La na Demokratija Upropastila Srbiju - VI Deo istina ima samo jedno lice DEMOKRATIJA OD LA I JE UPROPASTILA SRBIJU VI DEO KAKVA DR AVA TAKVI I DR AVNICI Ovo su neki transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije iz Karadordeva, koje je sacinila hrvatska obave tajna slu ba: 27. 12. 1995. Mira Markovic urgirala je kod Bogoljuba Karica da poku a da otvori r acun u Nacionalnoj banci Grcke, na koji ce sa racuna Mire Markovic u kiparskoj b anci prebaciti 100.000 apoena nepoznate valute. Naime, sin Marko nalazi se u hot elu "Hilton" u Atini, gde nema novca da plati neke racune. Marko ima kreditnu ka rticu neke kiparske banke, ali Grci ne priznaju tu karticu. 30. 12. 1996. Razgovor Mire Markovic i sina Marka. Marko: Evo me u Po arevcu. Tu sam kod Zokija, jedem prase ovde. Mira: Da i mama vecera na miru. Jedem se, stra no, sekiram se za tebe, shvati. Marko: to si poludela, bre? Mira: Pa kako ta sam poludela, jesi se pro le godine smandrljao tu! Marko: Mama, necu 10 puta isto, bre! Mira: Ne mogu. Ja se od onda pla im i pla im i pla im! Ti si mi dete, moje slatko! Marko: Ej, gde je tata? Mira: Tata eta. Marko: Slu aj, vidi o cemu se radi. Pre tri dana su ovde poceli sa restrikcijama s truje. Ja sam to tati javio, on je nekoga zvao i receno mu je da nisu restrikcij e, nego neke sanacije. 31. 12. 1996. Razgovor Slobodana Milo evica sa sinom Markom Milo evicem. Milo evic: Zdravo, lepi! Marko: ta radite? Milo evic: Evo, ne to ovde razgovaramo. Mama je gore, a mi pricamo ovde. Marko: Ja da te obavestim da sam uneo sebi krevet u novu kucu. Krevet i muziku s am uneo. Povodom Nove godine i povodom toga to mi je preneo Boban. A drugo, u njo j ima topla voda, grejanje, sve. I uop te vi e necu da se zajebavam. Milo evic: E, svaka cast, lepi! Marko: Milica je unela jelku, okitila i tako. Milo evic: E, divno! Divno, lepi moj. 'Ajde, neka je sa srecom. Marko: Ovde opet pola grada nema struju. Milo evic: Ma, nije moguce! Pa ne mogu da verujem! Marko: Ovi odavde, kad ih pozovemo, ka u: "Mi smo distributeri, nama se to iz Beog rada odlucuje." Milo evic: Sad cu da vidim. Veruj mi, to nisam znao. Evo, sad ce u Dnevniku da bud e da nema ogranicenja. 3. 1. 1997: Razgovor Slobodana Milo evica i Mire Markovic sa Markom o useljenju u novi stan. Marko: ta radite, tajkice? Milo evic: Evo le karimo u krevetu, gledamo zabavnu emisiju na televiziji. Marko: Da li zna da mi je voda u bazenu 38 stepeni? Milo evic: Ti si budala, bre! To je nezdravo! Marko: Pa da, bez veze. Treba da bude 18, to je prava stvar. Milo evic: Pa ne, ali ne sme preko 30, bre, ta se zeza ?! Marko: to da ne sme, kupam se na 40. Milo evic: Pa nemoj, bre, na 38 stepeni, to je iznad normalne temperature coveka, bre! Kako mo e u vrucoj vodi, to mo e covek ok da dobije. Ne mo e da se vr i razmena topl ote. Marko: Dobro ta me pla i sada. Kako dodem u dakuzi, pa se kupam 42,3... Milo evic: Pa znam, ali ne pliva u dakuziju. Nemoj, Marko! Nemoj nikako iznad 31,2, na 30 je vec vrucina, bre. Drugo je tu iranje, izade ... I to je nezdravo, a ovo da je potpuno covek potopljen u vrelu vodu, to je nedopustivo.

Marko: Dobro, evo cekacu da padne na 32. Milo evic: Na 32 najvi e. Reguli i to i nemoj da se zeza . Je l ti sve OK? Marko: Jeste... pada neko cudo, ledena ki a pada napolju, ovoliko leda nisam vid o u ivotu. Milo evic: Pa znam, ne mo e da se prode, ja nisam mogao jedan korak da napravim, mo e samo covek da padne. Marko: Pazi, kad je celo dvori te ne pod snegom nego pod ledom i to onaj debeo sja jni led, ima jedno pet santimetara. Milo evic: ta klopa ? Marko: ta klopam? Pa klopam sva ta sad. Svi ivi donose klopu. Sad ima klope na sve s trane. Ima raznorazne sarme, prasici, jagnjici i ostalo. Milo evic: Da. ta sad imate kod kuce za jelo? Marko: U, kako cu ja da se ugojim u ovoj kuci. Milo evic: Evo ti da cuje mamu. Mira: Mili! Marko: Zna , mama, tu iramo se i kupamo u kadi na 40-44. Tu smo negde. Pusti te broj eve, pa seti se pro le godine u Karadordevu. Bila je temperatura 28. To da ti neko ka e rekao bi da je temperatura kao u d ezvi, a nije ko u d ezvi nego smo se smrzaval i. Seca se da niko nije mogao da ude u vodu, dok se ne istu ira hladnom, da smo sve na foru ulazili. Mira: ta cemo, kuco, da pitamo. Ka i mamici ta radi ? Marko: Mama 72 sata nisam iza ao iz kuce. Mira: Jao, divno mili, divno! Je l da je carobno tu? Marko: Uradio sam jednu jako pametnu stvar. Po to ja ne nosim papuce, Ljubi a me pit ao dva dana pred Novu godinu ta hocu da mi kupi za Novu godinu, i ja sam mu rekao samo da mi kupi neke mnogo lepe patike, koje ce mi i onako trebati za po kuci i kad izlazim napolje i sad imam ovde patike nove, nisam etiketu skinuo sa njih i onda kad udem u kucu odmah se izujem, pa udem u patike, i po kuci sam u cistim patikama. Mira: Ali, nosi papuce, molim te! Pa uvece kad legne onda mora da ima papuce pored sebe, kad ide da pi ki . Marko: A pa onda ne moram, jer imam podno grejanje pa mogu bos. Mira: Nemoj, to je nepristojno. To je seljacki. To je k o Marinko Rokvic. 3. 1. 1997: Razgovor Slobodana Milo evica i Mire Markovic sa sinom Markom. Marko: Pa, imam ideju, tata. Milo evic: Ka i. Marko: Ali po to si ti konzervativan tip, necu tebe da pitam, hocu da pitam mamu. Za zadu binu ti bi rekao nemoj, a kamoli da je ne to inteligentnije. ta misli o tome d a napravim porodili te? Milo evic: Kakvo, bre, porodili te? Marko: Porodili te, zna kako izgleda porodili te? Milo evic: Znam. Marko: Po to ovde samo to ne pocrkaju ovi, samo ne od srca nego od kuge. Zamisli, z aposlim renomirane po arevacke ginekologe, sa kompletnim komoditetom. Milo evic: Nemoj da se zajebava , bolje ti je dr i Madonu , pravi... Marko: Ma, nisam ja mislio tata u Madoni da napravim porodili te. Milo evic: Nego gde si mislio da napravi ? Marko: Napravio bih ga oba ka, bre, nezavisno od diskoteke, jednostavno da razmi lja m o delatnostima koje su unosne, a istovremeno dru tveno korisne. A ja mislim da b i Po arevljani bili jako srecni da oni dobiju ne to tako. Tata, je l zna koliko ko ta ko d privatnika po upama kakve ne bi video ni kod Dikensa, ovde po Po arevcu. Kireta a k o ta 150 maraka. Milo evic: Marko, ali u porodili tima nema kireta e, nego se radaju deca. Marko: Ima i kiretarnica pored, ali to hocu da ti ka em; zamisli kad za kireta u, ej , koja traje 3,5 minuta, u svinjcima, privatnim ordinacijama koje se samo odaziv aju na ime ordinacije, ni ta vi e, uzimaju ljudima 150 maraka i konstantno delju. Milo evic: Dobro, to je zato to idu na kireta u..., da idu u bolnicu, ne bi ih ko talo ni ta. Hoce da ti dam ipak mamu? Marko: Slu aj, mu ti je jedan mu karac, onako tipican konzervativan, pasivan. Da pita m tebe je l si ti uvek pominjala te teme; ta misli , mama, o porodili tu? Jedno divno

porodili te, ogradeno travnjakom. Mira: Super! Marko: Ti si moja mama, ti si moja mama, rekla je super, pa naravno, zar to nije divno? 15. 1. 1997. Razgovor Slobodana Milo evica i Mire Markovic sa sinom Markom, koji j e na jednom od svojih mnogobrojnih putovanja po Evropi. Milo evic: Pa, naravno, cuj, lepi, bice Dojcilo kod nas veceras. Ali, on se vraca u ponedeljak ujutro tamo. Hteo sam tebi da predlo im, da ti odsedne kod njega. Marko: Je l ti mene zajebava ? Milo evic: Ne zajebavam te, to te zajebavam? Marko: Pa dobro, bre, bar me ti razume na tu temu. Milo evic: Razumem te ja, sine, nego voleo bih da... dobro ajde, kako ti ka e . Mislim , tamo je izvanredno, a da ne bude ba , to se ka e, u centru pa nje. Ej, nemoj da planir a , molim te, nemoj ni da kroci ni u Austriju, ni u Francusku. Nego se istim putem vrati. Marko: ta, je l ima opet frka neka? Milo evic: Marko! Pro li put su tako stra no zloupotrebljavali da je to bilo stra no. Ko sekirama da me biju po glavi. Medijski su zloupotrebljavali, u svakom pogledu s u zloupotrebljavali. Marko: Ko? abari ili Austrijanci? Milo evic: Ne abari , nego Francuzi, bre. Marko: A Francuzi? Milo evic: Pre svega oni, to je katastrofa! abari najmanje. Austrijanci su pisali sva t a. Marko: Da, da, da. Dobro, bre, ni ta, nema frke, razumeo sam sve. Milo evic: Pa sam mislio, ti ako se tu nade koliko se nade nije bitno, al se vrati is tim putem... Pa, i veceras cemo se cuti. Evo da ti dam mamu da je cuje . Po to si jo u sobi, sad nisi u kolima, ne vozi . Ona se stresira kad razgovara s tobom kad si u kolima, jer se boji da negde ne skrene , a evo sad si u krevetu. Evo dacu ti je sa d. Ajd, cao lepi! Marko: Halo! Mira: ta radi ? Marko: Evo ni ta. Blejim, u ivam, sad sam se probudio i cekam. Sinoc bila buka, kafa ne, diskoteke, crkla baterija i jebi ga. Evo sad sam se sredio, sad cu da poku am. Slu aj, mama, ti zna da si ti jedino ensko stvorenje na planeti koje je rezistentno na mene, odnosno na moj arm. To ti nije ba neka pozitivna strana, da ti ka em. Slu aj , zvacu Milicu kad-tad. Tvoja rec je za mene zapoved, ta ti je... poslacu joj fak s, pa onda telegram, razglednicu, i to, pa cu da je nazovem. Slu aj, ne daj bo e da dodemo na jednu komemorativnu sednicu ti i ja, zna . To je ozbiljna tema, i mora d a zvuci tragicno. Mama, ne zajebavaj me vi e. U redu, skratio sam ti, zvacu Milicu i bicu sve kul. I nemoj da se nervira i u ivaj tu. I eto tako. 15. 3. 1997. Razgovor Slobodana Milo evica sa sinom Markom o kcerki Mariji. Marko: Pa ta si rekao Mariji, majke ti? Pa, jesam te zamolio da, da joj javi , a da ne pravi sranje?! Pa mene ba boli k.... da li sam ume an ili nisam. Ne, bolje nek b udem ja ume an, da se ne pomirimo jo narednih godinu dana, nego ti ka em stvar... ima ce posledice za taj njen popizditis? Milo evic: Ona, Marko, rekao sam lepo da si joj porucio da ce ti da joj re i problem d i pa. Marko: Dobro, i ta ti je ona rekla? Milo evic: Da ne ulazi u sumnjive rabote, jer je rec o prljavoj stvari, jer je rec o stvari i tako sve ono to si ti rekao. Ona je rekla: Jao, kako cu ja, veceras co vek treba da putuje za Nemacku, treba da mu dam danas pare. Marko: Ni slucajno! Milo evic: Ja sam rekao: Nemoj da da ni dinar! a ona je rekla: Pa, kako svi mogu? Ja ka m: Pa mogu svi preko Belog Manastira, a ti nisi ni krimos, nego si Marija Milo evic . Prema tome ba sve legalno, cisto, normalno! Ej, Marko, je l se seca ti na e babe Jel e? Marko: Secam se, ona je imala macke. Milo evic: E, sad Marija, pocinje da je hvata sindrom usedelice, samo to nemoj da joj ka e . Pocela je da skuplja kucice.

