KOZMETIĈKI PROIZVODI U kozmetičkoj industriji do sada nije provedeno dovoljno istraţivanja o dugoročnoj upotrebi i delovanju kozmetičkih sastojaka na ljudski organizam. Mnogi od njih, koje svakodnevno koristimo su štetni, a neki su i kancerogeni. Ksenoestrogeni, koji se najčešće spominju kao štetni, zapravo su hemijske supstance koje oponašaju estrogene u našem telu, interferiraju sa normalnim funkcionisanjem naših hormona te ometaju rad endokrinih ţlezda. Na trţištu se mogu pronaći u jako velikom broju proizvoda za ličnu negu, uključujući šampone, regeneratore, dezodoranse, losione, proizvode za negu lica, sredstva za sunčanje te proizvode za negu beba i male dece. Ksenoestrogeni se povezuju s preuranjenim pubertetom kod devojčica, rakom dojke i maternice te endometriozom. Kod muške populacije spominje se njihov uticaj na reproduktivne poremećaje, uključujući smanjenje broja spermatozoida, rak testisa, nedostatak jednog ili oba testisa te moţda utiču i na nastanak raka prostate. Ţena izloţena njihovom delovanju tokom trudnoće moţe roditi decu s reproduktivnim poremećajima koji ponekad nisu jasno vidljivi do puberteta, a zabeleţen je i nepovoljan uticaj na dečju inteligenciju i ponašanje te imunološki sistem. Često prisutni ksenoestrogeni koji se nalaze u proizvodima za ličnu negu su parabeni (butylparaben, ethylparaben, methylparaben i propylparaben). Mnoge firme koje ih upotrebljavaju tvrde da su netoksični i sigurni. Ali, novija istraţivanja pokazuju da izazivaju mnoge ţenske probleme poput endometrioze, ciste na jajnicima, fibrocistične promene u grudima, PMS i vrlo često menstrualne grčeve. Sredstva za sunčanje, kozmetika za negu lica kao I karmini u sebi sadrţe prilične količine ksenoestrogena, a na deklaracijama ćete ih primetiti kao: octyl-methoxycinnamate, octyl-dimethyl-PABA , benzophenone-3, homosalate, 4-methyl-benzylidene camphor (4-MBC). Skrećemo paţnju da se ksenoestrogeni nakupljaju u telu u masnom tkivu i tu se mogu zadrţavati i više desetina godina. Švajcarski naučnici su utvrdili da navedene hemijske supstance nemaju samo jako estrogeno delovanje, već podstiču i rast tumorskih ćelija. Zato vam savetujemo izbegavanje kozmetičkih ali i prehrambenih proizvoda koji sadrţe navedene sastojke i paţljivo čitanje deklaracija kako biste sačuvali sopstveno a i zdravlje svojih porodica.

Štetnost šampona Šamponi Johnson & Johnson, izrazito popularni u Hrvatskoj, pozitivni su na kancerogene hemikalije, upozorila je zdravstvena grupa Kampanja za sigurnu kozmetiku, meĎunarodna udruga koja okuplja grupe za zaštitu okoline. Od 2002. godine, kada su počeli sa radom, s vremena na vreme odreĎene količine kozmetičkih proizvoda s trţišta šalju na analize i u javnosti objavljuju rezultate. U posljednjoj grupi proizvoda koje su analizirali na štetne supstance bilo je 48 dečjih proizvoda, meĎu kojima su brendovi Johnson & Johnson i Baby Magic. U šamponu "bez suza" tako su otkriveni tragovi formaldehida i dioksina, koji u odreĎenim količinama mogu biti izrazito opasni, a isto to otkriveno je i u Baby Magic losionu za telo. - Dioksini su kancerogeni, dok je formaldehid kancerogen u odreĎenim količinama. U posljednje vreme nismo imali prituţbe niti smo dobili na analizu bilo koji proizvod kompanije Johnson & Johnson. U jednokratnom unosu te supstance ne moraju biti opasne, ali upravo zato i postoji maksimalna dopuštena količina tih hemikalija u odreĎenim proizvodima - navodi docentica Jasna Bošnir iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Spomenuti šamponi u Hrvatskoj su u masovnoj upotrebi i mogu se kupiti u svim drogerijama te u većini trgovina. Kako saznajemo, kozmetička linija Johnson & Johnson za decu vrlo je jaka i jedna od najprodavanijih. Proveru proizvoda koji se uvoze moţe odrediti Sanitarna inspekcija i u pravilu uvek reaguju kada se pojave špekulacije da je neka roba koja se nalazi u širokoj upotrebi kontaminirana sa zabranjenim supstancama. Kako bi se malo bolje upoznali sa aditivima o kojima priĉamo evo nekih poznatih koji se nalaze u šamponima: Detergensi: natrijev lauril sulfat, kokamidopropil betain, kokamid mipa, Laureth-2. U pitanju je kombinacija nekoliko detergenasa (ili surfaktanata). Današnji šamponi uglavnom ne sadrţavaju samo jedan surfaktant, nego smesu surfaktanata, kako bi se dobio optimalni efekat. Natrijev lauril sulfat je anionaktivni surfaktant i sastojak je skoro svih, ali baš skoro svih šampona. Čini mi se da ga ne moţete izbeći. Dobar je surfaktant, dobro uklanja nečistoće i stvara bogatu i obilnu penu. Svojevremeno je krenula lavina e-mailova u kojima je bilo tvrdnji da je natrijev lauril sulfat kancerogen. Bedastoće i obične spekulacije. Nije nikada niti u jednom eksperimentu nikada dokazano, niti publicirano kako je natrijev lauril sulfat kancerogen. Ali bez obzira na to, on moţe iritirati koţu iznimno osjetljivih osoba i kod

