"Megatrend" Univerzitet

"Megatrend" Univerzitet Beograd

Fakultet za poslovne studijeBeograd

SEMINARSKI RAD

TEMA: Globalizacija i zastita zivotne sredine

Beograd, januar februar 2015. godine

Lazar Radic

"Megatrend" Univerzitet Beograd

Fakultet za poslovne studijeBeograd

PREDMET:Ekoloski menadzmentSTUDENT:Lazar RadicBROJ INDEXA:076/12/1000JMBG:3010975152657PREDMETNI PROFESOR:dr Goran Puzic

SADRZAJ:

UVOD.1

TEORIJSKO METODOLOSKI RAD..2

I POGLAVLJE -1. Globalizacija i problemi ekologije...3

II POGLAVLJE -2. Zdrava ivotna sredina kao je ljudskih prava...........6

III POGLAVLJE 3.Metod i rezultati istrazivanja.........8

IV POGLAVLJE -4. Zakon o zastiti zivotne sredine u Republici Srbiji......9

V POGLAVLJE 5.Naela zatite ivotne sredine...........13

VI POGLAVLJE 6.Korak u buducnost....17

VII POGLAVLJE 7.Zakljucak i studija sluaja19

VIII POGLAVLJE Dokaz hipoteze i preporuka21

LITERATURA 22

.

1

11

UVOD:

Svet je pretrpeo znacajne promene poslednjih decenija proslog veka, a za sve je zasluzna i kriva globalizacija.

Pozitivni aspekti globalizacije najuocljiviji su u ekonomiji, tehnologiji i masovnim medijima i za te oblasti su zaista dragoceni.

Ipak, globalizacija ima i negativnih aspekata. Te negativne strane najvise se odrazavaju na ekologiju.

Globalno zagrevanje, nemarnost multinacionalnih kompanija za prirodu i efekat staklene baste su pitanja koja se danas ne mogu izbeci. Svet mora vrlo ozbiljno da se pozabavi ovim pitanjem ili ce u protivnom vrlo brzo sebe dovesti na ivicu propasti.

Postavlja se pitanje, da li je moguce ustanoviti univerzalne vrednosti oko kojih bi se okupile raznovrsne kulture covecanstva?

Podjednako je vazno zaustaviti efekat staklene baste i coveku koji zivi u Sibiru ili u Americi ili u nekom africkom plemenu, iako oni nemaju zajednicku svest o postojanju tog problema. Osnovni cilj ovog rada je upoznavanje sa fenomenom globalizacije i problemima koje ona donosi. Ukratko cu objasniti process nastanka fenomena globalizacije, njegovog nosioca multinacionalnih kompanija i njihov uticaj na globalnu ekonomiju, a samim tim i na zivotnu sredinu.

TEORIJSKO METODOLOSKI RAD

U ovom radu polazimo od sledece OPSTE HIPOTEZE koja glasi:

Osnovni generatori globalizacije danas su multinacionalne kompanije. S obzirom da je njihov primarni cilj ostvarivanje profita, oni taj cilj stavljaju iznad svega, pa samim tim i iznad zastite zivotne sredine, zdravlja lokalnog stanovnistva, bezbednosti zajednice

Multinacionalne kompanije smatraju da ukoliko one uloze u zastitu zivotne sredine, dobrobit lokaliteta na kome su,bezbednost zaposlenihto ce za njih biti trosak i oni vise nece biti u vrhu konkurencije. Kompanije ne mogu sebi da dozvole taj luksuz, jer ce doci nove kompanije koje ce zauzeti njihovo mesto.

Iz ove opste hipoteze proizilaze tri hipoteze:

Hipoteza 1:

Ukoliko su multinacionalne kompanije nosioci globalizacije, ukoliko je njihov glavni cilj ostvarivanje profita, a ako taj cilj nekad podrazumeva unistenje prirode, onda su multinacionalne kompanije glavni uzrocnik ekoloskih promena na Zemlji.

Hipoteza 2:

Ako su multinacionalne kompanije glavni nosioci globalizacije, onda je njihov glavni cilj ostvarivanje profita koji nekad podrazumeva i unistenje prirode .

Hipoteza 3:

Ako multinacionalne kompanije zaista jesu glavni nosioci globalizacije, a onda su samim tim i uzrocnici ekoloskih promena u Zemlji.

U nastavku rada bice pokusaja da se ova hipoteza dokaze i opreavda.

Predmet ovog seminarskog rada: Ekoloski problemi uzrokovani globalizacijom i njihovo moguce resavanje.

