалне самоуправе.

Најчешћи пропуст у примени ове одредбе односи се на процедуру према којој центар за социјални рад (а не органи ЈЛСа) процењује да ли су се појединац или породица нашли у стању соци јалне угрожености и центар за социјални рад такође врши исплату грађанину (из средстава која су обезбеђена у буџету јединице локалне самоуправе).

У појединим јединицама локалне самоуправе постоји тенденција да се из буџета обе збеде средства за помоћ која се у основи не могу сматрати давањем појединцима и породицама који су у стању социјалне угрожености.

Друге врсте материјалне помоћи из буџета јединице локалне самоуправе дефинисане су у члану 111. Закона о социјалној заштити на следећи начин: „Јединица локалне самоуправе може предвидети и друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији (народне кухиње, субвенције и др.).”

У вези са финансирањем једнократне помоћи из буџета

Преосталих 20% економске цене обезбеђују родитељи.

66

бу

џет

иle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

јединица локалне самоуправе потребно је нагласити да је исплата могућа само ако је ближе услове и начин остваривања и висину једнократне помоћи прописала јединица локалне самоуправе (члан 110. став 5. Закона о социјалној заштити).

Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09), сходно члану 1, предвиђено је да финансијска подршка породици са децом обухвати:● побољшање услова за за дово љавање основних потреба деце;● посебан подстицај рађању деце;● подршку материјално угроже ним породицама са децом, породицама са децом са сметња ма у развоју и деци без роди тељ ског старања.

Права на финансијску подр шку (члан 9. Закона) jeсу следећа:1) накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета;2) родитељски додатак;3) дечји додатак;4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања;5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју;6) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу из материјално угрожених породица.

Наведена права се фи нан сира ју из буџета Републике Срби је, осим накнаде трошкова бо рав ка у предшколској устано ви за децу из материјално угрожених породица, чије се финансирање обезбеђује у буџе ту општине односно града.

У члану 9. Закона налази се и одредба чија примена у пракси може деловати збуњујуће. Наиме, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да остваре и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

У вези са овом одредбом могуће је поставити неколико питања. Основно питање гласи: да ли општина односно град из свог буџета као „друга права” може финансирати и она права која се финансирају из буџета Републике Србије (под тач. 1 до 5), с тим да се у том случају обезбеђују права чији је степен већи од оног утврђеног овим законом (буџет РС већ има обавезу), односно да ли је реч о сасвим другим правима која нису таксативно наведена у Закону. У случају да су у питању сасвим друга права која нису таксативно наведена у Закону, и тада је неопходно обезбедити правни основ у смислу да се тим правима финансира подршка породици са децом онако како је она дефинисана у члану 1. (три облика подршке). Како се не би догодило да општина, односно град погреше у доношењу одлука

о финансирању тзв. проширених права, најбоље би било да затраже мишљење од надлежног државног органа управе, а то је у овом случају Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.

Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу из материјално угрожених породица врши се из буџета општине, односно града. Истовремено, како смо навели у осврту на Закон о социјалној заштити, јединица локалне самоуправе може обезбедити једнократну помоћ у новцу и натури, при чему јединица локалне самоуправе ближе уређује услове и начин остваривања овог права, као и висину права (висина права је утврђена Законом као горња граница).

Када се повежу одредбе ова два закона (Закона о финансијској подршци породици са децом и Закона о социјалној заштити) потребно је да општина, односно град обезбеди евиденцију која ће омогућити остваривање права под једнаким условима.

Примера ради, јединица локалне самоуправе треба да оцени да ли је прихватљиво да породице са истим стањем со ци јал не угрожености остварују различиту подршку за дете, тј. да кад се саберу пра во на једнократну помоћ и накнада боравка у предшколској установи, збир износа који се обезбеђује буде различит.

5

влад ан мирковићглавни и одговорни уредник

[email protected]

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis

● о

кто

бар ´12.

68

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ау

тор

ск

о п

рав

о и

пра

во

ин

ду

ст

ри

јск

е с

во

јин

е

Како препознати и вредновати интелектуалну својину? Свакога дана, без изузетка, сви ми постајемо (не)свесни конзументи добара интелектуалне својине: користимо кућне апарате, уживамо у дизајну и функционалности намештаја, читамо новине, гледамо телевизију, претражујемо и похрањујемо електронске садржаје са интернета, слушамо музику, посећујемо позоришта, уживамо у доброј храни из тачно одређеног географског поднебља, носимо одећу омиљених креатора... Наведене активности представљају само неке од бројних аспеката интелектуалне својине

Израз „интелектуална сво ји на” настаје се дамде се тих година 20. века,

ступањем на снагу Кон вен ције о оснивању Светске организаци је за интелектуалну својину. Означавао је права која се односе на: књижевна, уметничка и научна дела, ин тер пре та ције уметника и ин тер пре татора и извођења уме тни ка, фонограме и радиоемисије, проналаске у свим областима људске активности, научна открића, индустријске узорке и моделе, фабричке, трговачке и услужне жигове, трговачка имена и трговачке називе, заштиту од нелојалне утакмице и сва друга права везана за интелектуалну активност у индустријској, научној, књижевној и умет ничкој области.

Интелектуална својина представља правнотехнички појам за творевине људског ума и комерцијалне симболе који представљају бестелесна добра. Ова нематеријална добра уживају заштиту на основу

различитих нивоа искључивих права сличних својинским, што омогућује комерцијализацију тих добара на тржишту производа и услуга. На пример, у ручном сату, технолошки и функционални садржај заснован је на проналаску, визуелни изглед сата односно његов украсни квалитет заснован је на индустријском дизајну, док његов комерцијални симбол (жиг, знак разликовања, односно бренд) одређује његов тржишни квалитет и вредност.

Права интелектуалне своји не се у правној теорији деле на две групе: ауторско право и права сродна ауторском пра ву и права индустријске сво ји не. Права индустријске сво ји не деле се на тзв. проналазачко право (патенти, корисни модели, топографије интегрисаних кола, нове биљне сорте, know-how); право знакова разликовања (жигови, имена порекла и географске ознаке, индустријски ди зајн, пословно име) и пра

во конкуренције (сузбијање нелојалне конкуренције).

У стварању новог, додатог суштинског квалитета робе, одређеног њиховим технолошким (функционалним, утили тар ним) карактеристикама, творевина ума игра веома важну улогу. Друге интелектуалне творевине, као што су индустријски дизајн и дела примењене уметности, служе као основа за надоградњу формалног квалитета неког производа, одређеног путем његовог новог визуелног и естетског изгледа.

Комерцијални симболи попут жигова, пословних имена или ознака географског порекла користе се за развијање тржишног и маркетиншког квалитета робе и услуга, кроз њихово међусобно разликовање или издвајање компанија или географских региона из којих роба и услуге потичу, као и кроз означавања порекла њихове репутације (good will).

69

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

др љиљана рудић–димићконсултант и сувласник специјализоване агенције за заштиту

интелектуалне својине, дуги низ година бави се заштитом интелектуалне својине, а посебно ауторских права

[email protected]

Смисао заштите интелектуалне својинеТворевине које у својству бестелесних добара уживају заштиту интелектуалне својине, из комерцијалних разлога могу бити инкорпорисане у корисне производе (нпр. аутомобил, авион, лек, итд.) или у фиксирани медијум изражавања (нпр. путем описа, цртеж, филм, CDROM).

Стварање и искоришћавање интелектуалних вредности као бестелесних ствари захтева знатно повећање инвестиционих трошкова, времена, напора и ризика у току фазе истраживања развоја и про извод ње, док је, с друге стране, те ствари релативно лако и једноставно имитирати. Ако се имитација (плагијат) не спречава, творац интелектуалних вредности не може са одговарајућим профитом да поврати своје инвестиције на тржишту, због чега губи економску мотивацију и средства за даље иновирање.

Омогућавајући повраћај инвестиције са одговарајућим профитом на тржишту, за

штита права интелектуалне својине заправо промовише:● материјалну и моралну надокнаду ствараоцима;● прогрес технологије, еко номије, културе, разноврсност и развој квалитета производа заснованих на творевинама људског ума;● доступност творевина ума широј јавности у експериментал не сврхе (по истеку заш ти те), као и за потребе производње;● трансфер технологије путем давања лиценци.

Циљ заштите која се пружа комерцијалним симбо лима огледа се у развоју тржишта на коме се роба или услуге обележене жигом међусобно разликују с обзиром на своје порекло, квалитет, али и кроз рекламирање међу потрошачима.

Комерцијални симболи представљају good will (добар глас) за робу и услуге с којима су повезани, тачније вредност предузећа исказану комерцијалном репутацијом и која се на тржишту може капитализовати у виши профит.

