Početna Nedelja

Naslovna strana

20. septembar2021.

Galerija

Pretplati se i postanideo Kluba čitalacaDanasaKlub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnikana dnevni list Danas kojima je, poredekskluzivnog pristupa novinama u PDFformatu veče pre nego što se štampanoizdanje nađe na trafikama, dostupna icelokupna arhiva lista onlajn. Članska karticaobezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera,kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Pretplatite se

Postoji mnogo razloga inačina da podržimoDanas. Jedan je dapostanemo članovi

Kluba čitalaca Danasa.- Bilja Krstić, muzičarka

City letnjapreporuka #69:Letnji kokteli

Da li misliš naŠpaniju kada kažešvino?

Jovana Đurić –Nova inspiracija uMeksiku

Ovako su umetnicizamišljali 21. vekpre više od stogodina

POGLEDAJ VIŠE

Danas.rsO namaOglašavanje

EdicijeKlub čitalacaPolitika privatnosti

PretplataCenovnik Čitulja

! " # $ % !

Copyright ©1995 - 2017,dnevni list Danas, AlekseNenadovića 19-23, Beograd

" KLUB ČITALACA # DODATAK NEDELJA $ PODCAST % PRODAVNICA & NEWSLETTER

' ' Laslo Vegel: Domovina bez demokratije nije domovina

( NEDELJA

Intervju

Laslo Vegel: Domovina bezdemokratije nije domovina

) 4 komentara ! " * & '

foto Arhiva časopisa Nova misao BRANKO STOJANOVIĆ

Kako Laslo Vegel piše u svom novom, ovoga puta autobiografskom,romanu Nesahranjena prošlost, njegov junak Laslo Vegel je potomakevropskih vandrokaša…

Gde dospevaju društva čije se vlasti ne zalažu za demokratiju već zaetnokratiju… kako je kao dvadesetogodišnjak prvi put boravio uMađarskoj, koju je, u suštini, prvo upoznao u književnosti pa tek onda uživotu, a tada shvatio da je sreo „jedan nepoznat svet“ jer, jezik im jezajednički ali su im svetovi sasvim različiti.

U novom romanu, identitet Lasla Vegela se potrese kad vidi da i njegoviprijatelji i njegovi protivnici redom poriču svoju prošlost.

„Ono što je nekad bilo dvolično, sad je postalo dvosmisleno, i što je jošzloslutnije, i sama dvoličnost je postala dvosmislena“, veli pisac.

I ne samo da je Vegel napisao roman u kojem, kao i u svakoj vrhunskojknjiževnosti možemo da saznamo šta se istinski odvijalo u dušamaljudskim u određenim društvenim i istorijskim okolnostima, već je, naposlednjih 50 stranica dao nepogrešivu analizu svega onoga što nam seposlednjih tri decenije dešava i kako se sve to prelama u nama samima,sa nimalo utešnim krajem romana da „nažalost, ovoj pripovesti nemakraja“.

Divno je Vegel opisao i kako se i kada, kao gimnazijalac, zainteresovao zaknjiževnost: „Najpre sam u književnosti otkrio da postoji i jedan drugisvet, pomalo, doduše, stran i nerazumljiv, ali ujedno i strašno privlačan.

Književnost je za mene predstavljala pustolovno lutanje u vlastitomlavirintu, rizičan izlet u utopiju, otkrivao sam nove romane koji suobavezivali na ličnu odgovornost i podsticali na lične odluke“.

Upravo je takav i njegov autobiografski roman nedavno objavljen uizdavačkoj kući Akademska knjiga iz Novog Sada, što i jeste neposrednipovod za razgovor sa piscem. Čitaocima ostaje da otkriju ovaj noviroman koji „obavezuje na ličnu odgovornost i podstiče na lične odluke“ali, svakako i vodi „kroz vlastite lavirinte“.

Vaš novi roman predstavlja važno svedočanstvo o tome da nam jeEvropa svima bila pradomovina i da smo u Vojvodinu svi mi, ili naši precitokom proteklih vekova, dolazili kao u „obećanu zemlju“?

