KRITIKI RAD ISIDORE SEKULITeorija kritikeIsidora Sekuli je umetniko stvaranje posmatrala kao najvii oblik duhovne sublimacije.Kao protivnik utilitaristike misli nije bila zastupnik ideje da umetnost mora imati praktinusvrhu, pa je tako i postupala u svojim kritikim prikazima pisaca iz domae knjievnosti.Njeni kritiki prikazi ukazuju da nije uvek voena jedinstvenim miljenjem, da nije zastupalau potpunosti nijedne filozofske ili religijske ideje. Imala je sopstveni ideal kritike, o emunajbolje govore njeni teorijski zapisi koji su bitni da bi se razumelo njeno celokupno kritikodelovanje. U tim zapisima razmiljala je o razliitim kritiarskim pristupima knjievnimdelima, o svrsi kritike kao i postojanju autentinih kritiara.Njeno prvo razmiljanje u vezi sa kritikom i njenim problemima pie povodom smrtifrancuskog kritiara Pol Sudea, pod nazivom Ka problemu kritiara (1929).O Sudeu je zapisala: "Velika snaga rada, i, paradoksno, velika neplodovitost. Zbir kritika kojesu za njim ostale, meu njima mnoge odline, teko e initi samostalno, od svega nezavisno,isto umetniko delo".61Na osnovu ovakvog spisateljkinog uverenja proizilazi da kritiar, ne samo to ima zadatak daocenjuje ili sudi nekon knjievnom delu, on i uestvuje u njegovom stvaranju. Kao to nam jeve poznato, Isidora nije bila naklonjena kritiarima poput Skerlia, onima koji svoje kritike41izlau bez subjektivnosti i ubeeni su da su njihovi kriterijumi najbolji.Francuskom kritiaru je zamerila nedostatak tolerancije i "eneroznosti" i to je sudio samo naosnovu "svirepog racionalizma". Navodi primer Sudeovog savremenika alua, koji jesutinska suprotnost Sudeu, primer uspenog kritiara:"Taj ovek nikad ne izobliuje, ne sramoti; on odsee, ponekad, bolesno, samo da bi ispodotseenog naao i pokazao zdravo (......) Nikada taj kritiar nije zavezao krt odnos izmeusebe i knjige koju je itao (.....) Nikada njegova kritika nije ohol razraun, ako ba mora dabude raun (....) Gete bi upro prstom u njega sa onom svojom divnom reju: Ein Leben ohneGerausch".62Ovakav stav nalazimo u njenim kritikim prikazima pisaca domae knjievnosti, tako da nasne udi zato je podravala Sudeovog savremenika.Manjkavost u Sudeovom kritiarskom radu zasniva se, po Isidori Sekuli, na nepoznavanjurazliitih nacionalnih knjievnosti, nedostatku inteluktualne radoznalosti, pa mu je zbog toga,primerenije sledovao poziv profesora klasinih nauka.Pravi kritiar mora posedovati matu da bi to bolje razumeo knjievno delo, a ne da donosisvoj sud "po jednoj neverovatno kratkoj i odseenoj logici". Nemanje mate kod Sudea vodika "nedostatku varijacija i modifikacija u njegovim strogim pravilima i tezama (..) i voljama".Spisateljka je miljenja da se Sudeu mora priznati "hrabrost i velika strogost prema sebisamom kad ocenjuje i presudu sprema", ali i da je od "presude do veala samo jedan korak"jer je "ravu knjigu policijski gonio".Pored toga to na osnovu ovog prikaza o francuskom kritiaru uviamo da je Isidora Sekulibila protiv svake negativne kritike, saznajemo i njeno shvatanje knjievne kritike:42"Kritika se mora vie interpretirati nego suho konstatovati. Sude je voleo suhu konstataciju.alu ima onu drugu, dragocenu i plemenitu osobinu kritiara: interpretaciju".Da bi se shvatili njeni kritiki prikazi o piscima, jako je bitan ovaj prikaz o Sudeu jer u njemuje spisateljka stvorila svoj ideal kritiara, kritiara koji mora imati intelektualnu radoznalost,veoma dobro poznavanje, kako svoga, tako i svetskih jezika i knjievnosti, mogunostpronalaenja umetnikih vrednosti ali i posedovanje "istorodnih crta sa talentima kojekritikuje".U svojim kritikim prikazima ostaje dosledna svojoj ideji da "interpretira onaj ko stvar umeiznutra da vidi i sa njenim skrivenostima da je simbolie." 63Nije volela negativne kritike kao ni analiziranje knjievnih dela, zanimala ju je funkcijavrednosti dela i njegova interpretacija. Kao takav knjievni kritiar bila je jedinstvena usrpskoj knjievnosti izmeu dva rata, nastojala je, kako i sama kae da "razlikujeprotivrenosti izmeu oveka i njegova vremena, i protivrenosti u samom geniju oveka"64Bavei se problemom kritike napravila je svojevrsnu podelu na autentinu i kritiku iz dana udan. Potvrdivi svoje miljenje o interpretaciji, zakljuuje da autentini kritiar "stoji vie kaointerpretator nego analizator dela".65Autentina kritika, kojoj Isidora Sekuli daje prednost, je "samostalna grana knjievnosti", aautentini kritiar mora posedovati "kombinovani rad umetnika i naunika".Spisateljka dalje istie da su retki kritiari koji uspevaju da kroz svoje kritiarske talenteispolje objedinjenost i naunog i umetnikog. I u ovom ogledu o kritici, razmiljala je ostvaralatvu svetskih kritiara u kojima se vodila borba izmeu "analizatorskog i umetnikitvorakog".43Sent-Bev je po njoj "stvarao duhovne linosti pisaca", on je sebe knjievno ostvario ba krozsvoju kritiarsku delatnost, a u Sviftu i ou vodila se borba izmeu autentinih i neautentinihkritiara. U Sviftu pronalazi "najgenijalniju uvorenost autentino analitikih i autentinostvaralakih moi" ali i da je "kritiar u Sviftu pomerio pameu i ubio stvaraoca".66Isidora Sekuli je navodei ove primere inostranih kritiara elela da razmotri problemekritike u domaoj knjievnosti. Kategoriki tvrdi:"Domaa knjievnost postoji, domai kritiar ne zadovoljava. Kritiar mora biti svetska,evropska figura".Smatrala je da kritiar mora imati sluha za umetnost da bi mogao da na pravi nain da kritikipristupa knjievnom delu, kao i "redak radni kapacitet itanja i stalnog uenja".Osvrnuvi se na kritiku delatnost Jovana Skerlia zakljuuje da je on "radio vrlomonografiarski, prekopavajui za poetak vie drutvo nego knjievnost". Priznavala mu jetalenat, ali ne i umee kritiarskog rada : "Nekada - kada i o njemu bude leala itava hrpaogleda - cenie se on verovatno prvo za trud i talenat na izradi pravim metodama onoga toprethodi kritici, pa tek onda za kritiku."67O Skerlievom znaaju za srpsku knjievnost s poetka dvadesetog veka pisala je povodomdesetogodinjice njegove smrti. Metaforino, ali iskreno opisae Skerlia kao "temelj, osnova,tvrdo i kamenito podziivanje onoga to treba da nastane."68Ono to je ona najvie cenila kod kritiara je da "ume da oseti u tuoj knjizi i drugompiscu umetniki ideal."69Za razliku od visoko cenjene autentine kritike, kritika iz dana u dan je "refleksna,44mehanika, nosi skoro uvek karakteristiku vremena i mentaliteta."Obeleje kritike iz dana u dan nije interpretacija, ve presuda, a njeni kritiari su ocenjivaiknjievnih dela. Ono to e spisateljka kao glavnu osobinu kritike iz dana u dan uoiti jeste daje pisana za iroke narodne mase koji "vie znaju pisce nego knjievnost, njih ne zanimarasprava o prirodi sposobnosti i nesposobnosti nekog pisca onako kako se one u delu javljaju,nego knjievno-utakmiki izgledi pisca, i kritiar u figuri utakmikog