Korporativno upravljanje - Prirucnik

7/30/2019 Korporativno upravljanje - Prirucnik

1/350

Copyright 2008 Meunarodna fnansijska korporacija2121 Pennsylvania Ave. NW, Washington, DC 20433, United States o Americalanica Grupacije Svetske banke

celarija u Beograduvar kralja Aleksandra 860 Beograda(+381-11) 3023 750(+381-11) 3023 740

takt: Katarina Djuliail: [email protected]

Kancelarija u TiraniDeshmoret e 4 Shkurtit, br. 34TiranaAlbanijaTel: (+355-4) 231 401Fax: (+355-4) 231 260

Kontakt: Sonila BicakuE-mail: [email protected]

Kancelarija u SarajevuHamdije Kreevljakovia 19/IV71000 SarajevoBosna i HercegovinaTel: (+387-33) 251 555Fax (+387-33) 217 762

Kontakt: Merima ZupeviE-mail: [email protected]

Kancelarija u SkopljuVasil Adzilarski bb, Soravia building1000 SkopljeBJR MakedonijaTel: (+389-2) 3223 306Fax: (+389-2) 3223 298

Kontakt: Kiril NejkovE-mail: [email protected]

onalni menader programaCarlos Fernandez Zara

ail: [email protected] kralja Aleksandra 860 Beograda(+381-11) 3023 750(+381-11) 3023 740

Predstavnik za odnose sa javnou

Slobodan Brki

Email: [email protected] kralja Aleksandra 8611000 BeogradSrbijaTel: (+381-11) 3023 750Fax: (+381-11) 3023 740

Komisija za hartije od vrijednostiZoran ikanovi

Email: [email protected] Nikole 27a/III20000 PodgoricaCrna GoraTel: (+382 20) 442-800Fax: (+381 20) 442-810

Korporativnoupravljanje

|

Prirunik


2/350

Podgorica, 2009.

Korporativno

upravljanjePrirunik


3/350

Prvo izdanje: 300 primeraka na crnogorskom, 150 primeraka na engleskom jeziku

tampano u Podgorici, Crna Gora

Copyright 2009 Meunarodna nansijska korporacija2121 Pennsylvania Ave. NW, Washington, DC 20433, United States o Americalanica Grupacije Svetske banke

Design copyright 2009 Aleksandra Milakovi

Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, smetati u sistemza pretraivanje, niti prenositi, u bilo kom obliku ili na bilo koji nain, elektronski, mehaniki,otokopiranjem snimanjem ili na drugi nain u komercijalne svrhe bez prethodnog odobrenja


4/350

II

Izjava o odbIjanju odgovornostICrnogorski Prirunik za korporativno upravljanje (Prirunik) distribuira se uz napomenuda se ni autori ni organizacije i zemlje koje oni predstavljaju niti izdava ne bave pruanjempravnih ili nansijskih saveta. Materijal u ovom Priruniku daje se u dobroj nameri kaoopta smernica i ne moe se prihvatiti nikakva odgovornost za gubitak ili troak nastao kaorezultat oslanjanja na inormacije sadrane u ovom Priruniku.

Nije namera da ova publikacija bude iscrpna. Mada je Prirunik pripreman uz najveu

panju, na njega se ne treba oslanjati kao na osnovu za ormulisanje poslovnih odluka. Osvim nansijskim stvarima i pitanjima treba konsultovati raunovou, revizora ili drugognansijskog strunjaka. O svim pravnim stvarima i pitanjima treba konsultovati pravnika.Sva pominjanja mukog roda u celom ovom Priruniku vae za oba pola ukoliko nijedrugaije naznaeno.

Svi stavovi u ovom Priruniku stavovi su autora i ne moraju obavezno predstavljati stavovevlade vajcarske, Komisije za hartije od vrijednosti, Meunarodne nansijske korporacije ili

Grupe Svetske banke.

Ovaj Prirunik dostavlja se korisnicima uz upozorenje da se bez prethodne saglasnostiMeunarodne nansijske korporacije ne sme stavljati u promet na komercijalnoj osnovi nina koji nain (pozajmicom, preprodajom, iznajmljivanjem i sl.).


5/350


6/350

V

Predgovor

Korporativno upravljanje predstavlja sistem za upravljanje i kontrolu privrednih drutava.Prema rezultatima empirijskih istraivanja, kompanije koje se pridravaju korporativnogupravljanja obino ostvaruju bolje rezultate od kompanija koje to ne ine. Jedan od razloga

je taj to kroz poboljane mehanizme upravljanja i kontrole dolazi do bolje raspodelenadlenosti i boljeg unkcionisnja celokupnog procesa odluivanja. Drugi razlog je taj to

kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem ulivaju vee poverenje, ime privlae vieinvestitora. Oba ova elementa pomau kompanijama sa dobrim korporativnim upravljanjemda posluju bolje od kompanija koje imaju loe standarde u ovoj oblasti ili ih nemaju uopte.

Korporativno upravljanje dobilo je jo vie na vanosti sa nastankom sadanje krize ismatramo da e kompanije u Crnoj Gori, kao i u drugim zemljama, morati da poboljajusvoje standarde na ovom polju da bi preivele.

Cilj ovog prirunika je upravo taj da pomogne menaderima i lanovima upravnog odborada unaprede standarde korporativnog upravljanja u svojim kompanijam. Da bi se taj cilj

ostvario, ovaj prirunik daje itaocu sveobuhvatan pogled na ovu tematiku, kao i primereiz najbolje prakse, kako iz regiona tako i ire. akoe se nadamo da e ovaj prirunikkoristiti i svi ostali zainteresovani itaoci, poput naunih istraivaa i studenata, akcionara ipotencijalnih investitora.

Ovaj prirunik deo je naih aktivnosti u regionu na unapreenju korporativnog upravljanja.U protekle tri godine, Meunarodna nansijska korporacija (IFC), koja je lan grupacijeSvetske banke, sprovodi Program korporativnog upravljanja u jugoistonoj Evropi kojipokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. Ovaj program upotpunosti nansira Dravni sekretrijat vajcarske za ekonomska pitanja (SECO).

Juan Carlos Fernandez Zararegionalni menaderIFC Program korporativnog upravljanja u Jugoistonoj Evropi


7/350


8/350

VI

Predgovor

Prelazak na trinu ekonomiju i privatizacija dravnih preduzea doprinose sve veem znaajupitanja iz domena korporativnog upravljanja u Crnoj Gori i u celom regionu JugoistoneEvrope. Programi privatizacije su proizveli izmenjene uslove poslovanja i uspostavljenisu novi institucionalni okviri. Razdvajanje prava svojine i rukovoenja kompanijom,odgovornost prema akcionarima, reagovanje na interese stejkholdera, transparentnost i

zahtevi obaveznog izvetavanja, su trenutno aktuelna pitanja.

Dobro korporativno upravljanje doprinosi odrivom ekonomskom razvoju tako topoboljava poslovne rezultate kompanija i prua im ire mogunosti za pribavljanjenansijskih sredstava iz spoljnih izvora. Uz dobro korporativno upravljanje kompanijapostaje protabilnija i podstie sopstveni rast.

U saradnji s Meunarodnom nansijskom korporacijom (IFC), vajcarski dravni sekretarijatza ekonomske poslove (SECO) od 2006. godine realizuje projekat korporativnog upravljanjau Crnoj Gori i drugim zemljama Jugoistone Evrope koje prolaze kroz ekonomsku tranziciju.

Ovaj projekat je deo dugorone saradnje vajcarske sa zemljama u regionu koja ima zacilj smanjenje siromatva i obezbeivanje uspenog procesa meunarodne, ekonomske idrutvene tranzicije.

Cilj projekta korporativnog upravljanja je i) da pomogne kompanijama i bankama daunaprede sopstvenu praksu u primeni principa korporativnog upravljanja, ii) da podri

javne institucije u uspostavljanju ekasnih mehanizama za korporativno upravljanje i iii)da pomogne obrazovnim institucijama da uvrste teme iz korporativnog upravljanja u svojenastavne planove. Podrkom razvoju korporativnog upravljanja u Crnoj Gori i njegovojuspenoj primeni, pomaemo Crnoj Gori da postane jo privlanije mesto za investitore.