– Osamnaesti vek je bio vek evropskih migracija, naročito što se tiče ovihkrajeva, mislim na Vojvodinu i Baranju. O toj obećanoj zemlji možetečitati i u Šnajderovom romanu Doba mjedi, kao i u mom novom romanu,kako ste to i uočili. Ta dva romana su dosta komplementarna.

Uz napomenu da je „Akademska knjiga“ upravo objavila i roman „Dobamjedi“ Slobodana Šnajdera, a kod istog izdavača je objavljen i vašprethodni roman „Neoplanta ili obećana zemlja“ koji je saga o obećanojzemlji?

– Često sam pomislio da bi u Novom Sadu trebalo podići spomeniknašim zajedničkim precima, migrantima, kojima je Evropa bila istinskapradomovina. Mi Novosađani smo, u stvari, po tradiciji evropski patrioti.Moji preci su – kako sam uspeo da saznam – bili Nemci. Pošli su naevropsko putovanje iz Rajnske oblasti, stigli su do Meljkuta, koji i dandanas postoji kao mala varošica u današnjoj Južnoj Mađarskoj. Neki mojipreci dugo su pisali prezime Wegel sa duplo W. Moj deda se oko 1900.doselio u Srbobran, jer su kružile priče da je tu plodna zemlja jeftinija.Ovdašnji prostori su posle Turaka bili prazni, pa su se širile glasine da jeovo područje obećana zemlja. Menjali su krajeve i identitete. Kako i kadsu postali Mađari? Možda je to ostala tajna i za njih. Kao dete sam čuoda je moj otac sanjario o tome da se preselimo u Australiju ili u Kanadu.Ne zbog nekih određenih političkih razloga, nego ga je vuklo nepoznato.Sećam se, kad je uvideo da je ta opcija nemoguća, postao je potpunurezigniran. Verovatno sam od mojih predaka nasledio žeđ premanepoznatom, ljubopitljivost i neku vrstu duhovnog nemira.

„Autobiografija je opravdana samo ako pisac svoje lično bivstvovanjedoživljava kao mikrokosmos koji je organska dopuna univerzalnogbivstva. Dakle, ne izveštava o tome šta se desilo njemu i oko njega, većzapisuje kako se svet dogodio u njemu“. Ceo roman govori o tome ali,može li se, evo u intervjuu, odgovoriti na pitanje: Kako se ovaj svet, arođeni ste 1941, dakle, kako se, tokom ovih 80 godina, događao u vama?

– Pripadam prvoj generaciji koja je odrastala u socijalističkoj epruveti.Kao gimnazijalac sam, još krajem 1950-ih, mislio da živim u vremenutakozvane socijalističke idile. Ko bi pomislio tada da je to bila hipnoza,koja, međutim, nije bila bez osnova. Ne želim da klevetam prošlost, jer jepo mom shvatanju to danas odvratan manir. Tim pre što smatram danije reč samo o gore nametnutoj hipnozi, nego se radi i o kolektivnojoptimističnoj autohipnozi. Sećam se detinjstva i rane mladosti, vremenakolektivne amnezije. Ljudi su se odrekli sopstvene prošlosti, i to ne bezrazloga: nisu ni imali velikih pobuda da sa zadovoljstvom misle na nju.Ne verujem da su imali šta da žale u propasti Kraljevine Jugoslavije.Socijalizam za njih nije bilo đavo kako se to danas tumači. On im jeobezbedio pristojan ljudski život, besplatni zdravstveni sistem, besplatnoškolovanje, i neku perspektivu, za koju su se žrtvovali. Ovo se desilo imojim roditeljima, kao i celoj mojoj okolini u srbobranskom Zelenomsokaku gde sam odrastao. Tada su mladi znali da će pre ili kasnije stećistan, imati zaposlenje itd. i ne treba kanibalski da očekuju smrt roditelja.Tako da sam odrastao bez svesti o istoriji, jer prethodna generacija nijeimala šta da prosledi od prošlosti. Stanovnici Jugoslavije su sklopiliistorijski kompromis sa titoizmom, tu sudbinu je delila i moja porodica.Posle ogromne žalosti povodom Titove smrti kompromis je opozvan.Počeli su da oplakuju meku diktaturu. Posle desetogodišnje agonijedesilo se ono što smo zaslužili: sa masovnom euforijom zakoračili smou brutalne ratne sukobe.

