1

LEČENJE VIDAna prirodan način

2

Naslov originala: Yoga for Your Eyes: Natural VisionImprovement Exercises, by Meir Schneider

Prevod: Stevan TomovićDistribucija: Metaphysica, 011/292-0062

3

Dr Meir Šnajder

LEČENJE VIDAprirodnim putem

4

BOLJI VID, ZDRAVIJE OČI

Većina nas zna da možemo poboljšatisvoje zdravlje i živeti duže tako što ćemo sezdravo hraniti, redovno vežbati, kloniti sestresa i pravilno odmarati. Međutim, kad suu pitanju naše oči, kao da smo naučeni da tunema pomoći. Retko ko veruje da postoji bilošta što može poboljšati naš vid i naše oči uči-niti zdravijim. Ipak, činjenica je da je ono štopomaže zdravlju našeg tela, isto tako dobro iza naše oči.

Oko nije tek neko mehaničko oruđe. Po -put svih drugih delova tela, i ono potpuno za-visi od stanja našeg uma. Danas je pakpo pularan stav, za koji ne postoje nikakvi do-kazi, da se vid može samo pogoršati, a da senikako ne može poboljšati. Statistika poka-zuje da ljudi sa lošim vidom nikada nisu po-boljšali svoj vid kasnije u životu; njihov vid sesamo sve više pogoršava. Ali, ova statistika bise umnogome promenila da smo učeni kakoda vodimo računa o zdravlju svojih očiju, i još

5

važnije, da smo znali da sami možemo po -bolj šati svoj vid.

ŠTA JE VID?Vid predstavlja sveukupnost osećaja, opa-

žanja i poimanja. Možemo reći da naša mrež-njača poseduje oko 126 miliona ćelijaoset ljivih na svetlost, koje stvaraju oko mili-jardu slika svakog minuta. Mozak ne može odsvih njih da stvori jednu jasnu sliku, već vršiselekciju: on zapravo odlučuje koliki deo slikećete videti, a koliki ne. Funkcija mozga je ve-likim delom u tome koliko će vaš vid bitidobar ili loš.

Zapadnjačka medicina teži ka tome da ig-noriše postojanje ovih složenih interakcija iz-među očiju i mozga. Ona se najviše bavilečenjem simptoma. Ako imate kataraktu, le-kari će vam otkloniti sočivo. Ako imate visokočni pritisak, oni će ga ublažiti. Ako imate lošvid, daće vam naočare. Oni ne zalaze dubljeu uzroke takvih stanja.

Ipak, kratkovidost, na primer, očito je re-zultat mentalnog stresa i činjenice da vašmozak svet vidi kao neko maglovito mesto.

6

Većina kratkovide dece dođu u takvo stanje utrećem razredu osnovne škole, kada prvo-bitno uzbuđenje polaska u školu opada i kadapočinju da uviđaju nepromenljive školskešablone u godinama koje su pred njima. Onikoji ne počnu da nose naočare tada, uglav-nom počnu onda kada krenu na fakultet, ka -da je neizvesna budućnost pred njima ina izgled večne studije.

S druge strane, dalekovidost se obično jav-lja kod 40-ogodišnjaka i 50-ogodišnjaka, kadaje najveća stopa razvoda brakova i kada seljudi pitaju: „Da li bih mogao da živim nekimdrugačijim životom?“ Nakon trideset godinarada sa problemima vida, nemam nikakvesumnje u to da je očni vid deo vašeg mental-nog stanja. Samo odbacivanje naočara nemože da poboljša vaš vid, već se morate po-zabaviti svojim celokupnim mentalnim,emo cionalnim i fizičkim stanjem.

Uzroci lošeg vidaProblemi sa vidom se obično ogledaju u

tome što se ili bliski ili daleki objekti slabijevide. Fizički čin gledanja stvari koje su blizu

7

razlikuje se od onog kod gledanja istih navećoj udaljenosti. Pogledajmo za primer kakokamera funkcioniše. Kada svetlosni zraci odposmatranog objekta dostignu sočivo ka-mere, oni moraju da se saberu tako da se fo-kusiraju na film iza sočiva. Da bi se to uradilo,treba da dobro podesite razdaljinu izmeđufilma i sočiva. U suprotnom, objekat neće bitifokusiran tačno na film i slika će biti zamag-ljena.

Na isti način i vaše oko treba da saberesvet losne zrake objekta koji posmatrate i daih fokusira na mesto iza sočiva. Umesto filmami imamo mrežnjaču – jednu mrežu nervnihćelija koja svetlosne zrake pretvara u neuron-sku informaciju. Ona se putem optičkog ner -va šalje do mozga. Kao što kamera menjarastojanje između sočiva i filma, tako i oko,samo što ono menja oblik sočiva.

Kada je cilijarni mišić, koji podržava so-čivo, opušten, sočivo je relativno ravno iomo gućuje gledanje udaljenih objekata. Akada je objekat koji posmatrate bliži od šestmetara, taj mišić se grči i sočivo poprima više

8

sferičan oblik. Ovaj proces se naziva akomo-dacija (pogledati sliku 1).

Kako neka osoba vidi, smatra se, zavisi odjoš jednog faktora – oblika očne jabučice.Nepravilan oblik očne jabučice smatra seuzrokom dva najčešća problema sa vidom:miopija i hiperopija. Miopija (kratkovidost)znači da osoba ne može jasno videti udaljeneobjekte, jer je njena očna jabučica previše ho-rizontalno izdužena. Zbog toga sočivo ne

9

Slika 1. Kako funkcioniše oko: kada je objekat blizu,sočivo menja oblik i postaje više sferično.

može da fokusira svetlosne zrake od udalje-nih objekata na mrežnjaču (pogledati sliku 2),dok to može kad je reč o bližim objektima.Hiperopija ili hipermetropija (dalekovidost)znači da osoba ne može jasno videti bliskeobjekte. U tom slučaju očna jabučica je pre-više sužena. Svetlosni zraci od udaljenih ob-jekata se fokusiraju na ispravan način, alisočivo ne može da sabere zrake pre nego štostignu do mrežnjače. Kada bi mogli da jeprođu, zraci bi se verovatno fokusirali izamrežnjače (videti sliku 3).

Prethodni pasusi dali su opis uslova podkojim nastaje loš vid. Ali zbog čega nastajubaš takvi uslovi? Jednom rečju, odgovor je na-

10

Slika 2. Miopija nastaje jer je očna jabučica previšehorizontalno izdužena. Sočivo ne može da fokusiraudaljene objekte na mrežnjaču, te je slika zamagljena.

prezanje (stres). Oči su osetljive na stres po -put svih drugih delova tela i na sličan načinreaguju. Dve komponente vizuelnog stresa –dugotrajno, napregnuto gledanje bliskih ob-jekata i vršenje radnji koje zahtevaju velik in-telektualni napor – često se javljaju is to vre-meno u školi i na poslu. Pojavom kompjuteraproblem se još više iskomplikovao, stvorivšijednu vizuelnu/umnu ponavljajuću defor-maciju zvanu sindrom kompjuterskog vida(computer vision syndrome ili CVS). Njenisimptomi su: napregnutost očiju, opšti umor,bol u vratu i ramenima, suve oči i poteškoćepri koncentraciji. Sam kompjuterski ekran

11

Slika 3. Hiperopoija nastaje jer je očna jabučica pre-više sužena. Sočivo fokusira bliske objekte za mrež-njače, te je slika zamagljena.

predstavlja vizuelni stresor. Pošto oko ni nakoji način ne može da odredi fokusno rasto-janje kompjuterskih piksela, ono se nađe utakvom stanju da cilijarni mišić neprestanopodrhtava bez ikakve svrhe. Vizuelni stresCVS-a može da prouzrokuje miopiju ili da jepogorša.

Mnoge od naših akcija i reakcija – kao iveći deo naše memorije – rezultat su mental-nih slika, svesnih i podsvesnih slika događajakoje imaju za nas određen emocionalni zna-čaj. Naše oči postaju napregnute čak i ondakada se te slike nalaze samo u našoj glavi. Svidogađaji na koje se one odnose nalaze se unašem mozgu, čiji su sastavni deo i oči. Zbogtoga, i zato što koristimo oči šta god da ra-dimo, oči snažno reaguju na naše misli i ose -ćanja. Pošto rade bez prekida i sa naporom,one su takođe veoma osetljive na fizički bol iumor.

Loš vid nastaje iz složenih uzajamnih dej -stava uma i tela. To je razlog zbog koga kadpočnemo da radimo na poboljšanju svog vidatreba da oprezno pristupimo takvom zadat -ku. To je takođe i razlog što tada počinjemo

12

otkrivati stvari o sebi kojih do tada nismo bilisvesni.

DR VILIJAM H. BEJTS – OFTALMOLOG VIZIONAR

Možda ste negde čuli za Bejtsovu metodu:serija vežbi za poboljšanje vida bez upotrebenaočara. Njen tvorac je dr Vilijam H. Bejts.Rođen je 1860. godine i diplomirao je na Ko-ledžu za lekare i hirurge Kornel univerzitetau svojoj 35. godini. Tri godine kasnije, bio jestažista u Kolumbija bolnici u Njujorku iradio kao lekar za uho, nos, grlo i oči (tada jeto bila jedna struka). Dr Bejts je radio kaoasistent, ali je otpušten nakon što je više putapodsticao svoje kolege lekare da ostave na-očare, za koje im je glavni oftalmolog očneklinike u bolnici rekao da moraju da ih nose.

Dr Bejts je koristio jedan instrument kojise zove retinoskop. Njime je mogao da pos -matra i najmanje promene na površini oka ina taj način da odredi prirodu i veličinu prob -lema sa vidom svojih pacijenata. Tokommno go godina, posmatrao je oči stotine pa-cijenata pri najrazličitijim aktivnostima,

13

emo cionalnim i fizičkim stanjima. Tada jeprimetio da njihove oči drugačije izgledajukada rade nešto što vole nego onda kada radenešto što ne vole; kada su umorni, zabrinutiili zbunjeni; i kada su skoncentrisani, uzbu-đeni, motivisani ili opušteni.

Jedno od otkrića dr Bejtsa je to da se jas-noća vida menja – kod iste osobe – sa dobrena lošu i obrnuto, u zavisnosti od njenog fi-zičkog i emocionalnog stanja. Zaključio je david nije nepromenljiva kategorija, već da seneprestano menja. Verovatno ste i iz ličnogiskustva primetili da vam je vid u nekim si-tuacijama bolji nego u drugim. Dr Bejts je bioprvi oftalmolog koji je napravio naučnu stu-diju o ovom fenomenu. Njegovo istraživanjeukazuje na to kako nastaje loš vid ili kako semože pogoršati svakodnevnim stresom. Ta-kođe je dokazao da se ti problemi mogu rešitipromišljenim i ispravnim negovanjem vida.

Dr Bejts je preminuo 1931. godine, pro-vevši svoj život u ispitivanju i razvijanju me-tode kojom bi se otklonila nepotreban patnjaljudi koji imaju probleme sa vidom. Ostao jenajpoznatiji po saosećanju i brizi za svoje pa-

14

cijente. Kada je jednom ugledao malo dete samalešnim naočarima, dr Bejts je rekao: „Ova-kav prizor učiniće da i anđeli zaplaču“.

Vežbe iz knjige „Lečenje vida - prirodnimputem“ zasnovane su na Bejtsovoj metodi, uzodređeno doterivanje i dodatke nastalih na -kon skoro tri decenije mog rada na lečenjusopstvenog slepila i pomaganju drugih kojiimaju problema sa vidom. Ove metode su sepokazale efektivnim u ispravljanju svih ref -raktivnih problema sa vidom (svaki problemkoji se tiče putanje svetlosti u oku), razro-kosti, slabovidosti i sličnih problema. One nemogu uvek skroz otkloniti neku bolest oka, alipomažu nastanku zdravijih očiju koje su ot -pornije na bolesti i sposobnije da se same iz-leče od svakog reverzibilnog stanja.

VEZA IZMEĐU UMA I TELABritanski pisac Oldus Haksli bio je uspešni

student i veliki obožavalac metode dr Bejtsa.Nakon što je primenjivao njegove vežbe da bise izlečio od svog delimičnog slepila, Hakslije napisao knjigu „Umetnost gledanja“ (The

15

Art of Seeing). U njoj je gledanje opisao kaoproces sastavljen od tri elementa, koji uklju -čuju oči, mozak i um. Rekao je da se gledanjesastoji iz sledećih stvari:

Opažanje – ćelije osetljive na svetlost pri-maju informacije o spoljašnjoj sredini putemsvetlosnih zraka – oko jedne milijarde bitovavizuelnih podataka po sekundi.

Selekcija – um ne može da se bavi svim vi-zuelnim podacima koji dolaze do očiju, testoga usmerava oči samo na određen broj po-dataka.

Poimanje – selektovani vizuelni podaci seregistruju i tumače u mozgu.

Poboljšanje vida iziskuje razumevanje slo-žene interakcije između očiju i uma. Takođemoramo naučiti kako da um usmerimo daradi u našu korist, a ne protiv nas. A jedna odnajvećih prepreka koju moramo prevazićijes te uverenje da se vid nikada ne može po-boljšati. Takvo uverenje može uzrokovati dane prepoznamo ili ne priznamo poboljšanjesvog vida kada se ono stvarno dogodi ili nasmože ubediti da jednostavno u određenim si-

16

tuacijama nećemo moći dobro da vidimo, teda ne treba ni pokušavati.

Nekada se naš vid može pogoršati jer oče-kujemo da tako bude, u situacijama kada ose -ćamo da će nešto izazvati naprezanje našihočiju. U vezi s tim, dr Bejts je napravio ekspe-riment sa svoja dva pacijenta: jednim sa od-ličnim vidom i drugim sa lošim vidom. Tre - balo je da samo gledaju u zid. Tokom eks -perimenta dr Bejts je pomoću retinoskopaposmatrao promene na površini njihovihočiju. Koliko god dugo da su gledali u zid, nijebilo promene na njihovim očima. Ali kada jedr Bejts na zid postavio optometrijsku tablu,oči pacijenta sa lošim vidom su se potpunoizmenile, a njegovi očni mišići su se snažnogrčili. Pacijent sa dobrim vidom je iskusiosamo male promene na očima, jedva pri-metne. Prvi pacijent je odmah, nesvesno pri-menio svoju naviku naprezanja da bi videoslova sa table.

