2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

Paradoksalna je činjenica da se planeta Zemlja, na kojoj je 71% njene površine pod vodom, nalazi u krizi vode!!! 

Naravno, našoj planeti ne prijeti opasnost od kvantitativnog smanjenja vode, ali se može reći da čovječanstvu prijeti opasnost od nestašice „čiste“ vode. 

Nestašica čiste vode je u velikoj mjeri, već prisutna širom svijeta, čak se može reći da je stanje u nekim državama ili regijama više nego zabrinjavauće. 

Pitanje vode spada u sam vrh svjetskih problema. 

Veliki doprinos ovakvom stanju daje čovjek, koji svojim nepromišljenim djelovanjem dovodi u pitanje opstanak vlastite vrste i svih ostalih vrsta biljaka i životinja na Zemlji. 

Prema procjenama stručnjaka u ovom vijeku moguće je sve više sukoba zbog vode. UN navode čak 300 potencijalnih žarišta sukoba vezanih za vodu! 

Kroz istoriju bilo je mnogo mračnih, ratnih, gladnih godina... ali rijetko kada su označavane kao „žedne godine“. Bićemo slobodni, pa ćemo za vijek u kojem živimo reći „žedni“. Ovo je naša reakcija na sveprisutne pesimističke prognoze kada je u pitanju čista voda.  

 

 

 

 

3

 

    

KRIZA  VODE  ‐  ovaj  izraz  koriste UN  i mnoge  druge  svjetske  organizacije  za  aktuelno „stanje  vode“  širom  svijeta  [1].  Neke  organizacije  kao  npr.  FAO  (Food  and  agriculture organization) tvrde kako kriza vode ne postoji [2]. 

 Glavni aspekt krize vode je opšta nestašica „upotrebljive vode“ i zagađenje vode [3]. Za 

druga živa bića voda  je uslov života, a za  čovjeka ona  je  i uslov života  i proizvodni  resurs  [4]. Moramo se suočiti sa činjencom da je problem vode sve više naglašen. Taj problem, na početku trećeg milenijuma,  još uvijek nije  rezultat nedostatka  vode,  već mogućnosti  korišćenja  vode. Kriza vode prisutna je u onim geografskim prostorima u kojima rezerve upotrebljive vode nisu u stanju  da  zadovolje  sve  veće  potrebe  vodosnabdijevanja  stanovništva  i  privrede  [5].  Naša planeta  ima  ograničene  zalihe  pitke  vode  koje  se  nalaze  u  ledu,  akfviferima,  površinskim vodama i atmosferi.         Postoji nekoliko najvažnijih manifestacija krize vode:        ‐ Nezadovoljavajući pristup sigurnoj vodi za piće za oko 884 miliona ljudi [6],        ‐ Neadekvatan pristup vodi za sanitarne uslove za 2,5 milijarde ljudi [7],        ‐ Pretjerana upotreba podzemnih voda koja dovodi do smanjenja poljoprivrenih prinosa [8],        ‐ Neracionalno korišćenje i zagađenje vodenih resursa koji škode biodiverzitetu, 

‐ Sukobi oko nedostatka vode koji mogu rezultovati ratom...  

Kriza vode nekog regiona smatra se prisutnom ako nije zadovoljen bilo koji od slijedećih faktora krize vode: 

ako vodni resursi nisu dovoljni po količini i kvalitetu za planirane namjene korišćenja,  ako vodni resurs nije distribuiran na datu lokaciju u odgovarajuće vrijeme i   ako su troškovi izgradnje i eksploatacije neprihvatljivi po ekonomskim kriterijumima [9]. 

 Ovaj rad podijelićemo u nekoliko cjelina koje će obuhvatiti slijedeće teme: 

Neke činjence...  Kriza vode na svim kontinentima,  Potrošnja i zagađenje vode u svijetu,  Privatizacija vode,  Sukobi zbog vode. 

  

 

 

 

Uvod 

 

4

  

‐ 96,5% svih vodnih rezervi na Zemlji nalazi se u Svjetskom moru. Inače, u svijetu ima oko 4000 postrojenja za desalinizaciju morske vode, koja svakog dana proizvedu 13 milijardi litara pijaće vode. Oko 60% svih kapaciteta nalazi se na Arabijskom poluostrvu.  ‐ Bez ozira što je na planeti oko 1% vode pogodno za piće  i to bi bilo dovoljno za potrebe svih stanovika kada bi imali pravedniju raspodjelu.  ‐ 1,1 milijarda ljudi, tj. jedna šestina svjetske populacije, nema pristup čistoj vodi.  ‐ 2,4 milijarde  ljudi na  svijetu,  to  je oko 2/5  svjetske populacije, nemaju adekvatne  sanitarne uslove.  ‐ 2,2 milijarde ljudi, većinom djeca, u zemljama u razvoju, umiru svake godine od bolesti koje su uzrokovane neadekvatnim sanitarnim i higijenskim uvjetima, te nedostatkom čiste vode.  ‐ Ukupno  6000  djece  svaki  dan  umre  zbog  nedostatka  čiste  vode,  neadekvatnih  sanitarnih  i higijenskih uslova. To je kao da se svaki dan 20 džambo jetova (aviona) sruši.  ‐  Jednu polovinu svih bolničkih kreveta u svijetu zauzimaju bolesnici koji boluju od bolesti "iz vode".  ‐ 200 miliona ljudi na svijetu je inficirano schistosomiasis‐om, od čega 20 miliona pati od teških posljedica. Ta bolest  se danas može naći u 74  zemlje  svijeta. Naučne  studije pokazuju da  se zaraze smanjuju za 77%, ako su riješeni problemi sanitarija i vode.  ‐ Prosječna dužina koju prepješače žene u Aziji i Africi, da bi sakupile vodu, je 6km. Težina tereta koji nose u rukama je 20kg (maksimum za avionski prtljag).  ‐ Kada jednom pustite vodu iz vodokotlića potrošite toliko vode koliko jedna prosječna osoba, u zemljama u razvoju, na dan potroši za piće, pranje, kuvanje i čišćenje.  ‐ Poređenje cijena: U Evropi se 11 milijardi $ svake godine potroši na sladoled, u SAD‐u i Evropi se 17 milijardi $ potroši na hranu za kućne ljubimce,  u Evropi se 105 milijardi $ godišnje potroši na alkoholna pića,To je desetostruki iznos novca sa kojim se može obezbijediti adekvatna voda, sanitarni i higijenski uslovi za sve.    ‐ U zadnjih 10 godina je diareja ubila više djece nego svi oružani sukobi koji su se desili poslije Drugog svjetskog rata. U Kini, Indiji i Indoneziji je duplo više ljudi umrlo od diareje, nego od HIV‐a/ ADIS‐a.   ‐ 1998. godine u Africi je 308 000 ljudi umrlo u ratu, a više od 2 miliona (šest puta više) je umrlo od diareje. 

Neke činjenice… 

 

5

‐ Samo pranje ruku sapunom i vodom smanjuje diarejna oboljenja za jednu trećinu.  ‐ Nakon «Inicijative za pranje ruku» u Guatemali 1998. godine, bilo  je 322000 manje oboljelih od diareje godišnje, a prije te inicijative bilo je 1,5 miliona oboljele djece.  ‐ Stanovnici Kiberije, siromašna četvrt kod Nairobija, Kenija, plaćaju pet puta višu cijenu za vodu nego stanovnici Amerike.   ‐  25%  stanovnika  gradova  u  zemljama  u  razvoju  koriste  vodu  koju  prodavači  prodaju  po značajno višoj cijeni od cijene vode gradskog vodovoda.  ‐ Predviđanja za 2025. godinu pokazuju da će broj stanovnika u gradovima, u zemalja u kojima nema dovoljno vode, porasti na 3 milijarde. Danas 470 miliona ljudi živi u takvim regionima.  ‐ U Zambiji, jedno od petoro djece umre prije svog petog rođendana. Nasuprot tome, u Velikoj Britaniji manje od 1% djece ne napuni pet godina.  ‐ Tokom jednog istraživanja u Karachi došlo se do saznanja, da se u područjima bez adekvatnih sanitarnih uslova i edukacije o higijeni, troši šest puta više novca na medicinske tretmane, nego na područjima koja imaju adekvatnu sanitaciju i higijenu.  ‐  Bolesti  koje  potiču  iz  vode  (kombinacija  nedostatka  čiste  vode  i  neadekvatne  sanitacije) koštaju  Indiju  73  miliona  radnih  dana  godišnje.  A  u  epidemiji  kolere  u  Peruu  ranih  90‐ih, izgubljena je 1 milijarda $ u turizmu i izvozu za samo 10 sedmica.  ‐ Provjerom  kvaliteta  vode  i  korištenjem  kvalitetne  vode,  smanjuju  se diarejna oboljenja  kod djece  za 15‐20%; bolja higijena  (pranje  ruku  i  sigurna priprema hrane)  smanjuju  ih  za 35%, a adekvatno zbrinjavanje dječijeg izmeta, smanjuje ih za skoro 40%.  ‐  1,5 milijardi  ljudi  inficirano  je  crvima,  koji  potiču  iz  izmeta  i  urina  koji  se  nalazi  u  njihovoj okolini. Ove  infekcije  se mogu kontrolisati  i  smanjiti boljim  sanitarnim  i higijenskim uslovima, kao  i  sigurnim  pristupom  vodi.  Ovi  paraziti  mogu  uzrokovati  pothranjenost,  anemiju  ili poremećaj u rastu, zavisno od stepena inficiranosti.  ‐ Potrošnja vode u rijetko naseljenim dijelovima Južne Amerike i Afrike iznosi 20‐30 l/st/dan pa i manje, a u SAD‐u i Evropi oko 1000 l/st/dan.  ‐ Za proizvodnju 1  t  čelika potrebno  je 12000‐30000  l vode, za preradu 1  t nafte potrebno  je 5000‐15000 l vode, za navodnjavanje 1 ha pirinča potrebno je 10000‐14000 m3...  