Основни принципи заштите интелектуалне својинеЗаштита интелектуалне сво јине заснована је на прин ци пи ма усмереним на оси гу ра ње баланса између при ват них и јавних интереса, ис кљу чивих права и слободне кон ку рен ције.

Слобода конкуренције, као основни принцип тржишне економије, поставља интелектуалну својину на ниво изузетка. Интелектуална својина као приватно право доступна је само под одређеним условима, за нова, оригинална, неочигледна или дистинктивна дела интелектуалног стваралаштва, која превазилазе јавни домен и интелектуалну својину других.

Други важан принцип јесте ограничење заштите творевина ума, па тако интелектуална својина не штити идеју као такву, у апсолутном смислу, већ само специфичан, оригиналан израз те идеје (путем ауторског права) или практичну примену идеје (знања, информације, у корисном производу).

Значај интелектуалне својинеКао врста „превентивног” права, интелектуална својина је усмерена на тржишне активности других лица и циљ јој је спречавање комерцијализације интелектуалне творевине без сагласности њеног власника. Процес заштите интелектуалне својине одвија се у оквиру различитих временских и територијалних ограничења и уз постојање изузетака као

У једном корисном производу често је обједињено више аспеката интелектуалне својине, па тако, на примеру фрижидера можемо утврдити:● да се жигом (брендом) штити назив произвођача;● да се делови и процеси намењени хлађењу намирница потенцијално штите патентом;● да спољни изглед и унутрашњост сачињавају индустријски дизајн;● да је оригинални приручник за фрижидер заштићен ауторским правом.

70

ау

тор

ск

о п

рав

о и

пра

во

ин

ду

ст

ри

јск

е с

во

јин

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

што су фер употреба (нпр. слободна употреба за потребе наставе) и јавни интерес (нпр. заштита потрошача).

Заштита интелектуалне своји не је привремена и усмерена је на статус јавног домена по истеку искључивог права титулара. Јавни домен је завршни и неповратни статус интелектуалних творевина и комерцијалних симбола који нису заштићени одређеним обликом интелектуалне својине. Ствари у јавном домену доступне су свакоме за слободно копирање и коришћење.

Посебне одреднице ауторског и сродних праваАуторско право је апсолутно, лично право, и као такво везано је за личност (физичко лице) аутора односно ствараоца који на оригиналан начин, својим интелектуалним напором, материјализује почетну идеју из домена уметности, науке и књижевности (Закон о ауторском и сродним правима, у даљем тексту: ЗАСП).

Ауторско право има своју материјалну и моралну компоненту (материјална компонента може битно утицати на вредност једног правног субјекта, а морална, индиректно, на пословну репутацију једног предузећа).

Поред личног аспекта везаног за аутора, свако ауторско дело има и аспект јавног добра, па су с тим у складу и рокови трајања ауторског и сродних права, али и ограничења

и изузеци предвиђени законима, који су уведени ради равнотеже између потреба друштва и шире друштвене заједнице за слободном и масовном конзумацијом културних добара, с једне стране, и остваривања материјалних права аутора, с друге.

Ауторско право односи се на конкретизацију идеје која задовољава критеријуме ауторског дела и услове за ауторскоправну заштиту. Посе до вање предмета, односно примерка или копије дела (детенција и право својине), ни на који начин не угрожава ауторска, односно сродна права на делу, нити се право (у највећем броју случајева) исцрпљује продајом ових примерака.

Бернска конвенција за заштиту књижевних и уметничких дела у члану 6bis предвиђа да, независно од имовинских права аутора, па чак и после уступања ових права, аутор задржава право на признање да је он творац дела и право да се успротиви сваком искривљавању, сакаћењу и другој измени дела или свакој другој повреди тог дела, а која би ишла на штету његове части или његовог угледа.

Морална права аутора остају на снази и после његове смрти, најмање до истека имовинских права аутора и моћи ће да их уживају лица или установе који су овлашћени на основу националног законодавства земље у којој се заштита тражи.

Морална права аутора наведена у нашем ЗАСПу јесу: право патернитета, право на назначење имена, право објављивања, право на заштиту интегритета дела и право на супротстављање недостојном искоришћавању дела.

Право патернитета значи да сваки аутор дела има искључиво право да му се призна ауторство на израђеном делу. У пракси су честе парнице у којима се оспорава ауторство физичком лицу – једином могућем аутору дела, на пример, у контексту израде ауторског дела по наруџбини или у радном односу.

Право на назначење имена значи да аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно. При том Закон не наводи случајеве када је нецелисходно назначење имена аутора на делу. Пример из праксе јесте назначење имена аутора графичколиковног решења на новчаним апоенима, на којима се налази потпис гувернера банке, али не и аутора графичколиковног решења новчаница.

Право објављивања јесте искључиво право аутора дела да дискреционо оцени да ли ће објавити своје дело, као и да одреди начин на који ће оно бити објављено.

71

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Право на заштиту интегри те та дела подразумева да аутор дела може да се су протста вља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, да се супротставља јавном саопштавању свог дела у из мење ној или непотпуној форми, као и да даје дозволу за прераду свог дела. Посебно актуелизовано стварањем тзв. мултимедијалних дела, музичких и видео компилација итд.

Право на супротстављање недостојном искоришћавању овлашћује аутора да се супротстави искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед (нпр. коришћење лика, имена и стваралачког оп уса аутора у политичким кам па њама без његове дозволе).

Према домаћим прописима ауторска морална права су вечна, па су у том смислу не

преносива, како правним пословима за живота, тако и за случај смрти. С друге стране, ауторска имовинска права трају за живота аутора и 70 година након његове смрти, када падају у јавни домен и када се за њихово коришћење не тражи нити се плаћа никаква накнада.

Вредновање интелектуалне својине правног лица и репутацијеИнтелектуални капитал препо знат је као једно од најбит ни јих добара у многим, у светским размерама, великим и моћним компанијама (Мајк ро софт, Кока-кола, Епл и др.). Интелектуални капитал основ је доминације тржишне привреде и гаранција континуитета и квалитета водећих корпорација.

У свету данас постоји читав низ метода које се односе на вредновање нематеријалних до ба ра интелектуалне сво ји не. Тако је, на пример, у вред но вању (ефективе) правног лица, проценат учешћа ин те лек туалног капитала све из ра зи тији, па у компанијама Мајкрософт или Фејсбук вредност интелектуалног капита ла сачињава 95 одсто тржишне вредности компаније (софтвер, као писано литерарно, ауторско дело).

У ранијим испитивањима међународног тржишта, у 1979. години, нематеријална добра сачињавала су 20 одсто укупног обима и вредности правног лица – док је у 1997. години однос нематеријалних добара у односу на материјална добра предузећа износио 73 одсто према 27 одсто.

У међународно признате параметре који су релевантни

На основу годишњих извештаја из националних завода за интелектуалну својину својих држава чланица (185 земаља), Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) даје годишње статистичке извештаје. Један од занимљивих извештаја представљају активности на заштити интелектуалне својине по географским регионима.

Доносимо преглед трендова поднетих пријава ин ду стриј ске својине за 2010. годину у зависности од географских региона:ЖИГОВИ: Африка 2,3%, Азија 41,1%, Европа 35,6%, Латинска Америка и Кариби 9,5%, Северна Америка 9% и Океанија 2,5%ПАТЕНТИ: Африка 0,6%, Азија 51,3%, Европа 17,4%, Латинска Америка и Кариби 2,6%, Северна Америка 26,6% и Океанија 1,6%ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН: Африка 0,7%, Азија 81,8%, Европа 9,1%, Латинска Америка и Кариби 1,9%, Северна Америка 5,1% и Океанија 1,1%КОРИСНИ МОДЕЛИ: Африка 0,02%, Азија 88,5%, Европа 10,5%, Латинска Америка и Кариби 0,7% и Океанија 0,3%

Подаци преузети из електронске публикације Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) No. 943E/2012 ISBN 978-92-805-2256-3 WIPO Economic & Statistics Series 2012

72

ау

тор

ск

о п

рав

о и

пра

во

ин

ду

ст

ри

јск

е с

во

јин

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

за поступак заштите интелектуалне својине, односно њено вредновање убрајају се:● цена (време и новац) самог поступка заштите интелектуалне својине;● мерљивост комерцијалне вредности полазне идеје;● фаза развоја саме иновације;● реалне потребе и величине тржишта;● оперативна слобода у правном промету, односно стање позитивноправног законодавства;● дијаграм конкуренције (пода так о томе да ли се услуга/про и звод заиста могу продати);● податак о цени која се може постићи на тржишту;● пројектоване предности и бенефиције;● трендови развоја тржишта на које се пласира.