sudije na terenu".70Pozitivna osobina te kritike je to uestvuje u prosvetnom radu tako to usmerava panjuitalaca, ona je "sprovodnik od knjige do knjige".Zamerala je neautentinim kritiarima to svoje sudove donose po istom principu, koristesline termine, imaju povrno poznavanje knjievnosti, to su im metode takve da kritika"u svakom sluaju ispadne trijumf kritiarev" i zbog "zauzimanja neprijateljskog stava zbogeventualnih simptoma kojima delo osetljivo pogaa u neemu ocenjivaa".Da li se u ovoj poslednjoj zamerci prisetila Skerlievog suda o njenim prvim knjievnimdelima? Verovatno da jeste. Njeni "simptomi" kosmopolitizma i individualnosti "pogodili" suSkerlia u trenutku "kada se, otkako nas ima na svetu, najvie prolilo srpske krvi, u ovomstrahovitom vrtlogu dogaaja".71Ipak, uoavala je Sekulieva da su i kritiari domae knjievnosti "na muci" jer u malojknjievnosti kakva je naa, nemaju puno prethodnika iz svoje oblasti, kao ni "niz raznihbiografija i monografija" koji su preduslov kritikom stvaralatvu i uz pomo kojih e moi"da se doe do razumevanja prolosti i sadanjosti".Ono to je osnovna funkcija kritike i to mora utvrditi je : "da li je drutvo primilo pisca, i taje uzelo i pocrpelo iz njegova dela". Pored interpretacija koja ini sr, kritika mora otkrivati45umetnike i kulturne vrednosti, a naroito nove generacije kritiara trebalo bi da nasluuju"tradicionalni zaviaj i vrednost oveka i dela". 72Prouavala je Isidora Sekuli kritike velikih evropskih knjievnosti, pisala o njoj i takostvarala svoju ideal kritike, svoju individualnu kritiku re. Jedinstveni su i dragoceni njeniprikazi o engleskoj, francuskoj, nemakoj i ruskoj kritici u kojima je opisivala njihove vrline imane.Po njenom miljenju, engleskog kritiara odlikuje vee knjievno iskustvo i obim znanja, aliim je taj obim "u konturi isprekidan i nepravilan". Engleska kritika je originalnija i modernija,ali u stalnom traenju neke posebne, specijalne osobine u piscu i tako kritiki postaju veomaindiskretni.Francuski kritiar je voen "korozivnim razumom koji razjeda", ne voli imaginacije, jasnijevidi veze klasinog i modernog, naunog i filozofskog, subjektivnog i objektivnog, ali inerado priznaje sopstvene slabosti. Kritika i u Engleskoj i u Francuskoj "vrlo visoko stoji". Zafrancusku kritiku kae da je "uzor evropske kritike", ta kritika ima svoj duboki temelj koji jeuslov svim svetskim kritikama knjievnosti.Za rusku kritiku kae da ne robuje mehanizmima, ali sadri puno improvizacije i idealistikihtenji. Ruski kritiar "trai, i voli da bude plemenit i neim oduevljen jer vrlo esto misli daje tu s nekom misijom".Nemakim kritiarima priznaje da imaju jednog od najveih svetskih kritiara, Getea,navodei njegove "zlatne rei": "Rei su stvar dobra, ali ne najbolja; da najbolje ne postajejasno kroz rei, nego kroz duh koji radi". Pomno opisuje nemaki odnos prema kritici:"Nemac, i ita, i sudi o proitanom, zadajui svom duhu teak i sloen posao. Ocena46nemaka, otuda, i kad je vrlo kratka, ispada vrsta rasprave, vrsta pogleda na itave celine uknjievnosti, pa ak na svet. Takva kritika je preteno u sitnoj i specijalnoj analizi, dakle jebogata detaljima, ali zbog velikog aparata s kojim Nemac radi, ona ostaje uvek nekakonedovrena. Nemac, naroito ako se poredi sa Francuzom, daje na neki nain nedovoljnogarantovanu ocenu u celini. Nemac se teko reava da iskljui iz jedne povremene kritikenizove zapaanja i iskustava; i zato mu nije lako osetiti da li je kazao poslednju re o nekojstvari, i da li je prekinuo, zavrio ocenjivanje prerano ili prekasno. Kao veinom kodnemakih pisaca i naunika, tako je i pred oima nemakog kritiara "tof" uvek izvor zabeskrajna zakljuivanja. Krajnja svrha za Nemca, lei stoga uvek negde vrlo daleko, i zatonije svakad dosta jasna ni konana. Ba nemaki kritiar samo retko moe da stavi pod svojuocenu one poznate rei Nemca Lutera o apsolutnoj konanosti: Bog neka mi bude milostiv,drukije ne mogu".73Koliko je Isidora Sekuli bila originalni nacionalista! Radila je za kulturu svoga naroda, irilai produbljavala uvide u svetske knjievnosti, doprinela irenju svesti u kulturi, odbacujuiprovincijalizaciju i svaku vrstu skuenosti i kulturnog zatvaranja. Stvarajui svoj ideal kritike,jedna je od retkih knjievnica toga doba koja je svoja interesovanja usmeravala i ka teorijskimvidovima knjievnosti.47O domaoj knjievnostiRazmiljajui o stvaralatvu stranih pisaca Isidora Sekuli je imala drugaije pristupe uodnosu na pisce jugoslovenske knjievnosti. Kod stranih pisaca isticala je njihovuindividualnost i estetsku lepotu njihovih knjievnih dela. Od domaih pisaca oekivala je dase ne odvajaju od istorije svoga naroda, da imaju prosvetnu i kulturnu misiju i da zastupajunaela "kulturnog nacionalizma" .Pisac Saputnika se sada svojim razmiljanjima pribliava Skerlievim stavovima u pristupudomaoj knjievnosti, ali se svakako ne poistoveuje sa njim. Pojam nacionalizam sa IsidoruSekuli podrazumevao je irenje kulturne svesti naroda i negovanje istorijske tradicije.I pre i za vreme rata pisae o znaaju kulturnog nacionalnog rada, ali protivei se unoenju"brutalno linog i narodnog egoizma u formulu nacionalnog pojma i nacionalnog rada". 74Kod spisateljke kosmopolitizam i nacionalizam se meusobno ne iskljuuju 75, ali e joj ipakbiti zamereno da joj ponedostaje nacionalne svesti i patriotizma.Iskreno je govorila o domaoj knjievnosti, o svim njenim slabostima, ali i o pomanjkanjuitalake navike svoga naroda:"Naa knjievnost je dostojna patriotizma, ali kulturni patriotizam nije jo uao u naetradicije. Malo, na dohvat, i bez ljubavi itamo i zato smatramo knjigu nau vremenskomstvarju. Literatura se mora znati u celini, kao rodna gruda. Peaiti se mora uz nju kao uzdugu i vijugavu reku, da bi ovek zapravo znao gde je bio, ta video, ta poneo. Onda iknjievnost i naselja prestaju biti vremenske stvari, i zasecati samo u vremenske uslove naeg74 I.S. Kulturni nacionalizam, nav. izdanje, str. 6275 Ivanka Udoviki, Esej Isidore Sekuli, Beograd, 1977, str. 4448ivota. A kad ljudi dobro znaju svoju knjievnost, bolje poznaju i sebe, i onda izmeu sebeulaze u drukije odnose. A to je bitno vano, i najbolja kritika na razne mehanizovanementalitete koji nas obuzimaju kao kora kornjau, i od kojih mehanizovanih mentalitetanajdeblji moda i najtvri je onaj s kojim ostajemo hladni i nemarni prema svojoj knjizi".76Spisateljka poziva mlade moderne pisce da ne zaboravljaju svoju kulturnu tradiciju:"Koliko god je istina da je umetnost strahovita mo, monija od kraljeva i kraljevskih gardi,toliko je isto istina da je umetnost slabija od naroda koji osea da mu se nasre i udara poistoriji i po ivotu.. Ne varajmo se, gospodo. Kraj sveg preziranja zastarelih jueranjica iglupe srednjovekovtine, alarm i juri dananje nae umetnosti nije drugo do romantiarskaotkinutost od priprostog zadatka naeg jo za