_________________ Podaci koji su prikazani ovdje preuzeti su iz materijala koji su pobrojani na kraju rada. Naravno, ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer se pojavljuju različiti brojevi kod različitih izvora... 

 

Upodručja 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sl 

  Npredstavpredstavkoja su o   Unaravno procentu

Kriza v

U ovom dijelu u svijetu na

lika 1. – Proj

Na ovoj kartivlja  područjavlja područjaoznačena bije

U dosta zemaodražava 

ualnog učešć

vode na sv

u pokušaćemajviše ugrože

jekcije nesta

 bordo bojaa  gdje  je  nea gdje se neelom bojom 

alja veliki je na  njihovo ća stanovništ

vim kontin

mo preko razena. 

ašice vode u 

a označava pestašica  vodstašica vodenisu rađene

procenat ljuzdravlje.  U

tva koje ima

entima

zličitih karto

2025. godin

područje gdjde  uzrokovae  javlja  jakoe procjene.

udi koji nemaU  narednima „čistu vodu

grama i dija

i [10] 

je  je prirodnna  ekonomo  rijetko  ili  je

aju adekvatam  tabelama u“. 

grama prika

na nestašicaskim  razlozie uopšte ne

an pristup „čdaćemo  r

  

zati koja su 

a vode, okerima,  zelena ema. Za pod

čistoj vodi“.Tregionalni  p

to 

r boja boja 

dručja 

To se prikaz 

6

 

        

 

7

 

8

Na  osnovu  ovih  podataka može  se  zaključiti  da  najgora situacija  (što  se  tiče  procentualnog  učešća  stanovništva  koje nema  pitku  vodu)  u  regiji  Istočne Azije  i  Pacifika  sa  42%,  zatim slijedi  regija  Sub‐Saharske Afrike  sa 25%. Regija  Južne Azije  ima 19%  stanovništva  koje  nema  pristup  pitkoj  vodi,  potom  slijedi Latinska Amerika sa Karibima 6% i zemlje bivšeg SSSR, Jugoistočna Evropa, Srednji Istok i Sjeverna Afrika sa 4% [11]. 

        

  

   Slika 2. – Stvarni obnovljivi resursi površinske i podzemne vode po stanovniku (m3/godini) [12]      

 

  Skorišćenjpovećavauvećavajviše mortreba  štelednicimasa Aljasknekoliko realne [1  T100 godiindustriju              

  P

zaliha  vokoličine klimatski

Pza  zadovindustrijenačin  dooznačavaputa mastrane, uona količ

Potroš

nabdijevanjeja voda. Ovaa,  a  potrebeu. Čovječansra  koristiti pedeti  i  čuvata Antarktikake  i Kanade, decenija ov

13]. rend porastana potrošnju 21% i dom

osebno  je  zode  po  stanvodnih  resuih promjenao M.I Ljvovivoljenje  svihe  i trgovine,olazi  se  do  ba se kao spenju  količinu nekim zemčina koju mi 

šnja vode 

Po

e  naselja  i aj problem e  za  vodomstvo je postapovršinska  vti od  zagađea, koji bi se šstvaranju vjvakve  zamis

a potreba zaa se povećaaćinstva 10%

zabrinjavajunovniku  na ursa  jer  je  o, velikih gradču za jednogh  njegovih  p a  još oko 1broja    od  40ecifična potr  vode. Potrljama u razvpotrošimo s

otrošnja 

industrije  vu svijetu po

m  sa  razvojealo svjesno dvoda  i morajenja. Postojšlepovali doještačke kišsli  izgledale 

a vodom u svala osam put%. 

uća  okolnostsvim  kontiona  konstandova i sve veg gradskog spotreba.  Pr100  l troši se00  l  /dan  pošnja vode. ošnja  vode voju, jedna ospiranjem W

vode

vodom  ima ostaje sve  teem  privrededa su rezervju  iznalaziti e  ideje  i pro „žednih“ pe, obrazovasu nevjerov

vijetu, pa i kta. Najviše o

t  što  je  evinentima.  Ontna,  nego  jećeg zagađivstanovnika dibližno  100 e na pranje o  jednom  sU odnosu nu  gradovim

osoba, u prosWC školjke sa

prvenstvo eži  jer se bro  i  rastom  že podzemninovi  izvori ojekti o  korodručja, o dnju novih kovatne, dok  s

kod nas i danotpada na p

identan  trenOvakav  trendje  posljedicvanja, posebdovoljno je pl  treba  za ulica  i zalivastanovniku. na gradsko, ma  iznosi 300sjeku, potrošmo jednim p

u  odnosu oj stanovnikživotnog  stah voda ograsnabdijevanrišćenju  voddovođenju vontinentalnise danas  sm

nas je naglašoljoprivredu

nd  smanjivad  nije  poslja  porasta  bbno površinsprosječno 20obezbeđenanje zelenihOvo mjeriloseosko stan0‐600  l/st/dši 10 l vode pritiskom na

Poljopr

Domać

Industr

   

na  ostale  oka na Zemlji ndarda  nagničene, da snja,  ali  i da e  „zarobljenvode u Kalifoih mora  itd. 

matraju  za  sa

šen. U posljeu oko 69%, z

anja  raspoloedica  smanbroja  stanovkih voda. 00 l vode dnnje  prehram površina. No  potrošnje novništvo troan  [13].  S dna dan. To jea vodokotlić.

rivreda

ćinstva

rija

oblike brzo 

glo  se se sve vodu ne“ u orniju Prije 

asvim 

ednjih zatim  

oživih njenja vnika, 

nevno bene Na taj vode oši tri druge e ista 

9

 

10

    Slika  3.  –  Potrošnja  vode  po  stanovniku  (u  poljoprivredi,  industriji  i  domaćinstvu) m3/godini [14]    Pošto na navodnjavanje spada oko 70% ukupne svjetske potrošnje, mi smo odlučili da kroz konkretne primjere pokažemo kako neracionalno navodnjavanje doprinosi krizi vode.   Zbog sve većeg broja ljudi na našoj planeti sama prirodna plodnost zemljišta ne može da zadovolji njihove potrebe. Ovo utoliko više jer poljoprivredna proizvodnja zavisi i od klimatskih uslova  i  različita  je  od  godine  do  godine. Navodnjavanje  omogućava  sigurnu  poljoprivrednu proizvodnju, bez  velikih oscilacija,  i efikasnije  iskorišćavanje  zemljišta. Njime  se nadoknađuje potrebna vlažnost zemljištu i postiže povećanje prinosa.   Nekada  je navodnjavanje bilo vezano samo za aridne  i semiaridne oblasti, dok se sada smatra  da oko 75% obradivih površina ima potrebu za stalnim ili dopunskim navodnjavanjem. Ipak,  od  1,5 milijardi  hektara  obradivog  zemljišta  u  svijetu,  navodnjava  se  samo  18%  ili  270 miliona hektara. Najveće navodnjavane površine nalaze se u Kini, Indiji, SAD i Rusiji.   Oko  40%  svjetskih  potreba  za  hranom  obezbjeđuje  se  sa  navodnjavanih  površina. Mogućnost  navodnjavanja  zavisi  od  velikog  broja  faktora.  Ti  faktori  su:  raspoloživi  fond poljoprivrednog  zemljišta,  klimatski  uslovi,  raspoloživa  voda  koja  bi  se  koristila,  stepen privrednog razvoja zemlje, finansijska ulaganja u sisteme navodnjavanja itd..  