26. 4. 1997: Razgovor Marka Milo evica s Nenadom Batocaninom Ne om (ubijen je 26. 11 . 2002. godine u Beogradu), covekom iz licnog obezbedenja Slobodana Milo evica i p ripadnika MUP Srbije, i Markovim instruktorom za vatreno oru je. Marko mu preprica va svoje do ivljaje s ve bi na streljackom poligonu, na kome je ocigledno bio s neki m ljudima iz srpske policije i Slu be dr avne bezbednosti (Aca i Gavra) i, pred kraj razgovora, o nekim ubistvima iz kriminalnog miljea, u ta su obojica dobro upucen i. Marko Milo evic se ali Ne i: "Ja stvarno ne zami ljam svoju svetlu buducnost sa pet tipova oko mene i da se vozim u ovom tenku do kraja ivota." Marko: Dva tipa koje sam provalio, da im idem na ku..., to sam stalno naoru an do z uba, jer u glavi im je verovatno ona varijanta, kad me vide svako jutro naoru anog sa 15 pi tolja i tri "heklera", ono u varijanti " ta ce mu sve to, kad bi bilo ne to ne bi ni znao iz cega prvo da puca". Zna kako idu ta pljuvanja, interna, zna ? I ta dva tipa koje sam video da ih iritiram zbog obilja i cestog menjanja oru ja, to s u Aca i Gavra. I zbog njih dvojice mi je stra no stalo da bude sve kako treba, s t im to Aca, naravno, nije prokomentarisao ni ta, jer to mu sujeta ne dozvoljava, a G avro je rekao: "Ajde, malo ti da nas prati ." Razume ? Ja nemam te napade prepotenci je, razume , ja ka em: "Drugovi, ja pucam od pre nego to ste vi primljeni u tu slu bu." Mnogo sam dobro pucao i onako pun sebe izlazim iz streljane, mirno mi srce, cis tim pi tolj i dolaze neki indijanci. Ne znam ko to sve ima dozvoljen ulaz u onu st reljanu tamo, to treba zabraniti! Ne o: Da, da. Marko: Dolazi neka konjina koji, pazi niti me pita, bre, je l' umem, je l' ne um em, ko sam, ta sam. Ne, nego veliki instruktor je stigao i onako merodavno, kao d a, j.... li ga, ko ka e da, da taj "glok" mali, dobar je, ali samo sa dve ruke, sa jednom nije ba ne to. Ne o: Pa, ne znam o cemu je rec? MARKO: Slu aj, bre, seljacino, opali. I da, zna ta mi je veceras bio vrhunac. Kad sa m ukapirao da me kenja, jer ja sam se pla io, po to sam cesto menjao oru je, pucao sam iz uzija, iz pumpe, iz "heklera", i ceko sam da me ne zajebe negde, da ne pocne m negde da proma ujem, jer vidim da me jedva cekaju. I kad sam provalio da me sere , onda je krenulo klasicno uterivanje kompleksa i onda sam tra io da mi daju da na signal pucam jedan metak "cetrdesetpeticom", ali da ga repetiram jednom rukom. Ne o: Da, da. Marko: I to je, zna , to je onda bilo "ajmo kuci". Zaista, mislim, bez ikakve prep otencije, da sam malo merodavniji od Sente za to. Ja sam rekao, ako cu vec da se cuvam, daj da se cuvam. Vozilo ispred, vozilo iza, po dva coveka unutra, dugo n aoru anje, interna veza. Javljam se kad izlazim, kad ulazim, svi vi pancire, to je naredenje. I gotovo! Mrtvi mi ne trebate. Sinoc, jebe mi mater kad te nisam zvao u tri ujutro. Hteo sam da dodem u Karadordevo da pricam s tobom i sa efom. Pa da li zna od koga sam ja sinoc cuo, na primer, celu kompletnu varijantu koju mi sma tramo kao strogo poverljivu? Verovali ili ne, od Lile (zapravo - Jelke). Pazi, t i zna koji je Jelke idiot. On nije kalibar, on nije tigar koji je upucen. Kao pot puno javnu stvar mi je ispricao: "Evo, jebo te bog, ovaj, gadan tip, mnogo ljudi pobio onaj Vojo Amerikanac. Al', roknula ga murija." Ja njega gledam belo, reko : "Da izvine , o cemu prica ? Nisam cuo za coveka nikad u ivotu". Isprica mi brate, i da su sinoc na li le u Savi i da je najverovatnije on, i da je nestao, i da je rok nuo Popa, i ovo i ono. Da je ubio nekog va nog tipa u Americi. Nasra se. Ja muvam Ljubi u, reko: "Je l' cuje ti ovoga ta prica?" Ko kad je poginuo onaj Oliver Denis, "s njim je sve strogo poverljivo", meni ka e Bojana Tref, Bojana Vladina i Fi kal. P osle tri dana, ja do ao iz Londona, ka e: "Tref, ovaj Oliver Denis, to ga roknula mur ija pro le nedelje...", a ja kao znam pouzdanu informaciju. Ne o: Ha, ha! Marko: Pa, sine, u ovoj zemlji ne mo e da se sakrije ni ta, bre! Ne o: Nije on ubio njih. On je samo Popa. Seca se kako? Popa je ubio tako to je bio u ovim, bermudama, i imao je decje rifle. Imao je decje rifle zato to je imao fac u decju, imao je masku decju koju je kupio u Americi. Necu ti pricati, kad se bu demo videli, onda cu ti ispricati! Marko: Cekaj, pa je l' onda taj tip opalio Popa? Ja nikad nisam cuo za tog covek a. Ne o: Vojo Raicevic, zvani Vojo Amerikanac.

Marko: Vojo Amerikanac, da. I cuo sam samo... To mi Mirela ka e da je sa Bojanom P etrovicem dr ao "Stupicu". Pa slu aj, ako te ne to greje, mogu samo da ti ka em da mi je Jelke Simic u Kabareu "Rouz" pred 20 ljudi reko da je radio za Mara a! Pa, naravn o, da znam da je tacno, ali hocu da ti ka em da je to neverovatno ne to. Mi kao bara tamo nekim podacima. Idioti, bre, po ulici ispiraju usta time. Ne o: On je prvo radio za Bo ka Bojovica. Marko: Pa, dobro, to je isti k...! Hocu da ti ka em generalno, ne znam je l' pocim amo da otkrivamo rupu na saksiji. Jesi li cuo za pejd er RAM? I par dana posle Bad i nog ubistva ucukaju, tim programom mogu za svaki pejd er da dobiju godinu dana una zad sve poruke. I ukucaju, zezanja radi, da vide da l' se negde pominje Bad a. 20 sati posle Bad inog ubistva, na pejd er taj i taj stigne poruka. Provalili su da Bad a be i iz grada. Ja prvo ne mogu da verujem da je to neko tako poruku dao, "Bel pad e t"... ne mogu da verujem da je operater takvu poruku primio, prosledio i nikom n ije prijavio. Mislim, to je morbidno, to je neverovatno! Ja ka em, da nije neki dr ugi Bad a. Po to ne mogu, to se ka e, previ e je lepo da bi bilo istinito. Ne mogu, Ne o, m o e da veruje takva poruka 20 sati posle ubistva efa policije, koji jedini u zemlji i ma takav nadimak, neko mrtav ladan nekom alje takvu poruku. Ne o: Ka em... rokne nekog, pa i Vojo i na Amerikanac... Marko: Izginulo je mnogo va nih ljudi u Beogradu, ali koji je lik bio Pop, keve ti ? Ako je taj Voja bio neki tigar, koja je potreba nekog tigra da ubije budalu? P op je nebitan lik. Onda me ne bi iznenadilo da je on ubio i Debelog. Ne bi me iz nenadilo da je Vladu Trefa ubio. Ja stvarno ne zami ljam svoju buducnost sa pet ti pova oko mene i da se vozim u ovom tenku do kraja ivota. Ja bih da prebrinemo te probleme to imamo, pa da se vratimo normalnom ivotu. Ne o: Bio jedan... kod mene... Marko: Pa, znam, brate, al' mi ovde ne treba da se branimo vec da se odbranimo, razume ? Pita me Piper veceras: "Je li, brate, a dokle ce ovo ovako da traje?" Ja ka em: "Dok ne budemo nekom skinuli glavu. E, onda cu sve da vas pustim da idete d a cuvate diskoteke." Pazi, kad me decko pita veceras da li bi treb'o da ide u XL , i pazi kad jedna pickurina Mesic, razume , rek'o da mora da pita Sentu dokle ce da traje ovo sa mnom. Je l' treba Vi njic da ode u diskoteku? Je l' on normalan, b re, stra no! Sve komarac do komarca. Meni malo neprijatno, pocinjem da razmi ljam, d aj da ih uzmem ja da ih placam onda. I nek se zovu privatno obezbedenje i ja, u p.... materinu! Zamisli budalu, Piper me lepo, pazi Piper: " kad mi mo emo da pali mo veceras?" Ka em: "Pa gde radi veceras?" Piper: "Pa, u XL-u!" "Pa, idi onda odma' da ne zakasni na pos'o." Zna za to ja dr im tog Pipera? Iz dva razloga: prvo dovoljno blesavo vozi, a drugo previ e je glup da bi ga neko vrbov'o da mi... namesti i pu ca na mene. On je nepouzdana budala. Pa, da li zna ta je uradio neku noc? Na mesto gde sam ja bio, a oni obezbedivali ispred, po to sam se ja malo du e zadr ao, pozvao je Marinu da dode da mu pravi dru tvo. I sad jedna intelektualka zna gde sam ja pr oveo noc. Ne o: Da. Marko: Al', dobro ona nije pricljiva, to ko u crnu zemlju zakopano, to nikada da procuri nece, budi siguran. Zna kad potegnemo Ljupce i ja valjda ce i oni da opa le neki metak bar da dr e govna glavu dole, razume ? A drugo, zna , pla e ljude. Ipak, k ad vidi tri dizela a u crnim jaknama, e j... ga, da li ce da te ubiju ili nece. BO KO RADONJIC roden je u U icu. Otac Dragomir, ucitelj, za vreme okupacije bio je c lan Ravnogorskog pokreta Dra e Mihailovica, zbog cega je streljan. 1970. godine po begao je preko Austrije i Italije u Ameriku i nastanio se na Menhetnu, u Hol Ski cneju, u kojoj se godi nje dogadalo po 500 ubistava. Odmah je stupio u SOPO, teror isticku organizaciju koju je osnovao njegov kum Nikola Kavaja (vencao ga s prvom enom u Njujorku) i grupa srpskih nacionalista. Bo ko Radonjic je govorio o tom vre menu za "Ilustrovanu politiku". Tako smo saznali da je upoznao tada njeg efa irske mafije Tedija Kaminskog. Brzo su se sprijateljili. Kada su italijanski mafija i ub ili Edija Bucera (kasapina) 1977, na celo "Vestijes" do ao je Mark Splen, koga je brzo zadesila ista sudbina. Tada je do ao red na D ona Kupina, koji je izbegao smrt, ali ne i 75 godina robije. Kada je krenuo u zatvor, postavio je Radonjica za efa irske mafije u Njujorku. Po dolasku 1990. godine, otvorio je na Zlatiboru kockarnicu, u hotelu "Palisad",

a kasnije je u centru Kraljevih Voda sagradio kazino klub "Bos". U Ameriku nije smeo, ali je voleo da odlazi u zemlje Ju ne Amerike. U americkom za tvoru Bo ko Radonjic se na ao 31. decembra 1999. godine. Sa Nikolom Kavajom je bio n a odmoru na Kubi, odakle je produ io u Kankun. Registrovan je medu putnicima, i av ion se zbog njega prizemljio u Majamiju. FBI je skrenuo let aviona sa Kube u Maj ami kako bi ga uhapsio za podmicivanje porote na sudenju mafija kom bosu D onu Gotij u. Radonjic je iz zatvora anga ovao petoricu skupih advokata koji su mu brzo izdej stvovali da se brani sa slobode. Americka tampa pekulisala je da su kod njega pron adene fotografije iracke ambasade u Havani, i da je verovatno tamo bio u nekoj m isiji. Posle godinu i po, iza ao je kao slobodan covek. Jedini svedok protiv njega , Salvatore Gravano, izgubio je status za ticenog svedoka. intervju Marka Lopu ine Emir Kusturica se pojavio na vratima zlatiborskog kasina Boss. Docekao ga je Bo ko Radonjic... Ubeduju me da uradim knjigu ili igrani film 'Don Bo ko' i opi em moje prijateljstvo s a D onom Gotijem, efom Koza Nostre. - Imamo zajednickog prijatelja. Bio sam sa D onom 1989, u Maloj Italiji u Njujorku , otkrio je Emir Kusturica. Ja sam ga upoznao pocetkom sedamdesetih, dok je bio mladi oficir u porodici Gambi no. Pomogao sam mu da se prikrije. Tako sam stekao poverenje, koje mi je kada je postao Bos vratio tako to me je imenovao za kapetana Koza nostre za Njujork. Bio sam kum irskog klana. Ja sam jedini stranac, koji je bio ef u Koza Nostri, i jed ini Srbin koji je bio visoki oficir u americkom podzemlju. Posle smrti D ona, i ha p enja njegovog brata Pitera, koji je jedno vreme bio kum Koza nostre, organizacij u vodi moj stari poznanik D on Nois rekao je prvi put javno Bo ko Radonjic. Bo ka Radonjica i Emira Kusturicu poslu ili su sokom vodnjik, kojim Bo ko Radonjic nud i svoje goste, bilo da su to Velja Ilic, Vladan Batic, Milovan oric, Dragan Kican ovic, Seka Aleksic, D ej, Petar Panic Pana, Emir Kusturica ili Bo kov kum. Napravicu testament u kome cu reci ko je bio i ta je radio Bo ko Radonjic u Americi. Moja supruga Sabrina je sakupila moje video zapise iz Amerike i namerava da nap ravi dokumentarni film o mom ivotu. Ima snimke mojih susreta sa D onom Gotijem i cl anovima porodice Gambino, o mom antikomunistickom radu u Srpskom oslobodilackom pokretu Otad bina, mojih patriotskih aktivnosti u srpskoj koloniji u Americi, i do kumenta koje je FBI i CIA imala o meni. Iz tih dokumenata i snimaka se vidi da j a nisam mafija , jer u Americi nikada nisam bio osudivan zbog kriminala i zbog mog dru enja sa clanovima porodice Gambino. Ja sam samo covek sa jakim vezama u Koza Nostri. A Koza Nostra u Americi je elitni dru tveni sloj, koji ivi i radi po svojim specificnim pravilima. Kao clan Koza Nostre nisam se bavio kriminalom vec organizovanjem sindikata i bor bom protiv sindikata, koji su bili pod uticajem komunista. FBI i Edgar Huver nis u za Koza Nostru rekli da je mafija, jer su je koristili za obracun sa komunisti ma u Americi i na jugu Italije. U meduvremenu klan Gambino, kome sam pripadao, j e pro irio poslove na organizovanje sindikata vozaca i sindikata glumaca i filmski h radnika. U tim poslovima Koza Nostri je najvi e pomagao jevrejski lobi. Koza Nos tra nikada nije u SAD i Italiji delovala protiv svoje dr ave i protiv svog naroda. Goti je pao kada su americki politicari odlucili da ga ru e. Amerika je dala 100 mi liona dolara gradonacelniku Njujorka ulijaniju da iskoreni Koza Nostru. Reganu je stalo da ga ulijani nasledi na mestu predsednika SAD. FBI je pocetkom devedeseti h uhvatio estoricu kumova i D onu Gotiju poturio krticu. Ja sam prvi do ao do poverlj ive informacije iz FBI i D onu Gotiju rekao da imamo krticu u porodici i da ce bit i uhap en. ulijano nije uspeo odmah da sru i Gotija, jer je ovaj imao jake advokate i saradnike. Zato se Ronald Regan odrekao ulijanija. Ja sam u to vreme, krajem 199 0. vec bio u Beogradu. Kada su me 2000. godine agenti FBI skinuli sa avionskog l eta za Kubu, i odveli u Njujork, tra ili su da priznam ko je me je obavestio da je u Koza Nostru ubacen Sami Bono, jer su tu informaciju mogli da imaju samo direk tor FBI, dr avni tu ilac i americki predsednik. FBI mi je nudila status za ticenog sve doka i vilu na Floridi. Ni ta nisam priznao, i Amerikanci su me oslobodili, pa sam se vratio u Beograd. - Tu te docekala srpska policija. Kako da u Sablji uhapsi i tebe? pitao je Emir