odreĎenih pojedinaca uzrokovati koţnu alergiju. Doduše, broj takvih slučajeva nije velik, ali treba biti na oprezu. Kokamidopropil betain je drugačiji surfaktant. On je lošiji, stvara lošiju penu, ne čisti baš najbolje, ali je zato vrlo blag, ne iritira, a najčešće se koristi u šamponima za malu decu kako ih šampon ne bi štipao za oči. Dimetikon: u pitanju je vrsta silikonskog ulja koji oblaţe vlasi kose i čini film na njoj, čini je mekšom i finijom. Na neki način, dimetikon štiti kutikulu kose od oštećenja. Distearil eter: sluţi isključivo za zamućivanje šampona kako bi šampon poprimio sedefasti izgled. Ugušćivaĉi: natrijev klorid - obična, najobičnija kuhinjska sol. Pitate se čemu ona u šamponu? E, pa natrijev klorid ima sposobnost da ugusti šampon, čime se izbjegavaju gubici zbog eventualnog curenja šampona s ruke i kose. Zbog natrijevog klorida, šampon ima gelastu, gustu konzistenciju. Osim njega, kao ugušćivač u ovom šamponu nalazi se i karbomer, poseban polimer koji upija velike količine vode stvarajući gel i behenil alkohol koji je, takoĎer, u ovom slučaju vrsta ugušćivača. Konzervansi: natrijev salicilat, natrijev benzoat, sorbinska kiselina - čuvaju šampon od najezde bakterija, tj. od eventualnog kvarenja. CI77891: Titanijev dioksid, još jedan anorganski mineral, čini šampon neprozirnim. Saccharum officinarum: medicinski naziv za - običan kuhinjski šećer. Najpre sol, sad šećer, šta je sledeće? Brašno? Radi li se tu o šamponu ili o kolačima? Šalu na stranu, ali stvarno je čudno pojavljivanje šećera u šamponu. On bi mogao sluţiti za vezivanje vode, ali ipak - čudno. Ima puno boljih stvari za vezivanje vode. Bilo kako bilo, nije baš jasno čemu šećer u šamponu. Niacinamid i piridoksin: u pitanju su vitamini B3 i B5. Iako su svi B vitamini dobri za kosu, teško da njihov sadrţaj u šamponu ima ikakav bitniji efekat. Natrijev metilparaben: čuva šampon, koji sadrţava i gore spomenuti šećer, od kvarenja, tj. zagaĎenja bakterijama kao što je npr. Pseudomonas aeruginosa. DMDM hidantoin: kao i natrijev metilparaben, čuva šampon od kvarenja. DMDM hidantoin lagano otpušta malene količine formaldehida neselektivno čisteći šampon od bilo kakvih bakterija. Polikvaternij-10: skoro obavezni sastojak svih modernih šampona jesu polikvaterijski spojevi, tvari koje imaju antistatičko svojstvo i stvaraju zaštitni film na vlasima kose. Antistatičkim djelovanjem sprečava nekontrolisano letenje kose i nepokornost kada hoćemo napraviti frizuru. Biljni ekstrakti: ovaj šampon sadrţi ekstrakte jabuke, limuna i naranče te čaja. Njihov efekat na kosu je dvostruk. Ekstrakt čaja ima antioksidativna svojstva, ali ipak, čini se da nema neki bitniji efekat na kosu, tim pre jer se nalazi u šamponu, a ne u nekakvim losionima. Prema svim takvim dodacima treba biti vrlo skepitičan, jer, kosa je mrtvo, beţivotno tkivo, ne moţe reagovati na stvari na koje reaguje ţivo tkivo. Limunska kiselina: poštelava kiselost šampona kako šampon ne bi bio previše luţnat i time uzrokovao iritaciju i isušivanje kose i vlasišta. Gliceril-oleat: emolijent - mada je vaţan u kremama, pitanje je koliko je njegovo prisustvo u šamponu opravdano, jer surfaktant natrijev lauril sulfat ima toliko svojstvo solubilizacije da će gliceril-oleat lako biti uklonjen s kose.