Da biste poboljšali vid, treba da promenitesvoj način razmišljanja o gledanju, kao i samnačin gledanja. To jeste delimično težak za-datak. Vizuelne navike se ponekad teško me -

17

njaju; više smo vezani za svoj naviknuti načingledanja skoro od bilo čega drugog. Razlogtome verovatno je taj što se naša memorijaprevashodno sastoji od vizuelnih informa-cija. Kada smo jednom videli nešto na odre-đen način, mi ga baš takvog zapamtimo ipam timo ga nadalje kao takvog po svom se -ćanju. Mi itekako zavisimo od svog vida, po-gotovo oni koji imaju dobar vid. Kada takviljudi izgube svoj dobar vid, oni proživljaja-vaju pravu traumu i menjaju sav svoj pogledna život. U stvarnosti, takvi ljudi imaju veli-kog potencijala da povrate svoj dobar vid, jerse njihova memorija sastoji od oštrih, jasnihvizuelnih informacija.

Memorija i imaginacija su najvrednijasred stva za poboljšanje vida koja posedujeum. Na njih ćete naići u mnogim vežbama okojima se govori u ovoj knjizi. Sve što smoikada u životu jasno videli može se upotrebitikao stimulacija za poboljšanje vida. Svi zna -mo da je lakše jasno videti stvari koje su nampoznate. Na primer, neku nepoznatu reč, ko -ja se sastoji od nama poznatih slova, u po-četku ćemo teže pročitati nego neku poznatu

18

reč. Tako, možemo koristiti vežbe vizueliza-cije kako bismo iskoristili težnju našeg umaza povezivanjem jasnog vida sa onim što namje poznato. Takođe koristimo vizuelizaciju iliimaginaciju da stvorimo uslove koji nama od-govaraju. Na primer, kada zamišljamo pot -punu tamu ispred sebe, optički nerv reagujekao da stvarno vidimo takvu tamu, te na tajnačin prestaje da radi i odmara se.

Poput svake druge moćne prirodne sile,tako i um može da pomogne ili odmogne.Može nas ubediti da se vid nikada ne možepoboljšati ili nam može dati sve što je pot -rebno za njegovo poboljšanje.

VAŠE OČI I VAŠ MOZAKNajvažniji organ za vid je mozak. Oči i mo -

zak se čak sastoje od iste vrste tkiva. Našeosetljive oči reaguju i na najmanje mogućehemijske promene u mozgu, uključujući ione koje nastaju kao posledica određenogemocionalnog ili mentalnog stanja. Teorijekoje uzrok problema sa vidom traže u samojstrukturi oka nemaju mnogo dokaza, jer negovore o dubokim vezama između uma i tela

19

koje uzrokuju te strukturalne promene. Kon-vencionalna oftalmologija smatra da funkcijazavisi od strukture; zbog toga oni problemesa vidom uglavnom leče instrumentima ilioperacijama koje menjaju strukturu oka. Me-đutim, istina je da sav vid kreće od misli. Vašemisli određuju kako će vam oči funkcionisati,a način na koje one funkcionišu menja nji-hovu strukturu. Ako naučite kako da prome-nite svoj način razmišljanja, možete takođepromeniti i strukturu vašeg oka.

Kolika je kontrola mozga nad funkcijomvida vidi se iz toga što on daje smisao onimstvarima koje samo oko ne može da protu-mači. Na primer: fizika nam kaže da iako minormalno vidimo objekte koje posmatramo,oni su naopačke okrenuti na našem sočivu imrežnjači. Oči ne poseduju finkciju da sameokrenu sliku u ono što mi vidimo kao nor-malno. Mozak je taj koji treba sve da uredi, dastvori red u svetu. Sledeći začujuđi eksperi-ment ilustruje ovu tvrdnju na veoma živopi-san način.

Jednoj grupi pilota su date posebne na-očare zbog kojih su sve oko sebe videli nao-

20

pačke. Posle nekoliko dana, njihovi mozgovisu ispravili vid, i opet su sve mogli da videnor malno, čak i kroz te naočare. Dve sedmicekasnije prestali su sa nošenjem naočara, ionda su bez njih sve oko sebe videli nao-pačke. Neki od pilota su zapravo proživelinervni slom; ipak, vremenom, svima se vrationormalan vid bez upotrebe naočara.

Zapadnjačka medicina ne tretira ovu og -romnu povezanost vida i mentalnog stanja.Lečenje simptoma pomoću operacija, nao -čara i sličnog može samo privremeno pomoćiljudima da bolje vide, ali ubrzo potom dolazido slabljenja vida. A takvi oblici lečenja odr -žavaju na snazi mit o neizlečivosti vida, kojivas udaljava od toga da samolečenjem po -bolj šate isti. Samolečenje ne samo da je po-moglo hiljadama ljudi, već je i mnogo boljeod konvencionalnog lečenja kada je reč i ovidu i o poboljšanju sopstvenog zdravlja.

VAŠE OČI I VAŠE EMOCIJEVid isto tako ima dosta povezanosti i sa

čovekovim emocionalnim stanjem. Skorosva ki klijent sa kojim sam radio iskazivao je

21

snažne emocije – ponekad i vrlo snažna emo-tivna stanja – tokom terapije pobolj šanja nje-govog vida. Za razliku od toga, vid se uvekprivremeno pogoršavao pri snažnim negativ-nim emocijama. Ovo važi i za ljude sa dobrimvidom. Ako emocionalni stres duže traje, šte -ta naneta očima može ostati trajna.

Pogoršanje vida često nastaje zbog odsus-tva volje za pomnim sagledavanjem stvarioko sebe. Naše oči tada gube sposobnost dapogled „pomeraju“ sa jednog detalja na dru -gi, što za posledicu ima zamrznuti pogledzbog kojeg se naše oči strahovito naprežu. Ami, pak, kad smo pod nekim emocionalnimstresom, poslednje što želimo da uradimojeste da sagledamo sve detalje situacije ukojoj smo se našli. Tada je izgleda manje bol -no ako „sakrijemo pogled“ od realnosti kojuproživljavamo. Naš vid tako postaje nejasanu želji da nas zaštiti u emocionalnom smislu.Nažalost, naša tipična reakcija u takvoj situa-ciji jeste da naprežemo svoje oči da se pona-šaju kao i u običnim situacijama. Mi uzi ma-mo naočare da nosimo ili neke jače lekove.

22

Ako istegnete leđa jer ste pokušali da po -dig nite težak teret, nećete sigurno samo uzetipojas za leđa i nastaviti isto da činite. Ipak,ovo je upravo ono što mi činimo sa svojimočima. Radi zdravlja vaših očiju na duže sta -ze, bolje je dopustiti da imate slabiji vid to -kom kraćeg vremenskog perioda. To vremese koristi za odmor i ishranu vaših očiju, telai uma. Možda u savremenom svetu brzogtem pa življenja ovo izgleda kao teško ostva-rivo – ali, ako ignorišete upozorenja koja vamgovore o problemu sa vašim fizičkim i emo-cionalnim stanjem, rizikujete da zauvek ošte-tite sposobnost ispravnog funkcionisanjava šeg tela. Ako budete negovali svoj očni vidtokom tog kriznog perioda, on će povratitisvoj prvobitni kapacitet kada sve stvari u va -šem životu krenu na bolje.

23

OSNOVE „LEČENJA VIDA NA PRIRODAN NAČIN“

Naši preci su dobro koristili sva svoja čula,zajedno sa čulom vida. Gledali su u daljinu imogli su da primete tamo i najmanji pokretperifernim vidom. Njihove oči su se nepres-tano pomerale sa jednog detalja na drugi, odbliskih do dalekih objekata.

Nažalost, naša današnja realnost nije niblizu takvog stanja. Život nas otvrdnjava. Ka -da vredno radimo, mi naprežemo svoje telo igrčimo se. Kada čitamo ili radimo na kom-pjuteru, nas ne zanima čega ima u ostalomdelu prostorije. Dane na poslu provodimo zu-reći u stvari nekoliko centimetara ispred svognosa. Dnevno svetlo nas zaslepi kada iza-đemo napolje nakon što smo ceo dan radiliunutra; naprežemo se da vidimo u mraku.

Nabrojane loše vizuelne navike dovode donastanka „zamrznutog“ pogleda: zurenje kojenam u suštini ometa poveći deo vidnog polja.Pritom ne koristimo pun kapacitet i oštrinusvog vida koje posedujemo, tako da se vreme-nom mozak navikne na takvo ponašanje i fik -

24

sira oko samo za taj prostor. Na taj način sestvara tzv. predviđena realnost, kada očeku-jemo da vidimo samo određene stvari i to natačno određene načine. Tako nam ona na-meće vizuelnu memoriju kojom transformišenaša dotadašnja vizuelna iskustva.

Putem ove knjige naučićete kako da kodsebe razvijete ono što ja nazivam „lake oči“:oči kojima može sve da se gleda. Ovaj kon-cept „lakih očiju“ nastao je od ljudi koji su sebavili borilačkim veštinama. Pod tim izrazomoni podrazumevaju vrstu vida koja vam jepot rebna da biste mogli videti istovremenotri svoja protivnika koja dolaze iz različitihpravaca. Sa onim zamrznutim pogledommog li biste samo da gledate jednog po jed-nog, što bi veoma brzo dovelo do vašeg po-raza.

Lake oči se potpuno razlikuju od toga. Nji -ma se može obuhvatiti cela jedna prostorija,ceo jedan predeo, bez ikakvog naprezanja is -tih. Gledanje lakim očima je slično tome kadaidete u neku šetnju iz pukog zadovoljstva upokretanju sopstvenog tela, dok nesvesno sa-gorevate svoje kalorije i jačate svoje mišiće.

25

Lake oči upijaju sve stvari oko sebe, a ne po-kušavaju da ih „uhvate“; one se odmaraju, ane napinju se. Kod lakih očiju, proces gle-danja je isto toliko važan koliko i ono što segleda. Očito da je ovakav pristup životu mno -go bolji od onog na koji je većina nas navikla.

JEDINSTVO SA VAŠIM OČIMASavremeni čovek bi trebao da razvije želju

za ujedinjavanjem sa iskustvom, a ne da po-kušava da se odvoji od njega. Često puta u ži-votu pokušavamo da se udaljimo od stvar -nosti, postajući bezosećajni, potiskujući svojaosećanja ili želeći da zaustavimo vreme kakone bismo morali da se suočimo sa potencijal-nim nelagodnim promenama. „Jedinstvo sasvojim očima“ znači biti jedno sa svojim oči -ma: kuda one gledaju, tu smo i mi.

Kada postanemo jedno sa svojim očima,mi odbacujemo svoje predrasude i želimo daznamo šta naše oči stvarno proživljavaju. Po-činjemo da obraćamo pažnju na njih, da pri-mećujemo kada su umorne ili iziritirane. Kaošto bismo se ophodili prema svakom dobromprijatelju, tako treba i prema očima: odma-

26

ramo ih kada su naporno radile, a lagano ihtreniramo kada su postale slabe ili oštećene.

Sve vežbe u knjizi su zasnovane na ovimnačelima, zajedno sa sledećim uputstvimakoja treba pročitati tokom dana ili kad godvežbate. Primenite sledeće sugestije i vide -ćete da će vaše oči na neverovatan način rea-govati na pažnju koju im poklonite. Nikada ini pod kojim uslovima se ne naprežite dabiste nešto videli. Nemoguće je naterati sebeda bolje vidite – naprotiv, ako to budete činili,uništićete sav napredak koji možete postićivežbama. Umesto toga, obratite pažnju naono što možete videti i to upotrebite kakobiste bolje radili vežbe:

- Pustite da vaš vid bude onakav kakavjeste. Ako je zamagljen, ne pokušavajte da gaučinite jasnijim. Jednostavno, radite sa onimšto vam je na raspolaganju, i pronađite kojimentalni, fizički i emocionalni činioci utičuna promene vašeg vida. (Uzgred, ne morateda menjate te činioce; dovoljno je da posta-nete svesni koji su činioci u pitanju i prirodniproces promena će sam započeti.)

27

- Ne terajte sebe da radite vežbe koje vamne prijaju. O svakoj sumnji koju imate popri -čaj te sa svojim oftalmologom, i sopstvenomprocenom i intuicijom prilagodite programvežbi ličnim potrebama.

- Postavljanje ciljeva unapred može do-vesti do razočaranja i frustracije. Pravljenjeplana o vremenu kada treba doći do pobolj -šanja vida je kontraproduktivno. Pronađitesvoj tempo rada i držite se njega; ovo je si-gurno najbrži način za poboljšanje vida.

- Upamtite da oči interaguju sa vašim te -lom. Ako vas bole leđa, vrat vam je napregnutili se ne hranite dobro, vaše oči će reagovatina to gubljenjem svoje funkcije. Iskoristiteovaj program lečenja vida radi opšteg obnav-ljanja svog tela, uma i duha.

OSNOVNA NAČELA „LEČENJA VIDA NAPRIRODAN NAČIN“Postoje mnogi načini kojim možete po-

moći svojim očima. Neke od tehnika služesamo za tačno određen deo funkcije vida,neke služe za zdravlje očiju, dok druge za vašecelokupno zdravlje. Idealno je kada dnevno28

vežbanje obuhvati sva ova tri elementa, ali dabiste što bolje razumeli ovaj program, grupi-saćemo sve vežbe u tri osnovne kategorije:

- Relaksacija- Prilagođavanje svetlosti- Podešavanje vašeg vida

RelaksacijaOči su organi koji najviše rade, i ljudi koji

ih mnogo koriste brže postanu umorniji oddrugih. Ovo delimično objašnjava kako jedandaktilograf ne kraju radnog vremena možebiti umoran isto koliko i jedan drvoseča. Svo -je oči koristimo svakog trenutka dok smobud ni – obično oko 17 sati dnevno.

Zamislite u kakvom stanju bi bili vaši mi-šići ako biste ih koristili bez prestanka, svevre me dok ste budni. Ako kao većina nasimate posao koji zahteva da neprekidno iuporno koristite svoje oči, zamislite samo ka -ko bi se osećalo vaše telo ako biste hodali ceodan, svaki dan, i to pod nekim teškim tere-tom. Tako otrpilike izgleda pritisak na našeoči.