U poslednje vreme često slušamo da su političke elite krive za sve štonam se desilo?

– Ne verujem u to. Mase su euforično vežbale mržnju: prvo su počele damrze sopstvenu prošlost, a posle druge nacije. Zakoračili smo u rat i utranziciju bez da smo dostojanstveno sahranili socijalističku prošlost.Intelektualci su obećali narodu slobodu, a političari švedski životnistandard. Moj otac je umro u početku populističke etnorevolucije. Bio jejoš svedok uništavanja kompromisa koju je i on prihvatio. Mene neinteresuju heroji-pobednici i paraziti nesreće, nego ljudi koji su nemo,bespomoćno morali preživeti taj istorijski preokret. Sa njihovimsudbinama se istorija poigrala kao mačka sa mišem, pa su zbog togaosuđeni na puka preživljavanja. Jer kompromisa više nije bilo. Slična,naravno ne ista, istorijska situacija često se ponavlja. Samo da skrenempažnju na nekoliko datuma: 1919, 1941, 1945, 1990. Datumi kad su građanibile žrtve masovne amnezije, nove, opasnije autohipnoze, tj. ponovo subili osuđeni da se odriču sopstvene prošlosti. Mi se nismodostojanstveno oprostili od nijedne prošlosti, a ovo poslednje traje dodana današnjeg.

Pišete da se Monarhija raspala tek što se deda Vegel skrasio uSrbobranu, a ta varoš „ubauljala“ u srpsku državu, a konkretno, do tadasu svi Srbi učili mađarski, da bi posle 1918, deda učio srpski. „Prokljuvioje suštinu manjinske taktike, i u manjinskom položaju konačno postaoMađar“… Da li ste, ovom knjigom, išli protiv „ishlapljivosti istorije“,protiv potonuća porodične povesti?

– Književnik sam ne istoričar, mene pre svega interesuje čovekovasudbina. Te sudbine mnogo su složenije i kontradiktornije nego što toistorija može da opiše. Po mom mišljenju čovek je sastavljen od višemeđusobnih sukobljenih identiteta. On na primer poseduje nacionalni,politički, verski, profesionalni, itd. identitet. Danas vlada šematskoshvatanje, prema kojem nacionalni stoji na vrhu piramide a sve ostaloispred njega. Ne, ne mislim tako. Po mom shvatanju svi identiteti suravnopravni ali – i toga treba da budemo svesni – i često se sukobljavajuu duši čoveka. Ko sam ja? – za to nemam definitivni odgovor. Najčešćesmo teren dramatičnog, ponekad tragičnog sukoba. Nacionalni identitetima mnogo nijansi. Mislim – na primer – da bez evropskog, nacionalniidentitet je krnji, a takav je i bez svesti o pripadanju ljudskom rodu.Identiteti se sukobljavaju u jednom čoveku, koji je uzbudljiv u životu i jošuzbudljivi u literaturi, jer u životu to je tabu tema, a u literaturi se možeotvorenije govoriti o njoj. Ako nacionalni ostaje izolovani apsolut, ondadolazi do nemilosrdne agresivnosti. Rađa se čovek jedne dimenzije, koji,uvek je agresivan i isključiv. Složenost ujedno je pacifikacija identiteta.Manjinski čovek sem toga ime još jednu, rekao bih tajanstvenu duševnučetvrtu dimenziju, a to je: nije isto njegova domovina njegovog maternjegjezika i jezika države u kojoj živi. Kako je rekao Gatari i Delez u studiji omanjinskoj književnosti, on u sopstvenom jeziku živi kao stranac. Tomzagonetnom asinhronu stvara se ta četvrta dimenzija, i tu je njegovaautentična domovina. Manjinski čovek je osetljiv seizmograf, koji osećazemljotres o kojima posle pisci nacionalne većine pišu značajne romane.Meni je dosadno slušati da manjinci imaju rezervnu domovinu, pre bihrekao da nemaju nijednu, ali poseduju tu četvrtu dimenziju. Ne govorimo politici, pojam manjinskog čoveka je mnogo dublji nego politika. U reduje da se obezbeđuju manjinska prava, ali postoji i višak značenja.Naravno to teško breme ne prihvata svaki manjinac, neki sezadovoljavaju sa viktimološkim narativom, ili se trude da se udome u, odvlasti velikodušno ponuđenom malom komfornom manjinskom getu ili usamogetoizaciji. Rekao sam breme, jer sam svestan da četvrta dimenzijaima svoje demone.

