POLJOPRIVREDNA LITERATURAGLAVNI UREDNIK BIBUOTEKESRBOUUB
MILOEVICdipl. in.UREDNIKMrVLADISLAV POLAK.---Dr
ANDORKOSOGAJENJEGLJIVE""BUKOVACEII DOPUNJENOIZDANJENOLIT .
BEOGRADRREDGOVORSredinom1981. godineprocitaosam jedan
clanakogaje-nju bukovace.Pokuao sam kod nasnabaviti
opirnijuliteratu-ru, ali nisamuspeo,
osimponekolikostranicauknjigama ogljivama. Nakonupornog traenja,
uspeo samnaci knjigu ogajenju bukovace uNR Madarskoj i uZapadnoj
Nemackoj.Krajem1981. godine poceosam gajiti bukovacui proizvo-diti
miceliju za licnepotrebe, jer tadakodnas nigde senijemoglonabaviti
ni semebukovace. Tokom1983. usubotickojnedeljnoj
reviji7NAPobjaviosamnizclanaka namadar-skomjeziku ogajenju
bukovace. Zainteresovanimcitaocimabila jeobezbedenamicelija,
pasumogli paralelnosaobjavlji-vanjemclanaka obaviti sve potrebne
poslove oko gajenja.Citaocisu poslereferisali o
svojimuspesimaiproblemimaga~jenja. Na svakopostavljeno pitanje
detaljno samodgovarao.Zacitaocesamproizvodio i slaomiceliju.
Izpostavljenih pi-tanjasamuvideodai ovaopirna
serijaclanakanijebilado-voljnadaproizvodaci bukovace, tokomgajenja,
dobijuodgo-vorenasva pitanjaiz prakse. Akcija jebilavrlo
uspenaitadasamodlucio dasveokouzgoja bukovace opirnije napiem.Tako
se rodila idejao knjizi iz te oblasti. .Umeduvremenu
samdaljegajiogljiveusvevecemobi-mu. Postao samipravi, strastveni
sakupljacgljivauprirodi.1984. godine stekaosamnaFakultetu
zahortikulturu u Bu-dimpeti diplomu poznavaoca gljiva, (ekspert
zagljive). To-kom1984. godineobiaosam uNR Madarskoj skorosve
insti-tute, kombinate, zadruge, kojise
baveproizvodnjommicelijeigljive. Nadamse da ceova
knjigadelimicnoispunitiprazninu5kojapostojikodnasuliteraturi o
gajenjubukovace. Knjigasezasniva prvenstvenona literaturio
bukovaciuNR Madarskoj.Madarska gljivarska kolaje poznata u
celomsvetu. Iz-medudvasvetskarataMadarska je
zauzimalatrecepacetvrtomesto ugajenjuampinjona. Posle
drugogsvetskograta, une-dostatku kapitala, gajenje ampinjona se
dalje nije razvijaloistim tempom kao u
zapadnoevropskimzemljama.Odezdesetihgodina,
sauvodenjemnovihtehnologija ugajenju.gljiva, sa dinamicnimrazvitkom
gajenja bukovace,Madarskaje mnogodoprinela razvitku evropskog i
svetskoggljivarstva. U gajenju bukovacedanas onase nalazisasvim
bli-zuvrha uEvropi. Oktobra1984. u Budimpeti jeodranSvet-ski
simpozij o gajenju ampinjonai bukovace.Opirnosam pisaoi
oproizvodnji micelije,jerjebezkva-litetnogijeftinog reprodukcionog
materijala nemoguce gajitibukovacu.Namerno samskratio obimknjige sa
ciljemda citaocupruimosnovnoznanje ogajenjubukovace, koje ce mu
po-moci da pocne gajenje na malo, a kasnijepo potrebi, i
uvecemobimu. Nadamse dace ovaknjiicadoprineti napretkuproiz-vodnje
bukovace.Gajenje bukovace jenova,
perspektivnagranapoljoprivre-deiunas. Dokraja stolecanajverovatnije
ceucelomsvetudobiti ogromne razmere. Pojapanskim strucnjacima,
svakazemlja moeproizvesti velikukolicinu hrane pomocu
buko-vacenapoljoprivrednimotpadnimmaterijalima, apomocu
tecetvorodimenzionalne poljoprivrede gotovodaudvostruci sa-danji
obim proizvodnjehrane.Nakraju, elimdasezahvalimsvimakoji
susvojompo-moci isavetimadoprineli pisanjuoveknjige. Madaje
nemo-gucenabrojati svemojesaradnike, ipakbihistakaonekolikoimena:
KatalinVerma, AnaCsipaPeter, Lenke Cseh, HonaCseh, Jozsef
BahizsPiri, Istvan Berta, Ferenc Jakus, IstvanSzekeres,
AttilaKovacs, Istyan Balazs,JanosVirag, a zasave-te na
poboljanjuteksta posebno se zahvaljujemrecenzentimaimrVladislavu
Polaku uredroku NaZira.6-SVET GLJIVANa naoj planeti covekpoznaje
vie od 109.000 vrsta gljiva.Verovatnoje daje ovaj broj jo mnogo
veci. Covek moe golimokomrazlikovati oko2.500 vrsta, aostalevrste
sumikroskopskihvelicina. Meduvidljive(razvijenije)
gljivespadaibukovaca. Potobukovaca pripada svetu gljiva,
smatramneophodnim da ukratkoupoznam citaocesa timsvetom, kakobio
samoj tojgljivi dobilipot-punijusliku. .Odpocetka ivotana zem1ji
svugdese javljajui gljivekojei de-lujunatoktogivota. Bez njihne bi
ninastao, a nebiseneodraona zemlji.Nekevrstegljivasuveomatetne.
Prouzrokuju oboljenjagaje-nihi negajenihbiljaka, znatnQ smanjuju,
aponekad caki potpunounitavajuprinose (grode, penica, duvan,
kukuruz itd). Godinjeunaimumamaparazitne gljive prouzrokuju
tetuodvie stotinamiliona dinara.Medu domacimivotinjama one mogu
prouzrokovati bolesti,takodei kodcoveka mogu prouzrokovati
raznaoboljenja.Vecr1ekolikohiljada godinacovekredovnoskupljai
upotreblja-vavelike(razvijene) gljive, zaIshranu. Otrovnegljive,
slucajnodo-spelemedu jestive, uzroksumnogihtrovanja, paismrti.
Gljivesuvrlokorisneza coveka. U poslednjimdecenijamaiz godineu
godinuraste im.znacaj upoljoprivredLuindustriji, umedicini.
Danassta-novnitvosvetagodinjetroi yiemi1iona tona jestivih gljiva.
Naj-veci deoovekolicine seposeBnogaji (ampinjoni, bukovaca
itd).Zbogvisokogsadrajabelanceyina, gajenje pecurke
jevrloznacajnozaishranucoveka. .Svetska proizvodnja lekovaje
nezamisliva bez mikroskopskihgljiva. Uogromnimistraivackimcentrima,
uvelikimkolicinama,stalnose proizvodenove vrstegljiva. U
tevrsteuglavnomse ubraja-7juplesni. Iznjih je izdvojen, naprimer,
penicilin, aimnogi drugiantibiotici. Samo je penicilinposlednjih
decenija spasaoivote mi-lionaljudi. Pomocugljiva hemijskaindustrija
proizvede uvelikimkolicinamalimunsku kiselinu, druge organske
kiseline, enzime. Izdana udannovijegraneindustrijekoristeradgljiva;
bezgljivakva-snicane bismomogliimati pivai vina,a ni hlebana
stolu.Nazemlji, gljiverazgradujuorganskematerijeuginulih biljakai
ivotinja i pretvaraju ih u neorganske materije. To znaci
dasprecavaju stalno nagomilavanje organskih materija i time
omo-gucavajuodravanje ivotanazemlji. Akobi seorganske
materijestalnonagomilavale, ivot bi nazemlji brzoprestao. Svet
gljivajevrlobogat oblicima. Velicina jednocelijske gljive je
mikronskaep, =hiljaditi deomilimetra) dokplodno
telonekihviihgljivamoe da dostignevelicinudo 50cm.Telojednocelijske
gljiveje golimokomnevidljivo - onojesacinjenood jedne celije,
ilivlakna(hifa). Jednocelijske gljive (za-jednosa bakterijama)
moemopronaci svugdegdeserazgraduje
or-ganskamaterija.Onesunajmasovnije zastupljene utlu i beznjihnebi
bilonazemljiobradivog(plodnog)zemljita, humusa.Teloviihgljivase
sastoji odmnogocelijskihvlakanakojastva-rajusplet.
SplethiCa(vlakana) jetelogljive(micelija=vegetativnotelo) vidise
cestona povrini hranljivepodlogeuoblikubelogvata-stogspleta.
Naprimer, kodbukovacenaslami vidljivi beli spletjemicelija, to jest
telogljivebukovace. Na plesnivomhlebuzelenislojjetelo zelene
plesni.Kod viih gljiva (na viemstepenu razvitka) vegetativno
telogljivastvaraposebnaoplodnatelakojasluesamozarazmnoava-nje.Uplodnimtelimastvarajusesporenamilijarde.
Plodnatelasurazlicitihoblikakodraznihgljiva.
Gljivekojecoveksakupiupriro-di i.kojekoristi
uishraninisu.celegljive, negosamo plodnatela(or-gani
zarazmnoavanje)vegetativnihtela. Vegetativnotelo
jeuzem-lji(nasupstratu- podlozi) i moeimati raznevelicine,
toselakomoe videti ako se malo razmaknesuvo liceu
umi.Usvakodnevnomivotuplodnatela jedne
gljivenazivamoglji-vom.Kodgajenja bukovace uplasticnimdakovima,
supstrat, kojiproraste seme gljive u vidu belicaste mase, jeste
vegetativno telo(micelija)bukovace. Tokomgajenja, kadsena povrini
dakovapo-javeplodna tela, to u praksizovemogljivebukovace.8-- - --
- -BUKOVACAKAONAMIRNICABukovaca spada u Basidiomycete, porodica
Agaricaceae, rodPleurotus.Unaimlistopadnimumamana topoli, vrbi,
bukvi, brezi, hra-stu, grabu, jovi, jasenu, dudu, pa caki
navockamaitd., uglavnomujesenjem periodu dosta cesto se moe naci
gljiva bukovaca. Naivomdrvetu senalazi retko, aakose javlja
tojeznakda je drvozbognecega oslabilo.Klobukgljive je
upocetkukonveksan(okrugao), a tokomrastapostepenopostajepljosnat.
Strucak je retkosmetennasredini klo-buka.
Plodnatelasuuglavnomrasporedena u grozdovima, i tadaseklobuci
nalaze jedaniznad drugog, slicnokao crepovi nakrovu. Bo-ja kape moe
biti tamnosivkasta, sivkastoplava, sivkastomrka,mrkoplava, ponekadi
kremboje, akasnijepostajesvebleda. Pro-mer klobukaje uproseku
8-15cm, ali moedadostigne i 35cm.Strucakje obicno dugacak 1-2cm,
mada, u nedostatku dovoljnosvetlosti, moe dostici i 30
cm.Lameleispodkapesubelekaotosuisporenanjima.
Akosezrelabukovacaneskinenavreme, ispusticesporekojecesena
do-njimklobucimapojaviti uvidufine bele praine. U klobukumeso
jenajdebljeokostrucka, dokse premarubupostepenoistanjuje. Mesoje
belo, prijatnog mirisa iukusa. Caki
usirovomstanjugljivajevrloukusna.Plodno telo bukovace se sastoji od
hifa (vlakana), slicnokaovegetativnotelogljive.
Ustruckubifesuparalelno ivrlogustopostavljenejedna
poreddrugezbogcega jestrucakcvrci od klobu-ka.Pohranljivoj
vrednosti, bukovaca kaonamirnica, zauzimame-stoizmedu povrcai mesa,
ali jebliamesu.9ZimskabukQvaca sadri 85%vode (govedemeso72%,
gljivaampinjon89 %),a
toznacidamedugajenimpecurkamaonasadrinajveciprocenat
suvematerijeusebi. Znacaj sadrajavodeunekojhrani je sekundaran, jer
zavremekuvanjaiznamirnicesadostavo-de(meso; povrce, gljive)
viakceispariti. Gotovalruvana jela odpecuraka
sadreotprilikeistukolicinu vode kao i druga jela.Od15% suve
materijekoje sadrizimska bukovacaoko 50%subelancevine.