Kusturica. U Srbiji mnogi misle da sam ja mafija , jer su neki novinari tako pisali i jer me m nogi poistovecuju sa ovda njim kriminalcima. Srbija ima banditizam, koji je opasan , jer srpska mafija ima cilj da uni ti srpsku dr avu i srpski narod. Naj alosnije je to je dr ava, umesto da hvata te bandite, od mene u operaciji Sablja poku ala da napra vi mafija a. Uhap en sam dan posle ubistva Zorana indica, sa kojim sam mnogo puta cas kao u ba ti Lotos bara. indic bi svratio na kafu. Jednom je nai ao Legija, da valjda vidi ta radi indic sa mnom, pa sam ga ja oterao. Uhap en sam sa izgovorom da ugro avam bezbednost zemlje, a islednici su me optu ivali da sam prijatelj eljka Maksimovica Make i da imam informacije o ubistvu policijskog generala Bo ka Buhe. Navodno su imali dokaze da je Maka, kog sam znao petnaestak godina, sedeo u Lotos baru dan pre ubistva generala Buhe i valjda tu planirao to ubistvo, u vreme dok sam ja bo ravio u SAD. Tu suludu ideju je islednicima dao Vojislav e elj, koji je tvrdio da s am ja covek Velje Ilica, koji mu poma e da zajedno sa Vojom Ko tunicom dode na vlast . Tako je e elj preko mene hteo da ru i Velju Ilica. Samo su ponavljali pitanja da li sam ja sa Makom planirao ubistvo Bo ka Buhe, pa su pro irili na generala Bad u, minis tra Pavla Bulatovica i nacelnika policije Vlahovica. To me iznerviralo pa sam pi tao da li su oni kao komunisticki izrodi ubili mog oca, rodake, prijatelje antik omuniste u emigraciji i prijatelje iz srpskog podezmlja, Gi ku i Arkana? Tada su i slednici ucutali. Pustili su me iz CZ, s potvrdom u kojoj je falsifikovan datum hap enja da nisam kriv. Pro lo je 16 godina od kako sam se iz Amerike vratio u Srbiju. Ne elim da se svetim zbog zlocina koji su pocinjeni mojoj porodici, jer sam se kao pravoslavac i clan SOPO zavetovao da necu dozvoliti da udari Srbin na Srbina. To je moj nacin naci onalnog pomirenja potomaka cetnika i partizana Nisam se pokajao to sam se vratio k uci, mada sam zatekao u asno lo e stanje. Crna Gora ce se odvojiti, ali se nadam bez novog rata. U Srbiji se podstice anarhija, jer jedino preko nje na i politicari m ogu da vladaju. U SAD je Savet za nacionalnu bezbednost vrhovni vladar, a u Srbi ji se s tom institucijom poigravaju jer ne postoji nacionalni interes. Imamo vel ike probleme sa otcepljenjem Crne Gore, sa odvajanjem Kosmeta i Vojvodine, koji mogu da nas uvedu u rat, a na a vlast se bavi progonom porodice Karic. Razocaran sam u Ameriku, jer mi je kada sam pobegao iz Jugoslavije dala slobodu, a potom mi je, kada sam se vratio u Srbiju, oduzela. Bombardovala je moju zemlju i moj narod samo da bi dokazala da je neprikosnoveni vladar sveta. Sa Brozom sam se sreo kao decak, jer smo se deca cetnika i deca ibeovaca igrala r ata. Mi antikomunisti, okupljeni oko Srpskog oslobodilackog pokreta Otad bina, obucavali smo se u tajnim kampovima za atentat na Josipa Broza. Moj pobratim Nikola Kavaj a i ja smo ve bali snajpersko gadanje. Napravili smo paklenu ma inu, ali smo odustal i od upotrebe. FBI nije imao dokaze da sam ja rukovao tim eksplozivom i sud me z a to nije teretio. Da sam hteo mogao sam Tita da ubijem u Va ingtonu 1976. Ali, to nije bio interes Amerike, tako da je srpskoj emigraciji CIA preko jednog prijat elja biv eg direktora Donovana porucila: Mo ete da ubijete Kardelja ili ambasadora S tanovnika, ali mar ala Tita i generala e elja ne smete! Kako nisam pokazivao spremnos t da poslu am savet CIA, ja sam uhap en sa mojim kumom Nikolom Kavajom. Osuden sam p ocetkom sedamdesetih za terorizam i pripremu atentata na Tita, i to je jedina ro bija koju sam imao u Americi. Amerika se sedamdesetih godina poigravala sa srpskim politickim emigrantima. Prvo nas je iza rata dr ala pod strogom kontrolom, a kada su umrli na i velikani u emigr aciji Pupin, Tesla, Dra kovic, Jovanovic, razvodnila je na antikomunizam dovodenjem ekonomskih migranata iz Jugoslavije, koji nisu bili antikomunisti. Kad je najveci americki prijatelj Tito 1980. godine umro, Amerika i CIA su se okr enuli Hrvatima, i sa njima izveli operaciju Oluja. Imam podatke da su neki na i iz Beograda dali tajno saglasnost Amerikancima da CIA i Pentagon izvedu tu operaci ju. Na i su obecali Amerikancima 1995. godine da ce u Srbiji da zbrinu sve srpske izbeglice iz Hrvatske i da ce da podr e novu zagrebacku vlast. Vrh CIA danas titi R adovana Karad ica, koji je bio lojalan Amerikancima i ispunio sva svoja obecanja, dok ga ni i efovi CIA tra e. U CZ-u sam boravio sa Radetom Bulatovicem, Acom Tomicem, Jovicom Stani icem, Neboj om Pavkovicem, Predragom Rankovicem Peconijem, Frenkijem Simatovicem, i Cecom. Svi

smo se dr ali hrabro i dostojanstveno. Bo ko Radonjic se u Srbiju vratio 15. decembra 1990. Docekali su ga orde Bo ovic Gi ka, Dana i Vuk Dra kovic, Milovan oric i Momo Kapor. Iako je u Slu bi dr avne bezbednosti bio zaveden kao politicki emigrant i dr avni neprijatelj, slu ba ga nije dirala, jer je kako Bo ko Radonjic otkriva, od Jovice Stani ica dobila takvo naredenje. Nisam clan nijedne stranke, ali sam nekako najbli i Novoj Srbiji i Velji Ilicu. Milomir Maric - Profil br. 48 Kao najznacajnijeg coveka koga je upoznao, Bo ko Radonjic izdvaja profesora D eralda Vinsenta Bula, koji je gradio najveci top na svetu za Sadama Huseina, zbog cega ga je 23. marta 1990. izraelski Mosad ubio u Briselu. Ostalo je nepoznato kakva je veza profesora Bula sa Bo kom Radonjicem i SFR Jugoslavijom, gde je u fabrici "Vitez", u Bosni, raden top, koji je trebalo da pogada ciljeve na 3.500 milja. Bo ku Radonjicu, dok je bio jedan od kljucnih ljudi njujor ke mafije, je americki ge neral Trudo, koji je sa Mak Arturom ratovao u Koreji, a posle bio jedan od efova vojnog intelid ensa, skrenuo pa nju da pripazi na bezbednost profesora Bula. Posle n ekoliko godina, usred unosnih poslova u proizvodnji, izvozu oru ja i izgradnji odb rambenih sistema za Sadama Huseina, iracki predstavnici su obavestili jugosloven ski General tab da se na celu americke korporacije profesora Bula nalazi Srbin, Bo k o Radonjic. Bo ka Radonjica je amnestirao nacelnik General taba Petar Gracanin. Bo ko se jo vi e zbli i o sa svojim nesudenim ubicama, i sa njihovim nalogodavcima iz Beograda. Pocetkom devedesetih, ugledni "Cikago tribjun" objavio je vest da je mafija ka porodica Ga mbino, preko Bo ka Radonjica, ulo ila u Slobodana Milo evica blizu milijardu dolara. B o ko Radonjic negira da se ikada sastao sa Milo evicem, iako su ga svedoci vidali u njegovom kabinetu, ali niko nije saznao o cemu su pricali. Bo ko ne priznaje da je on Milo evicu odao tajnu da mafija zapravo vlada svetom. Bo ko Radonjic je kancelariju u Njujorku imao u presti nom Republikanskom klubu. U to v reme, ni d ak cementa, niti kilogram gvo da za armaturu, nije mogao da stigne na Men heten izvan kontrole mafije, koju je u tom poslu zastupao Bo ko Radonjic. Bo ku Radonjicu je poveren poverljivi posao sa profesorom Bulom, kad su na snagu s tupali sporazumi sa Rusima iz programa SALT o kontroli trke u naoru avanju i embar gu na izvoz oru ja u krizna podrucja, to ne bi moglo da kompromituje SAD, njene spo razume i ravnote u snaga u svetu. Izrael je od pocetka bio u toku sa otkricima pro fesora Bula. Nekoliko puta je profesor Bul boravio tajno u Jugoslaviji, lececi s e od udara dotle nepoznatog oru ja kojim tajne slu be deluju na genijalne naucnike n a pragu epohalnih otkrica u naoru anju. Od Krcuna je prvi put cuo da Tita neizostavno treba ubiti. On je pijan govorio: "Dru e Tito, mnogo te volim! Ali, voleo bih te jo vi e - da si Srbin!" Prijatelj iz detinjstva Milovan oric, poveo ga je u Maribor na pripreme za utakmi cu Crvene zvezde u Gracu protiv "Austrije". Dragan D ajic je Arnejcica zamolio da Bo ka Radonjica preveze preko granice. Nije morao da ilegalno be i, jer je i tada im ao legalni paso . Pre nego to je upoznao D ona Gotija, Bo ko Radonjic je prvo postao ef irske mafije "Ve sties". Nametnuo se kao vrstan pomiritelj i diplomata. Igrom slucaja, upoznao sam efa irske mafije Edija Kaminskog. Zvali su ga Edi Bucer , jer je svoje protivnike kasapio no em. Ubrzo smo se sprijateljili. Edi je ubijen u obracunu izmedu irske i italijanske mafije. Ista sudbina je ubrzo zadesila i njegovog naslednika Mark Splejna. A novi kum D on Kunin, inace jedan od mojih najb oljih prijatelja, osuden je na 75 godina robije. Pred odlazak u zatvor, pozvao m e je i postavio za efa irske mafije u Njujorku. A kako je za Kuma italijanske maf ije do ao D on Goti, predlo io sam mu da bratski saradujemo Umeli smo, u slucaju potrebe , i da otmemo coveka na sred otmene Pete avenije, ispred luksuzne robne kuce. Ra zvijemo tepih, brzo ga smotamo, i pred prolaznicima ubacimo u gepek Za vreme jedno g sudenja Gotiju, eni - dr avnom tu iocu smo namestili tipa, koji je izdr avao vi egodi nju kaznu, tobo e da bi joj ocinkario D ana. A ona je upala u zamku. Tra io je da mu ona pokloni svoje gacice, da ga u zatvoru elja mine, a on se posle na sudu pojavio ka o svedok optu be i pred porotom pokazao gacice tu ioca. ulijano je okrivio Bo ka Radonji ca da je svog vencanog kuma D ord a Pejpa, koji je bio clan Porote, potplatio sa 60. 000 dolara.