Na početku autobiografije napisali ste „esej“ o tome kako se pisalo udoba socijalizma, kakve su „dobronamerne“ preporuke bile, a kako udoba prelaska u „kapitalizam s neljudskim licem“. A vi ste sve vreme„gunđali, negodovali, zanovetali, ukratko podupirući Kamijevu stenu,vodili s njim beznadežnu raspravu“… Da li je sizifovski posao pisati osebi, dakle pokušati sagledati sve nijanse identiteta u kojima se, unama, ogleda okolni svet?

– Pisac piše o sebi i onda kad piše o izmišljenim svetovima, madamislim da je sve teže pisati o izmišljenim svetovima, koji nužno ne bidelovali kao plagijat stvarnosti. Stvarnost je postala fantazmagorična ineverovatna. Ako je tako onda ništa ne preostaje nego da napišem mojedoživljaje na putu prema fantazmagoriji. Početak je bio u stvari veomaidiličan. Svet se postepeno otvarao pred mojim očima, kada samiskoračio iz socijalističkog raja. Bio sam srećan što sam preko knjige ifilmova upoznao jedan drugi svet ali i nesrećan, što moj stvarni svet nijetakav, kakvim ga je zvanična socijalistička bajka opisivala. Taj je jaz zamene bio sumoran, jer sam uočio da se ta idila zasniva na prigušenimlažima. Nisu to bile laži iz straha, nego svesna samoobmana. Nije bilolako pobeći iz socijalističke idile. Socijalizam je stvorio veliki masovnikonformizam, izrodio veliku malograđanštinu, dvostruki život. Opštidruštveni otpor nije postojao, nije bilo gde pobeći. Bar sam ja takodoživeo svoje prve buntovničke snove početkom 1960-ih. Suočio sam sesa tragičnim deformacijama jedne za mene privlačne ideje, što je značiodobrovoljno izgnanstvo u marginalnosti, a marginalnost je za jednogmanjinskog pisca u stvari gubljenje duhovne domovine. On ostajemarginalan i u Srbiji i u Mađarskoj. Ne kažem da je to neko velikoopozicionarstvo. Nikako ne bih prihvatio ulogu onih književnika koji sudobijali najveća priznanja od socijalističke Jugoslavije, a posle 1990. seprikazivali kao žrtve komunizma, jer su već u kolevci bili antikomunisti.Mene interesuju oni ljudi koji su iskreno verovali da je laž istina. Ja samsamo tražio istinu, što ne znači da sam bio antisocijalista.

Vaš prvi roman „Memoari jednog makroa“, koji je na srpskohrvatski jezikpreveo Aleksandar Tišma, jeste upravo priča o tome?