29

Možda mislite da svoje oči odmarate ne-koliko sati tokom spavanja. Činjenica je da setokom većeg dela sna naše oči ne odmaraju udovoljnoj meri. Dok sanjamo, optički nerv sestimuliše i naše oči se pomeraju ispod kapa -ka. Ustanovljeno da se mnogi ljudi ovako po-našaju nekoliko sati tokom noći. Pored toga,mnogi ljudi se ne odmaraju dok spavaju, većodržavaju aktivnost tela, naročito njegovoggornjeg tela i lica.

Idealno je kada biste mogli da poboljšatesvoj vid - i njegovom upotrebom i odmorom.Sve što radite sa očima treba da služi njimana dobro. Jedna od najvažnijih stvari kojumožete uraditi jeste da jednostavno dejstvu-jete protiv stvari koje obično štete vašimočima. A najlakši način da to postignete jesteputem relaksacije.

Vaše oči su sastavni deo vašeg tela. Nemo-guće je odmarati oči dok vam je ostatak telanapregnut. To je razlog što ovaj program-lečenja vida započinje samomasažom i dru-gim tehnikama relaksacije.

30

Prilagođavanje svetlostiSvetlost je prevozno sredstvo svih vizuel -

nih informacija do vaših očiju. Ljudi koji naj-veći deo svog vremena provode radeći na polju na blistavoj, prirodnoj svetlosti, imaćebolji vid od onih koji su skoro stalno u kući.To je tako jer su ovi prvi naviknuti – a i odgo-vara im – jače svetlo. Oni primaju i koristesvetlost u svoj njenoj punoći. Što više vre-mena provedemo pod slabim, neprikladnimi veštačkim osvetljenjem, naše oči će težemo ći da se izbore sa prirodnom svetlošću.Tada će nam normalni sunčevi zraci izgledatikao da nam je neko uperio reflektor u lice.

To se delimično dešava zbog toga što kadasmo u zatvorenom prostoru mi prisiljavamosvoje zenice da stalno budu raširene; one sešire što je moguće više kako bi primile svusvetlost koju mogu primiti. Očni mišići seonda skupljaju kako bi smanjili bol od od-sjaja. Mnogi ljudi se stoga danas šetaju sa na-očarima za sunce ili stalno i nesvesno žmir -kaju očima kako bi se zaštitili od „prejake“prirodne svetlosti.

31

Žmirenje donekle pomaže očima, ali priv-remeno. Međutim, na duže staze, njegoviefek ti su vrlo štetni za vid. Ono uzrokuje da seočni mišići stalno grče, što dalje menja oblikočne jabučice. Takođe i velikim delom sma -nj uje periferno vidno polje, prisiljavajući očida ostanu fiksirane za vrlo mali prostor. Na-očare za sunce su u ovom slučaju od pomoćiisto koliko i invalidska kolica za osobu kojaima slabe mišiće noge: one nam pružaju tre-nutno olakšanje, ali na kraju služe samo dajoš više oslabe sposobnost očiju da se izborisa svetlošću.

Naravno, ja ne kažem da treba da se za-uvek otarasite svojih naočara za sunce. Mož -da će vam zatrebati ako se nađete u situacijida vozite kola prema zapadu tokom zalaskasunca. Ali, ako redovno budete radili pouput stvima iz ove knjige, biće vam sve manjepotrebne. Vaše oči će tada primati više svet-losti, sa sve manje tegoba. Vaše zenice ćepostati fleksibilnije, moći će brzo i lako da sešire i skupljaju, čineći prelazak iz tamnog usvetlo manje bolnim. Nećete više žmirkati i

32

vaše vidno polje će se proširiti. Više vas nećezaslepljivati dnevna svetlost.

Podešavanje vašeg vidaLjudi sa lošim vidom uglavnom čine dve

pogrešne stvari koje dovode do neuravnote-žene upotrebe očiju: dopuštaju da jedno okoima dominantniju ulogu i koriste se samocentalnim vidom, dok zanemaruju periferni.Ovakvo ponašanje je naravno nesvesna rad-nja, ali se ono može promeniti svesnim treni-ranjem.

Većina nas ima jedno oko koje je bolje oddrugog. Oni koji pate od miopije znaju za ovupojavu, zato što lek koji uzimaju obično višepomaže jednom oku. Kada jedno oko ima do-minantniju ulogu, to je isto kao kada bismokoristili samo nekoliko mišića za određeniposao koji iziskuje upotrebu celog tela. Sla-bije oko koje se manje koristi postaje još sla-bije, a jače oko radi dobro bez prestanka, svedok i ono ne počne gubiti svoju snagu.

Rad sa perifernom vidom je tesno povezansa uravnoteženjem između jačeg i slabijegoka. Kada gledamo ispred sebe sa oba oka,

33

lako je nesvesno dopustiti da jedno oko obav-lja sav posao. Međutim, kada se koristimo pe-rifernim vidom, mi time stvaramo vidno poljeza svako oko pojedinačno, te ćemo tako i lak -še primetiti ako jedno oko ne funkcionišekako treba. Vežbanje sa perifernim vidom ta-kođe pomaže da se odbace loše navike kojeste možda usvojili pri preteranom korišćenjusamo centralnog vida. Još jedan odličan raz-log što treba upražnjavati periferni vid jestetaj da se time poboljšava noćno osmatranje –upotrebljavaju se pritom iste ćelije mrež-njače.

Savremena optometrija samo 70% perifer-nog vida smatra za normalan – drugim re či -ma, većina nas ne iskorišćava 30% svog vida.Drevni Rimljani su imali zabave u amfiteat-rima u kojima su njihovu pažnju odvlačili ob-jekti sa različitih mesta u širokom vidnompolju. Za današnje vrste razonode uglavnomje potrebno da gledate pravo ispred sebe: utelevizor, bioskopsko platno ili pozornicu.Preterana upotreba tog centralnog vida uzro-kuje povišen očni pritisak: tečnost stiže u okobrže nego što ono može da se osuši, poste-

34

peno stvarajući pritisak na optički nerv. Dru -go ime za ovo stanje jeste glaukom.

OPREZ: MOLIM VAS PROČITAJTEOVO PRE NEGO ŠTO POČNETE SA

VEŽBAMAAko se budete držali uputstava iz ove

knjige sve će ići na bolje. Ovde opisane vežbenemaju nikakvih neželjenih dejstava, niti na-nose štetu drugim delovima tela i uma. Me-đutim, treba biti malo oprezan pri vežbama,radi zaštite očiju. Ako ne obratite pažnju nadole navedena upozorenja, nećete uspeti daiskoristite sve prednosti ovog programa. Mo -lim vas, uvek pre nego što počnete sa vežba -ma, izdvojte malo vremena da pročitate ovopoglavlje, makar tokom prvih nekoliko dana.Onda kada se vaše oči bude privikle na ovenove aktivnosti, vi ćete se sami, automatski,kloniti kontraproduktivnih i rizičnih radnji.

- Molim vas, skinite svoje naočare, na-očare za sunce ili kontaktna sočiva dok bu-dete radili bilo koju od vežbi.

35

- Ako nosite naočare ili kontaktna sočiva,ne očekujte da ih se otarasite u toku nekolikodana. Vremenom ćete osetiti da vam trebaslabija dioptrija, a moguće da vam više i nećetrebati; ipak, treba da ih koristite kad žmirite(škiljite) ili se naprežete tokom nekog rada iličitanja. Ako u vašoj vozačkoj dozvoli piše damorate nositi naočare, nosite ih sve dok nebudete položili test za vid. U drugim slučaje-vima, probajte po malo da gledate bez na-očara ili sočiva, kako budete nastavili sa pro g-ramom.

- Pri vežbi „izlaganja suncu“ iz ove knjigetreba da svoje lice upravite prema suncu.Uvek pritom treba da skoro potpuno zatvo-rite oči (da budu poluotvorene), jer čak ninajzdravije oči ne mogu da izdrže toliku ja-činu svetlosti. Svrha ove vežbe jeste da na-vikne vaše zenice da se lako prilagođava jakojsvetlosti i potpunoj tami. Za to vreme, nep-restano okrećite svoju glavu ili gornji deo telaza celih 180 stepeni, kako biste sprečili ošte -ćenje mrežnjače.

- Nikad se ne izlažite suncu preko stakla –bilo da je reč o sočivu ili prozoru. Sve vrste

36

stakla uvećavaju intenzitet sunčevih zraka,što može da ošteti vaše oči.

- Ako tokom vežbe izlaganja suncu poč -nete da osećate glavobolju, mučninu ili vrtog-lavicu, odmah prestanite sa vežbom i sklonitese sa sunca – možda je svetlost previše jaka zavas ili možda je vaše telo dehidriralo.

- Ako imate glaukom, vežbu „dlanovanja“ograničite na 4-5 minuta. U suprotnom, mo -že doći do povišenja očnog pritiska. Možete,pak, raditi tu vežbu u kratkim intervalima, aliviše puta dnevno.

- Molim vas da shvatite da vežbe koje bu-dete naučili nisu samo mehaničkog karak-tera, a da za to vreme možete razmišljati obilo čemu. Ovo je rad koji uključuje um i telo,koji će doprineti dubokim promenama u va -šim vizuelnim navikama – u vašem sveukup-nom načinu posmatranja sveta oko sebe.Ob ratite pažnju na to kako se vaše oči osećajutokom vežbi. Važno je da vežbe radite obaz-rivo, kako biste postepeno razvili osećaj pokojem ćete znati šta vašim očima treba u od-ređenom trenutku.

37

OPUŠTANJE TELANemoguće je opustiti neki deo svog tela –

na primer, oči – dok su ostali delovi napeti.Zbog toga je veoma važno da pre nego što po-čnete sa programom lečenja vida iz ove knji -ge, uvek odradite bazične vežbe opuštanja.

Tokom svih vežbi opisanih u ovom prog -ramu, treba da dišete polako i duboko kroznos. To pomaže i mentalnom i fizičkomopuš tanju, a takođe obogaćuje vašu krv ki-seonikom koji je potreban vašim očima da bifunkcionisale na najboljem mogućem nivou.

Prvo, isprepletite svoje prste; palčevi dabudu okrenuti prema vama. Onda, počniteda kružite rukama, ispružajući ih koliko naj-više možete, ali bez naprezanja. Uradite ne-koliko krugova u smeru kazaljke na satu, apotom nekoliko u suprotnom smeru.

Stanite okrenuti prema zidu i ispružiteruke tako da vam laktovi budu pravi, a dla-novi da stoje ravno prema zidu. Iz tog polo-žaja se naginjite prema zidu, pomerajućigru di napred-nazad 10-15 puta. Laktovi trebada ostanu pravi. Radite tako da vaše grudi vo -

38

de pokret, a ne trbuh, ramena ili vrat. Tokomvežbe, vaše grudi će se naći u tri različita po-ložaja: ispupčenom, neutralnom i uvuče-nom. Zadržite se pri svakom od položaja,lagano pomerajući glavu pri svakom od njih.

Potom se udaljite od zida i ponovo ispre-pletite prste, samo sada da vam plačevi buduokrenuti od vas. Ponovite vežbe kruženja kojeste već radili.

SAMOMASAŽAMasaža treba da bude deo svakodnevne

nege vaših očiju. Naročito je blagotvornotokom središnje faze vežbe sa očima – vide -ćete da se postižu mnogo bolji rezultati u nje-nom drugom delu, nakon masaže. Masažastvara osećaj lakoće pri gledanju i povećavadotok krvi ka očima. Ova uputstva su za sa-momasažu, ali profesionalna terapija masa-žom je još bolja. Ako imate masera, recite muo ovim uputstvima.

Uradite što više sledećih vežbi pre negošto počnete sa vežbama za oči. Kada radite nasvom vidu, potreban je visok nivo svesti, i od

39

ogromnog je značaja ako počnete sa tim ra -dom onda kada vam je i telo u dobrom stanju.

Uputstva- Skinite naočare i kontaktna sočiva.- Tokom masaže dišite polako i duboko

kroz nos.- Koristite se obema rukama.- Prvo istrljajte ruke kako biste ugrejali

prste.- Neka vaši ručni zglobovi ostanu labavi.- Pri masaži, dodiri treba da budu blagi, ali

pritom vi zamislite da prsti sežu duboko.

Masaža licaIdelano je da samo lice masirate najmanje

30 minuta. Masiranje celog lica povećava cir-kulaciju oko vaših očiju.

Istrljajte ruke da bi se ugrejale i potomnež no masirajte lice vrhovima prstiju. Kasnijetreba malo jače pritiskati lice, kako se i mišićibudu zagrevali. U početku, pritisak treba dabude onoliko jak koliko je potrebno da shva-tite da li je tačka pritiska samo napeta ilibolna, ali ne treba pritiskati toliko jako da bol

40

postane još veći. Utrošite bar nekoliko mi-nuta za svaki deo lica, primećujući kakavosećaj imate pri dodiru i kakav efekat onostvaruje. Možete iskustiti veliki napon ili bol,površnu ukrućenost, ugodan osećaj olakšanjaili utrnulost (što isto spada u osećaj).

Počnite od vilice. Masirajte sve, od bradeputem vilične kosti, do predela oko i iza ušiju.Pritom možete otvarati i zatvarati usta da bise jaki vilični mišići istezali i opuštali. Ovo vasmože naterati da zevate, što slobodno i mo-žete da učinite; ono deluje veoma opuštajućeza vaše lice. Masirajte celo lice, istovremenojednom rukom jednu, drugom ruku drugustranu.

Onda, masirajte predeo od nosne kosti,preko jagodica do slepoočnica. Činite topreko jagodica, sve od nosa do ušiju. Osetitemišiće kako se opuštaju ispod vaših prstiju.Pronađite bolne tačke i masirajte ih kružnimpokretima vrhovima prstiju, sa malo jačimpritiskom.

Masirajte i od nosne kosti ka obrvama,iznad, ispod i direktno njih. Kako to činite,veoma blago istegnite kožu i mišiće ispod nje.

41

Kada budete ponovo radili ovo sa masažomlica, postepeno povećavajte broj tih istezanja.Masirajte predeo iznad obrva najmanje 20puta i isto toliko same obrve. Nemojte masi-rati predeo ispod supraorbitalnih kostiju(kostiju gde se nalaze obrve).