Količina  vode  za  navodnjavanje  1  ha  zemljišta mijenja  se  u  zavisnosti  od  klimatskih uslova,  poljoprivrednih  kultura  i  tipova  zemljišta. Ona  dostiže:  u  Iraku  12000 m3/ha,  Indiji  i Indoneziji 9‐10000 m3/ha, Pakistanu 8000 m3/ha, Kini 6‐7000 m3/ha (na pirinčanim poljima čak i 

 

11

do 14000 m3/ha),  Izraelu 5500 m3/ha. Znatno manje vode upotrebljava se za navodnjavanje u evropskim zemljama: u Bugarskoj 3500 m3/ha, Italiji 5000 m3/ha, Francuskoj 5500 m3/ha itd. U SAD  i Meksiku potrošnja vode za navodnjavanje  iznosi 7‐8500 m3/ha, u ekvatorijalnoj  i  južnoj Africi  8‐10000  m3/ha,  u  zemljama  sjeverne  Afrike  12‐15000  m3/ha  dok  u  Južnoj  Americi  i Australiji ove veličine dostižu 8000 m3/ha. 

Slika 4. – Procenat ukupne potrošnje vode za poljoprivredu [15]   

 Aralsko  jezero nalazi se u centralnoj Aziji,  između Kazahstana na sjeveru  i Uzbekistana 

na  jugu. Nekad  četvrto  svjetsko najveće kopneno  jezero  s površinom od 68,000 km², Aralsko jezero se smanjuje u velikoj količini od 60‐ih godina 20. vijeka, nakon što su rijeke Amu Darija i Sir Darija, kao rijeke koje ga natapaju, postale deo melioracijskog projekta Sovjetskog Saveza. Do 2004. godine jezero se smanjilo 25% od početne površine, što je uvećalo salinitet za čak pet puta  i uništilo većinu  flore  i  faune u  tom području. Do 2007. godine  jezero se smanjilo za  još 10%  od  izvorne  veličine,  tako da  se pretvorilo u  tri manja, odvojena  jezera, od  kojih  su dva previšena zasićena soli da bi u njima živjele ribe [16]. 

Primjer Aralskog jezera 

 

vlada odDariju napamuk.  Tproizvod

Iršto je donaime protprilike do velikokasnije 5

PKoličina Ontario i

Pveliko  pvisokog s

ThemikalijpodručjuTo utiče 

Gse nalazepostojeće

Gvrlo  razribara,  aobale. 

  

lučila je prea sjeveru, naTo  je  bio  d. To se na krrigacioni kanvelo do gubropuštao 30 od 20 do 60og gubitka v0‐60 cm, a površina jezevode  koju  j Erie. ovučeno jazodručje  slastepena toksoksičnost jama koje vju. Zemlja okona zdravlje lGradovi nekae hiljadama e obale.  Grad Moynagzvijenu  luku  danas  taj  g

usmjeriti dva područje pio  sovjetskoraju obistinilnali su se poitka i propušdo čak 75%

0 kubnih kilovode  i Aralskpred kraj 80‐ra se smanjie  izgubio  sv

zero ostaviloane  pustinjesičnosti.  

je jetar raznoso jezera ja jajudi.  ada na obali kilometara 

g u Uzbekisu  s  60.000grad  leži  kil

vije rijeke, kopustinje, kakog  plana  dao i danas je čeli masovnštanja vode.% vode. Danaometara vodko  jezero  se‐90 cm godišila 60%, a zavela  se  na  k

o je za sobome  i  područj

prouzročeni po okolnomako zagađena

jezera danaod današnje

tanu  imao  j0  zaposleniometrima  o

oje napajajuo bi u tom p  pamuk,  zvaUzbekistan o graditi 194 Najveći kanas je taj poste je otjecaloe počelo  smšnje. apreminski 8količinu  vod

m je 

na m a. 

as e, 

je ih od 

 

ribolovpropali  sela granici

jezera brodov

takođeostavlji glad.

odgovo Aralsko jezpodručju uzgan  bijelo  zlanajveći izvoz40‐ih. Mnognal u centraltotak smanjeo u zemlju ummanjivati u p

80%. Sa četvre  koja  bi  u 

Uz  nekadvnu  industria, propali sukoja  su  b

i jezera.  Današnje prepuno  j

va“.  Prekomjern

e  je utjecalojajući iza seb

Kako  je doora…    1918ero, Amu Dagajali rižu, luato,  postaneznik pamukagi kanali su bnoj Aziji, Quen na 12%. Dmjesto u jezpočetku oko 

rtog mjesta potpunosti 

da  obećavaiju  koja  je  uu i mnogi graila  na  prija

područje je  tzv.  „Gr

no  isušivo  i na ekonobe nezaposle

šlo do toga?8.  godine  rariju na juguubenice, žitae  najveći  iza. bili loše izgraaraqum KanDo 1960. goero. To je do20  cm god

spao je na opresušila  je

1

ajuću ubrzo adovi ašnjoj 

oko roblja 

vanje omiju enost 

? Evo ruska u i Sir arice i vozni 

ađeni nal, je odine, ovelo išnje, 

osmo. ezero 

12

 

   K

čini  granIslamska 

Ksamo  isppadavinanivo, a tiSvojom pje 40 % z80%  dotKuma, Ur

Kmlrd bar

Kbrojna nodgovarapodijelitinjihovog dio dna jriječima, Ruska Fena takav 

Primje

aspijsko  jezenicu  izmeđuRepublika Iraspijsko je jparavanjem a s  jedne strme i površinpovršinom ozapremina soka  donosi ral i Atrek. P

aspijsko  jezeela, što je 20azahstan  i Aalazišta kojaa. Naime, on kao unutrašdijela  jezerezera. VodeRuska  Fede

ederacija je tdogovor i da

er Kaspijsk

ero smješteu  ta  dva  koran, Azerbajezero endori oticanjem rane,  te  ispana i zapremino je najvećsvih  jezera svVolga,  a  os

Prema količin

ero bogato 0% poznatihAzerbajdžan a  te države ni nemaju tašnje more. Ga. Dno  jezere jezera su poeracija  smijetakav sporazalje traže po

kog jezera

no  je  izmeđontinenta.  Zdžan i Ruskareičko, što zu  zaliv Kara

aravanja  i otina jezera. Tće jezero svijvijeta. Zaprestale  značajnni otopljenih

je naftom  i  svjetskih zažele podijeimaju uz  svako bogata Godine 1997ra su podijeodijelili kao e  loviti  ribuzum postiglaodjelu i dna i

 

đu Evrope  i AZatvara  ga a Federacija.znači da voda‐Bogaz‐Golticanja u KaTrenutno je jeta. Zaprememina Kaspijne  rijeke  koh soli u vodi, 

zemnim plialiha. Velike liti Kaspijskovoje obale. Rnalazišta uz7. Ruska Fedlili kao  jezermore, tj. vou  u  kazahstaa i s Azerbaji voda kao d

Azije te svojpet  država.  a iz jezera n. Zbog  razlira‐Bogaz‐Gopovršina Kasmina Kaspijskjskog  jezeraoje  se  ulijevaKaspijsko je

nom. Zalihesu i zalihe zeo  jezero  linijRuskoj Fede svoje obalederacija i Kazro, što značide će koristianskom  dijedžanom. Iraa je riječ o u

 

im sjeveroz:  Kazahstan

nigdje ne otike u priticajol s druge stspijskog jezekog jezera jea zavisi od daju  u  jezeroezero je slano

e sirove naftemnog plinajom sredineeraciji  i  Iranue te nastoje zahstan su di da svaka diti kao zajedelu  i  obrnutan i Turkmenunutrašnjem

apadnim dijn,  Turkmeni

iče. Voda seju vode  i kotrane, mijenera 376 400 e 79 319 km3otoka rijekao  su  Kura,  To jezero.  

te kreću oko. . Razlog tomu ova podjeKaspijsko  jeogovorili poržava koristnički dio. Dro.  Godine  2nistan ne pri moru. 

1

elom istan, 

e gubi oličini nja se km2. 3, što a. Čak Terek, 

o 220 

me su la ne ezero odjelu i svoj rugim 2001. istaju 

13

 

14

Ekološki  problemi  Kaspijskog  jezera uzrokovani  su  najviše  komercijalnom eksploatacijom  jezera.  Antropogeni  utjecaj vidljiv  je  u  zagađenju  jezera  te  smanjenju količine  vode  koja  utiče  u  njega.  Dok  je  u prošlosti  najveći  problem  bila  promjena nivoa jezera, danas je to njegova zagađenost. Nivo  Kaspijskog  jezera  zavisi  najvećim dijelom  od  dotoka  rijeka.  U  20.  stoljeću  su zapažene  velike  promjene  u  nivou  jezera  te tendencija opadanja nivoa.  

