Kosana Beker i Tijana Milošević

Beograd, maj 2016.

Katalog pravnih propisa republiKe srbije u vezi sa poslovnom sposobnošću

Autorke: Kosana Beker i Tijana Milošević

Izdavač: Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

Publikacija je nastala u okviru projekta PERSON (Partnership to Ensure Reforms of Supports in Other Nations), a uz podršku Evropske unije i Disability Rights International.

Dizajn: Mlađan Petrović

Štampa: Manuarta, Beograd

Tiraž: 500

Beograd, maj 2016. godine

Publikacija je nastala uz podršku Evropske unije. Sadržaj publikacije je odgovornost Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

Svi pojmovi upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose

Sadržaj

UVOD ................................................................................................................................................... 7

MEĐUNARODNI DOKUMENTI ................................................................................................... 9

KONVENCIJA O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM ........................................... 9

OPŠTI KOMENTAR BR. 1 (2014) Komiteta za prava osoba sa invaliditetom na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – RAVNOPRAVNOST PRED ZAKONOM .......................................10

PROPISI REPUBLIKE SRBIJE ....................................................................................................16

USTAV REPUBLIKE SRBIJE .................................................................................................16

ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE .............................................................................16

ZAKON O SPREČAVANJU DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM .......17

STRATEGIJA PREVENCIJE I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE ...................................19

PORODIČNI ZAKON ...............................................................................................................21

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU .......................................................................32

UPUTSTVO O VOĐENJU MATIČNIH KNJIGA I OBRASCIMA MATIČNIH KNJIGA ....................................................................................40

ZAKON O NASLEĐIVANJU ..................................................................................................41

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI ................................................................................42

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ..................................................................42

ZAKON O POSTUPKU PREKIDA TRUDNOĆE U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA ..................................................................................43

ZAKON O LEČENJU NEPLODNOSTI POSTUPCIMA BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOG OPLOĐENJA ..................................................43

ZAKON O TRANSPLANTACIJI ORGANA .........................................................................44

ZAKON O TRANSFUZIOLOŠKOJ DELATNOSTI ..........................................................46

ZAKON O TRANSPLANTACIJI ĆELIJA I TKIVA .............................................................46

PRAVILNIK O IZDAVANJU DONATORSKE KARTICE ..................................................48

KODEKS PROFESIONALNE ETIKE LEKARSKE KOMORE SRBIJE .......................49

ETIČKI KODEKS DOKTORA STOMATOLOGIJE ...........................................................51

ETIČKI KODEKS FARMACEUTA SRBIJE .........................................................................52

ZAKON O SOCIJALNOJ ZAŠTITI........................................................................................51

PRAVILNIK O HRANITELJSTVU.........................................................................................52

PRAVILNIK O ORGANIZACIJI, NORMATIVIMA I STANDARDIMA RADA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD...............................................53

KODEKS PROFESIONALNE ETIKE STRUČNIH RADNIKA SOCIJALNE ZAŠTITE .........................................................................................55

ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM ...................................56

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM .................................57

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU .........................................57

ZAKON O DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA I PENZIJSKIM PLANOVIMA .................................................................................................58

KRIVIČNI ZAKONIK ................................................................................................................59

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU .............................................................................60

ZAKON O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU .........61

ZAKON O PREKRŠAJIMA .....................................................................................................62

PRAVILNIK O POLICIJSKIM OVLAŠĆENJIMA ...............................................................63

ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA ................................................................63

ZAKON O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE ..........................................................64

ZAKON O LOKALNIM IZBORIMA .....................................................................................64

ZAKON O POLITIČKIM STRANKAMA .............................................................................65

ZAKON O DRŽAVLJANSTVU REPUBLIKE SRBIJE ......................................................65

ZAKON O PREBIVALIŠTU I BORAVIŠTU GRAĐANA ..................................................67

ZAKON O STRANCIMA .........................................................................................................68

ZAKON O AZILU ......................................................................................................................68

ZAKON O REŠAVANJU SUKOBA ZAKONA SA PROPISIMA DRUGIH ZEMALJA ....................................................................................69

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA .........................................................................70

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU ...............................................................................74

ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU .............................................................79

ZAKON O ARBITRAŽI ............................................................................................................80

ZAKON O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA ..............................................81

ZAKON O ADVOKATURI .......................................................................................................81

STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE .....................................................................82

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU ..................................................................................82

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU ........................................................................84

PRAVILNIK O ISPITU ZA IZVRŠITELJA ...........................................................................84

PRAVILNIK O STALNIM SUDSKIM TUMAČIMA ..........................................................84

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA .............................................................................85

ZAKON O STEČAJU................................................................................................................86

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI ....................87

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA .....................................................................................88

ZAKON O MENICI ...................................................................................................................88

ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI ...........................................................................89

ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA.........................................................89

ZAKON O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU .................................................................90

ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU ..........................................................................90

ZAKON O OGLAŠAVANJU ...................................................................................................91

ODLUKA O USLOVIMA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENOG AKTUARA ........91

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA JAVNO PREDUZEĆE „POŠTA SRBIJE“ BEOGRAD ................................................................................................91

ZAKON O UDRUŽENJIMA ....................................................................................................92

ZAKON O VOLONTIRANJU .................................................................................................92

OPŠTA PRAVILA OMLADINSKOG I STUDENTSKOG ZADRUGARSTVA .............93

ZAKON O KULTURI ................................................................................................................93

ZAKON O SPORTU ................................................................................................................94

ZAKON O OSIGURANJU .......................................................................................................95

OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE LICA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA (NEZGODE) AMS OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD .................................96

OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE IMOVINE DDOR Novi Sad .................................97

OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE LICA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA (NEZGODE) GENERALI OSIGURANJE SRBIJA a.d.o. ..............................97

OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE LICA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA (NEZGODE), KOMPANIJA DUNAV OSIGURANJE .........98

OPŠTI USLOVI ZA OSIGURANJE LICA OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA, UNIQA ........................................................................................98

POSEBNI USLOVI ZA DOPUNSKO OSIGURANJE LICA ZA SLUČAJ SMRTI OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA (NEZGODE) UZ OSIGURANJE ŽIVOTA, Wiener Städtische osiguranje ......................................98

DOPUNSKI USLOVI ZA DOŽIVOTNO OSIGURANJE LICA ZA SLUČAJ SMRTI, Wiener Städtische osiguranje .........................................99

7

UVOD

Ovaj katalog je nastao kao deo strateškog dokumenta čiji je cilj zastupanje za izmene zakona i javnih politika i unapređivanje prakse u oblasti poslovne sposobnosti i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom pred zakonom. Katalog sadrži pregled svih među-narodnih dokumenata na koje se Republika Srbija obavezala, na-cionalnih zakona, podzakonskih akata i javnih politika koji se na bilo koji način odnose na poslovnu sposobnost. Katalog je nastao u okviru projekta PERSON – Partnership to Ensure Reforms of Supports in Other Nations, čiji je cilj unapređivanje kompetencija organizacija civilnog društva u zemljama Balkana na nacionalnom i regionalnom nivou kako bi strateški zastupale i pratile reforme koje se tiču ostvarivanja prava osoba sa intelektualnim, kognitivnim i psihosocijalnim teškoćama2.

Najpre je predstavljena Konvencija o pravima osoba sa invalidite-tom i Opšti komentar br. 1 Komiteta za prava osoba sa invalidite-tom na član 12. konvencije o jednakosti pred zakonom, s obzirom da su to najvažnija međunarodna dokumenta u kojima se na nediskri-minatoran način reguliše i pojašnjava poslovna sposobnost osoba

1 Podaci preuzeti iz Baze pravnih propisa PARAGRAF, zaključno sa 9. majem 2016. godine

2 Projekat PERSON finansira Generalni direktorat za proširenje Evropske unije u okvi-ru pretpristupnog instrumenta (IPA). Projektom koordinira Univerzitet Galway iz Irske, a nacionalni partneri su MDRI-S (Srbija), SUMERO (Bosna i Hercegovina), SJAJ (Hrvatska), RUSIHAK (Turska), ISDY (Kosovo), ADRF (Albanija)

POSLOVNa SPOSOBNOSTKATALOG PRAVNIH PROPISA REPUBLIKE SRBIJE1

8

sa invaliditetom. Zatim su predstavljene odredbe Ustava Republike Srbije, antidiskriminacionih zakona i prateće strategije, a potom Porodični zakon i Zakon o vanparničnom postupku, jer su u njima sadržane sve relevantne materijalne i procesne odredbe u vezi sa poslovnom sposobnošću i starateljstvom nad odraslim osobama. Nakon toga su predstavljani zakoni i podzakonska akta po obla-stima – nasleđivanje, zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje, socijalna zaštita, penzijsko i invalidsko osiguranje, krivična odgo-vornost i krivični postupak, prekršaji i prekršajni postupak, izbor-ni zakoni, državljanstvo, prebivalište, obligacioni odnosi, političko i drugo udruživanje, volontiranje, drugi sudski postupci, kultura, sport i slično.

Kroz pregled propisa Republike Srbije koji smo dali u katalogu, može se zaključiti koje sve poslove osoba lišena poslovne sposobnosti ne može obavljati, kao i koja druga prava su joj uskraćena.

Nadamo se da će katalog služiti kao koristan alat za planiranje iz-mena zakona i prakse i da daje smernice za dalje zastupanje za reformu sistema starateljstva nad odraslim osobama sa invalidite-tom u skladu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, kao i u skladu sa nacionalnim antidiskriminacionim propisima.

9

MEĐUNarOdNI dOKUMENTI

KONVENCIja O PraVIMa OSOBa Sa INVaLIdITETOMZakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik rS – Međunarodni ugovori“, br. 42/2009)

Član 3.Načela ove konvencije su sledeća: (a) poštovanje urođenog dostojanstva, individualna samostalnost uključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba; (b) zabra-na diskriminacije; (c) puno i efikasno učešće i uključivanje u druš-tvo; (d) uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva; (e) jednake mogućnosti; (f) dostupnost; (g) ravnopravnost žena i muškaraca i (h) uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta.

Član 12.1. Države strane ugovornice ponovo potvrđuju da osobe sa invali-ditetom imaju pravo da svuda budu priznate pred zakonom, kao i druga lica.

2. Države strane ugovornice priznaju da osobe sa invaliditetom ostvaruju svoj pravni kapacitet (poslovnu sposobnost) ravnopravno sa drugima u svim aspektima života.

3. Države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile dostupnost pomoći koja im može biti potrebna u ostvarivanju njihovog pravnog kapaciteta (po-slovne sposobnosti).

10

4. Države strane ugovornice će obezbediti da se svim merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta (poslovne sposobnosti) pruže odgovarajuće i efikasne garancije radi sprečavanja zloupotrebe shodno međunarodnom pravu koje se odnosi na ljudska prava. Takve garancije obezbediće da se merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta (poslovne sposobnosti) poštuju prava, volja i pri-oriteti odnosne osobe, kao i da ne dođe do sukoba interesa i nepri-merenog uticaja, da budu proporcionalne i prilagođene okolnostima odnosne osobe, u najkraćem mogućem trajanju i da podležu redov-nom preispitivanju nadležnog nezavisnog i nepristrasnog organa ili sudskog tela. Garancije će biti proporcionalne stepenu u kojem takve mere utiču na prava i interese osobe na koju se odnose.

5. U zavisnosti od odredaba ovog člana države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće i efikasne mere kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedila jednaka prava da budu vlasnici imovine ili da je nasleđuju, da kontrolišu svoje finansije i da imaju ravnopravan pristup bankarskim kreditima, hipotekarnim zajmovima i drugim oblicima finansijskog kreditiranja, kao i da osobe sa invaliditetom ne budu lišene svoje imovine nečijom samovoljom.

OPŠTI KOMENTar Br. 1 (2014) Komiteta za prava osoba sa invaliditetom na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – raVNOPraVNOST PrEd ZaKONOMUsvojen na XI zasedanju Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, 31. mart – 11. april 2014. godine

i uvod1. Jednakost pred zakonom je osnovni opšti princip zaštite ljudskih

prava i presudno je važan za ostvarivanje drugih ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima posebno garantuju pravo na jednakost pred zakonom. Član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom dalje opisuje sadržinu ovog građanskog pra-

11

va i fokusira se na oblasti u kojima su osobe sa invaliditetom tradicionalno bile uskraćene za ovo pravo. Ovim članom se ne uspostavljaju dodatna prava za osobe sa invaliditetom, njime se jednostavno opisuju specifični elementi koje su države člani-ce obavezne da uzmu u obzir radi obezbeđivanja prava na jed-nakost pred zakonom za osobe sa invaliditetom, na jednakim osnovama sa drugima.

7. Države članice moraju holistički da preispitaju sve oblasti prava kako bi obezbedile da pravo osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost nije ograničeno na nejednakim osnovama sa dru-gima. Istorijski posmatrano, osobe sa invaliditetom lišavane su poslovne sposobnosti u mnogim oblastima, na diskriminatoran način u režimima zamenskog odlučivanja kao što su staratelj-stvo, zastupništvo ili zakoni o mentalnom zdravlju koji dopušta-ju prisilni tretman. Ove prakse moraju biti iskorenjene da bi se obezbedilo da poslovna sposobnost bude vraćena u potpunosti osobama sa invaliditetom na jednakim osnovama sa drugima.

8. Član 12. Konvencije potvrđuje da osobe sa invaliditetom imaju punu poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost bila je prejudi-cirano oduzimana mnogim grupama ljudi kroz istoriju, uključuju-ći žene (naročito nakon sklapanja braka) i etničke manjine. Me-đutim, osobe sa invaliditetom i dalje su grupa čija se poslovna sposobnost najčešće oduzima u pravnim sistemima širom sveta. Pravo na jednako priznanje pred zakonom pretpostavlja da je poslovna sposobnost univerzalni atribut urođen svim osobama samom njihovom pripadnošću ljudskoj vrsti i mora se održati kod osoba sa invaliditetom na jednakim osnovama sa drugima. Poslovna sposobnost je ključna za ostvarivanje građanskih, poli-tičkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih ljudskih prava. Ona nosi poseban značaj za osobe sa invaliditetom kada su u poziciji da donose odluke u vezi sa svojim zdravljem, obrazovanjem i radom. (Oduzimanje poslovne sposobnosti osobama sa invaliditetom, u mnogim slučajevima, vodilo je do uskraćivanja mnogih osnovnih prava, kao što je pravo glasa, pravo na sklapanje braka i zasni-vanje porodice, reproduktivna prava, roditeljska prava, pravo na

12

davanje pristanka u ličnim odnosima i u kontekstu zdravstvene zaštite, pravo na slobodu)

9. Sve osobe sa invaliditetom, uključujući one sa fizičkim, mental-nim, intelektualnim ili senzornim teškoćama, mogu biti pogo-đene lišenjem poslovne sposobnosti i zamenskim odlučivanjem. Međutim, osobe sa kognitivnim ili psihosocijalnim invaliditetom bile su, a i dalje jesu, nesrazmerno jako pogođene zamenskim odlučivanjem i lišavanjem poslovne sposobnosti. Komitet potvr-đuje da status osobe sa invaliditetom ili postojanje neke teš-koće (uključujući i fizičke i senzorne probleme) ne sme nikada biti osnov za lišavanje poslovne sposobnosti ili drugog prava iz člana 12. Sve prakse kojima se krši član 12. moraju se iskoreniti radi obezbeđivanja pune poslovne sposobnosti osoba sa invali-ditetom na jednakim osnovama sa drugima.