Meduvrstamabukovacenajveci procenat belancevinaimineralnih soli
sadri zimska vrsta. Belancevine cini kompletanaminokiselinski
sastavkoji je slican sastavu aminokiseline mesa.Sadraj masnoca, i
ugljenihhidrata jeneznatan. Kilogrambukovacesadri oko2000KJ
(oko500kalorija), toje jednako kalorijama200 g hleba, ili 250
govedegmesa. Sa aspektasavremeneisl1faneni-skokaloricnost
bukovacese posebnoceni jer vecinaostalihnamirni-ca obiluje
kalorijama.Madabukovacasadri neznatnukolicinuulja, ono jeipakveo-ma
znacajno zato to jesastavljenood etericnihulja. Ona
dajuspeci-ficnuaromugljivi, a
uelucupovecavajulucenjeeludacnihsoko-va, i stimpovecavaju apetit.
Gljivamoe da slui i kaoprijatanzacin(narocitouoblikupraka), kojise
dodaje jelima. Praksa jedo-kazaladaljubitelji dobrih .jela,
akojednomstavenasvoj jelovnikbukovacu, postajustalni njeni
potroaci.Bukovaci nenedostajuni vitamini. Sadri znatniju
kolicinuDvitamina, koga, inace, nema u povrcu, alisenjomene
moednevnapotrebatogvitamina sasvimobezbediti.Osim toga bukovaca
sadri znatnukolicinumineralnih soU,dostakitina, hemicelulozai
celuloza. Vlaknagljivedelujupovoljnona rad creva povecavajuci
motilitet, tepostaje ritmicniji
njihovrad.Uposlednjevremeugljivamasepronalazi
svevielekovitihizatitnih materija protiv pojedinih bolesti. Tako
npr. bukovaca iampinjoni zatitnodelujuprotiv uzrocnika tuberkuloze,
tifusa, pacaki protivzlocudnihtumora(rak). UFrancuskoj, uJapanu,
upo-drucjugdese na velikogajeampinjonii bukovaca, znatnomanje
seumire odraka negoupodrucjima gdeseonenegaje i gde je po-tronja
gljiva znatnonia. Naucna istraivanja materije izsastavagljivekoja
deluje protivraka jeutoku, aU, zasada, jonijeutvrdenokoja materija
ili grupa hemijskihjedinjenja ispoljava ovakvo
dej-stvo.10UJapanugljivashiitake(porodicabukovaca,
rodlentinus)kojajeuhemijskomsastavuveoma slicnabukovaci,
sniavaholesterinukrvi. OdnjeJapanci prave veomapopularan
iosveavajuci napitak.podimenom Siitake-kola.Uzemljama sa savremenom
ishranom, gde se smanjuje po-tronja ugljeninhidrata i mesa, prelazi
senavecupotronju voca,povrca, gljiva (SAD, Zapadna Nemacka,
Nizozemska, Francuska,Japan itd).,UZapadnoj Nemackoj 1978. god.
potronja gljive poglavi stanovnika bila je 2,5kg(uglavnomampinjoni,
bukovaca), adanasuovoj zemlji se proizvede najviegljiva. Osimtoga,
(vieod150.000tona) uEvropi sesakuplja
velikakolicinagljivauprirodi(vieod 50.000 tona)i najviese uvozi od
gajenihpecuraka(vieod50.000tona).Kodnaspotronja gljivapoglavi
stanovnikanedostigne ni0,1kg, jer segljive malogaje(ispod2000tona),
ani uprirodi seneskupljajuorganizovano.Po potronji se
nalazimosasvimna dnuevropskelestvice.Ukratko, bukovacaje, kaohrana,
vrlokvalitetna sirovina zbogvisokogsadrajabelancevina,
niskekaloricnosti, zacinskogsvojstvai zbogvisokogsadrajavlakana,
niskekaloricnosti. Na taj nacin tre-ba jeuvrstiti u
jelovnikprotivgojaznosti.Svajela koja seprave odmesamogusenapraviti
i odbuko-vace, zato bukovaca nije samo izvanredan dodatak i zacin,
vecodlicnoposlui i kao glavno jelo.. ZNACAJ GAJENJA BUKOVACE
UNAOJPOLJOPRIVREDISvugde u svetu u dananje vreme pridaje se sve
veci znacajishrani stanovnitva. Broj stanovnika stalnoraste,
apovrina obra-divihzemljitasesmanjuje. Kakoizbecigladovanje nanaoj
plane-ti? Kakodo2000. godine obezbediti ishranujo nekoliko
mi1ionaljudi?Odgovorje vecstigaoiz Japana. Profesor
OdairaKeikicijesa-optiosvojuzamisaoomogucemreenju. Ponjemunazvana,
cetvo-rodimenzionalna poljoprivreda unekimzemljama vecje
uvelikojmeri zamenila klasicnu poljoprivredu, izazvavi pravu
revolucijuu proizvodnji hrane.11ta je ustvari
tacetvorodimenzionalna poljoprivreda? Svi po-ljoprivredni otpadni
materijali, koji danasneiskoriceni propadaju,neadekvatno se
koriste, i zagaduju sredinu. Njih treba iskoristiti,vratiti
ihuprirodnokruenjematerije. Utomprocesuproizvodi seza covekai za
ivotinjeodgovarajucahrana. Inace
jevrloslicanpri-rodnomkruenjumaterijauekosistemu. Tokomciklusa,
koji sesa-stoji od 20-30faza, dobijeni produkti su
pogodnizaiskoricavanjeupoljoprivredi, kao i u ljudskojishrani.
,UJapanu vecpostoji vie stotina gazdinstava koja na vie od100
hektaraproizvode iskljucivoodpoljoprivrednih
otpadnihmate-rijala(slama)gljive, stocnuhranu, govedemeso,
pilecemeso, ribe,nutrijeitd.Ne uputajuci se udetalje,
samocuukratkoopisati ovajciklus,jer celi proces pocinje
sagajenjembukovace. Slamaseisecka, na-vlai, pasterizuje
iinokuliemicelijombukovace. Proizvedene glji-ve susporedni
proizvod, a glavni proizvodjemicelijomobraslasla-ma. Oko 20%teine
vlaneslame jeukupanprinosu gljivama.Nakonzavretka gajenjabukovace,
micelijomobraslaslamasekoristi zastocnu hranu i tosamozdravi
blokovi, dok sezaraeniblokovikompostuju.Micelijabukovacekao
stocnahrana. Stoka odcisteslamemoedaiskoristi samo30%, apreostalih
70%nemoedavari. Micelijabukovace delimicno razgraduje slamu, a
micelijomobraslu slamustoka moe daiskoristi i do80 %!Zdravi blokovi
seosue, sameljui usrazmeri 1:1
meajusaso-jinimbranomilidrugomstocnomhranom. Od
tonesuveslameto-komgajenja dobije se oko 300-400 kg gljiva i oko
600-700 kgstocnehrane.Jedno japansko cetvorodimenzionalno
gazdinstvo mora imatibar 100 hektarazemljitadabi bilorentabi1no.
Zgrade i objekti sunapovrini od1hektara. Naoko90hektaragaji
sepirinac i na9hektara soja. Slama od pirinca (hemijski sastav
slican sastavupenicneslame) koristi se za gajenje
bukovace.Ispodstokestavlja sesloj od 10cmpiljevine da upijeizmet
imokracu, tostoka nogamatokomdvenedeljedobro izmea, zatimsestavi
novi sloj ispodivotinja. ubrivosekompostuje.
Nakom-postusegajegliste.
Odrasleglisteseposleizvesnogvremenaodva-jaju, sue, meljui
timbranomsehrane ribeli vetackomjezeru,koje jeu sastavu gazdinstva.
.12---Dubrivomsamalim glistamai jajacima glistaprekrije sezem-lja
uslojuod15-20 cm. Zatimpokrije folijomispodkoje seputajupilici.
Zapilicesu glisteizvanrednahranazbogveoma
visokogpro-centabelancevina. Pi1ici se mogunedeljama
njimahranitibez dodat-ka drugehrane.Japanci takoproizvode
vrlojeftino pilecemeso. Pilicima i
ri-bljimiznutricamahranesenutrije. Uginulastoka, pilici itd.
sameljusei izmeaj,.. sa dubrivomi kompostuju. Na
timgazdinstvimaproiz-vodise takoiizvanrednodubrivo, kompost, cimese
dubri obradivazemlja. Obradivepovrine poboljavajusekompostom,
aodvikakompostai humusadobijajuse noveplodnepovrinetakotose
nji-meuslojuod1,5m, prekrivajuneplodnepovrine i
zatimredovnoobraduju.Dakle, sve navedeno, gljive, meso, pilece
meso, riblje mesoitd. prakticnosuproizvedeni odslame.
Krajnjiprodukt, prvoklasnodubrivo(kompost, humus), vrlo jeznacajan,
jer znatnosmanjujeko-ricenjevetackihdubriva, i
omogucavastvaranjenovihpovrinazaobradivanje.Ova japanska
gazdinstvaradesa tolikoprofita, dasevecdrugegodinepoosnivanjusvi
trokovi izgradnje isplacuju.
Aposlecetirigodineradaimajutolikokapitaladamoguizgraditi
jojednoslicno(cetvorodimenzionalno) gazdinstvo.Poprofesoru
OdeiruKeikiciju, proizvodnja hranesvakezemljese moeudvostruciti ako
seotpadni poljoprivredni materijali koristeza proizvodnjuhranena
vecopisaniili slicannacin.Kakvesunaemogucnosti?Samo
kadbismoiskoristili otpadnepoljoprivredne materijale kojima
svakegodine raspolaemo, moglibismoproizvesti
vieod4milionatonabukovace, jer godinjeima-mo vieodla
milionatonaslame, kukuruzovineitd.Naalost,
kodnassebukovacaproizvodi
samouvrlomalim,skoroneznatnimkolicinama(znatnoispod 500tona). Ko
kod nas ga-ji bukovacu?Uglavnom, ugajenjesu se upustili samo
pojedinci kojiseneplaedaprimenenoveidejeupraksi i
eledasvojeslobodnovremeunosnoiskoristedabi obogatili
svojuishranunovomnamir-nicom. Na alost, drutveni sektor
poljoprivrede pokazuje vrloskromnoili nikakvointeresovanjeza
gajenje. Pogodnesirovineima-mouizobilju, atakode
ineiskoricel'pprostorije, podrume, tunele,rudnike itd.
Sarelativnomalimulaganjima moglobi sekrenuti iuvecuproizvodnju,
pogotovotoinostranstvoradokupujebukovaceuvelikimkolicinama.13tasprecavabri
razvitakproizvodnje bukovaceunaoj zemljikad jevec neke zemlje
proizvodena desetinehiljadatona?ematski pregledgajenja
bukovaceUSITNJENJE SUPSTRATA1VLA2ENJl TERMI CKAOBRADAINOKULACIJA
(UNOSENJE MICELlJE U1INKUBACIJA1SUPSTRAT)(', LJ
IVEPRVIPLODOVIFRUKTIFIKACIJA(pLODNI PERIOD)POSLE3- 6NEDELJA,fEO
CIKLUSr,AJENJA TRAJE2-4 MESECAISTROSENI S UP STR AT/lSTROSENi\
HICELlJA)~STAJSKO OJUBR IVO STOCNA HRANA!!ICELlJA .GAJENJE GLlSTA
~RANAZASVINJE."UTRIJE. ZECEVE ITD. r,AJENJE PIL!~APROIZVODNJ'.
HU'1:rSA1) Decenijamane postoji zakonni propisi oskupljanju,
gajenjui prometugljivai micelije.2) Broj
strucnjakazaindustrijskuproizvodnjugljiva jevrloma-li, jer kodnas
jo nijeorganizovano obrazovanje strucnjaka ovogsmerana nivou vie
koleili fakulteta.14----3) Bez micelije niko ne moe proizvesti
gljivu, a na naemtritu nje nema udovoljnoj kolicini. Uvozi sesamo
seme gljiveampinjona. Nijedna naa ustanova ili laboratorija do
danas neproizvodi industrijski miceliju. Neki instituti, koji
eksperimentiukodnas samicelijemi sa gajenjembukovace, putajuu
promet samomalekolicine. Brojprivatnihproizvodacasemena,
kojiprekooglasapouzecemprodajuseme, manji jeoddeset. Skorosvi
radeiz entuzi-jazma, izvelikeljubavipremagljivi, iliradi
dopunskezarade. Nji-hovi kapaciteti suvrloskromni, pa,
uprosekuproizvedu50-200li-tarasemena.4)Nedostajeliteratura, iakose
uposlednjevremenetoi pieobukovaci i njenomgajenjuusvimknjigamao
gljivama, alisve toni-jedovoljno. Nadamse dace ova
knjiicadoneklepopuniti ovu praz-ninu.Kodnasima ,kvalitetne
sirovineuogromnimkolicinamazauz-goj bukovace. G1jiva brzorazgraduje
poljoprivredne otpadnemate-rijale. Od
danainokulacijedoberbeprvihgrozdovagljivaprodesa-mo21-30dana!