Razlog su brane i akumulacijska jezera koja  su  intenzivno  građena  na  Volgi. Gradnjom  brana  se  nastojalo  regulisati  tok Volge.  Voda  je  korišćena  za  dobivanje električne  energije  i  za  natapanje poljoprivrednih  površina.  Kako  je navodnjavanje  uzelo  maha,  tako  je  u Kaspijsko  jezero priticalo  sve manje  i manje vode.    Slika 8. – Promjena nivoa zaliva Kara‐Bogaz‐Gol u periodu 1972‐1990 [17]  

Kao  posljedica  toga,  nivo  vode  u  jezeru  je  opao. Da  bi  se  spriječilo  daljnje  opadanje nivoa, 1980. godine izgrađena je brana u prolazu kojim voda jezera otiče u zaliv Kara‐Bogaz‐Gol. Posljedica toga je porast nivoa jezera te se voda počela prelivati preko brane u zaliv. Zbog toga je  već  1984.  godine  brana  otvorena  na  jednom  dijelu  kako  bi  se  dopustilo  izlivanje,  a  1992. godine je potpuno uklonjena. 

Vezano  uz  promjenu  nivoa  i  gradnju  brana,  smanjena  je  i  količina  ribe  u  Kaspijskom jezeru.  Smanjenje  ribljeg  fonda počelo  je od perioda  raspada  SSSR‐a  jer  se  izlov  teže mogao kontrolisati.  Smanjenju  ribljeg  fonda  doprinosi  i  zagađenje  pesticidima,  teškim  metalima  i naftom.  Situacija  se  može  popraviti  jedino  ako  se  priobalne  države  dogovore  o  zaštiti biodiverziteta. 

Od 1972. godine se provodi desalinizacija  jezerske vode. Zbog toga su mnoga područja uz obalu jezera degradirana. Industrijalizacija i urbanizacija dovele su do antropološkog pritiska, koji  uključuje  deforestaciju,  dezertifikaciju  i  zagađenje.  Kao  rezultat  takvog  dugogodišnjeg stanja, obala  je  suva,  a  zemlja neplodna. Kaspijsko  jezero  je  zatvoreno  te  stoga  zagađenje u njemu može ostati jako dugo. 

 Kako  su  ekološki  problemi  učestali,  priobalne  države  su  2006.  godine  potpisale sporazum da  će zajedno nastojati spriječiti ekološke štete koje  jezeru donosi  razvoj  industrije [18]. 

 

 

15

 Jezero  Čad  smješteno  je  u  središnjoj Africi,  na  južnom  rubu  Sahare.  Područje  bazena 

pokriva  oko  2,4 mil.  km2 (oko  8 %  površine  Afrike).  Samo  jezero  smješteno  je  između  četiri države:  Čada,  Nigerije,  Nigera  i  Kameruna  dok  u  regiju  pripadaju  i  Alžir,  Srednjoafrička Republika, Libija i Sudan 

Jezero  Čad  i  njegova  aktivna  hidrološka  osnova  imaju  glavnu  socijalno‐ekonomsku  i političku  važnost  u  životima  preko  20  miliona  stanovnika  regije.  Poljoprivreda,  ribarstvo  i stočarstvo oslanjaju se na vodu jezera koje je primarni izvor za domaćinstva i stanovnišvo regije. Fenomen smanjivanja jezera u posljednje četiri decenije izaziva ozbiljnu zabrinutost za održivost jezera. Nekadašnje površinom šesto  jezero na svijetu  i  jedno od najvećih afričkih slatkovodnih izvora smanjilo se od 1960. za 90 %. Glavni  problem  cjelokupne  situacije  nije  samo  nestajanje  još  jednog  bisera  prirode  nego posljedice  koje  ta  cjelokupna  situacija  povlači  za  sobom.  Ukupni  život  kako  ljudi,  tako  i životinjske  i biljne zajednice zavisi od vode koje  je sve manje. Ribarenje, uzgoj poljoprivrednih kultura, prerada močvarnog bilja  i  još mnogo drugih  izvora prihoda  jednostavno  će nestati  s jezerom  čime  će  u  regiji  vrlo  vjerojatno  zavladati  glad. Do  2020.  godine  stanovništvo  regije narašće na  između 30  i 35 miliona. Pritisak stanovništva na vodu, zemlju  i hranu rašće  i dalje. Pravedna  raspodjela  vodnih  resursa  između  različitih potrošača,  svih  naroda  regije,  zahtijeva rješenje temeljeno na tačnim  i pravovremenim hidrološkim  informacijama. Na nesreću, sistem koji bi davao toliko potrebne hidrološke podatke i informacije praktično ne postoji.  

Rijeke  Chari  i  Logone  teku  sa  jugoistoka  prema  jezeru  Čad  i  donose  oko  95 %  vode jezeru. Chari  je najvažnija pritoka, duga oko 1200 km, dok  je Logone duga oko 1000 km  i nosi manje vode. 

Jezero  je dinamično.   Mijenjalo je  veličinu  i  dubinu  tokom  prošlih decenija  i vijekova. Do 1960.  jezero  je bilo 6 po veličini na svijetu. Zapremina i površina jezera su padali a rezultat je današnje jezero površine 1350 km2 što je  jedna  desetina  onoga  iz  1960. Opadanje nivoa vode 1970.  je  izazvalo podjelu jezera na sjeverni i južni bazen. Sjeverni  bazen  samo  povremeno  ima vode što ometa Nigeriji  i Nigeru prilaz otvorenim vodama jezera. 

Slika 9. – Površina jezera u posljednjih 40 godina [19]. Poljoprivreda  je  jedna  od  osnovnih  ekonomskih  grana  kojom  se  bavi  60 %  lokalnog 

stanovništva, s najvećim udjelom usjeva pamuka, kikirikija, sirka, manioke, prosa, pirinča i luka. Većina  poljoprivredne  proizvodnje  zavisi  upravo  od  jezera,  odnosno  od  navodnjavanja.  Svi poslovi  obavljaju  se  ručno,  bez  upotrebe  hemijskih  sredstava.  Jezero  Čad  svojom  vodom omogućava poljoprivrednu proizvodnju  za  tržište. Pored  toga, milioni drugih  ljudi, posebno u Nigeru,  Čadu  i  Kamerunu  zavise  od  jezera   koje  je  bitno  za  većinu  njihovih  ekonomskih aktivnosti i život. Uz poljoprivredu, u regiji je značajno i stočarstvo.  

Primjer jezera Čad 

 

16

Aktivnosti  povezane  uz  jezero  uključuju  i  ribarstvo  koje  je  glavni  izvor  prihoda  većeg dijela  ruralnog stanovništva (oko 10 mil. stanovnika) koje živi uz obale jezera. 

Slika 10. – Hronologija isušivanja [20].  Industrijska  proizvodnja  temelji  se  na  primarnom  sektoru  u  kojem  je  tehnološki 

napredak  spor.  Prerađuju  se  poljoprivredni  proizvodi,  a  uz  prehrambenu  najzastupljenije  su tekstilna i kožarska industrija. Eksploatacija nafte daje razlog još većem povećanju ionako visoke stope  urbanizacije  a  u  isto  vrijeme  rudarske  aktivnosti  središnje Afrike  i  veliki  poljoprivredni projekti nastavit će se razvijati. Rijeka Chari sa pritokom Logone zbog bogatstva vode uklopljene su  u  te  projekte  što  znači  da  će  se  glavni  dotok  vode  u  jezero,  uskoro  drastično  smanjiti  ili potpuno nestati. 

Prirodan proces nestajanja jezera teče  i danas. Njemu  ''pogoduje''  i čovjek. Uz globalno zatopljenje, uzroci smanjenja su i vjetrovi iz pustinje koji jezero postupno pune pijeskom, rijeke koje donose naslage mulja i talože ga na dno koje postaje sve pliće. Nadalje, vodeno raslinje sve se više širi i guši jezero. Količinu vode u jezeru smanjuje i korištenje vode iz rijeka za potrebe sve intenzivnije poljoprivrede i novih urbanih središta.  

Potrebe za vodom u svrhu navodnjavanja u četiri zemlje koje ga okružuju sve više rastu, paralelno s velikim rastom populacije, kako ukupne tako i urbane. Problem će postati još veći u narednim  godinama  ako  broj  stanovnika  i  posezanje  za  vodom  nastave  rasti  dosadašnjom brzinom.  

U  slučaju  da  se  trend  nestajanja  jezera  nastavi,  migracije  su  neizbježne. Problem  vezan uz  jezero  Čad  zahtjeva  golem  trud,  angažovanje  i  regionalnu  saradnju  cijelog područja  jezera  i šire. Racionalnim korištenjem vode, smanjenjem  izlova  i ostalim postupcima trend nestajanja može se usporiti ili prekinuti. Stanovništvo okolnih zemalja postaje svjesno šta će se dogoditi ako jezero nestane i da moraju preduzeti sve kako bi spasili svoj izvor egzistencije ‐ bez jezera Čad i njegovih pritoka, regija bi zaista postala mrtva [21]. 

