Kritiki Rad Isidore Sekuli‡

  • View
    44

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Kritiki Rad Isidore Sekuli‡

KRITIKI RAD ISIDORE SEKULITeorija kritikeIsidora Sekuli je umetniko stvaranje posmatrala kao najvii oblik duhovne sublimacije.Kao protivnik utilitaristike misli nije bila zastupnik ideje da umetnost mora imati praktinusvrhu, pa je tako i postupala u svojim kritikim prikazima pisaca iz domae knjievnosti.Njeni kritiki prikazi ukazuju da nije uvek voena jedinstvenim miljenjem, da nije zastupalau potpunosti nijedne filozofske ili religijske ideje. Imala je sopstveni ideal kritike, o emunajbolje govore njeni teorijski zapisi koji su bitni da bi se razumelo njeno celokupno kritikodelovanje. U tim zapisima razmiljala je o razliitim kritiarskim pristupima knjievnimdelima, o svrsi kritike kao i postojanju autentinih kritiara.Njeno prvo razmiljanje u vezi sa kritikom i njenim problemima pie povodom smrtifrancuskog kritiara Pol Sudea, pod nazivom Ka problemu kritiara (1929).O Sudeu je zapisala: "Velika snaga rada, i, paradoksno, velika neplodovitost. Zbir kritika kojesu za njim ostale, meu njima mnoge odline, teko e initi samostalno, od svega nezavisno,isto umetniko delo".61Na osnovu ovakvog spisateljkinog uverenja proizilazi da kritiar, ne samo to ima zadatak daocenjuje ili sudi nekon knjievnom delu, on i uestvuje u njegovom stvaranju. Kao to nam jeve poznato, Isidora nije bila naklonjena kritiarima poput Skerlia, onima koji svoje kritike41izlau bez subjektivnosti i ubeeni su da su njihovi kriterijumi najbolji.Francuskom kritiaru je zamerila nedostatak tolerancije i "eneroznosti" i to je sudio samo naosnovu "svirepog racionalizma". Navodi primer Sudeovog savremenika alua, koji jesutinska suprotnost Sudeu, primer uspenog kritiara:"Taj ovek nikad ne izobliuje, ne sramoti; on odsee, ponekad, bolesno, samo da bi ispodotseenog naao i pokazao zdravo (......) Nikada taj kritiar nije zavezao krt odnos izmeusebe i knjige koju je itao (.....) Nikada njegova kritika nije ohol razraun, ako ba mora dabude raun (....) Gete bi upro prstom u njega sa onom svojom divnom reju: Ein Leben ohneGerausch".62Ovakav stav nalazimo u njenim kritikim prikazima pisaca domae knjievnosti, tako da nasne udi zato je podravala Sudeovog savremenika.Manjkavost u Sudeovom kritiarskom radu zasniva se, po Isidori Sekuli, na nepoznavanjurazliitih nacionalnih knjievnosti, nedostatku inteluktualne radoznalosti, pa mu je zbog toga,primerenije sledovao poziv profesora klasinih nauka.Pravi kritiar mora posedovati matu da bi to bolje razumeo knjievno delo, a ne da donosisvoj sud "po jednoj neverovatno kratkoj i odseenoj logici". Nemanje mate kod Sudea vodika "nedostatku varijacija i modifikacija u njegovim strogim pravilima i tezama (..) i voljama".Spisateljka je miljenja da se Sudeu mora priznati "hrabrost i velika strogost prema sebisamom kad ocenjuje i presudu sprema", ali i da je od "presude do veala samo jedan korak"jer je "ravu knjigu policijski gonio".Pored toga to na osnovu ovog prikaza o francuskom kritiaru uviamo da je Isidora Sekulibila protiv svake negativne kritike, saznajemo i njeno shvatanje knjievne kritike:42"Kritika se mora vie interpretirati nego suho konstatovati. Sude je voleo suhu konstataciju.alu ima onu drugu, dragocenu i plemenitu osobinu kritiara: interpretaciju".Da bi se shvatili njeni kritiki prikazi o piscima, jako je bitan ovaj prikaz o Sudeu jer u njemuje spisateljka stvorila svoj ideal kritiara, kritiara koji mora imati intelektualnu radoznalost,veoma dobro poznavanje, kako svoga, tako i svetskih jezika i knjievnosti, mogunostpronalaenja umetnikih vrednosti ali i posedovanje "istorodnih crta sa talentima kojekritikuje".U svojim kritikim prikazima ostaje dosledna svojoj ideji da "interpretira onaj ko stvar umeiznutra da vidi i sa njenim skrivenostima da je simbolie." 