Dietanolamin PG-propil PEG/PPG-18/21: ovaj komplikovani sastojak zapravo jeste dietanolamin u kombinaciji sa surfaktantom. Ta kombinacija jest dobar emulgator i potpomaţe stvaranje dobre pene. Sam dietanolamin bio je pod velikom paţnjom u SAD-u zbog sumnje da moţe biti štetan. U koncentracijama u kojima se nalazi u šamponima takav spoj verovatno nije opasan, meĎutim, ništa vas neće sprečiti da šampone s takvim sastojkom ne koristite. Po svom sastavu, primetićemo da se šamponi sastoje od dve grupe hemikalija: • deterdţenata (surfaktanata), stvari koje s kose i vlasišta ukljanjaju prljavštinu, odumrlo tkivo i masnoće, po mogućnosti bez oštećivanja kose i vlasišta. Detergensi su zapravo emulgatori koji jako, jako, emulgiraju. Klasični deterdţent koji nalazimo skoro u svim šamponima jest natrijev lauril sulfat. • aditiva, tvari koje upotpunjavaju cjelokupni učinak preparata (izgled, boja, viskoznost) i imaju učinak zaštite i njege kose. Spadate li u kategoriju onih koji godinama koriste preparat za negu odreĎenog tipa ili stanja koţe a ne vidite rezultate? Skloni ste alergijama kojima neznate uzrok? Čitate li deklaracije na kozmetičkim proizvodima? Što se sve moţe pronaći u većini krema i proizvoda za negu lica i tela? Mineralna ulja (npr. baby ulje) - začepljuju pore i izazivaju pojavu akni, narušavaju pravilno izlučivanje sebuma i regulaciju vlage, koţa postaje suva, dehidrirana, sklona aknama Parafin i vazelin su naftni derivati. Ţelite li to na svojoj koţi? Konzervansi metil, propil, etil paraben i butil se nalaze u većini krema za negu lica i tela. Jedno istraţivanje je pokazalo da imaju blago estrogeno delovanje, što znači da redovitom upotrebom proizvoda koji sadrţe ove konzervanse, moţemo narušiti prirodnu hormonsku ravnoteţu u organizmu. Formaldehid je jedan od najopasnijih konzervansa, karcinogena stvar, postoji u gotovo svakom kozmetičkom proizvodu za negu koţe. Dugotrajnom upotrebom moţe izazvati neţeljene reakcije na koţi. Kvaternium - 15 - kozmetiĉki konzervans koji moţe oslobaĎati formaldehid, karcinogenu stvar. PEG (polietilen glikol) - sredstvo za omekšavanje koţe koje sadrţi dioksen - tvar koja narušava hormonsku ravnoteţu i moţe prouzrokovati rak. Benzoil peroksid - sadrţe preparati za negu masne koţe i akni. Isušuje koţu i uništava zaštitni sloj koţe koji je štiti od starenja. Rezultat redovne upotrebe je prerano ostarela koţa. Po ovome svemu smo zaključili da nam je od ove dve grupe, kod npr. šampona potrebna samo prva grupa, a druga je potrebna proizvoĎačima koji zadrţavaju kupce srećnim u njihovoj penastoj mirišljavoj bajci…

Sredstva za ĉišćenje Proizvodi za čišćenje nikako nisu namenjeni direktnom izlaganju koţi, naročito oni agresivni. To se posebno odnosi na sredstva za pranje kupatila, deterdţent za pranje veša te tečnost za pranje stakla. Nošenje rukavica najbolja je zaštita.

Omekšivaĉ za veš Sve je češća alergija na supstance iz omekšivača, a posledice su crveni plikovi i svrab na svim mestima koja prekriva odeća. Stručnjaci savetuju upotrebu omekšivača bez mirisa jer oni retko izazivaju iritaciju koţe. Svi volimo dodir mekanog veša, ali istraţivanja pokazuju da su omekšivači za veš meĎu najtoksičnijim supstancama koje koristimo u domaćinstvu.

Prašak za veš, omekšivači, parfemi, ali i odeća, opasni su po zdravlje. Da zlo bude veće, naša zemlja ne sprovodi analize na rizične supstance koje se nalaze u ovim proizvodima.

U najnovijem istraţivanju, američki stručnjaci naveli su da jedinjenja kao što su acetaldehid i benzen, koji se nalaze u kućnoj hemiji, kod ljudi mogu izazvati hronične glavobolje, napade astme i različite oblike raka. Prema rezultatima istraţivanja prof. Ane Stajnman, stručnjaka za efekte zagaĎenja na Univerzitetu Vašington u Sijetlu, deterdţenti za veš u kombinaciji sa omekšivačima tokom pranja i sušenja oslobaĎaju supstance koje mogu da izazovu kancer.

U vazduhu oko mašine koja pere i suši veš pronaĎeni su acetaldehid i benzen, koje je američka Agencija za zaštitu okoline okarakterisala kao kancerogene. To nije sve, jer je detektovano čak 25 opasnih zagaĎivača vazduha navodi se u istraţivanju.

Prof. Ivana Đujić iz Instituta za hemijska istraţivanja, koja godinama upozorava na štetnost kućne hemije, potvrdila je da se kod nas analize ne sprovode.

Nemamo novca da kupimo ureĎaje, ali ni sirovine koje se koriste za ovakve analize ističe prof. Đujić. Istovremeno, u „Jugoinspektu“, gde se rade analize odeće, rekli su nam da oni nemaju opremu za specifična ispitivanja opasnih hemikalija.

Mi radimo osnovno: sirovinski sastav, kao i ponašanje materijala na visokim temperaturama, tokom peglanja kazali su oni.

Uništavaju jetru, bubrege, pluća...

Vrlo često parfeme čine mešavine otrovnih hemikalija, upozoravaju stručnjaci.

Popis sastojaka često uključuje formaldehid, toluen, metilen-hlorid, benzaldehid i ftalat. Oni štetno utiču na organe za disanje, jetru, bubrege, nervni sistem i reproduktivne organe. Istraţivanja ih povezuju i s neplodnošću i mnogim vrstama raka. Najveću opasnost predstavljaju za bebe i trudnice - objašnjava profesorka Đujić.