Krajnji cilj ovog Prirunika jeste da doprinese promovisanju dobrog korporativnogupravljanja u Crnoj Gori. Siguran sam da e ga akcionari, menaderi, lanovi upravnihodbora i drugi nosioci interesa, kao i nauni radnici i studenti, koristiti u toku njihovihsvakodnevnih aktivnosti, a u cilju unapreenja znanja i boljeg razumevanja principakorporativnog upravljanja.

Erwin Hoer,ambasador vajcarske u Crnoj Gori


9/350

VIII

Predgovor

injenica je da ve nekoliko godina nae trite kapitala privlai panju zbog brzog razvojai eekata koje ima na sve segmente crnogorske ekonomije. Vjerovatno najvaniji razvojnieekat trita kapitala je uticaj na edukaciju svakog od nas pojedinano i na promjenunaeg stava prema biznisu, prema zaraivanju prota, prema izazovima promjena i nainuostvarivanja interesa.

Dosadanji razvoj trita kapitala ukazuje na ansu za nansiranje novih projekata i ideja,spajanje novca i kompanija. Da li su preduzetnici koji trae kapital za nansiranje svojihbiznis ideja i menaderi kompanija koje nisu emitovale nove akcije svjesni ove mogunosti?Da li su spremni da se ukljue u igru koja se zove privlaenje panje investitora za ulaganjekapitala?

Korporativno upravljanje predstavlja kljuni element u poboljanju ekasnosti i rastakompanija, kao i u sticanju povjerenja investitora.

Uzrok problema korporativnog upravljanja nalazi se u podvajanju vlasnitva od upravljanja.Akcionari vre kontrolu nad kompanijom izborom direktora, saglaavanjem na znaajnetransakcije, podnoenjem derivativnih tubi u ime kompanije, itd. Nain na koji je rijeenopitanje svojine i zatite svojine u jednom drutvu kljuni je aktor od koga zavisi kako ebiti oblikovan sistem korporativnog upravljanja. Zaposleni, povjerioci, dobavljai, klijentii svi drugi mogu da imaju ugovorne zahtjeve prema kompaniji, ali akcionari ine srcekompanije.

Prirunik korporativnog upravljanja predstavlja veoma jasan i instruktivan pregled zakonskogi regulatornog okvira upravljanja korporacijom u Crnoj Gori. Jasno su prezentirani i

sutinski analizirani mnogi primjeri iz nae dosadanje prakse. akoe, prezentirana je inajbolja meunarodna praksa, koja se razvila kao odgovor na odreena pitanja upravljanjakorporacijom.

IFC i Komisija za hartije od vrijednosti su zajedniki pripremili Prirunik. eljeli smo daponudimo izvorni materijal koji e koristiti akcionarima kompanija, direktorima koje oniangauju, savjetnicima i zastupnicima, advokatima i sudijama, regulatorima i dravnojadministraciji, studentima i predavaima, i svim zainteresovanim da prodube svoja saznanjaili se prvi put sretnu sa pitanjima upravljanja kompanijom.


10/350

IX

Prirunik je rezultat sinergije znanja i truda veeg broja ljudi iz nae dvije organizacije. Ipak,kljuni doprinos dale su Dr. Katarina uli, koja je inicirala i ekasno organizovala ukupanrad pri izradi Prirunika, i Dr. Neda Ivovi, koja je istraivanjem i analiziranjem sistemakorporativnog upravljanja u Crnoj Gori dala ivotnost i praktinost Priruniku, na emusam im veoma zahvalan.

Izdavanjem Prirunika elimo da doprinesemo razvoju znanja i vjetina ija primjena evoditi poveanju linog i drutvenog bogatstva.

Dr. Zoran ikanoviPredsjednikKomisija za hartije od vrijednosti Crne Gore


11/350

X

o IFC-uIFC, lanica grupacije Svetske banke, stvara mogunosti za ljude da izbegnu siromatvo ipoboljaju svoje ivote. Mi jaamo odriv ekonomski rast u zemljama u razvoju tako topodravamo razvoj privatnog sektora, angaujemo privatni kapital i pruamo savetodavneusluge i usluge za smanjenje rizika kompanijama i vladama. Nae ukupne investicije u ska-lnoj 2008. godini iznose 16.2 milijardi dolara, to je za 34 procenta vie nego u prethodnojgodini. Za vie inormacija posetite www.ic.org

o Pm p kpi pl:

IFC realizuje Program korporativnog upravljanja u Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJRMakedoniji, Crnoj Gori i Srbiji sa namerom da se kompanijama u regionu pomogne daunaprede svoje korporativno upravljanje, ime bi poveale operativnu ekasnost i poboljalepristup nansiranju po nioj ceni kapitala. Dva kljuna cilja Programa korporativnogupravljanja su da pomogne kompanijama da uvedu dobru praksu korporativnog upravljanja

i razviju delotvoran okvir za korporativno upravljanje. Program nansira Dravni sekretarijatza ekonomske poslove vajcarske (SECO).


12/350

X

o seCo-uDravni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO) struni je centar vajcarske vlade zasva osnovna pitanja koja se odnose na ekonomsku politiku. Ima za cilj da osigura odriviekonomski rast uspostavljanjem potrebnih uslova za regulatornu i ekonomsku politiku..

Sektor za ekonomsku saradnju i razvoj SECO-a odgovorno je za planiranje i realizaciju meraekonomske i trgovinske politike u zemljama u razvoju, Istonoj Evropi, centralno azijskimdravama, i u novim dravama lanicama EU (doprinos proirenju). Primarni cilj ove

saradnje je integrisanje partnerskih zemalja u svetsku ekonomiju i promovisanje odrivogekonomskog rasta dajui time ekasan doprinos smanjenju siromatva. Ovakav pristuppredstavlja direktnu pozitivnu vezu izmeu politike spoljnje trgovine i razvojne saradnje.

SECO prioriteti su jaanje konkurentnosti razvojnih zemalja i proirenje trgovinskogasortimana uz mobilizaciju domaih i stranih investicija, poboljanje bazine inrastrukturei promovisanje stabilnih ekonomskih okvirnih uslova. Posebna panja se pridaje problemima

vezanim za klimatske promene, energetskim problemima i pitanjima zatite ivotne sredine.Ekonomska i trgovinska saradnja je od kljunog znaaja za promovisanje ulaganja i trgovine.

Ovaj oblik saradnje predstavlja osnovni doprinos u stvaranju okruenja koje prua povoljneuslove za ekonomski rast i privatnu inicijativu.

Sektor za ekonomski razvoj i saradnju predvodi lan izvrnog odbora SECO-a, i ine ga65 zaposlenih. Sedam odeljenja Sektora su strukturisana u skladu sa glavnim oblastimadelovanja. Sektor ima godinji budet od oko 280 miliona CHF i blisko sarauje savajcarskom agencijom za saradnju i razvoj (SDC).


13/350

XII


14/350

sadraj


15/350


16/350

sadraj

Kpi pl Piik

Predgovor Juan Carlos Fernandez zara, IFC VPredgovor erwIn HoFer, ambasador vaJCarske u CrnoJ gorI VIdr. zoran IkanovI, komIsIJa za HartIJe od vrIJednostI Crne gore VIIIo IFC-u I o Programu korPoratIvnog uPravlJanJa Xo seCo-u XI

1. PogLavLjeuvod u korPoratIvno uPravlJanJe 1

a. to je KorPoratIvno uPravLjanje? 41. dicij pi pjj 72. ki pi pjj i ij 8

2.1. bii pip Pj ii ji 92.2. ep uij/oeCd 10

b. eFeKtI KorPoratIvnog uPravLjanja na PosLovanje drutva 131. Pj i pi pi p pi pjj 132. Pjj pih pi pij 14

3. sjj pcij i p ici i 144. rj i pi 15

C. MandatornI vs. ovLaujuI sIsteM KorPoratIvnog uPravLjanja 16

d. MoguI ProbLeMI sIsteMa Potuj ILI objasnI 17

e. ModeLI KorPoratIvnog uPravLjanja 19

2. PogLavLjeoPte karakterIstIke Pravnog okvIrakorPoratIvnog uPravlJanJa u CrnoJ gorI 21

a. anaLIza sIsteMa KorPoratIvnog uPravLjanja u Crnoj gorI 24

b. KaKav je KvaLItet KorPoratIvnog uPravLjanja u Crnoj gorI? 291. k ji i pi pjj? 292. r i i pii ij p i C g 303. r i i i jiih ci 32