 

17

 Hasaka  se  nalazi  u  sjeveroistočnoj  Siriji. 

Inače,  to  područje  je  žitnica  Sirije.  Veliki  zahvati podzemnih  i  površinskih  vodnih  resursa  počeli  su 1970‐ih  godina,  uglavnom  radi  navodnjavanja,  i doveli su do značajnih promjena.     Hasaka je prema poljoprivrednoj proizvodnji najvažnija  sirijska  provincija.  U  poljoprivredi zaposleno je oko 2/3 aktivnog radnog stanovništva, a u Siriji malo manje od 1/3. U poređenju sa Sirijom u  cjelini,  Hasaka  ima  znatno  veći  udio  obrađenih površina. Obrađeno zemljište u Hasaki zauzima oko 25%  svih  obrađenih  površina  u  Siriji  (Hasaka zauzima 12,6% od ukupne teritorije Sirije). 

  Prosječna veličine posjeda u namjesništvu kreću se od 10 do 18 hektara. Na posjedu se zakonski  smije  natapati  najviše  15  ha.  U  namjesništvu  se  najviše  uzgajaju  žitarice  (najviše pšenica,  soja  i  ječam). Glavna  tržišna  i  industrijska  kultura  je pamuk. Na površinama  koje  se navodnjavaju najviše se uzgaja upravo pamuk  i pšenica. Što se tiče pšenice od 1984. do 2000. godine bilježi se stalni porast zasijanih površina, tako da su skoro udvostručene [22]. 

 

        Slika 12. – Način korišćenja zemljišta u namjesništvu Hasaka 2000. godine[22].  

  1990. godine bilo  je oko 76000 ha navodnjavanih površina, a 1993. taj broj se povećao na 270000 ha! Sirija  je pamuk odabrala kao  jedan od  svojih  strateških proizvoda, pa u držvai postoji trend povećanja površina pod pamukom. Porast površina pod pamukom  intenzivniji  je početkom  1990‐ih  (to  je  omogućeno  povećanjem  broja  poljoprivrednih  bunara,  kao  i izgradnjom  velikih  brana  Hassaka‐Zapad  i  Hassaka‐Istok  koje  su  osigurale  stabilnije navodnjavanje). U posljednje vrijeme došlo  je do problema u snabdijevanju  iz poljoprivrednih bunara, država je morala zabraniti bušenje novih bunara, a novi projekti hidroakumulacija nisu počeli, odnosno dovršeni, pa  su  i površine pod pamukom  za  sada dostigle  svoj maksimum u namjesništvu.  

Sirija – neodrživo korišćenje podzemnih voda u namjesništvu Hasaka 

 

18

Korišćenje podzemnih voda u poljoprivredi počelo je jo 1940‐ih godina, ali u ograničenoj mjeri. Tradicionalno  je bilo važnije uzimanje vode  za navodnjavanje direktno  iz  rijeka. Nakon nezavisnosti Sirije dolazi do laganog porasta navodnjavanja iz poljoprivrednih bunara s tim da su se  tada poljoprivredni bunari kopali  ručno. Sa uvođenjem  tehnologije bušenja ubrzao  se  rast poljoprivrednih  bunara  u  Hasaki,  tako  da  je  već  u  1980‐im  50  %  navodnjavanih  površina navodnjavano  iz  poljoprivrednih  bunara.  Od  1984.  povećana  je  površina  navodnjavanja  iz bunara  od  63500  ha  na  skoro  120000  ha  1992.  godine,  dakle  udvostručene  su  površine navodnjavane iz poljoprivrednih bunara za 8 godina.  

Nakon  toga  dolazi  do  stagnacije  površina  navodnjavanih  iz  poljoprivrednih  bunara  na oko  300000  ha,  i  uprkos  daljem  povećanju  broja  poljoprivrednih  bunara.  Pojavili  su  se  prvi ozbiljniji problemi povezani s prekomjernim crpljenjem vode iz poljoprivrednih bunara. 

   Tabela 1. – Kretanje ukupnog broja poljoprivrednih bunara u namjesništvu Hasaka [22]. 

   Period od 1985. do 1995. glavn je period ekspanzije broja poljoprivrednih bunara, u tom desetogodišnjem periodu njihov broj  je porastao gotovo 7 puta! Porast broja bunara događao se uprkos tome što se površine navodnjavane  iz poljoprivrednih bunara, od 1994. kako  je već rečeno,  nisu  značajnije  mijenjale  (oko  300000  ha).  Dijelom  je  to  rezultat  prekomjernog iscrpljivanja  podzemne  vode,  pa  se  stalno  buše  novi  bunari  u  pokušaju  zahvaćanja  većih količina, a dijelom je to i stoga što su nasljednici na dijelovima očevine trebali vlastite bunare. 

Bunari  rade  praktično  neprekidno,  oko  120  dana  u  poljoprivrednoj  sezoni  kako  za pamuk, tako i za pšenicu, dvije najvažnije kulture. Gruba procjena je da se potroši godišnje: 

Zahvat vode po bunaru godišnje: 35 m3 x 24 sata x 120 dana = 100 800 m3 Ukupni zahvat podzemne vode iz poljoprivrednih bunara u kotaru Hassaka: Broj bunara 2000. je 39 742 x 100 800 m3 = 4 005 993 600 m3 Prema ovdje  iznesenim procjenama  to  znači da  se 2000. godine uzima  znatno više od 

ranije procjenjene godišnje količine koja dospije u podzemlje i to čak 4 000 mil. m3 ‐ 1 700 mil. m3 = 2300 mil. m3 više! I približna potvrda ovakve procjene značila bi katastrofu. Zbog stalnog bušenja bunara postoji zabrinutost da se ne ponovi slučaj iz regije Salamya u srednjoj Siriji, kada je nakon stihijskog  i neplanskog bušenja bunara presahla voda u podzemlju, akviferi su trajno izgubljeni, a veliki dio stanovništva ove regije preseljen je 1960‐ih. Postoji jasna tendencija da se buši sve dublje, odnosno da je voda u bunarima na sve većim dubinama. Pojedini bunari danas crpe vodu s preko 100 metara dubine, a dio ih presušuje. 

Iskorišćavanje  podzemnih  resursa  vode  u  Hasaki  postalo  je  evidentno  upravnim strukturama, pa su krajem 1990‐ih  ipak preduzete neke mjere zaštite. Najvažnija  je mjera bila zakonska  zabrana  bušenja  novih  poljoprivrednih  bunara  donesena  1998./1999.  godine. Zakonski je 2000. određeno da se najviše na posjedu smije navodnjavati 15 ha.  

Da  bi  ovakve mjere  uspješno  zaštitile  resurse  podzemnih  voda  potrebno  ih  je  strogo poštovati,  odnosno  zakonske  odredbe  strogo  provoditi. U  suprotnom  ti  bi  resursi mogli  biti nepovratno izgubljeni za nove generacije. 

 

19

 Zagađenje voda predstavlja najkompleksniji globalni problem. Svako zagađenje koje se 

emituje  u  životnu  sredinu  dospije  do  podzemnih  voda,  rijeka,  jezera  i  mora.  Zagađenje  iz vazduha  kiselim  kišama  prenosi  se  do  tla  ili  vodenih  površina.  Zagađenja  zemlje  slivaju  se  u površinske i podzemne vodene tokove. Rijeke i jezera su pod konstantnim pritiskom zagađenja otpadnim vodama iz urbanih sredina, hemijskim otpadom iz industrije i transporta, pesticidima sa poljoprivrednih površina, i sl. 

Velike količine organskih materija koje otpadnim vodama dospijevaju do rijeka, jezera  i mora  izazivju  proces  eutrofikacije  čije  su  posljedice  mutnoća,  povišena  temperatura, nekontrolisana  primarna  produkcija,  smanjenje  rastvorenog  kiseonika  i  pomor  ribe  i  drugih organizama. 

Iako je 70% planete Zemlje pokriveno vodom, samo 2% te vode predstavlja resurs slatke vode, a prekomjernom eksploatacijom  i zagađenjem prouzrokovano  je smanjenje zaliha pitke vode na globalnom nivou. 

Činjenica  je da  će monogo  zemalja  zbog neprečišćavanja otpadnih  voda  i problema  s otpadom, bez uzimanja u obzir kiselih kiša, biti vrlo  skoro  suočena  s ozbiljnim prijetnjama  za rezerve pitke vode [23]. 

