KreativneIndustrije Konkurentnost Gradova

  • View
    18

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Intelektualni i kreativni kapital predstavljaju osnovne aksiome i ključne sintagme savremenih uticajnih teorija i teorema XXI veka o društvu znanja koje zasniva rast na inovativnosti i kreativnosti, neopipljivim resursima i novim medijima u globalnom društvu. Iako istraživanja kreativnosti u industrijskoj proizvodnji i sektoru usluga potvrđuju da kreativni sektor (kreativne industrije, kulturne industrije, kultura) utiče na visoke stope rasta BDP i premešta ekonomski razvoj od realnog ka sektoru usluga, koji sada postaje dominantan u ekspanziji ekonomskih aktivnosti i fundamentalno opredeljuje ekonomski rast mnogih zemalja, sagledavanje tih procesa na nivou gradova i dalje nije potpuno.

Text of KreativneIndustrije Konkurentnost Gradova

  • Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno

    drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje

    ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi

    autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

    ISTRAIVANJA

    Aleksandar eri, konsultant

    Kreativne industrije i konkurentnost gradova

    Nauna deskripcija osnovnih zakonitosti1

    Uputstvo za citiranje ovog lanka prema izvorniku:

    eri, A. (2012) Kreativne industrije i konkurentnost gradova

    Preuzeto sa www.madmarx.rs

    Aleksandar eri

    Academica Centar za istraivanje kreativne ekonomije

    1 Deo ireg rada razvojnog istraivanja Strategije razvoja trita kreativnog sektora kroz konkurentnost gradova

  • Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno

    drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje

    ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi

    autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

    Uvod

    Intelektualni i kreativni kapital predstavljaju osnovne aksiome i kljune sintagme savremenih uticajnih teorija

    i teorema XXI veka o drutvu znanja koje zasniva rast na inovativnosti i kreativnosti, neopipljivim resursima i

    novim medijima u globalnom drutvu. Iako istraivanja kreativnosti u industrijskoj proizvodnji i sektoru

    usluga potvruju da kreativni sektor (kreativne industrije, kulturne industrije, kultura) utie na visoke stope

    rasta BDP i premeta ekonomski razvoj od realnog ka sektoru usluga, koji sada postaje dominantan u

    ekspanziji ekonomskih aktivnosti i fundamentalno opredeljuje ekonomski rast mnogih zemalja, sagledavanje

    tih procesa na nivou gradova i dalje nije potpuno. Smatramo da se nauno istraivanje fenomena koji povezuju

    kreativnost gradova i razvoj kreativnih industrija moe svrstati uglavnom u razvojna istraivanja, iako su neki

    elementi istraivanja, budui da je re o relativno mladoj naunoj oblasti, zasnovani i na kreiranju novih

    naunih aplikacija, pa se time mogu uvrstiti u primenjena istraivanja. Primenjena istraivanja u naem radu

    mogu biti utvrena zbog elemenata novih naunih aplikacija, tj kreiranja novih naunih istina u okviru

    poznatih naunih saznanja o razvoju gradova i to: kroz primenu teorija kreativnog sektora, teorija o razvoju

    konkurentnosti, teorija o kreativnom gradu i teoreme o globalnom gradu ime se uvodi kriterijum kreativnog

    sektora kao kljuni u identifikovanju razlike izmeu globalnog grada i grada tzv. Treeg sveta ili nerazvijenog

    sveta/sveta u razvoju. Identifikovanje novih naunih inovacija u ovom istraivanju moe se ustanoviti kroz

    istraivanja u vezi sa obraunom nematerijalnog ulaganja u kreativnom sektoru i kreativnoj ekonomiji

    gradova i kljunom povezivanju uzrono-povezanog marketinga sa marketingom gradova.

    I Istraivanje kreativnosti gradova

    Istraivanja o kreativnom sektoru i konkurentnosti gradova su brojna ali nisu dovoljna da bi se moglo

    ustanoviti ta su glavna nauna saznanja u toj oblasti koja su zasnovana na injenicama, a ne na teoremama.

    Osim kvalitetnih i smelih hipoteza, nedostaju dobre i pouzdane metode kako bi se utvrdile zakonomernosti

    kreativnog razvoja gradova i kako bi se testirale socioloke i menadment teorije kroz vrednovanje realnosti

    teorijskih naela u ekonomskim pokazateljima. Kako je ova oblast istraivanja najpre u domenu ekonomske

    nauke, i dalje nedostaju metode vrednovanja ulaganja u kreativni sektor, nedostatna je i statistika i

    ekonometrija u ovoj oblasti, naroito je neophodna nova klasifikacija delatnosti i klasifikacija zanimanja u

    oblasti kreativnih industrija. Ekonometrija je kljuna u numerikim ocenjivanjima postojeih procesa, ali jo

    bitnija u predvianjima buduih zakonitosti, kako bi se mogle uspenije kreirati javne i ekonomske politike

    zasnovane na tim predvianjima. Dosledni ekonomski modeli u oblasti kreativne ekonomije jo ne postoje, a i

  • Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno

    drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje

    ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi

    autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

    postojei nemaju potpun domaaj zbog vrste statistikih podataka koje se prikupljaju i slue kao osnov za

    obraun ekonomskog rasta npr.

