KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

KPM je skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa

(A, B, C, D, E).

Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa.

Tačka G je nedostižna proizvodnja.

0 1 2 3 4

B

D

C

A

E

tekstil

pšenica

1514

12

9

• F

• G

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

KPM je opadajuća kriva jer proizvodnja više jedinica jednog proizvoda zahteva odricanje od dela proizvodnje drugog proizvoda.

Količina jednog proizvoda koja se žrtvuje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice drugog proizvoda naziva se oportunitetni trošak ili marginalna stopa transformacije (MST).

0 1 2 3 4

B

D

C

A

E

tekstil

pšenica

1514

12

9

• F

• G



Ukoliko krenemo od tačke A, oportunitetni trošak prvog metra tekstila je 1 kg pšenice. Trošak drugog metra tekstila je 2 kg pšenice, trećeg 3 kg...

Kažemo da je ovo kriva rastućeg oportunitetnog troška.

0 1 2 3 4

B

D

C

A

E

tekstil

pšenica

1514

12

9

Oportunitetni trošak se grafički predstavlja tangentom u tački proizvodnje.

Ta tangenta je istovremeno i grafički prikaz odnosa cena dva proizvoda.

Veći nagib prave odnosa cena podrazumeva višu cenu proizvoda na x-osi.

0 1 2 3 4

B

D

C

A

E

tekstil

pšenica

1514

12

9

• F


KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)

KI je skup svih kombinacija dva proizvoda koje potrošaču pružaju isti nivo zadovoljstva u potrošnji.(A, B, C, D).

Ispod krive indiferencije su tačke nižeg, a iznad KI tačke višeg zadovoljstva.0 1 2 3 4

B

DC

A

tekstil

pšenica

5

20

6

8

KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)

KI je opadajuća kriva jer se manja količina jednog proizvoda mora kompenzirati većom količinom drugog.

Količina jednog proizvoda koja donosi isto zadovoljstva kao jedinica drugog proizvoda je marginalna stopa supstitucije (MSS).

0 1 2 3 4

B

DC

A

tekstil

pšenica

5

20

6

8

MAPA INDIFERENTNOSTI

Mapa indiferentnosti je skup bezbroj KI na različitim nivoima zadovoljstva.

Viša KI označava viši nivo zadovoljstva potrošnjom. (E >D>A=B=C)

Nivo potrošnje je ograničen raspoloživim budžetom.

0 10 20 30

B

E

C

A

tekstil

pšenica

25

100

30

40

D•

•

•

•

•

RAVNOTEŽA U AUTARHIJI Od svih mogućih tačaka

proizvodnje (A, B, C i ostalih na KPM), optimalna proizvodnja u autarhiji je tačka C, jer donosi najveći nivo zadovoljstva koji je moguć .

Tačka D koja predstavlja još viši nivo zadovoljstva nije moguća tačka proizvodnje, jer se nalazi van KPM.

Tačka C je tačka ravnoteže u autarhiji i predstavlja istovremeno i proizvodnju i potrošnju.

B

DC

A

tekstil

pše

nic

a

••

•

•

RAVNOTEŽA U AUTARHIJI Odnos cena dva

proizvoda je predstavljen tangentom u tački ravnoteže (prava p).

B

DC

A

tekstil

pše

nic

a

••

•

•

p

RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM

Zatvorena privreda se nalazi u ravnoteži u tački A (proizvodnja i potrošnja u autarhiji). Odnos cena je prava p.

Pretpostavimo da se cena dva proizvoda na svetskom tržištu razlikuje, tako da je tekstil skuplji na stranom, a pšenica na domaćem tržištu (prava p1).

To znači da zemlja ima komparativnih prednosti u proizvodnji tekstila.

A

tekstil

pše

nic

a

•

p

p1


Zemlji se isplati da deo proizvedenog tekstila izvozi (AE) i da uvozi pšenicu (EF).

Tako se tačka potrošnje pomera iz A u F. Ostvarena je dobit koja se ogleda u postizanju višeg nivoa zadovoljstva potrošnjom (viša KI).

A

F

tekstil

pše

nic

a

•

•

E


Dobit može biti još veća ukoliko se zemlja specijalizuje u skladu sa komparativnim prednostima. Tako se proizvodnja premešta iz tačke A u tačku B (proizvodnja nakon specijalizacije).

Deo tekstila se zatim izvozi (BC), a uvozi se pšenica (CD).

Nova tačka potrošnje je tačka D, na još višoj KI od tačke F.

