33
Креативно писање, читање и интерпретација Др Миомир Петровић www.icps-infinity.com/miomir www.laguna.co.yu

Kreativno Pisanje, Cir (1)

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Kreativno Pisanje, Cir (1)

Креативно писање, читање иинтерпретација

Др Миомир Петровић

www.icps-infinity.com/miomirwww.laguna.co.yu

Page 2: Kreativno Pisanje, Cir (1)

I Дефиниција креативног писања

• Шта разликује друге врсте писања од Kреативног писања?

• Разлике између креативног писања и уметничке прозе. • Појмови: стваралачки процес, оригиналност ауторског

дела... • Појам креативног писања: дисциплина у настајању,

workshop... • Коме је све потребно овладавање вештином креативног

писања? • Теоријски разлози за проучавања креативног писања –

језичко обликовање, језичка реализација. • Разлике и сличности између праксе и теорије креативног

писања.

Page 3: Kreativno Pisanje, Cir (1)

I Увод у креативно писање 2.

• Настанак појма Creative Writing – Доротеа Бренд и дело Becoming a Writer, 1934. године.

• Оспоравања и афирмације. • Примери афирмације: Мерил Робинсон, Туне Хаднебе,

Трејси Шевалије, Ен Енрајт... • Платон, дијалог Федар, “Расправа о ваљаном начину

говорења и писања”. • Aристотел, Aрс Поетика. • Е. A. По, Филозофија композиције.

Page 4: Kreativno Pisanje, Cir (1)

I Увод у креативно писање 3.

• Начела креативног писања: опште начело креације; начело иманенције; начело инвенције; начело иновације; начело слободе.

• Улога надахнућа.

Page 5: Kreativno Pisanje, Cir (1)

II Приповедање и наратологија

• Приповедање и појам наративног.

• Увод у Наратологију.

• Наратологија је наука о приповедном тексту.

• Наратологија настаје као семиолошка структуралистичка наука о тексту у оквиру теорије књижевности.

• Појам уводи француско-бугарски структуралиста Цветан Тодоров.

Page 6: Kreativno Pisanje, Cir (1)

II Наратологија 2.• Наратологију карактерише истрајавање на

дихотомији прича-приповедање (или дискурс), аналогно формалистичкој дихотомији фабула-сиже и премештање нагласка на макроструктуралну, дубинску организацију приповеданог текста.

• Текст је, према структуралистима, затворени кохерентан систем знакова који изражава релативно јединствено значење.

• Текст постаје затворена знаковна целина настала суставним обједињавањем елемената означавања нижег реда који могу, али не морају бити језични. Сви се текстови могу промотрити у знаковној перспективи плана израза и плана садржаја што значи да подлијежу двострукој рашчламби: односа унутар својих разина и односа међу њима.

Page 7: Kreativno Pisanje, Cir (1)

II Структурализам 3.• Структуралистичка теорија текста заснива се на

одређености текста његовом иманентном структуром (међуодносима елемената).

• Де Сосир: Знак има дијадну конституцију као лист папира који има две неодвојиве странице (лице и наличје) - једна је означитељ, а друга означено.

• Означитељ је материјални носилац знака (значења), а означено појам. До појма се долази једино преко означитеља (јер је он једини елемент знака који је чулно предочљив), односно кроз однос (сплет разлика) означитеља са другим означитељима (и знака са другим знацима).

• Семиоза - процес између означитеља и означеног.

Page 8: Kreativno Pisanje, Cir (1)

II Структурализам 4.

• Р. Барт: Знак је режањ (са два лица) звучности, визуелности итд. Значење се може схватити као процес; то је чин који повезује означујуће (означитеља) са означеним, чин који производи знак.

• Де Сосир: Означитељ и означено су нераздвојиво повезани (као ‘две стране једног листа папира’).

Page 9: Kreativno Pisanje, Cir (1)

II Структурализам 4.

Oзначитељ

Oзначено

Page 10: Kreativno Pisanje, Cir (1)

III Уметнички, креативни, утилитарни текст

• Примена креативног писања. • Креативно писање на примерима романа, драме,

филмског сценарија. • Прича, новела, приповетка, роман.

• Фокализација – систем односа између читаоца и објекта. Субјект фокализације је фокализатор.

• Категорије креативног писања: књижевни лик, садржај, прозни ритам, мотив, догађај, време, простор, хронотоп.

• Хронотоп – временско-просторни комплекс, укрштање неколико равни у једној тачки.

• Наратолошка основа: фабула и прича.

Page 11: Kreativno Pisanje, Cir (1)

III Уметнички, креативни, утилитарни текст 2.

• Aхронија – одступање од временске хронологије: ретроверзија (флешбек) и антиципација (флешфорвард).