У међународним истра жи ва њима, битне су и следеће анализе:PESTLE анализа: спољни фак то ри који утичу на развој тр жи шта на коме се пласира интелектуална својина – поли

тички, економски, социјални, технолошки, правни и окружење.SWOT анализа: унутрашње позиције – предности, мане, могућности пласмана, уговори (искључиве и неискључиве лиценце) и промет права.

Пословање привредних друштава и интелектуални капиталДа би се што боље сагледали ресурси интелектуалне својине једне компаније, неопходно је пружити одговоре на следећа питања:● Која се права интелектуалне својине користе у пословању?● Која је њихова вредност и ниво ризика који собом носе?● Ко је носилац права интелектуалне својине?● Како се добра интелектуалне својине експлоатишу системом лиценци?● У ком тренутку треба осигурати ризик пословања и промета овим правима?

Свако привредно друштво које користи садржај/производ/

услугу, а који су заштићени на основу неког права интелектуалне својине, мора поставити питање дозвољености за све облике коришћења. Пракса је показала да комерцијално коришћење и експлоатација ових права захтева постојање лиценцног уговора или уговора о уступању права од стране носиоца права.

Битно је демистификовати заблуду да садржаји који су на интернету слободни за коришћење могу бити коришћени без икакве дозволе носиоца права. У сваком случају, пре отпочињања било каквог облика коришћења важно је затражити дозволу, а то ће подразумевати и идентификацију носиоца права, обима права које се преноси, систем факултативног депоновања ради лакшег доказивања статуса носиоца права и друга питања.

Вредновање интелектуалног капиталаВредновањем се у исту раван доводе економски концепт

Основно питање које у пословању с не ма те ри јал ним добрима интелектуалне својине треба поставити јесте да ли се ваше предузеће бави (или планира да се бави) де лат но шћу која подразумева стварање, пласман, односно коришћење оригиналних творевина из домена уметности, науке и стваралаштва, односно техничких и естетских иновација које подлежу патентној заштити, односно заштити путем жига и дизајна.

Ово питање је од суштинског значаја, будући да су у конзумацији и пласману интелектуалне својине, уговор о лиценци (коришћењу права) и пласману know-how, основни модалитети правног промета. Постављено питање подразумева обавезу вашег предузећа да за све облике коришћења и пласмана интелектуалне својине под тачно одређеним условима претходно прибави дозволу/ауторизацију носиоца права.

73

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

вредности и правни концепт својине. Израчунавање вредности нематеријалних добара не представља проблем када су она формално заштићена кроз жигове, патенте или ауторско право. Исто, међутим, не важи када је реч о нематеријалном know-how (а који може обухватити таленте, вештине и знања радне снаге), методама и правилима тренирања, техничким процесима, листама купаца, дистрибутивним мрежама и другом. Иако је и ова добра могуће вредновати, она су знатно тежа за идентификацију у терминима зараде и профита који генеришу.

У упоредној пракси прео вла ђују четири концепта вред но вања интелектуалног капитала:● Owner Value (вредност добра за носиоца права, титулара); ● Market Value (тржишна вредност);

● Fair Value (правична вредност);● Tax Value (пореска вредност).Концепт Owner Value често одређује цену у преговорима и у том смислу став власника је од суштинског значаjа.

Основ концепта Market Value јесте претпоставка о цени за коју би се уступио неки упоредиви модел власништва, па се и цена одређује у том смислу.

Концепт Fair Value заснива се на вредности која је правична за титулара и корисника.

Концепт Tax Value често се примењује у случајевима прецедентних правних система широм света.

Методи за вредновање нематеријалногПрихватљиви модели за вредновање нематеријалних добара могу се поделити у три шире категорије које се заснивају на: тржишном принципу, принципу трошкова и пројектованим економским бенефицијама.

У оптималном случају, независни стручњак или проценитељ бира метод вредновања на основу тржишне вредности, а као референцу користи упоредиве тржишне трансакције.

Методологије засноване на трошковима, као што је цена стварања добра или цена замене датог добра, подразумевају постојање неког односа између трошкова и вредности која се процењује. Овај метод,

међутим, занемарује промене у временској вредности новца, као и питање одржавања.

Методи вредновања засно ва ни на пројектованим про шлим, односно будућим еко но м ским добробити ма могу се поделити у четири пот ка те горије: капитали заци ја исто риј ског профита, ди фе рен ци јал ни метод укупног профита, остварен профит преко до зво ље не скале и ослобађа ње од ауторског хонорара.

Метод капитализације исто риј ског профита по стоји у слу ча је ви ма када је вред ност пра ва интелектуалне сво јине увећана за износ про фи та оствареног од одржавања овог добра тако што се увећава пред мет процене после сво ђења биланса релевантне снаге права интелектуалне своји не (нпр. вред но вање једног бренда са историјског аспекта и фактора као што су лидерство у том домену робе и услуга, стабилност, учешће у трговини, међународни статус, тренд развоја профитабилности, маркетиншка и огласна подршка и др.)

Диференцијални метод укуп ног профита заснива се првенствено на разлици у цени услуге, коригованој за износ трошкова пословања.

Метод оствареног профита преко дозвољене скале полази од тренутне вредности чистог материјалног добра која се затим користи као репер за одређивање потенцијалног прихода који ће бити остварен

Са учешћем од око 5% у америчком бруто производу, делатности које су засноване на ауторском праву нашле су се испред производње хемикалија, моторних возила, летелица, пољопривредних прои зво да и електронских компоненти и уре ђа ја, према извештају Ме ђу народне алијансе за заштиту права интелектуал не својине (International Intel-lectual Property Alliance) за 2000. годину.

74

ау

тор

ск

о п

рав

о и

пра

во

ин

ду

ст

ри

јск

е с

во

јин

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

и враћен инвеститорима (користи се у случајевима када треба израчунати профит који је неопходан за подстицање инвеститора да улажу у ова добра).

Метод ослобађања од ауторског хонорара узима у обзир висину куповне моћи купаца, односно износ који је купац спреман да плати за добијање лиценце на истом праву интелектуалне својине.

Међународно применљиве методе вредновања успешности за делатности које свој рад заснивају на експлоатацији ауторских дела (сродних права)У складу са истакнутом спе цифи ч ношћу корпуса ауторског и сродних права, у процесу вредновања до изражаја посебно долазе следеће одреднице:● вредновање нематеријалне пословне репутације и угледа једног правног лица, на које директно утиче корпус власништва на правима интелектуалне својине;● могућност да се предмети, производи и услуге настали из ауторског и сродних права могу конзумирати посредством интернета и у форми електронске трговине;● изведене форме, односно секундарно тржиште (када на основу иницијалног права интелектуалне својине настане пратећи асортиман производа и услуга, на пример, филмови

компаније Дизни примењени на производњу одевних предмета, школског асортимана, рачунарских игрица и сл.);● могућност вредновања посебних маркетиншких знања и стратегија;● могућност осигурања инве стиција смањењем стопе пиратерије (применом технолошких мера заштите: оптичке технологије, холограми, кодови, водене ознаке);● осигурање домаћег и ме ђуна родног тржишта протока робе и услуга, на основу ефикасног спровођења прописа о заштити права интелектуалне својине.

Зашто је битно лиценцирање?Лиценца у овом контексту подразумева право коришћења неког аспекта интелектуалне својине трећег лица (може бити уговорна или законска).

Лиценца надаље подразумева режим искључивог, односно неискључивог уступања права коришћења предмета лиценцног уговора, уз временска, предметна и просторна ограничења.

Сама лиценца подразумева преговоре, правне технике лиценцирања и одређене специфичности које се морају правно уобличити како би се

испоштовали стандарди интелектуалне својине (никада се лиценцним уговором не могу пренети већа овлашћења од оних која су садржана у самом праву интелектуалне својине).

Поступак лиценцирања сачи ња ва ју следеће фазе:● прикупљање информација о интелектуалној својини, маркетиншком позиционирању, развоју;● одређивање предмета, те рито рије, законске регулативе, процедура везаних за националну и међународну заштиту интелектуалне својине;● преговори везани за услове лиценцирања;● израда лиценцног уговора;● одређивање вредности не мате ри јалног добра и параметара за његово одређивање;● процена вредности те хно логи је и развоја конкретне интелектуалне својине.

Интернет пиратеријаВисокотехнолошки криминал чине кривична дела код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику.

Под производима у електронском облику посебно се

морална права аутора остају на снази

и после његове смрти.

75

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.















● Правилник о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита, вођењу и роковима чувања евиденција о возачком испиту и условима које мора да испуни возило на којем се обавља возачки испит, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године.