63Nije volela negativne kritike kao ni analiziranje knjievnih dela, zanimala ju je funkcijavrednosti dela i njegova interpretacija. Kao takav knjievni kritiar bila je jedinstvena usrpskoj knjievnosti izmeu dva rata, nastojala je, kako i sama kae da "razlikujeprotivrenosti izmeu oveka i njegova vremena, i protivrenosti u samom geniju oveka"64Bavei se problemom kritike napravila je svojevrsnu podelu na autentinu i kritiku iz dana udan. Potvrdivi svoje miljenje o interpretaciji, zakljuuje da autentini kritiar "stoji vie kaointerpretator nego analizator dela".65Autentina kritika, kojoj Isidora Sekuli daje prednost, je "samostalna grana knjievnosti", aautentini kritiar mora posedovati "kombinovani rad umetnika i naunika".Spisateljka dalje istie da su retki kritiari koji uspevaju da kroz svoje kritiarske talenteispolje objedinjenost i naunog i umetnikog. I u ovom ogledu o kritici, razmiljala je ostvaralatvu svetskih kritiara u kojima se vodila borba izmeu "analizatorskog i umetnikitvorakog".43Sent-Bev je po njoj "stvarao duhovne linosti pisaca", on je sebe knjievno ostvario ba krozsvoju kritiarsku delatnost, a u Sviftu i ou vodila se borba izmeu autentinih i neautentinihkritiara. U Sviftu pronalazi "najgenijalniju uvorenost autentino analitikih i autentinostvaralakih moi" ali i da je "kritiar u Sviftu pomerio pameu i ubio stvaraoca".66Isidora Sekuli je navodei ove primere inostranih kritiara elela da razmotri problemekritike u domaoj knjievnosti. Kategoriki tvrdi:"Domaa knjievnost postoji, domai kritiar ne zadovoljava. Kritiar mora biti svetska,evropska figura".Smatrala je da kritiar mora imati sluha za umetnost da bi mogao da na pravi nain da kritikipristupa knjievnom delu, kao i "redak radni kapacitet itanja i stalnog uenja".Osvrnuvi se na kritiku delatnost Jovana Skerlia zakljuuje da je on "radio vrlomonografiarski, prekopavajui za poetak vie drutvo nego knjievnost". Priznavala mu jetalenat, ali ne i umee kritiarskog rada : "Nekada - kada i o njemu bude leala itava hrpaogleda - cenie se on verovatno prvo za trud i talenat na izradi pravim metodama onoga toprethodi kritici, pa tek onda za kritiku."67O Skerlievom znaaju za srpsku knjievnost s poetka dvadesetog veka pisala je povodomdesetogodinjice njegove smrti. Metaforino, ali iskreno opisae Skerlia kao "temelj, osnova,tvrdo i kamenito podziivanje onoga to treba da nastane."68Ono to je ona najvie cenila kod kritiara je da "ume da oseti u tuoj knjizi i drugompiscu umetniki ideal."69Za razliku od visoko cenjene autentine kritike, kritika iz dana u dan je "refleksna,44mehanika, nosi skoro uvek karakteristiku vremena i mentaliteta."Obeleje kritike iz dana u dan nije interpretacija, ve presuda, a njeni kritiari su ocenjivaiknjievnih dela. Ono to e spisateljka kao glavnu osobinu kritike iz dana u dan uoiti jeste daje pisana za iroke narodne mase koji "vie znaju pisce nego knjievnost, njih ne zanimarasprava o prirodi