B

D

A

F

tekstil

pše

nic

a

•

•

•

•

C

E


Tačka D je tačka ravnotežne potrošnje sa međunarodnom trgovinom.

Napomena: u uslovima otvorene ekonomije tačka proizvodnje i tačka potrošnje se razlikuju!

Uslovi ostvarivanja maksimalne dobiti na svetskom tržištu su:

trgovina i specijalizacija.

B

D

A

F

tekstil

pše

nic

a

•

•

•

•

C

E

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE

Džon Stjuart Mil (1806-1873.)

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE MODEL: dve zemlje (A i B), dva proizvoda (pšenica i tekstil)

odnos cena u autarhiji:

Zemlji A se isplati izvoz tekstila samo po ceni većoj od domaće (što veća cena, to bolje), a zemlji B se isplati uvoz tekstila samo po ceni nižoj od domaće (što niža cena, to bolje).

Odnos razmene (cena po kojoj se trguje među zemljama) mora biti negde između cena u autarhiji.

U primeru, odnos razmene mora biti između 2 i 3 kg pšenice za 1 m tektila.

1 kg TEKSTILA = 1 m PŠENICE =

A 2 kg pšenice 0,5 m tekstila

B 3 kg pšenice 0,33 m tekstila


Izvoz se isplati samo po ceni većoj od cene u autarhiji, a uvoz samo po ceni manjoj od cene u autarhiji.

Primer 1: zemlji A se ne isplati izvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 1 kg pšenice.

Primer 2: zemlji B se ne isplati uvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 4 m pšenice.

Primer 3: zemlji B se ne isplati izvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.2 m tekstila.

Primer 4: zemlji A se ne isplati uvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.5 m tekstila.


Koji će tačno odnos razmene biti u međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje odgovaraju obema zemljama?

Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne tražnje (zakon recipročne tražnje).

Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.

ODNOSI RAZMENE

POSTOJE:

ČISTI ODNOSI RAZMENE (TERMS OF TRADE) (DŽ. S. MIL)

BRUTO ODNOSI RAZMENE (F. TAUSIG) FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE (DŽ. VAJNER)

ČISTI ODNOSI RAZMENE

ODNOSI RAZMENE SU ODNOS CENA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

(NPR. 1 M TEKSTILA = 2 KG PŠENICE).

ODNOS RAZMENE JE ODNOS CENE IZVOZNOG I UVOZNOG PROIZVODA.

ODNOSI RAZMENE SU MERILO KORISTI KOJU ZEMLJA OSTVARUJE MEĐUNARODNOM TRGOVINOM. ŠTO SU ODNOSI RAZMENE POVOLJNIJI KORIST JE VEĆA (definicija Save Obradovića).


U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena:

Ipx

Ipm

Tt =


Pošto se indeksima prati promena neke veličine u vremenu, odnosima razmene se prati promena odnosa (količnika) izvoznih i uvoznih cena.

Ukoliko je količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena veći od 1 došlo je do poboljšanja odnosa razmene u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu popravio.

Ukoliko je količnik manji od 1, odnosi razmene su se pogoršali u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu pogoršao.


Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa razmene su:

Rast izvoznih i pad uvoznih cena, Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene, Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena, Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena, Pad uvoznih i još veći pad uvoznih cena.


Ipx

Ipm

Tt =Σ Px1 · Qx0

Σ Px0 · Qx0:

Σ Pm1 · Qm0

Σ Pm0 · Qm0=


Primer 1: U modelu sa dva proizvoda, izračunati indekse izvoznih i uvoznih cena za zemlju A, kao i njene odnose razmene (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu).

Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:

Cena tekstila Cena pšenice

2007. 10 $ 20 $

2008. 30 $ 40 $

BRUTO ODNOSI RAZMENE

Količnik indeksa izvoznih i uvoznih količina:

Iqx

Iqm

Tb =Σ Px0 · Qx1

Σ Px0 · Qx0:

Σ Pm0 · Qm1

Σ Pm0 · Qm0=

Za razliku od čistih odnosa razmene, pored cene, uzimaju u obzir i troškove proizvodnje izvoznih i uvoznih proizvoda.

Primer: ukoliko se nisu menjale ni uvozne ni izvozne cene u određenom periodu, položaj zemlje na svetskom tržištu se popravio opadanjem troškova proizvodnje izvoznih proizvoda (ista cena i manji troškovi proizvodnje znače veći profit).

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

Ipx

Ipm

Tf =Izx

Izm

:

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

Ne izračunava se u praksi redovno jer nedostaju podaci o troškovima proizvodnje.

Documents

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)