II normativna sadržina člana 12.11. Član 12. stav 2. propisuje da osobe sa invaliditetom uživaju po-

slovnu sposobnost na jednakim osnovama sa drugima u svim oblastima života. Poslovna sposobnost obuhvata sposobnost da se bude nosilac prava i učesnik u pravnom sistemu. Poslov-na sposobnost da se bude nosilac prava obezbeđuje osobi punu zaštitu njenih prava u pravnom sistemu. Poslovna sposobnost da se bude učesnik u pravnom sistemu znači moć osobe da učestvuje u pravnom saobraćaju i transakcijama i da zasniva, menja ili okončava pravne odnose, a ovo je sadržano u u članu 12. stav 5. Konvencije, koji ustanovljava obavezu država člani-ca da „preduzmu sve adekvatne i efikasne mere radi obezbe-đivanja jednakih prava osoba sa invaliditetom da poseduju ili nasleđuju imovinu, da kontrolišu sopstvene finansije i da ima-ju jednak pristup bankarskim kreditima, hipotekama i drugim oblicima pozajmica, i radi obezbeđivanja da nijedna osoba sa invaliditetom nije arbitrerno lišena svoje imovine“.

12. Poslovna sposobnost i mentalna sposobnost su različiti kon-cepti. Poslovna sposobnost je sposobnost da se imaju prava i dužnosti i da se ova prava i dužnosti ostvaruju. Ona je ključ

13

za pristupanje učešću u društvu. Mentalna sposobnost odnosi se na veštine osobe da donosi odluke, koje prirodno variraju od osobe do osobe i mogu biti različite u zavisnosti od broj-nih faktora, uključujući faktore iz okoline i društva. U prošlosti, pravni instrumenti kao što je Univerzalna deklaracija (član 6), Međunarodni pakt (član 16) ili Konvencija protiv diskriminacije žena (član 15) nisu pravile razliku između poslovne i mental-ne sposobnosti. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (član 12) sada jasno poručuje da „nerazumnost uma“ i druge diskriminišuće etikete nisu opravdani razlog za lišavanje po-slovne sposobnosti, te pretpostavljeni ili stvarni nedostatak u mentalnoj sposobnosti ne sme biti korišćen kao opravdanje za uskraćivanje poslovne sposobnosti.

12a Poslovna sposobnost je pravo svih ljudi, uključujući i osobe sa invaliditetom. Kao što je rečeno, obuhvata dva aspekta. Prvi je pravna sposobnost da se bude nosilac prava, da se bude priznat kao subjekt pred zakonom. Ovo može da uključuje pravo na iz-davanje izvoda iz matične knjige, traženje zdravstvene zaštite, upis u birački spisak, podnošenje zahteva za izdavanje pasoša. Drugi aspekt je delovanje u skladu sa tim pravima i pravno priznavanje takvog delovanja. Upravo se ova dimenzija često oduzima osobama sa invaliditetom. Na primer, zakoni mogu da omoguće da osobe sa invaliditetom poseduju imovinu, ali ne priznaju uvek radnje osobe sa invaliditetom u vidu proda-je ili kupovine imovine. Poslovna sposobnost znači da svi ljudi, uključujući osobe sa invaliditetom, jesu nosioci prava i subjekti čije su radnje priznate, samo zato što su ljudska bića. Stoga, obe ove dimenzije poslovne sposobnosti moraju biti priznate da bi pravo na poslovnu sposobnost osoba sa invaliditetom bilo ostvareno i one se ne mogu razdvajati.

14. Član 12. stav 3. propisuje da sve države članice imaju obavezu da obezbede pristup podršci u ostvarivanju poslovne sposob-nosti. Države se moraju uzdržati od lišavanja poslovne sposob-nosti osoba sa invaliditetom i umesto toga moraju omogućiti osobama sa invaliditetom pristup podršci koja je možda neop-hodna za donošenje odluka koje imaju pravno dejstvo.

14

15. Podrška u ostvarivanju poslovne sposobnosti mora poštovati prava, volju i želje osoba sa invaliditetom i nikada ne sme dove-sti do zamenskog odlučivanja. Ovim stavom nije precizirana for-ma podrške. Podrška je širok pojam koji podrazumeva i formalne i neformalne oblike uređivanja podrške, različitih tipova i obima.

18. Član 12. stav 4. navodi oblike zaštite koji moraju postojati u sistemu podrške ostvarivanju poslovne sposobnosti. Odredbe ovog stava moraju se čitati u skladu sa ostatkom člana 12. i celom Konvencijom. Države članice treba da stvore adekvatne i efikasne oblike zaštite radi ostvarivanja poslovne sposobnosti. Osnovna svrha ovih oblika zaštite mora biti osiguravanje po-štovanja prava osobe, njene volje i želja. Da bi se ovo postiglo, oblici zaštite moraju obezbediti zaštitu od zloupotrebe na jed-nakim osnovama sa drugima.

18a U slučajevima kada, nakon značajnih napora, nije ostvarivo utvr-diti volju i želje pojedinca, „najbolje tumačenje volje i želja“ mora zameniti odrednicu „najboljeg interesa“. Ovo poštuje pra-va, volju i želje pojedinca, u skladu sa članom 12, dok princip „najboljeg interesa“ ne pruža adekvatnu zaštitu kada se radi o odraslim osobama. Obrazac „volje i želja“ mora zameniti obra-zac „najboljeg interesa“ da bi se obezbedilo da osobe sa inva-liditetom uživaju pravo na poslovnu sposobnost na jednakim osnovama sa drugima.

18b Svi ljudi su u riziku da budu izloženi „prekomernom uticaju“, ali ovo je posebno opasno za osobe koje se oslanjaju na podrš-ku drugih u donošenju odluka. Prekomerni uticaj postoji kada odnos između osobe koja podršku prima i osobe koja podršku pruža uključuje znake straha, agresije, pretnje, prevare ili ma-nipulacije. Oblici zaštite u ostvarivanju poslovne sposobnosti moraju uključiti zaštitu od prekomernog uticaja – ali takođe, ovi oblici zaštite moraju poštovati prava, volju i želje osobe, uključujući i pravo na rizik i grešku.

19. Član 12. stav 5. zahteva da države članice preduzmu mere, uk-ljučujući zakonodavne, upravne, pravosudne i druge praktične mere, radi obezbeđivanja prava osoba sa invaliditetom u smi-

15

slu finansijskih i ekonomskih poslova, na jednakim osnovama sa drugima. Pristup finansijama i imovini je tradicionalno bio uskraćivan osobama sa invaliditetom, na osnovu medicinskog modela invaliditeta. Ovaj pristup lišavanja poslovne sposob-nosti osoba sa invaliditetom u kontekstu finansijskih poslova mora biti zamenjen podrškom u ostvarivanju poslovne sposob-nosti, u skladu sa članom 12. stavom 3. Na isti način na koji pol ne sme biti korišćen kao osnov osnov diskriminacije u oblasti-ma finansija i imovine, tako ne sme ni invaliditet.

III obaveze država članica20. Države članice imaju obavezu da poštuju, štite i ostvaruju pra-

vo osoba sa invaliditetom na jednako priznanje pred zakonom. S tim u vezi, države treba da se uzdrže od svake radnje kojom se osobama sa invaliditetom uskraćuje pravo na jednako pri-znanje pred zakonom. Države članice treba da preduzmu aktiv-nosti radi sprečavanja mešanja nedržavnih i privatnih subje-kata u mogućnost osoba sa invaliditetom da ostvare i uživaju svoja ljudska prava, uključujući pravo na poslovnu sposobnost. Jedan od ciljeva podrške u ostvarivanju poslovne sposobno-sti jeste izgradnja samopouzdanja i veština osoba sa invali-ditetom radi ostvarivanja sopstvene poslovne sposobnosti uz što manju podršku u budućnosti ako tako budu želeli. Države članice imaju obavezu da obezbede obuku za osobe koje pri-maju podršku da bi mogle da odluče kada je potrebna manja podrška ili kada im podrška više nije potrebna u ostvarivanju poslovne sposobnosti.

21. Radi punog priznavanja „univerzalne poslovne sposobnosti“, pri čemu sve osobe (bez obzira na invaliditet ili veštine odluči-vanja) urođeno poseduju poslovnu sposobnost, države članice moraju zabraniti lišenja poslovne sposobnosti koja su diskrimi-nišuća na osnovu invaliditeta.

16

PrOPISI rEPUBLIKE SrBIjE

USTaV rEPUBLIKE SrBIjE(„Sl. glasnik rS“, br. 98/2006)

Član 37. st. 1. i 2.Svako lice ima pravnu sposobnost.

Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina.

Član 52. stav 1.Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

ZaKON O ZaBraNI dISKrIMINaCIjE(„Sl. glasnik rS“, br. 22/2009)

Član 2. U ovom zakonu: 1) izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, od-nosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prven-stva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, brač-nom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu,

17

članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);

Član 4. Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.

Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu dis-kriminacije.

Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemirava-nje i ponižavajuće postupanje.

Član 26. st. 1. i 2.Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, eko-nomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, pri-vatnog i porodičnog života.

Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom.

ZaKON O SPrEČaVaNjU dISKrIMINaCIjE OSOBa Sa INVaLIdITETOM(„Sl. glasnik rS“, br. 33/2006)

Član 2.Ovaj zakon zasniva se na načelima:1. zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom; 2. poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; 3. uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnoprav-noj osnovi; 4. uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese u

18

kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama i 5. jednakih prava i obaveza.

Član 6.(1) Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza.

(2) Neposredna diskriminacija postoji ako se lica ili grupa (u daljem tekstu: diskriminisani), u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom ili radnjom, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj zbog njegove, odnosno njihove invalidnosti.

(3) Posredna diskriminacija postoji ako se diskriminisani, zbog njego-ve invalidnosti, stavlja u nepovoljniji položaj donošenjem akta ili pre-duzimanjem radnje koja je prividno zasnovana na načelu jednakosti i nediskriminacije, osim ako je taj akt ili radnja opravdana zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

(4) Diskriminacija postoji i u slučaju:

1. ako se prema diskriminisanom postupa gore nego što se po-stupa ili bi se postupalo prema drugome, isključivo ili uglavnom zbog toga što je diskriminisani tražio, odnosno namerava da traži pravnu zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što je ponudio ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju;

2. ako se prema diskriminisanom očigledno ponižavajuće postu-pa, isključivo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti.

(5) Diskriminacijom se smatra i pozivanje i navođenje na diskrimi-naciju i pomaganje u diskriminatorskom postupanju.

Član 7.Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji:1. ako se diskriminisanom isključivo ili uglavnom zbog njegove in-validnosti neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi;

19

2. ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani;

3. ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

STraTEGIja PrEVENCIjE I ZaŠTITE Od dISKrIMINaCIjE(„Sl. glasnik rS“, br. 60/2013)

4.5. osobe sa invaliditetom

4.5.2. opis stanja Posebnu grupu u okviru osoba sa invaliditetom čine osobe sa inte-lektualnim teškoćama. One se dodatno sreću sa specifičnim pro-blemima, npr. sa lišavanjem poslovne sposobnosti (i posledicama donošenja takve odluke) i smeštanjem u određene ustanove koje je često doživotno. Istraživanja pokazuju da čak 55% osoba sa inte-lektualnim teškoćama u institucijama boravi duže od deset godina. Takođe, kada sud odlučuje u vanparničnom postupku o oduzimanju poslovne sposobnosti, u 93,93% slučajeva, dolazi do potpunog liše-nja poslovne sposobnosti, dok do delimičnog lišenja dolazi samo u 6.08% slučajeva. Jedan od ozbiljnih propusta u postupku lišavanja poslovne sposobnosti, na koje je ukazao i Evropski sud za ljudska prava, jeste nesaslušavanje stranke o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. Posebno zabrinjavaju slučajevi da ustanove (centri za so-cijalni rad), savetuju roditelje osoba sa intelektualnim invaliditetom da iniciraju postupak potpunog lišenja poslovne sposobnosti za svo-je dete, a da im se pri tom ne ukažu na posledice potpunog lišenja, niti na mogućnost samo delimičnog lišenja poslovne sposobnosti.

4.5.4. mere (tač. 7)Pri lišavanju poslovne sposobnosti osoba sa intelektualnim invali-ditetom, obezbediti postupanje u skladu sa stavovima iskazanim u presudama Evropskog suda za ljudska prava (obezbediti ostvariva-nje prava na saslušanje, prava na pristup sudu, prava na pravično

20

suđenje i dr) i unaprediti rad centara za socijalni rad u vezi sa nji-hovom ulogom u primeni instituta lišavanja poslovne sposobnosti.

4.5.5.1. Rad, zapošljavanje i profesionalna rehabilitacija Obezbediti uslove za sprečavanje diskriminacije osoba sa invalidi-tetom u oblasti rada i zapošljavanja, kako u javnom, tako i u privat-nom sektoru, naročito u pogledu sprečavanja različitog tretmana u odnosu na druga zaposlena lica usled njihovog ličnog svojstva. Obezbediti doslednu i potpunu primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Kroz izmenu ovog zakona, obezbediti osobama sa invaliditetom zapošljavanje na „otvorenom“ tržištu, pošto je poslovna sposobnost uslov za za-pošljavanje, a u velikom broju slučaja ove osobe su potpuno lišene poslovne sposobnosti, što ih onemogućava da zasnuju radni odnos. Kontinuirano obezbediti i uvećavati opredeljena budžetska sredstva za podsticaj zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i njihovog stručnog osposobljavanja. Obezbediti razvoj politike zapošljavanja i odgovarajućeg profesionalnog osposobljavanja osoba sa invalidi-tetom. Obezbediti fizičke i arhitektonske i tehničke uslove za pristup radnim mestima osobama sa invaliditetom pristupačne informacije i komunikacije, javni prevoz, odgovarajuće servise podrške kao što su npr. radni asistenti ili personalni asistenti. Podsticati prijavlji-vanje osoba sa invaliditetom Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Smanjiti broj evidentiranih osoba sa invaliditetom kod Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz njihovo aktivno zapošljavanje. Sprove-sti procenu uslova života i zapošljavanja izbeglih i raseljenih osoba sa invaliditetom kako bi se identifikovale veštine i sposobnosti i stvorili uslovi da osobe sa invaliditetom samostalno stiču neophod-ne prihode za život.

4.5.5.2. Lični status, privatan i porodični život Promeniti diskriminatorske prakse u vezi sa ličnim i porodičnim životom osoba sa invaliditetom, kroz podizanje svesti o pravima osoba sa invaliditetom na seksualnost, osnivanje porodice i rađa-nje dece i kroz afirmaciju primera dobre prakse. U pogledu ličnog statusa, izvršiti zakonodavnu reformu u oblasti lišavanja poslovne

21

sposobnosti osoba sa invaliditetom i obezbediti alternativna reše-nja koja se odnose na njihov lični status. Obezbediti uslove da poro-dično okruženje bude primarno i najbolje rešenje za osobu sa inva-liditetom uz snažnu podršku procesu njihove deinstitucionalizacije i kontinuirani razvoj, unapređivanje i obogaćivanje podrške porodica-ma dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Obezbediti servise podrške za žene sa invaliditetom, koje žele da osnuju porodicu, da rađaju i podižu decu. Obezbediti budžetska sredstva za programe i usluge podrške za žene i decu sa invaliditetom koji imaju iskustvo nasilja u porodici.

POrOdIČNI ZaKON(„Sl. glasnik rS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015)

Član 11.(1) Punoletstvo se stiče sa navršenom 18. godinom života.