Osetite žljebiće na obrvama dok masirate.Mišićna napetost će se pod vašim prstimaosećati kao tvrd, žilav ili vlaknast predeo. Ma-sirajte ga kružnim pokretima vrhovima prs -tiju. Bolne tačke oko obrva su često prisutnekada postoji naprezanje očiju kod miopije,glaukoma ili problema sa mrežnjačom. Moguse pojaviti i iznad nosa kada jedno oko imadominantniju ulogu.

Masirajte određeno vreme i predeo iz-među obrva, jer on postaje veoma napregnutusled čina posmatranja. Potom masirajte ši -rim pokretima svoje čelo, kao i malim kruž-nim pokretima svoje slepoočnice, samo ve -oma blago (nemojte ih pritiskati previše).Nas tavite sa masažom od slepoočnica kaskal pu, pritom zamišljajući da napetost ot-klanjate od svojih očiju.

42

I na kraju, masirajte ceo skalp velikimkružnim pokretima celom površinom ruke, ipotom vrhovima prstiju. Pritiskajte naborekože na skalpu, počev od mesta koja su najo-puštenija pa nadalje. Na ovom predelu mo-žete slobodno jače masirati. Probajte da či -nite tako kao da odvajate skalp od svoje lo-banje. Zahvatite svoju kosu i blago je povu-cite. Lagano pročešljajte kosu rukom.

OPUŠTANJE VRATA, GLAVE I RAMENABilo bi poželjno da budete u ležećem po-

ložaju za sledeće vežbe, jer se vaše telo boljeopušta kada se previše ne suprotstavlja siliZemljine teže. Inače, možete ih raditi i u se-dećem ili stojećem položaju.

Zatvorite oči i opustite svoje lice – naročitovilice, jer one automatski postaju napregnutetokom dublje koncentracije. Okrenite glavuna stranu i nežno vrhovima prstiju prolazitepreko jedne strane vrata, tj. bočnog pregibačavrata (mišić) koji polazi od uveta i završava sekod grudne i ključne kosti. Ovaj mišić snosivelik deo tereta glave, te je njegovo opuštanjeod vitalnog značaja za zdravlje vaših očiju.

43

Bočni pregibač vrata može postati napregnutkao i bilo koji drugi mišić (neki ljudi ga me-šaju sa jednom kosti kada ga dodiruju), takoda mu treba posvetiti posebnu pažnju.

Masirajte taj mišić celom dužinom, lini-jom kojom osećate napetost. Opipajte, dodi-rujte i masirajte – u početku nežnije, a ondasve jače kako mišić počinje da omekšava. Ve-rovatno ćete pritom pronaći nekoliko bolnihili napregnutih mesta. Ne dirajte previše tamesta, jer su ona verovatno toliko bolna da ćese samo odupirati dubljoj masaži. Umestotoga, masirajte ih nežno, a jače onaj predeooko njih. Onda okrećite glavu sa jedne nadrugu stranu da biste videli da li postoji raz-lika između njih. Uvidite tu razliku i potompočnite sa masažom druge strane vrata.

Zamislite da vam neko pridržava glavu i daje pomera umesto vas, tako da se ona veomalagano i nežno pomera sa jedne na drugustranu. Dopustite da ode na stranu u tolikojmeri da možete osetiti istezanje vratnih mi-šića sa strane, vilice i ramena. Kada vrat poč -ne da vam se opušta, počnite polaganoot varati usta. Otvorite ih širom što više mo-

44

žete bez naprezanja, i potom pustite da sezat vore, pritom i dalje pomerajući glavu sajedne na drugu stranu. Obratite pažnju kojise mišići pokreću tokom ove vežbe: osim vi-lice, gde još osećate istezanje?

Uz pomeranje glave i otvaranje usta poč -nite i da trepćete, polako i ritmično. Ovo jeujedno i odlična vežba za koordinaciju, jervam se glava, vilice i očni kapci pomeraju is-tovremeno, samo pri različitim brzinama.Ako vam je teško da ovo radite, probajte da sene usredsređujete na tu poteškoću, već na sveono što osećate u različitim delovima tela to -kom rada. Radite tako nekoliko minuta i vi-dite da li ste doživeli neko olakšanje odna petosti lica i očiju. Ako ne, vidite da li ose -ćate samu napetost. Mnogi ljudi sve vremeimaju tu napetost, ali nikad je ne osetestvarno. Pored toga, tako može doći do po-goršanja vida.

Kada ste malo opustili vratne mišiće, mo-žete početi sa kruženjem glave. Važno je prvoopustiti vrat, jer ako radite sa napregnutimvratom, može doći do vrtoglavice ili muč -nine. Kružite glavom polako, praveći male

45

krugove. Ako ovo činite u ležećem položaju,ne morate dizati glavu da biste učinili punkrug. Samo zamislite da ocrtavate pun krugsvojom bradom ili nosem; to će biti isto tolikovaljano.

Možda ćete hteti da brzo počnete sa veli-kim krugovima, pokušavši da otklonite nape-tost koju osećate u vratu i ramenima. Prob -lem sa ovakvim činom je u tome što ga vašetelo tada doživljava kao stres, i odupire mu se.Zbog toga, počnite sa malim krugovima.

Dodirnite najviši pršljen koji možete do-segnuti, onde gde se spajaju lobanja i vrat, izamislite da je on centar krugova koje pravitesvojom glavom. Ti nežni pokreti ne samo daopuštaju vratne mišiće, već i kičmene pršlje-nove oslobađaju napetosti, čineći pokretevrata lakšim i tečnijim. Napravite najmanje100 ovih laganih, malih krugova, i ne zabora-vite da promenite smer kruženja glavom pos -le svakih 10-15 krugova.

46

VEŽBE ZA OČI

PODEŠAVANJE MIŠIĆA OKO VAŠIHOČIJUPrva tehnika je osmišljena sa ciljem da po-

veća fleksibilnost i snagu mišića oko vašihočiju, i da ih osposobi za pomeranje sa lako-ćom u svim pravcima.

Počnite tako što ćete oba oka istovremenovrteti u krug. Ako vam to predstavlja poteš -koću, možete pratiti prst ispred očiju i kružitinjime, mada je bolje da to činite bez ove po-moći. Takođe, pomerajte oči levo-desno igore-dole. Ako vam bilo šta bude naročitoteško, radite polako ovu vežbu.

Vrhovima prstiju dodirnite svoje čelo napredelu odmah iznad očiju dok radite vežbu.Da li osećate kako vam se mišići pomeraju?Pa, ne bi trebalo. Pokušajte da ih opustite, iradite vežbu sve dok ti mišići ne prestanu dase pomeraju. Možda bi samo trebalo da pra-vite manje kolutove očima; u stvari, proveritekoliko male možete da činite.

Potom, zatvorite oči i slobodno zamišljajteda vam se oči vrte u krug, bez ikakvog napre-

47

zanja. Može pomoći ako zamislite točak kojise kotrlja ili gramofonsku ploču koja se vrti.Onda otvorite oči i ponovo ih vrtite u krug,samo ovog puta zamišljajte da se samo zeniceokreću u krug.

Dalje. Zatvorite oči i nastavite sa vežbom,ali zatvorenih kapaka. Ovo možda bude teže,pošto su pokreti tada mnogo više ograničeni.Blago dodirnite kapke dok radite vežbu i ose-tite pokrete ispod njih. Vidite da li vam jetokom vežbe ostali deo lica napet. Ako je toslučaj, pokušajte da ga opustite. Posle ovogabiće vam mnogo lakše da radite istu vežbuotvorenih očiju.

DLANOVANJEOva vežba od izuzetnog značaja će vas to-

liko opustiti da će pojačati efekat svih ostalihvežbi. Ona će da:

- odmori vaš optički nerv- opusti vaš nervni sistem- poveća cirkulaciju oko vaših očiju.Pasivni odmor vaših očiju tokom spavanja

nije dovoljan da bi ih mogao potpuno opus-titi. Vašem oku je potrebna svesna, aktivna

48

relaksacija koja se postiže dlanovanjem. Nemožete nikad učiniti previše dlanovanja ili gapreviše dugo primenjivati, osim u slučaju daimate glaukom ili povišen očni pritisak (videtipoglavlje „Oprez“). U svim ostalim slučaje-vima, radite vežbu dlanovanja najmanje 15-30 minuta nekoliko puta dnevno.

Skinite sat i nakit sa svojih ruku. Zamračitesobu i sednite za sto na jastučetu. Ako želite,možete i sesti na pod oslonjeni na zid, stavi-viši laktove na svoja kolena. Takođe, možetei da legnete na bok, stavivši jednu ruku i glavuna jastuk. Za lakat druge luke uzmite još je -dan jastuk. Poenta svega je da držite ruke naočima bez naprezanja bilo kog dela tela i bezpritiska na oči i lice.

Zagrejte ruke tako što ćete ih istrljati jednuo drugu ili o grudi, stomak ili butine. Opustiteramena i protresite ih malo. Zatvorite oči.Stavite nežno svoje ruke na lice tako da vamdonji deo dlana bude na jagodicama, i po-krijte oči dlanovima. Ruke zapravo ne trebada vam dodiruju oči.

Sada počnite da zamišljate mrkli mrak is-pred sebe. U stvari, moći ćete to da uradite

49

samo ako vam je optički nerv opušten. Kakobudete napredovali u dlanovanju, bićete svebliži tom cilju. Pokušavajte da vidite samotamu, a kako god ona izgledala, biće u redu.Samo nemojte preterivati u tome. Kontrapro-duktivno je da se naprežete tokom dlano-vanja.

Zamislite da se sve polako pretvara u ta -mu. Ako želite, možete početi od sebe. (Ako,iz bilo kojeg razloga, ne volite crnu boju, za-menite je sa nekom drugom tamnom, mrač-nom ili tamnoplavom.) Skroz se opustite,pus tite na volju svojoj mašti, i vidite kako seosećate. Možete zamisliti da su vaše oči crneboje ili da vam je glava takva. Kao i vaš vrat,grudi, stomak, pa butine, kolena, listovi, sto-pala. Sve stvari u vašoj sobi postaju crne.Tama se širi i izvan sobe, celu kuću obuhvata,širi se sve više i više. Ceo svet se obavija ucrnu boju. Slobodno sami smislite šta će sesve pretvoriti u crno. Neka vam to bude po -put igre.

U isto vreme, osluškujte svoje disanje. Di-šite kroz nos duboko, polako i ravnomerno.Što budete sporije disali, tim bolje. Dok tako

50

zamišljate da je sve oko vas crne boje, osetitekako se vaš trbuh i leđa šire dok udišete, od-nosno, skupljaju kad izdišete. Treba da izdi-šete sporije nego što udišete. Zamislite sadada su vam oči opuštene. Osetite kako vam segrudi, srednji deo leđa i rebra šire i skupljajudok dišete. Onda isto tako čini i vaš vrat. (Pos -toji velika razlika između onog što stvarnoosećate i što samo zamišljate – samo se opus-tite i ne brinite da li vam se vrat stvarno širi iskuplja.)

Zamislite/osetite kako vam se glava širi iskuplja dok dišete. Postoje lagani, ritmičkipokreti kostiju vaše lobanje tokom disanja.Nastavite samo da dišete duboko, nežno,ugodno. Zamislite da vam se karlica širi iskuplja dok dišete; zatim vaše butine; ondakolena. Ubrzo će ono što zamišljate i osećatepostati jedno te isto. Zamislite sad da vam seprsti na rukama i nogama skupljaju i šire dokdišete. Vidite kako se osećate nakon što ste uzpomoć disanja opustili sve ove delove tela.

Sada, nastavivši radnju sa disanjem, poč -nite polako da otklanjate svu onu tamu kojuste zamislili, počev od spoljneg sveta, preko

51

sobe, pa sve od stopala do gornjih delova tela.I dalje se vaše celo telo širi i skuplja tokom di-sanja. Sklonite ruku sa očiju i počnite da trep -ćete polako. Ako vam oči suze, to je dobarznak, jer naprezanje teži da izazove suvoćuočiju.

Tokom dlanovanja možda budete osetilibolno hronično naprezanje očiju koje poku-šavate da otklonite. Ako se to desi, ne činiteništa dok ne prođe bol.

Rezultati dlanovanja se razlikuju od osobedo osobe. U koliko god maloj ili velikoj meriste uspeli da otklonite napregnutost, načiniliste odličan korak ka životu sa zdravim očima.

Emocionalni efekti dlanovanjaMožda budete prošli kroz snažan emocio-

nalni otpor prema dlanovanju, naročito akoistovremeno radite dlanovanje i duboko raz-mišljate. To je sastavni deo svakog otporaprema relaksaciji, koji stvara zabrinutost kodčoveka. To je osećaj kada mislite da ako pos -tanete malo neobazrivi da će se desiti neštoneočekivano i strašno – zbog toga nismo ni -kad sigurni, postojani: plašimo se mraka, na

52

primer, ili smo uznemireni kad smo sami. Tajosećaj može biti tako ukorenjen u nama da gane možemo prevazići samo tako što sebeumi rujemo u mislima.

Ako vas tako spopadne neko negativnoosećanje, najbolje je da onda počnete sa vež-bom disanja. Ova vežba se sastoji u tome danapravite 10 dubokih udisaja/izdisaja kroznos (kao i uvek). Dok dišete, dopustite sebi dabudete onakvi kakvim se tada osećate. To -kom tog disanja, recite sebi da je biti zabri-nut, besan ili nestrpljiv nešto što se lakootklanja. Recite sebi da sve ono što mis lite dane valja kod vas, da će se lako rešiti. Posletoga nastavite sa dlanovanjem. Još jednodob ro rešenje jeste da imate nekog pored kojiće se brinuti oko vas i masirati dok vi raditedlanovanje, pogotovu onda kada počnete satrodnevnim dlanovanjem (videti dodatak A).

Koliko često treba primenjivati dlanovanje?Petominutno dlanovanje je korisno za od-

maranje očiju tokom pauze od nekog rada iličitanja. U drugim slučajevima, treba raditi

53

dlanovanje najmanje 20 minuta odjednom, iako je mogućno, 45-60 minuta dnevno, od-jednom ili u više navrata tokom dana. Običnoje potrebno 15 minuta da se oči u potpunostiodmore, a trebalo bi i da najmanje nekolikominuta (što više, to bolje) ostanete u takvomrelaksirajućem položaju i uživate. Ako smat-rate da imate ozbiljnijih problema sa vidom,radite vežbu dlanovanja duže.

