Kritičko mišljenje i primenjena etika

Kritičko mišljenje i primenjena etika

Jelena Ostojić

PRIMENJENA ETIKA

traži odgovore na praktična pitanja kao što su:

• postupanje s etničkim manjinama

• jednakosti žena

• korištenja životinja za hranu i istraživanja

• zaštite prirodne okoline

• abortusa

• eutanazije

• obaveze bogatih da pomažu siromašnima.

UVOD U KRITIČKO I KREATIVNO MIŠLJENJE

(Prema knjizi Introduction to Critical Thinking and Creativity, Think More, Think Better, autor Joe Y. F. Lau, profesor Univerziteta u Hong Kongu na Odeljenju za filozofiju)

Imati sposobnost kritičkog mišljenja znači umeti:

- Razumeti logičke veze između ideja


-Razumeti logičke veze između ideja

-Sažeto i precizno formulisati ideje



- Sažeto i precizno formulisati ideje

- Identifikovati, graditi i vrednovati argumente





- Vrednovati razloge za i protiv neke odluke






- Vrednovati svedočanstvo za i protiv neke hipoteze



- Sažeto i precizno formulisati ideje




- Otkriti nekonzistentnost i česte greške u mišljenju





-Vrednovati razloge za i protiv neke odluke



- Sistematično analizirati probleme





-Vrednovati razloge za i protiv neke odluke



- Sistematično analizirati probleme

- Identifikovati relevantnost i važnost ideja

NEKA POGREŠNA SHVATANJA KRITIČKOG MIŠLJENJA Prigovor: KM je previše konfrontirajuće.

KM je konstantno kritikovanje drugih koje nije konstruktivno.

To nije tačno. KM ne mora biti destruktivno. Prvo, odbacivanjem loših ideja postajemo bolji u pronalaženju istine.

Drugo, kritički misliti ne znači stalno nekog kritikovati. Ako su drugi u pravu, ne moramo da se ne slažemo. A kad drugi nisu u pravu, KM nam pomaže da prepoznamo napravljene greške, ali to ne znači da ih moramo obznaniti.

NEKA POGREŠNA SHVATANJA KRITIČKOG MIŠLJENJA Prigovor: KM je previše konfrontirajuće.

KM je konstantno kritikovanje drugih koje nije konstruktivno.

To nije tačno. KM ne mora biti destruktivno. Prvo, odbacivanjem loših ideja postajemo bolji u pronalaženju istine.

Drugo, kritički misliti ne znači stalno nekog kritikovati. Ako su drugi u pravu, ne moramo da se ne slažemo. A kad drugi nisu u pravu, KM nam pomaže da prepoznamo napravljene greške, ali to ne znači da ih moramo obznaniti.

Prigovor: KM nije praktično korisno i ljudi ga ne upražnjavaju već deluju na osnovu sopstvenih interesa, emocija, iracionalno...

Dobro, ali to nas ne sprečava da mi mislimo kritički o tome koja su najbolja sredstva da dođemo do ciljeva.

KAKO DA UNAPREDIMO SVOJE MIŠLJENJE

Psihološka istraživanja kažu da ljudi prave mnoge greške u mišljenju - precenjuju sopstvene mogućnosti, interpretiraju svet prema sopstvenim predrasudama i traže uzroke i objašnjenja na pogrešnom mestu. Proučavanjem kritičkog mišljenja verovatno da ćemo uspeti da izbegnemo takve greške. Nekad imamo osećaj da argument ne valja, i KM nam daje pojmove i rečnik da objasnimo šta nije u redu. Dobro KM je kognitivna veština. Uopšte uzev, razvoj neke veštine zahteva 3 uslova: - da se nauči teorija,- promišljena praksa i- usvajanje odgovarajućeg stava.

KAKO DA UNAPREDIMO SVOJE MIŠLJENJE

Psihološka istraživanja kažu da ljudi prave mnoge greške u mišljenju - precvenjuju sopstvene mogućnosti, interpretiraju svet prema sopstvenim predrasudama i traže uzroke i objašnjenja na pogrešnom mestu. Proučavanjem kritičkog mišljenja verovatno da ćemo uspeti da izbegnemo takve greške. Nekad imamo osećaj da argument ne valja, i KM nam daje pojmove i rečnik da objasnimo šta nije u redu. Dobro KM je kognitivna veština. Uopšte uzev, razvoj neke veštine zahteva 3 uslova: - da se nauči teorija,- promišljena praksa i- usvajanje odgovarajućeg stava.