Svrha pisanja ovog seminarskog rada: Fenomen globalizacije i neizbezni problemi koje ona donosi, posebno na polju ekologije

Cilj pisanja ovog seminarskog rada: Razvoj svesti o ekoloskim problemima i stepenu zagadjenja koji ovaj savremeni nacin zivota nosi sa sobom

U ovom radu koristimo sledece metode: metod istrazivanja, metod analize i sinteze

I POGLAVLJE[footnoteRef:2] [2: Preuzeto sa http://www.ekologija.com.hr/ekoloski-problemi/ vreme i datum preuzimanja: 00:25 22. 11. 2014. ]

1. Globalizacija i problemi ekologije

Globalizacija je proces koji se neminovno javlja u danasnje vreme. To je fenomen koji se javlja u raznim oblicima: ekologiji, ekonomiji, tehnologiji

Pored pozitivnih globalizaciju prate i mnogi negativni efekti, a to se prvenstveno odnosi na ekologiju.

Danas, u svetu snazno razvijene privrede, nemoguce je ne postaviti pitanje icrpljivanja prirodnih bogadstava I covekovog uticaja na zivotnu sredinu.

Multinacionalne kompanije su danas glavni uztrocnici zagadjenja covekove zivotne sredine.

Multinacionalne kompanije danas kontrolisu privredne procese i tehnologije, finansijske tokove, masovne medijepostavile su sebe u centar zbivanja uz svesrdnu podrsku vlada razvijenih zemalja.

Postavlja se pitanje koliko dugo cemo jos moci ovim tempom. Da li nas ekoloski system moze i do kad da izdrzi sve ovo.

Danas se pitanje o ekoloskim problemima i mogucim resenjima svuda postavlja i prema nekim procenama to ce biti jedno od najaktuelnijih pitanja sa kojima ce se svet suocavati.

Globalizacija je usko vezana sa njegovim glavnim nosiocima multinacionalnim kompanijama.

Ljude, vlade zemlja, ne vladine i medjunarodne organizacije sve vise paznju posvecuju problemi zagadjenja i ocuvanja zivotne sredine.1

U Londonu je 2006.godine dat izvestaj o uticaju globalnog otopljavanja na svetsku ekonomiju.autor izvestaja upozorava da ukoliko se smesta ne preduzme nesto u pravcuobuydavanja klimatskih promena svet ce za 50 godina biti suocen sa ekonomskim i socijalnim poremecajima. Ovaj izvestaj sadrzi dramaticna upozorenja prvenstveno za svetsku privredu. Gleceri i snezni pokrivaci na Himalajima bi se smanjili. Posledice bi bile slicne, ali i jace od uragana Katrina. Vrucine od kojih je veliki broj ljudi umirao postali bi maltene svakodnevica. To ne bi moglo da se ne odrazi na nasu svakodnevicu, s toga je potrebno sto pre se pozabaviti ovim problemom.

Jedna studija organizacije za ekonomsku saradnju u Kini je dokazala da u toj zemlji godisnje umre ili se razboli vise od million ljudi od posledica zagadjenja. Smatra se da je sve to prouzrokovao ekonomski rast Kine u poslecnjih par godina.[footnoteRef:3] [3: Preuzeto sa http://www.ekologija.com.hr/ekoloski-problemi/ vreme i datum preuzimanja: 01:33 22. 11. 2014. ]

Pokazalo se da je najveci broj zagadjenja dosao od fosilnih goriva. Danas je prosto ne zamislivo zamisliti zivot bez nafte, benzina i uglja.Upravo su oni glavni pokretac modernog drustva i sastavni deo zivota svakog coveka.Prosto je neverovatno da se pored prirodnih izvora energije kao sto su energija sunca, vetra, vode, mi i dalje koristimo energiju koja narusava nasu zivotnu sredinu.

Najveci problem su naftni lobiji koji su izuzetno mocni i koji onemogucavaju da se svest o ocuvanju zivotne sredine podigne na drugi, visi nivo.

Ispustanje stetnih gasova u atmosferu

Danas se samo bogate zemlje bave problemima ekologije i koriste energiju sunca, vode, vetra i nastoje da sprece ili bar smanje probleme zagadjenja u sopstvenoj zemlji.to najcesce rade na racun siromasnih drzava u koje se obicno i prnose te prljave industrije. Te siromasne zemlje su toliko nemocne, jer im egzistencija zavisi od zastarelih zagadjujucih tehnologija bogatih zemalja.

Ljudi i dalje, pored povecanja ekoloske svesti i dalje ne vide da su oni nosioci tog zagadjenja. Naravno, to je i razuljivo, najteze je priznati sopstvenu gresku.

Trenutno je tesko, gotovo nerealno ocekivati razvijenu ekolosku svijest od stanovnika siromasnih zemalja, jer je njihov primarni cilj prezivljavanje, a ekologija im nije ni na kraj pameti, a tako ce ostati i dalje ukoliko se bogate zemlje budu i dalje bavile samo svojim ekoloskim problemima, a zanemarivale stanje u siromasnim zemljama.