Nemojte da radite dlanovanje na duže vre -me ako posle toga treba da uradite milion ne -kih poslova, zato što su velike šanse da ondanećete moći da se skroz opustite; takođe nijedobro ni da radite dlanovanje onda kada stepreviše umorni, osim ako vam nije cilj daodmah nakon toga zaspite. Probajte da pro-nađete „zlatnu sredinu“, kada niste ni is-crpljeni, niti zabrinuti zbog poslova koji vasčekaju. Odredite neki poseban termin za dla-novanje, i čestitajte samom sebi ako budeteradili dlanovanje duže od predviđenog vre-mena – to je mera koliko ste uspeli da se re -lak sirate.

54

TreptanjeOva jednostavna, ali moćna vežba:- čisti i masira vaše oči- odmara ih od rada koji traži da gledate

veoma bliske objekte- oslobađa napetosti oko očiju- otklanja štetnu naviku zurenja.Većina ljudi sa lošim vidom izgubila je

spo sobnost za lakim i čestim treptanjem.Mo žete primetiti da su oni koji nose tanke na-očare skloni zurenju bez treptanja. Oni vero-vatno i žmire i gledaju onim namrgođenimpogledom. Dr Bejts je rekao da možete ili dažmirite ili da vidite dobro, ali ne oboje. Ovavežba treptanja će vam pomoći oko žmirenjai otkloniti naviku zurenja, da biste mogli ola -ko da prelazite pogledom s jednog objekta nadrugi, bez „zamrznutog pogleda“.

Dišite duboko. Počnite polako i nežno daotvarate i zatvarate oči. Uverite se pritom davam se čelo ne bora. Ako se ono ne pomera,znači da dobro radite vežbu treptanja, da steopušteni. Koristite ogledalo da biste bili si-gurni da otvarate i do kraja zatvarate oči pri

55

svakom treptaju, ili neka vam pomogne pri-jatelj koji sa vama radi ove vežbe za oči.

Zatvorite svoje desno oko i pokrijte ga des -nom rukom. Prsti pritom treba nežno da do-diruju očni kapak. Počnite da polako trepćetelevim okom. Zamislite da trepavice pokrećukapak gore-dole, i da se kapak ponaša višekao neki lenji putnik. Ili, zamislite nekog kakovam nežno podiže kapak prstima za trepavi -ce, a onda ga pušta da se sam pod silom gra-vitacije ponovo i polako spusti. Prstima leveruke dodirujte trepavice levog oka da bistestekli osećaj da one, a ne vaše čelo, pomeraočni kapak.

Masirajte prstima leve ruke predeo čelaiznad levog oka. Počnite da to radite tako štoćete vrhovima prstiju dodirnuti palac. Onda,otvorite šaku, i tako ponovo.

Probajte da trpćete tako lagano da prstidesne ruke ne osete nikakav pokret desnogočnog kapka. Za to će možda biti potrebnovremena, ali što više budete činili ovako, obaoka će vam biti opuštenija.

Potom ponovite istu vežbu sa desnimokom, dok držite pokrivenim levo oko.

56

Kao i sve druge vežbe iz ove knjige, i trep-tanje treba da radite svesno i bez naprezanja.Pored toga što je treba raditi nekoliko putadnevno, treba treptati češće tokom dana.Pro bajte da to činite bez napora, često ali neprebrzo, stalno ali ne na silu.

Pokušajte da trepćete, a ne da žmirite on -da kada vas zaslepljuje prejako svetlo, poštožmirenje ne samo da steže očne mišiće, već ifokusira svetlost na oči na jedan bolan i škod-ljiv način. Upamtite da treba često treptatikada u nešto gledate duže vreme, kao na pri-mer pri vožnji ili kad ste za kompjuterom.

TESTIRANJE VAŠEG VIDANapredak u radu sa vežbama iz ove knjige

zavisi prevashodno od vašeg ličnog truda i za-pažanja. Ne postoji neki „ekspert“ sa stranekoji će moći da izmeri vaš napredak i izreći dali napredujete i u kolikoj meri. Vi morate daodredite svoju početnu tačku, isto kao štojedan roditelj obeleži visinu svog deteta nadovratku; a posle toga, povremeno proveritekoliko ste napredovali u odnosu na tu tačku.

57

Tradicionalni način testiranja vida jestepomoću optometrijske table, kao što je Sne-lenova optometrijska tabla, prikazana u ovojknjizi. Međutim, za nas koji smo provelimno go vremena u kancelariji oftalmologa,sam pogled na takvu tablu može biti tolikostresan da će „zamrznuti“ naš vid u panici.Ako vam je takav osećaj poznat, napravitesopstvenu tablu. Koristite pritom crteže, slikeisečene iz časopisa, osušeno cveće ili simbolekoji za vas imaju neko posebno značenje. Je-dino što je neophodno da uradite jeste daono malo liči na pravu optometrijsku tablu: uprvom redu stavite stvari iste veličine; u dru-gom manje od prethodnih, ali jednake međusobom; i tako sve redom, s tim da svaki redispod sadrži stvari manje veličine od onih izgornjeg reda, dok tako ne napravite 6 redova.

Okačite svoju tablu par metara ispredsebe, na tolikoj razdaljini da možete videti 1-3 reda sa lakoćom, a ostale redove teže. Tablabi trebalo da stoji vertikalno (to jest, na zidu,a ne na stolici ili slikarskom nogaru), na visinikoja odgovara vašim očima dok vi sedite ili

58

stojite. Zabeležite koji najniži red možete davidite jasno.

To će biti merilo vašeg napretka tokomprimene vežbi iz ove knjige. Nakon svakevežbe – ili nakon svakog seta vežbi – idite dosvoje table da biste proverili ima li promena.

STIMULISANJE PERIFERNOG VIDAVećina nas se previše koristi centralnim

vidom. To dovodi do oštećenja žute mrlje:mesto blizu centra mrežnjače i zona najjas-nijeg vida. Prevelika upotreba centralnog vidadovodi do dubokog naprezanja mišića lica,naročito onih od čela i vilice. Rad sa perifer-nim vidom može da smanji to naprezanje.

Sledeće vežbe blokiraju vaš centralni vid istimulišu periferni vid za oba oka, bilo istov-remeno, bilo pojedinačno. Da biste to učinili,biće vam potrebni mali crni pravougaonici(prikazani su u našem video-snimku, pogle-dajte link na kraju knjige). Ako ih nemate,jednostavno, napravite ih tako što ćete isećitri komada crnog kolaž-papira dužine oko 5centimetara. Jedan treba da je 3,8 centime-tara širok, drugi 7,6, i treći, najveći – 12,7 cen-

59

timetara. Uzmite zatim komad duple lepljivetrake i uz pomoć nje zalepite spomenuti pra-vogaounik za sam vrh svog nosa.

Zalepite najmanji pravougaonik izmeđuočiju. Sednite i pomerajte glavu levo-desno.Gledajte pravo u papir dok mašete rukama ilipomerate prste sa obe strane glave, blizuušiju. Tako se stimulišu periferne ćelije.

Sada zavorite oči i zamislite sebe kako ma-šete rukama i kako se soba polako pomeralevo-desno, kao što vam se činilo dok ste ra-dili vežbu malopre. Pokušajte da zamislite dase stvarno soba tako pomera, a ne vaša glava.

Otvorite oči i ponovite prvi deo vežbe.Ruke pomerajte na različite načine: u krug,

60

gore-dole, levo-desno. Nastavite da zamiš-ljate kako se vaše periferno vidno polje širi.Da biste bili sigurni da koristite oba oka upodjednakoj meri, uvek dobro obratite paž-nju na ono što svakim okom pojedinačnomožete videti. Povremeno zatvorite oči i za-mislite da sa oba oka perifernim vidom viditesve potpuno i jasno.

Skinite onaj pravougaonik, pokrijte desnooko desnom rukom, i dok gledate pravo is-pred sebe, stimulišite periferni vid levog oka,tako što ćete pomerati prste svuda oko svogvidnog polja. (Periferni vid levog oka nijesamo ono što se nalazi s leva, već i iznad,ispod i s desne strane lica.) Ponovite isto to sadrugim okom.

Ponovo zalepite najmanji pravogaounikizmeđu očiju. Sada lagano pomerajte glavugore-dole, i pritom zamišljajte da se soba po-mera, a ne vaša glava, i to u suprotnom smeruod vaših pokreta. Tako, zamišljajte da se sobapomera gore kad vaša glava ide dole, a kadglava ide gore, da se soba pomera dole. Istoučinite dok naginjite ceo gornji deo tela na-pred-nazad.

61

Potom ponovite ove vežbe sa pavougaoni-kom srednje veličine; onda sa najvećim, paopet sa ovim srednje veličine. I na kraju,upot rebite ponovo najmanji pravougaonik.Posle toga, verovatno ćete osetiti da vam seperiferni vid poboljšao, i stoga će vam onajnajmanji pravogaounik izgledati još manjinego onda kada ste ga prvi put upotrebili.

Možete takođe iskoristiti kretanje automo-bila za ovu vežbu, pod uslovom da niste vinjegov vozač. Zalepite crni pravogaounik navrh nosa i gledajte pravo u njega; vaš mozakće se brzo umoriti od takvog gledanja i po-čeće da obraća više pažnje na ono što se krećesa vaše leve i desne strane. Ako se vozite vo -zom, probajte da sedite tako da budete okre-nuti u suprotnom smeru od smera kojim sevoz kreće. To će učiniti da budete još svesnijikretnje oko vas.

Veliki zamahSvrha ove vežbe jeste da poveća osetljivost

na pokrete za vreme posmatranja. Ako se re-dovno primenjuje, ova vežba će:

62

- otkloniti naviku naprezanja dok se neštoposmatra

- stimulisati periferni vid- integrisati vidno polje (naročito značajno

za ljude sa veoma slabim vidom).Stanite tako da vam rastojanje između

nogu bude veće od širine kukova, malo višeod pola metra. Držite prst na otprilike 25 cen-timetara ispred nosa, i gledajte u njega. Gle-dajte sve vreme u prst dok ga skroz pomeratena obe strane, a pomerajte i glavu tako davam prst uvek bude tačno ispred nosa. Dokgledate u prst koji pomerate, zamislite da sesve kreće u suprotnom smeru, kao da gledatekroz prozor voza koji se kreće. Povremenoprekinite sa aktivnom vežbom, zatvorite oči izamišljajte ono što ste radili do tada: da seprst pomera ka jednoj strani, a da se sve dru -go kreće u suprotnom smeru. Zatim nastavitesa aktivnom vežbom.

Sada pomerajte ceo gornji deo tela za-jedno sa glavom. Telo u stranu pomerajte to-liko da vam se peta dalje noge podiže sa zem -lje.

63

Potom stavite prst horizontalno ispredsebe, pomerajte gore-dole, i pratite ga očimai glavom, isto kao što ste radili dok je bio uvertikalnom položaju. Kada glavu pomerategore, sve se pomera u suprotnom smeru, iobratno. Nastavite sa takvim pokretima, di-šite duboko i polako, i trepćite.

Sada kombinujte pomeranje prsta u hori-zontalnom i vertikalnom položaju, tako danapravite veliki zamah u obliku slova „U“.Onda, opet držite prst u vertikalnom polo-

64

žaju. Sve vreme ga pratite i držite ispred nosa.Kada ga pomerate levo uvis, okrenite se kanjemu i protegnite se u tom pravcu što više,potom se nagnite skroz napred, i onda se po-novo protegnite, samo na desnu stranu. (Po-jedini ljudi vole da promene prst koji se pratikad dođu do polovine vežbanja. Probajte obanačina i radite ono što vam najviše odgovara.)Možda biste čak i hteli da zabacite glavu una-zad i malo da savijete leđa, ka levoj i desnojstrani.

65

Posle toga se vratite u prvobitan položaj,sa horizontalnim velikim zamahom. Moždaće vam tada biti lakše da vidite stvari koje sekreću u suprotnom smeru od vašeg. Završitevežbu kratkotrajnim dlanovanjem.

POMERANJENormalno oko čini mnoge jedva primetne

pokrete u toku jedne sekunde. Ti pokreti sezovu sakadni pokreti, od francuske reči „sac-cade“ što znači „trzaj“. Možda ste primetili dasu oči ljudi sa izuzetno dobrim vidom čestoblistave i kao prodornog pogleda. Takvo sta -nje je posledica ovih neprekidnih malih po-kreta očiju, koji ne samo da doprinose bistrinivida, već i njegovoj jasnoći i oštrini. Bilo da jepomeranje automatski ili namerni pokret,pokreti su nevidljivi za posmatrača. Vaše očiće samo izgledati spremno i živahno.

Svrha sakadnih pokreta jeste da aktiviražutu mrlju – deo oka najodgovorniji za oštar,detaljni vid. (Tačka u kojoj je vid najjasniji,fovea, središnji je deo žute mrlje.) Kada gle-damo bilo kojim delom oka koji nije žutamrlja, gubimo najveći deo svoje sposobnosti

66

za detaljan vid. Pošto je žuta mrlja veomamala, ona u svakom trenutku vidi samo maledelove vidnog polja, mada ih vidi do najsitni-jih detalja. Zbog toga normalno oko pravistalne, male, brze pokrete kako se žuta mrljapomera da bi odgovorila na neprestan dotokvizuelnih informacija.

Kada vid počne da se pogoršava, sakadnipokreti su sporiji, veći i ređi. Vid se zamag-ljuje pošto se detalji gube ili skroz nestaju.Ovakva zamrznutost vida može nastati iz fi-zičkih i/ili emocionalnih uzroka.

Vežbe pomeranja služe da obnove prirod -ne slobodne pokrete žute mrlje. Kao što isamo ime kaže, poenta je da pomerate ciljnutačku gledanja, imitirajući inače normalnesakadne pokrete oka. Iako u početku to mo-rate sami svesno činiti, vremenom će to pos -tati automatski pokret bez napora, kako itre ba da bude sa jednim zdravim okom.

U ovoj vežbi pomeranja ključ do uspehajeste da posmatrate „lakim okom“, što značida treba da gledate samo ono što možete vi-deti, dakle, bez naprezanja ili pokušavanja davidite nešto konkretno što tada baš i ne mo-

67

žete. Ne pokušavajte da u potpunosti sagle-date određeni detalj. Umesto toga, dopustitesvojim očima i umu da upiju svaki detalj kojimožete videti, bez naprezanja da vidite onekoje u tom trenutku ne možete. Ako fiksiratepogled na nešto što pokušavate da vidite, vašvid će se „zamrznuti“ i pomeranje će prestati.