4. r i i pii pjj 35

C. IndeKs Prava aKCIonara 36obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna

k o r P o r a t I v n o

dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa

a k C I o n a r s k o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g


17/350

XVI

3. PogLavLjeoPta struktura uPravlJanJa akCIonarskog drutva 41

a. to je aKCIonarsKo drutvo? 441. dicij ci 44

b. struKtura uPravLjanja aKCIonarsKog drutva 451. spi ci 452. o i 463. Ii i i 47

4. PogLavLjeoPta akta drutva 49

a. osnIvaKI aKt drutva 521. o/ ij ci 53

b. statut aKCIonarsKog drutva 571. k i i i ij ? 592. o jjij ij 60

C. KodeKsI KorPoratIvnog uPravLjanja KoMPanIje 61

d. etIKI KodeKs 631. j ii ? 632. z jii ii ? 63

5. PogLavLjeodbor dIrektora 65

a. nadLenost odbora dIreKtora 691. o ij i 692. opi i i 693. n i i pi ci 724. n i i pi ci 735. n i i ijj pi ci 74

b. Izbor I razrjeenje Lanova odbora dIreKtora 761. I i i 762. Pj i i 78

3. I i 784. rijj i 80


18/350

XV

C. sastav odbora dIreKtora 81

1. bj i 812. k i? 823. ni i 844. kicij i 875. opi ii i 886. spcij cij pji i i i 897. oij j i 898. z i 91

8.1. up cij i pcij i 918.2. zji i i 92

9. m i 9310. u pih i 9311. Ii i ii ii 94

6. PogLavLjeIzvrnI dIrektor I nJegove nadlenostI 121

a. Ko IMenuje Izvrnog dIreKtora drutva? 124b. usLovI za IMenovanje Izvrnog dIreKtora drutva 125C. ovLaenja I obaveze Izvrnog dIreKtora drutva 126

d. duna Panja sa KojoM treba da PostuPa IzvrnI dIreKtor drutva 127e. naKnade IzvrnoM dIreKtoru 128F. dobre PraKse u vezI sa IMenovanjeM Izvrnog dIreKtora KoMPanIje 129

7. PogLavLjesekretar drutva 135

a. Ko IMenuje seKretara drutva? 139b. usLovI za IMenovanje seKretara drutva 139

C. ovLaenja I obaveze seKretara drutva 139d. dobre PraKse u vezI sa obavLjanjeM PosLova seKretara drutva 141

8. PogLavLjeuvod u Prava akCIonara 143

a. oPte odredbe o PravIMa aKCIonara 146

b. Posebna Prava aKCIonara 1471. e (ii) p ci 147

1.1. P ii 1481.2. P p pi cij i jjiih ic 149

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g


19/350

XVIII

2. nii p ci 155

2.1. P , j. p 1552.2. P ci icij 158

3. kj p cii j 1614. o ci 1625. P ci i jih p 163

5.1. P i ci 1635.2. P ii ci 1635.3. kji jjiji ji ci hiji

p pij 1646. sp ci j 166

C. CentraLna dePozItarna agenCIja 168

9. PogLavLjeskuPtIna akCIonara 169

a. oPte odredbe 1721. v pi ci 1742. n pi ci 176

3. Pj i 178

b. sazIvanje sKuPtIne aKCIonara 1791. P i ij pi 1792. vij i i ij pi 1813. di 1824. Pi 183

C. odravanje sKuPtIne aKCIonara 1851. k pij pii ci 185

2. li piih 1863. Pi pi 1874. Pjj pi ci 1885. oj pi ci 1906. Ppj p 1927. ni j 1938. Pi, jj i jj pi ci 1949. oj pii ci 19510. zpii pi ci 197

d. dobre PraKse u vezI sa KorPoratIvnIM uPravLjanjeM 1991. d p i pp ji phi j pi ci 199


20/350

XI

10. PogLavLjeImPlIkaCIJe osnovnog kaPItala na

korPoratIvno uPravlJanJe 203

a. PojaM osnovnog KaPItaLa 206

b. najnII Iznos osnovnog KaPItaLa 207

C. uLoga osnovnog KaPItaLa 209

d. Poveanje osnovnog KaPItaLa 2111. Pj pi i i 2112. u pj pi 2143. oi (i) pi 2154. Pj pi i 219

e. sManjenje osnovog KaPItaLa 222

11. PogLavLjedIvIdende 227

a. oPte odredbe o dIvIdendI 231b. usLovI za IsPLatu dIvIdende 232C. PostuPaK rasPodjeLe dIvIdende aKCIonarIMa 235d. u KojeM obIMu se IsPLauje dIvIdenda 236e. KojI aKCIonar IMa Pravo IMa dIvIdendu 237F. Koje aKCIje ne daju Pravo na dIvIdendu 238g. razLIKovanje Prava na dIvIdendu od PotraIvanja za IsPLatu dIvIdende 239H. datuM IsPLate dIvIdende 241I. dobre PraKse u vezI sa IsPLatoM dIvIdende 242

12. PogLavLjeutICaJ HartIJa od vrIJednostI nakorPoratIvno uPravlJanJe 245

a. vanrednI PravnI PosLovI stICanje I rasPoLaganje IMovInoM veLIKe vrIjednostI 267

b. stICanje KontroLnog KaPItaLuea PreuzIManje aKCIonarsKog drutva 2681. u j cij z pij ciih 268

2. o pj j p pij 2683. oi picipi z pij ciih 269

h s

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g


21/350

XX

5. bhh pi 272

6. k p pij 2727. P pjic p pp pij ci 273

C. PravnI PosLovI s PovezanIM LICIMa KonFLIKt Interesa 2741. dij fi i 2742. P ci j pjj fi i 2763. k ij fi i piji 2784. d p pi pjj i

fi i i 280

13. PogLavLjeznaaJne korPoratIvne transakCIJe 263

a. dobrovoL jno ILI PrInudno FInansIjsKo Izvjetavanje 286

b. KorIstI objavLjIvanja InForMaCIja Po saMu KoMPanIju 288

C. Koje InForMaCIje su Potrebne InvestItorIMa 290

d. PrInCIPI objavLjIvanja 291

e. Koje su PosLjedICe neobjavLjIvanja ILIPogrenog objavLjIvanja InForMaCIja 292

F. PrePoruKe u vezI sa KorPoratIvnIM uPravLjanjeM 294

g. obaveza Izvjetavanja s CILjeM Poveanja transParentnostI trIta 2951. ojjij ijih icij pij 2952. ojjij icij ji ii cij i i pi 295

3. ojjij icij i i i ii ici ijihi 296

4. ojjij p cij pih ic 2975. ojij , i ji pip i icij 2976. o i ii ijj 299

H. dobre PraKse KorPoratIvnog uPravLjanja u vezI saobjavLj IvanjeM InForMaCIja 301


22/350

XX

14. PogLavLjeobJavlJIvanJe InFormaCIJa 283

a. Interna KontroLa 308

b. KoMIsIja za revIzIju 3111. u kiij iij 3112. Ipiij i 313C. odnos KoMIsIje za revIzIju I sPoLjnjeg revIzora 314

d. nezavIsnI sPoLjnI revIzor 3171. kj p ic i iij 317

2. u j h hj i i 3173. k j i i 3184. I i 2235. P i i i 2246. o i 225

15. PogLavLjePostuPCI nadzora I revIzIJe 305

a. Interna KontroLa 308

b. KoMIsIja za revIzIju 3111. u kiij iij 3112. Ipiij i 313

C. odnos KoMIsIje za revIzIju I sPoLjnjeg revIzora 314

d. nezavIsnI sPoLjnI revIzor 3171. kj p ic i iij 317

2. u j h hj i i 3173. k j i i 3184. I i 3235. P i i i 3246. o i 325

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g


23/350

BELEKE


24/350

1.

uvod uKorPoratIvno uPravLjanje

Pll


25/350

1. | uvod u KorPoratIvno uPravLjanje


26/350

sadraj

a. to je KorPoratIvno uPravLjanje? 41. dicij pi pjj 72. ki pi pjj i ij 8

2.1. bii pip Pj ii ji 92.2. ep uij/oeCd 10

b. eFeKtI KorPoratIvnog uPravLjanja na PosLovanje drutva 131. Pj i pi pi p

pi pjj 132. Pjj pih pi pij 143. sjj pcij i p ici i 14

4. rj i pi 15

C. MandatornI vs. ovLaujuI sIsteMKorPoratIvnog uPravLjanja 16

d. MoguI ProbLeMI sIsteMa Potuj ILI objasnI 17

e. ModeLI KorPoratIvnog uPravLjanja 19

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe


27/350

1.uvod u KorPoratIvno uPravLjanje

a. to je KorPoratIvno uPravLjanje?U najosnovnijem, korporativno upravljanje bavi se odnosima izmeu razliitihnosilaca interesa u odnosu na kontrolu kompanija. Prije svega, korporativnoupravljanje bavi se odnosima izmeu vlasnika kompanije akcionara, i onih kojiupravljaju poslovanjem kompanije administracijom koju su akcionari unajmili da

vodi kompaniju.