sposobnosti i nesposobnosti nekog pisca onako kako se one u delu javljaju,nego knjievno-utakmiki izgledi pisca, i kritiar u figuri utakmikog sudije na terenu".70Pozitivna osobina te kritike je to uestvuje u prosvetnom radu tako to usmerava panjuitalaca, ona je "sprovodnik od knjige do knjige".Zamerala je neautentinim kritiarima to svoje sudove donose po istom principu, koristesline termine, imaju povrno poznavanje knjievnosti, to su im metode takve da kritika"u svakom sluaju ispadne trijumf kritiarev" i zbog "zauzimanja neprijateljskog stava zbogeventualnih simptoma kojima delo osetljivo pogaa u neemu ocenjivaa".Da li se u ovoj poslednjoj zamerci prisetila Skerlievog suda o njenim prvim knjievnimdelima? Verovatno da jeste. Njeni "simptomi" kosmopolitizma i individualnosti "pogodili" suSkerlia u trenutku "kada se, otkako nas ima na svetu, najvie prolilo srpske krvi, u ovomstrahovitom vrtlogu dogaaja".71Ipak, uoavala je Sekulieva da su i kritiari domae knjievnosti "na muci" jer u malojknjievnosti kakva je naa, nemaju puno prethodnika iz svoje oblasti, kao ni "niz raznihbiografija i monografija" koji su preduslov kritikom stvaralatvu i uz pomo kojih e moi"da se doe do razumevanja prolosti i sadanjosti".Ono to je osnovna funkcija kritike i to mora utvrditi je : "da li je drutvo primilo pisca, i taje uzelo i pocrpelo iz njegova dela". Pored interpretacija koja ini sr, kritika mora otkrivati45umetnike i kulturne vrednosti, a naroito nove generacije kritiara trebalo bi da nasluuju"tradicionalni zaviaj i vrednost oveka i dela". 72Prouavala je Isidora Sekuli kritike velikih evropskih knjievnosti, pisala o njoj i takostvarala svoju ideal kritike, svoju individualnu kritiku re. Jedinstveni su i dragoceni njeniprikazi o engleskoj, francuskoj, nemakoj i ruskoj kritici u kojima je opisivala njihove vrline imane.Po njenom miljenju, engleskog kritiara odlikuje vee knjievno iskustvo i obim znanja, aliim je taj obim "u konturi isprekidan i nepravilan". Engleska kritika je originalnija i modernija,ali u stalnom traenju neke posebne, specijalne osobine u piscu i tako kritiki postaju veomaindiskretni.Francuski kritiar je voen "korozivnim razumom koji razjeda", ne voli imaginacije, jasnijevidi veze klasinog i modernog, naunog i filozofskog, subjektivnog i objektivnog, ali inerado priznaje sopstvene slabosti. Kritika i u Engleskoj i u Francuskoj "vrlo visoko stoji". Zafrancusku kritiku kae da je "uzor evropske kritike", ta kritika ima svoj duboki temelj koji jeuslov svim svetskim kritikama knjievnosti.Za rusku kritiku kae da ne robuje mehanizmima, ali sadri puno improvizacije i idealistikihtenji. Ruski kritiar "trai, i voli da bude plemenit i neim oduevljen jer vrlo esto misli daje tu s nekom misijom".Nemakim kritiarima priznaje da imaju jednog od najveih svetskih kritiara, Getea,navodei njegove "zlatne rei": "Rei su stvar dobra, ali ne najbolja; da najbolje ne postajejasno kroz rei, nego kroz duh koji radi". Pomno opisuje nemaki odnos prema kritici:"Nemac, i ita, i sudi o proitanom, zadajui svom duhu teak i sloen posao. Ocena46nemaka, otuda, i kad je vrlo kratka, ispada vrsta rasprave, vrsta pogleda na itave celine uknjievnosti, pa ak na svet. Takva kritika je preteno u sitnoj i specijalnoj analizi, dakle jebogata detaljima, ali zbog velikog aparata s kojim Nemac radi, ona ostaje uvek nekakonedovrena. Nemac, naroito ako se poredi sa Fran