Za one koji nose naočare, bilo koja diop-trija da je u pitanju, spomenuti „lak pogled“je od naročitog značaja. Sa naočarama ste senavikli da vidite svaki detalj koji god poželite.Sada se morate odvići od toga – bar privre-meno. Morate se odvići potrebe da gledatenešto pre nego što poboljšate svoj vid.

Vaše oči se mogu umoriti tokom vežbe po-meranja, ali ne zato što je ona sama po sebinaporna, već zato što tada vi upražnjavatesvoje stare navike naprezanja dok gledate.Ako dođe do zamora, nakratko zastanite savežbanjem. Radite dlanovanje, izlažite očisuncu ili ih zatvorite i zamišljajte bilo koji lepoblik kretanja: recimo, morske talase, gale-bove koji lete u krug ili oblake koji krstare ponebu. Pustite da se vaš um kreće u tim sli-kama minut-dva, a onda pokušajte da nasta-

68

vite sa takvim elegantnim, lakim pokretima,kada otvorite oči i počnete opet da gledate.

Koliko često treba primenjivatipomeranje?Kada počnete da radite vežbe za oči, treba

da odvojite najmanje 20 minuta dnevno sa -mo za ovu vežbu pomeranja. Krajnji cilj je dapomeranje učinite automatskom funkcijomsvojih očiju.

Vežbe sa pomeranjemKad god možete, kad se god setite, pome-

rajte oči sa jedne tačke na drugu, gledajući ubilo šta. Umesto da gledate u jedno drvo, gle-dajte u posebne delove od kojih se sastojidrvo, i potom pređite sa krupnijih detalja nagledanje onih sitnijih. Ne zaboravite da trep -ćete i duboko dišete, što češće možete; to ćepomoći vašim očima da se slobodnije i s la-koćom pokreću. Možda ćete biti iznenađenisa količinom detalja koju ćete moći da vidite.Iako ne mora odmah da bude vidljivog po -bolj šanja sa vašim vidom, moći ćete da vidite

69

bolje jednostavno zbog toga što svesno pos -matrate stvari oko sebe.

Bilo bi dobro kada biste pravili beleške oonim stvarima koje ne možete videti najjas-nije. Recimo, možda ćete moći jasno da viditedrvo, njegove grane i listove, ali ne možete vi-deti žilice i onu strukturu lista. Slobodno pre-lazite pogledom preko lista, posmatrajućinje gov oblik, boju i sve drugo što vam dozvo -lja va vaš vid. Ne brinite o tome da li ćete usvoj jasnoći videti taj list. Samo ga gledajte igledajte, kao da ste neko ko po prvi put po-sećuje planetu Zemlju i razgleda stvari nanjoj. Ne naprežite se da vidite, već samo do-pustite svojim očima da gledaju ono štomogu. Zatim, zatvorite oči i probajte da se se-tite svih detalja kojih možete, i zamislite ihtako da odudaraju od svoje okoline, poza-dine. Zamislite list da je svetle boje, ako je po-zadina tamne; da je raznobojan, ako je po -zadina bela; kako ide ka vama, a pozadina seudaljava; ili na bilo koji drugi način kojimćete ga izdvojiti od okoline, pozadine.

Približite sebi detalje onog što posmatrate.Uzmite neku fotografiju koja vam je draga i

70

stavite je dovoljno blizu, toliko da možete vi-deti sve njene detalje bez naprezanja; onda,pomerajte oči sa jedne tačke na drugu. Akoposmatrate nečije lice, fokusirajte svoju paž-nju na njegovo jedno oko i posmatrajte svakutrepavicu, svaku obojenu tačku na dužici oka.Podelite njegovo čelo na četvrtine, potom naosmine, i tako sve do najmanjeg mogućegde talja koji možete da vidite. Zatvorite oči iprisetite se svih detalja koje ste gledali, a ondaih otvorite i potražite nove detalje.

Posle nekog vremena, moći ćete da prime-tite veće razlike između različitih detalja. Kodnekih ljudi, ova promena nastaje momen-talno, dok kod nekih za par meseci. Vremeuopšte nije bitno. Važno je naučiti da se videdetalji.

Pomeranje i optometrijska tablaDa biste koristili optometrijsku tablu iz

ovog priručnika zajedno sa vežbom pome-ranja, treba da je okačite o neko drvo, ograduili poštansko sanduče. Ako nosite naočare ilikontaktna sočiva, skinite ih. Udaljite se odtable toliko da možete videti prva tri ili četiri

71

reda sa većim znakovima, a da ostale redovene vidite najjasnije. Čitajte red sa najmanjimznacima, koji možete videti jasno. Opustitese, dišite duboko i trepćite.

„Crtajte“ svojim očima, to jest, pratite po-gledom konture svakog slova. Povremeno po -dignite ruke i blizu ušiju pomerajte prste, ka -ko biste stimulisali periferni vid i olakšali na-pore centralnom vidu. Posle svakog pročita-nog slova zatvorite oči i zamišljajte sledeće:slovo je izrazito crne boje i lako uočljivo, nje-gove ivice su oštre i jasne, a pozadina je izra-zito bele boje. U svom umu, pratite konturetog slova. Iste moždane ćelije koje su aktivnepri imaginaciji (zamišljanju), aktivne su i kodgledanja. Na ovaj način vi terate svoj mozakda poboljša vid.

Smanjite naprezanje očiju tokom vežbetako što ćete ih izlagati suncu (videti poglavljeo vežbi izlaganja suncu). Zatvorenih očijuusmerenih ka suncu, pomerajte glavu levo-desno 100 puta, s tim da posle svakog 30. pu -ta stanete i nakratko radite dlanovanje. Po -tom otvorite oči i proverite da li su vam slovasa table jasnija.

72

Sada, pogledajte red na tabli koji je tri redaniži od ovog koji ste malopre gledali. Ne po-kušavajte da pročitate slova iz tog reda. Nekavaše oči budu samo malo „radoznale“, pro-učavajte ta slova – koliko je tamna boja tihslova, koliki je prostor između svakog od njih.Potom ponovo smanjite naprezanje očiju di-sanjem, treptanjem i pomeranjem prstiju kodušiju. Naglas izgovorajte broj slova tog reda:slovo, prazan prostor, slovo, prazan prostor,itd. Zatvorite oči i nakratko zamislite ono štoste malopre videli, samo na jasniji način. Po-gledajte potom ponovo u taj red, a onda uprvi red koji treba da čitate. Da li ih malo jas-nije vidite? Ako da, pogledajte u sledeći redispod. Da li ga sada možete videti bolje?

Radite tako red po red. Kada završite sajednim redom, odmorite svoje oči tako štoćete gledati u prvi red i shvatiti koliko jasnomožete videti slova. Prihvatite da nešto nemožete videti jasno i uživajte u detaljima –shvatićete da ih možete „razlagati i osvojiti“,kao što sam ja to učinio. Nastavite da se pre -ma slovima odnosite kao da su to neki nepoz-nati objekti pridošli iz svemira; proučavajte

73

njihovu tamnu boju, oblik i prazan prostor iz-među njih. Vaše oči će tada biti opuštenije iživlje.

Kada je loše vreme napolju, radite ovuvežbu u kući. Umesto izlaganja suncu, mo-žete raditi vežbu dlanovanja, kako biste sma -njili naprezanje očiju.

ČITANJEPrvi znak koji ukazuje na probleme sa vi -

dom obično se primeti kada čitate neku knji-gu i shvatite da treba da je odaljite od ili prib-ližite ka sebi kako biste mogli lepo da viditeslova. Da bi odredio kolika je oštrina va šegvida, očni lekar će od vas zatražiti da pročitateslova sa optometrijske table.

Čitanje je jedna od najosetljivijih stvari zakratkovide osobe. Tipična kratkovida osobavoli da čita, i to bi radila dok joj „oči ne bi is-pale“, samo kada bi vreme i život to dopuš-tali. Ono što malo nas obožavaoca knjiga znajeste to da je čitanje naporna fizička aktivnostjednog para veoma osetljivih organa. Mi sezačitamo dok naš um prima informacije iz

74

neke knjige, ali pritom zaboravljamo kolikoteškoća se stvara našim očima.

Čitanje je potecijalno veoma opasno ponaše oči, pošto su one stvorene tako da stalnoposmatraju nešto što je blizu i nešto što je da-leko od nas. Ipak, čitanje ne mora imati šte-tan efekat; zapravo, čitanjem možete po bolj-šati svoj vid. Vežbe čitanja stimulišu navikupomeranja očiju, što naročito pomaže kodkratkovidosti, astigmatizma i dalekovidosti.

Zaštita očiju tokom čitanjaNašim očima najčešće ne šteti sam čin či-

tanja, već naše loše navike pri čitanju. Evo ne-koliko opštih pravila čijim ćete pridržava -njem moći da čak i duže čitate bez poteškoća:

- Nikad ne čitajte pri previše jakom ili pre-više slabom svetlu. Loše osvetljenje će umo-riti vaše oči brže nego bilo šta drugo. Vaše očiće vam same reći da li je svetlo dobro: sve štotreba da uradite jeste da obratite pažnju nanjih. Ako vam je teško da čitate, najpre trebaproveriti da li je osvetljenje kakvo treba dabude.

75

- Isto kao što bi pravili pauze tokom nekogteškog fizičkog rada, tako i svoje oči treba daodmarate od čitanja. Najmanje svakih 20 mi-nuta stanite sa čitanjem i radite vežbu dlano-vanja oko 5 minuta.

- Stalno trepćite da ne biste zurili ili davam se oči ne suše. Ako vas oči peku tokomili nakon čitanja, to je možda zbog toga što stese toliko začitali da ste zaboravili da trepnete.Podsećajte sebe da trepćete što više.

- Koliko god je to mogućno, izbegavajte dačitate ono što sadrži teško čitljiva slova. Mno-go toga je štampano sa slovima koja su tolikonejasna, mala, zbijena ili razvučena, da kodsvakog izazovu naprezanje očiju. Izbegavajtetakve stvari. Ako imate poteškoća sa onim štomorate da pročitate, kao što su pravni doku-menti ili telefonski imenici, ne naprežitesvoje oči; čitajte to onda kada su vam oči od-morne, i pri odgovarajućem osvetljenju.

- Dišite. Iako možete mislima biti odsutni,vaše telo je i dalje tu, a vašim očima je višenego ikad potreban kiseonik. Postoji težnjakod mnogih da zadrže dah za vreme čitanja,kao što je slučaj kod mnogih aktivnosti; stoga,

76

podsećajte sebe da dišete isto toliko često ko-liko treba i da trepćete.

Čitanje i pomeranjeČesto upražnjavanje brzog čitanja vreme-

nom može dovesti do oštećenja vida. Pri br -zom čitanju pokušavate da upijete čitaverečenice odjednom ili čak čitave pasuse. Nataj način nesvesno imitirate vid ljudi koji pateod kratkovidosti: pravite velike, neravnomer -ne skokove i pokušavate da odjednom „upi-jete“ veliko vidno polje. Zapamtite da žutamrlja obuhvata samo mali prostor za gleda -nje. Prisiljavanje očiju da gutaju čitave reče-nice u jednom zalogaju otežava žutoj mrlji dau potpunosti učestvuje u tom procesu – a na-ravno, što je manje aktivna vaša žuta mrlja,biće zamagljeniji vaš vid. (Vežba pomeranjakod različitog fonta slova može vam pomoćida bolje vidite detalje i da izoštri vaš vid, kaošto je objašnjeno u dodatku B. Videti ispodsva uputstva.)

77

Čitanje naopačkeUzmite ovu knjigu i okrenite je naopačke,

pa čitajte ovu stranicu polako slovo po slovo,dopuštajući svojim očima da lagano i op rez -no prate oblik svakog slova ponaosob. Dok toradite, neprekidno trepćite. Ovime ćete pos -tati svesniji slova koja posmatrate, usredsre-đujući se na fizički čin posmatranja, a ne sa -mo na značenje određene reči. Takođe ćeteovako postati svesniji toga kako se vaše očiponašaju tokom čitanja – svesnost koju obič -no izgubimo kada se udubimo u ono što či-tamo. Ako vam ovo teško pada, to je samoznak da ova vežba ima izuzetnog efekta navas.

Pomeranje sa različitom veličinom slovaPomeranje sa različitom veličinom slova

vam daje mogućnost da posmatrate stvariopušteno i sa dobrim fokusiranjem. Iskoris-tite pasuse sa različitom veličinom slova izdodatka B na kraju knjige. Prvo treba da ski-nete kontaktna sočiva, odnosno, naočare.Najvažnije je da ostanete opušteni, jer vaše

78

oči funkcionišu mnogo bolje kada nema ne-potrebnog naprezanja. Umesto da se napre-žete da vidite, zadržite neutralno stanje uma,i dopustite onome što gledate da se pojavi is-pred vas.

Nađite neko mirno mesto; poželjno je dana tom mestu sunčevi zraci mogu da padajuna stranicu koju čitate. Ako ste kratkovidi,držite stranicu knjige ispred sebe na tolikojudaljenosti da najkrupnija slova možete čitatiskoro sa lakoćom. Ako je ta udaljenost većaod dužine jedne ruke, zalepite stranicu na zidili okačite na osvetljenu stranu ograde ako stenapolju. Ako ste dalekovidi, držite stranicublizu sebe onoliko koliko vam to odgovara.

Počnite sa gledanjem teksta sa većim slo-vima, jedno po jedno. Dopustite da vaše očipolako pređu preko svakog slova, da detaljnopregledaju njihov oblik i prazne prostore okonjih. Tako se vaš mozak bolje fokusira nastva ri oko sebe, zbog pomnog posmatranjatih ivica, kontura i praznih prostora.

Nakratko zatvorite oči i zamislite u glavijedno slovo – ali neka ima oštrije ivice, dabude tamnije, podebljano, i da pozadina bu -

79

de jasnija. Otvorite oči i vidite da li je jasnijeono što gledate ispred sebe. Verovatno će biti.Nakon što ste pročitali nekoliko redova, pre-đite na tekst sa malo manjim slovima, koje nemožete baš najbolje videti. Držite se te stra-nice. Ne brinite se o tome da li je možete pro-čitati. Ispitajte svaki vama nepoznat, zamag -ljen objekat, jedan po jedan. Gledajte u kon-turu, ivice i prostore. Uživajte u toj nepozna-nici.