    U naunoj teoriji urbane sociologije tema grada i kreativnosti odnosno grada u kulturolokom, sociolokom ili

    socio-ekonomskom kontekstu je iroko prisutna. Teme urbanizma kreu se u gleditima o ekologiji grada,

    institucionalnog razvoja grada, drutvenoj morfologiji, globalizaciji i razvoju metropolisa, urbanim socijalnim

    pokretima, pravima na grad, urbanom siromatvu i urbanom bogatstvu, kulturnim modelima razvoja,

    regionalnim i lokalnim identitetima i slinim temama. Grad kao tema u sociologiji grada, sociologiji kulture i

    ekonomskoj geografiji, dakle, iroko je zastupljen i problematizovan kroz brojna razvojna i primenjena

    istraivanja. Nauna saznanja o temi ekonomskog razvoja grada u doba globalizacije, o temi gradske

    ekonomije, gradskog trita, brendiranja gradova, razvoju novih modela globalnog i kreativnog grada i sl, s

    druge strane su, nedovoljna, budui da se s jedne strane, radi o fenomenima koje je nauka tek recentno uzela u

    fokus (praktino tek u poslednjoj dekadi, ali i krae), a s druge, s obzirom na injenicu da se Srbija i dalje po

    stepenu urbanizacije nalazi na zaelju liste zemalja u tranziciji2, a uz to ne postoje dovoljno dobri pokazatelji

    koji bi merili ekonomski rast gradova i sektorske uticaje, otuda ova specifina problematika naunih

    istraivanja u ekonomskoj nauci je i dalje nedovoljno prisutna a i ne postoje dovoljno brojni i argumentovani

    nauni radovi koji bi do kraja objasnili dinaminu prirodu transformacije gradova ka novoj drutvenoj i

    ekonomskoj snazi koji imaju danas. Nema sumnje, meutim, da se kreativne industrije i kreativna ekonomija

    uzimaju kao znaajne za procese tzv. druge modernosti gradova (za prvu modernost gradova odluujua je

    bila industrijska revolucija)3. To je najpre zbog toga to samih kreativnih industrija u smislu industrijske

    proizvodnje i nema van gradskih podruja, odnosno gotovo da ne postoje bez gradova, ili van lanca vrednosti

    koji je utemeljen u gradovima kao ekonomskim bazama i tritima. Dakle, kreativne industrije i gradovi po

    mnogo emu su u korelaciji i njihova meuzavisnost je, bez dileme, veoma visoka. Ekonomska istraivanja o

    tim procesima, kako globalna, tako i domaa, ipak nedostaju, a socioloka istraivanja o tim problemima osim

    to nisu dovoljna, ini se da su pogrena ukoliko se svode samo na izuavanja procesa urbanog rasta, urbanog

    dizajna, urbane regeneracije a u svetlu procesa globalizacije, regionalizacije ili modernizacije. Agregiranost

    gradova je samo tema ekonomske nauke, dok je agregiranost kreativnih gradova interdisciplinarna tema, koja

    podrazumeva i analizu kreativnosti kao inputa i kao autputa.

    Budui da ne postoje identifikovani integralni ujedno i pouzdani modeli primene poznatih naunih saznanja u

    funkciji razvoja prakse istraivanja fenomena kreativnih gradova i njihovog kreativnog sektora, nove naune

    inovacije u ovoj oblasti najpre moraju ustupiti mesto sticanju novih naunih saznanja zasnovanih na 2 Po popisu iz 2002. godine u Srbiji je broj urbane populacije 56 odsto. 3 Gligorijevi (2007), p. 20.

  • Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno

    drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje

    ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi

    autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

    pouzdanoj ekonomskoj analizi i obraunima realnih faktora kreativne ekonomije, njihovih pojava u konceptu

    kreativnog grada i prethodnih teorijskih naunih saznanja o razvoju konkurentnosti trita i rastu i dominaciji

    gradova.

    Svedoci smo ubrzanog rasta fonda naunih saznanja u svim oblastima drutvenog ivota i rada. Svaki minut

    se izmisli nova matematika jednaina, svaka tri minuta fizika, a svakih pet minuta dolazimo do novog

    otkria u oblasti medicine. Na svakih deset godina znanje se udvostrui.4 ini se da je grad kao najdinaminije

    stecite drutvenog razvoja savremenog sveta u situaciji da kao kontekst prui objanjenja za brojne

    fenomene proirenja ljudskih kapaciteta i znanja ali ne i da ih agregira i integralno objasni u vidu potpuno

    konzistentnih koncepata i odrivih modela. Teorijska zasnovanost teme o razvijenosti kre