76

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ау

тор

ск

о п

рав

о и

пра

во

ин

ду

ст

ри

јск

е с

во

јин

е

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

Одредбама члана 3. Закона прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Сагласно одредби члана 5. став 1. Закона, промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона. Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и пренос и уступање ауторских права, као и пренос, уступање и стављање на располагање патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине (став 3. тачка 1) истог члана Закона). Према одредбама члана 12. ст. 1. и 2. Закона, место промета услуга је место у којем пружалац услуге обавља делатност, а ако се промет услуга врши преко пословне јединице, местом промета услуга сматра се место пословне јединице. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, место промета услуга пре

носа, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, у складу са одредбом члана 12. став 3. тачка 4) подтачка (5) Закона, јесте место у којем прималац услуге обавља делатност или има пословну јединицу за коју се пружа услуга, односно место у којем прималац услуге има седиште или пребивалиште. У складу са наведеним законским одредбама, местом промета услуга преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, сматра се место у којем прималац услуга обавља делатност или има пословну јединицу за коју се пружа услуга, односно место у којем прималац услуге има седиште или пребивалиште. Према томе, обвезник ПДВ који врши промет услуга преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, лицу са територије Републике Србије, дужан је да по том основу обрачуна ПДВ по пореској стопи од 18% и да об

рачунати ПДВ плати у складу са Законом. Када обвезник ПДВа врши наведене услуге страном лицу (лице које на територији Републике нема седиште ни сталну пословну јединицу, односно пребивалиште) не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ, с обзиром на то да је реч о услугама чије је место промета иностранство, а што значи да нису предмет опорезивања. С тим у вези, по основу пружања услуга преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, обвезник ПДВ има право на одбитак претходног пореза у складу са Законом, независно од тога да ли се предметне услуге пружају лицу са територије Републике Србије или страном лицу. Министарство финансија напомиње да се накнада за услуге преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине које обвезник ПДВа пружа страном лицу не урачунава у износ укупног промета добара и услуга на основу којег се лице опредељује за обавезу плаћања

Порески третман права интелектуалне својине У свом мишљењу, Министарство финансија Републике Србије сасвим прецизно објашњава порески аспект права интелектуалне својине

77

ww

w.leg

eartis.rs

изворМишљење Министарства финансија, бр. 413-00-422/2012-04 од 15. 6. 2012

lege a

rt

is ● О

КтОбА

Р 2012.

ПДВа у смислу одредбе члана 33. став 3. Закона, односно на основу којег лице постаје обвезник ПДВа по сили закона (ex lege) у смислу одредбе члана 38. став 1. Закона и не исказује се у пореској пријави пореза на додату вредност (Образац ПППДВ).

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗИМА НА ИМОВИНУ Према члану 23. став 1. тачка 2) ЗПИ, порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права интелектуалне својине. Сходно члану 24. ЗПИ, преносом уз накнаду, у смислу члана 23, сматра се и: – стицање права својине и других права из члана 23. Закона о порезима на имовину на основу правноснажне судске одлуке или другог акта државног органа; – стицање права својине одржајем; – пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица у случају његове редовне продаје, ликвидације или стечаја; – пренос целокупне имовине правног лица, односно дела имовине правног лица из члана 23. ЗПИ, у случају статусне промене, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, ако су акционари или чланови правног лица које преноси имовину (правни претходник), уз накнаду у облику акција или удела у правном следбенику добили и новчану накнаду која прелази 10% номиналне вредности акција, односно удела или њихове рачуноводствене

вредности ако су без номиналне вредности; стицање права из члана 23. ЗПИ из вишка деобне стечајне масе правног лица у стечају, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак, односно расподелом ликвидационог остатка по ликвидацији привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва. Преносом уз накнаду, у смислу ЗПИ, не сматра се пренос апсолутног права на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (члан 24а став 1. ЗПИ). Према томе, на пренос уз накнаду права интелек-туалне својине на који се не плаћа порез на додату вред-ност, плаћа се порез на пре-нос апсолутних права, осим када се применом члана 31. ЗПИ оствари право на поре-ско ослобођење.

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине, сагласно одредби члана 54. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 и 91/11 – УС, у даљем тексту: ЗПДГ), јесте физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и

сродног права, односно права индустријске својине. Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине јесте и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама. Пореску основицу чини опорезиви приход од ауторских и сродних пра-ва и права индустријске својине, као разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако ЗПДГом није другачије прописано (члан 55. ЗПДГа). Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, према одредби члана 56. ЗПДГа, признају се следећи нормирани трошкови: 1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, ин

Када обвезник ПДВ врши промет услуга преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине страном лицу не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ.

78

ау

тор

ск

о п

рав

о и

пра

во

ин

ду

ст

ри

јск

е с

во

јин

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

тарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл) – 50% од бруто прихода; 2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу – 43% од бруто прихо-да; 3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 34% од бруто

прихода. Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. ЗПДГа признају се и стварни трошкови, и то признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела. Иначе, обвезнику – аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев, уместо нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе. Обвезнику – власнику права индустријске својине признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови: 1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту; 2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација проналазача; 3) трошкови за израду

прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација проналазача. Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет, с тим да се у свакој години опорезује сразмерни део прихода (члан 59. ЗПДГа). Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Kод утврђивања опорезивог прихода, oбвезнику – власнику права ин дустриј ске својине признају се као трошак и стварни трошкови.

79

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

Опорезивање добити правних лица регулисано је За коном о порезу на добит прав них лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01... 101/11, у да љем тексту: Закон о порезу на добит). Порески обвезник по ре за на добит правних ли ца је, између осталог, привред но друштво – предузеће орга ни зо ва но као: акционарско дру штво, друштво са ограни че ном одговорношћу, ортачко друштво, друштвено пре ду зе ће и јавно предузеће. Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит која се утврђује у пореском билан су усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стан дар ди ма финансијског изве шта ва ња (МСФИ) и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, на начин утврђен овим законом. С тим у вези, за утврђивање опорезиве добити признају се расходи и приходи у износима

утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, осим расхода и прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања (чл. 7. и 23. Закона о порезу на добит). Према томе, у случају када обвезник (привредно друштво) оствари добитак, између осталог, од продаје нематеријалних улагања (нпр. патената) другом прав-ном или физичком лицу, тако остварен добитак се у пословним књигама обвез-ника (а сагласно прописима о рачуноводству и ревизији и МРС, односно МСФИ) исказује као приход који се укључује у пореску осно-вицу и опорезује порезом на добит правних лица, на начин прописан Законом о порезу на добит. Приликом утврђивања обавезе по основу пореза на добит правних лица, обвезнику се могу (уз испуњење одређених услова) признати порески подстицаји прописани Законом о порезу на добит и то, између осталог, по основу улагања извршених у набавку основних средстава,

односно по основу улагања извршених у израду (изградњу) основног средства у сопственој режији, при чему се порески подстицаји признају само за улагања у основна средства која су у власништву обвезника, исказана на рачунима групе 02 – Некретнине, постројења, опрема и биолошка средства (у складу са чланом 6. став 1. Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике – „Сл. гласник РС”, бр. 114/06... 3/11, у даљем тексту: Правилник), а не и за улагања у осталу имовину (нематеријална улагања). Према томе, у случају када обвезник из-врши улагања у одређено нематеријално право (патент, у конкретном случају), које се у складу са чланом 5. Правилника исказује у оквиру групе рачуна 01 – Нематеријална улагања, по основу таквог улагања (об-везник) не остварује право на коришћење пореских подстицаја прописаних За-коном о порезу на добит (за улагања у основна средства).

Смешна страна адвокатуреАдвокат: „Можете ли да се сетите у које време сте започели аутопсију?”Сведок: „Па, аутопсија је почела око 8.30 ујутро.”Адвокат: „А, госпођа је била мртва у то време?”Сведок (видно љут): „Не, седела је на столу питајући се зашто на њој радим аутопсију.”

80

Об

раз

Ов

ањ

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Екскурзије и „ђачки динар”

Оглас за прикупљање понуда за екскурзије (основна школа)

Почетак школске године у знаку је „ђачког динара” и планова за извођење ђачких екскурзија. Доносимо корисне обрасце потребне за реализацију екскурзија и став судске праксе у погледу „ђачког динара”

На основу Правилника о измени Правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/2009)

(назив школе)

у

РАСПИСУЈЕ ОГЛАС

за прикупљање понуда за реализацију екскурзије ученика у школској 20__/20__. години

V разредПутни правци:

(навести програм путовања)

Садржаји:

(навести шта је у плану да се обиђе)

Трајање и планирани број ученика: ___ дан/а (___ часова), са ___ планирана оброка, од ____ до ____ ученика.