Obrnite stranicu naopačke i pokušajte dagledate u iste redove. Ovo će pomoći da rep-rogramirate svoje vizuelne navike, posle togaćete videti bolje, nego da ste samo gledali nauobičajen način. Ponovo zatvorite oči i za -mis lite da je stranica koju gledate izrazito be -le boje, a da su slova izrazito crne boje. Iz go-vorite naglas: „Stranica je bela, slova su crna.“Potom otvorite oči i vidite da li su slova malojasnija. Vratite se onda na prvi tekst i vidite dali vam njegova slova deluju veća i jasnija. Ve-rovatno hoće.

Zastanite sa vežbom i proverite da li suvam se oči umorile. Potrebno im je mnogoodmora kada se radi na reprogramiranju vi-

80

zuelnih navika. Nekoliko puta lagano i du-boko udahnite, i polako izdahnite. Sada, trep -ćite očima minut-dva, istovremeno nežnomasirajući slepoočnice. Ako su vam oči i daljeumorne, nakratko uradite vežbu dlanovanjai onda pogledajte negde u daljinu, analizira-jući i najmanji detalj koji možete da vidite –gledanje u daljinu odmara oči.

Sada pređite na tekst sa još manjim slo-vima; ponovo pređite pogledom preko sva-kog zamagljenog slova ponaosob, gledajteoblik, ivice, prostore, zamislite slova kao dasu jasna i potom proverite da li ih bolje vidite.Potom se vratite na tekst sa najvećim slovima.Verovatno će vam biti lakše da ga čitate islova će izgledati veće nego onda kada ste tekpočeli sa ovom vežbom. Kada posmatrateneku stranicu ili ekran, trudite se da gledateu one manje celine na koje vaše oko slabo ob-raća pažnju. Polako, bez naprezanja da sevidi, prelazite pogledom s jedne tačke nadrugu.

81

Pomeranje/mahanje sa optometrijskomtablomOva i sledeća vežba pomaže vam da akti-

virate i ono slabije oko, tako da pri gledanjupostoji ravnoteža u upotrebi kod oba oka.One takođe potpomažu ravnotežu u upotrebikod centralnog i perifernog vida.

Uzmite najmanji pravougaonik koji stekoristili pri vežbi sa perifernim vidom i zale-pite ga između svojih očiju. Stavite optomet-rijsku tablu na zid. Okrenite glavu malo ustranu tako da na tablu gledate svojim slabi-jim okom. (Da biste bili sigurni da li ste lepostali, na trenutak zatvorite slabije oko. Tadabi svojim boljim okom trebalo da vidite onajmali papirni pravougaonik, a da ne viditetablu.)

Brzo mašite rukom ili parčetom papira is-pred svog boljeg oka. Što se tiče slabijeg oka,ponovite onu vežbu sa pomeranjem i opto-metrijskom tablom koju ste pre radili: gleda-jući u slova koja se nalaze nekoliko redovaispod onog kojeg možete jasno videti, pro-učavajući njihovu crnu boju i konture, kao i

82

belinu pozadine, potom zatvarajući oči i za-mišljajući da su slova jasno vidljiva; a onda ihotvorite i proverite da li malo bolje vidite ista.

Pomeranje/zamahivanje sa različitomveličinom slovaRadite istu vežbu kao malopre, samo sa

slabijim okom gledajte u dodatak B (na krajuknjige), a ne u optometrijsku tablu. Ako nemožete čitati slova koja su u tom dodatku,onda uzmite neku knjigu ili nešto u kojoj senalazi tekst sa još većim slovima. Čitajte takavtekst oko 5 minuta. Počnite i završite vežbudlanovanjem, ili posmatranjem kroz prozordetalja u daljini.

Čitanje i periferni vidKada čitate, pišete ili radite bilo šta što

zah teva upotrebu samo centralnog vida, od-lično bi bilo da tada stimulišete periferni vidmahanjem, pomeranjem ruku sa obe straneglave. Takvi pokreti oslobađaju vas napre-zanja pri čitanju.

U mnogim prilikama preopterećujemocen tralni vid, a zanemarujemo periferni: pre-

83

pune gradske ulice, uske trake autoputa,kom pjuter, knjige i slično sa sitnim i teško čit-ljivim slovima – sve to šteti našem vidu ismanjuje naše horizonte. Vežbe sa perifer-nim vidom su jedan od načina da se izboritesa tim problemom.

Stvaranje prilagodljivosti za gledanje nablizu i na dalekoPronađite neko svoje omiljeno mesto

odak le olako možete da gledate u daljinu. Vrhbrda ili bilo kojeg objekta bi bio odličan izbor.Gledajte u najudaljeniju tačku na horizontu,i prelazite pogledom sa jednog mesta nadrugo, kao da očima crtate konture onoga štogledate. Možda ćete zbog daljine moći samoda vidite njihove delimične oblike, boje i ja-činu osvetljenosti. Dopustite svojim očima dauživaju u posmatranju, kao kada biste pos -matrali neki apstraktni crtež.

Onda, posmatrajte nešto što je bliže va -ma, a pritom i dalje pomerajte oči sa jednetačke na drugu. Možda će detalji koje gledatebiti malo jasniji, ali zapamtite da ne smete dafiksirate pogled na nekom od njih, niti da se

84

naprežete da vidite. Samo uživajte u njima ineka vaše oči budu opuštene i prijemčive. Po-navljajte ovaj proces pomerajući svoj fokusna objekte koji su vam bliži, sve dok ne do-đete do prostora koji je tik pred vama: pro-zorska daska, hrpa lišća na zemlji ili vašastopala. Kada dođete dotle, posmatrajte i naj-sitniji detalj koji možete primetiti. Zapamtiteda tokom ove i svih drugih vežbi sve vremetrepćete, dišete i da održite oči opuštenim.

Zatim, ponovite vežbu, samo obrnutim re -dom, postepeno posmatrajući objekte odonih koji su vam najbliži do najudaljenijetačke. Nekoliko puta ponovite celu ovu vež -bu.

IZLAGANJE SUNCUIzlaganje suncu je glavna vežba za ospo-

sobljavanje vaših očiju da mogu izdržati, pri-miti dnevnu svetlost – većina nas je tu spo -sobnost izgubila, jer previše vremena provo-dimo u zatvorenom prostoru. Ovu vežbu ra-dite danju, kada sunčevi zraci dijagonalnopadaju na vaše oči i kada svetlost nije previšejaka. Generalno gledano, idealno vreme je

85

pre 10 sati ujutru i posle 4 popodne; ipak, ovovreme ne važi za sve zemlje i sva godišnjadoba. Kada je veoma toplo, koristite kremu zasunčanje da biste zaštitili kožu.

Sednite ili stojite napolju ili kod otvorenogprozora (zapamtite: nikad se ne izlažite sun -cu preko stakla). ZATVORITE OČI. Okrenutiprema suncu, pomerajte glavu levo-desnotako da vam brada dotačinje jedno, pa drugorame. Zamislite da vam neko pridržava glavui da je umesto vas okreće. Dišite duboko i po-lako. Svoju glavu treba da pomerate:

- neprekidno, bez prestanka- što je mogućno sporije, kao da je lenja,

od jednog do drugog ramena (brada da do-segne rame, ne uho)

- bez naprezanja, okrećite do punih 180stepeni (većina ljudi će morati da okreće celugornju polovinu tela da bi uradila pokret)

Pomerajte tako glavu najmanje 30 puta, is-tovremeno opuštajući svoje oči. Zamišljajteda se vaše oči i glava „kupaju“ u sunčevojsvet losti. Osetite kako prodire kroz celo vašetelo, kako obavija vašu glavu i mozak, kakoprolazi kroz vaš potiljak, leđa i noge.

86

Nastavite sa laganim pomeranjem glave,trljajte ruke jednu o drugu i dok trljate, okre-nite svoja leđa prema suncu. Radite dlano-vanje bar tokom 10 laganih i dubokih udisajai izdisaja. Potom se okrenite ponovo premasuncu. Zapamtite da sve vreme dišete du-boko i lagano. Ako vam prija, nastavite saovim smenjivanjem, oko 2 minuta izlaganjasuncu i minut-dva dlanovanja, tokom ukup -no do 25 minuta.

Verovatno ćete osetiti kako su vam oči od-mornije, jer su se navikle na jako svetlo.Možda isto budete primetili da su boje svet-lije tokom izlaganja suncu, a postepeno pos -taju tamnije tokom dlanovanja sve dok nevidite potpunu tamu. Kada se to desi, znaćeteda su dužice oka postale prilagodljivije, sa ve -ćom sposobnošću olakog prelaska od tamnogna svetlo. Vaš optički nerv biće odmorniji,sposobniji da prima spoljne nadražaje i da selakše odmori nakon tog primanja.

Kada budete odradili vežbu izlaganja sun -cu tokom nekoliko sedmica, možete poste-peno početi da se duže izlažete suncu – re ci-mo oko 5-6 minuta – sa pauzama, tj. vežbom

87

dlanovanja; uvek je korisno prekinuti izla-ganje suncu vežbom dlanovanja. Ne samo dase time oči odmaraju, već se tako i povećavaprilagodljivost dužica očiju.

Vaši očni mišići se možda budu opiralisvetlošću u početku, čak i ako su vam oči zat -vorene. Pokušajte da vidite da li osećate na-prezanje u očima ili oko njih, i neka se vašimišići opuste. Takođe osetite jačinu svetlostikoja dolazi do vaših zatvorenih kapaka i viditekoja je njena boja na kapcima – može bititamnocrvena, narandžasta, žuta do svetlo-bela. Ako vidite zelenu boju, to znači da vamse oči naprežu. U tom slučaju bi trebalo daprestanete sa sunčanjem, da radite malo dla-novanja i onda da se opet vratite vežbi.

Koliko dugo se treba izlagati suncu?Moja preporuka je da treba raditi ovu vež-

bu u proseku 20 minuta dnevno. Možete jeraditi u više delova od po 5-15 minuta, za-visno od toga koliko su se vaše oči prilagodilejakom svetlu. Ne dozvolite da vam oči posta-nu umorne ili napregnute; ako se to desi,obavezno radite dlanovanje dok se ne od-

88

more. Takođe, hladna kompresija kada sestavi na zatvorene oči ima blagotvorno i osve-žavajuće dejstvo.

NAPOMENA: Nakon podučavanja i vež-banja izlaganja suncu sa doslovno hiljadamastudenata, nisam primetio nijedan slučaj daje takva vežba nanela štete nečijim očima.Međutim, neki lekari veruju da izlaganje sun-cu može doprineti nastanku katarakte. Akovas to brine, molim vas, porazgovarajte sasvojim oftalmologom o vežbi izlaganja suncu.Ako vam vaš lekar brani da radite ovu vežbu,raspitajte se oko naučnih istraživanja urađe-nih na temu povezanosti oštećenja očiju isunca. Sami uzmite da ih čitate, i ako i daljeniste sigurni, molim vas da ne radite ovuvežbu.

Varijacija izlaganja suncuNakon 10-minutnog sunčanja, probajte sa

sledećom varijacijom. Masirajte svoje obrveda biste povećali količinu svetlosti koja do-pire do vaših očiju. Zatvorite oči i stavite ka-žiprst i srednji prst na desnu obrvu, a da vamruka bude uzdignuta tako da sunčevi zraci

89

mogu slobodnu da padaju na desno oko.Potom polako okrenite glavu na levu stranu,pritom lagano pomerajući prste na gore. Po-kret glavom dovodi do toga da vaši prsti, kojisu pasivni, zategnu obrvu. Vrhovi prstiju bitrebalo da nežno povuku, razvuku obrvu.Oko treba da ostane zatvoreno.

Pomerajte glavu skroz nalevo, a potom nadrugu stranu, nekoliko puta. Onda, uradite toisto, samo sa levom rukom i levim okom,okrećući se prvo na desnu stranu. Trebaćemalo vežbanja da bi se moglo lepo uraditi. Nezaboravite da dišete duboko, sporije i opuš-teno. Ponovite ove pokrete nekoliko puta, ra-dite dlanovanje i onda se vratite na prvobitnuvežbu izlaganja suncu.

GLEDANJE IZNAD GLAVE („SKAJING“)Svrha skajinga je slična kao ona kod sun -

čanja; da omogući očima i mozgu da sa lako-ćom primaju svetlost. Ovo je dobra zamenaza vežbu sunčanja kada je vreme oblačno.

Okrenite se od mesta gde bi moglo daizađe sunce, u slučaju da izađe, i usmeritepog led prema nebu otvorenih očiju. Jednu

90

ruku stavite na zadnju stranu vrata, drugu načelo, ali tako da ruka na čelu ne blokira svet-lost koja dopire do vaših očiju. Šaka na vratutreba da bude skupljena, kao pesnica, a ovadruga da bude ispružena, tako da koščatimpredelom ispod prstiju jako pritiskate čelo.

Sada, pomerajte glavu levo-desno, pritomdržeći ruke u prvobitnom položaju. Samo po-merajte glavu, ne ruke. Kako pomerate glavu,ruke treba da pružaju mali otpor, tako da sestvara efekat malo jače masaže vrata i čela.Ovime se pojačava cirkulacija i relaksacijalica, vrata i očiju.

Radite dlanovanje jedan minut i onda sevratite na vežbu izlaganja suncu.

IZDVAJANJE VREMENA ZA VAŠE OČIUpitali su dr Bejtsa: „Zašto toliko dugo

treba raditi vežbe za oči?“ On je odgovorio dami stalno nešto radimo sa očima, na ovaj ilionaj način. Mi radimo sa njima tako da ilistvaramo onaj „zamrznuti“ pogled ili radimona njima tako da postaju „živahnije“. On jepreporučivao da iskoristimo priliku da svojeoči učinimo „živahnijim“.

91

U svakoj situaciji postoji mogućnost zaboljim načinom korišćenja očiju. Ima mnogoprilika tokom dana kada možemo da uvežba-vamo nove vizuelne navike. Kada čekamo au-tobus; kada stojimo u redu u banci; tokomzastoja u saobraćaju – sve ove situacije mo-žete iskoristiti za rad na svojim očima.