Uprvoj berbi, sa 100 kgvlanepodloge(4-5balaslame), moeseubrati
8-12kggljiva, odnosno8-12%. Toznaci
dasezavrlokratkovrememoeproizvesti velikakolicinahrane! Ima-mo li
neku biljku ili ivotinju koju posle 3-4 nedelje
hranjenjamoemokoristiti za ishranu? Gljivasemoegajiti celegodine.
SaKRUENJEMATERUAUVErACKOM EKOSISTEMU1. PIRINCANASLAMA2.
STERILIZACUA3.INOKULACUAPODLOGE4.GAJENJABUKOVACE5.PILJEVINA6.RAZGRADNJAPIRINCANESLAME7.STOCNAISHRANA8.
PROIZVODNJADUBRETA9. i10. KOMPOSTIRANJEUGINULIHIVOTINJAII.
GAJENJEGUSTA12, GAJENJERIBA13. ODVAJANJEHUMUSAGUSTA14.
PREOSTALODUBRE15. i 16. TOVPlUCA17.
DUBRIVOOBOGACENOPILECIMIZMETOM18. RIBLJIIZMETI19.
ODNOENJEDUBRIVANAPLODNAZEMLJiTA20. LJUDI KAO RADNICII
POTROACiHRANEUKRUNOMPROCESU15100 kgvlaneslameuvienavrata
moeseubrati 15-25kggljivatokom dvameseca.Cenabukovaceje slicnaceni
mesa. Akolitra micelije(akoseuzmeveca kolicina)kota trecinucene
kilogramagljiva, i ako se do-bijesamo10%ploda(loi uslovi), i
ondasemoeocekivati udvo-strucenje uloenihpara.Racunica
uindustrijskomnivouproizvodnje sasvimdrukcije iz-gleda jer se
znatnomanjemicelijakoristi zainokulacijupodloge(2--6na
100kgvlanepodloge). Vano je napomenuti daumnogimzemljama,gde se na
velikogaji bukovaca,ova delatnost se ne opo-rezuje.Hteli mi iline,
preili kasnije, bicemoprinudeni dasebavimogajenjem gljiva, jer seiz
godineu godinupovecavabroj stanovnika,dokseobradivepovrine
stalnosmanjuju. Nadrugoj strani, sapo-vecan.jemstandarda
stanovnikasveje vecapotranja gljiva kaotosubukovacaiampinjoni.
Takode, nebitrebalo ispustiti izvidanimogucnostiizvoza na
stranotrite.DALI SUGLJIVE BILJKEU svakodnevnomivotuskorosvi misleda
sugljivebiljke, iod100 upitanih99 bi odgovorilona to
pitanjepotvrdno.Dugovremena, skorodosedamdesetihgodina, inauka
jeubra-jalagljivemedubiljke.
Istraivanjatokomposlednjihdecenijaomo-gucilasutemeljnije
upoznavanje njihovogsveta. Ispostavilo sedapostoji bitnarazlika
izmedugljivaibiljakaugradi celija, unacinuishranei urazmnoavanju.
Danasgljiveviene smatramobiljkama,vec gljive, poredbiljnogi
ivotinjskogsveta predstavljaju treci veli-ki svet carstva
ivota.IshranagljivaNajverovatnijejo prehiljadumilionagodina,
upraokeanu, nasamom pocetkuivota bilisu prisutni i preci
jednocelijskih gljiva. Upraokeanu, poredcelija sabiljnimsvojstvima
kojesuodneorgan-16rskih jedinjenjaproizvodile organskematerije,
bilesu prisutne i celi-je saivotinjskimsvojstvima, koje susevectada
hranile ivim, ineivimcelijama(prvipredatori).Odumiranjem i
nagomilavanjem biljnih i ivotinjskih celijaomogucio
serazvitakjednocelijskimbicima, kojasubila sposobnadarazgraduju
organske uneorganske materije. Toznaci dasuvectadastvoreni
uslovizarazvitakgljiva.Stvaranje organskih materija iziskuje
mnogoenergije (asimila-cija). Jedino subiljke sposobne da iskoriste
suncanu energiju. Uplazmi celijausicunimorganimaje zeleni pigment
(hlorofi1), gdesevezujesuncevaenergija iugraduje uorganska
jedinjenja (gluko-za). Tokom:
daljihsinteza(stvaranjekomplikovanijih organskihma-terija)
dobijajuseorganskematerijekaotosubelancevine, ugljenihidrati,
masnoce, nukleinska kiselina, od kojihje izgradeno telobiljke.
Zelenebiljke vreasimilaciju. Putemfotosinteze oneodne-organskih
materija samostalnoproizvode organske, uzoslobadanjeenergije, i
zato njihovnacinishranenazivamo autotrofnim.Nanaoj planeti jedino
subiljkesposobneda, iskoricavanjemsunceve energije, CO2i vode,
proizvode organske materije. Svetivotinja, kaoigljive, koriste
vec:;. stvorene organske materije kojesustvorile biljku. Ovuhranu
razgraduju pomocu enzima itada seoslobada hemijskaenergija kojaslui
kaoizvorenergije zaivotneprocese, kaoi za izgradnju sopstvene
organske materije, odnosnotela. ivotinje
sehranevecgotovimorganskimmaterijama, njihovnacinishrane
nazivamoheterotrofnim. .Gljive, .slicno ivotinjama,
asimilirajuhemosintezom, a toznacida se hrane
gotovimorganskimmaterijama. Iz tih materija oslo-badaju
energijuzasvojeivotne funkcije i izgraduju sopstvene
or-ganskematerije. Madaim
jemetabolizamuglavnimkarakteristika-mavrloslicanivotinjskom,
ipakimabitnihrazlika. Kojesutora-zlike? Ucelijama gljiva stvaraju
se znatnojaci enzimi nego kodivotinja. Oni razgraduju
najednostavnija jedinjenja belancevine,skrob, ecer, celulozu,
lignin, keratin. Enzimi delujuvancelijakadsenaduizvannjih,
razgradujuciorganske materije. Zatimutecnomstanju usvajaju ihusvoje
celije, ukojima se odigrava dalje isko-ricenje. Ovajnacin
"ishranenazivamohilotrofnomishranom(chylo-troph). Enzimi
kojesuproizvelecelijegljiva, caki poslesmrti celi-ja, ostajuaktivni
hemijski katalizatori vreci dalje svojufunkcijuirazgradujuci
neivecelijegljivana jednostavnije i, nakraju,
nane-organskematerije.17Gljivei bakterijekojeimaju slicnuaktivnost
omogucujustalnokruenjematerije u prirodi.
Ogromnakolicinaorganskematerijeko-ju biljkeproizvode,
pomocuivotinjskog sveta, postajejo razno-vrsnija, sloenija, alii
daljeostajeorganskamaterija. Samo pomocuivogsvetakojivri
razgradnju(gljive, bakterije) ponovosestvaraneorganska materija,
kojaulazi u sastav zemljita. Urazgradnjiorganskih materija
ucestvuju sve vrste gljiva. Vie od50%vrstagljivaivi
naorganskimotpadnimmaterijama(uginulebiljke, ivo-tinje).Tevrste
gljivasu saprofitne(saprofitni organizmi). One suveo-ma
rasprostranjene u irokomprostoru na
najrazlicitijimbiljnim,ivotinjskimodumrlimmaterijama, npr. lice,
truli panjevi, namir-nice, telauginulihinsekata, ivotinja, dubrivo,
ali i nanajrazliciti-jimindustrijskimotpadnimmaterijalima, pa caki
vetackimmateri-jalima.Mnogevrstegljivahrane se
organskimmaterijamaivihbiljakai ivotinja.
Tevrstenazivamoparazitnimgljivama.Organizmeukojimaive, ovegljive
moguoslabiti, oboleti, amoguizazvati injihovusmrt.
Parazitnegljivenazivamo patogenimgljivama. Onemoguprouzrokovati
znatne teteupoljoprivredi, uumama, atetnesui zazdravljecoveka, jer
moguizazvati obolje-nje koe i drugihorgana.Bukovaca u prirodi ivi
na beivotnomdrvenom materijalu(panjevi, stabla, trupci). To znaci
da jesaprotrofni organizam.Ponekaduspevadazarazi oslabljenodrvoi
takomoeiveti ina ivom drvetu. Vrloretkoona moe da budei parazit
(fakultativniparaziti).Razmnoavanje gljivaGljivese
najvierazlikujuod ivotinjai biljaka ponacinu razm-noavanja.
Tvrdenjedasegljiverazmnoavajusporamaaseksualnonijevie tacno. Kod
vecine vrstagljivanaukavec jeotkrilatzv.
sek-sualnufazunjihovogivota, kojas~odigravapre stvaranja spore.Fazi
stvaranjaplodnihtelauvekprethodi
fazakadasedvehifera-zlicitogpolnogkarakteraspojei
takonastanuhifakojace proizvestispore.18.-,..........Zasvet
ivotinja i biljaka je karakteristicnoda jebroj hromozo-maujezgrima
celija (kod jedinke vrste) diploidan (2n). Polovinaovihhromozoma
jeporeklomod jednogroditelja(enski)i polovinaod
drugogroditelja(muki). Polnecelijesadreuvekhaploidni brojhromozoma
(n), tojest polovinucelogbroja hromozoma karakteri-sticnoza
vrstu.Poslespajanjadvejupolnihcelija(muki, enski)potomakuveknosi
usvojim celijskim jezgrima zavrstukarakteristicni brojhromo-zoma,
(2n).'Kod gljiva, u jezgrima celija, uvegetativnimtelima broj
hromo-zoma je samohaploidan. Gljiveskoroceosvoj ivot proive
uha-ploidnoj fazi, takosehrane, razvijaju, razmnoavaju.
Unjihovomivotu diploidna faza je vrlo kratka, uglavnomsesvodi
naperiodkadase spajajuhifakojeimajusuprotnepolneodlike, i
takosestva-raju jednocelijske iliviecelijsketvorevine,
kojenazivamozigotama(diploidan =2n). Zigota ubrzo, razmnoavanjem,
stvara ogromanbroj spora. Svesporesuhaploidne. Oneimajusuprotne
polneodli-ke, polovina imaenske, polovina muke. Spoljanji izgledje
pot-punoisti, cakse ni mikroskopomneuocavajurazlikemeduspOl;amaiste
vrstegljiva.Sporesuvrlosicunecelije. Spoljanji izgled
imjevrlorazlicit,uglavnomsuokruglaste, izduene, alimogubitii
uglaste, pai zvez-da~te.Mogu,biti bele(napriIT)erkodbukovace), ute,
narandaste,mrke, crne. Celijskizidovi su troslojni. U svakojspori
postoji jednojezgro, auplazmi imanekolikokapi ulja. Akosespore
stvarajuuaskusima, nazivamoih askosporama, a akose stvarajuu
bazidijumi-ma, nazivamoih bazidiosporama. .U
jednomplodnomtelusestvaraogroman broj spora. Napri-mer, u
jednomampinjonuprosecne velicine(oko5cm) imaoko1milijardai800
milionaspora. Svakogsata uvazduhdospevaoko 40miliona.
Sporegotovodanemaju teinu, vrlosusicune(p- mili-mikron =hi1jaditi
deo milimetra), lebde u vazduhu,
istrujanjemvazduhadospevajunavelikerazdaljine. Odnekolikomilijardi
sporasamocenekolikoizniknuti, u odgovarajucoj sredini, i razvicese
mi-celija. Prostoje neverovatno, ali jeistinitodaunaimdomovima,
usvakomkubnommetruvazduhalebde
sporenekolikovrstagljiva.Naosnovunacinastvaranjaspora(askus,
bazidij) viegljivesupodeljenena askomicetei bazidiomicete.