(2) Potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom i sklapa-njem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.

Član 18.Brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje.

Član 48. stav 1.Sa priznanjem očinstva mora da se saglasi majka ako je navršila 16. godinu života i ako je sposobna za rasuđivanje.

Član 49. stav 1.Sa priznanjem očinstva mora da se saglasi dete ako je navršilo 16. godinu života i ako je sposobno za rasuđivanje.

Član 50.Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost, saglasnost sa priznanjem očinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

22

Član 64. (1) Dete koje nije navršilo 14. godinu života (mlađi maloletnik) može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava, prav-ne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze i pravne poslove malog značaja.

(2) Dete koje je navršilo 14. godinu života (stariji maloletnik) može preduzimati, pored pravnih poslova iz stava 1 ovog člana, i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost rodi-telja, odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz člana 193. stav 3. ovog zakona.

(3) Dete koje je navršilo 15. godinu života može preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom.

(4) Dete može preduzimati i druge pravne poslove kada je to pred-viđeno zakonom.

Član 77.(1) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.

Član 91. stav 1. tačka 4.Usvojiti se može dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne spo-sobnosti.

Član 96. stav 1. tačka 3.Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna ako je roditelj pot-puno lišen poslovne sposobnosti.

Član 100. st. 1. i st. 2. tačka 2.(1) Usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta.

23

(2) Ne može usvojiti lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslov-ne sposobnosti.

Član 113. stav 3.Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, dete čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovara-jući način.

Član 117. st. 1. i st. 2. tačka 2.(1) Hranitelj može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.

(2) Hranitelj ne može biti lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Član 120.Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dužnost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolažu imovinom deteta, da izdr-žavaju dete, da sa detetom održavaju lične odnose i da odlučuju o pitanjima koja bitno utiču na život deteta zajednički i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu potpuno ili delimično lišeni roditelj-skog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.

Član 124.Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (malo-letni štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti (punoletni štićenik).

24

Član 125.(1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva.

(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadrži i plan sta-ranja.

(3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva po-stavlja staratelja i odlučuje o smeštaju štićenika.

(4) Organ starateljstva pokušaće najpre da smesti štićenika u srod-ničku porodicu.

(5) Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine šti-ćenika vrši stalna komisija organa starateljstva.

(6) Način rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje mini-star nadležan za porodičnu zaštitu.

Član 128. stav 1. tačka 1.Za staratelja se ne može postaviti lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Član 135.(1) Staratelj je dužan da se savesno stara o štićeniku.

(2) Staranje o štićeniku obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.

Član 136. st. 2. i 3.(2) Staratelj je dužan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni štićenik lišen poslovne sposobnosti te da se on što pre osposobi za samostalan život.

(3) Staratelj je dužan da posećuje štićenika i neposredno se obave-štava o uslovima u kojima štićenik živi.

Član 137.(1) Staratelj je dužan da zastupa štićenika.

25

(2) Štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditelj-skim staranjem.

(3) Staratelj zastupa štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete.

(4) Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa stara-teljstva:

1. da odluči o školovanju štićenika;

2. da odluči o preduzimanju medicinskog zahvata nad štićenikom;

3. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina;

4. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže pri-hodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.

Član 139.(1) Staratelj je dužan da upravlja imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom.

(2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravlja-nja imovinom štićenika.

(3) Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa staratelj-stva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imo-vinom štićenika.

Član 140.(1) Staratelj raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom.

(2) Raspolaganje imovinom štićenika staratelj može preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

(3) Glavnicu imovine štićenika staratelj može upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes šti-ćenika.

26

(4) Prihodi od imovine štićenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova staratelj-stva odnosno za plaćanje nagrade staratelju, a na osnovu odluke organa starateljstva.

Član 141.(1) Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

(2) Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.

(3) Za štetu iz stava 1 ovog člana solidarno odgovara i organ sta-rateljstva.

Član 142.(1) Staratelj je dužan da organu starateljstva podnosi izveštaje i polaže račune o svom radu početkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izveštaj), kada organ starateljstva to zatraži (vanredni izveštaj), odnosno nakon prestanka starateljstva (završni izveštaj).

(2) Staratelj je dužan da redovni izveštaj podnese do kraja meseca februara za prethodnu godinu, a vanredni odnosno završni izveštaj u roku od 15 dana od dana kada to zatraži organ starateljstva.

(3) Izveštaj staratelja treba da sadrži podatke o ličnosti štićenika, o uslovima smeštaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o svemu drugom što je od značaja za ličnost štićenika.

(4) Izveštaj treba da sadrži i podatke o upravljanju i raspolaganju štićenikovom imovinom te štićenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu, kao i konačno stanje njegove imovine.

(5) Način podnošenja izveštaja i polaganja računa propisuje mini-star nadležan za porodičnu zaštitu.

27

Član 143.(1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva.

(2) Naknada troškova staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štiće-nikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdrža-vanje.

Član 144.(1) Staratelj ima pravo na nagradu.

(2) Nagrada staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih pri-hoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.

Član 145. stav 1. tač. 4. i 5.(1) Starateljstvo prestaje:

4. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraćanju poslovne spo-sobnosti roditelju maloletnog štićenika;

5. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti punoletnom štićeniku.

Član 146.(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom ra-zvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog člana jednaka je po-slovnoj sposobnosti mlađeg maloletnika

Član 147.(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom ra-zvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.

28

(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana jednaka je po-slovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.

(3) Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovne spo-sobnosti može odnosno ne može samostalno preduzimati.

Član 148.Punoletnom licu lišenom poslovne sposobnosti može se vratiti po-slovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo pot-puno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Član 149.(1) Odluku o lišenju poslovne sposobnosti i odluku o vraćanju po-slovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.

(2) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne spo-sobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva.

Član 150.(1) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne spo-sobnosti upisuje se u matičnu knjigu rođenih.

(2) Ako lice lišeno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka iz stava 1. ovog člana upisuje se i u javni registar prava na nepo-kretnostima.

Član 217.Supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.

Član 218. stav 3.Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

29

Član 254. stav 3.Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tužioca može pod-neti tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu samo uz prethodnu sa-glasnost organa.

Član 300. stav 2.Svedok prilikom sklapanja braka može biti svako poslovno sposobno lice.

Član 332.(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan.

(2) Privremeni zaključak o obezbeđenju smeštaja štićenika organ starateljstva dužan je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.

(3) Ako štićenik ima imovinu, organ starateljstva dužan je da izvrši popis imovine štićenika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.

(4) Rešenje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva dužan je da donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom nad malolet-nim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o lišenju po-slovne sposobnosti punoletnog lica.

Član 333.(1) Organ starateljstva donosi rešenje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga staratelju bez odlaganja.

(2) Ako štićenik ima imovinu, staratelju se uručuje i izveštaj stalne komisije za popis i procenu vrednosti imovine štićenika, a sama imovina predaje mu se na upravljanje i raspolaganje.

(3) Rešenjem o stavljanju pod starateljstvo određuju se prava i duž-nosti staratelja.

30

(4) Uručivanjem rešenja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj upoznat sa svojim pravima i dužnostima (uvođenje staratelja u dužnost).

(5) Žalbu protiv rešenja o stavljanju pod starateljstvo može izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadlež-nom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Član 334.(1) Organ starateljstva donosi rešenje o postavljenju novog stara-telja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razrešen duž-nosti ili je umro.

Član 335.(1) Pritužbu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti šti-ćenik koji je sposoban za rasuđivanje i lice koje ima pravni interes.

(2) Organ starateljstva dužan je da na pritužbu iz stava 1. ovog čla-na odgovori u roku od 15 dana od dana kada je pritužba primljena u organu starateljstva.

Član 336.(1) Organ starateljstva donosi rešenje o razrešenju staratelja ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga staratelju bez odlaganja.

(2) Žalbu protiv rešenja o razrešenju staratelja može izjaviti stara-telj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

(3) Primopredaja između ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo iz člana 333. ovog zakona

Član 337.(1) Organ starateljstva donosi rešenje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga bez odlaganja staratelju i štićeniku.

31

(2) Žalbu protiv rešenja o prestanku starateljstva mogu izjaviti sta-ratelj i štićenik koji je sposoban za rasuđivanje, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Član 338.(1) Pritužbu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj, štićenik koji je sposoban za rasuđivanje i lice koje ima pravni in-teres.

(2) Pritužba se podnosi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu.

(3) Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu dužno je da odgovori na pritužbu iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana prije-ma pritužbe.

Član 339.(1) Konačno rešenje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konačno rešenje o prestanku starateljstva dostavlja se bez odlaganja mati-čaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za štićenika.

(2) Ako štićenik ima nepokretnosti, rešenje iz stava 1. ovog člana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Član 340. stav 1.(1) Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o štićenicima.

Član 346. stav 1.(1) Pravo na promenu ličnog imena ima svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje.

32

ZaKON O VaNParNIČNOM POSTUPKU („Sl. glasnik SrS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik rS“, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. zakon)

Član 7.Sud može dozvoliti da učesnik, koji nema poslovne sposobnosti, po-red radnji na koje je zakonom ovlašćen, radi ostvarenja svojih prava i pravnih interesa, preduzima i druge radnje u postupku, ako smatra da je u stanju da shvati značenje i pravne posledice tih radnji.

Član 31.(1) U ovom postupku sud ispituje da li su se stekli zakonski uslovi za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica, odlučuje o meri liše-nja poslovne sposobnosti, određuje vreme za koje će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere i odlučuje o vraća-nju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi za lišenje poslovne sposobnosti.

(2) Postupak za lišenje, kao i postupak za vraćanje poslovne sposob-nosti hitan je.

Član 32.(1) Postupak za lišenje poslovne sposobnosti sud pokreće po službe-noj dužnosti, kao i na predlog organa starateljstva, supružnika, va-nbračnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti.

(2) Postupak se pokreće i po predlogu dede, babe, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tim licem žive u porodičnoj zajednici.

(3) Predlog za pokretanje postupka može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga.

33

Član 33.(1) Predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i do-kaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim.

(2) Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog mora da sadrži i podatke iz kojih proizilazi ovlašćenje za pokretanje po-stupka.

Član 34.(1) Ako lice, prema kojem je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti, ima nepokretnu imovinu, sud će bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepo-kretnosti radi zabeležbe postupka.

(2) O pokretanju postupka obaveštava se i matičar koji vodi matič-nu knjigu rođenih za to lice.

Član 35.(1) U ovom postupku sud odlučuje na osnovu rasprave na ročištu.

(2) Na ročište se pozivaju, pored organa starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegov staralac, odnosno privremeni zastu-pnik i predlagač.

Član 36.(1) Sud će lično saslušati lice prema kome se postupak vodi, a ako se isto nalazi u zdravstvenoj ustanovi, saslušaće se obavezno u toj ustanovi, gde će se održati i ročište.

(2) Sud uvažava mišljenje i stavove lica prema kome se postupak vodi, u meri u kojoj je to moguće s obzirom na stanje njegovog mentalnog zdravlja.

(3) Sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi, samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica.

34

Član 37.Sud je dužan da sasluša staraoca, odnosno privremenog zastupni-ka, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi i o drugim važnim okolnostima. Po potrebi, sud će podatke o tim činjenicama pribaviti od pravnih i drugih lica, koja tim podacima raspolažu.

Član 38.(1) Lice prema kome se postupak za lišenje poslovne sposobno-sti vodi mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovaraju-će specijalnosti, koji će dati nalaz i mišljenje o stanju mentalnog zdravlja i sposobnosti tog lica za rasuđivanje.

(2) Veštačenje se vrši u prisustvu sudije, sem kada se obavlja u sta-cionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

(3) Sud može rešenjem odrediti da lice prema kome se vodi postu-pak, privremeno ali najduže 30 dana, bude smešteno u odgovaraju-ću zdravstvenu ustanovu, ako je to po mišljenju lekara neophodno da se utvrdi stanje njegovog mentalnog zdravlja, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice po njegovo zdravlje.

Član 39.(1) Protiv rešenja o smeštaju u zdravstvenu ustanovu mogu izjaviti žalbu lice prema kome se postupak vodi i njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik u roku od tri dana od dostavljanja prepisa re-šenja.

(2) Lice prema kome se postupak vodi može izjaviti žalbu bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja.

(3) Žalba zadržava izvršenje rešenja, ako sud iz opravdanih razloga, drugačije ne odluči.

(4) Sud će žalbu sa spisima bez odlaganja dostaviti drugostepenom sudu, koji je dužan odlučiti u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

35

Član 40.(1) Kad nađe da postoje uslovi za lišenje poslovne sposobnosti, sud će lice prema kome se postupak vodi lišiti poslovne sposobnosti potpuno ili delimično.

(2) U rešenju kojim je odlučio o lišenju poslovne sposobnosti sud određuje rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, a koji ne može biti duži od tri godine.

(3) U rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, sud je dužan da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati pored po-slova na koje je zakonom ovlašćeno.

Član 40a(1) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti, lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja u roku od osam dana od dana kada mu je reše-nje dostavljeno.

(2) Drugostepeni sud je dužan da o žalbi odluči u roku od osam dana od dana kada mu je žalba dostavljena.

Član 41.(1) Sud može odložiti donošenje rešenja o delimičnom lišenju po-slovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano može očekivati da će se lice, prema kome se vodi postupak, uzdržati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava.

(2) Sud će odložiti donošenje rešenja iz stava 1 ovog člana ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu suda podvrgne lečenju u određenoj zdravstvenoj ustanovi.

(3) Sud može da odloži donošenje rešenja o lišenju poslovne spo-sobnosti za vreme od šest do 12 meseci.

(4) Rešenje može da se opozove ako lice prekine lečenje ili bude otpušteno iz zdravstvene ustanove zbog narušavanja reda.

36

Član 42.(1) Kada istekne vreme proveravanja, sud po službenoj dužnosti is-pituje da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti.

(2) Ako utvrdi da i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne spo-sobnosti sud donosi rešenje kojim utvrđuje da ne postoje uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti.

(3) U rešenju kojim je utvrdio da ne postoje uslovi za vraćanje po-slovne sposobnosti sud određuje rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, a koji ne može biti duži od tri godine.

4) Ako utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti, sud donosi rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti.

Član 42a(1) Ako utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti toliko popravilo da je dovoljno i delimično li-šenje poslovne sposobnosti, sud određuje delimično lišenje poslov-ne sposobnosti.

(2) Ako utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica delimično lišenog poslovne sposobnosti pogoršalo tako da su se stekli zakonski uslovi za potpuno lišenje poslovne sposobnosti, sud određuje potpuno li-šenje poslovne sposobnosti.

(3) Sud je dužan da, u skladu sa utvrđenim promenama stanja men-talnog zdravlja lica delimično lišenog poslovne sposobnosti, poveća, odnosno smanji obim poslova koje ono može samostalno da predu-zima pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno.

Član 42b(1) Sud po službenoj dužnosti ili na predlog organa starateljstva i lica iz člana 32. ovog zakona, donosi rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti pre nego što istekne vreme proveravanja ako utvrdi da više ne postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti.

37

(2) Ako pre nego što istekne vreme proveravanja utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti toliko popravilo da je dovoljno i delimično lišenje poslovne sposob-nosti, sud po službenoj dužnosti ili na predlog organa starateljstva i lica iz člana 32. ovog zakona određuje delimično lišenje poslovne sposobnosti.