dugo vreme..."77Ona opominje moderne stvaraoce da je jedan od njihovih "zadataka" i kulturno stvaralatvokoje e imati drutvenu svrhu. Podsetivi da se puno inspiracije u knjievnom stvaranju moepronai u skorijoj nacionalnoj istoriji, zakljuuje da nam jo uvek nedostaje "veliki spev iliroman naeg karaktera, rasnog sadraja i kulturnog znaaja".Prekorava Crnjanskog zbog izbegavanja pisanja velikih epskih dela: "On, a s njime i drugi,uzimaju svoje talente kao bilete za skitnju po nekim stanicama van vremena i prostora, i beeod svog protivnika, bee od stvarnog sudara i megdana sa istorijom i nacionalizmom u sasvimvelikom i na smrt ili ivot umetnikom delu".78Zanimljivo je da deset godina nakon pisanja Saputnika u kojima se takoe nalaze "skitnja ponekim stanicama van vremena i prostora", spisateljka sada oekuje od nove generacije pisacaroman "avlima zakovan za prostor i vreme i vojvode i enerale" jer se taj roman "ipak moranapisati, i mora se napisati to pre, i to bolji, i ne samo umetnosti radi, nego prosvete i76 Isidora Sekuli, Naa knjievnost je dostojna patriotizma (1935), Domaa knjievnost II, str. 31877 Isidora Sekuli, Oko naeg romana (1922), nav. izdanje, str. 12478 Isto, str. 12549politike i zdravlja radi, i svesti radi", ponovo se obraajui Crnjanskom, ovoga puta samolbom: "Vrati se dakle, arnojeviu, ne zauvek, nego za vreme, i sa Sumatre, i iz vrtaBerenise, vrati se na Kapitol debelih kanonika ili na Terazije ratnih bogataa.(....).i pusti dapreko tebe, ba preko tebe proe sva nevaljala ludnica tvoje tamne epohe. I nemoj mnogo dabrines o nacionalizmu, jer ga zakopavaju i zaboravljaju svi". 79Napomenuvi da je prolo vreme nacionalizma, verovatno mislei na Skerlieve kritikesudove, ohrabruje i podrava pisanje romana.Isidora Sekuli je razmiljala u kom pravcu e se odvijati posleratna knjievnost verujuida e novi roman biti "negativan, sarkastian i bolan", sa "prezrivim, gordim, skoroinkvizatorskim stavom prema prolosti, tradiciji i takozvanim narodnim obavezama".Pisci romana e uiniti "pokolj zabluda i lanih bogova" razobliivi "ceo vaar tatina,boletina i nevaljaltina" koje pronalaze u savremenoj umetnosti.80Nakon sedam godina od objavljivanja ovog spisateljkinog eseja u vidu poziva, pojavljuje sezaista jedinstveni istorijski roman Miloa Crnjanskog, Seobe.Pisala je Isidora Sekuli o sukobima "mlaih" i "starijih pisaca", odnosno posleratnih ipredratnih pisaca. U svome lanku Stari i mladi (1921) upozoravala je da "niko ne moeiupati sve svoje korene iz prolosti, jer onda ne bi mogao razumeti i savladati sadanjost"i da "dobro treba paziti pre odluivanja: da je neto konano prolo i da se mora zaboraviti".Uoavajui da posleratni pisci insistiraju na inovacijama, zakljuuje da joj je detaljnoprouavanje grafika knjievnih dela otkrilo linije, kao izohimene na globusu koje su"diskretne, ali strogi vezivai svega srodnog i zavisnog". Te "izohimene", povezujuiumetnike kroz vekove , skeptini su "revizori svega mladog i novog" i opominju nove pisce79 Isidora Sekuli, Oko naeg romana (1922), Domaa knjievnost II, Novi Sad, 2002, str.12680 Isto, str. 10250da ne treba da smatraju da su njihova dela jedina, da pre njih nije bilo niega jer "svaki pravitvoraki talenat mora u sebi nositi i talenat revizije", a da se oduvek stvaralo "ne za novo imoderno, nego za trajno i veno".81Sama Isidora Sekuli ponekad je pristupala razliitim konceptima knjievnosti, ali nikad nijezapostavljala te osnovne linije, te "izohimene" umetnosti.Kritikovala je posleratne moderniste zbog njihovog odnosa prema prethodhodnim piscima:"U dananjoj literaturi, vie nego i u jednoj oblasti stvaranja, dogmatino se i tvrdoglavoistie definitivni prelom izmeu predratnoga i posleratnoga. Sa gordou kojoj nema ravnegovore mladi pisci: literatura to smo mi".82Dve godine nakon kritikog teksta Oko naeg romana (1922) gde je sa prekorom opominjalaposleratne pisce da se ne smeju odrei tradicije i prolosti, pie tekst 0emiri u knjievnosti ukome zadovoljno izlae nove tendencije posleratne jugoslovenske knjievnosti.Razmiljajui o posleratnoj umetnosti navodi da su promene veoma spore, a da se posleratnimoderni tekst "ako ga liite jezikih i stilskih osobenosti, svodi na ideje, slike i psiholokeosnove u koje vrlo lako ulaze i predratni pisci. Vratite li tekst potom natrag u moderni oblik,jasno vam postaje da je ekspresija jo sva u naporu i traenosti. Novi elementi jesu tu, nemaspora, ali oni jo ne ive, ne ubeuju, ne vladaju. Naturaju se, osvajaju, ratuju tek". 83Govorei o istoriji knjievnosti, ne vidi nove pravce u knjievnosti, ve stalno ponavljanjeistih: "....otkad se za literature zna, i pored nabrojenih navala mladih i poraza starih, literatureidu svega u pravcu nekoliko izama. To su klasicizam, romantizam, realizam, simbolizam. Ili,ako se pedantno izljuti ono to je bitna bitnost, to su realizam i romantizam, na osnovi ovogili onog modernizma". 8481 I.S. Izohimene u knjievnosti (1924), Analitiki trenuci, Novi Sad, 2003, str. 16982 I.S. Nemiri u knjievnosti (1924), Domaa knjievnost I, Novi Sad, 2002, str. 17183 Isto, str. 17451Spisateljka uoava nove momente u pisanju, naglaava da se "naa mlada, nova, i svojom jakointelektualistikom tendencijom odeljena posleratna literatura - poinje mestimice bojitijednim sveim romantizmom; i da neki nai mladi knjievnici, ba i oni koji su najvieuzbuivali svojim posleratnim novinama, u jednom delu svoga rada oseaju i komponuju uromantinom kljuu" i da je taj "romantizam za prolost koja nije prestala biti osnovicasadanjosti; romantizam koji se javlja u momentu pregnua da se kulturno razaberemo,saberemo i osnaimo".Sa zadovoljstvom zakljuuje da se "obnavlja ljubav za najvee nae narodne vrednosti, i utim vrednostima naroito za religiozno-moralne momente naeg nacionalnog karaktera".85Rastko Petrovi je taj obnavlja narodnih vrednosti "s jednim zdravim i plemenitimoseanjem za prolost nau (....) on je napisao nekoliko iskreno i toplo nadahnutih lanaka,poetskih eseja, o starim manastirima, o svakovrsnom blagu nae stare kulture".U kritikom tekstu Oko naeg romana (1922) apelovala je na Crnjanskog da se bavi pisanjemveih epskih dela, a u 0emirima u knjievnosti (1924) govori o romantinoj odlici u delimaCrnjanskog: "Ne umeju da pogode ti ljudi da je Crnjanski, po svojoj poetskoj osetljivosti,jedan duboko sentimentalan pesnik naih umiruih gradova i naih uzaludnih ivota (...)Moda je on u osnovi svojoj zbilja skeptik, ali onda njegov skepticizam nije bez defekta kadpie o narodu i zaviaju (...) O, da, bez romantizma nema naroda, nema istorije, nemajunatva, nema porodice, nema ideala, pa nema ni talenata".Na kraju, spisateljka sa oprezom zakljuuje da "bez obzira da li e predratni i posleratni piscipisati zajedno ili odvojeno, u toj su literaturi za sada, od svih artistikih momenata vanijimomenti etiki: velika opasnost