Vecinaviihgljivaima ba-zidije (ampinjoni, bukovaca, sunCaniCa,
itd). Bazidiomicetima mi-celija, i plodnotelo
jedvopolno!19I'IEMATSKI PRIKAZ RAZMNOAVANJA GLJIVASA
BAZIDIJAMAspora(muka)I haploidnamicelija
(primarna)~plazmogamija1micelija (sekundarna)1PLODNa TELOi
stvaranjebazidija1kariogamija1spora(enska)I
haploidnamicelija)kratkovremecelijeimajusamo
jednojezgra,(ujedinjujuse plazmedvejucelija)0- pravidiploidni
stadij!(vrlo
jekratak)mejoza(redukcionorazmnoavanje)1bazidiospore(haploidne),Micelijasa
dva jezgraucelijamagodinamaiviutluili nasvo-joj podlozi, a svake
godine donosiplodove.Grada celija gljivaDebljinacelij~ jesamo
nekoliko pm, aduinamo~e biti i neko-likomilimetara. Celije rastu
samona vrhovima, adebljina imseskoroi ne menja. Celijebiljakai
ivotinjarastuu svim pravcima.Vegetativnatelakod
gljivanisusastavljenaod prvogtkivanegood lanog tkiva, to jeustvari
micelija, splet hifa, dok,biljke i ivo-tinje imajupravatkiva. '
,Unutranjagradacelija umnogome jeslicnagradicelijabiljakaiivotinja,
madapostoje i razlike. Gradagolgi telaca (diktiozoma)drukcija je,
ribozomisu na drugommestu, a samo celijegljivaimajucelijski
organlomazomu. Ova organela senalazi izmedusredinje20--'- -[-- --//
---"""I .0.. '\l~ -- \e'. .PRIKAZ MICELUE IPLODNOG TELA GlJIVE SA
IIAZIDUAMAP~ PLAZMOGAMUA(UJEDINJENJEPLAZMEDVE CELUERAZLICITOGPOLNOG
KARAKTERA)K ~ KARIOGAMUA - (UJEDINJENJE JEZGRA DVE CELUE
RAZLICITOGPOLNOG KARAKTERA)R~ MEIOZAI PRIMARNA MICELUA (HAPLOIDNE
CELUE SJEDNIM JEZGROM)IISEKUNDARNA MICELUA (CELUE
SDVAJEZGRA)membranei zidacelije, ne znase jo njegovapravafunkcija,
alionnajverovatnije ima vanu uloguuvarenju. U
celijamagljivahlorofi-la nema,ai drugi pigmentise nalaze u
rastvorenomobliku u plazmi,slicnokaokod
ivotinja.Kolicinabelancevinaznatno jeveca negokod biljnihcelijai
bli-ska jekolicini belancevinau ivotinjskimcelijama.
Slicnokaoivo-tinjskecelije,i celijegljiva sadreu sebi skrobuobliku
glikogena.li gljivamasenalazemetaboliti, koji fizioloki
uticunaivoti-nje, biljke, bakterije, pa caki na drugegljive.
Onikoce ivotnepro-ceseprvenstvenokoddrugihivihbica, ali moguunititi
caki ivobice(penicilin, antibiotici), Gljivicni otrovi
subelancevinastepriro-de, vrlo slicnezmijskimotrovima.Zidcelije je
odkitinastih(acetilglikozaminpolmer)
materijala,slicnokitinuinsekatakoji sadri jocelulozei hemiceluloze.
U celi-211. Pleurotus eryngii (poljska krivonok,a) 10-14x 4-5 flm,
2. Tuber aestioum (letnja gomo-ljaca, letnji tartuf) 25-35 x 28
flm, 3.Boletus regius, 10-16x4-5flm, 4.Agaricus cempester
7-10x5-6flm, 5.Scleroderma, 11-12 x14 flm, 6.Amanita phalloides,
8-11 x7-9flm, 7.Clitopilusprunu1us, 8-14x5-6flm, 8.Macro1epiota
procera 10-12x10-13 flm, 9.Ento1oma sinuatum,8-10x
7-8flm.ORGANSKE,MATERIJE~(II1LJKE,'~VOTINJE)GLJIVE.B"AKTERlJE~B1LJKE~NEX)~ANSKEMAT:$JlIJE",/KRUENJEMATERUEU
PRIRODI22-G'Df!JDD
o:D\J2..'3.oi.Go[.t-.00cc'.::.O&..'.,5'.'-.4.00QO7aT.6...S.Razni
oblici spore kod nekih vrsta gljiva (dimenzije su date
uflm-a)'r-jama gljivasepopraviluodvijajuvrlointenzivni sinteticki
procesi,kadasestvarajurazni drugi metaboliti npr.
aromaticnematerije, al-koholi itd.Na kraju, moemokonstatovati da
svet gljiva pokazuje svoj-stvenu gradui nacinivota, te
senemogusmatrati ni biljkama niivotinjama. Otudausvetuivihbica,
poredsvetabiljaka iivoti-nja, trecivelikisvet
cinegljive."D23SIROVINENAKOJIMASE MOEUZGAJATIBUKOVACA..Zagajenje
ovegljive pogodni su skorosvi poljoprivredni ot-padnimaterijali,
kojiusebi sadredostaceluloze. Moese koristitislamaoditarice
(penica, ra, zob, jecamitd.), apurika (oljuteniklobukkukuruza),
seno(poljsko, lucerka)stabljikagraka, stabljikaduvana, soje
itd.Svevrstesirovinetrebadasuzrele, nesmejubiti vlaneilize-lene.
Trebadasu zdrave, bezplesni, beztrulei. Samo uslucajudapostoji
komorazapasterizaciju i moesepodloga pariti (vodenomparom)
nekolikodana, moesekoristiti inezdrav, plesniv inatruomaterijal.
Osnovnopraviloje dapodloga, tj. koriceni
materijali,trebadabudetozdraviji, bezobzirakojommetodomseradi.
Dru-go pravilojedatrebakoristiti uveknajjeftinijeraspoloive
materija-le.SLAMAUravnicarskimpredelimanajjeftinija jepenicnaslama.
U pla-ninskimpredelima, umestoslame itarica, moe sekoristiti
seno.Slamu jeboljenabaviti odmahposleetve, jer je tada jo jeftinija
iuglavnomzdrava. Ujesen i zimi vecje tee naci zdravu slamu.Moe se
koristiti i baliranaslama, starai nekolikogodina, ako
jebi-ladobrocuvana. Karakteristike zdraveslamesusledece: uta,
zlat-nouta boja, pomaloilava, dobrogmirisa. Nesme biti mrka,
sivka-sta, pranjava, loeg, plesnivogmirisa. Madaovosvedeluje
jedno-stavno, ipak trebadostaiskustva zaizborkvalitetneslame.
Narocitopocetnici ne pridajuvelikuvanostdobroj podlozi. Medutim,
svakanepanjaposlesvihradovaceseosvetiti nakraju, jer
cesepojaviti24infekcijauvlanoj podlozi, pagljiveneceroditi, ili
ceprinosi bitiumanjeni.HEMIJSKISASTAVRAZNIHSIROVINA(PremaKreybigu,
1955)suvamate-SIROVINA rija pepeo%N. P205,K20bc- siro-lan- vaCaO
cc- vlak-vine nae-cerC:Nu procentima
suvematerije(%)C:NUSITNJAVANJESLAMENA MOTORNOJ SECKl(FOTO:
DRANDORKOSa, Sl:BOTlCA)25penicnaslama 92,60 6,57 0,21 0,04 1,15
0,24 0,13 46,71 2,91230:1pirincanaslama 85,86 10,00 1,64 0,42 0,38
1,13 10,26 37,12 3,6650:1kukuru-zovina 88,27 8,75 0,98 0,10 1,16
0,69 6,13 '39,9410,1730:1piljevina- -1,20 0,30 0,70
1,08'---Baliranuslamui
drugepodlogetrebacuvatinaprozracnomme-stugdenece biti izloenekii.
Dabi seizbeglaplesan, materijal sene sme uopteovlaiti danima
pretermickeobrade.Slamase usitni najmanje48sati
prepocetkavlaenjaiinokula-cijemicelijom. Iseckasenakomadiceod0,5-4
cm. Usitnjenje senajlakei najbrevri nanekommotornommlinu(secki),
namenje-nomzatusvrhu.
Usitnjenapodloganikadsenecuvauvelikimgo-milama, jer cese za
48-72satiupaliti. Akose bamoraostaviti ne-kolikodana, debljina
gomilanepodloge ne treba daprede 50cm.Takodeusitnjenapodlogase
dobrocuvaumreastimdakovimaodnajlona. Dakove, takode, netreba drati
uvelikoj ,gomili, niti ihtreba dugo cuvati, jer ihmievi
moguupropastiti. Cistu plevunetrebakoristiti zagajenjebukovace, vec
se dodajeukolicinido10%podlozi od slame.Baliranaslama moe biti
teka10-15 kg. Slama ce biti2-2,5pu-tateaposlevlaenja,
potovodaiscuri iznje. Naosnovuovihpo-datakalako
semoeizracunatikolikoslame trebanabaviti. Npr. akoelitedagajite
pecurkena 100 kgvlanepodloge, onda trebadaku-pite 4-5 bala slame
(45-50 kg suve slame).apurika(oljuteniklipovikukuruza,
kocanke)Micelija bukovace odlicno raste i na usitnjenim,
navlaenimapurikama. Zbog svogsastava, vrloslicnogitarici, neki
svetskiproizvodaci ihkoriste i za proizvodnju micelije, ali
uglavnomzasopstvene potrebe, jer ta micelijatee podnosi transport
(lakese ra-spadne) nego micelija odgajenana zrnimaitarice.Negativna
osobina ove podloge je to sadri u sebi i dostaecera,
tetakopostajepogodna hranazaplesan, kojasevrlo brzomoerazvijati.
Znaci daje ovaj supstrat poprirodi vrlo sklonda- plesni. Supstrat
odcistihrazdrobljenihapurikaprekoletalakopo-dleeinfekcijiodgljivicnihmuica.
Zatoprekoletaizbegavaseko-ricenje apurika. Cak i
udrugimgodinjimdobima koriste seusmei sa usitnjenomslamom(1:1, ili
vie slame).Kukuruzovina jeposastavu slicnaapurikama. Pre
upotrebetre-baprimeniti svemereopreznosti i kodovogmaterijala.
Koristi seprvenstveno zajedno sa slamom. Kukuruzovina je uvek dosta
za-raena saplesni, tesekoristi samoakosuobezbedenemogucnostiza
parenjepodloge. Akose radimetodomfermentacije,
ovapodlogasevlaivodomukojoj je rastopljenosredstvoprotiv plesni
(BEN-LEJT, BENOMIL). -26apurike serazdrobe mlinomcekicaremna
komadice velicine0,5-2 cm. Prekoreetkesrupamaod1
cmispadajuikomadicikojisumanjiod1 cm. Po pravilu, najvie 10%
ovogmaterijalase doda-jekomadicimavecimod1 cm.
Razdrobljenapodlogaodapurikanesmedasadri vieod5 %zrna kukuruza,
poto suonaizvanrednahranaza plesan. Akose ovaj odnosne potuje,
vlana podloga ce seuplesniti prenego
tomicelijaprorastecelupodlogu.Umaterijalu s vie od, 10%komadiea
manjih od 1cm, ilipraine, pleve, strugotine,
mekinjevrlolakomoedocidoupaljenjai zaraze,jer takavmaterijal
nijedovoljnoprozracanzarast
micelije.Temporastamicelijebiceznatnousporen, aumeduvremenu
tetnimikroorganizmi, tj. plesni, imace vremena da se
razmnoavaju.Razdrobljena apurika brzoupijavodu(zanekolikosati). Za
10 kgapuriketrebadodati 10 lit. vode.Ostalesirovine.
Zaizradusupstratajo semoguupotrebiti sle-deci poljoprivredni
otpadni materijali: poljskoseno, senoodlucer-ke, stabljika soje,
graka, duvana, cakipamucni otpaci (industrij-ski). Najbolje ih je
meati sa slamom (penicnom). U takvimmeavinamaveci deouvek trebada
cinislama, (barem50%).Uslucaju da je u meavini raznih sirovina
kolicina slame(penicna, raana, jecmena), ispod50%, i akoje podloga
razdro-bljenaapurika, tokomvlaenja bicepotrebnokontroli sati
pH.Popodacima izliterature, na meanoj podlozi veci
suprinosigljivebukovacenegonasamo jednomsupstratu. Senoodlucerke
ukombinaciji saslamomdajenajbolje rezultate(seno 10-30%, slama70-90
%).Na zdravojpodlozisuveci prinosi negona podlozi koja jebila
zaraena, jer skriveneinfekcijeoduzimajusnagumicelija.Piljevina i
pamucni otpad. Ove sirovine upijaju previe vodukojuje naknadno teko
odstraniti, pa se voda prethodno dozira.Kontrola kiselosti
sredinejetakodeobav~zna, jer pHmorabiti 6-7.Po potrebi, pHse
podeavastocnomkredom(CaCO3). Vano jeov-deznati dabukovaca sporo
vari drveni materijal, pa seceociklusmoe produiti za
4-6meseci.Nepreporucuje seeksperimentisanje nacistoj piljevini, jer
cese podloga stvrdnuti, upijace previe vode, prorastanje ce
bitioteano, supstrat selakomoeupaliti. Slami semoedodati
10%piljevine.Akosekoristipiljevina, najbolje jeuzgajati
zimskuvrstubuko-vace. Nakon inkubacije, bele blokove (dakove) treba
ukopati u27zemljui tako tokomdugogperiodagajenja izbeciopasnost
odraznihinfekcija, narocitoinfekcija od gljivicnihmuica.PRIMERIO
SASTAVLJANJUSUPSTRATAODPILJEVINAI PAMUCNOGOTPADA1.