Превоз:

наставак на следећој страни →

81

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

VI разредПутни правци:


Садржаји:



Превоз:

VII разредПутни правци:


Садржаји:



Превоз:

VII разредПутни правци:


Садржаји:



Превоз:


82

Об

раз

Ов

ањ

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Време извођења екскурзије: за све разреде од ______ до _____ 200_. године. Начин плаћања: најмање у __ једнаких рата, последња рата исплаћује се после обављеног путовања под условима који важе за износ гаранције; у цену морају бити урачунати и трошкови реализације свих садржаја (улазнице за музеје, галерије, трошкови водича, итд.); припадајући број гратиса на одређени број ученика. Понуда мора да садржи појединачну цену по ученику. Туристичке агенције могу преузети упутство за формирање понуде по овом огласу, ради учешћа у избору агенције за реализацију екскурзије, у року од седам дана од дана објављивања огласа у школи

у радним даном од ___ до ___ часова.

Туристичка агенција понуду може да поднесе за све разреде или само за одређени. Рок за подношење понуде је 10 дана од дана истека рока за преузимање упутства. Уз понуду туристичка агенција је дужна да приложи доказ о поседовању прописане лиценце министарства надлежног за послове туризма као и доказе о искуству у ђачком и омладинском туризму. Туристичка агенције доставља понуду у затвореној коверти са назнаком „за оглас – не отварати” на адресу (адреса школе)

Комисија ће избор најбољег понуђача за сваки разред посебно објавити у просторијама школе, дана _____ 20__ године у времену од ___ до ___ часова. Отварању понуде могу присуствовати представници понуђача. Школа нема обавезе према изабраном понуђачу ако се не испуне прописани услови из Правилника о измени Правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/2009) који се односе на број ученика чији су се родитељи изјаснили да им дете путује (најмање 60% од укупног броја ученика из разреда).


Број:

Датум:


(место у ком се школа налази)

83

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

окто

бар 2012.

Извор www.propisi.net

[email protected]

На основу члана 62. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/2009 и Правилника о измени Правилника о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник – Просветни гласник РС”, број 1/2009), доносим:

РЕШЕЊЕ O ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ПРИЈЕМ ПОНУДА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ЕКСКУРЗИЈА ЗА ШКОЛСКУ 20__/20__ ГОДИНУ

I. У Комисију за пријем понуда за организовање екскурзије првог, другог, трећег и четвртог разреда за школску 20__/20__ годину именују се: 1. _______________ – председник /директор/,2. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____,3. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____,4. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____,5. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____,6. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____,7. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____,8. _______________ – члан/представник Савета родитеља одељења ____. II. Задатак комисије из тачке I. овог решења је да:– обави јавно отварање понуда,– сачини записник о отварању понуда и достави га понуђачима у предвиђеном року и– изабере најповољнију понуду. ОбразложењеУ циљу спровођења поступка реализације Наставног плана и програма извођења екскурзије за школску 20__/20__ годину у складу са Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама, донето је решење као у диспозитиву. Доставити: – члановима Комисије и – архиви


Број:

Датум:

Директор:

84

Об

раз

Ов

ањ

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

ПЛАН И ПРОГРАМ ЕКСКУРЗИЈE - СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 1. Циљ и ЗаДаЦи еКСКУРЗијеЦиљ екскурзије је савладавање дела наставног програма културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу Школе, као и рекреативно-здравствени опоравак ученика. Задаци екскурзије су образовно-васпитни и здравствени и то:– упознавање ученика са историјским знаменитостима, насељима, градовима, као и привредним и географским карактеристикама посећеног крајолика,– развијање интереса за природу и изграђивање еколошких навика,– упознавање начина живота и рада људи у посећеном крајолику,– развијање позитивног односа према националним, културним и естетским вредностима, навикама, социјалним односима, као и схватање значаја здравља и здравих стилова живота и подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја.

2. СаДРжаји еКСКУРЗијеСадржаји екскурзије омогућавају остваривање плана и програма (наставног и ваннаставног) као дела Годишњег програма рада ____________________________ школе за 20__/20__. годину.

3. ПлаНиРаНи ОБУхВаТ УчеНиКаимајући у виду досадашње искуство да се ученици добро одазивају на позив за учешће на екскурзијама очекује се пријава преко 60% ученика.

4. НОСиОЦи ПРеДВиђеНих СаДРжаја и аКТиВНОСТиДиректор Школе, као руководилац екскурзије, носилац је припреме, организације и извођења плана и програма путовања.Директор Школе именује стручног вођу пута из реда наставника који остварују наставни план и програм.Стручни вођа пута припрема и изводи програм који се односи на остваривање постављених циљева и задатака и одговарајућих садржаја.Одељенски старешина задужен је за организационо-техничке послове око извођења путовања, координира реaлизацију садржаја и активности и стара се о безбедности и понашању ученика.

5. ТРајање еКСКУРЗије: ____ дана

6. ПУТНи ПРаВаЦ:


85

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

7. ТехНичКа ОРГаНиЗаЦијаОбавиће се у складу са Правилником о измени Правилника о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник РС - Просветни гласник”, број 1/2009) или Правилника о измени Правилника о наставном плану и програму за гимназију („Службени гласник РС - Просветни гласник”, број 1/2009).

8. НачиН фиНаНСиРањаекскурзију финансирају родитељи, односно старатељи ученика а средства прикупљена за ову намену уплаћују се на посебан подрачун Школе.

Директор:

НАМЕНА КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА „ЂАЧКОГ ДИНАРА” Намена коришћења средстава „ђачког динара” може бити само у функцији вишег квалитета образовања, што је једина законом дозвољена намена коришћења средстава стечених по овом основу.

Из образложења: Полазећи од тога да је, сагласно Уставу и закону, средње образовање бесплатно и да је одредбама члана 160. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 72/09) прописано да се средства обезбеђена, између осталог, учешћем родитеља ученика користе за виши квалитет образовања и то за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава и за остваривање програма који нису делатност установе, као и за исхрану и помоћ ученицима, Уставни суд је утврдио да одредба оспореног Правилника о стицању и расподели сопствених прихода, донација и „ђачког динара” Економске школе није у сагласности са одредбом члана 160. став 2. Закона. Ово из разлога што намене коришћења средстава „ђачког динара” предвиђене одредбом члана 7. Правилника (осигурање ученика, издавање годишњег извештаја школе, набавка књига за школску библиотеку и за награде ученицима, услуге фотокопирања, набавке ђачких књижица, сведочанстава, диплома, материјала потребног за полагање испита и др.) нису у функцији вишег квалитета образовања, а што је једина Законом дозвољена намена коришћења средстава стечених по овом основу. Напротив, ради се о наменама чије финансирање представља део економске цене за остваривање програма образовања и васпитања, која се, сагласно одредбама чл. 155, 157. и 159. Закона, по ученику, обезбеђује у буџету Републике Србије и јединице локалне самоуправе, на који начин се обезбеђује остваривање права на бесплатно основно и средње образовање.

(Одлука Уставног суда Србије, У-бр. 217/09 од 29. 4. 2010)

СУДСКА ПРАКСА

86

Об

раз

Ов

ањ

еle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

ПРИКУПЉАЊЕ СРЕДСТАВА „ЂАЧКОГ ДИНАРА” Прикупљање средстава „ђачког динара” може бити само на добровољној основи, а никако обавезујуће за родитеље.

Из образложења: Уставни суд је утврдио да из одредаба Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 72/09), којима се уређује финансирање установа образовања и васпитања, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, дакле и средња школа, произлази да ове установе средства за финансирање своје делатности могу да обезбеде и из сопствених прихода, а да финансијско учешће родитеља ученика представља један од начина стицања сопствених прихода установе. Стога, Уставни суд оцењује да одредбе Закона представљају правни основ за доношење оспореног Правилника о стицању и расподели сопствених прихода, донација и „ђачког динара” Економске школе и да је Школски одбор, као законом установљени орган управљања установом, био надлежан за његово доношење. Са друге стране, из одредаба члана 156. став 2. и члана 160. став 1. Закона, по оцени Суда, следи да је стицање сопствених прихода додатни и факултативни извор финансирања установа образовања и васпитања, при чему је учешће родитеља ученика у остваривању сопствених прихода установе, такозвани ђачки динар, својеврстан вид донације родитеља школској установи коју њихова деце похађају, с тим што се средства прикупљена по овом основу могу користити само за законом прописане намене. Из наведеног следи и оцена Уставног суда да прикупљање средстава „ђачког динара”, сагласно Закону, може да буде само на добровољној основи, а никако обавезујуће за родитеље. Ово не само из разлога што је донација по својој правној природи вид добровољног давања новчане или друге помоћи већ што би обавезност учешћа родитеља ученика у финансирању делатности установе било супротно одредби члана 91. став 1. Закона, која прописује бесплатно основно, предшколско и средње образовање и васпитање у установама чији је оснивач Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, а која се темељи на Уставом зајемченом праву на бесплатно основно и средње образовање из члана 71. став 2. Устава. С обзиром на изложено, Уставни суд је оценио да оспорена одредба Правилника није у складу са законом. Ово из разлога што се из садржине оспорене одредбе Правилника утврђује да њоме није уређено само када се, у техничком смислу, врши уплата „ђачког динара”, већ је наведеном одредбом у суштини предвиђена обавеза, а не могућност уплате „ђачког динара”. На овакав закључак Уставног суда недвосмислено упућује и сам одговор доносиоца оспореног акта у коме је наведено да је школа ученике слабијег имовног стања ослобађала уплате „ђачког динара” или им је омогућавала да га уплате „у више наврата” (што би требало да значи у више рата). Уставни суд указује да се из саме садржине оспорене одредбе не може утврдити да време одређено за плаћање „ђачког динара” значи и условљавање уписа наредне школске године његовом уплатом. Уставни суд сматра да би прописивање таквог услова или тумачење оспорене одредбе на такав начин било не само несагласно закону, већ би представљало ускраћивање Уставом зајемченог права на бесплатно образовање.