Za rjesavanja ekoloskih problema potrebna jedna globalna akcija, jer pojedinacne akcije nisu i ne mogu biti dovoljne na globalnom planu.

Moderne tehnologije bi se morale koristiti na nacin koji bi omogucio sklad izmedju ekologije i industrije. To znai da bi naglasak trebao biti na uporabi energetskih izvora koji najmanje zagauju okolinu.

Moderne tehnologije mogu se pozitivno iskoristiti u sprecavanju ekoloskih katastrofa, nadzoru nadugrozenim zivotinjama, sprecavanju nastanka ekoloskih katastrofa i cjelokupnom razvoju ekosistema, samo ih treba usmeriti u tim pravcima.

U gusto naseljenim podrucjima cesto se javlja problem povrsinskog ozona koji izaziva iritacije disajnih puteva i s tim povezane bolesti

[footnoteRef:4] [4: Preuzeto http://en.wikipedia.org/wiki/Sustainable_development vreme i datum preuzimanja: 03:15 24. 11. 2014. ]

II POGLAVLJE

2. Zdrava zivotna sredina je ljudsko pravo

Razvoj svesti o vaznosti zastite zivotne sredine, postepeno dobija svoje obrise i na institucionalnom nivou. Tako je, u veini modernih ustava, pravo na zdravu zivotnu sredinu postavljeno kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Od pravila sadrzanih u ustavu polazi i pravo zivotne sredine kao nova grana pravnog sistema.

Pravo na zdravu zivotnu sredinu nesumnjivo pripada kategoriji osnovnih ljudskih prava. Sadrzina ovog prava najdirektnije je vezana za zastitu prava na zivot kao osnovnog prirodnog prava coveka i prava koje pripadagrupi osnovnih (ustavnih) prava.

Garantujuci pravo na zastitu zivotne sredine medju osnovnim odredbama ustava ustavotvorac ukazuje na sustinski znacaj koji zivotna sredina i njeno ocuvanje ima za pojedinca, za drustvo i njegov razvitak.

Novija komparativna ustavnost stoji na stanovistu da se medjunarodni izvori prava smatraju sastavnim delom unutrasnjeg prava i kao takvi se neposredno primenjuju. Ta je cinjenica posebno vazna kada je u pitanju pravo zivotne sredine, buduci da se standardi vezani za garantovanje, sadrzaj i zastitu seta prava koja ine sadraj prava zivotne sredine propisan upravo meunarodnim pravom.

Osim toga, potovanje svih ljudskih prava vrsto je povezano sa zatitom ivotne sredine. Ovo pre svega vai za ljuska prava na ivot i zdravlje, ali i za sva druga ljudska prava na socijalnom, ekonomskom, kulturnom i politikom planu, jer ljudska prava mogu biti zatiena samo u ekoloki zdravoj ivotnoj sredini.

Ve u preambuli Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj Uniji 1 , postavljen je princip odrivog razvoja kao jedna od temeljnih i zajednikih evropskih vrednosti. Koncept odrivog razvoja podrazumeva obrazac korienja resursa koji ima za cilj zadovoljavanje ljudskih potreba uz ouvanje okoline, i to na takav nain da se uzimaju u obzir i potrebe buduih generacija.

Iako je koncept odrivog razvoja neto iri od koncepta zatite ivotne sredine (odnosi se i na socio-kulturnu i ekonomsku sferu), on predstavlja jedan od njegovih temelja. U Povelji se naglaava i da uivanje ovih prava iziskuje odgovornosti i obaveze u odnosu na ostale pojedince, ljudsku zajednicu i budue generacije.

Ovakav stav predstavlja odraz novog pogleda na svet koji prepoznaje, kako pravo pojedinca, tako i njegovu odgovornost, ne samo u aktuelnom kontekstu, ve i s obzirom na budunost ljudskog drutva. Ovakav stav i pogled na svet, jesu sam temelj ekoloke svesti. U posebnom odeljku-Zatita ivotne sredine-, l. 4, st. 37) Povelje navodi se da:

Visok nivo zatite ivotne sredine i poboljanje kvaliteta okoline moraju biti ukljueni u politike Unije i obezbeeni u skladu sa principom odrivog razvoj ( l. 4, st. 37. Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj Uniji).

Komponente odrivog razvoja urbanih naselja

III POGLAVLJE

3.Metod i rezultati istrazivanja

U pokusaju dokazivanja gore navedene hipoteze koristio sam metod studije slucaja. Studije slucaja se upotrebaljavaju na dva nacina: kao izvor opisnih informacija i kao izvor svedocanstava za proveru hipoteze.

Ova metoda je usresredjena na pojedinacni problem i primenjuje se u stvarnim zivotnim prilikama. Nedostatak ove metode je sto zanemaruje principe uzroka i kontrole.

U pokusaju sagledanja uticaja globalizacije na zivotnu sredninu bitno je naglasiti koji su glavni principi funkcionisanja multinacionalnih kompanija.