i velika odgovornost za duhovnu kulturu onih koji imaju da84 Isto, str. 17685 Isto, str. 17752prou jo kroz itav red borbi do konanog posleratnog doba".86Kritiki prikazi knjievnih dela pisaca jugoslovenske knjievnostiU periodu posle Prvog svetskog rata pa do poetka tridesetih godina Isidora Sekuli je pomnopratila deavanja na domaoj knjievnoj sceni, raspravljala o knjievnim inovacijama, oodnosu tradicionalnog i modernog. Kritiki je komentarisala i tumaila najnovije pojave ujugoslovenskoj knjievnosti, pisala je o knjievnom stvaralatvu Ive Andria, MiloaCrnjanskog, Tina Ujevia, Miroslava Krlee, Rastka Petrovia, Todora Manojlovia,Dragie Vasia, Veljka Petrovia i drugih.Ne treba zaboraviti njene prve kritike radove pre Prvog svetskog rata koji su vani zarazumevanje njenog odnosa prema novim modernim tendencijama u domaoj knjievnosti.Tri godine pre pojavljivanja njene prve knjige Saputnici, spisateljka pie kritiki osvrt naroman Milutina Uskokovia, Doljaci. Uskokovi svojim romanom uvodi na prostornomplanu novi nain pripovedanja. Za razliku od realista koji piu o junacima sa sela,Uskokoviev topos je grad Beograd. Suprotno od Skerlia, koji e najvie panje obratiti naopte knjievne osobine ovog pisca i na kraju zakljuiti da su Doljaci "najbolji beogradskiroman koji je dosada napisan"87, Isidora Sekuli e upravo isticati znaajne promene ustrukturi romana kao odlici modernog pisanja.Ona e naznaiti da je ta prostorna promena u pripovedanju kao i naglaeni subjektivizam,odnosno ljubav kao dominantna tema, tipina odlika modernistike knjievnosti, a za86 I.S, Nemiri u knjievnosti (1924) , Domaa knjievnost I,Novi Sad, 2002, str. 18287 Jovan Skerli, M.M.Uskokovi: Doljaci (1911), Pisci i knjige III, Beograd, 1955, str.28253Uskokovia e rei da se "u pisanju oteo umetnik nad piscem"88. Miljenja je, da je ba toto Uskokovi nije nastojao da se posveti problemu doljaka u Beogradu, ve se okrenuosubjektivnim oseanjima, to je ono to ga uinilo umetnikom. Time e spisateljka potvrditisvoj stav o umetnosti koga e se pridravati tokom celog svog kritikog angamana: daumetnost ne treba da govori o trenutim problemima drutva, da ne bude socijalno obojena veda tei onom to je veno, duhovno, spiritualno.Pozitivan sud daje i Uskokoviu novelisti koji je "za umetniku formu novele kod nas moebiti najvie uinio (....) Taj isti i pravi stil novele, to je ono to je najumetnikije u ovojzbirci".89U godini objavljivanja Saputnika, u jednom od svojih najduih kritikih prikaza pie o VeljkuPetroviu kao pripovedau. On je "re zemlje" i nije ga pogodio "knjiki pesimizam"90Indirektno e ga vrednosno kvalifikovati reima da "on pie modernu novelu", ali ne misleida ta novela pripada modernistikom pravcu, ve da je moderna u smislu savremenosti teme.Petrovi pie o ivotu srednje klase Srba u Ugarskoj, odnosno o savremenom vremenskomtrenutku. Pripoveda je obuhvatio i "lokalnu" i "subjektivnu" priu. "Lokalna" pria je onakoja govori o regionalnim karakteristikama, o ivotu iz razliitih regiona jednog naroda.Takva pria nee biti est predmet njenog kritikog rada izmeu dva rata, ali e se i samapred Drugi svetski rat pisanjem Kronike palanakog groblja udaljiti od svojih subjektivnih,modernistikih tenji i razmiljanja.U kritikim radovima Isidore Sekuli protee se misao da je svako knjievno delo psihikoiskustvo ili stvaralaka sposobnost pisca. Ponekad bi u svojim kritikama obuhvatala ibiografiju pisca ako bi ona bila od pomoi u razumevanju njegovog dela.88 Isidora Sekuli, Milutin M. Uskokovi: Doljaci (1910), Domaa knjievnost II, Novi Sad, 2002, str. 10089 I.S, Milutin M. Uskokovi: Kad rue cvetaju (1911), navedeno izdanje, str. 10490 I.S. Veljko Petrovi kao pripoveda (1913), nad. izdanje, str. 132- 14154Jedan od njenih najboljih kritikih pristupa knjievnim delima gde se u potpunosti posveujepievom stvaralatvu zanemarujui njegovu biografiju je lanak "Istok u pripovetkama IveAndria" (1923). To je i ujedno jedan od prvih kritikih pristupa Andrievom knjievnomdelu.Na poetku svog izlaganja spisateljka pravi razliku izmeu zapadnjakog i istonjakognaina pripovedanja:"Na Zapadu je pria pre svega zamisao, plan, duhovitost, stil; na Istokuje pria pre svega aranje. Na Zapadu najlepe prie priaju umetnici; na Istoku pustinjaci,magi,mudraci, veci i sveci. (...) Na Istoku, rekli bismo, ovek od mate treba samo da zaklopioi i pria je gotova (... ) Zapadna pria je pre svega odlomak ivota, studija, istina, dokaz.Istona pria je , i kad je moderna, pre svega neko "tiho tkanje", neko bajanje, fantazija ibogato arena slika, pakao ili raj, huka i pokori krvi, ili apat duboko skrivenih tajni"91itajui Andrieve pripovetke "teko je verovati da je pripoveda Andri istovetan sdelikatnim, sentimentalnim, hrianskim, tipino zapadnim piscem Ex Ponto i 0emiri".Isidora Sekuli smatra da je Andrieva pripovedaka umetnost jedinstven spoj "zapadnog" i"istonog": "Iako je pripovetka Iva Andria nesumnjivo realistina i zapadno umetnika posvemu - po strogosti plana, linom tonu, savrenosti kompozicije i stila - ona je Istok, Istoki kao dokument i kao poezija".Za Isidoru Sekuli prvo istonjako obeleje u Andrievim pripovetkama je nainpripovedanja koji podsea na usmeno prianje, radnja se odvija brzo, dogaaji su kratki.Druga crta Istoka je "odsustvo buroaskog ivota, buroaskih tipova i interijera. Nema muai ene, gospodina i gospoe (...) nema intimnih stradanja ili herojstva porodice, njenih lanovaili lanova drutva, nema nervnih potresa i suza".91 Isidora Sekuli, Istok u pripovetkama Iva Andria (1923), Domaa knjievnost II, nav.izdanje, str. 21955Spisateljka se pita kako bi "ta udna bia" koja "nisu ni graani, nisu ni drutvo, nisu niiji ocii braa, skoro i niiji sinovi" izgledali u zapadnjakoj pripoveci i zakljuuje da bismo "sigurnobacili knjigu iz ruke", ali i da nam je "uz pravog pesnika i u paklu dobro. Ali uz istonogpesnika. Adaje i zmajevi su samo na Istoku umetnost".Primetila je da su mukarci glavni nosioci radnje Andrievih pripovedaka, to opet dovodi uvezu sa istonjakim nainom pripovedanja : "ene su sakrivene, sporedne, ispod ivota, inisu linosti, nego jedino pokretne snage (...) Primitivna, putena, jednolika, ena je tu da bi jemukarac vijao, mamio, plaio..."Mukarci su voeni "slepom, ludom, varvarskom poudom za enom, sa onom to bi BoraStankovi zvao "neistom krvlju", a to Ivo Andri zove "nesrenom krvlju".Spisateljka istie najveu dra Andrievog pripovedanja, njegovu izvrsnu sposobnost daitaoca uvede u priu, njegovu "mo sugestije, sugestivnost koja u njegovim priamazamenjuje zapadnu analizu".Za Isidoru Sekuli pripovedai iz zapadnih krajeva analiziraju svaki detalj prilikom obradesvojih knjievnih dela, dok su oni iz istonih krajeva spontaniji u svom pisanju, obuzetijifantazijom. Ivo Andri upravo poseduje tu mo istonjakog pripovedanja:"Mustafa Madar je moe biti najjai, a sigurno