Analogno tome, doći će do porasta kancerogenih oboljenja probavnog trakta stanovnika koji  piju  zagađenu  vodu,  što  slijedi  iz  porasta  sadržaja  nitrata  u  podzemnim  i  površinskim vodama  i  mišljenja  medicinskih  stručnjaka  objavljenih  u  medicinskim  leksikonima  i publikacijama Svjetske zdravstvene organizacije. 

Od  zagađenosti  otpadnim  vodama  nije  pošteđeno  ni  Svjetsko  more.  Naročito  su ugroženi  zalivi  i  zatvorena  mora,  poput  Sredozemnog,  Crnog  ili  Baltičkog,  kao  i  arktičke  i antarktičke  vode,  u  koima  je  process  hemijskog  i  biološkog  razlaganja  zagađenih  materija veoma usporen zbog niskih temperature.  

Žak Kusto  (1910‐1997) upozoravao  je da  je u Svjetskom moru  iščezlo  već preko 1000 vrsta morskih  životinja  i  život  je  osiromašen  za  40%  u  odnosu  na  raniji  period.  U  primorju Danske, Njemačke i Holandije zatrovane su foke, a pesticide su pronađeni čak i u jetri pingvina. U  Libanu  je  za  kratko  vrijeme oboljelo  40 djece od dječije paralize  kao posljedice  kupanja u zagađenoj morskoj vodi [13]. 

Najčešće,  otpadne  vode  dospijevaju  u  more  rijekama.  Sjeverni  Jadran  je  opasan zagađivač Mediterana jer prima veći broj pritoka kojedolaze iz industijske zone sjeverne Italije i poljoprivrednih rejona. Veoma zabrinjavajuće stanje  je na ušćima Rajne, Sene, Elbe, Hadsona  i drugih velikih Rijeka. 

Najopasniji zagađivač mora  je nafta. Samo jedan litar nfte može da zagadi million litara vode id a stvori naslagu na površini od 12  km2. Nafta  stvara  skramu  in  a  taj način sprečava obnavljanje kiseonika u void,  lijepi se  za  biljke  i  životinje  i  onemogućava razmjenu  materija  između  organizama  i okoline, a takođe direktno djeluje toksično.        Slika 13. – Havarija tankera koji prevozi naftu 

Zagađenje voda 

 

20

  Nafta  se odlikuje  relativno  slabom biološkom  razgradnjom,  tako da njeno prisustvo u void može da se registruje i nakon 8 mjeseci od izlivvanja. U kanalu Lamanš samo 1976. godine bilo  je 15 havarija  tankera, a 1967. oštećen he brod  “Tori Kanjon”  i  tom prilikom  je  iz njega isteklo oko 117000 t sirove nafte. O kakvom se zagađenju radilo, govori proračuna po kome bi 200000 t izlivene nafte bilo dovoljno da Baltičko more pretvori u biološku pustinju [13]. 

  Slika 14. – Zagađenje vode od 60‐ih godina [24].      

Crvena  boja  predstavlja  ozbiljno  zagađenje,  roza  umjereno  zagađenje  a  žuta  boja predstavlja područja sa učestalim zagađenjima nafte. Zelena  linija označava područja koralnih grebena koja su ugroženja. 

 Zaštita  vodnih  objekata  treba  da  bude  jedan  od  prioritetnih  zadataka  sadašnjih 

generacija jer zagađenje, kako je to  lijepo rečeno na jednom mjestu, “izrasta u sve veće  i veće čudovište koje ugrožava našu civilizaciju – čudovište koje će na kraju krajeva progutati sve nas.” 

Zbog  loše  vode  za  piće,  kupanja  u  zagađenoj  rijeci,  jezeru  ili moru,  zatrovane  ribe  i  poljoprivrednih  proizvoda  zalivanih  i  navodnjavanih  zagađenom  vodom,  čovjek  je  sve  više ugrožen. 

Otpadne  vode  su  najznačajniji  uzrok  izmjene  kvaliteta  podzemnih  i  površinskih  voda. Tako shvaćene ne opravdavaju doskorašnje geslo visokorazvijenih zemalja: “Prljave vode – viši standard”, ili “Prljave vode – bolji život.” 

  

 

21

 

  Globalna potrošnja vode udvostručuje se svakih 20 godina, dva puta više od stope rasta ljudske populacije. Ako se  sadašnji  trend  nastavi  očekuje  se  da  potražnja  svježe vode do 2025. goine bude veća za 56% od količine kojom je trenutno raspolaže. Multinacionalne kompanije prepoznaju ove trendove i nastoje da monopolizuju vodosnabdijevanje širom svijeta [25]. 

Trgovina vodom danas je ogroman posao, težak oko 500  milijardi  američkih  dolara,  a  predviđa  se  da  će  u nekoliko narednih godina dostići i tri bilijarde. To je ujedno i jedan od najbrže rastućih sektora globalne privrede; 1990. godine usluge privatnog vodosnabdijevanja postojale  su u svega 12 država, a danas postoje u njih 56  i opslužuju 545 miliona ljudi, što je 9 posto čovječanstva. Riječ je o izuzetno centralizovanom biznisu  ‐  tri najveće korporacije drže veliku većinu  tržišta. Prvak  je  francuski SUEZ, koji opslužuje 117,4 miliona  ljudi. Drugo mjesto  sa 108,2 miliona mušterija drži  takođe francuska kompanija ‐ Veolia Enviroment, bivši Vivendi. Njemačka korporacija RWE je treća, ona napaja  69,5 miliona  grla.  "Nacionalnost"  ovih  tvrtki  nije  nevažna;  voda  je,  naime,  pretežno evropski biznis  ‐ od sedam najvećih, šest  je evropskih korporacija. Čak su  i ogromne američke korporacije poput Enrona i Bechtela naučile važnu lekciju kada su se upustile u posao s vodom ‐ dopušteno im je obavljati samo manje projekte koji ne privlače pažnju francuskih divova. 

Razvijene i nerazvijene zemlje u jednoj su stvari jednake, a to je postojanje pritisaka da se  voda  privatizuje.  Dok  su  u  razvijenim  zemljama  ti  pritisci  rezultat  unutrašnje  politike  i lobiranja  moćnih  korporacija,  pritisak  na  nerazvijene  dolazi  izvana  ‐  institucije  koje najintenzivnije  "pritišću"  jesu  Međunarodni  monetarni  fond  i  Svjetska  banka. Taktika koju MMF  i SB koriste pri nagovaranju zemalja u  razvoju  trostruka  je  ‐ ponekad  je  to nametanje  privatizacije  kao  uslova  za  dobivanje  kredita,  drugi  put  davanje  prednosti  pri finansiranju  privatnih  projekata  naspram  inicijativa  javnog  sektora,  a  nekad  i  direktno nagovaranje siromašnih vlada na privatizaciju vode kako bi smanjile vanjski dug. 

Ali te dvije nisu  i  jedine nadnacionalne  institucije koje se aktivno zalažu za privatizaciju vodnih bogatstava; taj je proces visoko i na listi prioriteta Europske banke za obnovu i razvoj, ali i same Evropske Unije. 

Jedna  od  zemalja  koja  je  najdalje  odmakla  u  procesu  privatizacije  vode  jest  Velika Britanija, u kojoj  je system vodosnabdijevanja privatizovan  još osamdesetih godina, za vrijeme vladavine  Margaret  Thatcher.  Kao  kolijevka  kapitalizma,  to  je  i  zemlja  u  kojoj  je  voda najtemeljnije privatizovana  ‐ dok  se obično privatizuju usluge  ili daje  koncesija na  korišćenje izvora, u Britaniji su vodna bogatstva u cjelini prešla u privatne ruke. Cijene vode širom zemlje otad  su  prosječno  porasle  67 %,  s  pojedinačnim  poskupljenjima  i  do  450 %. Divljanje  cijena rezultovalo  je,  isključenjima  više  hiljada  korisnika  koji  vodu  više  nisu mogli  priuštiti,  a  opšte smanjenje dostupnosti pitke vode dovelo  je do šesterostrukog porasta učestalosti dizenterije. Privatizacija  vode  tako  je  privukla  i  prilično  neočekivanu  osudu  Britanskog  medicinskog udruženja.  

Privatizacija vode 

 

22

Koliko su neobuzdani apetiti privatnih kompanija pokazuje slučaj engleskog seljaka koji je bio prisiljen plaćati vodu  iako se snabdijevao  iz vlastitog bunara. Objašnjenje je glasilo ‐ kiša koja mu puni bunar u protivnom bi se slila u sistem vodosnabdijevanja, pa  je dužan obeštetiti vlasnika [26]. 

Koliko  god  to  čudno  zvučalo,  prisvajanje  kiše  nije  rijedak  primjer  u  svijetu;  kao  u Australiji,  gdje  su  lokalne  vlasti  na  više  mjesta  potpuno  zabranile  skupljanje  kišnice  te pročišćavanje i upotrebu mutne vode iz prirode, ili u Boliviji, gdje je zbog vode izbio pravi ulični rat.  