3) Ako pre nego što istekne vreme proveravanja utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica koje je delimično lišeno poslovne sposob-nosti promenilo, sud po službenoj dužnosti ili na predlog organa starateljstva i lica iz člana 32. ovog zakona donosi rešenje kojim povećava, odnosno smanjuje obim poslova koje lice delimično li-šeno poslovne sposobnosti može samostalno da preduzima pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno.

Član 43.U postupku vraćanja poslovne sposobnosti shodno se primenjuju odredbe ove Glave o lišenju sposobnosti.

Član 44.Pravnosnažno rešenje o lišenju, kao i rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti, sud će dostaviti matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih za to lice, organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti ako lice na koje se rešenje odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva.

Član 72.(1) U ovom postupku sud odlučuje o produženju roditeljskog prava posle punoletstva deteta, kad za to postoje zakonom određeni ra-zlozi.

(2) Postupak za produženje roditeljskog prava je hitan, a pokreće se na predlog zakonom ovlašćenih lica, odnosno organa.

(3) Dete u postupku zastupa poseban staralac, određen od suda ili organa starateljstva.

38

Član 73.(1) U ovom postupku sud po službenoj dužnosti ispituje da li su se stekli zakonski uslovi za produženje roditeljskog prava, određuje vreme posle kojeg se proverava da li i dalje postoje razlozi za tra-janje izrečene mere i odlučuje o prestanku produženog roditeljskog prava.

(2) Odluka o predlogu za produženje roditeljskog prava donosi se na osnovu rasprave na ročištu na koje se pozivaju: organ starateljstva, dete, staralac deteta i njegovi roditelji, bez obzira da li su oni pokre-nuli postupak. Roditelji se u tom postupku obavezno saslušavaju, a organ starateljstva dužan je da da mišljenje o celishodnosti produ-ženja roditeljskog prava.

(3) Duševno stanje i sposobnost deteta utvrđuje se na način odre-đen u članu 38 ovog zakona.

Član 74.Odredbe ovog zakona o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti shodno se primenjuju na postupak za produženje roditeljskog prava, postupak koji sud sprovodi kada istekne vreme proveravanja, kao i na postupak po predlogu zakonom ovlašćenih lica i organa za do-nošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava, ukoliko ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Član 96. st. 1. i 4.(1) Popis i procenu imovine umrlog vrši javni beležnik na osnovu odluke suda.

(4) Sud po službenoj dužnosti donosi odluku o popisu i proceni kada se ne zna za naslednike ili za njihovo boravište, kad su na-slednici lica koja usled maloletstva, duševne bolesti ili drugih okol-nosti nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima, kad zaostavštinu treba da nasledi Republika Srbija ili u drugim oprav-danim slučajevima.

39

Član 109.(1) Ako je pismeni testament nestao ili je uništen nezavisno od osta-viočeve volje, a među zainteresovanim licima nema spora o ranijem postojanju tog testamenta, o obliku u kome je sastavljen, o načinu nestanka ili uništenja, kao i o sadržini testamenta, ostavinski sud će saslušati sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izvesti potrebne dokaze, pa će taj zapisnik proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.

(2) Ako bi zaostavštinu ili njen deo, kad ne bi bilo testamenta na-sledila Republika Srbija sporazum zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta, o njegovom obliku i sadržini važi samo uz saglasnost nadležnog javnog pravobranioca.

(3) Ako među zainteresovanim licima ima lica koja nisu sposobna sama da se staraju o svojim poslovima, sporazum iz st. 1. i 2. ovog člana važi samo uz saglasnost organa starateljstva.

Član 124.Kad budu podneti dokazi o izvršenju i obezbeđenju obaveze koje su nasledniku naložene testamentom u korist lica koja nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima ili za postizanje neke opšte korisne svrhe, sud će narediti da se u zemljišnu ili drugu javnu knjigu izvrše potrebni upisi, kao i da se ovlašćenim licima predaju pokretne stvari koje se nalaze na čuvanju kod suda.

Član 134. (1) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće se i vodi po službenoj dužnosti.

(2) Ovaj postupak je hitan.

(3) Ako raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti u toku postup-ka umre ili izgubi parničnu sposobnost, a nema punomoćnika ili je njegovo boravište nepoznato, sud će mu postaviti privremenog za-stupnika i o tome bez odlaganja obavestiti organ starateljstva.

40

Član 167. stav 1.(1) Pre nego što pristupi sastavljanju isprave, javni beležnik utvrđu-je identitet učesnika i njegovu poslovnu sposobnost, a ako ispravu sastavlja zastupnik, onda i njegovo ovlašćenje za zastupanje.

Član 169. stav 1.(1) Svedok identiteta može biti svako punoletno lice koje je spo-sobno da javnom beležniku pruži potrebne podatke o identitetu učesnika.

UPUTSTVO O VOĐENjU MaTIČNIH KNjIGa I OBraSCIMa MaTIČNIH KNjIGa(„Sl. glasnik rS“, br. 109/2009, 4/2010 – ispr, 10/2010, 25/2011, 5/2013 i 94/2013)

42. Lišenje poslovne sposobnosti upisuje se u matičnu knjigu rođenih na osnovu pravnosnažne sudske odluke o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti, tako što se u rubriku „Naknadni upisi i zabeleške“ upisuje zabeleška: „Potpuno, odnosno delimično lišen-a poslovne sposobnosti … (naziv i sedište suda, broj i datum odluke)“.

Vraćanje poslovne sposobnosti upisuje se u matičnu knjigu rođenih na osnovu pravnosnažne sudske odluke o vraćanju poslovne spo-sobnosti, tako što se u rubriku „Naknadni upisi i zabeleške“ upisuje zabeleška: „Vraćena poslovna sposobnost … (naziv i sedište suda, broj i datum odluke)“.

104. st. 2. U izvod iz matične knjige rođenih upisuju se zabeleške o potpunom ili delimičnom lišenju ili vraćanju roditeljskog prava, produženju i prestanku produženog roditeljskog prava, stavljanju lica pod starateljstvo i prestanku starateljstva i lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti.

41

ZaKON O NaSLEĐIVaNjU(„Sl. glasnik rS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USrS i 6/2015)

Član 79.Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina živo-ta i sposobno je za rasuđivanje.

Član 80.Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainte-resovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje.

Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Član 112. stav 1.Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno pot-puno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.

Član 156.Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno po-slovne sposobnosti.

Član 172. st. 1. i 2.U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja.

Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno spo-soban.

42

ZaKON O ZdraVSTVENOj ZaŠTITI („Sl. glasnik rS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – dr. zakon i 93/2014, 96/2015 i 106/2015)

Član 64. stav 1. tačka 4.Privatna praksa briše se iz registra u slučaju:

4) ako osnivač privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost potpuno ili delimično, po odluci nadležnog suda.

ZaKON O ZdraVSTVENOM OSIGUraNjU („Sl. glasnik rS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012 – odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014 i 126/2014 – odluka US, 106/2015 i 10/2016 – dr. zakon)

Član 26. st. 1, 3. i 4.Dete osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog sred-njoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života.

Ako dete iz stava 1. ovog člana postane nesposobno za samosta-lan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osi-guranju pre nego što isteknu rokovi za školovanje, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nespo-sobnost traje.

Dete iz stava 1. ovog člana koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrđenog u stavu 1. ovog člana ima prava iz oba-veznog zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.

43

ZaKON O POSTUPKU PrEKIda TrUdNOĆE U ZdraVSTVENIM USTaNOVaMa („Sl. glasnik rS“, br. 16/95 i 101/2005 – dr. zakon)

Član 2.Prekid trudnoće može se izvršiti samo na zahtev trudne žene.

Za prekid trudnoće kod lica mlađeg od 16 godina i lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, potrebna je i pismena saglasnost ro-ditelja, odnosno staraoca.

Ako se saglasnost ne može pribaviti od roditelja odnosno staraoca zbog njihove odsutnosti ili sprečenosti, potrebno je pribaviti sagla-snost nadležnog organa starateljstva.

ZaKON O LEČENjU NEPLOdNOSTI POSTUPCIMa BIOMEdICINSKI POTPOMOGNUTOG OPLOĐENja („Sl. glasnik rS“, br. 72/2009)

Član 26.Pravo na lečenje neplodnosti postupcima BMPO imaju punoletna i poslovno sposobna žena i muškarac koji vode zajednički život u skladu sa zakonom kojim se uređuju porodični odnosi − supružnici, odnosno vanbračni partneri i koji su, s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje, sposobni da vrše roditeljsku dužnost I koji su u takvom psiho-socijalnom stanju na osnovu koga se opravdano može očekivati da će biti sposobni da obavljaju roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta.

Član 45. st. 1 – 3.Donor jajnih ćelija je žena čije se jajne ćelije upotrebljavaju za oplodnju druge žene.

Donor semenih ćelija je muškarac čije se semene ćelije upotreblja-vaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga, odnosno vanbrač-na partnerka.

44

Donori iz st. 1. i 2. ovog člana moraju biti punoletna, zdrava i poslov-no sposobna lica.

ZaKON O TraNSPLaNTaCIjI OrGaNa(„Sl. glasnik rS“, br. 72/2009)

Član 21. stav 1.Presađivanje organa obavlja se samo ako je punoletni poslovno sposobni primalac pre presađivanja, kao izraz slobodne volje, dao pismeni pristanak za presađivanje organa.

Član 22 .Maloletnom licu koje nema poslovnu sposobnost, kao i punoletnom licu kome je sudskom odlukom u potpunosti oduzeta poslovna spo-sobnost, presađivanje organa može se obaviti samo uz pismeni pri-stanak zakonskog zastupnika, odnosno staratelja, i pod uslovom da ne postoji izričito protivljenje maloletnog lica koje je starije od 15 godina života.

Licu kome je sudskom odlukom delimično oduzeta poslovna spo-sobnost presađivanje organa može se obaviti pod uslovom da je pre presađivanja to lice dalo pismeni pristanak u skladu sa stepenom sposobnosti da samostalno donosi odluke i uz prisustvo i sagla-snost staratelja koji potpisom potvrđuje iskazanu volju tog lica.

Sa pismenim pristankom staratelja iz st. 1. i 2. ovog člana mora da se saglasi organ starateljstva.

Zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku transplantacije dužan je da informacije iz člana 21. stav 3. ovog zakona pruži licu, odno-sno staratelju koji daju pristanak, odnosno saglasnost iz stava 1. ovog člana.

Sadržaj obrasca izjave o pristanku iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.

Član 42. stav 1.Davalac organa može biti lice koje je starije od 18 godina života, pod uslovom da ima potpunu poslovnu sposobnost, odnosno spo-

45

sobnost za rasuđivanje i donošenje odluka i koje je srodnik primao-ca u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i pobočni srod-nik zaključno sa trećim stepenom srodstva.

Član 50. stav 1. tač. 1. i 2.Sa umrlog lica dozvoljeno je uzimanje organa zbog presađivanja u telo drugog lica radi lečenja ukoliko je punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti postupio na jedan od sledećih načina, i to:

1) dao i lično potpisao pismeni pristanak za doniranje u slučaju smr-ti u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izraženu volju davaoca organa;

2) dao nalog drugom licu da u njegovo ime potpiše pismeni prista-nak za doniranje u slučaju smrti uz sopstveno prisustvo potpisivanju pristanka i u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izraženu volju davaoca organa.

Član 53. stav 1.Svako punoletno i poslovno sposobno lice može izričito zabraniti uzimanje svojih organa u slučaju moždane smrti.

Član 58. Sa umrlog maloletnog lica, odnosno od lica koje nema potpunu poslovnu sposobnost, kao i punoletnog lica kome je za života na osnovu odluke nadležnog organa delimično ili u potpunosti oduzeta poslovna sposobnost, dozvoljeno je uzimanje organa zbog presađi-vanja drugom licu radi lečenja pod uslovima i na način propisan u čl. 55. i 56. ovog zakona.

Član 81. stav 1. tačka 19.Novčanom kaznom od 500.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – zdravstvena ustanova ako omogu-ći uzimanje organa sa umrlog maloletnog lica, odnosno od lica koje nama potpunu poslovnu sposobnost, kao i od punoletnog lica kome je na osnovu odluke nadležnog organa oduzeta poslovna

46

sposobnost bez pismene saglasnosti roditelja, odnosno zakonskog zastupnika.

ZaKON O TraNSFUZIOLOŠKOj dELaTNOSTI(„Sl. glasnik rS“, br. 72/2009)

Član 24.Ako je primalac krvi dete ili lice lišeno poslovne sposobnosti, može da primi krv ili komponentu krvi tek nakon datog obaveštenja i pi-smene saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.

Zakonski zastupnik, u smislu ovog zakona, je roditelj, usvojitelj ili staratelj.

Nadležni doktor medicine koji smatra da zakonski zastupnik ne po-stupa u najboljem interesu deteta ili lica lišenog poslovne sposob-nosti dužan je da o tome odmah obavesti organ starateljstva.

Izuzetno, dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje, pre nego što primi krv ili komponentu krvi, može samo dati pismenu saglasnost.

Član 58. stav 1. tačka 7.Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za pre-kršaj fizičko lice – doktor medicine ako ne obavesti organ stara-teljstva kada smatra da zakonski zastupnik ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lišenog poslovne sposobnosti.

ZaKON O TraNSPLaNTaCIjI ĆELIja I TKIVa („Sl. glasnik rS“, br. 72/2009)

Član 21. stav 1.Presađivanje ćelija i tkiva može da se obavi samo pod uslovom da je punoletni poslovno sposobni primalac pre presađivanja ćelija i tki-va, kao izraz slobodne volje, dao pismeni pristanak za presađivanje ćelija i tkiva.

47

Član 22. Maloletnom licu koje nema poslovnu sposobnost, kao i punoletnom licu kome je sudskom odlukom u potpunosti ili delimično oduzeta poslovna sposobnost, presađivanje ćelija, odnosno tkiva može se obaviti samo uz pismeni pristanak zakonskog zastupnika, odnosno staratelja pod uslovom da ne postoji izričito protivljenje maloletnog lica koje je starije od 15 godina života, odnosno delimično poslovno sposobnog lica.

Sa pismenim pristankom staratelja iz stava 1. ovog člana mora da se saglasi organ starateljstva.

Zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku transplantacije, dužan je da informacije iz člana 21. stava 3. ovog zakona pruži licu, odno-sno staratelju, koji daju pristanak iz stava 1. ovog člana.

Sadržaj obrasca izjave iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Član 51. st. 1 – 3.Davalac ćelija, odnosno tkiva može biti lice koje je starije od 18 godina života, pod uslovom da ima potpunu poslovnu sposobnost, odnosno sposobnost za rasuđivanje i donošenje odluka.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, davalac regenerativnih tkiva, može biti i lice koje je mlađe od 18 godina života, odnosno lice kome je sudskom odlukom delimično oduzeta poslovna sposobnost, ako su istovremeno ispunjeni sledeći uslovi: 1) da ne postoji odgovarajući davalac koji je dao pismeni pristanak u skladu sa ovim zakonom; 2) da je primalac tkiva roditelj, brat ili sestra davaoca; 3) da se davanje tkiva obavlja radi spašavanja života primaoca; 4) da je pri-bavljena pismena saglasnost za uzimanje regenerativnog tkiva od zakonskog zastupnika, odnosno staratelja davaoca maloletnog lica, odnosno delimično poslovno sposobnog lica; 5) da se davalac ne protivi davanju regenerativnog tkiva, odnosno da je takvo lice sta-rije od 15 godina života dalo pismeni pristanak za davanje regene-rativnog tkiva radi lečenja lica iz tačke 2) ovog stava.