PiljevinaStabljika grakaCaC03UreaVodaUKURNO2. Pamucni
otpadCaC03MekinjeVodaUKUPNO74 kg.26 kg3 kg0,2kg200 !il.303 kg90 kg5
kg5 kg200 !il.300 kg.3. PiljevinaLuccrkaCaC03UreaVodaUKURNO75 kg26
kg3 kg0,25 kg200 ;iL303 kg.Mada jeizborsirovinavrloirok, trebase
uvektruditi dase ko-ristenajjeftiniji materijali. Za
pocetnikejepreporucljiv radsamosapenicnomslamom, jer nanjoj
svakomoerelativnolakoi brzouz-gajiti
bukovacu.)28PROSTORIJEZAGAJENJEBUKOVACEI NJIHOVOOSPOSOBLJAVANJEZA
PROIZVODNJUU prirodi bukovacatokom jeseni,
odsredineoktobrados~dinedecembra, jednomili dvaputadonosi plodove.
Uovomslucajuseuslovi za razvijanje plodnih tela (plodita)
najpogodniji. Tokomostalihmeseciu godini temperatura i vlanost
vazduhanisupogodnizarazvojplodova. Zatobukovacusamoretkomoemonaci
upriro-di. U vetackimuslovima, kada
jemoguceobezbeditipriblinoopti-malneusloveza rast gljiva, gajenje
se vriveoma uspenotokomce-le godine.Kod industrijskog gajenja sa
skupim klima-uredajima obez-bedenisusvi potrebni parametri. Kod
gajenjaokokuce, kodpoluin-dustrijskog gajenja bukovace, skupi
klima-uredaji nisu potrebni.Ipaki jeftinijimuredajima
moeseveomauspenogajiti bukovaca.Najvanije jegljivi
obezbeditipriblinooptimalneuslove. U slucajuda je
vlanateinapodlogesamo50-300kg(predloenakolicinazapocetnike),
relativnoje lakoobezbediti potrebneuslove i umanjimprostorijama.
.Prostorijazagajenjetrebada
jeosvetljenautojmeridaseunu-tramoelakocitati. Temperatura trebada
je utrajanju2-3mesecaizmedu10-20DC. Vlanost vazduhase
takoderegulieikreceseiz-medu80-95%. Prostorija trebada je
takvadasevazduhmoepro-meniti prirodnomventilacijom(prozori,
vrata)ili ventilatorom.Uliteraturi secestonavodi
dabukovacucovekmoebilogdegajiti, naprimer ukuhinji, naterasi,
usobi, predsoblju itd. Tojedelimicno tacno. Moe dasegaji, ali uz
veliki trud, jer ceproiz-vodac tekoobezbeditisve
potrebne-uslove.Podrumi, rudniCi,pecine, tuneliu planinamagdeni
prekozimetemperatura nepadne ispod!ODC, :1 ~~tinepopne iznad20DC,
po-godni sutokomcelegodinezaproizvodnju bukovace. Treba obez-bediti
osvetljenje i odgovarajucu ventilaciju. Upodrumima koji
subliipovrinizemljeprekozime jepotrebnogrejanje, jer
temperatu-29ramoe pasti ispod1OC. Prekoletaivamoedase popne i
iznad20Ci stoga bezhladenja nije
preporucljivogajenje.Prazneprostorije, garae, ostave, tale, svinjci
itd. Potoje unjima temperaturavrlopromenljiva, ovakve prostorije
suzagajenjebukovacepogodnesamo tokomprolecai jeseni. Staklenici,
plasteni-C~su pogodni u prolecei tokom jeseni, cak tokomzime akosu
greja-lll.)Savremenipogoni zagajenje bukovace.
Unjimasuoptimalniuslovi zarastbukovacemaksimalnoobezbedeni
tokomcelegodine.Uglavnomsve je automatizovano, klimatizovano pomocu
raznihuredajai aparata. Utakvimpogonimabukovacase gaji
naindustrij-ski nacin od 50-200 tona.Kakonajniimizdacimaosposobiti
prostoriju zagajenjebuko-vace?Tu je vanalicnasnalaljivost, zatimi
nove ideje, jer dostastvari moe covek uraditi i bez skupih
majstora.Uprolecei u jesen, kada je i prosecnatemperatura
(spoljanja)izmedu1O-20C, nije potrebnogrejanje. Tokominkubacije(od
danazasejavanjamicelija dopojave plodova)u prostoriji
trebaobezbediti18-20C. Nijetovelikiproblem, ako jeupitanju16C, jer
ce tadaprvegljivekasniti nedeljudana, ali akoseradi o12-14C,
periodinkubacijeseznatnoproduava (2-4nedelje). Temperatura
semeritermometrom. Preporucljivojeodravanjestalne temperature
(16--20C), jer vecakolebanjatokomdananedelujudobronamicelijukoja
joprorasta supstrat, ili jeufazisazrevanja. Zato?Skorokodsvihsorti
micelija bukovacevelikasnienjatemperature
(oko1OC)tokomnekolikodana, izazivajunaglodonoenjeplodova.
Akoplo-dovistignu prevremena, prinosi ce biti znatnomanji.
Akonocune-ma uslovaza grejanjeprostorije, onda prekodana
temperatura trebada jeveca za tolikostepeni, iznad15C zakoliko
jeprekonocipalaispod15C. Ali nikakose prostorijane sme zagrejati
iznad 24aC.Zimi, akoje uprostoriji temperatura izmedu0-12 aC, ona
semora grejati. Umalimprostorijama grejanje (stalna temperatura)moe
se obezbediti:fmocu termostatnogkalorifera, uvecim prosto-rijama
iznad30m, treba obezbediti grejanje nadrugi nacin. Naj-bolje
jeuvesticentralnogreja~e, ali se toisplati jedinoakose
~ljiveuzgajaju najmanje na 100m. Pomocupeci naulje, gas ili
ugaljtekojeobezbediti stalnutemperaturu.
Gorenjegasamoepotroitimnogo kiseonika, to izaziva zastoj u rastu
plodova ili njihovosuenje,pa i otecenje. Od mirisanafte deformiuse
plodovi.Grejanje kaloriferima ima jednu velikumariu'. Tokom'
fruktifi-kacije,tj. kada se pojave plodovi, morase on ukloniti, jer
ce sespo-30rezalepiti naventilator kalorifera imotor cestati, i
cakmoe idapregori. Zatose kalorifer stavljaupogonvan prostorije
grejanja (ususednuprostoriju), a topaovazduhse uvodi uprostoriju
zagajenjepomocucevi.Samoone prostorije vredi grejati,
gdeutokuzimetemperaturanepadneispod5C. Radiutedenagrejanju,
preporucjivoje gajitizimskuinarocitonekehibridne bukovace
kojeseleporazvijaju na8-]2C. .Osvetljenje.Pri
gajenjugljivebukovace, prostorija trebadabu-de osvetljena. Na
slabijem osvetljenju gljive nepravilno rastu,strucakceim
bitidugacak. U potpunommrakuracesamokorali inece se formirati kape.
U prostoriji velicine4x4m dovoljna jejednasijalicaod100 vati. Bolje
je montirati neonskoosvetljenje, ali ipriosvetljenjuobicne
sijaliceplodovi se mogu leporazvijati. Kolikoce-vi
staviti?Najboljiorijentir neka budetodau prostoriji moete cita-ti,
ali nikakone staviti jaceosvetljenje. U pocetkurastagljiva
jacinaosvetljenjatrebada je iznad 40luksai nikakonijepreporucljivo
dabudevecaod400luksa. Jacinaosvetljenjamoeda varira od 100--200
luksa. Prednost se daje cevimakoje
dajuplavkastusvetlost.Ventilacija. Uslucajuda je kolicinasupstrata
samo50-100kg,nijepotrebnaugradnjaventilatorana prozoru, jer
otvaranjemprozo-ra i vrata obezbeduje se ulaenje dovoljno sveeg
vazduha. Kodvecihkolicinasupstrata (300-1000 kg) vecse' obezb:fduje
potrebnakolicina fveeg vazduha. Zimije dov~ljn~10-15m vazduha za
1satna m povrineprostora, a leti20-25m. Brzinastrujanja
vazdu-hatrebada je oko3cm/sec, aakoje vecanpr. 12cm/sec,
iporedvisoke vlanosti vazduha (95%), gljive ce se osuiti.
Popravilu,vazduhuprostorij itreba izmeniti 5-10puta nasat.
Preracunato nateinusupstratau prortoriji, racunase dana100
kgmaterijalatrebaobezbediti 10-100m sveegvazduha. Gljive su vrlo
osetljive nakolicinuCO2 (ugljen-dioksid) u vazduhu, pavec pri
koncentraciji 4-5 %gljivase otecuje. Zatokod gajenja bukovacena
veliko, vazduh semorai vertikalnoizmeati, i izduvati na nivou
povrinepoda.Higijena. Prostorijagdesegajegljivemoradasluisamozatu
.svrhu. Uprostoriji nije dozvoljeno drati voce, povrce, ulje
zaloenje, benzin, caknistareblokovesupstrata, koji
suvecnekolikoputadavaliplodove. Isparavanjebenzina,
uljailidrugihhemikalija,moedaiz~zoxe deforl11acijuplodnihtela.
Qrganske mat~rijeura-spadanjumogu biti izvori
infekcija.31Prostorija se dobro ocisti od poda do platona. Najbolje
jeokrecitigaenim krecom. Dezinfekcijase vrina sledecenacine:1.
Uprostorijama, gdeje to moguce, pod, plafon i zidovi
seprskaju5-10%rastvoromvarikine(rastvor natrijumhipohlorata,
ko-jumoetekupiti usvimvecimsamoposlugama). llitar varikine
ra-stvaraseu 10-20litaravode. Umestovarikinezidovi semogupo-prskati
i sa 3-5%rastvqrom hlornog kreca. Uprostoriji gde
jepovrinapodaoko100 m potrebnoje50-100I rastvora, uzavisno'"sti od
materijalapoda. '2. U vecimpogonima,
naindustrijskomnivoudezinfekcijJ pro-storijasevri
dimljenjemformaldehida(formalin). Na100m vaz-dunogprostora
potrebnoje 3litra40%formalina i400ghlornogkreta. Hlorni krec
sestavljauemajliranu ili porculansku
posudu,kojasesmestinasredinuprostorije. Nahlorni
krecsedolije2litraformalina. Prostoriju treba brzo napustiti.
Umes~o hlornog krecamoesekoristiti i kalijumpermanganat. Na 100 m
podnepovrinepotrebno je3 I formalinai1 kg
kalijumpermanganata.3.Jednostavnijejeizvesti prskanje2%
rastvoromformalina(2 I40%-nog formalinarastopiti u 100Ivode). Oko
100I2 %-nogra-stvora formalina dovoljnoje za dezinfekcijuprostorije
od 100m2podnepovrine. Naindustrijskompogonukoristi se5 %-ni
rastvorformalina.Kodsvih navedenihmetodadezinfekcijeobavezno
jekoricenje) gas-maske, zatitnihnaocara, zatitnogodela, rukavica,
cipela!Pridezinfekcijiprostorijatemperaturatrebada
bude15-23cc.Zadezinsekcijuprostorija koristese preparati
dichlorvosa, ma-lathiona, diazinona, pyrethrina, cypermethrina,
permethrina, delta-methrina, prochloraza. Prednost treba dati
preparatima koji su uoblikupraka (oznaka WP), a ne uobliku
emulzije. Koricenjegas-maske, zatitnogodela, rukavicatakodeje
obavezno! Uvecimpogonima koriste ledne motorne
prskalice-zapraivace. Umanjimprostorijama gdesegajemanjekolicine
gljiva (nekolikodakova),za unitenjeinsekata dovoljni suinsekticidi
za domacinstvouoblikuspreja.Nakon dezinfekcije, dezinsekcije,
prostorija sedri dva danazatvorena. Ulaz u prostorijutrebastrogo
zabraniti (na ulazistacita-blusanatpisom). Provetrava se2-3dana,
alisenizavremeprove-travanjanesmeraditiuprostoriji.
Koricenjeformalina jezabranje-nougustonaseljenimmestima jer pare
formalinaugroavaju zdra-vlje coveka. Naindustrijskomnivoukoristese
specijalni fi1teri kada32vazduhizduvavajuventilatorima izprostorije
(filteri veuparu for-malina).
Unaseljenimmestimapreporucljivojesamokoricenjeva-rikine. Prskanje
prostorije sanatrijumhipohloratom(varikina)
pre-porucljivojeponoviti nakonnedeljudana.Uprostorijama gde
jepodzemljani (plastenici, staklenici, itd.)zemyu treba posipati jo
i sa diazinon-granulatom u dozi od 10g/m. Prolazi, usluneprostorije
sene tretirajuinsekticidima, vecihtrebasamopoliti ili poprskati
jacpmkoncentracijomvarikine. Alat,mainekojesekoriste, trebadobro
oprati, idezinfikovati sa50%-Dimrastvoromvarikine(1 I varikineu 20I
vode).Uprostoriji gde se vri procicavanje podloge, odmah
nakonsmetaja, dakovetrebazapraiti ili poprskati
insekticidima(koristi-ti sredstva sakratkomkarencomod7-14dana).