Globaliyacija je u stvari pocetak liberaliyacije trgovinskih odnosa, a liberalizacija se odnosi na ukidanje trgovinskih barijera.prva era globalizacije javlja se u XIX veku. Globalizacija je pocela sve vecom industrijalizacijom i ekspanzijom pojedinih kolonija, pre svega Britanije. Kraj ove ere oznacio je pocetak Prvog svetskog rata.

Osnovni cilj multinacionalnih kompanija je da donesu profit. . S obzirom da je njihov primarni cilj ostvarivanje profita, oni taj cilj stavljaju iznad svega, pa samim tim i iznad zastite zivotne sredine, zdravlja lokalnog stanovnistva, bezbednosti zajednice

Multinacionalne kompanije smatraju da ukoliko one uloze u zastitu zivotne sredine, dobrobit lokaliteta na kome su,bezbednost zaposlenihto ce za njih biti trosak i oni vise nece biti u vrhu konkurencije. Kompanije ne mogu sebi da dozvole taj luksuz, jer ce doci nove kompanije koje ce zauzeti njihovo mesto.

U multinacionalnim kompanijama vazi pravilo da se prvo mora zemlja razviti i uciniti bogatom, pa tek onda brinuti o ocuvanju zivotne sredine.

Npr. Malezija je poslednjih godina ostvarila izuzetan privredni rast secom drveca i njegovim izvozom. To koliko god da je dobro za Maleziju uzasno je za zivotnu sredinu.( lbid"m.str. 108).

Kinesku ekonomiju karakterisu sledece cinjenice: od 20 najprljavijih radova u svetu 16 ih je u Kini, od 2000.-2005.godine gradovi u kini izbacili su SO2 u iznosu od 26 tona, 15% svih velikih jezera u Kini sluze za kanalizaciju., dok 350miliona kineza nema vodu za pice

Aktivnosti u sistemu ekomenadmenta

IV POGLAVLJE

4. Zakon o zastiti zivotne sredine u Republici Srbiji

U nasoj zemlji su do sada doneti sledeci zakoni u vezi sa zatitom zivotne sredine: Zakon o zastiti zivotne sredine JP Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) uredjuje integralni sistem zastite zivotne sredine kojim se obezbedjuje ostvarivanje prava coveka nazivot i razvoj u zdravoj zivotnoj sredini i uravnotezen odnos privrednog razvoja i zivotne sredine u Republici.

Sistem zastite zivotne sredine cine mere, uslovi i instrumenti za: odrzivo upravljanje,ocuvanje prirodne ravnoteze, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih zivih bica; sprecavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagadjivanja zivotne sredine.

Zakon o strateskoj proceni uticaja na zivotnu sredinu (JP Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) uredjuje uslove, nanin i postupak vrsenja procene uticaja odredjenih planova I programa na zivot- nu sredinu, radi obezbedjivanja zastite zivotne sredine i unapredjivanja odrzivog razvoja integrisanjem osnovnih nacela zastite zivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje buducih razvojnih projekata u sledecim oblastima: prostornog i urbanistickog planiranja ili koriscenja zemljista, poljoprivrede, sumarstva, ribarstva, lova, telekomunikacija, turizma, ocuvanja prirodnih stanista i divlje flore i faune.

Zakon o proceni uticaja na zivotnu sredinu (JP Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) uredjuje postupak procene uticaja projekata koji mogu imati znacajne uticaje na zivotnu sredinu, sadrzaj studije o proceni uticaja na zivotnu sredinu, ucesce zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadzor i druga pitanja od znacaja za procenu uticaja realizaciju projekta na zivotnu sredinu.

Zakon o integrisanom sprecavanju i kontroli zagadjivanja zivotne sredine (JP Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) uredjuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, zivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, ucece zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znacaja za sprecavanje i kontrolu zagadjivanja zivotne sredine.[footnoteRef:5] [5: Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04]

Znacajni izvodi iz zakonskih i podzakonskih akata vezanih za zastitu zivotne sredine su sledeci:Zivotna sredina je skup prirodnih i stvorenih vrednosti ciji kompleksni medjusobni odnosi cine okruzenje, odnosno prostor i uslove za zivot i shodno pomenutom treba obezbediti svim dozvoljenim sredstvima njeno ocuvanje i zastitu kao neodvojivu celinu i opste javno dobro.Problem koji se posebno razradjuje u dokumentima o zastiti zivotne sredine Evropske Unije, jeste prosirenje EU, tj. primanje novih zemalja clanica.

U postupku prikljucivanja EU, drzave - kandidati, morace da usklade svoja zakonodavstva u ovoj oblasti sa evropskim, ali i da usvoje vazece principe, i odgovarajuc pogled na svet. Aktuelnim akcionim planom zastite zivotne sredine predvidjeno je da ce drzave-kandidati morati da: uspostave odrziv ekonomski razvoj; usklade javni prevoz; planiraju urbani razvoj i rade na podizanju ekoloke svesti graana.