Ministarstvo: Ne kontrolišemo, ali poĉećemo

Nadleţni iz Ministarstva zdravlja rekli su za Kurir da ne kontrolišu opasnu hemiju u odeći i prisustvo acetaldehida i benzena u kućnoj hemiji.

Prema vaţećim propisima, mi ne kontrolišemo prisustvo pomenutih supstanci, što ne znači da to nećemo raditi ubuduće. Vaţeći pravilnik se menja objasnili su oni.

PERU, MIRIŠU - TRUJU

Piše:Jelena Matijević Krajem 1970. godine oko dva odsto dece u Srbiji imalo je ekceme i alergije, a 2010. više od 20 odsto - kaţe profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. - Smatra se da su za desetostruki porast ovih oboljenja najodgovornija hemijska sredstva koja se svakodnevno koriste za odrţavanje

lične higijene i čišćenje. Najveći izvor alergena su deterdţenti, takozvani biopraškovi. Sadrţe enzime koji razgraĎuju organske materije pa, istina, poboljšavaju pranje, ali su istovremeno i izvori alergija, jer su svi alergeni po strukturi enzimi. Pokazalo se, naime, da su oni koji koriste ove deterdţente, a rublje ne isperu dobro to jest najmanje dva puta po 20 minuta u mašini, podloţniji ekcemima i alergijama, naročito mališani. Enzimi iz praška tako svakodnevno dodiruju koţu koja postaje osetljiva, počinje da crveni i svrbi, a sa koţe alergija se potom lako prenosi na unutrašnje organe. Naš sagovornik naglašava da deca najpre dobiju ekceme, a oko 50-60 odsto njih potom dobije astmu. - Alergije počinju pranjem dečje garderobe biopraškovima, kupanjem tečnim sapunima, koji su takoĎe deterdţenti i mazanjem beba kremama pripremljenim od “specijalnih ulja” koja sadrţe lipidne, to jest masne alergene. Pojedine dojilje maţu bradavice kremama koje sadrţe suncokretovo ulje, a to je direktan način da deca postanu alergična na namirnice kao što su kikiriki, orah i badem. Osim deterdţenata, tečnih sapuna i različitih krema, po rečima profesora Nestorovića, za povećan broj mališana koji imaju neke alergije odgovorni su i omekšivači i izbeljivači rublja, osveţivači prostorija, mnogobrojna sredstva za uništavanje insekata kao i dezodoransi i parfemi. - Često korišćenje jakih hemijskih sredstava za čišćenje kupatila koja uništavaju većinu mikroorganizama više štete nego što koriste. Mnogo bolja su prirodna sredstva poput sode bikarbone, sirćeta i soli. Zato podrţavam nekadašnju “higijensku hipotezu” koja je pokazala da previše higijene ne čini dobro, jer su neke infekcije, naročito bakterijske neophodne da bi se formirao imunitet. Alergije, astmu i druga “savremena” oboljenja imaju deca koja se čuvaju pod “staklenim zvonom”, sve im se steriliše i pere, a voda prokuvava dok ne napune godinu. Osnovno pravilo dobrog imuniteta je da se mališani ne lišavaju kontakta sa prirodnim alergenima – kaţe dr Nestorović. * DETERDŢENTI sadrţe mnogo hemikalija, a osim toga i boje i parfeme koji su jaki alergeni. Najčešće oboljenje koţe izazvano ovim hemikalijama je hronični kumulativni iritativni kontaktni dermatitis. Javlja se posle neprekidnog korišćenja blagih iritanasa kao što su sapuni i šamponi koji sadrţe supstance označene kao EDTA i BHT. Osip traje nedeljama, mesecima pa i godinama, a koţa je crvena, mnogo svrbi, puca i suva je. * SAPUNI I ŠAMPONI, takoĎe ima sadrţe opasne supstance. Metilizotiazolin se nalazi u takozvanim antibakterijskim sapunima i mnogobrojnim sredstvima za negu, kao i skoro svim poznatim šamponima iako je veoma štetan i truje nerve. Dokazano je da su deca čije su majke za vreme trudnoće koristile ove šampone kasnije imala neke poremećaje razvoja mozga. Parfimisane sapune birajte oprezno, jer je većina ovih mirisa veoma štetna.