najvirtuozniji primer za tu mo, mo po kojojse saoptavanje prie ne deava tako da ste vi nepomini oekiva, a junak da se dovodi dovas i demonstrira vaem shvatanju i oseanju, nego, naprotiv, on, plastian, ceo i vreo, ostajena svom mestu i u svom vremenu, a vi, italac bivate odvlaeni u njegovu neposrednu blizinu,i uvlaeni u ivi krug knjegove linosti. Andri je pravi mag da to uini".Isidora Sekuli podravala je posleratne pisce koji su se vraali svojoj istorijskoj tradiciji,univerzalnim vrednostima, ali nije bila sledbenik teorije da umetnika dela treba da obrauju56trenutne drutvene probleme. U tom smislu i komentarie prvi broj asopisa Knjievnarepublika. Miroslavu Krlei priznaje da je "mono talentovani majstor nae pripovetke", alida je novela koja je objavljena u asopisu "odvie primenjena i u slubu stavljenaknjievnost" upozorivi da se "knjievnost nije smela u tolikoj meri podrediti jednojtendenciji koja stoji van umetnosti".92Podravala je spisateljka i mlade pisce ija su dela naila na otpor i nerazumevanje kritiara.Piui o Otkrovenjima Rastka Petrovia ona ima samo rei hvale za ovog mladog pisca:" Rastko Petrovi je snana mlada laa, koja je i jedrila razapela, i vesla spustila, i ekrkenavila, pa i leti kao galeb, i see kao strela, i kri u dubini kao gladno crevo.I jo je Rastko Petrovi kao zmaj, koji udara repom da se zemlja trese, koji je ognjen i silan,oko koga je ar i bajka, ali je sasvim blizu sve te zmajevtine obina istorija o devojci kojazmaju veeru kuva i u krilu mu glavu biti.I jo je Rastko Petrovi pravi pravcati pesnik, koji zasluuje i vie drvoreza, ije pesme bazato i plevimo to talenat i sila jarko iskau iz kaprisa i mode.I jo je Rastko Petrovi temperament nad svakim temperamentom cele nae poezije;temperament jedan, da za tili as u aicu pepela saee svoje lude uitelje, koji ga gone dasablanjuje sve to je Bogu i Lepoti odgovorno za opti oveanski smisao; temperamentkoji e, ako ostane ovako kako jeste, jednoga dana tu i neoaljen "umreti od prskanjadamara". 93Spisateljka iskreno sa velikim oduevljenjem govori o pesniku. Izostavlja kritiki stil,preputa se slobodnom razmiljanju i metaforici, svojim stilskim umeima daje bezrezervnupodrku jednom mladom piscu koji je na poetku svoje karijere, ba kao to je i ona bila, sa92 Isidora Sekuli, Knjievna republika (1923), Domaa knjievnost II, Novi Sad, 2002, str. 13093 I.S. Rastko Petrovi:Otkrovenja (1923) , nav. izdanje, str. 285-86.57gledita knjievne kritike osporavan.Isidora Sekuli je isticala vanost uticaja tradicije na savremena knjievna dela i stalnonadovezivanje na kulturnu prolost, to e sistematski izloiti u tekstu Ritmovi TodoraManojlovia:"Tano je da svako vreme ima svoj ritam, svoju kadencu, svoju siluetu; da razna doba donoserazne sentimente, tipove, renike, ukuse, mode (.....) Ali, treba se na tom stanovitu uvatipovrnosti i varke. Po trepetima, bojama, zabavama, boljkama - epohe su tako rei od danasna sutra druge. Aktuelnost je prepredeni komedijant: zaas pokupi skute i bei (....)S druge strane, osnovna obeleja jedne epohe evoluiraju uasno sporo; osnovni talas epohe sevrlo blago i sporo die do svoga grebena, i vrlo blago i sporo klizi opet sa njega dole. Grebenje glavno. (....) Grebeni su sudbonosni, uzvieni ili strani (....) U osnovi svojoj sve je velikitalas sveta, u aktuelnosti svojoj je sve komedijant trenutka od jednog, tri ili pet inova.Kalendarske i nacionalne tablice novih epoha menjaju se striktno, ali pokolenja tih novihepoha raaju ponekad jo uvek roditelji njihovih oeva i dedova".94Za Isidoru Sekuli knjievnost se razvija kao "veliki talas". "Grebeni" tog talasa su najveisvetski umovi, Platon, Dante, ekspir, Napoleon, Mikelanelo, Gete, Betoven, Kant."Padine talasa" kao to su "jueranji i dananji kubizam i dadaizam i futurizam" ostaju uu senci velikih "grebena".Sposobnost uvianja koliko je naa umetnost udaljena od tog "grebena" nemaju svi, ali bitrebalo da je imaju umetnici koji bi "morali znati, ma kakvo da je njihovo vreme, da je velikitalas jai i lepi i jai od svega to uestvuje u treptanju i putovanju njegovih padina (....)G. Manojlovi, i kao pesnik i kao ocenjiva umetnosti, to osea i premda poeta nove epohe94 I.S. Todor Manojlovi: Ritmovi (1923), Domaa knjievnost II, nav.izdanje, str. 81-8258i pisac modernih stihova u slavu novih novatorstva, on je, bilo mu to pravo ili ne bilo,slobodan od diperija termina, vrednosti, forme i stila (.....) On peva zadravanim, blagimtempom, jasnom frazom i simbolom, melodinom muzikom. To odaje da on ivi ovde, aliprislukuje tamo. To je dobar instinkt u g. Manojlovia ".95Spisateljka u ovom tekstu pokazuje koliko je protiv svih negacija kulturne istorije, koliko jeprotiv svih novotarija sadanjice, protiv "trijumfa i igraki dananjeg oveka" jer "ono tojako mnogo nosi i to jako daleko treba da stigne, to se ne vozi u automobilu".Isidora Sekuli nije poklonik racionalistike teorije u shvatanju novih pojava moderneknjievnosti, tragala je za pojavama religiozne duhovnosti. Nije protivnik predstavnika"intelektualistike knjievnosti", ali zamera im to su "spiritualno hladni".96Ona je u svom prikazu Ritmova prikazala ideal trajnih vrednosti u umetnosti i knjievnosti,zalagala se spontaniji oblik modernizacije domae knjievnosti, daje prednost onom oblikukoji nee izgubiti duhovnu vezu sa tradicijom i njenim vrednostima.Jo jedan knjievnik, za koga kritiari nisu imali mnogo interesovanja, pronalazi svoje mestou kritikim prikazima Isidore Sekuli. To je Momilo Nastasijevi. Savremenik Jovan Deretiu svojoj Istoriji srpske knjievnosti za Nastasijevia kae da "lii na belu vranu"97 meumodernistima koji stvaraju izmeu dva rata.Isidora Sekuli je jedan od retkih kritiara koji uviaju svu umetniku lepotu Nastasijevievihdela, odnos zvuka i znaenja, kao i shvatanje maternje melodije za kojom on tei uMeulukom blagu. Svoj kritiki prikaz ove muzike drame spisateljka zapoinje uoptenimmiljenjem o dosadanjim jedinstvenim pojavama u knjievnosti:"Redak je sluaj, naroito kod nas, da (...) pisac drame za pevanje (...) svoj tekst pie u prisnoj95 Isto, str. 8296 I.S. Beleke o intelektualistikoj knjievnosti (1931), Analitiki trenuci, Novi Sad, 2003, str. 22097 Jovan Dereti, Kratka istorija srpske knjievnosti, Beograd, 1987, str. 2559zajednici sa ovekom koji radi muziku za tekst, a muziar svoju kompoziciju u prisnojzajednici s postojanjem teksta. To je sluaj gde umetnici rade istovremeno u dva glasovnamedijuma"98Nemajui uvida u muziku drame, spisateljka se okree njenom "jezikom materijalu". Onaizvrsno zapaa da je Nastasijevi eleo svoj jezik uiniti zvunijim, da je nastojao "ispunitimeuprostore zvuanjem", a sve to noen potrebom "razmekavanja i razgibljivanja jezika".Ono to je Sekulieva videla kao glavno obeleje Nastasijevievog stvaralatva je da "trebateiti idealu gde bi pravilno naen govorni izraz i njegova melodija dali sumu zvunosti ioriginalne karakteristike "rodnog glasa" kroz jednu, ne kroz dve vrednosti".Na osnovu ovakvog razmiljanja zakljuujemo da je Nastasijevi, za razliku od ostalihpesnika koji se trude da usklade svoje misli i namere sa izvesnom melodioznou, podreujesvoje pisanje iskljuivo melodiji. Moda je ba zbog takve jedinstvenosti i "njegovog panjevrednog napora oko jezika naeg u umetnikom izrazu" privlailo Nastasijevievostvaralatvo Isidoru Sekuli, dok kod drugih kritiara on i nije bio predmet velikoginteresovanja.Da ju je privlailo i inspirisalo umee ovog knjievnika, pokazae u jo jednom kritikomprikazu njegovog dela, Tamnog vilajeta, istina tek deset godina nakon njegovog objavljivanja,u godini Nastasijevieve smrti.Znala je spisateljka koliko je ovaj pisac bio neshvaen i od kritike i od italaca to ga jevodilo u izolovanost i stvaranje svog sveta , "tamnog vilajeta, ni na nebu ni na zemlji". 