U  bolivijskom  gradu  Cochabambi  prava  na  distribuciju  vode  kupio  američki  Bechtel, odnosno njegov ogranak Aguas de Tunari. Pravo na distribuciju gradske vode tada je naplaćeno manje  od  20  hiljada  dolara,  a  koncesionar  je  odmah  po  sklapanju  ugovora  najavio  kako  će udvostručiti,  potom  i  utrostručiti  cijenu  vode.  Kako  u  Boliviji,  najsiromašnijoj  zemlji  Južne Amerike, prosječna mjesečna plata  iznosi svega 67 američkih dolara, računi za vodu mnogima su premašivali trećinu ukupnih prihoda, pa je došlo do vala štrajkova i uličnih protesta. Vlasti su na proteste silovito odgovorile. Nakon gotovo četiri mjeseca neobuzdanog uličnog nasilja, vlasti su  ipak bile prisiljene popustiti, a Bechtel se morao povući  iz Bolivije. Slučaj je sada na sudu, a odšteta Bechtelu zbog kršenja ugovora će biti milionska. 

Argument  kojim se  redovno  pravda privatizacija  vode  jest navodno  usavršavanje vodovodnih  sistema zahvaljujući  privatnim investicijama. U praksi  je to  drugačije.  Udio vodovodnih  instalacija čije  se  stanje  može okarakterisati  lošim  u Velikoj  je  Britaniji između  1993.  i  1998. godine  porastao  s  9  na 11 posto. S druge strane, izvjštaj  Inspektorata  za kvalitet pitke vode (DWI) iz 1998. godine pokazuje kako je porasla i zagađenost vode; u čak 80 posto mreže premašene su dozvoljene količine nitrata, željeza, olova te raznih pesticida. 

U Francuskoj  je podignuta  tužba protiv privatnih kompanija nakon  što  je otkriveno da 5,2 miliona Francuza pije "bakteriološki neprihvatljivu" vodu, i to usprkos činjenici da je voda u prosjeku 30 posto skuplja tamo gdje su usluge privatizovane [26]. 

Još  je  gora  situacija  u  Južnoafričkoj  Republici,  u  kojoj  nakon  privatizacije  u  nekim krajevima zemlje vode, i to prljave, ima svega par sati na dan, s tim da ponegdje svakodnevno iz slavina nekoliko sati dnevno izlazi samo zrak, a da se pritom mjerila za potrošnju uredno "vrte". 

  

 

Uvodovod20  postoostvaren

Udes  Eauxpredsjed

Štotkaze kosu  i  većsiromaštvhumanitaje iz sisteza  vodu. kolere ika

Dvidljivo jedirektna ‐ one sadZapravo račune  zškolovandospjela 

Upostane podstakn

 

U  Buenos  Aini sistem; ulo.  Obećali o, pa se čak 

U Jakarti su ux,  i  to  zatonika Suhartoto  se  tiče  sooji gotovo n  spominjanva uvijek i raarne i zdravsema, a od te Kao direktnad zabilježenDa problem ne na primjerposljedica isda, umjesto je stepen obza  vodu  ‐ je djevojčicaje i na nesla

U nastanku  jroba,  proiz

nuti  poveća

resu  franculožili su 30 msu  i  izgrad95 posto mugovori dodio  što  su  seoa. ocijalnih  troneizbježno pa  masivna asno pitanjestvene katase je brojke dna posljedicna u toj zemnije "samo" ru Gane. U Gsključivanja da idu u škobrazovanja dkako  su  usa postalo  je avno drugo me  i ekološkazvođači  i  disanje  potrošn

ska  kompanmiliona. Obenju  postrojasivne gradsijeljeni kompe  u  posao 

oškova, oni  srate prijelazisključenja e, Južnoafričstrofe. Čak ddva miliona ica masovnogmlji. Oboljelo zdravstvene

Gani je uobičvodovodniholu, moraju djevojčica u luge  poskuneprihvatlji

mjesto po uča katastrofa stributeri  s nje.  Vodovo

nija  obećalaćali su i smaenja  za  proske kanalizacpanijama Thuključile  ko

su  golemi  i z vodovodnesiromašnih koj Republicdeset milioni izbačeno izg  isključenjaje 250 hiljade prirode, večajeno da že korisnika oili u udaljenopadanju čpile,  mnogiiv trošak.  Inčestalosti nekoju  će privnjom  rade odi  se,  osim

kansistetroš

MiclokaMo40 tam

zastsistebi zadživo

  je  uložiti manjiti cijene zočišćavanje cije izljeva uhames Wateompanije  u 

neravnoprae djelatnostikorisnika. 

ci, isključivanna siromašniz svojih doma pitke  vodeda ljudi, tristeć da poprimene obavljajupada kvalitena mjesta poak i u porodm  porodicaače,  i u toj eugodnog pavatizacija voisto  što  i 

m  toga,  obalizacijom, aemima  za  pškove (kao u

U  amchigan  vodialne  zajedniuntain Sprinhiljada  lita

mošnja jezera A  ta  je 

trašujuća  slema koji crpprivilegovanju preostalot. 

  

milijardu  amza 27 posto;kanalizacije rijeku Plataer (ogranak Rvlasništvu 

avno  rasporei u privatne U  zemlji  u nje vode dosh Južnoafrik

mova zbog nee  izbila  je natotinjak je umma  i razne du poslove naet obrazovano često ionadicama koje ama  na  rubdržavi  je koarazita Gvineodeprouzroks  drugom  rbično  privata privatnici pprečišćavanjeu Buenos Airemeričkoj  sai  se  sudskce  i Nestleong Water, koara  vode  na i močvarnopriča metalika  moćnogpi prirodu dnim  potrolu robu na Z

meričkih  dola povećali sue,  ali  ni  to. RWE) i Lyondobrih  prija

eđeni. Uz bruke, neizbjkojoj  je  pistiglo je razmkanaca iskljueplaćenih raajgora  epidemrlo. druge konotabavke vodenja kod djevoko nepitku vuspijevaju pbu  preživljavlera u porasejskog crva.ovati. Kada robom  ‐  natizuju  zajedpotom uprave  nastoje  sresu). aveznoj  dki  spor  izmovog ogrankoji, crpeći gona  sat,  unišo stanište. afora  21.  vijg  i  bezobzo uništenja ošačima  prZemlji  ‐ prav

2

ara  u  ih za   nije 

naise atelja 

rojne ježna tanje mjere učeno ačuna emija 

acije, e, kao ojčica vodu. platiti vanja stu, a 

voda astoje no  s vo na rezati 

državi među ka  Ice otovo štava 

eka  ‐ irnog kako rodao vo na 

23

 

 K

mislimo vojni…   vrijeme (između 

Zdirektno izdvojiti s

Straju većpa do davrlo su česukoba. uvijek  je na  Kuvajinfrastruteritoriji savezničkuništena Bagdadakoje služVeliki brood glavni

PPotreba situaciju svodom velikih pkorišćenj

Psjeverna sukobi  zbugroziti raspolagatehnologslučaju sunormalnoKuvajtu, 

Posiguranjje kamenplan premtom plan

Sukob

ada govorimuopšteno Prvi  sukobi Sumera  izm2500‐2350 gbog  stvarnoili  indirekt

samo one koukobi  oko  vći dio istorijeanas,  izvori esto u toj reTokom  izrstradala  vojt  kao  posljkturu  za  snKuvajta. 

kih  snaga  pje  infrastru. Pored togaže  ili za proioj brana ugrih izvora sukotreba za vose povećava, uz već priza piće predroblema okoja riječnih torema  podacAfrika idu bbog  korišćeionako  slaanju  velika gije  kako  bi ukoba, vrlo jo  snabdijeva kasnije u Broblem  slivja vode za pn spoticanjama kojem bnu država Jor

bi zbog vo

mo o  sukobina  sukobe, zbog  vode među  zemag.p.n.e) [27]o  velikog  btno  vezani oji su se desivode  za  piće. Od kraja Dza piće,  te egiji predstaaelsko‐arapsodna  infrastjedicu  imaonabdijevanjeTokom  i protiv  Irakauktura  za  sa, na velikimzvodnju elerožava državkoba izmeđuodom za pića zbog brzogije poznate dstavljaju jedo uređivanjaokova i drugicima  godišnbrzim koracimnja  ograničebu  stratešksredstva  odpomoću  njje vjerovatnanje  vodomBagdadu). va  rijeke  Jopiće koja je p  između  Izrabi trebalo pordan trebala

de 

ima  zbog vobili  oni  pozabilježeni 

alja  Lagash . broja  sukobaza  vodu  m

ili na Bliskomće  na  BliskoDrugog svjetvodna  infravljali ciljeveskih  sukobaruktura. Na  je  gotovo e  vodom  zanakon  int

a  u  Zalivskosnabdijevanj riječnim tokktrične enerve koje se nu nekih državće u prostorg rasta stansukobe okodano od glava pitanja odih izvorišta vnjeg  izvještama prema kenih  vodnih ku  ravnotežd  prodaje  ne mogle  isko da bi oni s

m  za  piće  v

ordan;  Nakopotrebna noaela  i arapsodijeliti “prava je posjedov

ode ovdje olitički  ili su  još  za i  Umma 

a  koji  su mi  ćemo m Istoku. om  Istoku tskog rata astruktura  oružanih a  gotovo pad  Iraka uništenu 

a  piće  na tervencije om  ratu, e  vodom kovima na Brgije,  ili za aalaze nizvodva [28]. ru Bliskog  Isovništva. Too  teritorija, pvnih stratešdnosa sa svovode.  aja  Svjetskekrizi vode. S resursa  u  r