48

Etički odbor zdravstvene ustanove osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita daje saglasnost za uzimanje tkiva u slučaju iz stava 2. ovog člana.

Član 59. stav 1.Svako punoletno i poslovno sposobno lice može izričito zabraniti uzimanje svojih tkiva u slučaju moždane smrti.

Član 64. Sa umrlog maloletnog lica, odnosno od lica koje nema potpunu po-slovnu sposobnost, kao i od punoletnog lica kome je za života na osnovu odluke nadležnog organa oduzeta poslovna sposobnost, do-zvoljeno je uzimanje tkiva zbog presađivanja, odnosno upotrebe kod drugog lica radi lečenja pod uslovima i na način propisan u čl. 61. i 62. ovog zakona.

PraVILNIK O IZdaVaNjU dONaTOrSKE KarTICE(„Sl. glasnik rS“, br. 89/2012)

Član 2. stav 1.Punoletno poslovno sposobno lice koje želi da donira svoje organe i/ili tkiva u slučaju moždane smrti (u daljem tekstu: davalac), daje izjavu o pristanku za doniranje organa i/ili tkiva u pismenoj formi (u daljem tekstu: Izjava) izabranom lekaru, ovlašćenom licu u filija-li Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ovlašćenom licu u Upravi za biomedicinu ili ovlašćenom licu u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove transplantacije.

Član 8. stav 1.Svako punoletno poslovno sposobno lice može izričito zabraniti uzi-manje svojih organa i/ili tkiva u slučaju moždane smrti.

49

KOdEKS PrOFESIONaLNE ETIKE LEKarSKE KOMOrE SrBIjE („Sl. glasnik rS“, br. 121/2007)

Član 25. st. 1. i 2.Izuzetno, ukoliko je nova metoda lečenja ili lek krajnja ili jedina mo-gućnost za spasavanje života bolesnika, a bolesnik nije u stanju da može samostalno da odlučuje, pristanak može dati zakonski zastu-pnik bolesnika.

Ako bolesnik tokom istraživanja postane sposoban za samostalno odlučivanje, istraživač za nastavak istraživanja mora dobiti njegov pismeni pristanak.

Član 30.Licu nesposobnom za rasuđivanje koje je svoj život dovelo u opa-snost iz samoubilačke namere lekar mora da pruži hitnu lekarsku po-moć, ne uzimajući u obzir njegovu volju, niti aktivan ili pasivan otpor.

Lekar psihijatar ima pravo da uputi duševnog bolesnika u psihija-trijsku ustanovu zatvorenog tipa ukoliko za to postoje medicinske indikacije i pribavljena je saglasnost uže porodice.

Psihijatar ne sme prinudno da hospitalizuje psihički zdravu osobu.

Član 31.Lekar koji radi u ustanovama zatvorenog tipa i drugim u koje je bolesnik smešten po sili zakona lično štiti prava bolesnika i njihov fizički integritet i dostojanstvo.

Prisilno lečenje i hranjenje dozvoljeno je samo u slučaju da lice nije sposobno da o tome svesno odlučuje.

U psihijatrijskim bolnicama lekar nastoji da se primenjuju norme i standardi koji važe za ostale zdravstvene ustanove.

U zatvorima lekar nastoji da mentalni bolesnici budu adekvatno me-dikamentno lečeni i da budu maksimalno zaštićeni od diskriminacije

50

na osnovu njihovog mentalnog oboljenja. To se posebno odnosi na zaštitu od seksualne, fizičke ili druge zloupotrebe, kao i od fizičke ili psihičke torture.

Lekar mora prema svojim mogućnostima da spreči, odnosno da pri-javi svaku nedozvoljenu radnju koja bi mogla da utiče na ličnost, fizičko ili psihičko stanje bolesnika.

Član 42. st. 1 – 3.Lekar uzima u obzir i poštuje načelo o slobodnom izboru lekara i zdravstvene ustanove. Zbog toga se trudi da se ova prava bolesnika ostvaruju, polazeći od toga da pravo na slobodan izbor lekara pred-stavlja osnovni princip autonomije pacijenta i da pacijent ima pravo da ga leči lekar koji slobodno samostalno donosi kliničke i etičke procene i tretman bez uplitanja sa strane.

Lekar poštuje pravo psihički sposobnog i svesnog pacijenta da do-bro obavešten slobodno izabere lekara, odnosno preporučenu lekar-sku pomoć.

Kad bolesnik nije sposoban da odluči o tome odluku donosi njegov zakonski zastupnik, a ako zastupnik nije prisutan lekar će, ako s odlukom ne može da pričeka, primeniti odgovarajući način lečenja.

Član 45. st. 1. i 3.Za način lečenja lekar mora da dobije pristanak bolesnika, pošto ga upozna sa značajem zahvata za utvrđivanje, lečenje i praćenje njegove bolesti.

U slučajevima kada postoje medicinske indikacije za lekarsku in-tervenciju maloletnih pacijenata ili pacijenata lišenih poslovnih sposobnosti zakonska obaveza je da pismenu saglasnost može dati samo njegov zakonski zastupnik, i to bračni drug, roditelj, staratelj, bliski rođaci. Ako to nije moguće, traži se mišljenje Centra za soci-jalni rad.

51

ETIČKI KOdEKS dOKTOra STOMaTOLOGIjE („Sl. glasnik rS“, br. 14/2008)

Član 13.Stomatolog mora da dobije pristanak od pacijenta za preduzimanje medicinskih mera.

Pacijentu moraju biti predočene i druge mogućnosti lečenja, kao i rizici takvog postupka.

Pacijent mora da ima priliku da postavi pitanja u vezi sa predlože-nom medicinskom merom i da dobije adekvatan i razumljiv odgovor.

Pacijent mora da bude obavešten o ceni predložene stomatološke usluge.

U slučaju da pacijent nije u stanju da dâ pristanak za preduzimanje medicinske mere, a pacijentov život je ugrožen, stomatolog može da započne lečenje i bez pristanka pacijenta.

Ako je pacijent maloletan ili lišen poslovne sposobnosti, pristanak za preduzimanje medicinske mere daje njegov zakonski zastupnik.

ETIČKI KOdEKS FarMaCEUTa SrBIjE(„Sl. glasnik rS“, br. 6/2007)

3.2. Farmaceut uvažava zdravstvene potrebe pacijenta i bez razli-ke prihvata pacijenta sa smanjenim sposobnostima i nastoji da ga uključi, koliko je to moguće, u proces donošenja odluka po pitanju njegovog lečenja i/ili terapije.

ZaKON O SOCIjaLNOj ZaŠTITI(„Sl. glasnik rS“, br. 24/2011)

Član 34.Ako korisnik nije navršio 15 godina života ili ako je lišen poslovne sposobnosti, pravo uvida u spise predmeta koji se odnose na nje-

52

govo korišćenje usluga i ostvarivanje prava iz socijalne zaštite ima njegov zakonski zastupnik.

Član 78. stav 1. tačka 1. st. 2. i 3.Korisnik, odnosno njegov zakonski zastupnik ne može neposredno odabrati pružaoca usluge i ugovoriti korišćenje usluge domskog smeštaja odrasle osobe lišene poslovne sposobnosti.

Usluge iz stava 1. ovog člana koriste se isključivo na osnovu uputa nadležnog centra za socijalni rad, odnosno na osnovu odluke suda, u skladu s posebnim zakonom.

Ovlašćeni pružalac usluge obavezan je da na osnovu uputa nad-ležnog centra za socijalni rad uslugu pruži detetu i odraslom licu lišenom poslovne sposobnosti.

Član 85. st. 1. i 2. tač. 8.Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć.

Nesposobni za rad u smislu ovog zakona su lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak liša-vanja poslovne sposobnosti – dok taj postupak traje.

Član 216. stav 1. tačka 3.Novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 1.000.000 dinara ka-zniće se za prekršaj ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite ako bez uputa centra za socijalni rad pruži uslugu smeštaja detetu i licu lišenom poslovne sposobnosti.

PraVILNIK O HraNITELjSTVU („Sl. glasnik rS“, br. 36/2008)

Član 23.Za buduće hranitelje pribavljaju se sledeće isprave: 1) kopija lične karte; 2) izvod iz matične knjige rođenih; 3) izvod iz matične knjige

53

venčanih; 4) uverenje o državljanstvu, 5) lekarsko uverenje; 6) po-tvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima; 7) potvrda o imovini; 8) uverenje da nije osuđivan; 9) uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica; 10) uverenje da nije lišen roditeljskog prava; 11) uverenje da nije lišen poslovne sposob-nosti i 12) potvrdu da nije na evidenciji lica protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici.

PraVILNIK O OrGaNIZaCIjI, NOrMaTIVIMa I STaNdardIMa rada CENTra Za SOCIjaLNI rad („Sl. glasnik rS“, br. 59/2008, 37/2010, 39/2011 – dr. pravilnik i 1/2012 – dr. pravilnik)

Član 32.(1) Pored poslova iz člana 31. ovog pravilnika voditelj slučaja u or-ganizovanju i upravljanju radom na slučaju:

1) vodi računa da se u svim fazama postupka pružanja uslu-ga korisniku, u skladu sa profesionalnim standardima i etikom, obezbeđuje ostvarivanje najboljeg interesa korisnika;

2) u svim fazama postupka upoznaje korisnika sa mogućnostima službe i njegovim pravima da aktivno učestvuje u postupku za-štite a posebno u postupku donošenja odluka, koje se njega tiču;

3) poštuje privatnost korisnika i čuva poverljivost informacija o korisniku;

4) organizuje i realizuje pružanje usluga i obezbeđenje mera pravne zaštite konkretnom korisniku u svim fazama stručnog rada kod prijema, početne procene, procene, planiranja, imple-mentacije, evaluacije i ponovne procene;

5) koordinira rad na konkretnom slučaju unutar službe centra i sa službama u lokalnoj zajednici;

6) odlučuje, zajedno sa supervizorom, o otvaranju rada na sluča-ju i planira početnu procenu;

54

7) odlučuje, zajedno sa supervizorom o potrebi rada na usmere-noj proceni stanja i potreba korisnika, obrazlaže potrebu usme-rene procene i planira njenu realizaciju;

8) sačinjava predlog plana usluga i, zajedno sa supervizorom, odlučuje o njegovom sadržaju, dinamici realizacije i rokovima za evaluaciju;

9) prema sačinjenom planu prati realizaciju primenjenih usluga, uređuje i koordinira pružanje podrške i pruža neposrednu podrš-ku korisniku;

10) sagledava, zajedno sa supervizorom, rezultate evaluacije i donosi odluku o potrebi za ponovnom procenom;

11) vodi evidenciju i dokumentaciju o korisniku i radu sa ko-risnikom propisanu zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

12) sačinjava posebne izveštaje – nalaze i mišljenja o korisniku i obezbeđuje potrebne informacije drugim službama koje pružaju pomoć i podršku korisniku;

13) zalaže se da korisnici koji su, usled svog stanja ili okolnosti nesposobni da se sami staraju o svojim pravima i interesima, imaju nesmetan pristup komisijama za razvrstavanje, invalid-skim komisijama, disciplinskim školskim komisijama, sudovima, upravnim i drugim organima koji donose odluke o njihovim pra-vima i interesima;

14) pred drugim upravnim i sudskim organima obrazlaže nalaz i stručno mišljenje o potrebama, pravima i interesima pojedinač-nog korisnika.

Član 59.(1) Postupak usmerene procene otvara se ukoliko se zaključi da je potrebno još podataka radi pružanja adekvatnih usluga.

(2) Usmerena procena traje najviše 30 radnih dana od dana okon-čanja početne procene.

55

(3) U izuzetnim slučajevima, po odobrenju supervizora, vremensko trajanje usmerene procene može se produžiti, ako nije u suprotnosti sa zakonom utvrđenim rokovima, za još najviše 30 radnih dana.

Član 61. stav 2.Usmerena procena u organizovanju zaštite odraslih i starih obave-zno se sprovodi u sledećim slučajevima:

– kada je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti i stav-ljanje odrasle ili stare osobe pod starateljstvo;

– u drugim slučajevima kada je za dobijanje potrebnih usluga potre-ban detaljniji uvid u stanje korisnika.

Član 68. stav 2.U sačinjavanju početnog plana usluga i mera i plana usluga za odrasle i stare osobe pored voditelja slučaja učestvuju, u skladu sa okolnostima, spremnošću i sposobnošću za učešće i: 1. korisnik, u skladu sa svojim sposobnostima i na način koji će obezbediti njego-vo najveće moguće učešće; 2. član porodice, staratelj ili osoba koja se neposredno stara o odrasloj ili staroj osobi; 3. druge značajne osobe iz okruženja odrasle ili stare osobe i 4. predstavnici drugih službi koji treba da obezbede ili već pružaju neke usluge korisniku.

KOdEKS PrOFESIONaLNE ETIKE STrUČNIH radNIKa SOCIjaLNE ZaŠTITE („Sl. glasnik rS“, br. 1/2015)

Član 7. Stručni radnik je dužan da promoviše potpunu uključenost i učešće ko-risnika socijalne zaštite, na način koji ih osposobljava da steknu moć u različitim aspektima odluka i aktivnosti koje utiču na njihov život.

Član 23. Profesionalni odnos stručnog radnika i korisnika se po pravilu za-sniva na valjanoj saglasnosti korisnika o učešću u svim postupcima,

56

korišćenju usluga i ostvarivanju prava u socijalnoj zaštiti. Ta sagla-snost se dobija u procesu koji podrazumeva punu informisanosti korisnika o pravima, mogućnostima, razlozima, mogućim rizicima i ograničenjima pojedinih postupaka, načinima dokumentovanja, poverljivosti i ograničenjima poverljivosti, troškovima vezanim za usluge i intervencije, odgovarajućim alternativama i pravu korisnika da odbiju ili povuku svoju saglasnost.

Informacije treba da budu saopštene na način koji je prilagođen korisniku u pogledu izbora reči, načina komunikacije, korišćenja pre-vodioca i slično, a stručni radnik je dužan da ohrabruje korisnika da postavlja dodatna pitanja za pojašnjenje.

Stručni radnik štiti interese korisnika koji imaju ograničene spo-sobnosti za davanje saglasnosti i učešće u donošenju odluka, tako što traži saglasnost od odgovarajuće treće strane, pri čemu kori-snika informiše u skladu sa njegovim nivoom razumevanja. Duž-nost stručnog radnika je da se u ovim slučajevima stara da treća strana postupa na način koji je usklađen sa željama i interesima korisnika, kao i da preduzme sve korake koji mogu da unaprede korisnikovu sposobnost za davanje saglasnosti na osnovu pune informisanosti.

ZaKON O FINaNSIjSKOj POdrŠCI POrOdICI Sa dECOM („Sl. glasnik rS“, br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009)

Član 17. stav 8.Dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspit-no-obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.

57

PraVILNIK O BLIžIM USLOVIMa I NaČINU OSTVarIVaNja PraVa Na FINaNSIjSKU POdrŠKU POrOdICI Sa dECOM

(„sl. glasnik Rs“, br. 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010, 73/2010 i 27/2011 – odluka us)

Član 3. Kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese za-htev za priznavanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, uz dokaze iz člana 2. ovog pravilnika podnosi i dokaze o postojanju razloga predviđenih članom 94. stav 5. Zakona o radu, i to jedan od sledećih dokaza:

1) uverenje organa starateljstva da je majka napustila dete;

2) izvod iz matične knjige umrlih za majku;

3) potvrdu ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora;

4) izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

5) rešenje kojim je majka lišena roditeljskog prava.