(Одлука Уставног суда Србије, У-бр. 217/09 од 29. 4. 2010)

СУДСКА ПРАКСА

88

ЕВР

ОП

СК

О П

РАВ

Оle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Унапређење жалбених поступака Препорука бр. R (95) 5* Комитета министара земљама чланицама о увођењу и унапређивању жалбених поступака у грађанским и привредним предметима

● Kомитет министара, у складу са правилима из члана 15(6) Статута Савета Европе, имајући у виду да Протокол бр. 7 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција”) захтева од држава да омогуће испитивање пресуда од стране вишег суда;● Сматрајући да жалбени посту пак мора бити предвиђен и у грађанским и привредним пред ме ти ма, а не само кривичним;● Узимајући у обзир проблеме који настају због пораста броја жалби и дужине трајања жалбених поступака;● Сматрајући да право на суђење у разумном року, према ставу 1, члана 6. Конвенције, свакоме може бити доведено у питање због ових проблема;● Свестан да неефикасни или неодговарајући поступци и злоупотреба права на жалбу од стране странака причињавају неоправдана закашњења и угрожавају углед судства;● Убеђен да су ефикасни жалбени поступци у интересу свих странака, као и спровођења правде;● Имајући у виду Препоруку бр. R (81) 7 о мерама за лакши

приступ суду, Препоруку бр. R (84) 5 о начелима грађанског поступка за унапређивање остваривања правде, Препоруку бр. R (86) 12 о мерама за спречавање и смањивање оптерећења судова и Препоруку бр. R (93) 1 о делотворном приступу правној заштити и суду за најсиромашније;

Препоручује да владе држава чланица усвоје или оснаже све мере које сматрају потребним за унапређивање жалбених поступака у грађанским и привредним предметима, а посебно следеће:

ГЛАВА IОпшта начела

Члан 1 – Право на судску контролуа) У начелу, треба омогућити да свака одлука нижег суда (првостепеног суда) буде подложна контроли вишег суда (другостепеног суда).б) Уколико је потребно да постоје изузеци од овог начела, сви такви изузеци треба да буду утемељени у закону и усклађени с општим начелима правичности.ц) Странке морају бити оба

вештене о праву на жалбу и о начину употребе овог права, као што је, на пример, рок у коме се мора поднети жалба.д) Судије вишег суда не смеју учествовати у поступцима у вези с предметима у које су били укључени у првом степену.

ГЛАВА IIОграничења судског надзора

Члан 2 – Мере које се пре дузи ма ју на нивоу првостепеног судаа) У начелу, спорна питања у предмету треба дефинисати у првом степену. Сви могући захтеви, чињенице и докази треба да се поднесу првостепеном суду. Државе треба да размотре усвајање закона или других мера у том циљу.б) У циљу омогућавања странкама да процене да ли да користе право на жалбу, као и у циљу смањења броја жалбених поступака, првостепе ни суд треба обавезати законом да даје јасна и исцрпна образложења својих одлука на лако разумљивом језику. У начелу, образложење није нужно за одлуке о неспорним

* Препоруку је усвојио Комитет министара 7. фебруара 1995. године

89

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Извор www.propisi.net

[email protected]

питањима и за пресуде пороте.ц) Првостепени суд треба овластити да дозволи, у од го ва рајућим околностима, извршење привремених мера, осим ако то за противну страну не значи ненадокнадиву штету или озбиљну повреду интереса или онемогућава из вр шавање правде у каснијој фази поступка.

Члан 3 – Недозвољени основи за жалбуДа би се осигурало да другосте пени суд разматра само одго варајуће предмете, држа ве треба да размотре преду зи мање свих или неких од следећих мера:а) изузети одређене категорије предмета, на пример, мале вредности;б) предвидети судско одобрење за покретање жалбеног поступка;ц) одредити посебне рокове за жалбу;д) одложити право на жалбу по одређеним питањима у току поступка до подношења главне жалбе на одлуку о суштини предмета.

Члан 4 – Мере за спречавање злоупотребе жалбеног поступкаУ циљу спречавања злоупотребе жалбеног поступка, државе треба да размотре преду зи мање свих или неких од следећих мера:а) захтевати од подносиоца жалбе да у раној фази поступка дâ образложење жалбе и одреди жалбени захтев;

б) дозволити другостепеном суду да, по једноставном поступку, на пример, без обаве шта вања друге стране, одбаци сваку жалбу за коју оцени да је очигледно неоснована, неразумљива или увредљива за суд; у оваквим случајевима могу се предвидети одговарајуће санкције, попут новчаних казни;ц) када је пресуда постала извршна, дозволити одлагање извршења само у случају када би се противнику извршења нанела ненадокнадива или озбиљна штета или би се потпуно онемогућило остваривање правде у каснијој фази поступка. У оваквом случају, мора се положити обезбеђење у висини износа досуђеног у пресуди.д) када је пресуда постала извршна, дозволити другостепеном суду да одбије да разматра жалбу у случају када жалилац не поступа по пресуди, осим ако не понуди одговарајуће обезбеђење или ако је првостепени, односно другостепени суд дозволио одлагање извршења;е) када непотребно одлагање настане кривицом странке, обавезати је да надокнади трошкове који настану услед тог одлагања.

Члан 5 – Мере за огра нича ва ње другостепеног поступкаДа би се осигурало да жалбе ис пи тује другостепени суд, државе треба да размотре

предузимање свих или неких од следећих мера:а) дозволити суду или странкама да потпуно или делимично прихвате чињенично стање како га је утврдио првостепени суд;б) дозволити странкама да захтевају пресуду ограничену само на неке аспекте случаја;ц) ако суд одобрава право на жалбу, омогућити суду да ограничи опсег жалбе, на пример, само на правна питања;д) ограничити увођење нових захтева, чињеница или доказа у другостепени поступак, осим у случају настанка нових околности или других разлога који су изричито прописани законом;е) ограничити расправу о жалби на образложене наводе жалбе, посебно када је суд овлашћен да у предмету поступа независно од предлога странака.

ГЛАВА IIIОстале мере за унапређење делотворности жалбених поступака

Члан 6 – Мере за унапређење ефикасности жалбеног поступкаДа би се обезбедило брзо и ефи касно разматрање жалби, државе треба да размотре предузимање свих или неких од следећих мера:а) не оптерећивати више судија него што је то неопходно за решавање предмета. Судија

© Council of Europe, преузето из Збирке одабраних препорука Савета Европе, Канцеларија Савета Европе у Београду, 2004.

90

ЕВР

ОП

СК

О П

РАВ

Оle

ge

ar

tis

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

по је динац може бити надлежан за решавање у неким или свим следећим правним стварима:

I о захтеву за одобравање права на жалбу;II жалби о повредама правила поступка;III у предметима мале вредности;IV на сагласан предлог странака;V у случају очигледно неоснованих жалби;VI у споровима из породичних односа;VII у хитним предметима.