Ekoloska svest mora da bude izgradjena ukazivanjem da ekologija i ekonomski razvoj nisu medjusobno iskljucivi. Aktivnosti u pravcu podizanja ekoloske svesti, ne smeju da izostave mlade, koji mogu da predstavljaju snagu za pozitivne promene zivotne sredine u buducnosti.

[footnoteRef:6] [6: Preuzeto sa http://en.wikipedia.org/wiki/Environmental_policy_of_the_European_Union vreme i datum: 27.11.2014.]

When the EEC was established, environmental protection, let alone the broader concept of sustainable development, was not perceived as an important policy issue. The concept of sustainable development contains environmental, social and economic dimensions; finding practical ways to balance the three is widely regarded as a key challenge. The EU policies in the field of sustainable development evolved as a result of the interaction between internal political drivers and the EUs response to a number of key UN conferences.One such influential conference was the first UN Conference on the Human Environment held in Stockholm in 1972. This not only addressed the environmental concerns of the industrialised countries in the North, but also, the development concerns of countries in the South. Sustainable development was only mentioned in European Council Conclusions for the first time in 1988. Wavering political support for sustained growth and/or sustainable development continued for some years and reveals just how ambivalent attitudes were to the concept.The 1997 Treaty of Amsterdam eventually ensured the formal recognition of sustainable development as a legal objective under the Treaties. Subsequently, the EUs commitment to sustainable development was formalised as one of the EU's fundamental goals.In 1997, the EU committed itself to draw up a national strategy for sustainable development by 2002. The Commission published a Communication on a European Union Strategy for Sustainable Development in 2001 which was discussed at the Gteborg European Council.However, this strategy suffered from several governance weaknesses which inhibited its implementation. In particular, the Strategy has been heavily affected by its ambiguous relationship to the Lisbon Strategy for growth and jobs, which has received far higher political priority.The political and institutional crisis that faced the EU in 2005 after the rejection of the EU Constitution, pushed the Sustainable Development Strategy back up the political agenda. A renewed SDS was subsequently adopted by the EU Council in 2006. The renewed strategy contained more detailed arrangements for implementation, monitoring and follow-up.The legal formalisation of the EUs commitment to sustainable development as a policy objective was completed by the Lisbon Treaty. Sustainable development is now repeatedly mentioned in the Treaties: as a basic objective of the EU in the new Article 3 TEU; in Article 21 TEU concerning the external action of the Union; and in Article 11 TFEU setting out the integration principle. The EU is now legally committed to pursue sustainable development both internally and externally (i.e. in its relations with the wider world).

This legal commitment led to the setting up of an impact assessment process to be done ex ante, i.e. before the fact, to ensure that all future EU legislation would conform to the principles of sustainable development as laid down in the EU Strategy for Sustainable Development. In fact, multiple processes of impact assessment emerged: Commission-wide Impact Assessment for all future EU legislation Sustainability Impact Assessment (SIA) for DG Trade and Integrated Sustainability Assessment (ISA) as envisioned in EU-funded research projects such as MATISSE, In-Context and VISION RD4SD, which has been recommended for consideration as a methodology for future global assessments.The post 2008 economic crisis has led to a marked decline in high-level policy interest in long-term policy objectives such as sustainable development. A new Europe 2020 strategy replaced the Lisbon Strategy in 2010; it reduced the environmental dimension to energy and resource efficiency. The words sustainable development are not even mentioned. The future of the EUs sustainable development policies is uncertain and it is possible that the EU will return once again to a narrower focus on environmental policy.

V POGLAVLJE

5. Nacela zastite zivotne sredine

Ekomenadzment mora biti jedan od osnovnih principa urbanistickog planiranja s obzirom da grad predstavlja slozen polifunkcionalni sisitem. Stoga, prostorni raspored elemenata i funkcija su veoma znacajni kako zbog funkcionisanja zajednice, tako i zbog kvaliteta zivota u gradu. Upravljanje zivotnom sredinom nije samo vezano za problem zagadjivanja vode, vazduha i zemljista, vec i za obezbedjivanje ravnoteze u ekosistemima i zastitu prirode, kao i za upravljanje resursima, razvoj tehnoloskih procesa i opreme, usavrsavanje pravnih akata, sistem ekoloskog obrazovanja i drugo.Osnovu za funkcionisanje efikasnog sistema upravljanja zivotnom sredinom cine usaglasena nacela, razgranicene nadleznosti i savremene i efikasne drustveno-upravne mere.