99On je kao autentian pisac "u sebi nosio veu dramu no sve to je napisao, a objektivisao ju je,ne samo na telu i dui drugih ljudi, nego tako rei na telu i dui sveta".98 Isidora Sekuli, Momilo Nastasijevi: Meuluko blago (1928), Domaa knjievnost II, nav. izdanje, str. 25199 I.S. Momilo Nastasijevi: Tamni vilajet (1938), Domaa knjievnost II, nav. izdanje, str. 25660Tu svoju autentinost ispoljavao je i u "jeziku koji sintaksom, reima i akcentima znai horskirazgovor pun zraka i poruka odasvud (....) Nastasijevieva misao se moe razabrati, alitehnika njegova je njegova i vanredna (....) a sutina te tehnike je u tome to kod intelektualcai pismenog pripovedaa Nastasijevia nita nije koncept, nego sve mitsko prizivanje".Ovim stavom dodeljuje pesniku jednu od "tri kategorije moi u velikim piscima", a toje "mitska mo" , mit je "udesna iva spona koja razdoblja jedno za drugo vezuje"100o emu e pisati u eseju povodom smrti prve ene dobitnice Nobelove nagrade za knjievnost,Selme Lagerlef. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da Isidora Sekuli ni mit nije shvatala unjegovom izvornom obliku, kao skup narodnih verovanja i fantastinih pria.Jedinstvena je bila njena kritika, svoje sudove donosila je izraavajui se izvrsno slikovito,o emu najbolje govore zakljune rei o Nastasijeviu:"Nastasijevi je traio jezik, i stvarao jezik, kopao ga iz dubina kao rudar rudu. StilNastasijeviev je stil jedne tanosti koja ide do grozote, ali i do milote. Ta tanost ini da tajstil znai savreni mir nad dogaajima bez razlike. Ima u tom udnom i udakom mirnomstilu i jeziku neto od velianstva utanja. Zabeleeno je i to i to da se pamti, da se zna, a daljesveani mir. Seti se ovek i nehotice Goje, koji je s uzbuenjem crtao grozote rata u panijipre sto i neku desetinu godina, a kad je crte dovrio, potpisao je mirno: Sahraniti i utati."101U doba tzv. socijalne literature i novog realizma, spisateljka se u svojim prikazima vraastvaraocima koji su iveli u prethodnom ili poetkom dvadesetog veka, stvarali u dobaromantizma ili humanizma i renesanse, nastojei da ukae koje su stvarne knjievnevrednosti. Istraujui celokupni prethodni knjievni rad Isidore Sekuli jasno se moe uvidetizato nije elela da komentarie socijalno angaovane pisce.100 I.S. Umrla je Selma Lagerlef (1940), Svetska knjievnost II, Novi Sad, 2002, str. 221101 I.S. Momilo Nastasijevi: Tamni vilajet (1938) , Domaa knjievnost II, Novi Sad, 2002, str. 26161Ona se od poetka svog stvaranja protivila knjievnosti koja e obraivati trenutne drutveneprobleme zbog ega e, kao to je poznato, naii na veliko nerazumevanje kritiara.Tek e je objavljivanje Krleine Balade Petrice Kerempuha podstai da pie o problemusiromatva u savremenoj knjievnosti gde e i pokazati svoj kritiki stav prema novimtendencijama u knjievnosti.Za spisateljku siromatvo je "jedan od venih elemenata u oveku, kao ljubav, kao i religija(...) najrasprostranjeniji jezik, to je siromatvo!"102Zamerila je autorima socijalne knjievnosti to siromatvo obrauju "iskljuivo u likuproletera" jer ono nije samo drutveni i materijalni problem ve i "sudbinski".Upozoravajui da se siromatvo "hvata u dva sveta i da ga ljudi nose u bezbroj varijacija",upuuje da se ne sme zaboraviti problem duhovnog siromatva.Svoje vienje angaovanosti autora socijalne knjievnosti istie delei ih u dve grupe:"Dva su podsticanja i nagonjenja za mladu nau knjievnost socijalnog pravca. Jedan je:iskreno probueno oseanje i saoseanje. Drugo je: Miroslav Krlea. Krlea je veliki dari veliko srce. Njegovi su horizonti daleki, dodiruju oba sveta, obuhvataju veliki kolektivsiromatva ".U ovoj svojevrsnoj pohvali Krlei naznaava da on ima viziju "sve drutvene istorije kaoveito odlaganje pravde kroz sve, kroz religije, filozofije, drutvene nauke, institucije,revolucije".Isidora Sekuli vidi Balade Petrice Kerempuha kao izvrsno umetniko delo iako se bavisocijalnom problematikom i time potvruje svoj nepromenjeni stav da su samo autentinadela ona koja se ne odriu duhovnosti, to e i zapisati na kraju ovog jedinstvenog kritikog102 I.S. Problem siromatva u oveku i knjievnosti (1937), Analitiki trenuci, Novi Sad, 2003, str. 862prikaza Balada Petrice Kerempuha:"Zna Krlea da je problematika samo onda vredna literature kad je velika, a kad je velika,onda je i vena, nema joj reenja ni dovrenja. Ali Krlea je znatan pisac meu piscima. Onume ui u stvarnost i izai iz stvarnosti. Balada o Petrici Kerempuhu balada je o siromaku,ali to je ono siromatvo koje je predmet iste umetnosti, koje hvata u dva sveta. Petrica jevean. Balada o njemu nije pisana radi pretnje i bune, nego radi poezije, radi suze, radi istogosmeha nad svim ljudskim stradanjima, pa i nad siromatvom. Petrica je velika stanica u svetuKrleinu. Petrica je veno oveanstvo u siromanom seljaku koji, vezan za zemlju, ivi tamogde se pravi hleb za ceo svet bez razlike, dakle tamo gde ne sme biti trajkova i buna, jer sehlebom ne tera ala ni aljiva ni krvava. Petrica je heroj siromatva, mirna pobedavene problematike nad svim prolaznim "stvarnostima".103Prouavajui kritike radove o domaim piscima Isidore Sekuli savremenici joj neretkozameraju da je bila isuvie tolerantna. Dragan Jeremi je miljenja da je ona "slabostiboleivo opratala, padove nenim razumevanjem zatakavala, umetnike napore smatrala zasvete i dostojne potovanja (....) Sve umetnike je pomalo idealizovala, sve odano hvalila isvima se oduevljeno divila."104Drako Reep joj odaje priznanje na talentu kome "nije nedostajala snaga identifikacije (...)obruavanja kriterija, apartnog toboe zaborava za propuste i niu razinu knjievnogstvaranja."105O kritici Isidore Sekuli Slavko Leovac zakljuuje da to nije kritika "koja se aurno i estokonudi kao arbitar suda i suenja, nego ona koja ponekad sa neopravdanom simpatijom (....)pronalazi probleme i ak osobite vrednosti tamo gde ih malo ili skoro nikako nema."106103 Isto, str. 18104 