– Da, to je roman o spontanom bekstvu iz sveta laži i dvoličnosti.Junake tog romana niko nije prisiljavao na taj gest, sami su izabralibekstvo i marginalnost, verovatno iz osećanja nemoći. Još i dan-danasčesto čujem priče ljudi koji se opravdavaju time da ih je diktaturaprisiljavala, da su morali aplaudirati Titu, itd. Ne verujem u te izmišljotine.Konformizam je bila iskonska želja naroda. O tom kolektivnomkonformizmu sam pisao dosta eseja u 1960-im godinama. Setim se1968, poslednjeg evropskog levičarskog pokreta, koji, ne samo partijskaelita, nego i celo naše društvo nije htelo prihvatiti. Zašto? U romanuParaneza ja sam opisao to pitanje. Grupa mladih načula je da negdedemonstriraju. Uzalud su tragali, nije bilo bunta. Nekoliko godina kasnijekrenule su demonstracije, ali njih je organizovao Centralni komitetSaveza komunista Srbije. Zaista groteskna slika. Jonesko bi mogao danapiše dramu kako smo zakoračili u takozvanu slobodu. U drami Juditaopisao sam situaciju kad građani očekuju Holoferna, veselo i žarkoiščekuju da ih osvoji Holofern. E, to je problem. Autokratska vladavina nepada sa neba, ona mora da postoji kao želja mase. Tito jeste bioautokrat ali je bio i izraz podsvesne želje. Posle je zavladala misao danam ne treba komunistički autokrat, nego nacionalni. Tu smo, gde smo.Ja sam se nadao socijalizmu sa ljudskim licem, posle kapitalizmu saljudskim licem, a u krvavom ratu smo se ušunjali u kapitalizam saneljudskim licem, u kojem narod na slobodnim i demokratskim izborimaglasa za autokrate. Na poslednjim stranicama novog romanaNesahranjena prošlost opisujem gde se sad nalazimo. Ima neštodistopijsko u tome. Da, nažalost, od utopije sam uspeo stići do distopije.

Prvo ste bili „vandrokaš“ koji tegli sa sobom korene svog bezdomništva,a onda se ispostavilo da ništa nije u redu ni „na mekoj sofidemokratije“… „Svet su preko noći preplavili turbograđani nakon što suse tokom jedne tihe evropske noći borbeni komunisti pretvorili urodoljubive nacionaliste, samosvesno se pozivajući na svoju odanost ipožrtvovanost naciji“. I na drugom mestu, pred kraj romana kažete danije?

– Više puta sam izjavio da sam bezdomni lokalpatriot. Jednom ste bašvi citirali moju rečenicu, da ko ima savest teško može pronaći svojudomovinu, jer – dodao bih – domovina bez demokratije nije domovina.To nije pravno i administrativno pitanje. To je duboka saglasnost sasvojom sudbinom. Za mene se sve hic et nunc događa, mnogo više oddnevnopolitičkog pitanja. Možemo grditi političare, ali pre toga treba dapriznamo da je njih baš naše društvo stvorio. Mi smo ih stvorili! Oni sunaše podsvesno JA. Ti svakodnevni skandali, incidenti, brutalni javnigovor čije je gnezdo u parlamentu, preletači, mafijaši, ratni profiteri, haškiosuđenici koji su postali heroji, mali provincijski kneževi, ratoborniakademci, pisci-celebi, u državnim institucijama dobro uhlebljeniopozicionari, zabavljači vladajuće partije, korupcionaši, oligarhe koje sene sme priupitati odakle su im prvi milioni, sve je to groznica kojapokazuje na zlokobnu bolest društva. Postoji li neka promena uposlednjim godinama? Pa, jeste. Mnogi su skinuli terensku vojničkuuniformu i obukli su se po najnovijoj pariskoj modi. Garderoba se možemenjati, ali rečnik ne. Rečnik izdaje dah prošlosti. Govorio sam vam olažima socijalizma. Bilo ih je mnogo, premnogo. Ali se znalo, šta je istina išta je laž. Danas i istina deluje kao laž. Moj roman u stvari priča o putu,kako je i od istine postala laž.

U okviru Novosadskog književnog festivala Razgovori o ljubavi(prema čitanju), u petak, 24. septembra u 19 sati, na brodu Cepelin uNovom Sadu, biće predstavljeni romani Doba mjedi SlobodanaŠnajdera i autobiografski roman Lasla Vegela Neshranjena prošlost,oba objavljena ove godine u izdanju Akademske knjige iz NovogSada.