Bo ko Radonjic je u Americi imao tokom 20 godina boravka i svoju paralelnu pricu. On nikad nije hap en kao mafija , mada je bilo sumnjivo to su ubice Pola Kastelana no sili na glavi karakteristicne ruske kape. ao mu je to Nikolu Kavaju nije uspeo da nagovori da otetim avionom produ i prema Moskvi, pa da Amerikanci od Rusa moraju d a tra e da ga izruce: Tako bi srpska stvar postala i predmet spora izmedu Istoka i Zapada! FBI je tada konstruisao pricu da Nikola Kavaja (iako je kao komandos uces tvovao u americkom iskcravanju u Zalivu svinja, na Kubi, i u poteri za Ce Gevaro m u Boliviji), u stvari pripada SMER ("Smrt pijunima"), specijalnoj sovjetskoj jed inici za likvidacije po svetu, formiranoj u vreme Staljina. Cinjenica je da je K avaja, pre bekstva na Zapad, u Jugoslaviji bio uhap en kao ibeovac. Clanovi srpske emigrantske organizacije "Sopo", i Bo ko Radonjic, progla eni su za "crnoruka e", od kojih su neki, kao Mustafa Golubic, stvarno i bili Staljinovi egzekutori. Znao sam da biv i predsednik Karter izve taj licno podnosi predsedniku Klintonu i da je to prilika da se cuju srpski argumenti bez posredni tva administracije, koja na m nije bila naklonjena. Poseta Kartera Karad icu upla ila je Slobodana Milo evica nagod be bosanskih Srba mimo njega, pa se sa Ricardom Holbrukom izborio da zastupa sve Srbe, a da Karad ic bude iskljucen iz politickog ivota. Bo ko nikada nije krio da mu je Radovan Karad ic idol . Velimir Ilic u emisiji "Ka iprst", 3. aprila 2003. (Brankica Stankovic) Ilic: Ja nemam nikakve veze sa Bo kom, nikakav posao nikada nismo radili, niti u bi lo kakvom poslu bili. Bo ko Radonjic je covek koga smo mi ovde znali. Restoran gde je rucao Legija, gde je rucao Jovica Stani ic kad je dolazio, ko je sv e sedeo. Taj moj rodak je valjda sedeo u restoranu u kom je bio Jovica Stani ic, s lucajno, jer je Emir Kusturica snimao film i Stani ic je navratio da poseti Kustur icu. Ja sam cuo za tu posetu ali nisam nikada u ivo video Jovicu Stani ica, ni Milor ada Lukovica Legiju. B92: U istrazi ubistva Zorana indica medu prvima je uhap en Va savetnik za bezbednos t, Bo ko Radonjic. Ilic: Nikad nisam imao savetnika za bezbednost, niti je Bo ko Radonjic bio moj save tnik. Bo ko Radonjic je u Cacku zavr io kolu. Popili smo pice i to je bio jedini kont akt. B92: Nije bio u va oj stranci? Ilic: Dok smo bili opozicija Bo ko se pojavljivao na mitinzima... Inace on je kum Ka vaje B92: Koji je takode ef irske mafije u Americi i jedan od kljucnih ljudi Ilic: Ko, Bo ko? Pa nisam se samo ja dru io sa njim, dru ili su se svi. B92: A otkud prica da je on Va savetnik za bezbednost? Ilic: Jedino to su Bo kovi momci cuvali parking, po to ispred na e stranke nema parkiral i ta. B92: A jesu li Vam skrenuli pa nju da je Sredoje ljukic ljuka bio kriminalac? Ilic: Ja sam ljukica samo jednom u ivotu video. Na li su snimak da je bio na jednom m itingu. Jednom sam ga video u prostorijama Demokratskog centra posle 5. oktobra, kada je do ao u dru tvu Bo ka Buhe, kome je doneo trenerku da se presvuce, i tad sam se samo pozdravio sa njim jer je u njegovom dru tvu bio jedan moj zemljak iz Cacka . B92: Kada je pokrenuto pitanje da li je Sredoje ljukic ljuka bio clan Va e stranke, na Televiziji Cacak, Vi ste se ukljucili u program, i tada ste novinare i uredni ke Televizije nazvali usterima i babicama koje cete licno oterati da cuvaju ovce? Ilic: Informacija da je Sredoje ljukic clan Nove Srbije objavljena je, mislim, u ' Nacionalu'. NIKOLA KAVAJA pu ten je 1995. iz zatvora u Luizijani, a ubrzo je deportovan. Posle toga, progla en je za americkog neprijatelja broj jedan. U Srbiju se vratio krajem 1997. godine. Suprotno ocekivanjima, od coveka koji se celog svog ivota borio protiv komunista, Kavaja je ubrzo postao obo avalac lika i d ela Slobodana Milo evica. Mo da i zato svega godinu dana posle povratka u Srbiju, od tada njeg re ima je dobio stan u beogradskom naselju Medakovic. U prolece 1998. godine, u Pivi, u Crnoj Gori, formirao je kamp Bataljon smrti za o buku srpskih dobrovoljaca i komandosa za borbu protiv albanskih terorista na Kos

ovu, i za suprotstavljanje kopnenim snagama NATO. Koliko je poznato, ovaj bataljo n nije dobio dozvolu od Milo eviceve vlasti za uce ce u operacijama u ju noj pokrajini. Ostala je tajna koliko je srpskih dobrovoljaca pro lo kroz ovaj kamp, po cijem je odobrenju radio i da li su neki od polaznika izvodili i samostalne teroristicko -mafija ke akcije. Masoni tra ili da ubijem Tita (Predrag Stojkovic - Broj 616) - est jugoslovenskih diplomatskih misija je dignuto u vazduh u roku od nekoliko s ekundi. Od Los Andelesa do Vankuvera i Njujorka, a da se ne otkrije. * Jesu li Srbi vama bili zahvalni tamo u Americi? - Da li se pitate kako sam ja oteo avion? Bo ko Radonjic mi je predlo io da pobegnem u Rusiju i nasamarim Ameriku. Nisam pristao jer sam se decenijama po svetu bori o za interese Amerike. *Koje smislio plan akcije? - Pop Kajevic. Prvo smo hteli da tra imo da se iz jugoslovenskog zatvora puste uro u rovic, Milovan ilas i jo jedan. Posle je 1978. Stoiljko Kajevic hteo da uzmemo avi on i da pikiramo u zgradu CK SKJ u Beogradu kao simbol Titove moci. Nije hteo da izade iz zatvora i da mi se pridru i. Akcija je propala, jer je on trebalo da mi poka e gde je CK, koji je izgraden posle mog bekstva iz zemlje. Komunista se nisam bojao. Ja poticem iz partizanske porodice, bio sam u vojnoj akademiji, od 1941. do 1944. bio sam u zatvoru u Albaniji (interniran od Italijana), sa osam godina . Otac mi je bio andarmerijski narednik u Metohiji. Sva braca su mi oti la u partiz ane, i sestra. TrojIca su poginula. Necu da napadam Kajevica to je ispao kukavica . Bili smo 7-8 puta zajedno. Dizali smo u vazduh jugoslovenska diplomatska preds tavni tva. - Do ao sam po dekretu predsednika Kenedija u Ameriku 1961. godine. Radio sam i u obezbedenju Kenedija, ubijen je na 120 metara od mene, ali sam se radovao. To je prvi predsednik SAD koji je u Beloj kuci primio Josipa Broza Tita! * Od bekstva u Austriju, do odlaska u Ameriku ta ste sve radili? - Uglavnom za CIA. * Kako ste dokazali da niste ubaceni ruski agent? - Samo akcijama u Nemackoj, Austriji, prva je bila napad na jugoslovenske turist e. Mlad sam upao u osinjak pijuna - Predrag Radojkovic, Dra in komandant, general K ovacevic, pukovnik Dragi a Bojovic, Jakov Dragovic... Cuvao sam kralja Petra po na redenju Amerikanaca. U Evropi, svuda gde je i ao slu beno, kada je posecivao izbegli cke kampove. Samo sam ja 11 meseci vukao CIA za nos. Kljukao je la nim podacima o Istocnom bloku. Bio sam zadu en za Austriju, Nemacku i Italiju. * Gde ste se sve borili protiv komunizma? - U Zapadnoj Evropi, u Africi kao legionar, posle u Ju noj Americi i SAD. Ja sam r usofil, kao i svaki Srbin iz Crne Gore. Da je komunizam bio u Nemackoj, Englesko j ili Americi nijedan Srbin ne bi oti ao u komuniste! * Ko je vama bio neposredno ef? - Amerikanac u SAD i u Evropi. Za CIA su uglavnom radili stranci. Do 1961. bio s am u Cadu, Kongu, Ju noafrickoj republici... Onda je JFK tra io 24 legionara i oti li smo u Zaliv svinja . * Da li vam je bilo ao to ste nekoga likvidirali? - Ne. Izveo sam 28 akcija po naredenju. Poslednju 29. akciju sam svojevoljno izv eo otmicu dva americka aviona. * Kakav je sada va odnos prema Titu, da li ste promenili mi ljenje? - Ne. Kavaje su dale 27 boraca u partizanima, nijednog u cetnicima, a 1948. godi ne sam uhap en sa tri rodena brata i poslat na Goli otok. Tri brata su mi poginula u ratu. Prvo su nam svakog dana komesari na politickoj nastavi u vojnoj koli pri cali, da ce Staljin da ivi 300 godina, te kukuruz je u Rusiji ovoliki. Kada je do neta Rezolucija Informbiroa, sve je odjedamput bilo obrnuto. Do 1949. nisam bio protiv Tita, bio sam pitomac u vojnoj koli, do trenutka kada sam do ao kuci i zatek ao majku kako place, jer su mi udba i odveli brata. * Ko vas je povezao sa Bo kom Radonjicem, tada jednim od efova njujor ke mafije? - Ivo Lazarevic. Da ga nisam upoznao, nikada on ne bi pao u zatvor. Zbog federal nog prekr aja, a sa federalnim sudovima nema ale, nemoguce ih je potkupiti. Sa Ivom

sam saradivao i ranije. Jednom me je zamolio da ubijemo Mladena Mladenovica (bi v i ef jugoslovenske obave tajne slu be, pre ao iz Grcke u SAD), ali sam to odbio. Odmah bi ga ja skinuo, ali morao sam da pitam pretpostavljene (CIA). Ivo nije govorio ka da je Mladen bio na polo aju, vec kada je dobio azil od SAD i ispricao sve ta je im ao! Ako ga ubije - radi posao koji UDB ne mo e. Ivo Lazarevic je bio je ofer coveku k oji je doveo Lenjina na vlast u Rusiju Rot ildu. U pocetku Bo ko Radonjic je radio na parkingu na Osmoj aveniji, ciji je vlasnik bi o general tabni kapetan prve klase Aco Obradovic. Uspeo je preko ene Karin, ciji je otac dr ao odno enje smeca na Menhetenu, na ta je mafija imala tapiju. Bo ka sam ja ubacio u CIA, a Bo ko ih je odmah sve potkupio. * Ko je stajao iza Nikole Kavaje? - Par ludaka, SOPO i neki organi unutar CIA. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971. Posle za Kubance, u okviru organizacije Omega 7 , protiv Kastra, Aljendea,.. . Najmanje 100 puta sam stavio svoj ivot u torbu za Amerikance! Ja sam bio zadu en za oru je, za snabdevanje SOPO na teritoriji Kanade i Ju ne Amerike. Mileta Miljanic, zvani Majk, najveci diler droge u Evropi, uhap en je 10. januara 2004. godine u vajcarskoj. Za Miljanicem je raspisana poternica Interpol zbog sum nje da je organizovao prebacivanje 114 kg kokaina iz Ju ne Amerike u Atinu. Ima dv ojno dr avljanstvo - americko i na e. Bio je blizak Voji Raicevicu Amerikancu, Bo ku R adonjicu i eljku Maksimovicu Maki. Na konferenciji za novinare lider SRS, Vojislav e elj, tvrdio je da su Jovica Stani i c i ljudi iz dr avne bezbednosti pocetkom 90-ih formirali grupu ljudi koji su do li iz Amerike, medu kojima su Bo ko Radonjic i Voja Raicevic. Prema e eljevoj tvrdnji, o va grupa je formirala odrede smrti. e elj je obelodanio i da su u Radonjicevom rest oranu "Lotos bar", Miljanicev prijatelj, eljko Maksimovic Maka i Nikola Maljkovic planirali ubijistvo generala policije Bo ka Buhe. 21. marta 2003. MUP Srbije je saop tio da su, tokom istrage ubistva srpskog premij era Zorana indica, kod jednog broja clanova organizovanih kriminalnih grupa prona dene legitimacije Nezavisnog sindikata policije, koji je registrovan kao udru enje gradana. Dodaje Te legitimacije bile su istog oblika kao slu bene legitimacije ov la cenih slu benih lica MUP. Pojedini clanovi kriminalnih grupa su legitimacije Nezavisnog sindikata policije zloupotrebljavali za legitimisanje gradana, ula enje u stanove i vr enje krivicnih d ela, dovodeci gradane u zabludu da se radi o pripadnicima MUP , navodi se saop tenju MUP, kao i da su clanovi i donatori Nezavisnog sindikata policije Novak Buha, B o ko Radonjic, Dejan Pitulic... i drugi . 17.04.2003. (Srboljub Bogdanovic NIN) Sadr aji prislu kivanog razgovora Aleksandra Tijanica, savetnika predsednika SRJ Voj islava Ko tunice, sa Bo kom Radonjicem, covekom bogate pro losti , zbog koje je bio prisl u kivan, sadr i neke politicke instrukcije Radonjicu, a, u istom razgovoru, i Velimi ru Ilicu, s obzirom da se razgovor vodi u jesen 2002. godine . Veze Legije i Cacka ("Ka iprst" Radija B92, 23. maja 2003. Daniel Bukumirovic) Dok su irom Srbije lokalne policije pronalazile kilograme heriona, oru je i hapsile kriminalce, u Cacku je akcija imala i drugu dimenziju: Zvezdan Jovanovic, koji optu en za ubistvo Zorana indica, iz Cacka je, u njegovoj kuci pronadeno je oru je. U selu nadomak ovog grada pronaden je automobil Ljiljane Buhe. Nedelju dana pre a tentata na srpskog premijera u gradu su videni Legija, Jovica Stani ic i Bo ko Radon jic, to je bio razlog da u Cacak dodu inspektori iz Beograda. Glavna su hap enja ce tvorice lokalnih biznismena vlasnika preduzeca ''Auto Cacak'' Milenka Kostica, s uvlasnika benzinske pupme ''Leonardo'' Zorana Bojovica, vlasnika ''Laki auto tra de'' Miladina Lazovica, i Strahinje Ilica (Bane Svinjar). Bane Svinjar je jedan od osnivaca SPO, a kasnije i Nove Srbije, prijatelj pokojnog Gi ke, Zvonka Osmajli ca i mnogih boraca za srpsku stvar Otkud to da je Legija dolazio ba u Cacak, vecerav ao tamo gde je veceravao, sa ljudima sa kojima je bio, otkud to da su roditelji ubice premijera Cacani, otkud auto gospode Cume tu na periferiji, i otkud to da je u Cacak morala da dode specijalna jedinica da bi neku istragu sprovodila, nij e mogao to da radi cacanski SUP. Otkud svi ti ljudi i kako se predsednik Op tine s