I Pod teorijom se podrazumevaju pravila i činjenice koje treba da znamo da bismo imali određenu veštinu (npr, ne može neko biti dobar košarkaš ako ne zna pravila košarke). Tako se ne može kritički misliti bez osnovnih znanja iz logike.

II Ali znati teoriju nije isto što i moći upotrebiti je. Zato nam je potrebna praksa. Ona pretvara teorijsko znanje u stvarnu sposobnost.

III Vaš stav je takođe važan – od njega zavisi da li će vaša praksa biti efikasna.



III Vaš stav je takođe važan – od njega zavisi da li će vaša praksa biti efikasna.



III Takođe je važan Vaš stav – od njega zavisi da li će vaša praksa biti efikasna.

I TEORIJA

Npr:

Analiza značenja: jasno i sistematično objašnjavati ideje; koristiti definicije da se pojasni značenje i da se ideje učine preciznima

Logika: analiziranje i evalacija argumenta; identifikovanje logičkih posledica i nekonzistentnosti

Naučni metod: upotreba empirijskih podataka za testiranje teorije; identifikovanje uzroka i posledica

I TEORIJA

Npr:




I TEORIJA

Npr:




II PRAKSA

Čitanje tekstova o KM nije dovoljno. Potrebno je i vežbanje i primena znanja. KM treba da postane prirodna navika, način života. KAKO DA KRITIČKO MIŠLJENJE POSTANE PRIRODNA NAVIKA?

Evo jednostavnog praktičnog metoda:

Treba da Vam postane navika da postavljate četiri osnovna pitanja o idejama sa kojima se susrećete.

1.Pitanje: ŠTA ZNAČI?

Problemi o kojima treba razmisliti:

-Da li su ključni pojmovi jasni?

- Može li ideja biti jasnija?

- Kako je povezana sa drugim stvarima?

- Kojim bi se primerom moglo ilustrovati njeno značenje?

2. Pitanje: KOLIKO IMA RAZLOGA ZA, A KOLIKO PROTIV?


- Nabrojati razloge za i protiv tvrdnje

- Izbrojati i vrednovati, proceniti razloge za

- Razmisliti o obe strane problema

- Ima li protivprimera za tvrdnju?

3. Pitanje: ZAŠTO JE OVO VAŽNO ILI RELEVANTNO?


- Koje su glavne posledice?

- Kako ovo deluje na ljude? Je li korisno?

- Je li iznenađujuće?

4. Pitanje: KOJE SU OSTALE MOGUĆNOSTI KOJE TREBA RAZMOTRITI?


- Koje još informacije mogu biti relevantne?

- Ima li sličnih slučajeva o kojima bi trebalo razmisliti?

III. STAV

Pozitivni stavovi koji doprinose boljem mišljenju:

Nezavisnost misli. Dobro misliti nije lako. Neki ljudi samo žele da čuju gotove odgovore radije nego da sami do njih dođu. Drugi nemaju strpljenja za apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je u stanju da nezavisno misli i da ide protiv većinskog mišljenja ako treba. Otvorenost uma. Gledati na svedočanstva objektivno, biti voljan da se promeni mišlkjenje u zavisnosti od svedočanstva. To nije znak slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmatična. Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim mogućnostima, i neće odbaciti novu ideju bez dobrog razloga. Biti „hladne glave“ ne dozvoliti da nas preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno vrednovanje (npr, ljutnja). Analitičan i refleksivan stav. Ne skakati na zaključak. Sistematično, pažljivo i aktivno tražiti razloge za i protiv.

III. STAV


Nezavisnost misli. Dobro militi nije lako. Neki ljudi samo žele da čuju odgovore radije nego da sami do njih dođu. Drugi nemaju strpljenja za apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je u stanju da nezavisno misli i da ide protiv većinskog mišljenja ako treba. Otvorenost uma. Gledati na svedočanstva objektivno, biti voljan da se promeni mišljenje u zavisnosti od svedočanstva. To nije znak slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmatična. Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim mogućnostima, i neće odbaciti novu ideju bez dobrog razloga. Biti „hladne glave“ ne dozvoliti da nas preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno vrednovanje (npr, ljutnja). Analitičan i refleksivan stav. Ne skakati na zaključak. Sistematično, pažljivo i aktivno tražiti razloge za i protiv.