Dragan Jeremi, Kritiar i estetski ideal, Titograd, 1965, str. 97-98105 Drako Reep, Isidora, ona, ona, Novi Sad, 1977, str. 3663I Vladislava Ribnikar istraujui kritiki rad Isidore Sekuli zakljuuje da je spisateljka"Ponekad bila principijelan i neumoljiv, a ponekad previe blag i popustljiv kritiar."107Ako se imaju na umu njeni teorijski tekstovi u kojima se eksplicitno zalagala protivstrogih kritiara i njihovog ocenjivakog rada, njene namere da otkrije "ono po emu je knjigapisac, po emu knjiga nije stvar", dolazimo do zakljuka da je Isidora Sekuli bila tvoracnovog kritikog vienja domae knjievnosti izmeu dva svetska rata. Meutim, njeni kritikiprikazi jesu bili jedinstveni za to doba, ali ne pripadaju vrhunskim ostvarenjima srpskeknjievne kritike. Isidora Sekuli ipak nije knjievni kritiar u pravom smislu te rei, ali jesvojim inovativnim stilom obogatila srpsku knjievnost toga vremena. Treba napomenuti daje ona bila jedna od retkih knjievnica u srpskoj knjievnosti koje su kritiki komentarisaleknjievna dela tadanje jugoslovenske literature.Religiozno kritiko naelo Isidore SekuliU svom kritikom radu izmeu dva svetska rata, Isidora Sekuli e neprestano tragati zaautentinim umetnikim vrednostima, bez obzira kom knjievnom pravcu su pisci naklonjeni.Prouavajui domau i stranu knjievnost, divila se knjievnim delima u kojima "lei ono toje univerzalno u oveku: religija, poezija, filozofija" .108Ove "univerzalnosti" e biti osnova njenih kritikih naela u prikazima velikih pisaca ipesnika jugoslovenske knjievnosti. Naroito religija, ali ne religija u pravom smislu te rei.106 Slavko Leovac, Knjievno delo Isidore Sekuli, Beograd, 1986, str. 385-386107 Vladislava Ribnikar, Knjievni pogledi Isidore Sekuli, Beograd, 1986, str. 421108 I.S. O religioznom oseanju i lirici, SKG, XXV, 1928, str. 422, http://digital.nb.rs/univerzitetska/rukopisiisidore-sekulic/swf.php?lang=scc64U njenim kritikim prikazima jasno se moe uoiti da je njen pojam religije oznaavaoduhovnost, tenju ka idealnom, ka visokom moralu, ka izdizanju iz ovozemaljskih problema,ka venosti i unutranjem ivotu, da nije bila "fanatik jedne verske dogme"109, dakle "necrkvena religija nego religiozna misao", a u eseju Jedna niska religiozne lirike uvrstiesvoj stav: "U naa vremena, pesnik sa jakim religioznim oseanjem ne znai ujedno pesnikareligioznih pesama, jo manje izreeno hrianskog pesnika, jo manje katolikog ilipravoslavnog pesnika. Moderan pesnik religiozne due to je individualni mistik. On moeopisivati vee ili vodu koja kraj nas protie i ne vraa se natrag, i ispuniti strofe dubokokontemplativnim akcentima i simbolima".Povodom izdanja antologije Slovenska religiozna lirika Sekulieva je miljenja da "ona imaambiciju da izvede liniju duhovnog rasta slovenakog naroda."110 Sa aljenjem konstatuje dase samo jedna pesma Otona upania nalazi u antologiji jer je on "poet sa klasinimvrlinama lirskog talenta, i to je poezija u kojoj neobino esto ba religiozno oseanjepojaava snagu snova, ljubavi, imaginacije".U svojim prikazima naglaavala je vie puta koliko je vana pieva uloga u kulturnom ivotusvakog drutva. Govorei o religioznosti Tina Ujevia miljenja je da je on "kao svi lepitalenti, zato poslan da, ad majorem Dei gloriam, nagovesti sirotom oveku spasenje isvetlost".111Ujevievi stihovi iz Leleka srebra su "stihovi jednog modernog psalma". Sekulieva najviepanje posveuje pesnikovom oseanju "egzistencije u njenom svakidanjem, ropskomivljenju, osea je i u svim udima njenog spiritualnog i astralnog hotenja".109 Ivanka Udoviki, Esej Isidore Sekuli, Beograd, 1977, str. 52110 I.S. O religioznom oseanju i lirici, SKG, XXV, 1928, str. 589, http://digital.nb.rs/univerzitetska/rukopisiisidore-sekulic/swf.php?lang=scc111 I.S. Poezija Avgustina Ujevia (1924) , Domaa knjievnost II, Novi Sad, 2002, str. 21065Ujevi, "Sloven zamuene i guste krvi" , pesnik posleratne generacije, zahvaljujui svojojreligioznosti ne velia svojom poezijom "ni grehe, ni razvrate (....) u njoj nema kletve,nema mrnje".Na poetku svog prikaza Sekulieva se bavi analizom Ujevieve poezije, a zatim raspravlja oodnosu pesimizma i religije. Po njoj, najjae oruje protiv pesimizma je religija, ona pomaeumetniku da mu se otkriju novi vidici, da bre ispolji svoje snane umetnike izraaje, zbogega e i navesti da su "stihovi g. Ujevia gorki i lepi. To je muzika jeze koju ovek ima odlepote trpljenja, kajanja i tenji tihoj svetlosti daljina".Isticala svoju privrenost religioznom idealu pa je stoga i smatrala da najbolja umetnika delapoivaju na tom idealu. est godina nakon to je u 0emirima iz knjievnosti pohvalilaobnavljanje romantizma u srpskoj knjievnosti posle rata i smatrala da Crnjanski treba danapie roman, ona e sada zameriti ovom piscu to mu putopis Ljubav u Toskani nijenadahnut religioznim oseanjima :"Nema u svetu ni lepote ni veliine bez elemenata mistinog; a nema mistinog bez elemenatareligioznog".112Koliko je Sekulieva vrsto verovala svojim idealima i naelima govori njeno originalnozapaanje: "Veliki, najvei takmac poezije, to je filozofija. Ali vrhom svojim daleko iznadsvega toga stoji religija. Ne crkvena religija nego religiozna misao. Osloboenje od svihzavisnosti u ivotu"113Nosioce takve religiozne misli traila je od pisaca, naroito od pesnika koji samo pomoureligioznosti mogu da se odmaknu od ovozemaljskih problema.U tom smislu zakljuuje da je lepota zbirke pesama Granice Svetislava Stefanovia112 I.S. Beleka uz putopis "Ljubav u Toskani", Iz domaih knjievnosti, Beograd,1977, str. 316113 I.S. Religiozno oseanje u lirici, http://digital.nb.rs/univerzitetska/rukopisi-isidore-sekulic/swf.php?lang=scczasnovana na "religioznosti njegove due".114Zapaa da u Stefanovievim pesmama postoji "jedan maloduni strah od zla, od posrtanja inestizanja cilju, jedno ljutito disputanje s Bogom" ali i da mu nedostaje "velika disciplina" uzpomo koje bi doao do "herojske prerade samoga sebe, jedno ispinjanje na visinu na kojojnita vie nije neprijatelj, ni Bog ni svet, a najmanje svet u kojem je ovek linu borbu vodio".Dalje spisateljka izrie svoje vienje vrhunskog umetnika, a istovremeno svoj sud o pesniku:"Kod velikih boraca za visoke ciljeve dolazi na kraju krajeva jedan moan red u duhu, netoto je vie od naela i dogmi obinog morala i sree, ono to je izvor trajnosti i mladostiivota i garantija da se svet ne moe do kraja ni pokvariti ni unesreiti (...) Lepa mera takvesnage nedostajala je g. Stefanoviu u ovoj zbirci".Uoila je Sekulieva da ima "defekta" u njegovim pesmama osudivi njegov postupak obrademotiva smrti :"Smrt, u lirskoj poeziji, mora biti najistiji akord umiranja i izmirenja; mora bitiprelaz pesnika u jednostavnu mirnu supstancu koja postaje iz dovrenja svega individualnog ilinog. Ko hoe da opeva vlastitu smrt (....) mora najjaim pokretom ivota izbaciti se naposlednju i najviu