Obavezno pročitajte u deklaraciji da li sapun sadrţi izopropil miristat (IPM) ili dipropilen glikol (DPG) koji su kancerogeni to jest supstance koje mogu da izazovu maligne tumore. Izbegavajte šampone sa lauril sulfatom (SLS) i lauter sulfatom (SLES), koji se nalaze i u većini regeneratora za kosu. SLS i SLES stvaraju obilnu penu, ali su vrlo toksični i kancerogeni. Skoro svi šamponi, čak i dečji, sadrţe dioksane koji su poznati karcenogeni. Većina šampona sadrţi i formaldehid koji iritira pluća i oči a dokazani je kancerogen. Bolje kupujte sapune sa prirodnim mirisima lavande, limuna, bosiljka – saveruje prof. Nestorović. * OSVEŢIVAĈI VAZDUHA sadrţe formaldehid, a pojedini i dihlorobenzen koji je vrlo toksičan dok je aerosol koja se, takoĎe, nalazi u osveţivačima, zapaljiv i truje moţdane ćelije. * IZBELJIVAĈI sadrţe hipohlorite koji oštećuju koţu i disajne organe. * DEZODORANSKI I STIKOVI PROTIV ZNOJENJA (ANTIPERSPIRANTI) sadrţe aluminijum. Veruje se da su oni direktni uzročnici raka dojke, jer više od 50 odsto ovih karcinoma nastaje ispod same pazušne jame, gde se nanosi dezodorans, a oko šest odsto su na drugom kraju dojke. Aluminijum zatvara izvodne kanale znojnih ţlezda i sprečava znojenje, jer koţa apsorbuje deo aluminijuma koji je veoma otrovan, kancerogen i uzrokuje oštećenja mozga. * PREPARATI PROTIV MOLJACA sadrţe dihlorobenzen ili naftalin. Obe supstance su toksične, mogu da izazovu glavobolju i da nadraţe koţu, oči i pluća, a ako se dugo udišu, mogu da oštete jetru. KUPUJTE OPREZNO Da bi se u svakodnevnoj upotrebi izbegla sredstva koja sadrţe štetne i opasne supstance profesor Nestorović savetuje da: 1. Na deklaraciji obavezno pročitate koje supstance sadrţi preparat koji nameravate da koristite i izbegavajte one koji sadrţe štetne i kancerogene hemikalije 2. Umesto sredstava protiv znojenja koristite prirodne dezodoranse bez aluminijuma 3. Najbolje je da koristite prirodne i glicerinske sapune, šampone i deterdţente bez parfema, enzima ili izbeljivača 4. Sredstva za higijenu i čišćenje nemojte da koristite ako im je istekao rok upotrebe 5. Ukoliko se alergijska reakcija ubrzo javi isperite mesto na kome je supstanca došla u dodir sa koţom, očima ili sluzokoţom i potraţite pomoć lekara 6. Ako je alergijska reakcija slabija i u početku izaziva samo svrab, pacijenti obično ne prepoznaju da je izazivaju hemikalije iz preparata za higijenu, pa nastavljaju da ih koriste. Tako nastaju promene na koţi koje se teško leče čak i vrlo jakim lekovima. KANCEROGENE SUPSTANCE - Kada kupujete sredstva za higijenu izbegavajte preparate koji sadrţe kancerogene supstance kao što su: EDTA, BHT, izopropil miristat (IPM), dipropilen glikol (DPG), lauril sulfat (SLS), lauter sulfat (SLES), dioksane, formaldehid, dihlorobenzen, aerosoli, hipohlorit, aluminijum i dihlorbenzen – upozorava profesor Nestorović. OPASNI ANTIBIOTICI - Pranje ruku je jedna od najvaţnijih preventivnih mera za sprečavanje bakterijskih infekcija. Ali roditelji često preteraju pa decu odgajaju u gotovo sterilnim uslovima, što moţe da ugrozi razvoj njihovog imuniteta. Deca su sklonija virusnim infekcijama jer se na taj način gradi otpornost organizma. Zaboravlja se da su antibiotici alergeni i da prekomerna upotreba izaziva mnogobrojna oboljenja - upozorava naš sagovornik.

RECEPTI:

MIRIŠLJAVI SAPUN - glicerinski sapun - etarsko ulje po izboru Sapun iseckajte i stavite u vatrostalnu posudu koja je iznad šerpe u kojoj ključa voda. Sapun polako topite na pari i dodajte nakoliko kapi etarskog ulja. Otopljenu smesu razlijte u manje kalupe za kolače ili plastičnu ambalaţu za bombonjere (za male sapune). Ohladite sapune na sobnoj temperaturi i izvadite iz kalupa. REGENERATOR ZA KOSU - pomorandţa - kašika meda - 5 kapi etarskog ulja sandalovine - malo vode Iscedite pomorandţin sok, dodajte med, etarsko ulje, vodu i dobro promešajte. Smesu utrljajte u vlaţnu kosu i posle pet minuta isperite. TOALETNA VODICA - 10 ml čistog apotekarskog alkohola - 10 ml destilovane vode - 25 kapi ulja lavande - 25 kapi ulja pomorandţe - 10 kapi ulja nane Dospite alkohol u vodu i nakapajte etarska ulja. Tečnost uspite u flašicu, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu. Pre upotrebe dobro promućkajte i stavite 1-2 kapi na vrat i sa unutrašnje strane korena šake. KREMA ZA RUKE - 4 kašike kukuruznog brašna - 4 kašike glicerina - 200-250 ml ruţine vodice - 4 kapi etarskog ulja ruţe Pomešajte kukuruzno brašno, glicerin i ruţinu vodicu i kuvajte na pari dok se ne sjedini. Smesu ohladite, pa uz neprekidno mešanje dodajte etarsko ulje. Kremu čuvajte u staklenoj flašici i svakodnevno maţite ruke. RUŢINA VODICA - 2-3 šake očišćenih ruţinih latica - ½ kašike glicerina - 200 – 300 ml provrele vode Latice stavite u vatrostalnu posudu (nikako u metalnu) i prelijte vodom. Pritiskajte ih drvenom varjačom, pa dodajte još malo latica ako ima mesta. Potopljene neka stoje u vodi šest sati. U cediljku stavite čistu gazu, pa kroz nju procedite vodu dobro pritiskajući latice da i iz njih iscedite sav sok. U dobijenu tečnost umešajte glicerin i dobro promešajte. Ruţina vodica se upotrebljava se kao miris, ali i za kolače.