lucajno vida sa Radonjicem, general Pavkovic nije silazio s lokalne televizije, poklanjao mu je trofejno oru je, prethodno je pricao da ga proganja ta ista vojska . General Lazarevic je dolazio na promociju knjige novinara Drecuna, gde su se l judi zaklinjali da ce vratiti Kosovo Strahinja Ilic: Ja sam uhap en jer sam vecerao sa Emirom Kusturicom. Jovicu Stani ica nikada nisam video s njim, ni Legiju nisam video, nisam video ni Puza, koji je bio general policije. To su price, pitali su me gde se krije Karad ic, kad sam vid eo Legiju, gde je Veljo, s kim od njih se vidao Oko ubistva gospodina indica, ja s am im rekao da vide medu onima koji su ga nosili. Velimir Ilic o Spasojevicu: Du ana Spasojevica nisam poznavao. Znam da su na bini b ili funkcioneri Demokratske stranke Srbije. Van politike, stajala je na bini Oli vera Katarina, moja prijateljica, i ja sam je zamolio da bude sa nama na bini. O Bo ku Radonjicu, koji je uhap en tokom vanrednog stanja, Velimir Ilic je rekao: Nor malno da smo se pozdravili sto puta i sedeli u Lotos baru. Sa Bo kom su se svi dru i li kad su odlazili u Ameriku po to je on vodio emigraciju. Ja sam ga vidao kao i s vi ostali. B92: On se sada povezuje sa ozbiljnim medunarodnim kriminalom? Ilic: Ja ne znam ta je on radio napolju, ali znam da se on dobro poznavao sa minis trom policije i sa prethodnim ministrima policije, i sa celnicima dr avne bezbedno sti i prethodne i dana nje. Bo ko je sa mnom bio na zdravo zdravo . Mi nikada nismo ima li nikakav poslovni kontakt Petar Milatovic, urednik ISTINE, Bec, 15. jun 2007. Nikola, izvukao sam te iz anonimnosti 1991. godine i lansirao te kao mit kod Srba sa publicistickim delom Lov na Tita'' u izdanju beogradskog izdavaca ''Dosije'' koje sam priredio za tampu sa podnaslovom ''Ispovest srpskog komandosa Kavaje''. Pojavu knjige ''Lov na Tita'' poku avao je da spreci Vuk Dra kovic est meseci posle p ocetka tampanja, da bi kasnije poku ao na tvom primeru da politicki profitira. Dra ko vicev poku aj zabrane tampanja bio je bezuspe an, kao i sve cega se dohvatio Vuk Dra ko vic, partizanski sin i biv i komunisticki pisar kod piljka. Knjiga o tebi, koju sam pripremio, pojavila se 1991. godine i tampana je u po arevackoj tampariji ''Prosvet a'', izdavac je ''Dosije'' iz Beograda, glavni i odgovorni urednik je Veljko Top alovic, a ja sam priredivac. Izdavac mi je urucio odreden broj primeraka po Zako nu o izdava tvu i ja sam dobijene primerke redovno poklanjao Srbima koji su iz Ota d bine dolazili kod mene da mi se zahvale to sam javnosti otkrio Nikolu Kavaju. Pokrenuo sam 1991. godine peticiju za oslobadanje Nikole Kavaje iz americkog zat vora. Tu peticiju je potpisalo 450.000 Srba, dok su re imski mediji obmanjivali ja vnost da je tu peticiju potpisalo 3,5 miliona Srba, to je la ! Posle pojave LOV NA TITA stvoren je mit o tebi kod Srba. Posle nekoliko godina, ti si pu ten iz americkog zatvora, do ao si u Srbiju i vec 10 godina nisi na ao za sho dno da okrene moj telefonski broj. Iz Novog Alaktraza pisao si mi zahvalne panegi rike, nazivajuce me serdarom, vojvodom, junakom i tako dalje, to sam ja i tada pr ezirao! Posle tvog dolaska u otad binu ti si se osilio i zaboravio si na svog dobrotvora k oga si poceo sramno da ogovara ! Nisam serdar, ni vojvoda, ali jesam principijelan covek da ti saop tin istinu oci: prevrtljivi ljigavce, ne izlazi mi na oci kad si potro io 10 godina da izbegne susret sa mnom koji sam od tebe stvorio mit i kako s am stvorio mit o ni tacoveku cvrsto sam re en da ga sru im i zatra im od srpskog naroda da mi javno sudi zbog moje nepromi ljenosti koju si ti materijalisticki zloupotreb io meni iza leda, epureci se nepostojecim! Do av i u Beograd dobio si stan od Dra kovicevog SPO, da bi taj stan prodao i sada ogo vara ljigavog Vuka Dra kovica, koga si hvalio kada te kupio sa jednim bednim stanom , to dovoljno govori o tebi samom. Osnovni razlog to ti pi em jeste tvoja la da ti dugujem knjige. Tu la podlo iri meni iz a leda po srpskim zemljama gde te pozovu da ti daju besplatan rucak. O kakvim kn jigama, besramnice, govori ? Je li o primercima koje je izdavac ''Dosije'' meni da o po Zakonu o izdava tvu kao priredivacu dela Lov na Tita, a te primerke poklanjao sam Srbima koji su kod mene dolazili da mi se zahvale to sam otkrio Nikolu Kavaj u i stvorio mit od njega? Ako je tako treba da se stidi ! Poslao si kod mene u Bec jednu zamlatu pre 8 godina i tom komadu budale sam poklonio komplet mojih knjiga

da ti odnese. Kasnije si poslao kod mene biv eg Brozovog policajca Vlastimira Cek ica koji je zloupotrebio gostoprimstvo. Do ao si iz americkog zatvora Novi Alkatraz kao novostvoreni mit kod Srba. Umesto da si me poslu ao odao si se va arskom srbovanju, i slu i kao klovn za uveseljavanje od jedne do druge besplatne trpeze jer si nesposoban da za sebe zaradi osnovnu egzi steniciju! Izneverio si plan da stane na celo srpskih patriota. Nisi imao kura i, niti potenci jala jer si najobicnija puna praznina! Umesto toga docekao si da zavisi ko ce ti udeliti milostinju. Da si slu ao onoga ko je od tebe stvorio mit, ti bi danas imao svoju vilu, svoje ofere, svoje adutante, bio bi na celu srpske nacionalne armije . Nisi ti za to! Ti si samo za ono to danas jesi. Umesto lovca na Tita ti si post ao najobicniji ulovljeni lovac koji se sam ulovio u vlastitim lovackim pricama! Da nije tako ti bi danas umesto Broza, ciji si pilot bio, ulovio nekoga od belos vetskih protuva koje su bombardovale srpske zemlje 1995. i 1999. godine i koji s ada pohode Beograd kao svoje spavace sobe zahvaljujuci nacionalnom tetocinstvu i politickom diletantizmu ha kih janicara koji vode americku, nemacku, vatikansku i Bog te pita koju sve politiku umesto srpske. Ti si se odlicno uklopio u tu tragi komediju. Srbuje na piknicima u dubokoj pozadini, a zlotovori ti pred tvojim ocim a otimaju zavicaj Kosovo i Metohiju, najsvetiju srpsku tapiju! Istovremeno, okri vljuje mene to sam kao priredivac knjige o tebi pod naslovom LOV NA TITA dobio od izdavaca odreden broj primeraka po Zakonu o izdavackoj delatnosti. Zaista je duboka tvoja plitkoca Nikola, pa imajuci u vidu cinjenicu da je tako, nemam nameru da gubim vreme sa intelektualnim pigmejcem i moralnim liliputancem, ali ti vite ki unapred ka em: kako sam stvorio mit o tebi, tako cu ga i raskrinkati ! Ti zna da ja imam snage i odlucnosti za to, jer to se dokazalo na stazi moje do sledne borbe protiv antisrpskog kontinuiteta titoizma, slobizma, dosizma i aktue lnog grabizma! Kao i u ekonomskoj, i u sferi paralelne bezbednosti mora da postoji kanal prohod nosti. SA A VUJKO, je nepoznat javnosti ali se pojavljuje u sferama u kojima ga nije za o cekivati. U potrazi za clanovima grupe koja je organizovala ubistvo srpskog prem ijera Zorana indica i opse noj akciji Sablja protiv organizovanog kriminala policija je u pritvoru zadr ala vi e od 50 voda i clanova sedam najvecih mafija kih klanova, sa op teno je u srpskoj vladi. Iz "Grupe Amerika" u pritvoru su Veselin Raicevic zvan i Meda, Mileta Miljanic i Sa a Vujko, Agropromet AD Kru evac, Delatnost: prodaja delova, pribora za motorna vozila Zavisna dru tva: Agroineks DOO Kru evac Broj akcionara na dan 31.12.2006.godine - 625, a najveci akcionar je: Bujkovic N enad Upravni odbor Bujkovic Nenad, Budva Diplomirani pravnik 132179 Petkovic Zoran, Ni Ekonomista, direktor ''M-C group'' Petrovic Milorad, Kru evac Diplomirani in enjer ma instva, penzioner Marinkovic Jugoslav, Kru evac, Ekonomski tehnicar, direktor Agroineks doo Kru evac 8 6 Sa a Vujko, Beograd doktor nauka Sekretarijat za antiterorizam Revizor finansijskog izve taj: SRBO AUDIT, d.o.o Beograd,Balkanska 40/15 U Kru evcu, 13.08.2007.godine Generalni direktor, Tatjana Cerovic,dipl.ing.ma . Clan IBSSA Centar za anti-terorizam i mir u svetu (CCTWP), Nikole urkovica 24, Beograd Direktor : Vojislav Milo evic Izvr ni direktor: Predrag Martinovic Strucnjaci Centra : prof. Dragan Simeunovic; Mr.Filip Milo evic Analiticar Centra: Tomislav Kresovic

Red vitezova koji postoji u na oj zemlji zove se Pro Concordatia Populorum ( Za slogu m edu narodima ), na prvi pogled podseca na gradansku verziju Malte kih vitezova. Usta novljen je 1961. u SAD, navodno, od strane jednog veterana vijetnamskog rata kog a su spasili Vijetnamci uprkos tome to su se borili na suprotnim stranama. Prof. dr Fronz, prenosi red iz Amerike u Evropu, u Austriju, odakle red iri delatnost. Od tada, sa crvenim malte kim krstom na grudima, koji je znak ovog reda, potpoma u z bli avanju naroda bez obzira na verske, rasne i nacionalne razlike, jer su upravo one uzrokovale silna stradanja. Vite ki redovi funkcioni u kao udru enja gradana sa autonomnom upravom u svojim zemljama koju cini rukovodstvo reda i skup tina. Kao takvi nalaze se u Nemackoj, Austriji, Francuskoj, Madarskoj, Srbiji i dr. Unutar zemlje red ima svoje rukovodstvo, ko je se sastoji od Generalnog Prefekta , Prefekata , Majora , Juristicijara i Riznicara . lnog Prefekta , koji je najvi i cin na nivou bratstva zemlje, biraju clanovi u skup ti ni. Generalna Prefektura u na oj zemlji, osnovana 2003. na Fru koj Gori, podeljena je na tri Prefekture : Beograd (2002.), Vojvodina (2004.) i Ni (2005.). Sve funkcioni e p o nacelima drevnih vite kih bratstava. Mogucnost prijema u red dobijaju ugledne, v isokomoralne osobe sa profesijom i licnim te njama koje se ne kose sa osnovnim nac elima reda. Na inauguracijama i na ostalim ceremonijama neposredno ucestvuje Veli ki Majstor . Pristupnicu potpisuju dve osobe koje su clanovi reda, a od novog clan a se ocekuje, po pravilu, da u roku od est meseci predlo i nekog za pristupanje red u.