Kada vecpocinjerastgljiva, insekticidiviene smeju delovati.Na vrata
i prozore treba postaviti mreu protiv
komaraca.Ispredvrata(ulaza)trebapostaviti
insekticidnetrake(vapona-strip),inekutacnusakrpomzabrisanje
nogu(Laticell) koja je natopljenavarikinomi povremeno posipana sa
granulatomdiazinona (Basu-din).Uvecimpogonima dezinsekciju vre
nedeljnojednomili dvaputaupomocnimprostorijama zagajenjebukovace
(magacinzala-gerisanjepodloge, prostorija zatermickuobradu,
prostorija zaino-kulaciju, itd.).Uplodnomperiodu nije preporucljivo
koricenje insekticida,jer segljivedeformiu,
otecujuse(toksicnodejstvopreparata) aisredstvamogu dospetina
gljive, i akoih covekpojedemoese otro-vati
insekticidima!Akosuseinsekticidi jakorazmnoili eventualnosekoristi
B1adafum, dimni patroni. Brzaprimenaje dozvoljena sa-mo kadane
rastugljive(odmahnakonberbe). Posledimljenja 1O~15minuta prostoriju
dobro treba provetriti. Obaveznoje koricenjegas-maske,
zatitnogodela,zatitnihnaocara, rukavica, itd.Vana napomena: Treba
se strogo pridravati uputa proiz-vodacainsekticidai sredstavaza
dezinfekciju! Nesme se
prekoracitinikadpropisanadoza!Nakondimljenja, prskanja,
zapraivanja, tre-ba dobroprovetravati prostoriju! Obavezno
jekoricenjegas-maske,. zatitnog odela, zatitnih naocara, rukavica,
itd.! Cuvajmoi okoli-nu!33VLAENJEI TERMICKAOBRADA
SUPSTRATAUliteraturi je opisano mnotvo metoda vlaenja i
termickeobrade. Opisacu samo nekolikonajjednostavnijih, kojine
traeveli-ka ulaganjai koje svako moe uspenoprimeniti.Prvoseusitni
odgovarajuca sirovina, najcecedan-dva
ranije,ilineposrednoprevlaenja. Svete
usitnjenaslamaodmahsestavljaumreastevreceodnajlona(dakoviza
krompir, luk, paprikuitd.),koje sesputajuuburad(metalnu, drvenu,
plasticnu) i opterecujudobroopranimkamenjem ili ciglama.U
dakovevelicine40x60cmstane5-7kgsuvesirovine. Poslevlaenja,
kadseizvadeiz vode, njihovateinace biti oko 25kg. Iz-vadenedakove
postavitenanajlonili nacistbetondabi sevodaocedila. Izovihdakovase
neprosipamaterijal, lakosepremetajuiz jednogburetau
drugo.Buradmoete napunitiusitnjenimsupstratomi bezdakova, ta-daih
trebapokriti jednomlimenomplocomili
drvenimpoklopcemiopteretitikamenjem.Supstrattrebadaostanepodvodom48sati,
apopotrebi se do-lijevode. Vlaenje podloge, na
primerusitnjeneslame, balirane sla-me moete izvriti i na cistom
betonuili na foliji. Medutim, vlaenjenabetonuiziskujevierada itraje
najmanje3dana. Svakodnevnojednomili dva putatrebaobilnopokvasiti
supstrat vodomtakodaizgomilepodlogeiscuri voda po betonu. Kod
svakogpolivanjapodlo-gutreba dobro izmeati i premetati (vilama)
sajednog nadrugomesto. Doklevlaiti slamu' Uzmitemanjukolicinuslame
ipustitedaiznjetokompolasataiscurisuvinavlaga. Uzmiteu jednu
akumaloslame i dobro zgnjecite, akokap-dve vode moete
istisnuti,slama jedovoljnovlana.Zavlaenjese moekoristiti i
vrucavoda, tadase na10 kgpo-dlogedodaje16-17 I vode.
Nabilokojinacindasevlaisupstrat, u34voduobaveznotreba dodatijedno
od sredstava: BENLATE, ENO-VIT, BENOMIL, udozi odIO gna IOO1.
Uslucajudanemoetenabaviti ova sredstva, moete raditi i beznjih. Ovi
fungicidi vrlouspenosprecavajurazmnoavanjezeleneisiveplesni, kaoi
drugihgljivamikroskopske velicine,
animalonedelujutetnonamicelijubukovaceinesmanjujuprinose.
Tokominkubacije sredstvoseraz-gradujei nakondeset
danaodinokulacijene moese naci umiceluji(supstrat).
Pravilnojekoristiti samozdravesirovine, jer ako je po-dloga jako
zaraena ni BENOMILnemoe dapomogne, paceseplesni obaveznopojaviti
namiceliji. Akose vlaenjevri uvie bu-radi (2-8, itd.), onda
sefungicid BENLATEstavlja (radi tednje)samo u ono bureu kojem ce se
vrititermickaobrada.Akosekoristi slamailimeanapodloga
(sanajmanje50%sla-me),ondane trebapodesiti pH. U
slucajukoricenjasveih, razdro-bljenihapurika(kocanka, oklasci),
pHmoe bit;dostakisela, pa ta-dasetokomvlaenjakontrolie uburadimapH
(lakmuspapirom).Ako je vodakiselijaod5,4dodajtena IOOI vode0,5-1
kggaenogkreca. PHtrebada je 6,0-7,0. Nesmesepreterivati
sadodavanjemkreca, jer semoealkalizirati sredina (iznad7,0). Ako je
pHispod5,4iliiznad8,0micelijanecezarasti podlogu. Dabi
seizbeglome-renjeipodeavanje pH, koristi sezasupstrat slama ili
meanapo-dloga, gde jedeo
razdrobljenihapurikaispod50%.Termickaobradamaterijalasevrina
sledecenacine:1) Potapanjemsupstratau topluvodu,2)
Delimicnomsterilizacijom,3) ParenjemnaIOOC.1. Metodpotapanja
(mikrobioloki, metodfermentacije)Ujednom buretu voda se zagreva na
45-55C i stalno seodrava istatemperatura. Zagrevajte voduuburetu
gdevec vritevlaenje. Kadje temperatura vode dostigla oko 50C,
dakovedrite30 minuta uvodi, zatimihizvaditeiz toplevode,
pustitedasevoda ocedii postaviteih na
cistufoliju.Izdrugogburetazavlaenjevaditehladne dakovei premetaj-te
ih u buresa toplomvodomi takoisti postupakponavljajtesve doksvi
dakovi nebudutermicki obradeni isakupljeni navecoj foliji.Visina
gomile neka ne bude veca oddakova (60cm), airinu i.,
pH=kiselosisredine351duinumoete menjati povolji. Dakove odmah
pokrijte folijom.Dakovi ostajupodfolijom12-24 sata. Funkcijafolije
jedaspreci iuspori hladenje, jer supstrat trebadaostanetoduetopao.
Vanostoveoperacijeje utometosena50Cvecinomtetocina,
tetnihmikroorganizama unitava, amikroorganizmi koji
voletoplusredi-nu brzoserazmnoavaju(termofiIne, termotolerantni
mikroorganiz-mi). Svi poljoprivredni otpadni materijali, caki
naizgledpotpunozdravi, zaraeni suraznimmikroorganizmima (spore!).
Meduglji-vamamikroskopske velicine, bakterijama, imadosta vrsta
koje susuparnicibukovace, Ovi organizmi na vlanojpodlozi
brzoserazm-noavajui sprecavajurast bukovace. U podlozi se nalazei
takvi mi-kroorganizmi koji sprecavajurastplesni, kaoirastdrugih
mikroor-ganizamatetnihza bukovacu.~~:2.I. KAMEN, 2.DAKOVI
SAPODLOGOM, 3. BURE OD200 LITARA, 4.REGULATORPRITISKA, 5.PB
BOCASAGAS(ZADOMACINSTVO), 6. GASNI
PLAMENIKrTokomtermickeobradesupstratana45-55 C razmnoavajuseba oni
mikroorganizmi, koji nisutetni ponaugljivu, ali delujuprotiv drugih
tetnih organizama. Ove mikroorganizme madarskinaucnikGyurkoPal
(1973, 1979) nazvao jezatitnimmikroorganiz-mirna.
Kakooniispoljavajuzatitnodejstvo?Oni proizvodeantibio-tike, koji
sprecavaju rast plesni. ecer, skrob, hranljive
materije,kojelakomoguiskoristiti sviorganizmi, iskoristeoni, i
kadnekoli-ko dana kasnijesporetetnihorganizamaisklijaju,
nemajunaraspo-laganjulakosvarljivu hranuzarazmnoavanje. Zatitni
mikroorga-36nizmiovimdejstvomonemogucavajutzv.
azotnuishranutetnihmi-kroorganizama. Supstrat sadriusebimaloazota,
koji je ugradenupo1isaharidima, ligninu, tj. ubi1jna vlakna. tetni
mikroorganizminisusvisposobni darazgradujuovavlaknai nece se
mocibez azotadalje razmnoavati.1'2>qAS:J../f!J..I. FOLUA, 2.
DAKOVJSAPODLOGOMsI. PARA, 2. POKLOPAC, 3. USITNJENAPODLOGA, 4. BURE
OD200LITARA, o. METALNAMREA, 6. GASNIPLAMENJK, 7.
REGlJLATORPRITISKA,8. PB BOCAZA GAS (ZADOMACINSTVO)Ako su sirovine
koje koristimo u gajenju pre upotrebe bileovlaene, mogubiti dosta
zaraene tetnimmikoorganizmima. Na-rocitosuplesni
ustanjudasevrlobrzoramnoavaju, cakidaraz-graduju svojimenzimima
biljna vlakna i oslobadaju dosta ecera.Tako, nakonsuenja, usirovini
ostanuovi enzimi, ogroman brojspora, velikakolicinagotove
lakovarljive hrane. .Tokomponovnogvlaenjaovakvesirovine aktiviraju
seenzimi, raznespore, pa vrlo37,.brzodolazi dorazmnoavanjatetnih
mikoorganizama. Zatose kori-sti samopotpunozdravasirovina.
Akosupstrat nijesasvimzdrav,termickaobradasevri due.
Kodmetodepotapanjadakovi trebadaostanuu gomilipodfolijom najmanje
dva dana. Caki kod zdravepodlogetreba produiti termickuobradu,
akozadri usebi vieod3%kukuruza, odnosnoitarica, zatotosuzrna
kukuruza iuopteitarice vrlopogodna hranazatetne mikroorganizme,
itako vrlobrzomoedoci dopojaveplesni usupstratu. Najboljeje
odstranitizrnakukuruzai ostatke itaricasitomu slucajuda
jekolicinazrnausirovini veca od3%.Zatitnebakterijevole,
nekepaksamotoleriutoplotu, pasuzatoi nazvane termofi1nimi
termotolerantnimorganizmima. Vecto-kom vlaenja pocinjuda
serazmnoavaju, a sa zagrevanjemsepoja-vljujuuogromnombroju.
Tokomzagrevanjazatitni organizmi sebrerazmnoavajuod tetnih. Po
podacima Gyurko-a(1979), koji jeistraivaozatitnebakterije, na1
gsuveapurike (kocanke)preter-mickeobradebilo je
3.100komadabakterija, ana45C, nakon24sata, broj
bakterijasepovecaona1003 279000. Toznaci ugramusirovinenakon 24
sata, bilo je300 000 putavie bakterija. Ove bak-terije senajbre
razmnoavajuna45-55C. Na60-65C intenzitetrazmnoavanjaznatnoopada,
pasecaki zaustavlja, atoplota iznad65Ccakihi unitava.
Naniimtemperaturama od45C, razm-noavanje jeusporeno. Ove bakterijeu
tokurazmnoavanjaiziskujumnogovazduha. Najbre rastuuslabo kiseloj
sredini, gdeje pH6,0-6,5, to je vrlopovoljnoi zarastbukovace. Ako
jeusupstratupHispod 5,4, kiselost sredine obavezno treba podesiti
gaenimkrecomna idealnu vrednost.Gyurko(1973) jeopisaoi
nacinrazmnoavanjazatitnihmikro-organizama.
50grazdrobljenihapurikatrebakuvati polasatauli-truvode,
potomfiltrirati, zatimdodati vodedolitra. Dodati filtratu5gglukozei
1 I peptona. Umestoglukozeodgovarauistojkolicini,,---kristalniecer,
a umesto peptonaamonijumnitrat. PH trebapodesitina6,8-7,
zapodeavanjesekoristi rastvor NaOH. Vodgovarajuceflaesipasefiltrat.
Plaesesteri1izuju na0,98 : 10. Papritisku utrajanjuod40minuta.