Pravo iz stava 1. ovog člana traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu odnosno do isteka porodiljskog odsustva.

ZaKON O PENZIjSKOM I INVaLIdSKOM OSIGUraNjU („Sl. glasnik rS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USrS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USrS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014)

Član 31. stav 4.Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala posle uzrasta do

58

koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osigu-ranik odnosno korisnik prava izdržavao do svoje smrti.

Član 93. stav 1.Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica uzroka invalidnosti i tele-snog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond rešenjem utvrđuje te činjenice na osno-vu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda.

ZaKON O dOBrOVOLjNIM PENZIjSKIM FONdOVIMa I PENZIjSKIM PLaNOVIMa („Sl. glasnik rS“, br. 85/2005 i 31/2011)

Član 17. st. 1. i 2.Narodna banka Srbije povlači saglasnost članu uprave društva za upravljanje kada utvrdi da je:

1) odluka doneta na osnovu neistinitih i netačnih podataka;

2) u međuvremenu prestao da ispunjava uslove iz čl. 15. i 16. ovog zakona;

3) izvršio povredu odredaba ovog zakona i drugog zakona po kojem je Narodna banka Srbije nadležna da obavlja nadzor, pravila poslov-nog morala, savesnog poslovanja i pravila o upravljanju rizikom ili na drugi način teže ugrozio interese članova dobrovoljnog penzij-skog fonda;

4) pravosnažnim rešenjem lišen poslovne sposobnosti.

Od dana dostavljanja rešenja kojim mu je povučena saglasnost, član uprave ne može vršiti bilo kakvu funkciju u društvu za upravljanje.

59

KrIVIČNI ZaKONIK(„Sl. glasnik rS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr, 107/2005 – ispr, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014)

Član 23. (1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračun-ljivosti.

(2) Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled dušev-ne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.

(3) Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno sma-njena usled nekog stanja iz stava 2. ovog člana (bitno smanjena uračunljivost) može se ublažiti kazna.

Član 217. (1) Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam ne-kom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teš-ke posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovin-sku korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom ka-znom.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u izno-su koji prelazi milion i petsto hiljada dinara ili je izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novča-nom kaznom.

(4) Za delo iz stava 1. ovog člana gonjenje se preduzima po predlogu.

60

ZaKONIK O KrIVIČNOM POSTUPKU („Sl. glasnik rS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)

Član 56. Ako je oštećeni maloletnik ili lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlašćen da daje sve izja-ve i da preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlašćen oštećeni. Zakonski zastupnik može svoja prava da vrši preko puno-moćnika.

Član 131. Ako se pojavi sumnja da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog, da je okrivljeni usled zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga učinio krivično delo ili da je zbog duševnih smetnji nesposoban da učestvuje u postupku, organ postupka će odrediti psihijatrijsko veštačenje okrivljenog.

Ako se pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja sa-znanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, organ postup-ka može odrediti psihijatrijsko veštačenje svedoka.

Član 132. Ako je veštačenje određeno radi ocene uračunljivosti okrivljenog, veštak će ustanoviti da li je u vreme izvršenja krivičnog dela kod okrivljenog postojala duševna bolest, privremena duševna poreme-ćenost, zaostali duševni razvoj ili druga teža duševna poremeće-nost, odrediće prirodu, vrstu, stepen i trajnost poremećenosti i dati mišljenje o uticaju takvog duševnog stanja na sposobnost okrivlje-nog da shvati značaj svoga dela ili upravlja svojim postupcima.

Ako je veštačenje određeno radi ocene sposobnosti okrivljenog da učestvuje u postupku, veštak će ustanoviti da li kod okrivljenog po-stoje duševne smetnje i dati mišljenje da li je okrivljeni sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i sam ili uz pomoć branioca vrši svoju odbranu.

61

Ako je veštačenje određeno radi ocene sposobnosti svedoka da pre-nese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, veštak će ustanoviti da li kod svedoka postoje duševne smetnje i dati mišljenje da li je svedok sposoban da svedoči.

Član 530. Pravnosnažna odluka kojom je izrečena mera bezbednosti obave-znog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, od-nosno obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi (član 526. stav 4. i član 529) dostaviće se sudu koji je nadležan da odluči o lišenju poslovne sposobnosti.

O odluci će se obavestiti i organ starateljstva.

ZaKON O PrOGraMU ZaŠTITE UČESNIKa U KrIVIČNOM POSTUPKU(„Sl. glasnik rS“, br. 85/2005)

Član 27. st. 1. i 2.Ako nadležni javni tužilac, istražni sudija ili predsednik veća oceni da postoji neposredna opasnost po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu učesnika u krivičnom postupku ili bliskog lica, obavestiće Jedinicu za zaštitu o potrebi primene hitnih mera.

Rukovodilac Jedinice za zaštitu naređuje primenu hitnih mera, uz saglasnost učesnika u krivičnom postupku odnosno bliskog lica. Saglasnost u ime maloletnog lica ili lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti daje zakonski zastupnik ili staralac.

Čl. 30.Sporazum o uključenju u Program zaštite sadrži:

1) sporazumne strane;

2) izjavu zaštićenog lica o dobrovoljnom uključenju u Program zaštite;

3) izjavu zaštićenog lica da su podaci navedeni u upitniku istiniti i da u slučaju njihove neistinitosti sporazum može biti raskinut;

62

4) obaveze zaštićenog lica: da se pridržava uputstava Jedinice za zaštitu u toku sprovođenja Programa zaštite; da obavesti Jedinicu za zaštitu o svakoj promeni okolnosti koja bi mogla da utiče na sprovođenje Programa zaštite; da navede svoje račune, pravne po-slove, finansijske i druge obaveze; da pre zaključenja pravnih poslo-va većeg značaja zatraži saglasnost Jedinice za zaštitu; da preduz-me sve neophodne mere radi postizanja finansijske samostalnosti do isteka sporazuma;

5) obaveze Jedinice za zaštitu: da sprovodi Program zaštite samo uz neophodno potrebna ograničenja osnovnih sloboda i prava zaštiće-nog lica; da odredi vreme trajanja i obim ekonomske pomoći zašti-ćenom licu; da zaštićenom licu pruži potrebnu psihološku, socijalnu i pravnu pomoć;

6) vreme trajanja Programa zaštite;

7) uslove za raskid sporazuma;

8) klauzulu da je sporazum zaključen u jednom primerku, da se čuva kod Jedinice za zaštitu, da je za vreme trajanja Programa zaštite dostupan samo Komisiji, da se obaveze proistekle iz sporazuma ne mogu osporavati u sudskom postupku, izjavu zaštićenog lica da razu-me sadržaj sporazuma i da je upoznato sa međusobnim obavezama;

9) datum zaključenja sporazuma i potpis sporazumnih strana.

Sporazum u ime maloletnog lica ili lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti zaključuje zakonski zastupnik ili staralac.

ZaKON O PrEKrŠajIMa („Sl. glasnik rS“, br. 65/2013 i 13/2016)

Član 19. st. 1– 3.Neuračunljiv učinilac nije odgovoran za prekršaj.

Neuračunljiv je učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog po-stupka ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.

63

Učiniocu prekršaja čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog člana (bitno smanjena uračunlji-vost) može se ublažiti kazna.

Član 118. stav 3. Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku predu-zima zakonski zastupnik.

PraVILNIK O POLICIjSKIM OVLaŠĆENjIMa („Sl. glasnik rS“, br. 54/2006)

Član 12.Lice koje je policijski službenik ovlašćen da pozove u skladu sa odredbama Zakona o policiji poziva se pisanim pozivom.

Maloletno lice poziva se pisanim pozivom preko roditelja ili starate-lja. Lice za koje policijski službenik utvrdi da je punoletno lice kome je oduzeta poslovna sposobnost pozivati se preko staratelja.

Ako policijski službenik utvrdi da bi pozivanje iz stava 2. ovog člana bilo u suprotnosti sa pravima i interesima pozvanog lica izvršiće pozivanje preko nadležnog centra za socijalni rad.

ZaKON O IZBOrU NarOdNIH POSLaNIKa („Sl. glasnik rS“, br. 35/2000, 57/2003 – odluka USrS, 72/2003 – dr. zakon, 75/2003 – ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 – dr. zakon, 85/2005 – dr. zakon, 28/2011 – odluka US, 36/2011 i 104/2009 – dr. zakon)

Član 10.Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji.

64

Član 88. stav 1. tačka 4.Poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti.

ZaKON O IZBOrU PrEdSEdNIKa rEPUBLIKE („Sl. glasnik rS“, br. 111/2007 i 104/2009 – dr. zakon)

Član 2.Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsedni-ka Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije.

ZaKON O LOKaLNIM IZBOrIMa („Sl. glasnik rS“, br. 129/2007, 34/2010 – odluka US i 54/2011)

Član 6.Pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban držav-ljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lo-kalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo.

Za odbornika, može biti izabran punoletan, poslovno sposoban dr-žavljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predložen za odbornika.

Član 20. stav 6.Kad po donošenju rešenja o proglašenju izborne liste kandidat bude pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti, iz-gubi državljanstvo Republike Srbije, odustane od kandidature ili ako nastupi njegova smrt, podnosilac izborne liste gubi pravo da pred-loži novog kandidata.

Član 46. stav 1. tačka 4.Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti.

65

ZaKON O POLITIČKIM STraNKaMa („Sl. glasnik rS“, br. 36/2009 i 61/2015 – odluka US)

Član 8. Političku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i po-slovno sposobnih državljana Republike Srbije.

Član 9. Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.

Član 21. stav 2. Članom političke stranke može, pod jednakim uslovima utvrđenim statutom, postati svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije.

ZaKON O držaVLjaNSTVU rEPUBLIKE SrBIjE („Sl. glasnik rS“, br. 135/2004 i 90/2007)

Član 14.Stranac kome je shodno propisima o kretanju i boravku stranaca odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Republike Srbije, pod uslovom:

1) da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost;

2) da ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije;

3) da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;

4) da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

66

Član 18. stav 1.Iseljenik i njegov potomak mogu biti primljeni u državljanstvo Re-publike Srbije ako su navršili 18 godina života i nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom.

Član 23.Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Repu-blike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 go-dina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u državljanstvo Republike Sr-bije može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge dr-žave nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije.

Član 30. st. 1. i 3.Državljanin Republike Srbije koji je podneo zahtev za otpust iz dr-žavljanstva Republike Srbije istim zahtevom može zatražiti otpust iz državljanstva Republike Srbije i za svoju decu do navršene 18. godine života. Uz zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije deteta podnosi se saglasnost drugog roditelja. Ako je dete starije od 14 godina, podnosi se i njegova saglasnost.

Ako drugi roditelj ne da saglasnost za otpust deteta iz državljanstva Republike Srbije, ili je nepoznatog prebivališta, ili je lišen poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zahtev za otpust deteta iz dr-žavljanstva Republike Srbije će se prihvatiti ako je to, po mišljenju nadležnog organa starateljstva, u interesu deteta.

67

Član 34.Lice koje je otpušteno iz državljanstva Republike Srbije i steklo strano državljanstvo i lice kome je na zahtev roditelja prestalo dr-žavljanstvo Republike Srbije otpustom ili odricanjem može ponovo steći državljanstvo Republike Srbije ako podnese zahtev za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije, ako je navršilo 18 godina ži-vota i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Član 39. st. 1. i 3.Zahtev za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije pod-nosi se organu unutrašnjih poslova po mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva, a može se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, koji će ga, bez odlaganja, proslediti ministarstvu nadležnom za unutraš-nje poslove.

Za lice lišeno poslovne sposobnosti zahtev podnosi staralac.

ZaKON O PrEBIVaLIŠTU I BOraVIŠTU GraĐaNa(„Sl. glasnik rS“, br. 87/2011)

Član 4. stav 2.Prijavu i odjavu prebivališta, odnosno prijavu i odjavu boravišta za maloletno lice ili lice bez poslovne sposobnosti, podnosi njegov ro-ditelj, odnosno staratelj ili drugi zakonski zastupnik.

Član 9. stav 3.Prijava prebivališta za lice bez poslovne sposobnosti podnosi se u roku od osam dana od dana nastanjenja na adresi na kojoj se pri-javljuje prebivalište.

68

ZaKON O STraNCIMa („Sl. glasnik rS“, br. 97/2008)

Član 58.Tokom celog postupka prinudnog udaljenja nadležni organ će voditi računa o specifičnoj situaciji stranca koji spada u kategoriju lica sa posebnim potrebama kao što su: maloletnici, lica potpuno ili deli-mično lišena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksu-alnog nasilja.

Prilikom preduzimanja službenih radnji prema strancima iz stava 1. ovog člana, nadležni organ je dužan da postupa u skladu sa propi-sima kojima je uređen položaj lica sa posebnim potrebama i među-narodnim ugovorima.

ZaKON O aZILU („Sl. glasnik rS“, br. 109/2007)

Član 15.U postupku azila vodi se se računa o specifičnoj situaciji lica sa po-sebnim potrebama koja traže azil, kao što su maloletnici, lica pot-puno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja.

Član 16.Maloletniku bez pratnje, kao i poslovno nesposobnom licu koje nema zakonskog zastupnika, organ starateljstva će, pre podnošenja zah-teva za azil, odrediti staratelja, u skladu sa zakonom.

69

Saslušanju maloletnika bez pratnje, odnosno poslovno nesposob-nog lica iz stava 1. ovog člana mora prisustvovati staratelj.

ZaKON O rEŠaVaNjU SUKOBa ZaKONa Sa PrOPISIMa drUGIH ZEMaLja („Sl. list SFrj“, br. 43/82 i 72/82 – ispr, „Sl. list Srj“, br. 46/96 i „Sl. glasnik rS“, br. 46/2006 – dr. zakon)

Član 14.Za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo države čiji je ono državljanin.

Fizičko lice koje bi prema pravu države čiji je ono državljanin bilo poslovno nesposobno, poslovno je sposobno ako ima poslovnu spo-sobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza.

Za lišenje ili ograničenje poslovne sposobnosti fizičkog lica mero-davno je pravo iz stava 1. ovog člana.

Odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se na porodične i na-sledne odnose.

Član 32.U pogledu uslova za zaključenje braka merodavno je, za svako lice, pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja u brak.

I kad postoje uslovi za zaključenje braka po pravu države čiji je dr-žavljanin lice koje želi da zaključi brak pred nadležnim organom Sa-vezne Republike Jugoslavije, neće se dozvoliti zaključenje braka ako, u pogledu tog lica, postoje po pravu Savezne Republike Jugoslavije smetnje koje se odnose na postojanje ranijeg braka, srodstvo i nes-posobnost za rasuđivanje.

70

ZaKON O OBLIGaCIONIM OdNOSIMa („Sl. list SFrj“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USj i 57/89, „Sl. list Srj“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja)

Član 56.(1) Za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.

(2) Ograničeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zaključivati samo one ugovore čije mu je za-ključivanje zakonom dozvoljeno.

(3) Ostali ugovori tih lica ako su zaključeni bez odobrenja zakonskog zastupnika rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Član 57.(1) Saugovarač poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost može odustati od ugovora koji je zaključio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.

(2) Isto pravo ima i saugovarač poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od nje-ga da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.

(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslov-nu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo odobrenja za-konskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.

Član 58.(1) Saugovarač poslovno nesposobnog lica koji je zaključio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika može pozva-ti zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.