Generalni Prefekt SCG, je Aleksandar Vojnovic. Po zanimanju saobracajni in enjer, pr ojektant aerodroma sa zavidnim brojem projekata iza sebe, redu pristupa 2001. go dine u Segedinu. Danas nosi najvi i cin na nivou reda na e zemlje, pa je bio i domaci n beogradskog okupljanja. Na beogradskom skupu potpisana je konvencija o formiran ju Medunarodne asocijacije redova, koja ce se registrovati u Strazburu, a izmedu vitezova Srbije, Rusije, Madarske, Bugarske i Rumunije. Asocijacija je otvorena za prefekture drugih zemalja, a otvoreno pismo je vec poslato Austriji, koja, z ajedno sa Nemackom, treba da bude sledeca, dok Slovaci i Ukrajinci formiraju svo je prefekture. Ovom konvencijom se preko zajednickog statuta reguli u i medusobni odnosi bratstava, uzajamno pomaganje, podr ka, te se utvrduju diplomatski i kultur ni odnosi. Nedeljko Garda evic je postavljen za Velikog Majstora , a Ursula Fronz za Prvu Damu . On i, sa Velikim Kancelarom Andrejom lajningom, Juristicijarom Albertom Almo em, Riznicaro iz Bugarske (koji nije imenovan) cine vrhovno rukovodstvo Medunarodne asocijacij e Vite kih redova Srbije i Crne Gore, Madarske, Rumunije, Bugarske i Rusije. Red Pro Concordatia Populorum bio je organizator ceremonije u Segedinu 2002. kada sam primljen u clanstvo. Sledece godine organizovali smo Udru enje gradana koje je postalo prefektura Beograda prema terminologiji koju koristimo u vite kom redu. N aredne godine smo dobili status Generalne prefekture Srbije i Crne Gore. Kasnije su formirane jo dve prefekture, Vojvodina i Ni . Kada sam izabran za Predsednika U dru enja gradana, registrovanog u Ministarstvu Pravde Srbije i Crne Gore, stekli s u se uslovi da budem unapreden, od strane tada njeg Velikog Majstora, u Prefekta B eograda, a zatim 2004 godine i u Glavnog Prefekta Srbije i Crne Gore. Ovu termin ologiju smo uneli u izmene i dopune na eg Statuta. Vitezovi SCG primili su Ljiljanu Mihajlovic, koja se vratila posle cetrdeset god ina provedenih u Parizu. Vodena ocevim idejama da sve cega imaju previ e treba pod eliti s drugima, svoj humanitarni rad zapocinje 1992. godine. Tada, od apoteke p redvidene za ru enje, otkupljuje lekove u vrednosti od 264.000 franaka, s namerom da ih prosledi kao pomoc Srbiji. S obzirom na sankcije, koje su tada bile na sna zi, bila je prinudena da direktno od Ujedinjenih Nacija zatra i odobrenje za preno s medikamenata u Srbiju. Dokument je stigao posle tri dana, a veliku podr ku imala je u francuskim vozacima koji su vozili o svom tro ku kao humanitarci. Odeljenju gerijatrije, gradske bolnice na Zvezdari, tada, odlazi 90% ukupne pomoci, a poro dili tu u Narodnog Fronta je doniran jedan klima uredaj. Ukupna vrednost njenih do nacija Srbiji, od 1992. do danas, iznosi preko pola miliona fracuskih franaka. U Francuskoj je 1995. donirala tamo nje vitezove, a dvadeset godina unazad je darod avac fonda Mala sirota braca koji vodi brigu o deci poginulih policajaca i napu teno

j. Zalaganjem njenog sina Patrika, umetnici iz Srbije prisutni su na Bo icnoj izlo bi u Luvru. Ovaj dogadaj ima tradiciju od 146 godina, pod pokroviteljstvom predsedni ka Francuske i ministra za kulturu. Svake godine ucestvuje preko tri stotine ume tnika uz raznih zemalja. Na i predstavnici vodeni su efom delegacije Patrikom Mihaj lovicem i Zoricom ordevic ( Comandeur reda Pro Concordatia... ), 2004. i 2005. i 2006. godine. Jedna od najspektakularnijih krada se desila pocetkom 98. godine kada su ukraden e litografija Marka agla (Revolucija), dve litografije Pabla Pikasa (Majka s dete tom i Golub mira), serigrafija Salvadora Dalija i ulje na platnu Renata Gutuza. Posle mesec dana slike su pronadene, a za kradu su optu eni Du ko Mijanovic radnik o bezbedenja Narodnog muzeja i Nedeljko Garda evic. Krada ovih slika nije bila naruc ena, vec su Mijanovic i Garda evic do li na ideju da slike prodaju van Jugoslavije. Oba su osudena na po tri i po godine zatvora. Aprila 2008. clanovi madarske sekcije IBSSA, koji su takode vitezovi Reda Svetog orda primili su svoja pisma o imenovanju u Vece Reda Svetog orda. medunarodni niv o dogadaja bio je kroz prisustvo viteza Sa e Vujka i njegove supruge, Velikog prio ra Srbije Medunarodnog vite kog reda Svetog orda, koji je takode clan IBSSA U ILI VAN MRE E OTPOR

Ispred Pravnog i Elektrotehnickog fakulteta aktivisti studentske organizacije "O tpor" delili su fotokopije zaplenjenog broja DT. Na zboru studenata Pravnog faku lteta, studenti su citali tekstove iz DT koji se odnose na Univerzitet i akcije "Otpor". Organizacija "Otpor" nastavice sa deljenjem DT dok list ne pocne ponovo da izlazi. Komentar Tirketa povodom hap enja 4 aktivista grupe "Otpor" zbog ispisivanja parol a: Jedna od studentkinja koje robijaju zbog pisanja grafita cerka je mog prijatelja, inace svetski poznatog umetnika. Znaci: dete je iz bolje kuce. A zna se sta sle duje kada devojke iz dobrih kuca stanu u red za bukagije. Mislim da se to sto sl eduje zove revolucija. A kako se zove to kada neciji sin odluci da napravi najvecu diskoteku na Balkanu i to od narodnih para? Tirke misli da zato to je u pitanju kcerka jednog njegovo g prijatelja, pretpostavljam imucnijeg, da to znaci da je revolucija na pomolu. Nece biti! Revolucija pocinje onda kada bunt zahvati iroke narodne mase. Prema iz javama clanova "Otpor"-a jedino se ne to de ava na ETF. Pocetak rada grupe obecava a li je konacni cilj daleko. Tako mi je, ovih dana, dopao u ruke jedan nemacki dokumentarni film snimljen pre tri decenije. Tema filma je avangardna jugoslovenska umetnost. U filmu se pojavl juju Ki , Pekic, ejka, Mira Trailovic, Prele, ilnik, Milja Vujanovic i moja malenkos t. Postoji tu i cuvena scena kad Stevo igon govori Robespjerov tekst iz drame "Da ntonova smrt", u dvoristu Kapetan-Mi inog zdanja. Stevo igon se narocito istakao izjavama podr ke Slobodanu Milo evicu. Sve su to ljuds ke nule koje su umi ljale da su buntovnici a ustvari su branili Tita i njegovu dik tatoru. Svi su se obogatili preko svake mere, najeli i napili. Nemacki autor je umetnicku avangardu tada nje Jugoslavije povezao sa studentskom re volucijom iz 1968. godine. Bio je to trenutak kada sam, poput mnogih drugih, pro pustio da odem u zatvor. Bolje je bilo godinama visiti na RTB i uredivati "Politiku" nego ici u zatvor. Prava je istina da nisu hteli da nas prime. Onda nji re im nije davao ni pet para za tobo nje revolucionare. Kakvi revolucionari t akva reakcija vlasti. Re im koji je krtario sa zatvorom nestao je na dubri tu istorij e. Zemlja se raspala u krvi i plamenu. To su godine koje su pojeli skakavci. Zat o je prirodno da dana nja deca, posebno biv ih "revolucionara" odlaze u Padinjak. Bi la je to e ca revolucija. Ljudi su se bunili da bi zauzeli polo aje crvenih funkcione ra i nastavili sa istom praksom. Pravi revolucionari su zavr ili sa zatvorskim pre

sudama, sa metkom u potiljku, kao azilanti. Olo je ostao i obukao crveno odelo i stavio Titovku na glavu. Ovaj ce im re im po tom pitanju rado izlaziti u susret. S amo to od toga nece biti nove avangardne umetnosti. Oni koji su osudeni da se bor e grafitima znaju da je sve prokockano. Oni moraju da pocnu od nule. Za takav po cetak zatvor je dobra kola. Vreme je da naucimo da cerka prijatelja i njene druga rice vade krompir zarad na ih grehova. To znaci da oni dobro rade i da nerviraju r e im, i da mogu ne to da urade. Oni se ne bune da kao Tirke i Stevo igon zauzmu pozic ije drugova protiv kojih se bune nego da promene stanje, svesni da im u komunist ickom, prosovjetskom, staljinistickom, genocidnom, nacionalistickom, nepotistick om, prostackom re imu Slobodana Milo evica nema mesta. Kasno se kaje Tirke. U ILI VAN MRE E SINDIKAT Aprila 2003. godine, Medunarodna organizacija rada uputila je ministarstvu za ra d i zapo ljavanje Srbije zvanican zahtev da se to pre okonca podela sindikalne imov ine. Sindikalni kvadrati mogli su biti podeljeni po osnovu utvrdivanja reprezent ativnosti. Problem je bio to to je reprezentativnost te ko utvrditi, iz razloga to s e sindikati "osipaju" zbog privatizacije, ga enja firmi, i zbog prelaska nekih sin dikata u druge centrale. Jo jedan problem je bio to to SSS poseduje i imovinu za k oju nisu regulisani vlasnicki odnosi. Podelu sindikalne imovine, koja je iskljuc ivo u posedu Saveza sindikata Srbije i SSSSCG, zahtevali su ASNS i UGS "Nezavisn ost". To pitanje nije re eno jo samo u Srbiji, dok su ostale zemlje u okru enju vec p odelile svoju sindikalnu imovinu. Re avanje tog problema pocelo je sastankom u Vla di Srbije, na kome su ucestvovali predstavnici tri sindikalne centrale, SSS, ASN S i UGS "Nezavisnost". Mile Isakov, potpredsednik Vlade bio je zadu en za unaprede nje socijalnog dijaloga a Dragan Milovanovic, osnivac ASNS, bio je ministar za r ad i zapo ljavanje. Postignut je nacelni dogovor da se deli celokupna imovina u vl asni tvu Saveza sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore . Ova druga sindikalna centrala je pravni naslednik Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije - kvaziorganizacija koja nije registrovana i koja je opstala samo z ahvaljujuci rentiranju ogromne imovine koju poseduje. Ocekivao se popis sindikal nih kvadrata, ali je bilo poznato da se ubiru ogromne sume novca od iznajmljivan ja sindikalne imovine. Samo Dom sindikata u Beogradu ima 18.000 kvadrata, od ceg a je u posedu SSS oko 3.000m2. Osim dela koji otpada na bioskopske sale i hol, s ve ostalo izdaje Savez samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore. Ukoliko se sind ikati ne dogovore o podeli, Vlada pola e pravo da podeli imovinu sindikata, ali de o ne bi bio vracen sindikatima. Do kraja 2006, Srbija je ostala jedina zemlja u Evropi u kojoj sindikalna imovin a nije podeljena. Evropska konfederacija sindikata nedavno je upozorila da ce is koristiti svoj uticaj u Evropskoj uniji i usloviti ulazak na e zemlje u EU re enjem ovog problema. Savez samostalnih sindikata Srbije ima vi e od 40.000 metara kvadra tnih prostora. Njima toliki prostor nije potreban, i cak 90% iznajmljuju. Vlade Vojislava Ko tunice nisu se upustile u re avanje ovog problema samo zbog politickih razloga - da se ne zameraju Savezu sindikata Srbije, iako je sve to vezano za pr ibli avanje Evropskoj uniji, jer je to princip koji va i za citavu EU. Pitanje centralne imovine nije pokretano. Vrednost 19.800 kvadratnih metara Doma sindikata u Beogradu, i brojnih odmarali ta irom biv e zajednicke dr ave, nije mala. O njenoj raspodeli najpre treba da se dogovore oni koji su ove objekte gradili, a onda bi se, na nacionalnom nivou, tra ila re enja. Neprihvatljivo je da sva imovina pripada jednoj centrali, iako su je stvarali svi radnici. Najveca ironija je u tome to velikim delom te imovine sada raspola e Sindikat nepostojece dr ave Srbije i Crne Gore - u Savezu sindikata Srbije tvrde da oni prostor ne izdaju, vec to rad i Savez sindikata Srbije i Crne Gore. Slobodan Lalovic, ministar za rad, zapo ljav anje i socijalnu politiku Srbije najavio je da ce dr ava konacno sindikalnim centr alama dati prostorije u zgradi u Nu icevoj, koje oni i sada koriste, bez utvrdivan ja reprezentativnosti sindikalnih organizacija. Sudski spor o reprezentativnosti vuce se na sudu tri i po godine. U kori cenju te imovine bilo je zloupotreba i mn ogo kriminalnih radnji koje bi isplivale kada bi zapocela podela imovine. Kad se sve to se ima stavi na sto da bi se videlo ta se to deli. Ako ne to fali, mora se p itati gde je to. Oni ka u, to je Mika, Zika ili Laza, dao JUL ili SPS, ili prodao, ili neovla ceno iznajamio. Zgrada Doma sindikata u Beogradu izdata je na 40 godin