U eu e cil kopanie?Svakako, svaka kompanija postoji kako bi maksimizirala prot.

Korporativno upravljanje je sredstvo za ostvarivanje cilja postojanjakompanije, a ne cilj samo po sebi.

Korporativno upravljanje ukljuuje mnoge razliite aktore u procesudonoenja strategijskih odluka, adekvatno i transparentno izvjetavanje vlasnika

koji su uloili svoj kapital, pouzdano nansijsko izvjetavanje i postupanje u skladusa zakonima i propisima.1

Privredna drutva, pa i akcionarsko drutvo postoje jer drutvo kaocjelina eli da pospjei investiranje u biznis. Privredna drutva se organizuju i vodeprvenstveno u cilju stvaranja prota akcionarima. Drutvo pospjeuje akcionareda svoja sredstva stave pod izvjestan rizik. Sa druge strane, drutvo ustanovljavaogranienu odgovornost akcionara koja se ograniava na tu investiciju i njenu

vrijednost. Svako ziko lice moe tolerisati samo toliko rizika.Odbor direktora kompanije je povjerenik (agent) akcionara sa osnovnom

dunou da poveava prot kompanije. Diskreciona ovlaenja odbora direktorasu sredstvo za ostvarenje cilja kompanije.

Drutvo ine akcionari. Akcionari su vlasnici kompanije, jer su svojuimovinu uloili u kompaniju. Osim akcionara, postoje i drugi nosioci interesa. osu lica ije je nansijsko stanje povezano sa uspjehom kompanije. Pojmom nosiociinteresa obuhvataju se razliite grupe lica, kao to su: zaposleni (ukljuujui imenadment), povjerioci, klijenti i drutvo u cjelini. Svi nosioci interesa nemaju

jedinstven, zajedniki interes, ali je interes svih drugih nosilaca interesa podreeninteresu akcionara: stvaranju prota.


28/350

to Je korPoratIvno uPravlJanJe?5

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

Easterbrook i Fischels tvrde da jedinstvena grupa nosilaca rizika akcionari kojima ostali uesnici obeavaju maksimiziranje prota kompanije je sutinski inilacuspjene kompanije. Uspjeh je samo druga rije za prot.

Frank H. Easterbrook & Daniel R. Fischel, Mandatory Disclosure and the Protection oInvestors, 70 Va. L. Rev. 669, 691 (1984);

Nastojanje da se uvea prot kompanije je nekada u suprotnosti sainteresima nosilaca interesa - licima koja nijesu akcionari. Na primjer, kompanija

moe utvrditi da je jedno od njenih postrojenja ili jedan od dijelova kompanijeneprotabilan. Dunost menadmenta prema akcionarima zahtijeva da razmotrizatvaranje postrojenja kako bi se izbjegli dalji gubici. Drugi lanovi drutva bie nagubitku: poreski prihodi e opasti, zatvorie se radna mjesta, ustanovljeni odnosipovjerilaca e se raskinuti, itd. Sa stanovita kompanije i akcionara, ni jedan od ovih

jasno uoljivih teta nosilaca interesa koji nijesu akcionari, nije relevatna i od uticajana odluku menadmenta. Upravo suprotno, dunost menadmenta je da se okusirana interese akcionara kompanije, cijenei rizike i koristi po akcionare.

Kompanija postaje instrument akcionara u ostvarivanju cilja stvaranju

prota. Svakako, odbor direktora i menadment, da bi bili u prilici da ostvare proti dugorono i kratkorono, moraju zadovoljiti i mnoge druge interese i ciljeve.Interesi drugih nosilaca interesa, iako su izvedeni iz osnovnog interesa kompanije,moraju biti adekvatno zadovoljeni kako bi se ostvario osnovni cilj kompanije:zaraivanje prota.

American Bar Associations Committee on Corporate Laws, ne uvianikakve razlike izmeu ciljeva povjerenja akcionarima i postupanja direktorakada istie da: direktori imaju ducijarne dunosti prema akcionarima, koje iakoomoguavaju akcionarima da imaju uvid u interese drugih, primoravaju ih da nauneku razumnu vezu sa dugoronim interesima akcionara.

Stephen Bottomley, vodei australijski teoretiar kompanijskog pravaprimjetio je da je korporativno upravljanje....nejasan pojam: upotrebljava se kakou diskusijama o ulozi kompanije u drutvu... tako i u diskusijama o organizacijiposlovanja unutar kompanija. Stav po pitanju uloge kompanija u drutvu odreujeu velikoj mjeri i stav po pitanjima organizacije upravljanja u samoj kompaniji. Usutini, korporativno upravljanje namee i trai odgovore na sljedea pitanja: (a)kakva je kompanija kojom se upravlja; (b) ko treba da upravlja kompanijom; (c)koji je najbolji nain upravljanja kompanijom i (d) u ijem interesu treba upravljatikompanijom.

Korporacija, kao ljudska organizacija, je idealno kooperativna. Kako bise razvijala, neophodno je ostvariti saradnju izmeu njenih sastavnih dijelova:


29/350


U isto vrijeme, kompanije se nalaze u atmoseri ograniavanja. Drava, putem zakonai sudskih odluka, ustanovljava pravila koja usko ograniavaju stepen u kojem jerazliitim uesnicima omogueno da diskreciono donose odluke u kompanijama.

Uzrok problema korporativnog upravljanja nalazi se u podvajanjuvlasnitva od upravljanja. Akcionari vre kontrolu nad kompanijom izboromdirektora, saglaavanjem na osnovne transakcije, podnoenjem derivativnih tubiu ime kompanije, itd. Zaposleni, povjerioci, dobavljai, klijenti i drugi mogu daimaju ugovorne zahtjeve prema kompaniji, ali akcionari, kako se esto navodi, inesrce kompanije. Menaderi kompanije imaju prvenstvenu dunost da postupajuu interesu akcionara. Ova, osnovna uloga menadera da preduzimaju poslovne

aktivnosti u cilju uveavanja prota kompanije i dobiti akcionara izriito je iskazanau Principima korporativnog upravljanja koje je objavio American Law Institute. Iakomenaderi i direktori kompanije treba nekad da uzmu u obzir i dugorone intereseakcionara prilikom donoenja odluka, a nekad neposrednu dobit po akcionare, sveodluke menadmenta treba da su orijentisane ka maksimiziranju vrijednosti kojeostvaruju akcionari.

Prilikom donoenja odluka, menaderi kompanije ipak uzimaju u obzir imogui uticaj njihovog odluivanja na druge nosioce interesa, naroito zaposlene.Koliki uticaj treba da imaju ovi nosioci interesa u korporativnom upravljanju

odreuje se samim nacionalnim zakonima koji utvruju optimalnu mjeru ovogprivrednog uticaja. Najee se zakonom o radu postavljaju ogranienja u vezi samogunou zapoljavanja i otputanja radnika. Zakonom o radu se u principumnogo vie tite prava zaposlenih nego utvruju njihove obaveze.

esto se navodi da odbor direktora ima obavezu da postupa u ime drutva.to znai da odbor direktora treba da postupa na ovaj nain? Da li to znai da odbordirektora mora da donosi odluke koje su u interesu akcionara da bi bio zatien ododgovornosti, ili da odbor direktora nije obavezan da donosi odluke u interesu bilokoje odreene konstitutivne grupe (bilo akcionara, bilo drugih nosilaca interesa)?Da je tako, menadment bi mogao donijeti odluku da interese akcionara podvrgneinteresima drugih nosilaca interesa, ako je odluku donio u dobroj vjeri.