Sagledavajuci specificnosti vezane za jedan urbani prostor mogu se izdvojiti pet grupa aktivnosti koje, u medjusoboj interakciji, imaju za rezultat efikasan sistem ekomenadzmenta, to su:

1. ekonomsko prostorni aspekti upravljanja,2. pravne osnove upravljanja,3. tehnicko-tehnoloski aspekt,4. organizacioni (institucionalani) nivo upravljanja,5. informacioni sistem kao osnova upravljanja.

Koje e se vrste akcija preduzeti, u cilju poboljanja kvaliteta ivotne sredine, zavisi od potreba za nivoom kvaliteta, stanja same sredine, urbanih karakteristika, organizacionih i tehnikih mogunosti zajednice da sprovede predviene mere.

U savremenim uslovima, primena ekoloskih nacela u strateskom planiranju odrzivog razvoja gradova predstavlja imperativ. Prema brojnim autorima, osnovna nacela u ovom planiranju su:

1. medjuzavisnost ekoloskih faktora, 2. granica tolerancije, i3. slozenost odnosa u ekosistemima.

Vazno je napomenuti da ekoplaniranje odrzivog urbanog razvoja mora predstavljati kvalitativno visi nivo planiranja od urbanistickog. Urbanisti uglavnom nisu posmatrali grad kao ekosistem, vec su prilikom tehnickog projektovanja grada prednost davali ekonomskim, higijenskim i estetskim principima. Ne ulazeci detaljnije u analizu prednosti i nedostataka ovakvog pristupa, treba anpomenuti da se u skladu sa svetskim standardima i principima odrzivog razvoja akcenat mora staviti na ekoloskim principima urbanog razvoja. To znaci da se primenom ekoloskih principa u planiranju urbanog razvoja i postovanjem ekoloskih standarda moze napraviti sinteza izmedju ekologije, menadzementa i urbanizma a u cilju odrzivog urbnaog planiranja. Takodje, postovanjem ekoloskih faktora prilikom planiranja smanjila bi se mogucnost prekoracenja ekoloskih kapaciteta sredine a sasmim tim obezbedio kvalitetniji zdravstveni nivo stanovnistva.Upravljanje kvalitetom zivotne sredine je slozen multidisciplinaran zadatak ciju stratesku osnovu sacinjavaju principi odrzivog urbanog razvoja i koji moze biti uspesno ostvaren ukoliko postoji dobro organizovan informacioni sistem o zivotnoj sredini. Informacioni sistemi koji se koriste za potrebe planiranja i zastitu zivotne srdine imaju manje ili vise naglasen upravljacki karakter.

Savremeni pristup upravljanju zivotnom sredinom i planiranje razvoja nije moguce bez kvalitetnih, detaljih i azurnih informacija o izvorima zagadjivanja, o stanju zivotne sredine na svim podrucjima, raspolozivim tehnicko-tehnoloskim resenjima, kao i o ekonomskim analizama i pravnoj regulativi.

[footnoteRef:7] [7: Preuzeto:http://www.vecernjilist.com/Ekologija/Procesi-u-ekomenadzmentu.htm vreme i datum preuzimanja: 01:55 25. 11. 2014.]

Zastita i upravljanje zivotnom sredinom je sastavni deo upravljanja na svim organizacionim nivoima i on je kontinuiran proces koji mora biti koordiniran sa drustvenim i ekonomskim procesima ( kao sto su zastita zdravlja, bezbednost zaposlenih, kvlitet, finansije, i dr.). Principi i elementi upravljanja zivotnom sredinom su:

politika zastite zivotne sredine,

planiranje,

uvodjenje i implementacija,

merenje i vrednovanje (proveravanje i korektivne mere),

preispitivanje i poboljsavanje, i

kontinuirano poboljsanje

Prema tome, u svakoj strategiji upravljanja zivotnom sredinom javljaju se cetiri osnovne komponente, to su:1. faza identifikacije,2. faza monitoringa,3. faza valorizacije, i4. faza regulacije.

Komponente sistema uopravljanja ivotnom sredinom (ekomenadmenta)

[footnoteRef:8] [8: Preuzetohttp://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/2119/820/%C5%Beive_zgrade_bi_mogle_da_apsorbuju_gradske_emisije_ugljenika/ vreme i datum preuzimanja: 02:01 26.11.2014. ]

VI POGLAVLJE

6. Korak u buducnost

Dr Rejcel Armstrong koja se bavi istrazivanjem naprednih tehnologija i arhitekture navodida ce tokom sledeih cetrdeset godina poceti da se grade tzv. "zive" zgrade koje ce biti bioloski programirane da izvlace ugljen-dioksid iz atmosfere.

Ona radi na najsavremenijoj tehnologiji sinteticke biologije, relativno nove naucne discipline koja se bavi razvoju materijala nalik zivotu.

Hemikalije sa kojima radi su napravljene tako da se ponasaju kao organski mikroorganizmi, sa mogucnoscu da cak urade stvari koje priroda ne moze. Dr Rejcel Armstrong ih naziva protocelijama.