a, iako predsednik sindikata ima pravo da potpisuje ugovore sa rokom dokle mu tr aje mandat, a sve preko toga - ne va i. Do februara 2007, predmet razmatranja dve najvece medunarodne sindikalne organiz acije, Evropske konfederacije sindikata i Svetske konfederacije sindikata postal o je razvla civanje imovine sindikata biv e Jugoslavije odlukom razdru enog Saveza sam ostalnih sindikata Srbije i Crne Gore, bez prethodne sukcesije. Niko nije opovrg ao dokumentovanu informaciju premijera Srbije Zorana ivkovica da je 94% sindikaln e imovine u dr avnom, a ostatak u sindikalnom vlasni tvu. Ukoliko je to tacno, dr ava je morala da se ume a u re avanje ovog problema, jer nere ena imovina sindikata remeti odnose i na mnogo irem polju. Kao clanica MOR, Srbija ima i neke obaveze. Nedefi nisana imovina sindikata prepreka je i ulaska Srbije u EU. Savezi samostalnih si ndikata Srbije i Crne Gore, bez saglasnosti drugih zainteresovanih strana, dogov orili su se, privatno, da se oko 5% poslovnog prostora u centru Beograda da u vl asni tvo crnogorskom sindikatu, uprkos postojanju mehanizama da se stvar re i na pra vni nacin. Nije fer da neki sindikati imaju imovinu, a neki ne. Jedna organizaci ja ne bi smela da ima monopol. Kada radnici odluce u koji sindikat ele da odu sre dstva treba da budu rasporedena pravedno i proporcionalno clanstvu. Zamenik pred sednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbovic, smatrao je, da u nije potrebno ukljucivati medunarodne organizacije, i objasnio da je crnogorska strana dobila deo zajednicke imovine zbog toga to je jedina od svih republika biv e Jugoslavije zvanicno potra ivala deo imovine nekada njeg zajednickog sindikata, iak o nije sporno da se u procesu sukcesije imovine biv e SFRJ utvrdi ta kojoj od biv ih republika pripada od imovine. Na odluku da se crnogorskom sindikatu da u vlasni tvo 714 kvadratnih metara prosto ra zgrade na Trgu Nikole Pa ica, reagovali su i sindikati biv ih republika SFRJ, sma trajuci takav potez nedopustivim, najavljenaa je zajednicka inicijativa sindikat a Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije da se sindikalna imovina podeli nezavisno od sukcesije. U imovinu nekada njeg "velikog sindikata" ulazi vi e od 60.000 kvadratnih metara prostora. Procenjuje se da samo zgrada Doma sindika ta u Beogradu, od 4.000 kvadratnih metara, vredi oko 7,5 miliona evra. U u em cent ru Beograda SSS Srbije, kao samoprogla eni sukcesor, ima na raspolaganju oko 13.00 0 kvadratnih metara. Sindikati Crne Gore i Srbije su okoncali deobu zajednicke imovine, medutim, o si ndikalnoj imovini iz vremena SFRJ ne samo da se ne mogu dobiti nikakvi konkretni odgovori, nego ne postoji ni najgrublja procena vrednosti te imovine. Nema ni o dgovora na pitanje: da li je moguca podela sindikalne imovine pre okoncanja sukc esije biv e Jugoslavije. Nije sasvim jasan ni status sindikalne imovine iz vremena estoclane Jugoslavije, da je sindikalna imovina pod sukcesijom. Ima za dr avnu imo vinu, za ambasade, zlato... jedino ako se ne smatra da je sindikalna imovina dr av na. Ne postoji ni precizan popis te imovine. Ima ne to imovine u Hrvatskoj i u Bos ni i Hercegovini. Bilo je naznaka da postoji dio imovine i u Sloveniji. Sindikat i Crne Gore i Srbije su okoncali podelu zajednicke imovine, kojom je crnogorskom Sindikatu pripalo 714 m2 poslovnog prostora u strogom centru Beograda, koji ce najvjerovatnije biti iskori ceni za formiranje Agencije koja ce se baviti re avanjem odnosa na relaciji Srbija i Crna Gora, u vezi: zapo ljavanja radnika iz Srbije u Crnoj Gori, radnog sta a, penzionisanja, preno enja penzija, a posredovace i u delu zdravstvenih usluga i potreba crnogorskih gradana u Srbiji, ali i kao jezgro bud uce saradnje sa sindikalnim organizacijama iz regiona. Potpredsednik Saveza samo stalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbovic izjavio je da ova organizacija jo uvek nije razmatrala problem sukcesije nekada njeg federalnog sindikata, da li je to mo guca pre sukcesije dr ava, odnosno da li ova imovina podle e nekom drugom principu. Predmet te sukcesije, u tom trenutku, mogli su da budu zgrada na Trgu Nikole Pa ic a, Dom sidikata, jedna zgrada u Ulici Milo a Pocerca, jedan hotel na Hvaru, vlasni t vo nekada njeg Sindikata Jugoslavije, odnosno Sindikata Srbije i Crne Gore. Dom si ndikata u Sarajevu, imovina u Hrvatskoj, i u Sloveniji jedan deo, dok u Crnoj Go ri, navodno, nema ni ta, oni su zato i dobili procent, i nije poznato za Makedonij u. Svi imaju apetite prema zgradi na Trgu Nikole Pa ica. Oko imovine nekada njeg Sav eznog sindikata ima dva problema: prvi je raspodela izmedu nekada njih republickih sindikata, a drugi je udeo novonastalih organizacija.

Vecernje Novosti: feljton o SDB (autor Marko Lopu ina) Cim je, 1988, postao prvi covek Srbije, Slobodan Milo evic je od efa dr avne bezbednos ti, Dragana Mitrovica, zahtevao da mu dostavi imena agenata. Iznenadio se kada j e dobio odgovor da ne mo e dobiti imena, jer ih Mitrovic ne zna, a i da ih zna, ne sme da ih da, jer je to najveca tajna slu be. Ba spoljni saradnici saznali su da K OS JNA prislu kuje Slobodana Milo evica u njegovom stanu, i da armija ima Milo evicev dosije. Tu akciju prislu kivanja vojni obave tajci obavili su u februaru 1987, kada su po naredenju generala KOS, Ilije Ceranica, i admirala Branka Mamule, pratili razgovore novog srpskog partijskog vode Slobodana Milo evica. Kako je zapisano u i zve taju saradnika SDB Srbije, Slobodan Milo evic se alio prijateljima i saradnicima da je u stanu prona ao be icni prislu kivac na zidu, kod garni ne iznad prozora. U aferi "Vojko i Savle" Slu ba dr avne bezbednosti Srbije videla je priliku da se ob racuna sa projugoslovenskom strujom u tajnoj slu bi Beograda, pa je zato formirala komisiju za utvrdivanje odgovornosti nacelnika Du ana Stupara, koga je najvi e proz ivao Zoran Cicak, sin Ranke Cicak. U komisiji su bili Milo Savkovic, predsednik, Milan Tepcevic i Miodrag Pavlovic, clanovi. Oni su utvrdili da je predsednik GK SK Beograda Buca Pavlovic jo 1986. godine preko Du ana Stupara dobio dosijea mnogi h akademika, tvoraca Memoranduma SANU. ef beogradske policije Branko Kostic imao je Odsek za politicki kriminal, odnosno tajnu slu bu koja je radila za Ivana Stamb olica. Odobrenje za podizanje dosijea dao je Dragan Mitrovic, a ni Stupar, ni Mi trovic nisu videli dosije. Mnogi su uvereni da je politicka zvezda Milo evica pocela na Kosmetu. Prema podaci ma Zdravka Mustaca, koliko je bujanje srpskog nacionalizma podsticao Milo evic, po magala je i sovjetska tajna slu ba KGB, koja je u vreme Gorbacova elela da i Srbija do ivi svoju "perestrojku". Prema podacima Mustaca, simpatizeri Moskve, i KGB, bi li su dvojica srpskih politicara, za koje se govorilo da su i sami "stvorili" Sl obodana Milo evica. Posebna pa nja vodila se o dr Vojislavu e elju koga je politicki progonilo kompletno Predsednistvo SFRJ. Vojislav e elj imao je dosije u SDB Srbije od kada je iz Saraje va do ao u Beograd. Za njim je stigla i kopija njegove dokumentacije iz SDB BiH i iz KP Doma u Zenici. Taj dosije bio je pasivan dok e elj 1985. godine nije poceo ja vno i u knjigama da napada Josipa Broza, Branka Mikulica, Staneta Dolanca i gene rala Nikolu Ljubicica. Oni nisu slu beno tra ili hap enje dr e elja, jer su se bojali da bi time izgradili njegov kult disidenta. Tajno, Dolanc i Mikulic, preko GSUP Beo grad, gde je SSUP imao dobre veze, vr ena su cesta e eljeva hap enja, mimo RSUP Srbije. Time je Beograd optu ivan za represiju nad disidentima. Zbog toga su se o tro raspr avljali Svetislav Lalovic, ministar srpske policije, i Nikola Curcic, ef gradske policije. Cak je Slobodan Milo evic 1987. godine morao da interveni e kod Dragana Mi trovica, nacelnika SDB Srbije, da se dr Vojislav e elj pusti iz zatvora gde su ga t ajno odveli radnici GSUP, po naredenju Staneta Dolanca. e elj je od pocetka bio mil o evicevac koga je licno Milo evic pomogao na svakom koraku. Otvoreno se stvarala sumnja da je nacelnik Dragan Mitrovic, kao Jugosloven, bliz ak vojnoj kontraobave tajnoj slu bi i armijskom vrhu. Ta sumnja izazvala je pozornos t Slobodana Milo evica prema nacelniku njegove tajne slu be. Mnogi unutar Srbije, Be ograda i Jugoslavije ocekivali su kako ce se Dragutin Mitrovic, nacelnik SDB Srb ije izjasniti - za meku ili tvrdu srpsku stranu ili za SFRJ i za JNA. Svaka od s trana elela je da pridobije ili da sru i Mitrovica. Najaktivniji je bio KOS JNA, ko ji je tajno pratio i prislu kivao Mitrovica, a istovremeno irio glasine da to Mitro vic radi Slobodanu Milo evicu. Takva politicko-policijska igra oko nacelnika SDB Srbije dovela je srpsko rukovo dstvo, pre svih ministra policije Radmila Bogdanovica i profesora Rado a Smiljkovi ca, u situaciju da rami lja o novom coveku. Njihovi kandidati za efa tajne slu be bil i su profesor Budimir Ko utic, dr Dragan Simeunovic, Ratko Markovic, cak i predsed nik Privredne komore Vlajko Stoiljkovic, biv i direktor kazneno-popravnog doma. Ka ko su svi oni tu ponudu odbili, a kako je dr Borislav Jovic podr avao rad Dragana Mitrovica, ovaj je, i pored ponudene ostavke Slobodanu Milo evicu, ostao u svojoj kancelariji do daljnjeg. Dobrosav Culafic Toro, ministar policije Jugoslavije tra io je od Milo evica da mu u stupi Dragana Mitrovica za nacelnika Slu be dr avne bezbednosti SSUP. Bilo je ideja i da Mitrovic postane nacelnik SID u Saveznom sekretarijatu za spoljne poslove u

mesto Branka Tintora, ali nije se slagalo hrvatsko i slovenacko rukovodstvo. Na mesto Mitrovica do ao je 1990. godine politicar, borac za srpstvo sa juga Srbij e, tek oporavljen od te ke bolesti, Zoran Janackovic. Bio je to izbor Slobodana Mi lo evica i Radmila Bogdanovica, kome se urilo da uzme policiju. Posle nekoliko mese ci Janackovic je pre ao u Ministarstvo spoljnih poslova, za efa SDB do ao je Jovica S tani ic. Prilikom reorganizacije MUP Srbije 1991. godine, Jovica Stani ic je Slu bu dr avne bez bednosti preimenovao u Resor dr avne bezbednosti. Time je hteo da se oslobodi zaos tav tine SDB koja je funkcionisala kao politicka policija, a da afirmi e RDB kao slu b u za borbu protiv terorista i naoru anih dr avnih neprijatelja Srbije. U RDB je 1995 . radilo oko dve stotine inspektora, koji pokrivaju Srbiju Jugoslaviju, Balkan, Evropu i svet. Stani icevi najbli i saradnici bili su Dragi a Ristivojevic, biv i v. d. nacelnik tajne slu be SFRJ, i reaktivirani penzioner SSUP-a, Branislav Ne ic, specij alac, karate majstor, nezvanicno telohranitelj nacelnika RDB Srbije, Vlada Dragi cevic, strucnjak za elektroniku i poliglota, Mile Gajic i Dragan Filipovic Fica, organizatori specijalnih akcija. U RDB rade ljudi iz Hrvatske, Bosne, Jugoslavije, jer Stani ic ceni profesionalnos t, a ne nacionalnost. Kad je sam procenio, Stani ic se oslobodio starih kadrova je r, po njemu, nisu dovoljno razumeli srpsko pitanje. Marko Lopu ina, namerno ili slucajno, nije primetio: - U ovom paragrafu vide se koncepcija i ciljevi RDB, pod Jovicom Stani icem. Konce pcija je komunisticka (nacionalnost nije va na) a cilj ( srpsko pitanje ) su imperijal isticki interesi Rusije. Kadrovi koji nisu razumeli srpsko pitanje (svaki Srbin to zna) bili su uklanjani radi izvr avanja naredenja iz Moskve i usporavanja irenja NATO na istok. Prema tom planu Srbi sebe rtvuju zarad ruskih imperijalistickih i nteresa na Balkanu i Evropi. Iako je RDB navodno promenila svoj karakter iz poli tickog u antiteroristicki, vidi se da je odbrana jugoslovenske nezavisnosti zame njena za odbranu ruskih imperijalnih interesa. NE iz 1948. pre lo je u odlucno DA! - Ocevidac ubistva Slavka Curuvije prepoznao je kao ubicu Luku Pejovica, pripadn ika rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije. Sumnja se da je Pejovic anga ovan za ubistvo Curuvije, jer u vreme bombardovanja vecina pripadnika JSO bil a je na drugim zadacima, a da je njega i pripadnika RDB, Miroslava Mikija Kurka, do i sa mesta ubistva vozio pripadnik RDB, Ratko Romic. Biv i zamenik nacelnika R DB i osnivac JSO Franko Simatovic odbio je da svedoci o okolnostima da je ubistv o Curuvije izvedeno pod okriljem DB, tvrdeci da ne mo e da stigne zbog obaveza pre ma Ha kom tribunalu. Prisustvo Romica i Kurka, u vreme ubistva Curuvije, utvrdeno je preko baznih podstanica za mobilne telefone. Romic je koristio svoj telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vucelica. Simatovic je poslao Kurka da bude u obezbedenju Vucelica. Vucelic je saslu an u istrazi kao svedok. Romic i Ku rak nisu saslu avani u istrazi koju je Specijalno tu ila tvo pokrenulo zbog sumnji da su saizvr ioci ubistva Curuvije. Dejan Milenkovic Bagzi, svedok saradnik na sudenj u za ubistvo premijera Zorana indica, svedocio je o nameri zemunskog klana da ubi ju Romica i Kuraka, ali su od toga odustali posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i Du anom Spasojevicem. Razlog za Pejovicevu likvidaciju u decem bru 2000. bio je uklanjanje svih koji bi mogli da progovore o ubistvu Curuvije. Pejovic je u va io za pripadnika crnogorskog klana, a u policiji je imao dosije na rko-dilera. Pre njegove likvidacije, pocela je policijska istraga ubistva Curuvi je i objavljen je dosije Curan . Nacin na koji su pripadnici DB pratili Curuviju na dan ubistva i javljali centrali svakih nekoliko minuta gde se nalazi ranije je kori cen jedino kada se neko hapsi. Takvu pratnju organizovao je Milan Radonjic, k oga je pred ubistvo Curuvije na mesto nacelnika beogradskog centra RDB postavila Mirjana Markovic, koja je pod sumnjom da je naredbodavac. Vreme, 01.03.2007 Dragan Jocic predvodio je delegaciju Demokratske stranke Srbije u pregovorima o sastavu Vlade. Jocic je vodio i delegaciju koja je nakon izbora predsedniku Bori su Tadicu po principu "uzmi ili ostavi" podnela Platformu o Kosovu kao uslov svi h uslova. Jocic se ucvrstio kao covek broj dva u DSS, pogotovo kad se zna da je njegova ministarska fotelja (osim premijerske) jedina na kojoj ta stranka insist