• Експозиција: непосредна и задржана експозиција. • Три типа композиције: степенаста, прстенаста и

паралелна. • Лик, простор и збивање по В. Кајзеру: дело једног

лика (Одисеја), дело једног збивања (Илијада), дело једног простора (Божанствена комедија).

• Основне форме романа: авантуристички, историјски, психолошки, пародијски, сатирички, фантастични, епистоларни, дневнички...

• Роман - Једина литерарна врста без канона (М. Бахтин)

Page 12: Kreativno Pisanje, Cir (1)

IV Знак и значење

• Знак, значење, вишезначно у тексту.

• Стилизација текста (примери: К. Рансмајер, И. Калвино, П. Хандке, М. Турније, О. Памук).

• Индивидуализација у писању, стварање стила. • Конструкција и деконструкција, реконструкција и

декодација (М. Павић, В. Бајац).

• Целина и њени елементи (епизодијско и енциклопедијско, фрагментарно и линеарно).

Page 13: Kreativno Pisanje, Cir (1)

V Основне теорије приповедања – мимезис (Aристотел) и диегезис (Платон)

• Миметичко приповедање (драма) - μίμησις: • Разлике по: • 1. средствима подражавања, • 2. предмету подражавања и • 3. начинима подражавања (Aристотел). • Епопеја наспрам трагедије. • Изазивање страха и сажаљења, појам катарзе.

Page 14: Kreativno Pisanje, Cir (1)

V Диегезис 2.

• Диегетичко приповедање (еп) - διήγησις:

• Платонови појмови - диегезис као поље фикционалног, измаштаног света који својим стилом и синтаксом дочарава приповедач и у коме је приповедање (ауторска итендација) на првом месту.

• Диегетичка карактеристика – стална промена визуре приповедања и угла приповедања.

Page 15: Kreativno Pisanje, Cir (1)

V Диегезис 3.

• Како приповедач приповеда не само делање фикционалних јунака већ и њихове мисли, атмосферу, психолошко стање карактера које одређује мотивацију... диегетички поступак настоји да прикаже шири аспект карактера и његових поступака а приповедач је нека врста демијурга, космотворца свега па и фикционалних ликова.

• Приповедач може да говори кроз своје ликове али и

лично, да пресуђује и коментарише.

Page 16: Kreativno Pisanje, Cir (1)

V Диегезис 4.

• Док се кроз мимезис одређени контекст представља, у диегезису се о њему приповеда; један трансформише док други даје индикације трансформације.

• Први поступак познаје само садашњост, други прошлост, садашњост и будућност и саображава их истовремено.

• У диегетичком поступку наратору се омогућава да се позива на друге изворе, догађаје и радње (бочне радње); да прича причу у причи; да врши дигресије и цитира.

• Вежба/колоквијум I: фабула по изабраној новинској вести: 1) прозаистичка, 2) драмска, 3) журналистичка обрада фабуле (до 2.700 карактера).

Page 17: Kreativno Pisanje, Cir (1)

VI Диегетички нивои• Жерар Женет, наратолог, тврди да је основна

карактеристика диегетичког поступка садржана у формули дискурс-сиже/прича-фабула.

• 1. Екстрадиегетички ниво (ниво приповедачевог приповедања, приповедач није део приче коју прича);

• 2. Диегетички ниво (простор који припада јунацима приповедане приче и карактеришу га њихове мисли, осећања, психологија);

• 3. Метадиегетички или Хиподиегетички ниво (поље дискурса, прича у причи, бочних радњи, историјских појашњења, коментари приповедача...).

Page 18: Kreativno Pisanje, Cir (1)

VII Стваралачко писање

• Од теме до поенте

• Избор теме: 1. истинит догађај, 2. параисторијски роман, 3. фикција, 4. интертекстуално преузимање теме из постојећег литерарног дела (постмодерни приступ).

• Простирање фабуле: синопсис и сценослед романа.

• Појам поенте.

Page 19: Kreativno Pisanje, Cir (1)

VII Стваралачко писање 2.

• Завршеност, целовитост, јединство и величина приповеданог.

• Гласови, речи, синтагме и реченице.

• Семантички и комуникацијски кодови.

Page 20: Kreativno Pisanje, Cir (1)

VIII Улога надахнућа

• Aнтички, ренесансни и класицистички поглед на инспирацију.

• Poeta (О)Vates (мистерија надахнућа) и Poeta Faber (песничка вештина).

• Хорације: Иако се природна обдареност не испољава никада слободније него у узвишеним и патетичним текстовима, она се не препушта случају и није непријатељ вештине и правила.

• Цицерон: Песник има снагу природе, буди га душевна сила и неки га божански дух, редак, надахњује. Зато су песници свети јер нам их богови, својом милошћу препоручују.

Page 21: Kreativno Pisanje, Cir (1)

VIII Улога надахнућа 2.

• Петрарка: Залажем се за чврст свет истине, који песник мора да направи пре него што га заодене лаким и шареним облаком испод кога је суштина. Све приче су параболе.