71

(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor odobrava, smatraće se da je odbio da dâ odobrenje.

Član 59.Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zaključilo za vreme svoje ograničene po-slovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.

Član 96.Poslovno punomoćje ne prestaje smrću imaoca radnje, kao ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.

Član 111.Ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.

Član 114.U slučaju poništenja ugovora zbog ograničene poslovne sposobno-sti jednog ugovarača, saugovarač takvog lica može zahtevati vra-ćanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ograničeno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je namerno uništeno ili otuđeno.

Član 116.Ograničeno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu po-ništenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog saugovarača da je poslovno sposobno.

Član 159. st. 1. i 2.(1) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje, ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.

72

(2) Ko drugom prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokaže da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.

Član 164. st. 1. i 2.(1) Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili za-ostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nad-ležnog organa, ili ugovora, dužan da vodi nadzor nad njim.

(2) On se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je vršio nad-zor na koji je obavezan ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Član 297.(1) I poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti oba-vezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.

(2) Ali se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo za-stareli dug ili dug koji potiče iz igre ili opklade.

Član 306.(1) Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobađa dužnika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet is-punjenja još nalazi kod njega.

(2) Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslov-ne nesposobnosti.

Član 327. stav 1.(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, može dužnik položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.

73

Član 385.(1) Zastarevanje teče i prema maloletniku i drugom poslovno nespo-sobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.

(2) Međutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastu-pnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.

(3) Ako je za zastarelost nekog potraživanja određeno vreme kraće od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja počinje teći od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Član 768.Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod stečaj ili bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.

Član 769. stav 1.(1) Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod stečaj, ili potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti, nalog prestaje u času kad je nalogoprimac saznao za događaj zbog koga nalog prestaje.

Član 770.Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postići ispunjenje nekog svog potraživanja od nalogodavca, nalogodavac ne može odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smrću, ni stečajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.

Član 820. stav 1.(1) Posrednik odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana između kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga što je posredovao za poslovno nesposobno lice za čiju je nesposob-nost znao ili mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da neće moći izvršiti obaveze iz tog ugovora, i uopšte za svaku štetu nastalu njegovom krivicom.

74

Član 947. stav 1.(1) Ništavo je osiguranje za slučaj smrti trećeg lica mlađeg od četr-naest godina, kao i lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, te je osiguravač dužan vratiti ugovaraču osiguranja sve premije primlje-ne po osnovu takvog ugovora.

Član 999.Ugovorom o jemstvu može se obavezati samo ko ima potpunu po-slovnu sposobnost.

Član 1000.Ko se obaveže kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.

Član 1032.Smrt uputioca, primaoca uputa ili upućenika, kao i lišenje poslovne sposobnosti nekoga od njih, nema uticaja na uput.

ZaKON O ParNIČNOM POSTUPKU („Sl. glasnik rS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014)

Član 75.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzi-ma radnje u postupku (parnična sposobnost).

Punoletno lice kome je ograničena poslovna sposobnost parnično je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti.

Maloletnik je parnično sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.

Član 76.Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski za-stupnik.

75

Član 79.Sud će po službenoj dužnosti da pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka može da bude stranka u postupku i da li je parnično sposobna, da li parnično nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlašćenje ako je ono potrebno.

Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik dužno je da prili-kom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže da je zakonski zastupnik.

Zakonski zastupnik je dužan da podnese posebno ovlašćenje ako je za preduzimanje određenih radnji u postupku to potrebno.

Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavestiće o tome organ starateljstva. Ako bi usled propuštanja zastupnika mogla da nasta-ne šteta za lice pod starateljstvom, sud će da zastane s postupkom i predloži da se odredi drugi zakonski zastupnik.

Član 80.Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može da bude stranka u postupku, a taj nedostatak može da se otkloni, po-zvaće tužioca da otkloni nedostatak.

Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakon-ski zastupnik nema posebno ovlašćenje kad je ono potrebno, za-tražiće da nadležni organ starateljstva postavi staratelja parnično nesposobnom licu ili će da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnično nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

Sud će da odredi rok za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog člana, pod uslovima propisanim odredbama člana 101. ovog zakona.

Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku mogu da se preduzi-maju samo one radnje zbog čijeg odlaganja bi mogle da nastanu štetne posledice.

76

Ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako određeni rok bezuspešno protekne, sud će rešenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaćene ovim nedostacima i odbaci tužbu ako su nedostaci takve prirode da sprečavaju dalje vođenje postupka.

Protiv rešenja kojim se naređuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena žalba.

Član 81.Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi re-dovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud će tuženom da postavi privremenog zastu-pnika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora. Spisak se objavljuje na internet stranici i ogla-snoj tabli nadležne advokatske komore i suda. Prilikom postavljanja privremenog zastupnika, sud je dužan da poštuje redosled sa spiska.

Pod uslovom iz stava 1. ovog člana sud će da postavi tuženom pri-vremenog zastupnika naročito ako:

1) tuženi nije parnično sposoban, a nema zakonskog zastupnika;

2) postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika;

3) obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;

4) je prebivalište ili boravište, odnosno sedište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika;

5) se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje nije moglo da se izvrši.

Sud može da postavi privremenog zastupnika i pravnom licu, od-nosno preduzetniku pod uslovima i na način propisanim u st. 1. i 2. ovog člana.

Sud odlučuje rešenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva poslednjeg prebivali-šta ili boravišta tuženog, a strankama čim je to moguće.

Protiv rešenja iz stava 4. ovoga člana nije dozvoljena žalba.

77

Član 84.Strani državljanin koji nije parnično sposoban po zakonu države čiji je državljanin, a parnično je sposoban po domaćem zakonu, može sam da preduzima radnje u postupku. Zakonski zastupnik može da preduzima radnje u postupku samo dok strani državljanin ne izjavi da sam preuzima vođenje parnice.

Član 85. st. 1. i 5.Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko pu-nomoćnika.

Punomoćnik mora biti potpuno poslovno sposobno lice.

Član 93.Punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, proglašenjem za umrlo i gubitkom poslovne sposobnosti.

Ako je punomoćniku fizičkog lica dato ovlašćenje da može da pre-duzima sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako zakonski zastupnik bude razrešen dužnosti, punomoćnik je ovlašćen da pre-duzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.

Član 222.Sud utvrđuje prekid postupka kad:

1) stranka umre;

2) stranka izgubi parničnu sposobnost;

3) zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje;

4) stranka koja je pravno lice prestane da postoji, odnosno kad nad-ležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada;

5) nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja;

6) usled ratnog stanja ili vanrednih događaja prestane rad u sudu;

7) je to drugim zakonom propisano.

78

Član 280. stav 1.Za stranku koja nema parničnu sposobnost saslušaće se njen za-konski zastupnik. Sud može da odluči da se umesto ili pored za-konskog zastupnika, sasluša sama stranka, ako je njeno sasluša-nje moguće.

Član 374. stav 1. i stav 2. tačka 9.Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog za-kona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zako-nite i pravilne presude.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako:

9) je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje par-nice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;

Član 426. stav 1. tačka 3.Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako:

3) je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parni-ce, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;

79

ZaKON O OPŠTEM UPraVNOM POSTUPKU („Sl. list Srj“, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik rS“, br. 30/2010)

Član 43 (st. 1, 2. i 5.)Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti rad-nje u postupku (procesna sposobnost).

Za procesno nesposobno lice radnje u postupku vrši njegov zakon-ski zastupnik. Zakonski zastupnik se određuje na osnovu zakona ili aktom nadležnog državnog organa.

Kad organ koji vodi postupak utvrdi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavesti-će o tome organ starateljstva.

Član 45. st. 1, 3. i 4.Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica čije je prebivalište, od-nosno boravište nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak postaviće takvoj stranci privremenog zastupnika ako to traži hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ će odmah izvestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni zastupnik postavljen licu čije je prebivalište, odnosno boravište ne-poznato, objaviće svoj zaključak na oglasnoj tabli organa, odnosno u službenom glasilu.

Na način predviđen u st. 1. i 2. ovog člana postaviće se privremeni zastupnik i kad treba izvršiti radnju koja se ne može odložiti, a stran-ku, odnosno njenog zakonskog zastupnika, ovlašćenog predstavnika ili punomoćnika nije moguće blagovremeno pozvati. O tome će se stranka, zakonski zastupnik, ovlašćeni predstavnik ili punomoćnik odmah obavestiti.

Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika dužno je da se primi zastupanja, a zastupanje može odbiti samo iz razloga koji

80

su predviđeni posebnim propisima. Privremeni zastupnik učestvuje samo u postupku za koji je izrično postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlašćeni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomoćnik.

Član 48. stav 1.Punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposob-no, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Član 51. stav 2.Punomoćje ne prestaje smrću stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može opo-zvati ranije punomoćje.

Član 53.Stranci će se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se traži struč-no poznavanje pitanja u vezi s predmetom postupka dovede stručno lice koje će joj davati obaveštenja i savete (stručni pomagač). To lice ne zastupa stranku.

Stranka ne može dovesti kao stručnog pomagača lice koje nije po-slovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.

ZaKON O arBITražI („Sl. glasnik rS“, br. 46/2006)

Član 5. stav 3.Arbitražu može da ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje parnični postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku.

Član 10. stav 1.Sporazum o arbitraži ništav je ako:

1) vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitražu;

2) nije zaključen u formi propisanoj ovim zakonom;

81

3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zaključenje, ili

4) je zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Član 19. stav 1.Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno, bez obzira na državljanstvo.

ZaKON O MIrNOM rEŠaVaNjU radNIH SPOrOVa („Sl. glasnik rS“, br. 125/2004 i 104/2009)

Član 45. st. 1. i 2. tačka 9.Svojstvo miritelja i arbitra prestaje brisanjem iz Imenika.

Miritelj, odnosno arbitar se briše iz Imenika:

9) usled gubitka poslovne sposobnosti.

ZaKON O adVOKaTUrI („Sl. glasnik rS“, br. 31/2011 i 24/2012 – odluka US)

Član 6. stav 1. tačka 4. Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, su:

4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

Član 54. stav 1. tačka 3. Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika, su:

3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

Član 83. stav 1. tačka 3.Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:

3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti – od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;

82

STaTUT adVOKaTSKE KOMOrE SrBIjE („Sl. glasnik rS“, br. 85/2011, 78/2012 i 86/2013)

Član 133. stav 1. tačka 4. i stav 2. tačka 2. Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno, su:

4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,

Za upis u Upisnik A Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:

2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,

Član 182. stav 1. tačka 3. Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika, su:

3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,

Član 244. stav 1. tačka 3.Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:

3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti – od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;

ZaKON O jaVNOM BELEžNIŠTVU („Sl. glasnik rS“, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – dr. zakon, 93/2014 – dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015)

Član 31. stav 1. tačka 3.Javni beležnik se razrešava:

3) ako mu sudskom odlukom bude oduzeta ili ograničena poslovna sposobnost;

83

Član 31a stav 1. tačka 4.Ministar će doneti rešenje o privremenom udaljenju javnog beležnika:

4) ako je pokrenut postupak za oduzimanje ili ograničenje poslovne sposobnosti.

Član 25. stav 1. tačka 2. Za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava slede-će uslove:

2) da je poslovno sposobno i da ima opštu zdravstvenu sposobnost;

Član 53. stav 2. tačka 3. Javni beležnik je dužan da odbije obavljanje službene radnje:

3) ako utvrdi da stranka nema poslovnu sposobnost ili iz drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica;

Član 82. stav 1. tačka 1.U obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju se:

1) ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica;

Član 93dPrilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu, javni beležnik ispi-tuje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje tog posla i da li su ovlašćene da preduzmu pravni posao.

Javni beležnik će postupiti po stavu 1. ovog člana i kada u postup-ku za potvrđivanje isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje i da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme odnosni pravni posao.

Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana, javni beležnik će rešenjem odbiti da potvrdi ispravu.

84

ZaKON O IZVrŠENjU I OBEZBEĐENjU („Sl. glasnik rS“, br. 31/2011, 99/2011 – dr. zakon, 109/2013 – odluka US, 55/2014 i 139/2014)

Član 56. stav 2.Kada izvršni dužnik nema poslovnu sposobnost, radnje iz člana 55. ovog zakona (radnja kojom sud donosi rešenje kojim će naložiti iz-vršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini) pre-duzimaju se prema njegovom zakonskom zastupniku, a sud će, ako oceni da zastupnik nemarno postupa u zaštiti interesa izvršnog duž-nika, o tome obavestiti organ starateljstva.

Član 313. stav 1. tačka 2.Za izvršitelja može se imenovati lice koje ispunjava sledeće uslove:

2) da je poslovno sposobno;

PraVILNIK O ISPITU Za IZVrŠITELja („Sl. glasnik rS“, br. 74/2011 i 81/2011)

Član 8. st. 1. i 2. tačka 2.Prijava za polaganje ispita za izvršitelja (u daljem tekstu: prijava) podnosi se Ministarstvu.

Prijavu podnosi lice koje:

2) je poslovno sposobno;

PraVILNIK O STaLNIM SUdSKIM TUMaČIMa („Sl. glasnik rS“, br. 35/2010)

Član 11. stav 1. tačka 4.Prevodilac će biti razrešen:

4) ako mu na osnovu sudske odluke bude oduzeta ili ograničena poslovna sposobnost;

85

ZaKON O PrIVrEdNIM drUŠTVIMa („Sl. glasnik rS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015)

Član 13. stav 1. tačka 4.Osnivački akt ništav je ako:

4) su svi potpisnici, u trenutku zaključenja osnivačkog akta, bili pravno ili poslovno nesposobni.

Član 83. stav 1.Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Član 89. stav 1.Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje po-slovno sposobnom fizičkom licu.

Član 91. st. 6. tačka 1. i st. 7 – 9.Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevi-ma:

1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;

U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, na-slednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno spo-sobno fizičko lice može nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku obav-ljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi po-rodičnog domaćinstva.

Lice iz stava 7. ovog člana dužno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.

86

Poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodele zaostavštine za života u skladu sa propisima kojima se uređuje nasleđivanje.

Član 207. st. 1. i 2. Član društva ima pravo da putem pisanog punomoćja ovlasti odre-đeno lice da u njegovo ime učestvuje u radu skupštine društva, uk-ljučujući i pravo da u njegovo ime glasa (punomoćje za glasanje).

Punomoćnik iz stava 1. ovog člana može biti svako poslovno spo-sobno lice.

Član 345. stav 1.Punomoćnik iz člana 344. ovog zakona može biti svako poslovno sposobno lice.

Član 382. stav 1.Direktor može biti svako poslovno sposobno lice.

ZaKON O STEČajU („Sl. glasnik rS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US i 83/2014)

Član 23. st. 1. i 2. tačka 2.Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca) izdaje ovlašćena organizacija rešenjem o izdavanju licence.

Licenca se izdaje licu koje:

2) ima poslovnu sposobnost;

87

ZaKON O POrESKOM POSTUPKU I POrESKOj adMINISTraCIjI („Sl. glasnik rS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016)

Član 15. st. 1. Zakonski zastupnici fizičkih lica (roditelji maloletnog lica, staralac poslovno nesposobnog štićenika i dr) i pravnih lica (fizičko lice koje je kao takvo upisano u propisani registar), kao i poslovođa pre-duzetnika i privremeni staralac zaostavštine, ispunjavaju poreske obaveze lica koja zastupaju.