Idealno bi bilo da programu vežbi iz oveknjige posvetite najmanje jedan sat dnevno.Ipak, smatram da ako provedete i nekolikominuta dnevno vežbajući, da ćete dobiti va -lja ne rezultate, kao na primer: smanjeno na-prezanje očiju, jasniji vid, i veću sposobnostpomeranja fokusa, a da se pritom ne gubi najasnoći.

Iz sopstvenog iskustva znam da ljudi kojirade ove vežbe na propisan način i posvećujuim vremena koliko bi trebalo, da oni moguvrlo brzo popraviti manje probleme sa vi -dom, a vrlo loš vid se vidno poboljšava tokommalo dužeg perioda. Čest je slučaj da do po-boljšanja dođe odmah nakon prvog seta vež -bi, ali potrebno je duže vremena da bi se tapoboljšanja zadržala. Brze promene vida na

92

bolje nagoveštavaju predstojeće velike pro-mene.

ZAKLJUČAKNajvažniji korak koji treba da preduzmete,

u psihološkom smislu, jeste da shvatite da jerad na sebi samom vrlo bitan. Moderan životkoji vodimo neprestano vrši napade na našeoči; stoga, vaša volja za brigu o njima značilabi da zdravo razmišljate. Jednostavno predu-zimanje svega što je potrebno da bi vaše očibolje funkcionisale ukazuje na jedan dubljiproblem: neugasiva želja za postizanjem us -peha po svaku cenu.

Ipak, sreća koju tražite u tom uspehu dos -tupnija vam je onda kada se oslobodite pre-teranih očekivanja i kada počnete da raz miš -ljate o onome što je potrebno vašem umu,telu i duši. Paradoksalno je, ali videćete, da senajvažniji uspesi u životu postižu relativnolako onda kada istinski brinete o sebi.

Pošto su oči među najvrednijim i najma -nje ishra njenim organima, one predstavljajuodlično mesto odakle ćete početi sa vođe -njem brige o svom zdravlju. Kažite sebi da

93

ćete od sada svakodnevno voditi računa osvojim očima, i saznajte kako se možeteosećati mnogo bolje, ne samo u fizičkom, veći u svakom drugom smislu. Postepeno nau -čite kako da svet posmatrate drugim očima -mislim doslovno - tako da vam vaše zdravljei sreća postanu važniji od svih blaga koje vammože ponuditi ovaj svet.

U svakom slučaju, sedite slobodno ispedkompjutera i radite svoj posao, ali pritom,isto tako, pravite pauze tokom kojih ćete gle-dati kroz prozor. Čitajte, ali i radite dlano-vanje. Ne morate da skroz menjate svoj plandnevnog rada, samo mu dodajte nove aktiv-nosti. Verovatno ništa ne treba da se menja uspoljnem svetu; samo treba da se promenivaš odnos prema sopstvenim očima i mozgu.Ako krenete ovom stazom, garantujem vamda će vam se život umnogome izmeniti.

94

DODATAK A

Uputstvo za trodnevno dlanovanje

Ova napredna trodelna vežba pomoći ćevam u stvaranju fokusne tačke pri dnevnimvežbama za oči. Veoma polako čitajte sledećepasuse ili neka vam ih neki vaš prijatelj sadubljim, umirujućim glasom čita, dok vi ra-dite ovo dlanovanje. Ako istovremeno pustitei neku umirujuću muziku, to će još više do-prineti dobroj atmosferi pri vežbanju. Trebada se čita veoma polako. Neka muzika neprestaje ni tokom pauza u tekstu. Uputstva začitaoca se nalaze u zagradi - „()“ – i ne trebaih naglas čitati.

Prvi danOpustite donji deo leđa i zamislite da vam

ne predstavlja ni najmanji teret. Opustite gru -di i zamislite da vam ne predstavlja ni naj-

95

manji teret. Zamislite da vam vaše ruke zag -revaju oči. Potom dišite duboko: brojite do 6dok udišete vazduh, a do 9 kada izdišete.Udahnite... jedan, dva, tri, četiri, pet, šest. Iz-dahnite... jedan, dva, tri, četiri, pet, šest,sedam, osam, devet. Ponovo udahnite i viditekako vam se širi trbuh. Onda izdahnite i viditekako vam se skuplja trbuh... šest, sedam,osam, devet. (Pauza od 30 sekundi)

Udahnite i zamislite da vam se donji deoleđa širi zbog vazduha. Izdahnite i osetitekako se postepeno skuplja... šest, sedam,osam, devet. Udahnite i zamislite da vam segrudi, rebra i gornji deo leđa šire. Zatim iz-dahnite dopuštajući im da se skupe... četiri,pet, šest, sedam, osam, devet. Udahnite po-novo i zamislite da vam se celo telo širi sa timuzdahom, i potom skuplja dok izdišete. Ura-dite tako 10 puta, pritom zamišljajući ovo ši-renje i skupljanje. (Pauza od 60 sekundi)

Drugi dan(Ponovite vežbu od prvog dana, a onda

nastavite sa ovim ispod:)

96

I dalje dišite lagano. Zamislite da vam seglava širi pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...Zamislite da vam se vrat širi pri udisaju... iskuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se ra-mena šire pri udisaju... i skupljaju pri izdi-saju... Zamislite da vam se nadlaktice šire priudisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamisliteda vam se laktovi šire pri udisaju... i skupljajupri izdisaju... Zamislite da vam se podlakticešire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Za-mislite da vam se šake i prsti šire pri udisaju...i skupljaju pri izdisaju...

Zamišljajte svoje oči kao da su meke, ve-like i vodenaste... Zamislite da vam se oči širepri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zami-slite da vam se leđa šire pri udisaju... i skup-ljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se grudišire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Za-mislite da vam se trbuh širi pri udisaju... iskuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se kar-lica širi pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...Zamislite da vam se zadnjica širi pri udisaju...i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam sebutine šire pri udisaju... i skupljaju pri izdi-saju... Zamislite da vam se listovi šire pri udi-

97

saju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite davam se stopala šire pri udisaju... i skupljajupri izdisaju... Sada zamislite da vam se celotelo širi pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...

(Ovu vežbu ponovite tri puta drugog dana)

Treći dan(Trećeg dana ponovite vežbe iz prva dva

dana i nastavite sa ovim ispod:)Zamislite da je sve crno ispred vas, ali ne-

mojte se naprezati. Zamislite noć bez zvez -da... Zamislite da se nešto kreće po takvojtami... voz koji ide uz planinu... beli jedrenjakna crnom moru... crnu reku kako teče... Akonestane slika koju ste zamišljali, sve je u re -du... ne pokušavajte da je naprezanjem po-vratite... Zamislite da je cela vaša soba crna.Svaku stvar u svojoj sobi zamislite da je crneboje... . (Pauza od 30 sekundi)

Opustite vilicu, udahnite kroz nos, izdah-nite kroz nos; i još izdahnite kroz usta uzuzdah. Budite potpuno opušteni. (Pauza od60 sekundi)

98

Kada budete spremni, polako dopustite dasve crnilo iščezne... postepeno sklanjajte rukesa svojih očnih duplji... i polako otvorite oči.

99

DODATAK B

Tekstovi sa različitom veličinomslova

Retinoskopom se meri oštrina vi -da. Dr Bejts, pronalazač vežbi zapoboljšanje vida, koristio je reti-noskop da bi proverio vid kod sto-tine hiljada ljudi i životinja, mla -dih i starih.

Retinoskopom se meri oštrina vida. DrBejts, pronalazač vežbi za poboljšanjevida, koristio je retinoskop da bi prove-rio vid kod stotine hiljada ljudi i živo-tinja, mladih i starih.

100

Retinoskopom se meri oštrina vida. Dr Bejts,pronalazač vežbi za poboljšanje vida, koristioje retinoskop da bi proverio vid kod stotinehiljada ljudi i životinja, mladih i starih.

Retinoskopom se meri oštrina vida. Dr Bejts, prona-lazač vežbi za poboljšanje vida, koristio je retinoskopda bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i životinja,mladih i starih.

Retinoskopom se meri oštrina vida. Dr Bejts, pronalazačvežbi za poboljšanje vida, koristio je retinoskop da bi prove-rio vid kod stotine hiljada ljudi i životinja, mladih i starih.

101

REČNIK

Akomodacija: automatski proces kojim seoko prilagođava posmatranju bliskih obje-kata. Akomodaciju vrše posebni mišići u oči -ma koji se zovu cilijarni mišići. Oni se grče,dopuštajući da sočivo dobije okruglastiji ob -lik. Kada se odmara, oko se fokusira za po-smatranje daljih objekata, a sočivo je rela tiv-no ravno.

Astigmatizam: abnormalna iskrivljenost rož-njače ili očnog sočiva, tako da je vid zamag-ljen pri nekim uglovima posmatranja.

Bočni pregibač vrata (sterno-kleido-masto -idni mišić): parni vratni mišić koji počinje odgrudne i ključne kosti i završava se kod mas-toidne kosti (malo koštano ispupčenje ispoduha). Ovi mišići služe da bi se glava moglanag nuti napred. Uz pomoć bilo kojeg od njihglava se okreće na suprotnu stranu ili savijaprema ramenu iste strane.

102

Cilijarni mišići: očni mišići koje kontrolišeautonomni nervni sistem. Oni popuštaju žilukoja sočivo drži u stanju duguljastog oblika.Time sočivo dobija okruglastiji oblik, zbogčega se oko fokusira na posmatranje bliskihobjekata.

Dlanovanje: vežba za poboljšanje vida, zakoju podučavaoci istih veruju da odmaraoptički nerv i očne mišiće, da opušta nervnisistem i da pojačava efekat drugih vežbi. Dla-novanje se obično obavlja u zamračenojpros toriji, dok ruke blago pokrivaju oči, a pri-tom se zamišlja crna boja oko sebe ili tama.

Fovea centralis: prostor u oku sa najboljomoštrinom vida. Fovea je veoma mali, jamastdeo mrežnjače, koji se nalazi u sredini žutemrlje i koja sadrži samo kupaste ćelije (če-piće). Nervne ćelije koje naležu na štapiće ičepiće u svim ostalim delovima mrežnjače uovoj zoni se ne nalaze.

Glaukom: stanje prejakog pritiska tečnosti uoku, koje dovodi do oštećenja (kao što suoštećenje nervnog vlakna ili sužavanje krvnihsudova), lošeg vida ili slepila.

103

Gledanje iznad glave („skajing“): varijantavežbe izlaganja suncu; primenjuje se kada jeoblačno vreme. Obavlja se otvorenih očiju,gleda se u pravcu suprotnom od sunca, uzkruženje glave, samo sa manjim krugovimanego kod vežbe izlaganja suncu.

Hiperopija: greška kod prelamanja svetlosti,često nazivana dalekovidost, kada je fokusnidomet oka prekratak. Slike se stvaraju izamrež njače umesto na njoj, dovodeći do togada se slabo vide bliski objekti.

Hipermetropija: Vidi: hiperopija

Izlaganje suncu: vežba za poboljšanje vidakoja pomaže očima da se prilagode različitojjačini svetlosti. Obavlja se kada sunce ne grejepreviše jako, okrenuti prema suncu sa blagozatvorenim očima, često uz samomasažupredela oko očiju, i uz konstantno okretanjeglave ili gornjeg dela tela za 180 stepeni.

„Lake oči“: suprotno od „zamrznutog po-gleda“ (koji je odlika lošeg vida), karakteris-tično za dobar vid i zdrave oči. Pogled se lakousmerava sa jednog detalja na drugi, prima-jući sve vizuelne informacije oko sebe.

104

Miopija: greška kod prelamanja svetlosti, ta-kođe nazivana kratkovidost, kada je fokusnidomet oka predugačak. Slike se stvaraju is-pred merežnjače umesto na njoj, dovodeći dotoga da se slabo vide udaljeni objekti.

Pomeranje („šifting“): vežba koju koriste po -dučavaoci za stvaranje fluidnosti i prilagod-ljivosti pri posmatranju, imitirajući anatom -ski primerenu upotrebu očiju, kada se onepomeraju bez napora sa jednog detalja nadrugi.

Retinoskop: instrument za merenje tenden-cije i veličine greške kod prelamanja svetlosti.

Sakadni pokreti: normalni, mali, brzi pokretioka, kojim se fokus pomera sa jedne tačke nadrugu. Sakadni pokreti su previše brzi da bise mogli primetiti.

Treptanje: automatski proces koji masira iosvežava oči, oslobađa napetosti oko njih, iotklanja naviku zurenja. Većina ljudi sa lošimvidom je izgubila sposobnost da često i beznapora trepće; stoga, ovo je važna vežba zapoboljšanje vida.

105

Žuta mrlja: pun naziv je macula lutea; deo usredini mrežnjače koji omogućava detaljanvid. Vid je najjasniji u sredini žute mrlje –fovei.

106

DODATNA LITERATURA

Bates, William H. The Bates Method forBetter Eyesight without Glasses. New York,Henry Holt, 1986 (ponovljeno izdanje; samekim koricama)

---------. The Cure of Imperfect Sight byTreatment without Glasses. CITY: Health Re-search, 1978.

Huxley, Aldous. The Art of Seeing. NewYork: Harper, 1942.

Schneider, Meir. Self-Healing: My Life andVision. London: Penguin Arkana, 1989.

---------. And Maureen Larkin, with DrorSchneider. The Handbook of Self-Healing.London: Penguin Arkana, 1994.

107

„Šnajderove metode su neverovatno jed-nostavne.... Možete poboljšati svoj vid redov-nim izvođenjem ovih serija jednostavnihvežbi.“

- HEALTH JOURNAL

„Osnivač Škole za samoizlečenje u SanFrancisku napravio je program kojim seotklanja napregnutost očiju i poboljšava vidsvima onima koji ga se verno pridržavaju.“

- LOS ANGELES TIMES

MEIR ŠNAJDER, PH.D., L.M.T. osnivač je idirektor Škole za samoizlečenje u San Fran-cisku. Autor je knjige „Self-Healing: My Lifeand Vision“ (Penguin, 1987), The Handbookof Self-Healing: Your Personal Program forBetter Health and Increase Vitality“ (Penguin,1994), i (audio-snimak) „Miracle EyesightMethod“ (Sounds True, 1996).

108