• Бокачо: У дубинама песничког дела скривена је његова доктрина, његова истина (veritas) морална, филозофска и научна а изнад те истине и око ње је копрена измишљеног и прекрасног (cortex).

Page 22: Kreativno Pisanje, Cir (1)

IX Начела креативног писања

• Главни чиниоци: • Литерарни лик, биографија и биологија литерарног лика. • Селектирање биографских података, економисање

backgronud-ом литерарног лика.

• Мотивациони склоп наративног дела: протагоно и антагоно, мотивација, мотивациони систем.

• Примена Фрајтагове пирамиде у стварању прозе.

Page 23: Kreativno Pisanje, Cir (1)

IX Начела креативног писања 2.• Дијалог као основно и једино средство драмског израза и

важно средство прозног израза.

• Разлике драма/проза: дијалошка економија, дијалог под емоцијама, утицај социјалног статуса и професије јунака на дијалог.

• Креативне способности аутора.

• Aристотел: Aко је песник одабрао да подражава нешто што он не може, онда је то погрешка против саме песничке уметности. Aко песник није правилно одабрао... или је иначе учинио погрешку против посебне поједине науке, на пример лекарске... онда је то погрешка против поједине науке, а не против саме песничке уметности.

Page 24: Kreativno Pisanje, Cir (1)

X Структура дела

ТЕКСТ

План израза

План садржаја

Форма израза

Супстанца израза

Форма садржаја

Супстанца садржаја

Page 25: Kreativno Pisanje, Cir (1)

X Структура дела 2.

TЕКСТ

Површинска структура

Дубинска структура

Дискурс, медиј, материја

Акторијална структура, систем сижеа са

конкретним ликовима

Наративна синтакса, организација приче

Фабула (след догађаја)

Page 26: Kreativno Pisanje, Cir (1)

X Структура дела 3.

Текст

Површинска структура

Дубинска структура

Tекст

Дискурс, медиј, материјалност језика;

Акторијална структура, систем сижеа са конкретним

ликовима

Актантска структура, наративна синтакса, организација приче;

Фабула (след догађаја)

Page 27: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XI Књижевност и различите појаве наратива, интертекстуалност

• Разлика између прозног текста, драмског текста, телевизијског и филмског сценарија.

• Прозни текст.

• Драмски текст (скуп драмема и канона).

• Телевизијски сценарио – традиција радио-драме.

• Филмски сценарио (Мишел Базен, Мишел Шијон).

Page 28: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XI Интертекстуалност 2.

• Појмови метатекста и хипертекста у савременој литератури.

• Шта је интертекстуалност?

• Термин интертекстуалност означава приступ или модел обликовања текста тако да суштина датог текста кореспондира са другим текстовима и упућује читаоца на њих.

• Прожимање текстова може се одвијати у оба правца:

Page 29: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XI Интертекстуалност 3.

• 1) може означавати мотиве које је у свој текст аутор свесно унео из неког другог дела, или

• 2) цитате и мотиве неког другог текста које у тексту који перципира и анализира препознаје читалац.

• Сам термин интертекстуалност потиче од постструктуралистичке теоретичарке Јулије Кристеве.

• Интертекстуалним се назива значењски однос: два или

више текстова, лингвистичког и музичког текста и било ког људског продукта (артефакта) и језичких и семиотичких система (природног језика, књижевности, филозофије, идеологије, религије, уметности).

Page 30: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XI Književnost i različite pojave narativa, intertekstualnost 4.

• Предности и мане интердисциплинарног прожимања. • Класичан текст, модернистички текст и постмодернистички

текст. • Појам пост-постмодерне.

• Телеологија – наука о сврсисходности, циљности.

• Онтологија – филозофско естетска дисциплина која расправља о Бићу као бивствујућем, као и његовим општим, фундаменталним и конститутивним одређењима.

• Вежба/колоквијум II: кратка прозна целина на задату тему

(до 7.000 карактера).

Page 31: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XII Читање

• Филозофски домен текста.

• Елипса читања: интенционалан предмет, феноменологија, феномен.

• Aктивно и пасивно читање.

• Aуторска итендација, хоризонт очекивања.

Page 32: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XIII Феномен интерпретације

• Интерпретација и основне естетско/сценске законитости интерпретације.

• Интерпретација као сазнајни и вредносни одговор на ауторско дело.

• Семинарски рад: структурална анализа дела по избору (до 8.000 карактера)

Page 33: Kreativno Pisanje, Cir (1)

XIV начела интерпретација и реторике

• Хипотаксис и паратаксис.

• Квинтилијан: 1) Изналажење аргумената и препознавање тема (Inventio), 2) Распоред (Dispositio), 3) Израз (Elokucio), 4) Памћење изговореног/прочитаног (Memoria), 5) Начин казивања (Pronuntiatio).