Prie razatrana sutinskih pitana o korporativno upravlanu,orau se denisati cilevi korporativnog upravlana.U eu e, onda, cil korporativnog upravlana?Po miljenju veine, cilj sistema korporativnog upravljanja je da obezbijedi daradnje menadera kompanije i direktora odraavaju elje njenih akcionara.


30/350


obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

Ovaj stav temelji se na injenici da su akcionari vlasnici kompanije i da,kao takvi, imaju sutinsko pravo da upravljaju poslovanjem kompanije i prisvajajunjen prot. Korporativno upravljanje se posmatra i kao sredstvo za minimiziranjegubitaka koji proizilaze iz odvajanja vlasnitva i upravljanja. Investitori se odvajajuod menadmenta i, iako ovo odvajanje prua povlastice u vidu specijalizacijemenadera i dalje diversikacije rizika, takvo odvajanje prate i znaajni trokovi.

Vlasnici kapitala koriste ekasne sisteme korporativnog upravljanja kakobi uticali na menadere da postupaju na nain koji omoguava ostvarivanje ciljeva

vlasnika. i sistemi se zasnivaju na adekvatnom sistemu kontrole, kao i motivacije.U ovom smislu sistemi korporativnog upravljanja ostvaruju izvjesne drutvene

vrijednosti.Cilj korporativnog upravljanja je da se ostvari delegiranje kontrole nad

kompanijom ka njenim menaderima na dovoljno dugi period vremena, kako biim bilo omogueno da donose odluke koje su neizostavno u pravcu dugoronogzdravlja kompanije. ime e se menaderi primorati da razviju i pravdaju dugoroneplanove u vezi sa kompanijom, a za to bi bili plaeni na osnovu njihove mogunostida ostvare ekasnu realizaciju ovih planova.

Sistem korporativnog upravljanja treba da motivie akcionare, direktore imenadere da sarauju na implementaciji ovih planova kako bi ostvarili dugoroni

poslovni uspjeh kompanije, odnosno razvoj kompanije i ostvarenje prota.Ali da li je svaki sistem korporativnog upravljanja dobar i da li je primjenjljiv?Da li se on odnosi na odnose unutar drutva koji se odraavaju na spoljanjost ili

je to stav drutva prema spoljanjosti, tj. prema drugim drutvima i samom tritukapitala?

1. dici kpi pl

Opteprihvaena denicija pojma korporativnog upravljanja potie odIzvjetaja Komiteta o nansijskim aspektima korporativnog upravljanja, kojim jepredsjedavao Adrian Cadbury. U Cadburyjevom izvjetaju korporativno upravljanje

denisano kao:Sistem upravljanja i kontrole kompanijama. Odbor direktora je odgovoranza upravljanje kompanijama. Uloga akcionara u upravljanju je da imenujudirektore i revizore, i da obezbijede ustanovljavanje odgovarajue struktureupravljanja. Odgovornosti direktora obuhvataju ustanovljavanje stratekihciljeva kompanije, omoguavanje vostva kako bi se oni implementirali,kontrolu upravljanja biznisom i izvjetavanje akcionara o upravljanju. Radnje

odbora podvrgnute su zakonima, propisima i akcionarima na skuptini.2


31/350


Sistem tea i protivtea izmeu odbora, menadmenta i investitora kakobi se ostvarilo ekasno unkcionisanje kompanije, idealno opremljene za proizvodnjudugoronih vrijednosti.3

Jo jednu deniciju korporativnog upravljanja daje Meunarodna privredna

komora u Priruniku za korporativno upravljanje menaderima kompanije:Korporativno upravljanje je odnos izmeu menadera kompanije, direktorai vlasnika kapitala i institucija koje uvaju i investiraju svoj kapital kakobi ostvarile prihod. Ono obezbjeuje da je Odbor direktora odgovoran zaostvarivanje ciljeva kompanije i da sama kompanija postupa u skladu sa

zakonom i propisima.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OEBS) vlastitom denicijomnaglaava drugi aspekt u principima korporativnog upravljanja, usmjeravajui ih napet podruja: (I) prava i obaveza akcionara; (II) uloga nosilaca interesa; (III) jednaktretman akcionara; (IV) izvjetavanje i transparentnost; i (V) obaveze i odgovornostiOdbora. Ona denie korporativno upravljanje na sljedei nain:

Korporativno upravljanje je sistem upravljanja i kontrole korporacijama.Struktura korporativnog upravljanja odreuje raspodjelu prava i odgovornosti

izmeu razliitih uesnika u korporaciji, kao to su: Odbor direktora, menaderi,akcionari i drugi nosioci interesa; istie pravila i postupke za donoenje odluka uvezi sa poslovanjem kompanije. Ovako postupajui, kompanija obezbjeuje struktureputem kojih se postavljaju ciljevi kompanije, i sredstva za ostvarivanje ovih ciljeva imonitoring poslovanja.

Kenneth Scott sa Stanord Law School daje sljedeu deniciju:U svojem najosnovnijem znaenju, korporativno upravljanje ukljuuje

sve snage koje se odnose na odluivanje u kompaniji. To bi ukljuivalo ne samokontrolna prava akcionara, nego i ugovorne povelje i mo insolventnosti povjerilaca,ugovore zakljuene sa zaposlenima, klijentima i nabavljaima, regulativu donijetu odstrane dravnih agencija. Uz to, odluke kompanije su pod snanim uticajem uslovakonkurencije na razliitim tritima na kojima kompanija posluje. Moemo ii i dalje,kako bi obuhvatili drutvene i kulturne norme odreenog drutva. Sve su relevantne,ali bi analiza postala isuvie diuzna, i time rizikuje da postane nekorisna kao inepovezana.

2. Kki kpi pl im i

Korporativno upravljanje postalo je jedna od najvanijih tema u biznisu


32/350


obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

Ameriku. Od Kejp auna do Hong Konga i Londona, novi kodeksi korporativnogupravljanja poeli su nicati kao peurke poslije kie. Pristupi korporativnomupravljanju su u mnogome razliiti. irom svijeta je prihvaeno da direktorikompanija moraju imati u vidu takozvana 4V: vision, value, viligance and virtue(viziju, vrijednost, verziranost i vrline). o znai da treba da upravljaju kompanijomna nain da usmjeravaju vizije kako bi se izgradila njena vrijednost, to zahtijeva

verziranost kako bi se obezbijedilo da se ostvare vrline.Dobro upravljanje je sine qua non za dugoroan uspjeh, ali nije zamjena za

inovacije i ostvarivanje ideja, proizvoda i potencijala na tritu.Meunarodni aspekti korporativnog upravljanja sagledavaju se u mnogim

centrima biznisa i politikog interesa, a najznaajniji centri svakako su NYSE (NewYork Stock Exchange) Velika Britanija, Brisel (Evropska Unija) i Pariz (OECD).

2.1. biki pip P ili i

Sintagma korporativno upravljanje postala je popularna 1992. godinenakon Cadburyjevog izvjetaja, koji je izdao komitet Londonske berze kojim jepredsjedavao Adrian Cadbury.

Regulatorna institucija nansijskog trita u Velikoj Britaniji FinancialServices Authority usvojila je Kombinovani kodeks (jul 2003.) kao dodataksvojim Pravilima o listingu koji se sastoji od tri izvjetaja koja su sainili: Cadbury(92.), Greenburg (95.), Hampel (98.). Postupanje u skladu sa ovim principimakorporativnog upravljanja je dobrovoljno, ne obavezno. Kompanije koje ne postupajuu skladu sa ovim kodeksom obavezne su da objasne objave svoje nepostupanje uskladu sa kodeksom u kojem e navesti razloge takvog odstupanja.

U najveem dijelu Kombinovani kodeks je nastao kao reakcija nanansijske skandale i pronevjere u nansijskim kompanijama kao to su Britishand Commonwealth Bank (1990.), BCCI (1992.) i Barings (1995.).

Premisa na kojoj se zasniva pristup potuj ili objasni je da Kombinovanikodeks predstavlja kolektivni konsenzus institucionalnih investitora o najboljimpraksama korporativnog upravljanja i da odstupanja od ovog kodeksa predstavljajudobar razlog investitorima da glasaju nogama, tj. donesu svoju odluku da napustekompaniju. Stepen potovanja pravila porastao je tokom poslednjih nekolikogodina, ali se, ak i danas, svega 50% listiranih kompanija u potpunosti pridravaodredbi ovog kodeksa.