visinu sebe sama (....) Pesnik smrti mora biti slavotvorac kraja i velikogzaborava".115Verovala je da su najvii dometi ljudskog duha ispoljavaju u oblasti religije u ta e nasuveriti i njen kritiki prikaz povodom zbirke pesama Nikole opa, Isus i moja sjena.Podsetie nas na svoju tezu "da se svaka produbljenija lirika uzdie na osnovicireligioznoj".116Isidora Sekuli, kritiar, nije impresionirana pesnikovim religioznimstihovima, to e slikovito, samo njoj svojstveno, izrei u svom sudu:"Religiozna osnovicanjegove lirike jeste jedno majuno hrianstvo.Tako majuno da u njega nisu stale crkve i114 I.S. Svetislav Stefanovi: Granice (1928), Domaa knjievnost I, Novi Sad, 2002, str. 251115 Isto, str. 253-254116 I.S. Nikola op: Isus i moja sjena (1935), Domaa knjievnost II, Novi Sad, 2002, str. 30467zvonici, dogme i mohake regule, katihizisi i apologije, sholastika i akeza, skepsa i meditacijao smrti. Tako je maleno to hrianstvo da ga pesnik nosi, mesto sata, umalom depu svog malog kaputia, ali ga nosi uvek, ve i stoga to tako retko menja svojkaputi". Ne podrava ovakav pesnikov religiozni stil, "spiritualnost ivota sa mnogo statike",jer smatra da versko oseanje ne moe biti nadahnuto itanjem "Novog zaveta", ve se ovekuukazuje kroz individualnu veru.Spisateljka e dokazati da nije kritiar u stroem smislu te rei, pa e dati pesniku pohvalu nastrunosti jezika dobijenog prouavanjem klasicistikih pesnika, ime e ukazati koliko jevano svestrano interesovanje umetnika.Donosila je i negativne kritike sudove o knjievnim delima, ali opet ne tako strogo,bez"neprijateljskog" stava prema piscu jer je i sama imala otpor prema takvim kritiarima.Za mladog pisca Branimira osia kae da je "izabrao put koji vodi uz brdo" i da "hoe daproe na tesna vrata".117 Uvia da mu nedostaje vie "religiozno idealne tenje", da se nijedobro ostvario na polju koncepcije i strukture romana, da italac ostaje zbunjen. Ipak, navodii dobre crte romana, da je pun topline i ivosti, a svi nedostaci u romanu mogu se pripisatimladosti i neiskustvu pisca.Da se spisateljka drala svog naela da su vrhunska ostvarenja u umetnosti povezana sareligijom odnosno religioznim oseanjima, najbolje govore njeni kritiki prikazi i razmiljanjao Milanu Rakiu, a posebno o Petru Petroviu Njegou.Sekulieva je posebno potovala i cenila knjievni rad Milana Rakia, o emu govori njenihsedam prikaza o njemu, pisanih krajem tridesetih godina prolog veka.Podelivi Rakieve pesme na one koje opisuju "lepotu i slasti zemaljskog ivota" i na one u117 I.S. Branimir osi: Dva carstva (1929) , Domaa knjievnost II,Novi Sad,2002, str. 29768kojima dominira "gorki pesimizam", Rakiu e zameriti to je "ostajao u svakidanjostipesimizma (....) nije mogao da se digne do religijski svetlih oblasti tuge", jer je on "utvrivaoinjenice i nad njima zakone, ali dalje u visinu nije iao." Naglaava da njegovom pesimizmu"ba to nedostaje: dodir s religijom, ili sukob s religijom. Raki je ostajao na zemlji,definitivno (....) Odsustvo religije bilo je u nekom pravcu fatalno po pesnika Rakia"118Istakavi da i Raki kao i Njego ima pesmu Misao, navodi da je "Vladika Rade bio dubokoreligiozan, i pesimizam sublimirao u duhovnu nadmo nad prolaznou i smru".U tom istom prikazu o Rakiu, saznajemo koliko je Isidora Sekuli bila impresioniranaNjegoem, koji "bee to tvorac koji je ujedno saradnik Boga", ali vrhunac svog divljenjai potovanja Njegoevog lika iskazae u knjizi koju objavljuje nekoliko godina pred smrt,0jegou- knjiga duboke odanosti.Isidora Sekuli se pred kraj ivota sve vie vraala tradicionalnim vrednostima. DraganJeremi ju je nazvao "poslednjim nacionalnim romantiarem".119 Znaajni su njeni radovi oromantiarskim pesnicima, o Vuku Karadiu, ali prvenstveno o Njegou.Njego je za spisateljku najvei nacionalni pesnik, on je ideal njene vizije genijalnogumetnika, a delo 0jegou - knjiga duboke odanosti, izraz velike ljubavi i potovanja, aistovremeno spajanje njenog nacionalizma i kosmopolitizma. Pa i pored toga, pred krajsvoje knjievne karijere, Isidora Sekuli ponovo biva kritikovana to e je odvesti uizolovanost do kraja ivota.Knjiga o Njegou je objavljena 1951. godine. U zemlji vladaju neke nove ideologije, religijaje osporavana, a knjiga o Njegou nije nita drugo do misao i svedoanstvo jedne religije.Knjizi se estoko usprotivio tadanji istaknuti komunistiki ideolog Milovan ilas.118 I.S. Milan Raki: Poet i njegova poezija (1938), Domaa knjievnost I, Novi Sad, 2002, str. 277 - 311119 Dragan Jeremi, Kritiar i estetski ideal, Titograd, 1965, str. 10569Bez ikakvog knjievnog povoda, on sudi ovom knjievnom delu na osnovu svoje politikeideologije. Presuda je omalovaavajua i nekorektna:"...kad se ima u vidu da je to pisano ustvari protiv nae tzv. predratne socijalne knjievnosti (istina i slabe i primitivne, ali ipaksocijalne u u to vrijeme drutveno-politiki vane), a toboe u pohvalu Krleinog Kerempuhakao "pobede vene problematike", dakle u vrijeme ogorenih klasnih borbi, onda postajejasno i drutveno mjesto i drutvena uloga ove filozofije".120ilas je njen esej Problem siromatva u oveku i knjievnosti oznaio kao "najbanalnijupopovsku propovijed" i "mutan i mraan individualistiki skepticizam".Ako je sa Skerliem vredelo raspravljati, pred ilasom se moralo utati i povlaiti. Koliko suIsidoru Sekuli, enu koja je ula u osmu deceniju ivota, pogodile ove neprimerene osude,najbolje govore rei Jare Ribnikar: "Gospodin ilas je uzeo sekiru i ubio jednu staricu!"121Ponovo kritikovana i neshaena, na zalasku svoje knjievne karijere, izoluje se zbog strahaod "komunistike inkvizicije", zlonamernici e je nazvati "pomahnitalom babom koja imaudnu i nezgodnu narav".122Sama Isidora Sekuli iskreno govori koliko e ilasova presuda staviti mrlju na njenuplodonosnu spisateljsku karijeru: "Vidite, ova ilasova knjiga je strano delovala na mene.Ne slaem se sa njegovim shvatanjima, ja znam sedam filozofija, a on zna samo jednu. to jenajgore, ja sada vie ne mogu da piem. Upravo mogu, ali niko nee smeti da tampa mojerukopise. Stoga, ovih dana sam spalila svoj dnevnik, koji sam godinama vodila......"U poznim godinama, razmiljajui o svojoj knjievnoj karijeri dugoj pola veka, zakljuuje:"U radu nisam imala sree, ni do dananjeg dana je nemam. To je teko videti sa strane, ali ja120 Milovan ilas, Legenda o Njegou, Beograd, 1952, str. 191121 Jara Ribnikar, ivot i prie, Knjievnost, 1984, str. 347122 Kosta Dimitrijevi, "Tuga od koje elim da pobegnem", razgovor sa I.S, Isidora Sekuli, Apostol samoe,Beograd, 1998, str. 16670to najbolje znam. (...) Nisu mi dozvoljavali da budem svoja ni pametna, stalno su u onome tosam inila traili neto tue. Osetila sam na pleima sav teret ene kulturnog radnika u jednojsredini koja se, budimo iskreni, veoma teko oslobaa nezdravih tradicija".123123 Nada Marinkovi, Jasna poljana, Beograd, 1963, str. 226