žu.  Pored nafte  na  svjkorištavati  vstradali, čimelikog  broja

on  osnivanjovoj državi. Gkih komšija.va” na korišvati 46,7%, Iz

Bliskom istokakumulaciju dno, što  je u

toka povećao  je  jedan odpredstavljajukih pitanja uojim susjedim

e  banke  iz obzirom na regiji. Upravtoga,  mnogetskom  tržišvodne  resure se na dužea  stanovnika

ja  države  IGotovo od p. Godine 19šćenje vode zrael 38,5%,

ku izgrađenekoja služi zau nekoliko n

ava se  i to vd elemenatau u novom  su regiji. Mnoma upravo z

1994.  godinto, predviđvo  takva  vrsge  države, štu,  ulažu  urse  na  što  se vrijeme uga  (nešto  sli

Izrael,  pojapočetka, rije53. napravljiz sliva rijek Sirija 11,7%

e su brojne ba navodnjavnavrata bio  j

velikom brzia koji cjeloksvjetlu. Proboge države izbog zajedn

ne,  Bliski  Isa se takmičesta  sukoba mkoje  imaju

u  razvoj mosigurniji  načgrožava redočno  se  dog

vio  se  proeka Jordan pjen  je  Johnske Jordan. P% i Liban 3,1%

2

brane vanje. jedan 

nom. upnu blemi imaju ičkog 

tok  i enje i može u  na odern in.  U ovno i godilo 

oblem postal sonov rema %.  

24

 

25

Plan nikada nije  sproveden,  jer  su arapske države  zahtijevale više vode  za  sebe, dok  je  Izrael smatrao da se za vodu za piće može ionako pobrinuti sam, bez međunarodnog posredovanja.  

Sliv  Eufrata  i  Tigrisa;  Projekat  razvoja  jugoistočne  Anatolije  u  Turskoj  trebalo  bi omogućiti iskorišćavanje Eufrata za proizvodnju električne energije i za navodnjavanje. Ako bi se ti planovi u potpunosti realizovali, tada bi Turska uskratila oko 40% vode iz Eufrata Siriji, dok bi to za Irak značilo skoro 90%. Ne treba posebno pojašnjavati koliko bi to štete izazvalo u donjem toku rijeke Eufrat, od čijih vodnih bogatstava zavisi život u veliko dijelu Iraka. 

 Sliv rijeke Nil; Egipat zavisi od vode  iz rijeke Nil, Skoro 100% potreba za vodom za piće, 

odnosno slatkom vodom, dolazi  iz rijeke Nil (97%). Nil  i njegove pritoke u gornjem toku koristi veliki broj država: Sudan, Etiopija, Kenija, Uganda, Ruanda, Burundi, Tanzanija i Zair. Egipat ima potpisan  sporazum o korišćenju vode  iz Nila  sa Sudanom, ali nema  is a drugim državama na slivu Nila. One naravno,  koriste  sliv  rijeke Nil prema  vlastitim potrebama  (posebno  Etiopija), koja kontroliše 85% gornjeg toka Bijelog Nila. Ona planira izgraditi hidroelektrane koje će sniziti nivo vode u Bijelom Nilu za 10% [28].   

   

   U  ovom  seminarskom  pokušali  smo  površno  da  objasnimo  geopolitičke  aspekte  krize vode u svijetu. Rad smo podijelili na nekoliko cjelina za koje mislimo da su relevantne za ovu temu. U prvom dijelu smo naveli neke  činjenice sa namjerom da onaj koji  čita shvati važnost ovog  problema.  Takođe,  sa  nekoliko  kartograma  preuzetih  od  relevantnih  međunarodnih organizacija  koje  se  bave  ovom  tematikom,  identifikovali  smo  područja  koja  su  najviše pogođena ovim problemom. U ovom radu navedeno je par konkretnih primjera usko povezanih sa  krizom  vode.  Po  našem mišljenju,  konkretnim  primjerima  se  najbolje može  objasniti  neki problem.    Čitajući  ovaj  rad  može  se  zaključiti  da  je  autor  u  nekim  dijelovima  pristrasan  sve popularnijem environmentalnom pokretu koji žestoko kritikuje sadašnje stanje. Ali ipak u nekim dijelovima  ostajemo  neutralni  jer  smatramo  da  argumenti  nisu  dovoljno  jaki. Generalno  ova tema  je pardoksalna. Na kraju naš stav bi bio   – ostajemo neutralni u onom dijelu gdje nema dovoljno jakih argumenata, a tamo gdje ih ima čvrsto ih podržavamo.    Ako govorimo o trendovima kakve možemo očekivati u budućnosti, onda po tom pitanju malo možemo reći. Naime, zaključili smo da države ovom problemu posvjećuju veliku pažnju, ali ono  što  nama  (čovječanstvu)  treba  je  stvarni  dogovor  na međunarodnom  nivou.  Ako  se  taj dogovor postigne – čeka nas svijetlija budućnost. A ako se nastavi ovim tempom, ne možemo očekivati ništa dobro…     

Zaključak 

 

26

  

[1] United Nations statement on water crisis  >  www.un.org   [2] No global water crisis ‐ but many developing countries will face water scarcity > www.fao.org  [3] Freshwater: lifeblood of the planet > www.peopleandplanet.net  [4] M. Lješljević: “Životna sredina sela i nenastanjenih područja”, Geografski fakultet, Beograd, 2005.  [5] Č. Crnogorac: „Geografske osnove zaštite životne sredine“,  PMF, Banja Luka, 2005.  [6] WHO/UNICEF Joint Monitoring Programme for Water Supply and Sanitation (2008), Progress in Drinking‐water and Sanitation: special focus on sanitation. (MDG Assessment Report 2008)  ‐ strana 25. > www.unicef.org  [7] Updated Numbers: WHO‐UNICEF JMP Report 2008 > www.unicef.org  [8] Water is Life ‐ Groundwater drawdown > www.academic.evergreen.edu  [9] N. Veljković: „Indikatori održivog upravljanja sistemima za vodosnabdijevanje i odvođenje otpadnih voda“, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, 2008.  [10] Water Crisis Map for 2025, International Water management Institute, World water demand and supply, 1990 to 2025: Scenarios and Issues. Research Report 19 , based on map prepared for “A Vision of Water for Food and Development” > http://www.iwmi.cgiar.org/  [11] Safe drinking water, WHO/UNICEF Joint Monitoring Programme, 2001. > www.unicef.org  [12] Map of Total actual renewable water resources per inhabitant > www.fao.org  [13] D. Dukić: “Hidrologija kopna”, Naučna knjiga, Beograd, 1984.  [14] Water withdrawal per inhabitant map > www. fao.org  [15] Map of proportion of total water withdrawal withdrawn for agriculture > www.fao.org  [16] http://hr.wikipedia.org/wiki/Aralsko_jezero  [17] Vital Caspian graphics > www.grida.no  [18] Članak – Kaspijsko jezero > www.geografija.hr  [19] http://www.unesco.org/water/news/newsletter/178.shtml.  [20] Lake Chad: almost gone > http://maps.grida.no/go/graphic/lake‐chad‐almost‐gone  [21] Članak – Čad, jezero koje nestaje > www.geografija.hr 

Izvori i literatura 

 

27

[22] D.Orešić, G.Bahnan: Vodni resursi u poljodjelstvu u sjeveroistočnoj Siriji, Hrvatski geografski glasnik 68/1, 2006. godina (str. 73‐98)  [23] Kisela kiša > www.wikipedia.org  [24] Water pollution since the 1960s, Philips Atlas of Worlds history.  [25] Blue Olanet Project, NIN, 9.10.2003.  [26] M.Zec, Ne pitaj kome zvoni > www.well.org.rs  [27] Water Conflict Chronology List > www.worldwater.org  [28] V.Cvrtila: “Politička geografija i geopolitika”, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2004.