Objanjenja odstupanja se u velikoj mjeri razlikuju, ukljuujuineinormativna objanjenja da odbor ne smatra da je potovanje kodeksa dobra

ideja. ako je Wm. Morrison Supermarkets PLC, koji nije imao nezavisne direktoretokom itavog perioda od 1994. do 2004. godine, objasnio svoje odstupanje


33/350


su svjesni odredbi Kombinovanog kodeksa u ovom aspektu i regularno razmatrajusituaciju. Nedavno je Wm. Morrison, nakon pripajanja Saeway-a, ipak izabrao daimenuje dva nezavisna direktora.

2.2. epk ui/oeCd

Iako sve drave Evropske Unije imaju vrlo razliite pravne reime i praksu,upadljiva karakteristika stava prema Evropskom kodeksu korporativnog upravljanja

je stepen njihove slinosti i sve vee konvergencije. Gotovo sve drave lanice EU

imaju dobrovoljne kodekse korporativnog upravljanja, a manji broj drava usvojioje britanski pristup potuj ili objasni.

Najuoljivije razlike evropskog korporativnog upravljanja u odnosu napraksu SAD-a, ne proizilaze iz samih kodeksa korporativnog upravljanja ve izduboko ukorijenjenih pravnih pravila koja ukljuuju: dualnu strukturu odboradirektora u Njemakoj/Austriji i skandinavskim zemljama; pravo na prisustvovanjezaposlenih u nadzornim odborima koje karakterie Austriju, Dansku, Njemaku,Luksemburg, vedsku i, povremeno Francusku (u sluajevima kada ueezaposlenih u akcionarskom kapitalu iznosi 3% ili vie), prava predstavnika zaposlenih

da prisustvuju skuptinama akcionara u Francuskoj i Holandiji, ak i kada nemajupravo glasa, kao i stepen objavljenih inormacija o svakom lanu odbora direktora(osnovno zaposlenje, lanstvo u drugim odborima, a vrlo rijetko i neke podrobnijeinormacije).

Kao i u SAD-u, objavljivanje zarada lanova odbora direktora i izvrnihdirektora je predmet panje i interesa investitora. o se ak i propisuje u EU. Zarazliku od SAD-a, pravilo jedna akcija jedan glas jo je daleko od usaglaavanjau EU.

Jednodomni ili unitarni sistem uprave karakterie jedan organ koji upravljadrutvom, a ukljuuje i izvrne i neizvrne lanove. Dvodomni ili dvostepeni sistem,s druge strane, karakterie postojanje razdvojenog nadzornog i upravnog organa.Prvi se obino naziva nadzorni odbor, a drugi izvrni odbor. Po ovom sistemu,svakodnevno upravljanje drutvom predato je izvrnom odboru, koji je zatimkontrolisan od strane nadzornog odbora, kojeg pak bira skuptina.

Nadzorni odbori u dvostepenim sistemima korporativnog upravljanjapreuzimaju ulogu za nadzor nad poslovanjem kompanije. Nii, izvrni odbor, pratisvakodnevno poslovanje. Njemaki nadzorni odbori, u skladu sa Berlin InitiativeCode nemaju upravljake unkcije, ve slue kao kontrola ili protivtea izvrnomodboru koji je vodei donosilac dnevnih, poslovnih odluka za raun kompanije.

Kada je rije o nadzornim odborima, ono to dominira odgovarajuim kodeksimasvake pojedine drave lanice EU su pitanja veliine odbora direktora, imenovanja,


34/350


obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

Najvei broj kodeksa korporativnog upravljanja zastupa stav da veinalanova odbora direktora moraju biti nezavisni. Denicije nezavisnosti , iakorazliite, saglasne su po tome da iskljuuju: sadanje ili doskoranje lanove izvrnihorgana, lanove njihovih porodica, veinske akcionare i dominantne dobavljae.U Njemakoj, na primjer, Vorstand (izvrni odbor) vri upravljaka ovlaenja, aAusichsrat (nadzorni odbor) je u potpunosti sainjen od nezavisnih direktora kojipredstavljaju kako vlasnike kapitala tako i radnike.

Princip jedna akcija jedan glas nije uniormno prisutan irom EU. akse moe i rei da lanice EU kreu u pravcu multipliciranja glasakih prava, aprincipi OECD-a su jednoglasni u pravcu jednakog tretmana svih akcionara u istim

okolnostima.

KodeKsI KorPoratIvnog uPravLjanja:

Austria: Austrian Code o Corporate Governance (November 2002) (http://www.wienerboerse.at/corporate/pd/CG_Code_engl1103nal.pd)

Belgium: Belgian Code on Corporate Governance (9 December 2004)(http:// www.corporategovernancecommittee.be/library/documents/nal%20code/CorpoGov_UK.pd)

Bulgaria: Corporate governance and control in Bulgaria. Summary Report (http://www.csd.bg/en/cgi/leSrc.php?id=10131)

Croatia: Corporate Governance Country Assessment.(http:// www.worldbank.org/ia/Croatiarosc.pd)

Cyprus: Corporate Governance Code(http:// www.ecgi.org/codes/documents/cg_code_cy_en.pd)

Czech Republic: Corporate Governance Code based on the OECD Principles (2004)(http://www.ecgi.org/codes/documents/czech_code_2004_en.pd)

Denmark: Report on Corporate Governance in Denmark (December 2003) (http://

www.ecgi.org/codes/documents/report_december2003.pd) Estonia : Survey on Estonian Corporate Governance Rules, Statistics and, Institutions.

(http://www.ecgi.org/research/accession/cg_survey_estonia.pd)

Finland: Corporate Governance Recommendations or Listed Companies (December2003) (http://www.ecgi.org/codes/documents/recommendation_en_ nal.pd)

France: The Corporate Governance o Listed Corporations (October 2003) (http://www.ecgi.org/codes/documents/cg_oct03_en.pd)

Germany: German Code o Corporate Governance(http:// www.ecgi.org/codes/documents/gccg_e.pd)

AmendmenttotheGermanCorporateGovernanceCode(http:// www.ecgi.org/codes/documents/code_200305_en.pd)


35/350


Greece: Principles o Corporate Governance (January 2002)

(http:// www.ecgi.org/codes/documents/ge_july2001_en.pd)Hungary: Corporate Governance Recommendations

(http:// www.ecgi.org/codes/documents/cg_recommendations.pd)

Ireland: Corporate Governance, Share Option and Other Incentive Schemes (March1999) (http://www.ecgi.org/codes/documents/iaim.pd)

Italy: Corporate Governance Code(http:// www.ecgi.org/codes/documents/code_it_jul2002_eng.pd)

Latvia: Principles o Corporate Governance and Recommendations on theirImplementation (http://www.ecgi.org/codes/documents/cg_latvia_2005_en.pd)

Lithuania: Corporate Governance Code or the Companies listed on the NationalStock Exchange o Lithuania (http:// www.ecgi.org/codes/documents/code_lithuania.pd)

Luxembourg : Wilson, Graham J. Corporate acquisitions and mergers: a practicalguide to the legal, nancial, and administrative implications, Luxembourg

Malta: Principles o Good Corporate Governance(http:// www.ecgi.org/codes/documents/code_malta.pd)

Netherlands: The Dutch Corporate Governance Code(http:// www.ecgi.org/codes/documents/cg_code_nl_en.pd)

Poland: Best Practices in Public Companies 2005

(http:// www.ecgi.org/codes/documents/pol_best_practice_2005_nal.pd) Portugal: CMVM Regulation N o 11/2003

(http:// www.ecgi.org/codes/documents/cnmv_regulations_11_2003_en.pd)

Romania: Corporate Governance Code in Romania(http:// www.ecgi.org/codes/documents/romania.pd)

Slovakia: Corporate Governance Code (Based on the OECD Principles) (http://www.ecgi.org/codes/documents/corp_gov_code.pd)

Slovenia: Corporate Governance Code(http:// www.ecgi.org/codes/documents/cg_code_slovenia_dec2005_en.pd)

Spain: IC-A: Principles o Good Corporate Governance(http:// www.ecgi.org/codes/documents/ica_oct2005_en.pd)

Sweden: Swedish Code o Corporate Governance.(http:// www.ecgi.org/codes/documents/swe_codes_group_en_mar2005.pd)

Turkey: Corporate Governance Principles(http:// www.ecgi.org/codes/documents/cmb_principles_2004.pd)

United Kingdom: The Combined Code on Corporate Governance(http:// w ww.ecgi.org/codes/documents/combined_code_nal.pd)


36/350

13

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

eFektI korPoratIvnog uPravlJanJa na PoslovanJe drutva

b. eFeKtI KorPoratIvnog uPravLjanja naPosLovanje drutva

Dobro korporativno upravljanje treba da prui adekvatnu motivaciju lanovimaodbora i menaderima da ostvaruju ciljeve koji su u interesu akcionara i kompanije,treba da olaka eektivnu kontrolu, i tako podstakne na ekasnije korienjesredstava kompanije.4

Ne postoji jedinstvena ormula za eektivno korporativno upravljanje.