Na primer, protocelije mogu biti pomesane sa zidnom bojom i programirane da proizvode krecnjak kada su izlozene ugljeniku (dioksid) na povrsini zgrade. Tada se dobija boja koja u stvari jede ugljenik i menja ga u substancu nalik skoljki.

Tako da kao to gvozdje korodira kada dodje u kontakt sa kiseonikom i vodom, protocelije mogu da proizvedu jednostavne hemijske reakcije kada dodju u kontakt sa molekulima ugljen-dioksida (CO2), pretvarajuci CO2 u kalcijum karbonat, ili krecnjak, koji zaustavlja rast i odlazak u ozonski omotac gasove koji izazivaju efekat staklene baste.

Grafiki prikaz "ivih" nebodera u Londonu prema arhitekti Riardu Hajmsu

Britanski naucnici kazu da krecnjak, koji je proizveden protocelijama, moze prirodno da "leci" mikropukotine u zidovima, provlaceci se kroz malene frakture, sto pomaze produzavanju zivotnog veka bilo koje konstrukcije na koju je namazana.

Debljina krecnjaka ce rasti vremenom, stvarajuci izolaciju i dozvoljavajuci zadrzavanje vece kolicine toplote u zgradama i stiteci ih od zagrevanja na letnjem suncu.

Sloj krecnjaka moze da se stvori u vremenskom razdoblju od godinu dana do decenije, sto zavisi od koncentracije ugljen-dioksida u okruzujucem vazduhu. Ipak Armstrongova kaze da cemo videti da e protocelijska tehnologija vremenom postati samo-snabdevajua i smatrae se ivom.

Ona takodje radi na tome da ugljenik koji zgrade budu apsorbovale iskoriste kao izvor svetlosti.

VII POGLAVLJE

7. Zakljucak i studija sluaja

Kao sto smo vec u predjasnjem tekstu pisali, globalizacija je nasa svakodnevica i njene dobre i lose strane su svuda oko nas. S obzirom das u multinacionalne kompanije osnova globalizacije iz toga proizilazi da je covek, ustvari, krivac za zagadjenje zivotne sredine kao i za posledice koje to zagadjenje nosi.

Kao drzava ciji je jedan od postavljenih ciljeva ulazak u Evropsku Uniju, Srbija ce morati da izvrsi niz institucionalnih promena, ali i niz promena socio-kulturnih obrazaca koji ce (u nekim oblastima) nuzno dovesti i do promene nacina zivota njenih gradjana. Jedna od ovakvih oblasti je, i zastita zivotne sredine.

Osim usvajanja ekolokih principa na institucionalnom nivou, neophodno je i jacanje ekoloske svesti gradjana, i to, ne samo u cilju pristupanja EU, vec i u cilju usvajanja takvih vrednosti koje ce omoguciti odrziv opstanak naseg drustva u celini.

Obimnija istrazivanja ekoloske svesti graana Srbije za sada izostaju, a rezultati istraivanja izneti u ovom radu mogu da ukau na osnovne pravce kojima bi politike usmerene na podizanje i razvoj ekoloke svesti gradjana trebale da budu sprovedene. Vaznost ekoloske svesti za uspesnu primenu zakonodavstva iz oblasti zivotne sredine, pokazala se i na iskustvu Evrope, pa je, u tom smislu, potrebno uiti na grekama i proces implementacije zakonodavstva EU u Srbiji, od poetka uskladiti sa podizanjem ekoloske svesti gradjana i njihovim ukljucivanjem u procese donosenja odluka koje se odnose na zastitu zivotne sredine.

U tom cilju, potrebno je informisati graane o ekoloskim problemima, promovisati ekoloske vrednosti, ali, po najvaznije, podsticati njihov lokalni aktivizam i participaciju, kako u ekoloskim, tako i u svim drugim oblastima drustvenog zivota.