Nakonhladenjasevri inokulacija rastvoracistomkulturom
zatitnihmikroorganizama. Ako jedobijenakulturapodvrgnuta treenju
uzpostepenododavanje vazduha, u steri1nimuslovimabakterijece se
razmnoavatina 45C za 24 sata. Ako kul-turenisupodvrgnutetreenju,
sipase uflae sa irokimdnom.
Visi-narastvorasakulturomzatitnihmikroorganizama nesmeprelazi
ti3cm. Na45Covekulture ceserazmnoavati za48sati.
Gotove38rI~'i,kulturemoguse sacuvati i
nedeljamanasobnojtemperaturi. Gotovakulturadelujemutno, ima
braonkastuboju. Ovom tecnocumoeseinokulisati navlaena,
zagrejanapodloga inaodgovarajucoj tempe-raturi ce se
daljerazmnoavatizatitni mikroorganizmi.4--- t.Pr-,_1 ~ 11~/il~,,-+~
/ f ;/:;. :;::--~00c01/lg /I/Ii-~--~ 11.
..2.PARENJEVECUIKOLICINASUPSTRATAI. POKLOPAC(NE SMEBITI OPTERECEN),
2. PARA, 3. TERMICKIDOBROIZOLOVANA POSUDA, 4. SUPSTRAT(1000-5000
LITARA), 5. PROIZVODNJAVODENEPARE(LONACNE SMEBITI POD PRITISKOM),
6.GASNI PLAMENIKC7. REGULATORPRITISKA, 8.PB BOCAZAGAS(ZA DO-MA
INSTVO)Kodmetodepotapanja, supstrat moe biti u mreastim
najlon--dakovima, alii u metalnoj korpi, posudi, koja jepravIjena
od per-forirane limeneploce. Perforiranu korpusa
supstratomtrebapustitiuzagrejanuvodu(45-55C). Supstrat
moradadodeukontakt svo-domusvimdelovimaposude.
Uovutopluvodumoeseumeati isuspenzijazatitnihbakterija. U100
litaravodetrebaumeati oko5litarasuspenizije. PHse
podeavagaenimkrecom.Dakove, perforiranu posudutrebapolakopotapati
utopluvo-du, jer vazduhnesmedaosta~eusupstratu, vodatreba
dagaisti-sne. Uonimdelovimasupstrata,
gdeostanevecakolicinavazduha,zatitnabakterijska fioranecemoci
daserazmnoava. Dovoljnojedasupstrat bude utoploj vodi: 30minuta.
Vodatreba dobro daseocedi iz dakova nakon vad~nja, jer ako se u
donjimdelovimadakovazadri, tidelovi ceosJati bezvazduha,
anedostatak vazdu-hacesprecavati razmnoavanje povoljne mikroflore.
Tokompota-panja, svakihpolasata, s novomkolicinomsupstrata, unosi
sei svevazduh utopluvodui takoce se zatitne
bakterijedaljerazmnoava-ti. Utoploj vodi, bezunoenj~sveegvazduha,
dostabrzoprestajerazmnoavanjezatitnefiore.
Zamerenjetoplotevodekoristi se ter-mometar. '/ \ 39~r.-
...~I".BURADZA VLAENJEPODLOGE(FOTO: DRFRANCPOHLEVEN,
UUBUANA)Zatitnubakterijskususpenzijutrenutnonemoetekupiti
uJu-goslaviji, aliuproizvodnji namalonijetolikoni nuna. Uslucajuda
negde u inostranstvu nabavite spomenutu bakterijsku
kulturu,r--"i!!VADENJE DAKOV AIZBURADI. SUVINU HLADNU VODU TREBA
OCEDITIIZ SUPSTRATA(FOTO: Dr ANDOR KOSO)4011'I:'moetesmanjiti
potrebnu kolicinumicelijeza inokulacijuna50%iznatnocetepovecati
sigurnost uspehaugajenju.Vlaenje itermicka obrada supstrata
mogusevriti uistovre-me, akoje sirovina razdrobljena
mlinomcekicarem. Ravnomernorazdrobljeni komadicisirovinemanjiod1 cm
za30 minutaupiju do-voljnovode, cijatemperatura trebada je
izmedu45-55C. Ako jeusupstratugrokomadicaslameduiod1 cm,
vlaenjevritedue, tj.vec na ranijeopisaninaci~
(24-48sati).'I.II!2)Metoda delimicne sterilizacijeUposudi
gdecetevriti termickuobradusupstrata zagrejte vo-duna90-1O0Ci
stalno odravajte tutemperaturu. Usitnjeni sup-strat potopiteuvoduna
polasata, (moei nasat)zatimgaizvaditeiocedite. Posudu je najbolje
termicki izolirati, jer inace je tekoodrati stalnutemperaturu
od90-1O0C, narocitou!imenomburetuod 100-200litara. U100Ivode
rastvorite 10gBENOMIL-a. Poovoj metodi, ustvari, iskuvase supstrat.
U gajenjugljiva~ daje ta-kodobre rezultate kaometodapotapanja. Mada
sena 1O0C boljeZAGREVANJEVODEUBURADIMANA4S-SS"C.
METODAPOTAPANJA(FOTO: Dr ANDORKOSO)41rIIunitavajutetni
mikroorganizmi, unitavajuseizatitnebakterije.Kada seohladisupstrat
tetniorganizmi se vrlobrzorazmnoavaju,pase, i
poredkoricenjaBENOMIL-a, cestopojaveplesni nasup-stratu.IAko se
pravilno izvedemetodapotapanja, tokomciklusaga-jenjana
supstratu(micelija) ne sme biti zeleneplesni.3)Parenje naJOOCr-Ova
metoda je, takode, delimicna sterilizacija na 1O0Caliznatnoje
boljaodmetodeiskuvavanjasupstrata. Vodenapara veo-ma
efikasnounitavatetnemikroorganizme, i ako jeuvodirastvo-renBENOMIL,
mogucnostpojave plesni jevrlomala.Parenjemoetevriti
unekojvecojposu.di, ili u jednomburetuod 200 litara. Na
dnoburetastavitemetalnumreusa postoljem.
Vi-sinupostoljaodreditetakodaispodmreestane 10-15litara vode.Bure
ili posuduspolja izolujtetermicki jer
ceteinacetekoodratitemperaturuusupstratu(100C).
Ispravnavodasenadoknadujedo-livanjemprekosupstrata.
Naburestavitepoklopac smanjimotvo-rom, krozkoji moeuvekizlaziti
vodena para. Opterecenjepoklop-caje strogo zabranjeno, jer sebure
nesme drati pod pritiskom(OPASNOSTOD EKSPLOZIJE!).Ponekimautorima
vodenaparaboljeunitava tetne mikroor-ganizmeako
jepodlogaprethodnomalonavlaena. Moetepariti si-rovinu i bez
prethodnog navlaenja. Polovinu ili trecinu
potrebnekolicinevodedodajteusitnjenoj sirovini (na 100kg601 vode).
UvoduprvoumeatihemijskosredstvoBENOMIL(10gl1001). Tem-peratura
supstrata se meri. Kada sepojavi paraprekootvora napo-klopcu,
satvremenaodtogmomentavriteparenje. Uslucajudanemoetekontrolisati
temperaturu usupstratu, parenje moedatrajedue(sati poilidva).
Vodauburetusezagrevabutangasomprekoplamenika, ili
cvrstimgorivima(drvo, ugalj). Preporucljivojemon-tirati
burenametaIno postolje, ali takodasemoeokrenuti okoho-rizontalne
osovine. Vrloje vanokodove metode dausupstratutemperaturabude1O0Cu
trajanjuod1 sat.Podloga sepuni umreaste najlondakove, koji seputaju
ubure, madasupstratommoetei direktnopuniti burad. Akosebureokrece
okohorizontalne osovine, lakomoete vaditi vectermi.ckiobraden
supstrat. Postoji isavrenija varijantaparenja zaveceko-licine
supstrata. To predstavlja prelazak na industrijski nacin
ter-mickeobrade, pa se moe nazvatii
poluindustrijskimmetodom.42Ovimmetodomdvaradnikaza8-12sati
mogudausitnesirovi-nu, daje navlae, termicki obrade i inokuliu od
1000-1500 kgvlanogsupstrata.Kodovogmetodaparutrebapoizvoditi u
jednomkazanuza pa-re i uvoditi utermicki dobro izoliranu veliku
posudu ili komoru(400-5000Iilivecu). Najboljejedaimate
dvetakvevelikeposude,jer dokhladiteu jednoj termicki obradeni
supstrat, iz druge moetevaditi vecrashladenuocedenupodlogu,
inokulisatije, puniti dako-vei ispranjenuposudupuniti
usitnjenomsirovinom.PREKRIV ANJE DAKOV AFOLIJOM POSLE TERM ICKE
ODRADE(FOTO: Dr FRANC POIILEVEN,
UUDUANA)Posletermickeobradesupstrat (uposudi ilivanposude)
rashla-diteshladnomvodomukojojjerastopljen BENOMIL. Oddodatehladne
vode, podloga, dokserashladuje, upija potrebnu kolicinu.Nekodi
niako dodatemalovievode, negoto je potrebno. Blizudna
posudemontirase slavinakoz kojuse isputaviakvode.Supstrat se ne
rash'Iaduje ipod 20 DC, kada jenjegovatemperatu-ra ispod 30DC,
odmah se inokulie micelijom. Za inokulaciju semoenapraviti
vecidrveni sudnaliknavelikutepsiju, koji seiznu-tra obloi
nerdajucimmetalnimlimom. Kapacitet tepsije moe
bitiodpetinevelicineposudeukojoj sevri parenje supstrata.
(Vrlojepogodnaposudaza inokulcijuod 2501.) Na
tepsijumoetemontirati43rIi tockove, takoda je moetegurati odjedne
posude zaparenje dodrugei u njuuliti rashladeni supstrat i
izmeatisa micelijom. Ovak-vu tepsiju jelako ocistiti i
dezinfikovati.Ako se za parenjekoristi komora, vrucsupstrat
sehladivan ko-morenapokretnoj traci pomocutueva. (Ovodi je
rastopljen BE-NOMIL.) Na kraju trake koja se
postepenopenjenavisinuod1--1,5 m, umea se micelija (motorom) i tako
inokulisani supstrat,preko jedneirecevi, punise u
polietilenskedakove., Suvinavodaiz sirovine, doksupstrat
stignedomestameanja sa micelijomnad0-leiscuri. Rogovidakovasu
odseceni, pa tokomprvogdanainkuba-cije eventualnozaostala vodamoe
prekotihotvoraiscuriti.Velikaprednost ovemetode je
utometosemoepripremiti iinokulisati relativno veliku kolicinu
sirovine, a potrebne kolicinemicelijeza50%smanjiti uodnosuna
metodupotapanja (bez fer-mentacije).Kod metode delimicne
sterilizacije i kod metode parenja
na1O0Ctrebasirovinubrzorashladiti naispod30Ci
topreizvriticepljenjesmicelijom. Akocetezaparenje izgraditi
termicki dobroizolovanu komoru ~anoje znati sledece podatke: ako je
unu-tranjost komore5m, onda ceunutrastati oko250kgsuverazdro-hIjene
slame, i to ce,nakondodavanja vode, teitioko500kg.144INOKULACIJ
ASUPSTRATA(Unoenje micelija napodlogu)Retkosedeavadase,
nakonkupovine micelije, odmahkoristisemezainokulaciju, vec
secuvanekolikodana, pai' 2-3nedeljedoupotrebe. Mnogi proizvodaci
gree to ne oznacavaju datumproizvodnje micelije, takodasei
posleduegcuvanjaneznatacnokolikoje micelija stara. Pre upotrebe
poeljnoje izvriti kontrolukvalitetamice1ije. Ovakontrola je vrlo
jednostavna i svako je moeizvesti.Uzmite jednupraznutegluod0,71.