б) с обзиром на то да је првостепени суд већ поступао у предмету, ограничити број писаних поднесака на најмању потребну меру, на пример тако што ће се свакој странци дозволити да другостепеном суду поднесе само једну групу поднесака;ц) у државама у којима је могуће одржавање усмене расправе у другостепеном поступку, омогућити странкама да споразумно захтевају да се пресуда донесе без расправе, осим ако је сâм суд не сматра неопходном;д) ограничити дужину трајања усмене расправе на крајње неопходну меру, на пример тако што ће се претежно користити писана форма поступања, односно писмени поднесци;е) када се одржавају усмене расправе, обезбедити да се оне окончају што пре могуће („начело концентрације усмених расправа”); суд треба да размотри предмет на основу спроведене расправе и донесе пресуду

одмах по њеном закључењу или у оквиру кратког временског рока предвиђеног законом;ф) захтевати строго по што вање рокова, на пример, у вези са подношењем докумената и осталих поднесака и прописати санкције за непоштовање рокова, као што су казне, од баци ва ње жалбе или не ра зма трање питања на која се односио постављени рок;г) обезбедити активнију улогу другостепеног суда у руковођењу поступком пре и за време расправе о предмету, на пример, приликом претходног испитивања жалбе или подстицања странака на поравнање;х) уредити поступање у хитним предметима, на пример, одлучити ко може захтевати убрзани поступак, по којим критеријумима ће се проценити хитност предмета, као и ко ће у оквиру правосудног система имати надлежност за по ступа ње у таквим предметима;и) унапредити контакте између суда, адвоката и осталих лица у поступку, на пример, тако што ће се организовати семинари са представницима другостепеног суда и адвокатских комора и омогућити расправа о томе како да се побољша поступак;ј) обезбедити одговарајућа техничка средства за другостепени суд, као што су телефакси и рачунари, као и за првостепени суд, како би се омогућила техничка обрада записника и одлука;

к) подстаћи ангажовање адвоката, односно професионалних заступника странака пред судом.

ГЛАВА IVУлога и деловање суда трећег степена

Члан 7 – Мере у вези са жалбама трећој судској инстанциа) Одговарајуће одредбе ове препоруке треба да се примењују и на „трећестепени суд”, тамо где постоји такав суд, надлежан за контролу другостепеног суда. Уставни судови или слични, не сматрају се таквим судовима за потребе ове препоруке.б) Приликом разматрања мера у вези с трећестепеним судовима, државе треба да узму у обзир да је предмет већ обрађен од стране два суда.ц) Жалбе трећој судској инстан ци треба да се користе у случајевима који по себно заслужују и треће судско пре и спи ти вање, на пример, предмети у којима би се постигло ново тумачење права или који доприносе

У државама у којима је могуће одржавање усме-не расправе у другостепе-ном поступку, омогућити странкама да споразумно захтевају да се пресуда донесе без расправе, осим ако је сâм суд не сматра неопходном.

91

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

уједначеном тумачењу права, или разматрању правних питања од општег интереса. Жалилац треба да буде обавезан да представи своје разлоге у прилог томе.д) Државе треба да размотре увођење система где ће трећестепени суд моћи директно да узме у разматрање одређени предмет, на пример, тако што ће му се проследити за решавање о претходном питању или путем поступка којим се заобилази другостепени суд. Овакви поступци могу бити погодни за правне ствари

које се тичу правних питања у којима је вероватна жалба трећој инстанци.е) Одлуке другостепених судова треба да су извршне, осим ако другостепени или трећестепени суд не дозволи одлагање извршења, или ако жалилац не положи одговарајуће обезбеђење.ф) Државе које не познају систем одобрења жалбе трећестепеном суду или које не омогућавају трећестепеном суду да делимично одбије жалбу, треба да размотре усвајање таквих система да ограниче

број предмета, који заслужују испитивање три судске инстанце. Законом се могу прописати посебни основи који би омогућили трећестепеном суду да своје испитивање ограничи само на одређене аспекте предмета, на пример, на одлучивање о дозвољености жалбе или на одбацивање појединих делова жалбе, по скраћеном испитивању предмета.г) У начелу, не треба дозволити изношење нових чињеница и доказа пред трећестепеним судом.

СУДСКА СТАТИСТИКА

За прва три месеца рада у 2012. години Апелациони суд у Београду остварио је следеће резултате (подаци се односе на све одлуке донете на нивоу Грађанског одељења):

Подаци за Грађанско одељење (другостепено) Вишег суда у Београду за 2011. годину:

Извор: Информатор о раду Апелационог суда у београду, ажурирано 1.6.2012. године

Извор: Информатор о раду Апелационог суда у београду, ажурирано 1. 6. 2012. године

Број

судија

Укупно у раду

Укупно решено

Укупнонерешено

Просечан број решених предмета по

судији

Просечно предмета у раду по

судији

Просечан прилив

предмета по судији у суду

35 8.564 2.381 6.183 22,68 176,66 24,24

Бројсудија

Нерешенина почетку

Примљени

Укупно у раду

Укупнорешено

Нерешено на крају

Нерешени на почетку

стари

Решени стари

Нерешени на крају

стари

25 22.300 17.184 39.484 18.126 21.358 2.038 2.346 4.355

92

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ



























92

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

93

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

Поставите питање на[email protected]

Исплате разних видова помоћи запосленима


Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду



На начин утврђен општим актом послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Према прописима који уређују спорт

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 54.206 дин.

Неопорезиво до 54.206 дин.

Неопорезиво до 30.975 дин. по случају

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 12%

Неопорезиво до 9.293 дин. месечно

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 17,9% + 17,9% и порез по стопи од 12%

Не опорезује се

Неопорезиво до 7.744 дин. месечно

94

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Остала примања


Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Додатак за одвојени живот

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Признају се у целини према приложеним рачунима

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10 година проведених у радном односу и четвртине зараде запосленог за сваку наредну навршену годину рада у радном односу преко 10 година проведених у радном односу. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Не опорезује се до 30% цене 1 l супер бензина по пређеном километру, највише до 5.421 дин. месечно


Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Не плаћају се пореске обавезе

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)


95

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.


Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба (одељак IV Програма за решавање вишка запослених...) („Сл. гласник РС”, бр. 64/2005... 6/2012)

Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Десет просечних зарада у Републици (тренутно, 585.030 дин.) за запослене који имају више од 10 година стажа осигурања, или у висини динарске противвредности 100 евра по години стажа осигурања

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Не опорезује се до износа из претходне колоне, а за лица старија од 50 година живота – без ограничења износа


● Радионица – Побијање правних радњи стечајног дужника и реорганизација у стечају, Агенција за лиценцирање стечајних управника, Београд

● Основна обука за интерну ревизију, Привреднa коморa Београда

● Стручно судијско саветовање, Златибор

● Нови приступ имплементацији стандарда ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 и OHSAS 18001:2007, Центар за пословно образовање и унапређење квалитета, Привредна комора Београда

● Презентација Мастер плана одрживог развоја руралног туризма Србије, Удружењe угоститељства и туризма, Привредна комора Београда

● Осигурање у туристичкој индустрији, Удружење угоститељства и туризма

● 3. Научно-стручна конференција „Коридор 10 – одрживи пут интеграција”

Календар догађаја...

1. И 2. ОКТОбАР 2012.

1–12. ОКТОбРА 2012.

7–10. ОКТОбРА 2012.

9. ОКТОбАР 2012. – ЈУН 2013.

16. ОКТОбАР 2012.

25. ОКТОбАР 2012.

96

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Брачни уговор

Закључен дана године у између: 1. (име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као будуће супруге, и 2. (име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као будућег супруга.

члан 1.

Уговарачи су будући супружници који су надлежном матичару Општине поднели захтев за склапање брака и исто је заказано дана године у .Будући супружници (даље: супружници) су се споразумели да своје постојеће и будуће имовинске односе уреде овим уговором.

члан 2.

Уговарачи своје постојеће и будуће имовинске односе регулишу на следећи начин:1. Посебна имовина1.1. Посебна имовина супружника пре закључења брака:Супруг , има у својини, на дан закључења овог уговора следећу непокретну и покретну имовину:

1 стан, површине ____ m2

1 пословни простор, површине ____ m2

Листа непокретне имовинеКомада Предмет Процењена вредност


брачни уговор

Корисни модели правних аката

97

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.


1 аутомобил марке „ ”

Листа покретне имовинеКомада Предмет Процењена вредност

(Навести имовину коју су супружници стекли пре склапања брака која представља њихову посебну имовину)

Супруга , има у својини, на дан закључења овог уговора следећу непокретну и покретну имовину:

1 кућа, површине ____ m2

1 воћњак, површине ____ ha

Листа непокретне имовинеКомада Предмет Процењена вредност

3 уметничке слике

1 аутомобил марке „ ”

Листа покретне имовинеКомада Предмет Процењена вредност

(Навести имовину коју су супружници стекли пре склапања брака која представља њихову посебну имовину)

1.2. Посебна имовина супружника после закључења брака:Супружници задржавају искључиво право својине на својој посебној имовини за време трајања брака.Имовина коју један од супружника стекне у току трајања брака, наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права, представља његову посебну имовину.Супружници су сагласни да међусобно користе ствари које чине непокретну и покретну имовину наведену у тачки 1.1. овог члана уговора.

98

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

У случају престанка брака престаје и међусобно право коришћења покретне и непокретне имовине другог супружника.