III. STAV


Nezavisnost misli. Dobro militi nije lako. Neki ljudi samo žele da čuju odgovore radije nego da sami do njih dođu. Drugi nemaju strpljenja za apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je u stanju da nezavisno misli i da ide protiv većinskog mišljenja ako treba. Otvorenost uma. Gledati na svedočanstva objektivno, biti voljan da se promeni mišlkjenje u zavisnosti od svedočanstva. To nije znak slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmatična. Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim mogućnostima, i neće odbaciti novu ideju bez dobrog razloga. Biti „hladne glave“. Ne dozvoliti da nas preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno vrednovanje (npr, ljutnja). Analitičan i refleksivan stav. Ne skakati na zaključak. Sistematično, pažljivo i aktivno tražiti razloge za i protiv.

III. STAV


Nezavisnost misli. Dobro militi nije lako. Neki ljudi samo žele da čuju odgovore radije nego da sami do njih dođu. Drugi nemaju strpljenja za apstraktne i komlikovane ideje. Dobar mislilac je u stanju da nezavisno misli i da ide protiv većinskog mišljenja ako treba. Otvorenost uma. Gledati na svedočanstva objektivno, biti voljan da se promeni mišlkjenje u zavisnosti od svedočanstva. To nije znak slabosti. Osoba otvorenog uma nije dogmatična. Voljna je da prizna grešku, da razmišlja o novim mogućnostima, i neće odbaciti novu ideju bez dobrog razloga. Biti „hladne glave“ ne dozvoliti da nas preplave emocije koje bi ometale fer i objektivno vrednovanje (npr. ljutnja). Analitičan i refleksivan stav. Ne “skakati” na zaključak. Sistematično, pažljivo i aktivno tražiti razloge za i protiv.

Pretpostavimo da raspravljamo o pitanju: DA LI JE ISPRAVNO JESTI ŽIVOTINJE?

1.Prvo pitanje: ŠTA ZNAČI? se tiče razjašnjenja značenja ključnih pojmova da bismo bolje razumeli šta se tačno tvrdi iskazom o kojem diskutujemo.

- Šta mislimo pod životinjama? Psi i kokoške su očigledno životinje. Ali šta je sa ribama, školjkama, bakterijama? Da li je i njih pogrešno jesti? Gde povući liniju?

- Ako je jedenje životinja pogrešno, koliko je pogrešno? Isto koliko i ubijanje ljudi?

2. Drugi korak je da nabrojimo razloge za i protiv tvrdnje o kojoj raspravljamo.


Razlozi protiv jedenja mesa bi mogli biti: životinje imaju prava; životinje jako pate na farmama; efikasnije je koristiti zemlju za uzgajanje povrća nego životinja...

Razlozi za: životinje na farmama postoje zahvaljujući nama tako da možemo da radimo s njima šta hoćemo; ljudi su inteligentniji od životinja...


Razlozi protiv jedenja mesa bi mogli biti: životinje imaju prava; životinje jako pate na farmama; efikasnije je koristiti zemlju za uzgajanje povrća nego životinja...

Razlozi za: životinje na farmama postoje zahvaljujući nama tako da možemo da radimo s njima šta hoćemo; ljudi su inteligentniji od životinja...

Razmotrite razloge protiv. Rezultat će biti dublje razumevanje sopstvene pozicije i bolja sposobnost da je branite.

Vrednujte razloge za. Ono što vam izgleda kao dobar razlog za, može se pokazati da se treba dalje razmatrati: npr. zašto možemo da jedemo životinje samo zato što smo inteligentniji? Da li iz toga sledi da takođe da odrasli mogu jesti bebe i da inteligentni vanzemaljci mogu jesti ljude?

3. Razmotrite da li je problem važan. Da li je zaista bitno šta je tačan odgovor?

Kako će se svet promeniti ako mnogo ljudi prestane da jede meso?

Da li je ovo pitanje važno koliko npr, pitanje siromaštva i gladi?

4. Razmotrite moguće alternative.

Šta je sa životinjama koje lepo žive i umru bezbolnom smrću?

Šta kada bismo mogli da proizvedemo meso iz matičnih ćelija? Je li i onda pogrešno ubijanje životinja?

Documents

Kritičko mišljenje i primenjena etika