Korporativno upravljanje nije kontrolna lista( check list) deset najznaajnijihnajboljih praksi.5.

Zahtjevi za poboljanjem standarda korporativnog upravljanja zasnivaju sena jaanju povjerenja investitora, jaanje sistema slobodnog trita i sprijeavanjumandatorne regulacije putem voluntaristikog potovanja pravila. Dobri, ekasnii razumni standardi korporativnog upravljanja mogu se upotrijebiti za poveanjekapitala raspoloivog iz spoljnih izvora, poboljanje poslovnih perormansikompanija, kao i za smanjenje potencijalne odgovornosti prema nosiocimainteresa.

1. P i pli kpil pm kkpi pl

Znaajan motiv za kompaniju da uspostavi ili primjenjuje principe korporativnogupravljanja je taj to na taj nain smanjuju pretpostavljeni rizik i imaju veumogunost da privuku dodatni spoljni kapital za realizaciju poslovnih ideja zakoje nemaju sopstvena sredstva. esti izvori novog kapitala su prodaja noveemisije akcija i zajmovi spoljnih investitora. Kompanije mogu privui nove nosioceinteresa smanjivanjem pretpostavljenog rizika putem implementacije eektivnogkorporativnog upravljanja. Istraivanja pokazuju da je velika veina investitoraspremna da plati veu cijenu za akcije kompanija koje primjenjuju visoke standardekorporativnog upravljanja. Ove premije na akcije u Sjevernoj Americi i ZapadnojEvropi iznose od 12-14% trine cijene. U Arici i Istonoj Evropi ove premije iznosei do 30%.6 Ova studija pokazuje da bi veina investitora izbjegavala kompanijesa neadekvatnim politikama korporativnog upravljanja, a treina ispitanih biizbjegavala sve kompanije sa neadekvatnim korporativnim upravljanjem. ak 63%investitora iskazalo je da bi izbjegli investiranje u kompanije ukoliko one imaju

nezadovoljavajue prakse korporativnog upravljanja.to nam pokazuju ovi nalazi? Ovi zakljuci ukazuju da je ulaganje kapitala


37/350


odluka menadera, kao i da proputanje da se implementira takav sistem moe imatiza posljedicu suprotan eekat. Kompanije koje ne primjenjuju adekvatne politikekorporativnog upravljanja izlau se riziku da otjeraju potencijalne investitore.

Osim privlaenjem investitora, dobre prakse korporativnog upravljanjamogu privui i zajmodavce. Danas su trokovi pozajmljivanja novca u velikoj mjeri

vei nego ranije, tako da komercijalne banke podiu standarde za davanje kredita ipootravaju uslove kreditiranja. Sa smanjivanjem raspoloivih sredstava, kompanijekoje primjenjuju solidne standarde korporativnog upravljanja predstavljajumanji rizik za potencijalne kreditore nego sline kompanije bez istih standardakorporativnog upravljanja.

Dakle, dobro korporativno upravljanje ini kompaniju konkurentnijomu ekonomiji u kojoj su potrebe za kreditiranjem sve vee, a kreditori pootravajustandarde za kreditiranje.

2. Pl plih pmi kmpi

Ekasno korporativno upravljanje je neophodno i kao sredstvo za poboljanjeunutranjih poslovnih operacija u kompaniji. Kako bi kompanije ostale

konkurentne u promjenjivim okolnostima, moraju inovirati i prilagoavati svojeprakse korporativnog upravljanja ne bi li zadovoljile standarde i privukle novemogunosti.7

to e to dobro korporativno upravlane?Dobro korporativno upravljanje, tj. odgovorno upravljanje, ne predstavljaizbjegavanje da se reaguje na loe periode poslovanja, ve brzo odgovaranje kako

bi se izmijenio korporativni kurs.8

3. sm pcil i pmicim i

Svojevoljno primjenjivanje visokih standarda korporativnog upravljanja smanjujepotencijalnu odgovornost menadmenta u situacijama do kojih svakako dolazii usljed primjene neadekvatnih praksi korporativnog upravljanja. Sa razvojem

nansijskih trita, oekivanja nosilaca interesa u vezi sa pravima i obavezamaodbora direktora su porasla. Iako nije dolo do izmjene undamentalnih pravnih


38/350

15

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

eFektI korPoratIvnog uPravlJanJa na PoslovanJe drutva

javnosti, a ona se zasniva na brojnim sudskim odlukama i sve snanijem i opsenijemzakonskom regulisanju. Menaderi moraju biti obazrivi kako u pogledu odlukakoje su propustili da donesu, tako i u pogledu odluka koje donose. Danas se moesmatrati da i krajnje zanemarivanje minimalnih oekivanja u vezi sa nastajuimstandardima postupanja direktora predstavlja nesavjesno postupanje.

4. r i kpil

Korporativno upravljanje ima veliki uticaj i na razvoj trita kapitala. Kompanije

irom svijeta takmie se za kapital na globalnom tritu. Potreba za izlaskom vangranica sopstvene drave radi privlaenja novog kapitala ukazuje da kompanije izdrava koje imaju manje obavezujue zakone koji se odnose na transparentnost iizvjetavanje imaju manje kompetitivnih prednosti i cijena koju plaaju na globalnimtritima kapitala je time vea. Studije pokazuju da 31% investitora ne bi investiralou izvjesne drave zbog, po njihovom miljenju, neadekvatnih praksi korporativnogupravljanja u ovim dravama.9

Koliki je znaaj korporativnog upravljanja na razvoj trita kapitalaoslikava i injenica da rejting agencije, kao npr. Moodys, Standard & Poors iFitch

prilikom dodjeljivanja odreenog kreditnog rejtinga kompanijama sada procjenjujukorporativno upravljanje, uz nansijske pokazatelje koje su uvijek procjenjivali.Osim na trite kapitala, loe prakse korporativnog upravljanja koje u

krajnjem imaju za posljedicu brojne sudske sporove protiv kompanije imaju velikiznaaj i na poslovanje same kompanije. Loe prakse korporativnog upravljanjaimaju kao posljedicu pad cijena akcija kompanija, to se odraava i na trite ucjelini. Jedno istraivanje je pokazalo da je 2003. godine preko 60% investitorarazmatralo potrebu za prodajom akcija kompanija protiv kojih su pokrenuti sudskisporovi zbog loih korporativnih praksi, dok je broj ovih investitora 2001. godineiznosio oko 50%.10

Studije pokazuju da nezadovoljavajue prakse korporativnog upravljanjamogu imati negativan uticaj i na ishod sudskih postupaka protiv kompanija. ako sustudije sprovedene u Americi pokazale da 73% sudija vjeruje da revizori namjetajuizvjetaje svojim klijentima, dok 78% vjeruje da kompanije unitavaju dokumenta.Ovo veliko nepovjerenje prema kompanijama moe imati vrlo veliki znaaj prilikomodmjeravanja naknada u sudskim sporovima protiv kompanija.11

Da li se kompaniji isplati da laira dokumenta, kao i da im revizori piuizvjetaje koji nijesu validni? Kako e na to gledati budui akcionari i potencijalniinvestitori?