MIRIŠLJAVI PUDER ZA STOPALA - 50 g sode bikarbone - 50 g gustina - 50 g bele gline (kaolina) - 8 kapi etarskog ulja bora Pomešajte sve sastojke i čuvajte u zatvorenoj flašici za puder. Koristite ga po potrebi, naročito ako nosite patike i za vreme treninga, jer će stopala da odrţava suvim i da sprečava neprijatne mirise. NAPOMENA: Osim etarskog ulja bora moţete da koristite i ulja kedra, grejpfruta i ruţinog drveta.

EKO ĈIŠĆENJE Preuzeto sa sajta Alternative za vas

Ţelite li da vaš dom bude čist, a pritom da se ne trujete hemijskim sredstvima za čišćenje? Ţelite li uštedeti novac, a ujedno sačuvati zdravlje vaših bliskih? Rešite se hemijskih sredstava za čišćenje. Čistoću svog doma odrţavajte prirodnim sredstvima, kao što su to radile vaše bake i prabake.

U pauzi izmeĎu vaših omiljenih tv-serija stalno se vrte reklame za sredstva za čišćenje koja bez "imalo vašeg truda" čiste, peru, uklanjaju mrlje, kamenac i neugodne mirise. Domaćice u reklamama tvrde da je dovoljno samo našpricati površinu, ostaviti da odstoji nekoliko minuta i lagano pobrisati krpom.

Pod utiskom viĎenog, odlazite u trgovinu i kupujete reklamirane proizvode koji tako delotvorno čiste. Dolazite kući, špricate i čekate nekoliko minuta kako biste obrisali tretiranu površinu, misleći da ste u tren gotovi s čišćenjem. Posle nekoliko minuta brišete površinu, ali ona je i dalje zamazana, hrĎava, puna kamenca i gljivica. Nakon što ponovite postupak, postane vam jasno da ste naseli na još jednu reklamu. Osim što ste potrošili novac na kupovinu hemijskog preparata, vi i vaši ukućani ste udisali štetne hemikalije, a vaš kućni ljubimac je zaprljao šape, koje će posle polizati.

Zašto koristiti ekološka sredstva za čišćenje

SunĎer s kojom ste pobrisali sredstvo i prljavštinu isprat ćete pod slavinom pa će ostaci hemikalija otići u otpadne vode. Na kraju će korijen neke biljke usisati oneĉišćenu vodu. Ako doĎe do biljke koja je jestiva, postoji mogućnost da je na kraju i pojedete, ne znajući da je zalivena vodom koju ste sami zagadili. Razvojem industrije i masovne proizvodnje, današnji praškasti deterdţenti za rublje i sva sredstva za čišćenje postali su jeftini i široko dostupni pa su ih pune police svake trgovine.

Hemijska sredstva za čišćenje nisu ni ekološko niti zdravstveno prihvatljiva. Aktivne supstance temelje se na fosfatima i sintetskim tenzidima koji izazivaju alergije i nadraţuju koţu, a u većim dozama mogu biti i smrtonosni. Duţim udisanjem raznih kemijskih spojeva riskiramo kancerogeno oboljenje. Uz neposrednu štetu koju nanosimo sebi i svojoj porodici, velika je i ona koju činimo prirodi.

Učinite uslugu sebi i svojim ukućanima i počnite svoj dom odrţavati prirodnim sredstvima, koja ne samo da su zdravija i jeftinija od industrijskih sredstava za čišćenje, već su i dokazano delotvornija.

Napravite svoja sredstva za čišćenje

Proizvesti svoje vlastito, ekološki i zdravstveno prihvatljivo sredstvo za čišćenje vrlo je jednostavno. Potrebno je tek nekoliko jeftinih sastojaka i malo uloţenog vremena i truda.Ovakva sredstva ne samo da su bolja od većine industrijski proizvedenih sredstava, već njihovim korištenjem nećete ugroziti svoje zdravlje ili zagaditi prirodu. Nakon što isprobate neki od ekoloških preparata, više nikad nećete posegnuti za kemijskim sredstvom.

Prirodna sredstva za čišćenje baziraju se na prirodnom sapunu, octu, limunovom soku, glicerinu, boraksu, sodi bikarboni, soli i eteričnim uljima.

Navedeni sastojci dovoljni su da vaš dom i rublje budu blistavo čisti i mirisni.

Eko deterdžent za pranje belog rublja (60-95 stepeni)

Sastojci

mljeveni prirodni sapun (ekstra jak) 800 g soda za pranje (natrijev karbonat) 1000 g boraks (natrijev borat) 1200 g soda bikarbona (natrijev bikarbonat) 50 g 10 – 30 kapi eteričnog ulja po ţelji

Recept je za oko 3 kg deterdţenta.

Odmerite sastojke, stavite ih u veliku posudu te ih temeljito promešajte. Ukapajte miris u smesu i opet dobro promešajte. Gotov deterdţent pohranite u plastičnu posudu s poklopcem ili PVC vrećicu.