2. Заједничка имовина2.1. На покретну и непокретну имовину коју супружници стекну радом у току трајања брачне заједнице (остварени приходи, куповина, вођење послова домаћинства, старање о деци, старање о имовини, као и друге околности од значаја за одржавање или увећање вредности заједничке имовине) примењиваће се правило једнаког стицања (50% : 50%).

Изузетно:2.1.1. Имовина стечена игром на срећу у току трајања заједнице живота представља заједничку имовину, сем ако супружник који је остварио добитак то није остварио из своје посебне имовине.

2.1.2. Имовина стечена коришћењем права интелектуалне својине у току трајања заједнице живота у браку представља заједничку имовину, сем уколико не постоји посебан споразум супружника о другачијем начину стицања.2.1.3. Ствари за личну употребу једног супружника припадају му у искључиву својину без урачунавања у његов део, ако њихова вредност није несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине и вредност ствари за личну употребу другог супружника. За случај да је вредност ствари за личну употребу једног супружника несразмерно велика, оне припадају у искључиву својину супружнику са урачунавањем у његов део.2.1.4. Ствари за вршење заната или занимања једног супружника припадају му у искључиву својину са урачунавањем у његов део.2.1.5. Супружнику који након престанка заједнице живота у браку има државину над предметима домаћинства у трајању од три године, те ствари му припадају у искључиву својину са урачунавањем у његов део.

3. одговорност за обавезе3.1. За сопствене обавезе предузете пре или након склапања брака одговара супружник који их је предузео својом посебном имовином, као и својим уделом у заједничкој имовини.3.2. За обавезе предузете ради подмирења потреба заједничког живота у браку као и за обавезе које по закону терете оба супружника одговарају оба супружника солидарно својом заједничком и посебном имовином.3.3. Супружник који је из своје посебне имовине подмирио заједничку обавезу има право на накнаду од другог супружника сразмерно његовом уделу у заједничкој имовини.

члан 3.За све што није регулисано овим уговором примењиваће се Породични закон, Закон о облигационим односима и Закон о основама својинскоправних односа.


99

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

члан 4.Права на непокретној имовини која је предмет овог уговора уписаће се у јавни регистар права на непокретностима.

Будући супруг Будућа супруга

Потврђује се од стране суда у , да су уговарачи супруг из са ЈМБГ и л. к. бр. МУП-а и супруга из са ЈМБГ и л. к. бр. МУП-а , пред судијом суда у потписали овај уговор, пошто им је судија исти прочитао пре потписивања и упозорио их на последице које овај уговор производи.

Судија је посебно упозорио оба супружника (уговарача) да се овим уговором искључује законски режим заједничке имовине.

Наплаћена такса у износу од ( ) динара.

По примерак уговора, уручен је након овере, обема уговорним странама.

суд у

дана године.

И. Р. бр. М.П. Судија

100

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

уговор о доживотном иЗдржавању

1.

(име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као примаоца издржавања (у даљем тексту: Прималац издржавања), и

2.

(име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као даваоца издржавања (у даљем тексту: Давалац издржавања)

закључили су дана године овај уговор како следи:

члан 1.

Уговорне стране сагласно констатују да Прималац издржавања има година, да је слабог здравственог стања и тешко покретна, због чега јој је потребна свакодневна помоћ другог лица, да је породични пензионер с ниским примањима која нису довољна за задовољавање њених свакодневних потреба, да је удовица без деце и без ближе породице, те да Давалац издржавања већ више од годину дана станује с њом у стану и брине се о њој.

члан 2.

Прималац издржавања је власник стана број , на спрату стамбене зграде у ул. у , по структури , површине m², постојећи на кат. парц. бр. _____, уписан у лист непокретности бр.

КО .Прималац издржавања је власник стана из става 1. овог члана на основу Уговора о

овереног пред судом у под Ов. бр. од године.

члан 3.

Уговорне стране су се споразумеле да Давалац издржавања настави да живи у стану Примаоца издржавања у заједничком домаћинству и да води сву потребну бригу и негу о Примаоцу издржавања, а нарочито да је доживотно издржава на начин и под условима који ће јој омогућити пристојан живот према њеним годинама и здравственом стању и то: да се свакодневно брине о њеној исхрани, одећи и свој потребној нези до краја њеног живота; да јој у случају болести омогући потребну лекарску негу и набавку лекова о свом трошку; да је у случају смрти сахрани на начин који она одреди и подигне надгробни споменик.

Уговор о доживотном издржавању


101

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

члан 4.

Прималац издржавања се обавезује да се после њене смрти на Даваоца издржавања пренесе својина на стану број , на спрату стамбене зграде у ул. у , по структури , површине m², постојећи на кат. парц. бр. _____, уписан у лист непокретности бр. КО .

члан 5.

Давалац издржавања ће своје право из овог уговора обезбедити уписом у земљишне и друге јавне књиге.

члан 6.

Уговорне стране су сагласне да свака уговорна страна може тражити раскид овог уговора уколико се њихови међусобни односи толико поремете да постану неподношљиви.

члан 7.

Све трошкове у вези са закључивањем и овером овог уговора сноси Давалац издржавања.

члан 8.

Овај уговор је сачињен у пет истоветних примерака, један за суд и по два примерка за сваку уговорну страну.

члан 9.

Уговорне стране сагласно изјављују да све горенаведене одредбе овог уговора одговарају њиховој правој вољи па га стога и потписују, а потом ће приступити овери уговора код суда у ванпарничном поступку.

Прималац издржавања Давалац издржавања

102

таб

ел

е и

уз

ор

ци

leg

e a

rt

is ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ПРИВРЕДНИ СУД У Ст. бр. / Излучни поверилац: 1) , из , ул. ,

2) , из , ул. , Стечајни дужник: , са седиштем у , ул. .

ЗаХтЕв За иЗЛучЕњЕ иЗ СтЕчаЈнЕ маСЕПриЈава иЗЛучниХ ПовЕриЛаЦа

Решењем Привредног суда у , Ст. бр. / од . године, отворен је стечајни поступак над стечајним дужником , са седиштем у , ул. . На основу чл. 50. и 112. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009), у својству Излучних поверилаца, подносимо захтев да се из стечајне масе стечајног дужника излучи следећа непокретност и то: (опис непокретности). Право својине на предметној непокретности, а сходно томе и право на излучење исте из стечајне масе, Излучни повериоци заснивају на следећим доказима:1) Уговор о купопродаји непокретности Ов. бр. / од .године, оверен у

суду у ;2) Уговор;3) Доказ о уплати уговорених средстава у целости;4) Фотокопије личних карата излучних поверилаца. С обзиром на изнето, предлажемо да Стечајни управник Стечајног дужника, усвоји овај захтев за излучење предметне непокретности из стечајне масе и у што краћем року изврши повраћај исте Излученом повериоцу.

У Излучни повериоци

дана године

Захтев за излучење из стечајне масе

103

ww

w.leg

eartis.rsleg

e ar

tis ●

ОКтО

бАР 2012.

ПРИВРЕДНИ СУД У Ст. бр. / Стечајни поверилац: (пуно пословно име повериоца са обликом организовања) из (седиште повериоца) кога заступа (име и презиме законског заступника или пуномоћника повериоца),Матични број: (матични број стечајног повериоца)/ЈМБГ (за физичка лица).Пословни рачун бр. _____-___________-_____ код ___________ банке а.д. _________ (број рачуна и назив и седиште банке стечајног повериоца) Стечајни дужник: (пуно пословно име дужника са обликом организовања) из (седиште дужника) кога заступа

(име и презиме законског заступника или пуномоћника дужника)

ПриЈава Потраживања Привредни суд у отворио је стечајни поступак над стечајним дужником, решењем Ст. од године. Стечајни поверилац је за потребе стечајног дужника испоручио робу (ближи подаци о врсти и количини робе) у вредности од ______ динара, на основу закљученог Уговора о купопродаји робе бр. од године. Доказ: Уговор о купопродаји бр. од године, отпремница бр. од

године, Фактура тужиоца бр. од године. Како стечајни дужник и након више писмених опомена своју уговорну обавезу није извршио о њеној доспелости, поверилац предлаже да стечајни управник призна пријављено потраживање и стечајни суд донесе

ЗаКЉучаК I ПРИЗНАЈЕ СЕ потраживање стечајног повериоца према стечајном дужнику у износу од

динара, на име главног дуга, и износ од динара на име камате (према каматном обрачуну у прилогу пријаве потраживања).

Стечајни поверилац

Пријава потраживања

унакрсни поглед

порези и акцизе

радни односи и социјално осигурање

планирање и изградња

судски поступци

компанијско право

буџети

ауторско право и право индустријске својине

образовање

европско право

табеле и узорци

Documents

Lege Artis Oktobar 2012