Dobroje operite. 1-2 kafe-nekaike micelijecistimrukama razmrvite i
stavite nadnotegle.Akojesemeu kesicama,ondakesicumalorasecitena
sredini i oda-tleuzimajtemiceliju. Ukolikoje semeuf1aama,
ondaskinite po-klopac jedne f1ae (metainipoklopac
ilislojevemasnogpapira i pa-pirnevate)iizvaditesa
2-4cmdubinekaicicumicelijepa jedobrorazmrvite. U f1aamagornji sloj
micelijemoe da budesuvlji i slabozarastaomicelijom(to
nijeznakloegkvaliteta!)takoda tazrnamo-gudati lanureakciju
tokomprobe, tj. neceiznjihizniknuti belabrada. Zrna
nadnuteglepomaloisprskajtevodom(samonekolikokapi, jer ona nesmeju
dastoje uvodi). Teglupokrijte listom papira.Za2-3danazrnace
ispustiti sitnebelenite, belubradu. Duinaovebradeupocetkuje
manjaodpola milimetra, ali kroz4-5danavec moenarasti
na0,5-1cmduine. Bela brada jesastavljena odhifeiznikle izmice1ije
kojesubilenapovrini iunutranjosti zrnaitarice.Akokroztri
dananedolazi dobilokakvepromene nazrnima,semeje staro i nije vie za
upotrJ>u... Nema znacaja akoponekozrno, paralelno
sapojavombelebrade, pozeleni odplesni. Akoprilikommrvljenja
mice1ije nismo uocili zelenu plesan nazrnima,tada jedo
infekCijedolou tokumrvljenjaili kasnije.45r1 ~~~ .e.i"~%~~/il~lli~h
/\ i~\li ~&; fil~/~ti ll//~ qti~$ \"~"\\~ \\\\q,,\\\.iltr!t 'b,
lt1. SLOJEVIPODLOGE, 2. SLOJEVIMICELUE, 3. FOLUA 4. BETON.U
tokucuvanjamicelijana sobnojtemperaturi, alicaki na tem-peraturi
odoko 5C, s vremenomse mogu pojavitipoceciplodovauflaama ili u
kesicama (mali cvrstibelicvorici). U tomslucajumice-lijutreba topre
upotrebiti za inokulacijusupstrata. Ucvorice se.
ugradujegotovahrana iz micelije,pa se postepenoslabi
mocregene-racijesemena(sposobnost isputanjaniti, tj. brade).
Ovakvumi-celiju uvek trebaisprobati na vecopisani nacini akose
kroztri danapojavibela brada, moete
jekoristiti.Kontrolomkvalitetamicelijeizbeciceteuzaludanrad.
Takode,akonanekimmestimabojamicelijeutokucuvanjapostaneucka-sta,uckastomrka,
onaje joza normalnuupotrebu.Inokulacijusupstrata moetevriti na
dobro opranombetonu,ali je boljeupotrebiti foliju. Moete, cak,
koristiti i nekuneupotre-bljavanukadu, deciju plasticnukaduitd.
Beton, folije, kadui posu-detrebadobrooprati
nekimdezinfekcionimsredstvomzadomacin-stvo(desu, asepsol,
betadineitd.), zatimsa 0,5%rastvoromforma-lina ili
sa1%rastvoromnatrijum-hipohlorata(varikina).Kupljenumiceliju,
iztlaa. ilikesice, vaditecistimrukama iucistoj posudi razmrvite,
tako dase odvoji zrnood zrna.?~1'II~'~~ l/Il~-//I,~.IIII~
~~II~fii-$"~ ~.t\\~.\f~UII~~~IK~t~ll(~I~/~\~-SUPSTRAT POSLE MEANJA
SMICELUOM46rIPre inokulacijena 8-12 sati moete razmrviti
rnicelijuunekoj'vecoj posudio Malomprskalicomzavodu, fino,
maglicastoisprskaj-te zrna, tektolikoda buduovlaena, ali ne
dotemeredasanjihcurivoda, ili da ostane viak vode na dnu posude.
Posudu pokrijtevecom, cistomsalvetomili krpom. Prednost prevremenog
razm-rvljenja(prestartovanje)jeu tome toce8-12 sati ranijekrenuti
bio-hemijski procesi zabri rast hife(brada). Nadrugoj strani,
pre-startovanjemmoe lake i bre propasti supstrat i savladati
tetnemikroorganizme, jer utrci za' tetnimmikroorganizmima
zaosvaja-nje hrane (podloga) i 12sati je znacajno vreme.
Prestartovanjemmogucnost infekcijatetnim mikroorganizmima je
redanasupstra-tu, apotosuitzv. potajne infekcijerede,
moeseocekivati veciprinosgljiva.Qj..A)
SLOJEVITAINOKULACUASUPSTRATAUDAKU1. SLOJEVI MICELUE, 2. SLOJEVI
SUPSTRATA.B) MICELUAJEDOBROIZMEANASA SUPSTRATOMI TAKOSTAVUENA
UDAK.POGLEDNA DAK1. SPREDA, 2.SASTRANE3. ODOZGO,
4.OTVORI(RUPE),S.COKOVISU
o['~r"'ENIMerenjekolicinesupstratazainokulacijune
morabitiapsolutnotacno(koristite kucnuvagu, tj. vaguzakupatilo),
nijegrekaako,47..1e. 8J8 .. 81.10 81. 8rnpr.jednomtri
litremicelijeizmeatesa 60kgpodloge, a drugi putsa 65
kg.Prospitejedan sloj podloge na najlon, natobacite sloj
razm-rvljenemicelije, ponovosipajtesloj supstrata, pa sloj micelije
itd.Nakraju, gomiludobroizmeajte cistimlopatamailirukama. Svakideo
gomile dobrorastresiteda bi i tokomvlatenja i
termickeobradezgrudvana slamabilarastreena... Posvetitepatnju
rastresanju, jerjeovafaza radavrlovana. Svaki
deosupstratamoradadodeudo-dirsa vazduhom. Na
parcicimapodlogesvugdeseu ogromnombro-junalaze zatitni
mikroorganizmi, kojisebrzorazmnoavajujedinouprisustvuvazduha.
Uzgrudvanoj slamibrzodolazi
donedostatkakiseonikaizatoiumetabolizmuzatitnihbakterija dolazi
dovecihpromena, pacesestvarati energijazaivotneprocese
anaerobnom(bezprisustva kiseonika) glikolizom. Tokomovakve
razgradnje uvelikoj kolicinisestvarajukiseline, i
takousupstratudolazi dopo-remecaja kiselo-bazneravnoteei podlogace
se ukiseliti. Ako jepHmanjaod5,4nece doci doprorastanja supstrata
micelijom. Zgrud-vana podlogacak sprecavaprodor kiseonikau
drugedelove supstra-ta.31o o ~O:t~o.., o o.o.. t.oo o o2...
'1f1DAKISPUNJEN SUPSTRATOM. ZAVEZANGOREIDOLE. 2..POGACE. 3.
OTVORI(RUPE) 4.NADNUTAKODEPOSTOJE RUPE.Uliteraturi cestomoetenaci
opis inokulacijeuslojevima nasledeci nacin: u najlonski dak stavlja
se jedan sloj supstrata(vlaan)i na tose bacamalomicelije,
stavljasedrugi slojpodloge,ananjega drugi slojmicelijaitd. - sve
dovrha daka. Podlogasedobronabija u vrecamai zavee. .48fLoa strana
ovogmetodaje tatonasredini slojeva supstratacettodolazido pojave
zelenesiveplesni. Zato?Ako jetarazdaljinameduslojevimamicelija10
cmili vie, dabi izraslehifespojileoveslojevetreba da prode
vieod6dana, azatovreme spore plesnimoguisklijati
islobodnoserazvijati. Akose micelijadobroizmeasa podlogomi
poslestavljaudakove, vrlobrzose spajajuhife,jernema velikog razmaka
izmeduzrna itarica. Micelija necezarastisupstrat potpunoza 6 dana,
ali ce se hifa bukovacesvugde proiriti isa svojimmetabolitima,
fizickimprisustvom, sprecavace razvitakplesni.
Odmomentainokulacijepodlogepocinjepravatrka
izmedutetnihmikroorganizama (kojisupreiveli termickuobradu) f
mice-lije bukovaceoko hranljivepodloge. Micelije je fizickii
uogromnojkolicini vieodtetnihorganizama,
pazatoimavelikemogucnostida zavlada, tj. da brzoproraste supstrat.
S vecom kolicinommicelijeproratanjejesigurnije.
Uslucajudodavanja20I micelijena100 kgpodloge za7-10danasupstrat
cepotpuno zarasti micelijom. Semebukovace nijejeftino, caki
akogagajitelj gljiva zasvoje potrebesam proizvede.
Zatozainokulaciju100 kgpodlogene bitrebaloko-ristiti vieod1
kgmicelije. Ne valja nipreviesmanjitikolicinumi-celije, jer
yroracivanje i porednajbolje termickeobradepostajene-sigurno. Cakni
kodindustrijskoggajenjabukovacekolicineneiduispod
2-3litresemenana100 kgsupstrata.a.o.J ~o o QSANDUK
ZAPUNJENJEINOKULlSANIMSUPSTRATOM1. FOLUA,2.OTVORI(RUPE), 3.
SANDUKUliteraturi postoji opis jo nekolikonacinainokulacije,
alikaonajsigurnijese pokazalodobromeanjesemenasa
podlogom(rucno,mainski). Meanjemoeteizvriti i mealicomzabetonili
nekomdrugommealicom.4911!Kojukolicinumicelija koristiti
zainokulaciju?Kodmetodapo-tapanja, kadsupstrat
brzorashladite(ivriteinokulaciju) odmahna-kontermicke obrade,
koristite 1120 zapreminskog delasemena, tj.8-10 I=4-5 kgna100 kg
podloge. Ako stekoristili benomil praakikodovemetode
jedovoljnozainokulaciju5I micelije. Akoposlepotapanja podlogu
ostavljate 24-48 sati da se fermentie (razm-noavajusebakterije)
ikoristitebakterijsku suspenziju, pri parenjuna 1O0Cmoete koristiti
1/30-1/40 zapreminskog dela micelije,odnosno2,5-3kg=5-6 I
micelije.'.'t..2. ....5# :~f.~:'\\\ ~/!f~~: ~~JCi1\\ ~ If/. ~~ or.
- .!.CEPUENIE BALlRANESLAME. I. MICELUA, 2. LEVAK. 3. METALNACEV!
N, f>'Kolicinu kupljenemicelijemoguce jeutrostruciti ukucnoj
labo-ratoriji (detaljan opis u poglavljuo proizvodnji micelije).
Naemi jedat uporednipregledraznihmetoda upotrebemicelijei
kolicineglji-vakoje semogu proizvesti salitrommicelije. Radsa
utrostrucenom1Dicelijomiziskujemnogoiskustvai zatonijepreporucljiv
zapocet-nike. Zbogmogucihinfekcijaveliki jerizikda
propadneveckuplje-namicelija, ili da se prenesedaljenekainfekcija,
i na krajurezultatibuduvrloslabi..,Nakon inokulacije, supstrat
stavljajte upolietilenske dakove,(debljina 0,04mm). Vano jeda
dakovibuduprovidni da bimogao50pratiti tok inkubacije i eventualno
blagovremeno mogli primetitisimptomi nekogoboljenja.
Akoipakkoristite crne dakove, nakoninkubacije odmah ih skinite sa
micelije. Mada moete koristitidakoveraznihdimenzija,
optimalnedimenzije sekrecuod40-50x80-1.00 cm. Sa dakom dimenzija
40x80cmmoetedobiti naj-vecuplodnupovrinu. Debljinapolietilenske
folijetreba da je 0,04mm, jer cesetada tokominkubacije i
fruktifikacije folija tesnopriljubiti namiceliju. Debljinajlonse
odlepljujeod supstrata i gljivese nece pojaviti prekorupanafoliji,
nego ce se razvijati ispodnajlo-na.Vreceprepunjenjatrebaizbuiti
uvie mesta. Rupesuvelicine5-8 mm, a medu njima razmak neka bude oko
10cm. Kada sedakovi napunei dobronabijuinokulisanimsupstratom,
treba ihnavrhuzavezati. Najlonsvugdemorabitinategnut na podlogu,
jer akoispodnajlonaostanuveci vazduniprostori tamoce
gljivicnemuicemoci vrlobrzodaserazmnoavaju.
Cokovenadnudakovaodse-cite da bi se moglaiscediti suvinavodaiz
supstrata.Napunjene i zavezane dakove pritisnite dabudupljosnati
jerpljosnati dakovizauzimajumanjemestai unjima teedolazi do
sa-mozagrevanja supstrata. Akoipakformirate okrugle dakove, pro-mer
ne sme biti veci od 30 cm. Udakove velicine 50x1O0cmmoetepuniti
oko18-20 kgsupstrata (dobrousitnjenog). Prekoletapreporucljivo je
koristiti manje dakove od 4-10 kg, (dimenzijedaka od10kg je
40x80cm), jer setakomogucnost zagrevanjasupstrata znatno smanjuje.
Prekozime najvie odgovaraju dakoviod20kgsupstrata. Akokoristite
tzv. crevoodfolije irine 40x50cm, dakovitrebadasu zavezani sa
obestrane. Odovakvefolijela-ko jeformirati pogaceod 4-10kg zaletnje
gajenje.Inokulisani supstrat moete stavljati i
usandukeraznihdimenzi-ja. Kapacitet ovihsandukanesmebiti veci
od601. Debljina slojasupstrata i usanducima nesmedabude
vecaod20-25cm, jer cedoci dosamozagrejavanja i zapaljivanja.
Podlogunemojtesabijati uvece sanduke, jer micelija nece imati
dovoljno vazduha.
Sandukeprvoobloiteperforiranompolietilenskomfolijom, paih
poslepuni-te inokuji8