Rok trajanja: Minimalno godinu dana, drţite na suvom i hladnom mestu, najbolje zatvoreno kako ne bi ispario miris.

Ekološki prašak za pranje rublja (pri 40-60 stepeni)

Sastojci

mleveni prirodni sapun 1200 g soda za pranje 950 g boraks 800 g soda bikarbona 50 g 10 – 30 kapi eteričnog ulja po ţelji

Recept je za oko 3 kg deterdţenta.

Odmerite sastojke i stavite ih u veću posudu (oko 5 litara) te ih temeljito promešajte. Dodajte miris kapajući ga u smesu i opet dobro promešajte. Gotov deterdţent sipajte u plastičnu posudu s poklopcem ili PVC vrećicu.

Rok trajanja: Minimalno godinu dana, drţite na suvom i hladnom mestu, najbolje zatvoreno (kako ne bi ispario miris)

Eko deterdžent za pranje osetljivog rublja (40 stepeni)

Sastojci

mljeveni prirodni sapun 1200 g soda za pranje 400 g boraks 200 g soda bikarbona 150 g sol za čišćenje 50 g 10 – 30 kapi eteričnog ulja po ţelji

Recept je za oko 2 kg deterdţenta.

Odmerite sastojke, stavite ih u veću posudu te ih dobro promešajte. Dodajte miris i opet dobro promešajte. Gotov deterdţent pohranite u plastičnu posudu s poklopcem ili PVC vrećicu.

Rok trajanja: minimalno godinu dana, drţite na suvom i hladnom mestu, najbolje zatvoreno kako ne bi ispario miris

Omekšivač za rublje

Omekšivač koji napravite sami kod kuće znatno je jeftiniji od kupovnog, ali i zdraviji, budući da sadrţi samo prirodne sastojke.

100 g soda bikarbone 600 ml alkoholnog sirćeta 700 ml destilirane vode eterično ulje po izboru

Pripremite veliku posudu od barem 4 litra, u kojoj ćete pomešati sastojke. U nju naspite sodu bikarbonu i dodajte 100 ml vode. U ovom trenu ne trebate ništa mešati, nego polako počnite nalivati sirće.

Usled dodavanja sirćeta, mešavina će početi ključati, budući da će doći do hemijske reakcije izmeĎu sirćeta i sode bikarbone. Pustite mešavinu da ključa nekoliko minuta, kako bi se soda uspješno otopila. Nakon toga dodajte ostatak vode, što će zaustaviti ključanje. Tek tada počnite mešati kako biste dobili homogenu tekućinu.

U ovom trenutku moţete dodati eterično ulje po ţelji. Ako je reč o kupovnim uljima, koja su uglavnom razreĎena, moţete dodati 10-15 kapi, no ako se radi o čistom eteričnom ulju, onda će pet kapi biti više nego dovoljno.

Na kraju izaberite posudu s čepom u koju ţelite odloţiti gotov proizvod.

Koristite ovaj omekšivač kao i svaki drugi - prilikom pranja dodajte otprilike jednu čašicu u odeljak za omekšivač.

Eko sredstvo za pranje stakla

Sastojci

10 g mlevenog prirodnog sapuna (ekstra jakog) 500 ml destilirane vode 150 ml alkohola za čišćenje 100 ml alkoholnog belog sirćeta eterično ulje

Recept je za oko 750 ml deterdţenta.

Točno izmjerite potrebne komponente. Zagrijte vodu na 80 stupnjeva te uspite mljeveni sapun. Lagano mešajte sapun dok se ne otopi.

Kad je sapun potpuno otopljen u vodi dodajte ostale sastojke uz lagano mešanje. Ako vam se sav sapun nije potpuno rastopio, masu moţete profiltrirati kroz ţičanu cedaljku.

Gotovo sredstvo sipajte u plastičnu bocu s raspršivačem

Rok trajanja: Minimalno godinu dana.

Osveživač prostora

Sastojci

etilni alkohol 200 ml destilirana voda 300 ml eterično ulje limuna 8 ml eterično ulje mandarina 6 ml

Recept je za oko 500 ml osveţivača.

Precizno izmerite potrebne komponente. Eterična ulja pomešajte s alkoholom, pa dodajte ostale supstance. Gotov osvjeţivač prostora sipajte u bocu s raspršivačem.

Eterična ulja neće se u potpunosti otopiti, pa je prije svake upotrebe potrebno protresti bocu. Ne preporučuje se tretiranje tkanina i osetljivih površina.

Rok trajanja: neograničen

Sredstvo za uklanjanje kamenca i gljivica

Sastojci

alkoholno belo sirće 250 ml destilirana voda 200 ml boraks 50 g etilni alkohol 50 ml eterično ulje eukaliptusa 10 ml

Recept je za oko 500 ml sredstva.

Precizno izmerite potrebne komponente. Eterično ulje pomiješajte s alkoholom.Vodu zagrejte do ključanja, uklonite s izvora toplote pa uz mešanje dodajte boraks. Kada se masa boraksa ohladi, dodajte alkohol s eteričnim uljem i na kraju sirće. Dobro promešajte i sipajte u bocu s raspršivačem.