Studija sluaja: U Srbiji postoje 242 fabrike koje su zagaivai, a nemaju ekoloku dozvolu. Najugroeniji gradovi u Srbiji su Bor, Panevo i Obrenovac, dok Beograd, Uice i Smederevo gue saobraaj i dimnjaci. Drava boleiva prema zagaivaima, kao to su rafinerije, cementare, hemijski kombinati. Moratorijum za zatitne filtere do - 2015. godine. U Zrenjaninu od vode iz Begeja nekada se kuvala uvena banatska supa! Sada je reka toliko zagaena da je po ivot opasno biti u njenoj blizini u letnjim danima kada se zaustavi proticanje, a nesnosni smrad pone da se iri gradom.Paradoks je da se meu brojnim zagaivaima Begeja istie grad Zrenjanin! Reka je pretvorena u otvoreni kanalizacioni sistem, a i JKP "Vodovod i kanalizacija" sve sanitarne i tehnoloke otpadne vode isputa u nju bez preiavanja.Prema informaciji Pokrajinskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, meu malobrojnim industrijskim postrojenjima u Zrenjaninu, koja sprovode preiavanje otpadnih voda pre isputanja u Begej su uljara "Dijamant", "Beohemija-Inhem" i TE-TO. Mnogo je vie onih koji u Begej isputaju svoje nepreiene otpadne vode i doprinose zagaenju reke.[footnoteRef:9]Na primer, fabrika za reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada "Prekon" (biva kafilerija) otpadne vode isputa u Aleksandrovaki kanal, a one zatim zavravaju u Begeju. Isto radi i fabrika za preradu koa "Dafar". Bez preiavanja, a direktno u Begej otpadne vode isputa "Mlekoprodukt". Zanimljivo je da su ove dve poslednje firme u vlasnitvu multinacionalnih kompanija iz Francuske i Italije. One bez ustezanja kod nas organizuju proizvodnju ne marei mnogo za ekoloke standarde, koji bi ih u EU sigurno energino sputali... [9: Preuzeto: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:442556-Zrenjanin-Cuvena-begejska-voda-sada-opasna-po-zivot vreme i datum preuzimanja: 22:45 27.11.2014.]

VIII POGLAVLJE

U ovom radu poao sam od opte hipoteze koja glasi: Ako su osnovni generatori globalizacije danas multinacionalne kompanije, onda je njihov primarni cilj ostvarivanje profita, oni taj cilj stavljaju iznad svega, pa samim tim i iznad zastite zivotne sredine, zdravlja lokalnog stanovnistva, bezbednosti zajednice

Vezana je studija sluaja sa hipotezom. Iz ovoga proizilazi da je opta tj. Glavna hipoteza u gorepomenutom tekstu potvrdjena.(Grad Zrenjanin)U ovom radu dao sam vie hipoteza koje su usko povezane sa glavnom hipotezom i blie je odredjuju, a koje glase:

Hipoteza 1:

Ukoliko su multinacionalne kompanije nosioci globalizacije, ukoliko je njihov glavni cilj ostvarivanje profita, a ako taj cilj nekad podrazumeva unistenje prirode, onda su multinacionalne kompanije glavni uzrocnik ekoloskih promena na Zemlji.

Hipoteza 2:

Ako su multinacionalne kompanije glavni nosioci globalizacije, onda je njihov glavni cilj ostvarivanje profita koji nekad podrazumeva i unistenje prirode .

Hipoteza 3:

Ako multinacionalne kompanije zaista jesu glavni nosioci globalizacije, a onda su samim tim i uzrocnici ekoloskih promena u Zemlji.

Iz gore navedenog vidimo da su hipoteze potvrdjene, a preporuke su: Potreban je pritisak gradjanja na pomenute zagadjivae jer oni svest o zagadjenju poseduju tj. svesno krse zakonsku regulativu znajuci da ce sankcija izostati. Pritisak na dravu koja svojim opet svesnim neinjenjem i zatvaranjem oiju pred ovim problemima eli privui investicije na tetu po zdravlje i okolinu svojih gradjana. Pred nama je kompleksan problem koji ukljuuje i borbu protiv korupcije i panju ire javnosti inostrane naravno jer ne postoji dobra volja u RS ili se tendenciozno prelazi preko problema.

LITERATURA:

orevi, J. (2002), Nova ekoloka etika i zatita ivotne sredine, Teme, vol. 26, br. 2, str. 235-244 Vasovi, V (2005), Etiko-ekoloka edukacija, 32. Nacionalna konferencija o kvalitetu, Kragujevac http://www.ekosrbija.com/zakoni/arhuska_konvencija.pdf http://www.ekologija.com.hr/ekoloski-problemi/ http://ekoloskiproblemi.blogspot.com/2008/03/ekologija-i-ekoloski-problemi.html http://en.wikipedia.org/wiki/Sustainable_development http://www.besplatniseminarskiradovi.com/Ekologija/Procesi-u-ekomenadzmentu.htm http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/2119/820/%C5%BEive_zgrade_bi_mogle_da_apsorbuju_gradske_emisije_ugljenika http://srbin.info/2013/09/09/zlatko-scepanovic-globalizacija-je-poredak-nedodirljivog-zla/ http://www.ekologija.com.hr/ekoloski-problemi http://www.ekologija.com.hr/ekoloski-problemi/1 http://en.wikipedia.org/wiki/Sustainable_development Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04 http://www.vecernjilist.com/Ekologija/Procesi-u-ekomenadzmentu.htm http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:442556-Zrenjanin-Cuvena-begejska-voda-sada-opasna-po-zivot http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/2119/820/%C5%Beive_zgrade_bi_mogle_da_apsorbuju_gradske_emisije_ugljenika/