ira. Nije jasno cime je ovaj mlad politicar (1960.) kod premijera stekao toliki kredit i preskocio iskusnije, podjednako odane, partijske kolege. Postav i ministar policije u martu 2004, Jocic je odmah upao u nepriliku. U javnos t je procurilo da je u mladosti osudivan kao obijac trafika. Ministar je tada iz govorio cuvenu recenicu Kako mo ete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar . Kasni je se pravdao: svako ima prava na pro lost. Znate kako, svako od nas je imao decack e nesta luke. To je bilo pre 25 godina i to je jedino to sam u ivotu lo e uradio. Sve drugo je Dragan Jocic, za koga ka u da je po ten covek , a Ko tunica ga je podr ao, optu iv i ampu za senzacionalizam. Nije rec o trafici, vec o monta noj samoposluzi, a Jocic i dru tvo nisu odneli samo cigarete vec i vecu kolicinu robe iroke potro nje. Sa nepu nom dvadeset jednom godinom, bio je vec punoletan. Dobio je uslovnu kaznu. Kako nije ponovio delo, kazna je u zakonskom roku brisana iz sudske evidencije, ali n e i iz policijske. Greh koji se Jocicu mo e pripisati je i susret sa Miloradom Ulemekom Legijom, u no ci u kojoj se prvooptu eni za ubistvo indica predao. Jocic je, umesto da naredi da se Ulemek sprovede u zatvor i o tome obavesti sud, izabrao da uz Radeta Bulatovi ca provede par sati sa Ulemekom u zgradi Ministarstva. Suocen sa time da je prek r io zakon, koji zabranjuje kontakt sa optu enim bez odobrenja nadle nog suda, Jocic j e odgovorio da se sa Legijom sreo "da predaja tog coveka ne bi izazvala ne to to mo e da poremeti bezbednost dr ave" i da se te veceri razgovaralo "samo o tome da Ulem ek to br e ode u zatvor". Kada je dve godine kasnije, nakon vi ekratnog odbijanja, ja vnosti dostavljena slu bena bele ka sa pomenutog susreta za koju se osnovano sumnja da je falsifikat, Jocic je novinare pitao: "Da li je vama va nija slu bena bele ka ili to to je prvooptu eni za ubistvo prvog demokratskog premijera u zatvoru?" Ministro vi poku aji da opravda caskanje sa Legijom bili bi uverljiviji da prethodnih godin a nije u vi e navrata izra avao blagonaklonost prema Jedinici za specijalne operacij e i njenom komandantu. Kada se u novembru 2001. JSO pobunila i blokirala autoput a kod Centra "Sava", Jocic je u svojstvu predsednika skup tinskog Odbora za bezbed nost izjavio da je njihov gest "glas vapijuceg od koga se tra i da izvr ava najopasn ije zadatke bez pokrica u proceduri". A nakon to je Ulemek napisao otvoreno pismo javnosti i pretio vladajucem DOS-u, Jocic je rekao da je to pismo "napisano dos ta ozbiljno" i "nije vojnicko, nije kriminogeno, nije pismo nekog ko je s druge strane zakona. To je politicka analiza rada Vlade i svega onoga to je bilo od 5. oktobra do danas" te da "predstavlja kritiku vlasti iza koje bi mogla da stane v ecina". Nedugo po to je postao ministar, Jocic je najavio da ce policija ponovo pokrenuti istragu o atentatu na indica, to bi pravno bilo moguce jedino ako bi sud utvrdio d a su osobe kojima se trenutno sudi za atentat nevine. Kada su u sudnici poceli d a se pojavljuju mladici u majicama sa oznakama JSO, od kojih su neki bili u andar meriji, Jocic je na ao za shodno da objasni: To je ipak ratna jedinica, a njihov od nos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedin ice, to je odnos potpune vezanosti i odu evljenja. Jocic je pomenut u cuvenom transkriptu izmedu Dejana Milenkovica Bagzija i advok ata Biljane Kajganic kao ucesnik u poku aju da se Milenkovic nagovori da la no optu i nevine ljude za ubistvo biv eg radnika dr avne bezbednosti Momira Gavrilovica. VOJISLAV E ELJ je tokom ispitivanja svedoka optu be, u sudnici Ha kog tribunala, izjavi o: Ja verujem da je Zvezdan Jovanovic la no optu en, a da nije - u ivao bi slavu Gavril a Principa u srpskoj istoriji. U istrazi za atentat na indica, Vojislav e elj je izja vio Specijalnom tu ila tvu: Licno sam bio srecan kada sam cuo o indicevoj smrti . Ovo su neki od komentara sa foruma, a slucajno ili ne, dotakli su se i Apisa: - Njihovi partneri iz DSS i NS ne ograduju se od takvih izjava, niti se odreduju da li prihvataju i ubijanje kao legitiman nacin politicke borbe. Izjava Vojisla va e elja ukazuje na metode Srpske radikalne stranke. Vojislav e elj je oduvek iznosio politicke stavove koji su neprihvatljivi za vecinu gradana Srbije. Kako narodnj acka koalicija nije sporila e eljevu ideologiju, potvrden je dogovor dva Vojislava. - Cedomir Jovanovic ka e: e elj je upori te zlocinacke politike koja se ostvaruje kroz k oaliciju SRS-DSS. On je sada u Hagu po teden svega sa cim ce morati da se suoci ka da bude dostupan sudovima ove zemlje, a to je odgovornost za politiku mr nje i net rpeljivosti i zlocin prema svima koji su se takvim idejama suprotstavljali. Najm

anje to je sudija morao da uradi je da opomene i kazni e elja za takvu izjavu. Zoran indic je simbol evropske Srbije i to je razlog zbog koga se e elj slavi zlocin. Pre ili kasnije e elj ce odgovarati pred sudom ove zemlje zbog uce ca u atentatu na Zora na indica. - e elj je bio nosilac liste Srpske radikalne stranke, i Vojislav Ko tunica trebalo j e da se izjasni o Vojislavu e elju, koji je i ranije izjavljivao da indica treba ubi ti. On ovom izjavom slavi i podr ava ubistvo. Da li pakt e elj - Ko tunica podrazumevao i pu tanje na slobodu ubica premijera, kako je nagovestio Tomislav Nikolic? Na in ternet forumu vodena je rasprava o tome, i mogli su se videti sledeci stavovi : - Zavisi koje oci gledaju na to. Ako su patriotske gledaju na heroja, ako su kuk avicke gledaju na krivca. Po to kukavica time opravdava sebe. Podr avam svaku e eljevu rec. On je istinski borac ne za Srpstvo i za istinu i pravdu. Ne misli samo Voja tako - 70% stanovnika dr ave misli tako. Ostace nepoznanica za to se pojedini 'kval iteti' opredeljuju protiv dobra svog naroda i ocuvanje dr ave. Srbi su poznati na zapadu po blacenju - ogovaranju i cinkarenju svojih neistomisljenika u svom naro du i zbog toga se i oni koji rade uz mentorstvo zapada nipoda tavaju i ne shvataju ozbiljno od strane vlastodr aca. - Stvari su tragicne utoliko to je sudski postupak protiv Z. Jovanovica i dr. bio farsa, a sada e elj kao antidemokratska politicka licnost brani nezavisno sudstvo od tzv. demokrata. Za to bi se Ko tunica ogradivao od e elja? U cemu se to Ko tunica ne s la e sa e eljem? Samo u tome to onaj psihopata ka e ono to misli. Bajatovicevu izjavu da je "jedan vec platio glavom" ,svi zaboravljalju jer je SPS postao po eljan partner . ta je odvratnije, e eljeva izjava ili upotrba te izjave u svrhu dnevne politike (f ormiranja vlade). Neki bi ovde da vrate verbalni delikt, kao u komunisticka vrem ena. Gavrilo Princip nas je s tim atentatom unazadio, ali Austrougarska je sveje dno bila re ena da napadne Srbiju, pa istorijski - da nije bilo atentata na li bi dr ugi povod. Na stranu to to je e elj u osnovi lakrdija , kada je u pitanju ubistvo indic a, kako je moguce da je gospodin Janju evic koji je bio u kolima sa Zoranom nestao i za to je telohranitelj Veruovic ostao pri stavu da su bila tri pucnja? - Gavrilo Princip unazadio Srbiju za 100 godina? ... Atentat u Sarajevu je bio p ovod za Prvi svetski rat, a ne uzrok tog rata. To bi bilo isto kada bi rekli da je rat u BiH u periodu 1992-95. godina poceo, jer je neko ubio srpskog svata na Ba car iji. To je povod za pocetak rata, a uzrok je raspad SFRJ i politike elita u r epublikama SFRJ. A e eljeva izjava je odvratna... - Treba da se stide njegovi glasaci! Vojislav e elj ne zna ni za stid ni za sram. O n je politicku scenu u Srbiji toliko zagadio da da ce proci decenije da se to oc isti. A pitanje je da li ce ikad, jer u SRS ima naslednike koji se slu e istom ret orikom i razmi ljaju isto kao on. Jo davno je Nenad Canak rekao da treba zabraniti rad SRS. - Jasno da je e elju i Ko tunici smetao Zoran, on im je bio realna opasnost. Da Zoran nije isporucio Milo evica, ovaj bi i danas vladao, a Marko bi bio premijer . ta je bi lo ne povratilo se. Setimo se advokata Barovica, isti e elj pricao je da se okliznu o na bananu iako su svi znali da su ga pretukli juri nici SRS. Setimo se izjava e elj a kako ima dobre veze u policiji i DB, a skoro sva politicka ubistva odigrala su se pod patronatom DB. Danas DSS kontroli e te slu be, koje nisu lustrirane, pa zato i nema reakcije na ovu e eljevu izjavu. S kim si onakav si. Politicka pozadina ubi stva Zorana indica nije rasvetljena. Eto Legije ponovo na ulici bude li SRS napra vila vladu. Onda ce ono da svaka dr ava ima mafiju, samo u Srbiji mafija ima dr avu biti 100% tacno. To treba da shvate i socijalisti. - Nema Ko tunjavi ta da se ograduje od tog stava kada je on ucestvovao u tom poduhv atu sa Zvekijem. Bolje da se utanovac izvini narodu za to su postavili takvog covek a za premijera. Ono nismo imali izbora ... po to ga ni sad nemaju, jer ele vlast po sv aku cenu... Proci ce i te cetiri godine a narod je video da nisu sposobni za vel ike odluke.. - e elj je sramota i tetocina za srpski narod i Srbiju. Iskompleksirani novo Srbin, sve eg hrvatskog porekla, da bi se dokazao kao najveci i najpravoverniji Srbin. On i koji nose bed sa njegovim likom vredaju i sramote Srbiju. Ucinak e elja i njegove politike je takav da su imali razloga oni koji su verovali i veruju da je on pla nski radio protiv interesa Srbije. e elj ustvari razbija tvrdavu nacionalizma svoji m rasistickim, nemoralnim i nenormalnim izjavama. Ako politicki pre ivi, bice to r

aspad srpske dr ave, kulminacija nasilja koja ce sem nevinih znaciti i krvav kraj svih celnika sada nje srpske dr avne bezbednosti. Povratak u 90-te. Ko ude sa radika lima u koaliciju snosi odgovornost za sve to oni ka u i