O Šnajderovom delu govoriće Vladislava Gordić Petković i RadoslavPetković, a o Vegelovom delu Želimir Žilnik i Slobodan Šnajder.

Program će voditi Đorđe Randelj, domaćin Novosadskogknjiževnog festivala Razgovori o ljubavi (prema čitanju). Ulaz jeslobodan.

intervju laslo vegel pisac Beograd

! " * & '

KomentariIme

Poruka

POŠALJI KOMENTAR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne.Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Nikola Kalabić geometar iz Valjeva 18. septembra 2021. u 08.33

Vegelu brate moj!

Marija 18. septembra 2021. u 08.53

Pošteno i tačno, sviđalo se to nekom ili ne.

Branka 18. septembra 2021. u 08.56

Poštovani gosšodine Vegel, imala sam čast da vas slušam na književnojvečeri u Bečeju pre par god. Ovaj ntervju sa vama mi je uzburkaoemocije, divno je čuti glas istinskog intelektualca kao što ste Vi. Žao mije što neću moći doći na knj.veče u Novi Sad. Kakav će to skup biti!

) OSTALI KOMENTARI (4)

( NAJČITANIJE

Ženske majice -70%Factcool

-47% -41%

-47% -41%

-50% -33%

-33% -44%

( NAJNOVIJE

Ekonomija • danas12:59

Lakićević:Trostrukaopasnostekonomskesaradnje Srbije saKinom

Društvo • danas 12:57

Veritas:Osuđenom zaratni zločin naKoranskommostu sutraotkrivaju muralu KarlovcuDruštvo • danas 12:54

Naučni centarMolekulnamenjenosnovcima isrednjoškolcimaotvoren uBeogradu

( KOLUMNE

Božidar Andrejić

Između dve reklame

Ivan Džidić

RazgovorušaAleksej Kišjuhas

Zeleninacionalizam?

Deo NVOnajavljujeizlazak naizbore i kontro…izbornogprocesaPreminuoglumac DžonČalis, čuveniBojsi iz „Mućki“

Lava i daljeizlazi iz vulkanana ostrvu LaPalma,…evakuisano5.000 ljudiJednostavnitrikovi kako daočistite sedištau automobilu

Gordana Draganić Nonin

18.09.2021. 07:57

) 4

!

"

*

&

'

Društvo • 19.09.2021. 10:11

Srbija prva u Evropi i druga u svetu po brojunovozaraženih od korona virusa

Život • 19.09.2021. 07:15

Kolač sa šljivama (recept)

Politika • 19.09.2021. 17:20

Šta su naprednjaci pričali o Vučiću u njegovomodsustvu?

( MOŽDA VAS ZANIMA

Predsednik Srpske listepovodom dešavanja naKosovu: Vučiću, reaguj

Otvoren najmodernijikardiološki centar uregionu „Puls“

Pritvor do 30 dana zbogpretnji Abazoviću

Bojsi će dobiti ulicu uBeogradu

( NEDELJA

Nedelja • 19.09.2021. 22:00

Roman o životu izugla mrtvihPisati o mrtvima uvek jenezahvalno jer postoji bojazan daskliznete u patetiku ili napišetedepresivnu knjigu.

Nedelja • 19.09.2021. 19:55

Raspoloženje utičena količinu hranekoja se konzumiraIako je hrana osnovnafiziološka potrebačoveka jerobezbeđuje...

Nedelja • 19.09.2021. 19:36

Magija prijateljstvaPufnica je mali crnimačak (dobro, ne bašskroz...

Nedelja • 19.09.2021. 18:58

Jesenja stripomanijaIzdavačka kućaČarobna knjigaorganizuje Jesenjustripomaniju od 24....

POGLEDAJ VIŠE

+ Najnovije Ekonomija Svet Sport Ljudi Beograd BBCPolitika Dijalog Društvo Kultura Magazin

,Koristimo kolačiće (cookies) da bismo unapredili korisničko iskustvo i mogli da prikažemo personalizovane reklame. Korišćenjem sajta slažete se sa Politika privatnosti. Prihvatam