Kvalitet ¾ivota kardiovaskularnih 1bolesnika

  • View
    239

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

kvalitet zivota kardiovaskularnih bolesnika kvalitet zivota bolesnika je novijeg datuma. Kvalitetom zivota bolesnika su se strucnjaci poceli baviti krajem proslog veka. merenje kvaliteta se vrsi upinicima.najpouzdaniji se pokazao Sf-36 upitnik.

Text of Kvalitet ¾ivota kardiovaskularnih 1bolesnika

  • 1. Kvalitet ivota kardiovaskularnih bolesnika Biljana Matovi br.indexa 112M/2013

2. Uvod Kardiovaskularne bolesti (KVB): pogoravaju kvalitet ivota, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skrauju oekivanu duinu ivota. 3. Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti Danas u Evropi KVB su vodei uzrok smrti sa preko 50% uea, dok je, poreenja radi,smrtnost od malignih bolesti 22%. Srbija se po uestalosti oboljevanja u svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, od KVB. Svaki etvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i ivotni vek mu je skraen 7 godina 4. ta su kardiovaskularne bolesti? Kardiovaskularne bolesti su najee aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju: a) Ishemijsku bolest srca -stabilna angina pectoris, -akutni koronarni sindrom, -iznenadna srana smrt, -srana insuficijencija 5. b) Akutni modani udar(akutna insuficijencija CNS): - ishemijski modani udar(75%-80%), - hemoragijski modani udar(20%-25%). Modani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godinjeg mortaliteta, a polovina preivelih su invalidi ta su kardiovaskularne bolesti? 6. ta su kardiovaskularne bolesti? c) Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledeih stepena: -parestezije u ekstremitetima, -claudicatio intermitens, -bol u miru,posebno nou, -ulceracije i gangrene. 7. Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca je grupa bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srane arterije. Najei uzrok smanjenog protoka krvi kroz krvne sudove srca je ateroskleroza. Posledica koronarne bolesti srca je koronarna insuficijencija, odnosno stanje premale ponude i prevelike potrebe sranog miia za kiseonikom 8. Cilj vodia za prevenciju KVB Osnovni cilj vodia za prevenciju KVB i prevencije rizika je poboljati kvalitet ivota ovih bolesnika. Rehabilitacija sranih bolesnika je multidisciplinarni i dugoroni program koji ukljuuje procenu rizika, modikaciju faktora rizika, ziki trening, smanjenje telesne teine, zdravu ishranu, prestanak puenja, psihosocijalni aspekt, kao i savetovanje i obrazovanje 9. FAKTORI RIZIKA Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su: -starost, -pol, -nizak socioekonomski status, -pozitivna porodina anamneza za aterosklerozu. 10. FAKTORI RIZIKA Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su upravo ansa da se njihovom korekcijom odloi oboljevanje kod izloenih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od KVB. - U promenljive faktore rizika spadaju: -arterijska hipertenzija, -puenje, -povien LDL-holesterol, -gojaznost, -diabetes mellitus, -nepravilna ishrana, -fizika neaktivnost jabuka kruka 11. Znaaj kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti u Srbiji i svetu Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), u toku 1990. godine od kardiovaskularnih bolesti u svetu umrlo je 17 miliona ljudi, a smatra se da e 2020. godine taj broj iznositi 25 miliona ljudi. Kardiovaskularne bolesti (KVB) znatno pogoravaju kvalitet ivota, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skrauju oekivanu duinu ivota; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence. 12. 3. Definicija kvaliteta ivota Pojam kvaliteta ivota nastao je kao posledica shvatanja da je zdravlje vrlo vaan, ako ne i najvaniji uslov dobrog kvaliteta ivota. Velik je broj naunih studija koje su razmatrale kvalitet ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima nakon odreenog medikamentoznog leenja ili terapijske procedure trenutno na Medlineu se moe nai 10.820 referenci o kvalitetu ivota i razliitim kardiovaskularnim oboljenjima i terapijskim procedurama 13. ta je to dobar kvalitet ivota? U praksi nije lako odgovoriti. Sve vie se koristi konceptni pristup koji definie kvalitet ivota putem bolesnikove procene njegovih sposobnosti u etiri oblasti: fizikoj i profesionalnoj sposobnosti, psihikom stanju, drutvenim aktivnostima i interakcijama I somatskim senazacijama. Bolesnik je sam sebi kontrola, a poreenje se vri u odnosu na oekivane sposobnosti bolesnika 14. Ispitivanje kvaliteta ivota Ispitivanje kvaliteta ivota i mogunosti za njegovo unapreenje su posebno vani imajui u vidu: poveanje oekivanog trajanja ivota, porasta uestalosti faktora rizika i hroninih nezaraznih oboljenja sa kojima su mnogi ljudi prinueni da ive. 15. Kvalitet ivota Iz perspektive zdravlja (ili bolesti) kvalitet ivota se odnosi na socijalno, emocionalno i fiziko blagostanje bolesnika nakon leenja, odraavajui definiciju zdravlja WHO, kao i na uticaj bolesti i leenja na nesposobnost i svakodnevno funkcionisanje. Informacija o kvalitetu ivota se moe dobiti samo od bolesnika, jer samo oni imaju direktan uvid u svoja oseanja i misli. 