Član 16. st. 2 – 6.Ako je poreski obveznik fizičko lice koje nije poslovno sposobno, a nema zakonskog zastupnika, Poreska uprava postavlja zastupnika po službenoj dužnosti iz reda lica iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obaveštava organ starateljstva.

Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku i objavljuje na oglasnoj tabli Poreske uprave.

Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena.

Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Poreska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nad-ležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar).

Poreska uprava ima pravo na povraćaj sredstava iz stava 5. ovog člana od poreskog obveznika.

88

Član 22. st. 3 – 5.Poresku obavezu poslovno nesposobnog fizičkog lica ili odsutnog fizičkog lica kome se ne zna prebivalište ispunjava zastupnik iz imo-vine poreskog obveznika.

Ako imovina lica iz stava 3. ovog člana nije dovoljna da se namiri dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja, nenamireni deo duga se otpisuje.

Ako prestanu razlozi iz stava 3. ovog člana zbog kojih je licu odre-đen zastupnik, rešenje o otpisu poreskog duga će se ukinuti, ali se za period od dana kada je nenamireni poreski dug tog lica dospeo do dana kada su razlozi prestali, kamata ne obračunava.

ZaKON O PLaTNIM USLUGaMa („Sl. glasnik rS“, br. 139/2014)

Član 2. stav 1. tačka 10.Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

10) preduzetnik označava fizičko lice koje nije potrošač, odnosno poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostva-rivanja prihoda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i drugim zakonom;

ZaKON O MENICI („Sl. list FNrj“, br. 104/46, „Sl. list SFrj“, br. 16/65, 54/70 i 57/89, „Sl. list Srj“, br. 46/96 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja)

Član 17.Kad indosament sadrži napomenu „vrednost za naplatu“, „za inka-so“, „kao punomoćje“ ili ma kakvu drugu napomenu koja znači na-log, imalac menice može vršiti sva prava koja iz nje proističu, ali menicu može indosirati samo kao prenos punomoćja.

89

Menični obveznici u takvom slučaju mogu istaći prema imaocu me-nice samo one prigovore koji se mogu istaći prema indosantu.

Nalog sadržan u indosamentu iz stava 1. ovog člana (indosament – punomoćje) ne prestaje usled smrti nalogodavca niti usled nastu-panja njegove poslovne nesposobnosti.

ZaKON O ELEKTrONSKOj TrGOVINI („Sl. glasnik rS“, br. 41/2009 i 95/2013)

Član 9.Ugovor može biti zaključen elektronskim putem, odnosno u elek-tronskom obliku.

Ponuda i prihvat ponude mogu se dati elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku.

Kada se elektronska poruka, odnosno elektronski oblik koristi prili-kom zaključenja ugovora, takvom ugovoru se ne može osporiti pu-novažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskom obliku.

Član 10. stav 1. tačka 4.Odredba člana 9. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na:

4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslov-na sposobnost;

ZaKON O ELEKTrONSKIM KOMUNIKaCIjaMa („Sl. glasnik rS“, br. 44/2010, 60/2013 – odluka US i 62/2014)

Član 16. stav 1. tačka 6.Narodna skupština može, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Vla-de, razrešiti člana upravnog odbora:

6) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

90

ZaKON O ELEKTrONSKOM dOKUMENTU („Sl. glasnik rS“, br. 51/2009)

Član 4. st. 1. i 2. i stav 3. tačka 4. Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili doka-zna snaga samo zato što je u elektronskom obliku.

Ako je propisom utvrđen pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta, pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovaraju-ći elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:

4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslov-na sposobnost;

ZaKON O ELEKTrONSKOM POTPISU („Sl. glasnik rS“, br. 135/2004)

Član 3. st. 1. i 2. tačka 4. Elektronskom dokumentu se ne može osporiti punovažnost ili doka-zna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku.

Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na:

4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslov-na sposobnost;

Član 30. stav 1. tačka 2.Sertifikaciono telo je dužno da prekine uslugu sertifikacije, odnosno izvrši opoziv izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata, u sluča-jevima kad:

2) vlasnik sertifikata izgubi poslovnu sposobnost, ili je prestao da postoji ili su se promenile okolnosti koje bitno utiču na važenje ser-tifikata;

91

ZaKON O OGLaŠaVaNjU („Sl. glasnik rS“, br. 79/2005 i 83/2014 – dr. zakon)

Član 44. st. 1. i 3.Ako oglasna poruka sadrži ime, lični podatak, lični zapis, zapis lika – fotografski, crtani, filmski, video i digitalni zapis, zapis glasa i iz-govorene reči – magnetofonski, gramofonski i digitalni zapis, pisani zapis – pismo, dnevnik, zabelešku i digitalni zapis (u daljem tekstu: lično dobro), na osnovu kojih se može utvrditi ili prepoznati identitet lica, oglasna poruka se ne može objaviti bez prethodnog pristanka lica na koje se lično dobro odnosi.

Za fizičko lice nesposobno da se stara o svojim interesima, prista-nak u smislu stava 1. ovog člana daje njegov zakonski zastupnik.

OdLUKa O USLOVIMa Za STICaNjE ZVaNja OVLaŠĆENOG aKTUara(„Sl. glasnik rS“, br. 104/2006 i 3/2011)

Član 2. stav 1. tačka 2.Zvanje ovlašćenog aktuara može steći lice koje ispunjava sledeće uslove:

2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;

KOLEKTIVNI UGOVOr Za jaVNO PrEdUZEĆE „POŠTa SrBIjE“ BEOGrad („Sl. glasnik rS“, br. 14/2015)

Član 89. stav 3.Pod članom uže porodice, u smislu čl. 85, 86. i 88. koji imaju pravo na solidarnu pomoć od poslodavca ovog kolektivnog ugovora, sma-traju se bračni drug i deca do 26. godine, pod uslovom da su na školovanju ili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ako

92

su živela u zajedničkom domaćinstvu ili ukoliko su odlukom nadlež-nog suda lišena poslovne sposobnosti, bez obzira na godine života.

ZaKON O UdrUžENjIMa („Sl. glasnik rS“, br. 51/2009 i 99/2011 – dr. zakoni)

Član 10. st. 1. i 2.Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na te-ritoriji Republike Srbije.

Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica.

Član 23. stav 2.Za zastupnika udruženja može biti određeno samo poslovno spo-sobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Re-publike Srbije.

ZaKON O VOLONTIraNjU („Sl. glasnik rS“, br. 36/2010)

Član 12.Ako su korisnici volontiranja deca, osobe sa invaliditetom, stara lica, lica kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesne osobe ili osobe koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti organizator volontiranja dužan je da postupa sa posebnom pažnjom prilikom izbora i obuke volontera.

Volontiranje sa korisnicima iz stava 1. ovog člana ne može da obavlja:

1) lice kojem je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrij-skog lečenja na slobodi ili obaveznog lečenja narkomana ili alkoho-ličara ili zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, koja je u vezi sa delatnošću volontiranja;

93

2) pravosnažno osuđeno lice za krivično delo protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, pro-tiv braka i porodice, protiv zdravlja ljudi;

3) lice koje je u potpunosti ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;

4) lice koje je u potpunosti ili delimično lišeno roditeljskog prava i lice prema kome su izrečene mere zbog nasilja u porodici.

Član 26.Organizator volontiranja dužan je da organizuje osposobljavanje volontera za rad sa decom, osobama sa invaliditetom, starim lici-ma, osobama kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bo-lesnim osobama ili osobama koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, kada je takvo osposobljavanje potrebno za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti.

OPŠTa PraVILa OMLadINSKOG I STUdENTSKOG ZadrUGarSTVa(„Sl. list Srj“, br. 20/98 i 7/2000 – odluka SUS, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik rS“, br. 47/2010)

Član 36. Poslodavac je svako poslovno sposobno, domaće i strano pravno i fizičko lice kod koga je zadrugar radno angažovan, osim u smislu propisa o socijalnim doprinosima.

ZaKON O KULTUrI („Sl. glasnik rS“, br. 72/2009, 13/2016 i 30/2016 – ispr)

Član 61. stav 1. tačka 1.Lice iz čl. 58-60. ovog zakona (samostalni umetnik, samostalni struč-njak u kulturi, samostalni izvođač kulturnih programa i samostalni sa-radnik u kulturi) stiče status lica koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture upisom u evidenciju lica koja

94

samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kultu-re, ako ispunjava sledeće uslove:

1) ako ima poslovnu sposobnost;

ZaKON O SPOrTU („Sl. glasnik rS“, br. 10/2016)

Član 10. stav 6.Ugovor sa sportistom koji nema potpunu poslovnu sposobnost može da se punovažno zaključi samo uz pisanu saglasnost oba rodi-telja, odnosno staratelja, overenu u skladu sa zakonom, a na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti sportiste koji nema potpunu poslovnu sposobnost od strane nadležne zdravstvene služ-be ili zavoda nadležnog za sport i medicinu sporta.

Član 38. st. 1. i 2. Sportsko udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača.

Osnivač sportskog udruženja može biti potpuno poslovno sposobno fizičko lice ili pravno lice.

Član 57. st. 1. i 2.Sportsko udruženje ima lice ovlašćeno za zastupanje sportskog udruženja (u daljem tekstu: zastupnik) izabrano, odnosno imenova-no na način utvrđen statutom.

Za zastupnika može biti određeno samo potpuno poslovno sposob-no fizičko lice.

Član 94. stav 9.Ugovor o posredovanju sa sportistom koji nema potpunu poslovnu sposobnost može se punovažno zaključiti samo uz prethodnu pisanu i overenu u skladu sa zakonom saglasnost oba roditelja, odnosno staratelja.

95

Član 175. st. 1. tač. 5.Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj sportska organizacija ili drugo pravno lice, ako:

5) zaključi ugovor sa sportistom koji nema potpunu poslovnu spo-sobnost suprotno odredbi člana 10. stav 6. ovog zakona;

ZaKON O OSIGUraNjU („Sl. glasnik rS“, br. 55/2004, 70/2004 – ispr, 61/2005, 61/2005 – dr. zakon, 85/2005 – dr. zakon, 101/2007, 63/2009 – odluka US, 107/2009, 99/2011, 119/2012, 116/2013 i 139/2014 – dr. zakon)

Član 33.Povezana lica, u smislu ovog zakona, jesu pravna lica koja su među-sobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, radi po-stizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno, rezultate poslovanja drugog lica.

Povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se i lica koja su međusobno povezana:

1) kao članovi porodice;

2) tako da jedno lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim lici-ma, u skladu sa ovim

članom, zajedno, posredno ili neposredno, učestvuju u drugom licu;

3) tako da u oba lica učešće ima isto lice, odnosno lica koja se sma-traju povezanim licima, u skladu sa ovim članom;

4) na način propisan za povezana lica, zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća;

5) kao članovi uprave ili nadzornog odbora, kao i članovi porodice tih lica.

96

Pod članovima porodice jednog lica, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) bračni drug, odnosno lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici;

2) deca, odnosno usvojenici;

3) srodnici do trećeg stepena srodstva, uključujući i srodstvo po tazbini;

4) druga lica koja nemaju potpunu poslovnu sposobnost, a stavljena su pod starateljstvo tog lica.

Član 82. stav 2. tačka 2.Narodna banka Srbije izdaje ovlašćenje za obavljanje poslova po-sredovanja u osiguranju licu koje ispunjava sledeće uslove:

2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;

Član 95. stav 2. tačka 2.Narodna banka Srbije izdaje ovlašćenje za obavljanje poslova za-stupanja u osiguranju

licu koje ispunjava sledeće uslove:

2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;

OPŠTI USLOVI Za OSIGUraNjE LICa Od POSLEdICa NESrEĆNOG SLUČaja (NEZGOdE) aMS OSIGUraNjE a.d.O. BEOGradaMS OSIGUraNjE a.d.O. BEOGrad, Beograd 2007. godine

Član 4. stav 3.Lica lišena poslovne sposobnosti u svakom slučaju su isključena iz osiguranja,osim ako zakonom nije drugačije određeno.

97

Čl. 6. stav 3. tačka 2.Ugovor o osiguranju prestaje za svakog pojedinog osiguranika u 24.00 časa bez obzira da li je i koliko ugovoreno trajanje, onoga dana kada osiguranik postane poslovno nesposoban.

OPŠTI USLOVI Za OSIGUraNjE IMOVINE ddOr Novi Sad(Prečišćen tekst Opštih uslova za osiguranje imovine sačinjen je dana 07.02.2012. godine na osnovu Odluke generalnog direktora br. 1-12/82 od 07.02.2012. godine, a primenjuje se od 10. februara 2012. godine)

Član 2. stav 2.Lica koja se osiguravaju po ovim Uslovima osigurana su bez obzira na njihovo zdravstveno stanje, godine života i opštu radnu sposob-nost, osim lica potpuno lišenih poslovne sposobnosti, koja su u sva-kom slučaju isključena iz osiguranja.

OPŠTI USLOVI Za OSIGUraNjE LICa Od POSLEdICa NESrEĆNOG SLUČaja (NEZGOdE) GENEraLI OSIGUraNjE SrBIja a.d.o.Generali Osiguranje Srbija a.d.o. od 11. marta 2013. godine

Član 4. stav 3.Lica potpuno lišena poslovne sposobnosti u svakom slučaju su is-ključena iz osiguranja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 6. stav 3. tačka 2.Ugovor o osiguranju prestaje, za svakog pojedinog osiguranika, u 24.00 časa bez obzira da li je i koliko ugovoreno trajanje, onoga dana kada osiguranik postane poslovno nesposoban.

98

OPŠTI USLOVI Za OSIGUraNjE LICa Od POSLEdICa NESrEĆNOG SLUČaja (NEZGOdE), KOMPaNIja dUNaV OSIGUraNjEKompanija dunav osiguranje a.d.o.

Član 5. stav 3.Lica potpuno lišena poslovne sposobnosti u svakom slučaju su is-ključena iz osiguranja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

OPŠTI USLOVI Za OSIGUraNjE LICa Od POSLEdICa NESrEĆNOG SLUČaja, UNIQaUNIQa neživotno osiguranje a.d.o. Beograd, 12. januar 2011. godine

Član 2.Duševno bolesna lica i lica potpuno lišena poslovne sposobnosti u svakom slučaju su isključena iz osiguranja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

POSEBNI USLOVI Za dOPUNSKO OSIGUraNjE LICa Za SLUČaj SMrTI Od POSLEdICa NESrEĆNOG SLUČaja (NEZGOdE) UZ OSIGUraNjE žIVOTa, Wiener Städtische osiguranje „Wiener Städtische osiguranje“ a.d.o. Beograd, 3. avgust 2011. godine

Član 2. stav 3.Lica potpuno lišena poslovne sposobnosti ne mogu se osigurati po ovim Uslovima.

99

dOPUNSKI USLOVI Za dOžIVOTNO OSIGUraNjE LICa Za SLUČaj SMrTI, Wiener Städtische osiguranje „Wiener Städtische osiguranje“ a.d.o. Beograd, 18. jun 2015. godine

Član 2. stav 4.Lica potpuno lišena poslovne sposobnosti ne mogu se osigurati po Uslovima.

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 340.134:347.155-056.34/.36(497.11) KATALOG pravnih propisa Republike Srbije u vezi sa poslovnom sposobnošću / [priredile] Kosana Beker i Tijana Milošević. - Beograd : Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, 2016 (Beograd : Manuarta). - 100 str. ; 24 cm Tiraž 500. ISBN 978-86-88501-14-9 a) Пословна способност - Особе са инвалидитетом - Законодавство - СрбијаCOBISS.SR-ID 224201228