Pre svake upotrebe potrebno je protresti bocu. Sredstvo je idealno za tretiranje keramičkih i emajliranih površina te hromiranih kupatilskih armatura, a moţe se koristiti i za staklene i plastične površine u kupaonici ili toaletu.

Rok trajanja: neograničen

Uputstvo za upotrebu: ţeljenu površinu tretirajte sredstvom, ostavite da deluje 10-20 minuta. Prebrišite vlaţnom krpom. Za površine koje su obrasle kamencem ili gljivicama ponovite postupak 2-3 puta.

Sredstvo za čišćenje WC-a

Sastojci

100 g boraksa 100 ml alkoholnog sirćeta limunska kiselina 500 ml destilirane vode

Svi znamo koliko muke moţe zadati prljava WC školjka pa koristimo snaţne hemikalije kako bismo se rešili nečistoća, bakterija i kamenca, ne znajući da sami moţemo napraviti ekološki prihvatljivije sredstvo za čišćenje.

Potrebni su nam samo boraks, sirće ili vrhom puna kašika limunske kiseline te pola litre vode. Sastojke dobro promešajte, stavite u bocu s prskalicom i dobro protresite sadrţaj.

Kako biste dobro očistili školjku, trebate je temeljito našpricati napravljenim pripravkom i ostaviti da djeluje 15-20 minuta. Nakon tog vremena istrljajte školjku četkom kako biste odstranili nečistoće.

Univerzalno sredstvo za čišćenje podova

Sastojci

1 kašika ribanog prirodnog sapuna 950 ml srebrne vode, moţe i destilirane 2 kašike boraksa 1 kašičica limunske kiseline

Zagrejte vodu, polagano dodajte sapun uz mešanje dok se ne otopi. Nakon toga dodajte i ostale sastojke. Dobiveno sredstvo čuvajte u staklenoj ili plastičnoj boci.

U kantu punu tople vode dodajte 3 kašike ovog sredstva i prebrišite pod. Nije potrebno naknadno ispiranje.

Tekuće sredstvo za čišćenje pećnica i štednjaka

Sastojci

3 velike ţlice boraksa 1/4 šalice octa 1/8 šalice prirodnog mljevenog sapuna otopljenog u vodi 2 šalice srebrne vode, moţe i destilirane soda bikarbona (ne dodaje se mješavini) sol za čišćenje

Pomešajte boraks, sirće, otopljeni sapun i vodu u boci s prskalicom. Dobro protresite sadrţaj, kako bi se sastojci kvalitetno izmešali.

Obilno našpricajte pećnicu mešavinom i potom ju posipajte sodom bikarbonom i soli za čišćenje. Nakon toga sodu bikarbonu pošpricajte dobivenim sredstvom za čišćenje. Ostavite tako tretiranu pećnicu nekoliko sati ili preko noći.

Ostatke sredstva za čišćenje uklonite krpom i prebrišite pećnicu sunĎerom natopljenom vrućom otopinom sapuna i vode.

Deterdžent za ručno pranje posuđa

Sastojci

100 g ribanog sapuna 1/2 šoljice sode bikarbone 1/4 šoljice sode za pranje 1/2 kašičice limunske kiseline eterično ulje po izboru 5 ml destilirana voda 1-1,5 l

Stavite ribani sapun u lonac i dodajte malo više od jedne šoljice vode. Stavite grejati na šporet i mešajte dok se sapun ne rastopi. Maknite s plamena, dodajte ostale sastojke i mešajte dok ne dobijete homogenu smesu.

Kada se mješavina ohladi, ulijte je u odgovarajuću ambalaţu. Gotov proizvod koristite kao svaki drugi deterdţent za ručno pranje posuĎa.

Ovaj ekološki deterdţent se ne pjeni jako kao industrijski, no vrlo efikasno pere.

Odstranjivanje mrlja

Boraks će vam pomoći da se rešite ruţnih mrlja na tepihu koje često imaju neprijatan miris. Pre nanošenja boraksa, obavezno napravite test na maloj površini tepiha, da biste bili sigurni da vam tepih neće izgubiti boju.

Mrlje od vina i alkohola uklonite mješavinom pola šoljice boraksa u 500 ml vruće vode.

SunĎerom nanesite rastvor na mrlju, pustite da deluje pola sata i zatim operite mrlju šamponom. Najbolje ćete rezultate postići ako je mrlja sveţa.

Mrlje od krvi najlakše ćete ukloniti namakanjem u hladnoj vodi ili pasti od gustina i vode.

Mrlje od kafe ili čaja namačite u limunovom soku.

Masne mrlje na odeći uklonite tako da sveţu mrlju pospete običnim puderom. Nakon toga, uobičajeno operite u veš mašini.

Mrlje od paradajza uklonit ćete pastom od boraksa i vode.

Gde nabaviti potrebne sastojke

Sodu za pranje moţete kupiti u trgovini. Pronaći ćete je na policama s sredstvima za pranje rublja.

Boraks moţete kupiti u apoteci.

Limunsku kiselinu i destiliranu vodu moţete nabaviti u svakom supermarketu.

Eko sapun moţete kupiti u biljnim drogerijama.

Mere opreza: kod izrade sopstvenih sredstva za čišćenje pridrţavajte se mera opreza naznačenih na ambalaţi komponenti.