16. Istorijski osvrt Prva teorijska razmatranja merenja kvaliteta ivota kao i merne skale opisane su krajem 19. veka, tanije 1854. godine, a prva nauna istraivanja i razvoj mernih instrumenata sprovedeni su u oblasti psihijatrije, 1929. od Terstona i 1932. Likerta. Sedamdesetih godina prolog veka poraslo je interesovanje za kvalitet ivota u mnogim oblastima, posebno hroninim nezaraznim bolestima. 17. Kako su kardiovaskularna oboljenja najei uzrok morbiditeta savremene populacije, ispitivanje kvaliteta ivota kod ovih bolesnika vano je ne samo za bolesnike ve i za lekare, to jest fondove finansiranja i planiranja zdravstvene zatite Duina ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima je produena, ali je i dalje nauni izazov kako poboljati kvalitet ivota bolesnika. 18. Da bismo pratili odreeno oboljenje, tj. imali dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje odgovarajui ishodi njenog praenja i njene kontrole. Konvencionalni pokazatelji oboljenja (npr. simptomi, znaci, laboratorijskobiohemijski i funkcijski nalazi) veoma su znaajni za odreivanje efekta leka na ciljni organ, ali ne ukazuju na to kako bolesnici funkcioniu u svakodnevnom ivotu i koliko bolest ograniava njihove aktivnosti. 19. Somatski domen Psiholoki domen Socijalni domen Kvalitet ivota 20. U naoj zemlji, tokom prethodnih pet godina, odrano je vie vrlo poseenih skupova o definisanju i evaluaciji kvaliteta ivota kardiovaskularnih bolesnika (1.1.,8). O znaaju ove teme govori i podatak da je glavni organizator skupova pod nazivom Medicina i kvalitet ivota bilo medicinsko odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a na njima su prikazani i radovi, u kojima su korieni i upitnici za merenje kvaliteta ivota kod kardiovaskularnih bolesnika. 21. Najduu tradiciju u praenju kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima u naoj zemlji ima grupa autora iz Univerzitetske klinike za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Oni ve due od dve decenije prate kvalitet ivota bolesnika kod kojih je uraena hirurka revaskularizacija miokarda, a definisali su i svoj originalni indeks kvaliteta ivota QOLINOVI SAD, koji je prezentovan i prihvaen kod nas i u inostranstvu 22. Upitnik za merenje kvaliteta zivota Tokom poslednjih godina razvijen je velik broj upitnika koji predstavljaju instrumente za merenje kvaliteta ivota [2,7]. Po strukturi mogu biti opti, to jest generiki i upitnici specifini za oboljenje. Izbor instrumenta treba da odredi kliniar prema klinikom studijskom problemu i mernim karakteristikama instrumenta. Opti zdravstveni upitnici izraavaju meru oteenja zdravlja, iskljuivo sa stanovita bolesnika. Njihova prednost u odnosu na upitnike specifine za oboljenje je u tome to je njihova ponovljivost i validnost verifikovana na razliitim oboljenjima [2]. 23. Upitnici specifini za oboljenje usmereni su na odreeno oboljenje i formirani s ciljem da prue veu senzitivnost i specifinost [1214]. Njihova prednost je to se fokusiraju na podruja funkcionisanja koja su specifina i najvanija za obole log od odreene bolesti. Ogranienje je u tome to is kljuuju mogunost poreenja kvaliteta ivota izmeu razliitih populacija ili oboljenja [7,14]. 24. Dobar upitnik treba da ima sledee karakteristike: da precizno meri zdravlje; da je pouzdan; da je osetljiv prema kliniki znaajnim promenama zdravlja; da je ponovljiv; da je relativno kratak i jednostavan i, najzad, da je validan i pouzdan, to jest da objektivno meri kvalitet ivota 25. Najvaniju odluku u procesu merenja kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjem predstavlja izbor vrste upitnika koji e biti korien. Ovaj izbor, pre svega, odreuju specifinosti oboljenja, ali ne postoji jedinstveni upitnik za procenu kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima 26. U dosadanjim studijama merenja kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima korieni su razliiti upitnici: Short-form 36 upitnik (SF-36), Nottingham Health Pro-file (NHP) upitnik, Opti psiholoki indeks dobrog sta-nja (Psychological General Wellbeing Index PGWI), Physical Activity Score (PAS) i Minnesota Living with Heart Failure Questionnaire. 27. pokazano je da je u oblasti kardiovaskularnih oboljenja jedan od najpouzdaniji upitnik SF36, koji vrlo realno oslikava kvalitet ivota, a ima i odlinu korelaciju i sa fizikim i psihikim mogunostima bolesnika, posebno kod bolesnika sa razliitim modalitetima leenja koronarne bolesti, koja je i najee kardiovaskularno oboljenje. Njegova pouzdanost potvrena je u mnogobrojnim istraivanjima, a na Medlineu se trenutno (maj 2009) nalazi citirano u 114 studija raenih u populaciji kardiovaskularnih bolesnika kod kojih je za procenu kvaliteta ivota korien upravo SF36 upitnik. 28. Upitnik SF-36 konstruisan da izmeri osam najvanijih zdravstvenih dimenzija na osnovu primene osam grupa pitanja. Grupe obuhvataju od dva do deset pitanja i uz svako pitanje ponuene odgovore, koji se naknadno standardno obrauju. Upitnik SF-36 ima 36 pitanja, od kojih je 35 pitanja grupisano u osam dimen-zija: fiziko funkcionisanje, fizika uloga, telesni bol, opte zdravlje, vitalnost, drutveno funkcionisanje, emocionalna uloga i mentalno zdravlje, a jedno pitanje se odnosi na poree