39/350


C. MandatornI vs. ovLaujuI sIsteMKorPoratIvnog uPravLjanja

Mandatornim sistemom korporativnog upravljanja nazivamo sistem koji jezakonski obavezujui, sa sankcijama za one koji se ne pridravaju pravnihpravila. Voluntaristiki ili ovlaujui sistem korporativnog upravljanje oznaavaopredjeljenje kompanije da ustanovi odreene prakse korporativnog upravljanja ilistandarde. akve prakse mogu, ali i ne moraju, biti ustanovljene u obliku izvjesnih

uputstava koje izdaju regulatori trita hartija od vrijednosti ili berze. Ovi kodeksikorporativnog upravljanja ne zamjenjuju, ve samo dopunjuju postojei sistemkorporativnog upravljanja ustanovljen zakonom.

U SAD, izvjesni aspekti korporativnog upravljanja postali su predmetzakonske regulacije SarbanesOxley zakonom. Ostali common law sistemi, kaonpr. Velika Britanija, Australija i Kanada odbacile su ovaj mandatorni (zakonski)sistem korporativnog upravljanja i opredijelile se za ovlaujui, ili djeliminoovlaujui sistem. Ovaj sistem karakterie reim po kojem kompanije mogu izabratikorporativne prakse koje e usvojiti sa liste najboljih praksi, ali moraju objaviti svoj

izbor i strukturu korporativnog upravljanja za koju su se opredijelile.Zastupnici slobodnog trita zalau se za odbacivanje mandatornogkorporativnog upravljanja, tvrdei da ukoliko su bolje prakse korporativnogupravljanja poeljne i traene od investitora, kompanije koje se bore za kapitalsvojevoljno e ih primjenjivati. Zastupnici drugaijeg stava tvrde da je ovlaujuireim nezadovoljavajui, jer nema garancije da e sve kompanije primijeniti reormeneophodne investitorima kako bi se izbjegao tzv. agencijski problem (agencyproblem). Po ovom stavu, mandatorno korporativno upravljanje je neophodnokako bi se zatitili investitori.

Kompanije mogu imati posebne motive za objavljivanje svojihkorporativnih praksi. Pretpostavimo da su investitori primarno zainteresovaniza pribavljanje inormacija u svrhu kupovine hartija od vrijednosti ili odravanjaportolija, menadment e eljeti da objavi inormaciju vjerujui da je investitorimaneophodna prije donoenja odluke da investiraju ili ostanu u investicijama.

Dakle, sama konkurencija za kapitalom meu kompanijama odreujeoptimalni nivo izvjetavanja. Kompanije e vrlo vjerovatno odgovoriti na zahtjeveinvestitora za inormacijama kako bi ostale konkurentne.


40/350

17

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

moguI ProblemI sIstema PotuJ IlI obJasnI

d. MoguI ProbLeMI sIsteMaPotuj ILI objasnI

Sistem potuj ili objasni je srednja linija na putu izmeu mandatornih kojekarakterie zakonsko propisivanje svih detalja u vezi sa korporativnim upravljanjemi voluntaristikih sistema

Odredbe o korporativnom upravljanju imaju za cilj da usklade interesevlasnika/akcionara i menadera ili izmeu veinskih i manjinskih akcionara. Ipak,

ni jedan sistem odredbi korporativnog upravljanja nije ekasan za sve kompanije.Sistem potuj ili objasni uzima u obzir specine karakteristike odreenekompanije i omoguava ostvarivanje izvjesnih koristi do kojih moe doi usljedekasnih output-a.

akoe, korporativno upravljanje je podvrgnuto evoluciji. Rigidnost zakonamoe usporiti spremnost, mogunost odgovora na buduu evoluciju i sticanje novihiskustava. Nasuprot tome, sistem potuj ili objasni ima prednosti jer je prilagodljivpromjenama u pravnim praksama, kao i promjenama u biznisu.

rokovi voluntaristikog sistema korporativnog upravljanja su nii nego

trokovi mandatornog reima. U mandatornom reimu drava snosi trokovedizajniranja, implementacije i prinudnog izvravanja, dok kompanija snosi trokoveu vezi sa pridravanjem ovih pravila (direktne ili indirektne). U voluntaristikomsistemu, agregatni trokovi pridravanja navedenih pravila su nii jer se kompanijemogu opredijeliti da ne primjenjuju mjere koje su im suvie skupe. Strukturekorporativnog upravljanja one mogu prilagoditi specinim karakteristikamakompanije (npr. veliini i strukturi kapitala) i time izbjei dodatne trokove u vezisa prilagoavanjem ovim pravilima.

Svakako, regulatori se zalau za ustanovljavanjem mandatornog sistemajer ono stvara pretpostavku da e se kompanije pridravati obavezujuim pravilima.Ovo naginjanje ka mandatornom sistemu ima za posljedicu poveavanje trokovakompanije i time ugroava ekasnost poslovanja same kompanije. No, ukolikose zakonskim rjeenjem moe postii jeiniji sistem korporativnog upravljanjauz ekvivalentnu zatitu investitora i manje trokove kompanije, onda je to vrloopravdano zakonodavno rjeenje.


41/350


La Porta et al doli su do zakljuka da su u dravama koje pruaju bolju pravnuzatitu investitora, nansijska trita bolje razvijena. Analizirajui propise ohartijama od vrijednosti 49 zemalja doli su do zakljuka da su i prava u vezisa izvjetavanjem i standardi odgovornosti u pozitivnoj korelaciji sa dubljimtritima kapitala. Mandatorno korporativno upravljanje je znaajno jer ima zaposljedicu jae trite.

Voluntaristiki sistem nii trokovi, slabije potovanje pravilaMandatorni sistem vii trokovi, bolje potovanje pravilaDjelimino mandatorni/voluntaristiki sistemi opredjeljenje za odreeneprakse korporativnog upravljanje je slobodno, ali je izvjetavanje o postojanjuodreene prakse korporativnog upravljanja obavezno. Ovaj reim vodi kavrlo visokom stepenu primjene, a niim direktnim trokovima, nego istomandatorni ili voluntaristiki sistem.

Prilikom ormulisanja praksi korporativnog upravljanja mora se imati u viduda objavljivanje inormacija nije besplatno. Upravo zbog toga to objavljivanjeinormacija nije besplatno, u svakom pojedinom sluaju se moramo zapitatida li trokovi objavljivanja prevazilaze koristi koje prate dodatno izvjetavanje.Ukoliko je, na primjer, samo 2% investitora zainteresovano za odreenuinormaciju, dok je preostalih 98% smatra nerelevantnom za donoenje svojihinvesticionih odluka, a pri tome, objavljivanje odreene inormacije prateznaajni trokovi emitenta, agregatne koristi poveanog izvjetavanja su ispodtrokova njihovog sainjavanja.


42/350

19

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

modelI korPoratIvnog uPravlJanJa

e. ModeLI KorPoratIvnog uPravLjanjaIskristalisala su se dva modela korporativnog upravljanja u razvijenim ekonomi-

jama.Jedan je anglosaksonski model, koji preovlauje u SAD-u, Velikoj Britaniji i

drugim razvijenim dravama engleskog govornog podruja, npr. Kanadi i Australiji(veinom se naziva outsajder sistemom).

Drugi je njemako-japanski model, koji je najzastupljeniji u evropskompravu i Japanu (veinom se naziva insajder sistemom).

Anglosaksonski model karakterie disperzovano vlasnitvo, suverenostakcionara i usaglaavanje interesa akcionara i menadera. Ovaj model naglaavaznaaj poboljavanja monitoringa, izvjetavanja o dogaajima i deavanjima, kaoi mehanizama odgovornosti, konkurentnog trita za korporativnu kontrolu (npr.preuzimanje, spajanje i pripajanja). Akcionari imaju pasivnu ulogu u upravljanjukompanijom i ne mijeaju se direktno u svakodnevno poslovanje. Kada nijesuzadovoljni interesima koje menaderi postiu u upravljanju, oni glasaju nogama, tj.prodaju svoje akcije. Zatita manjinskih akcionara je dobro ustanovljena zakonomi propisima. Sljedea vana karakterisitka sistema je postojanje aktivnog trita

korporativne kontrole.Njemako-japanski model korporativnog upravljanja karakteriekoncentracija vlasnitva i saradnja kompanija. rite korporativne kontrole nijerazvijeno, jer se na tritu trguje vrlo malim procentom vlasnitva i nije moguepribaviti dovoljno akcija da se donesu kljune odluke i smijeni postojei menaderskitim. Zatita interesa radnika (putem njemakog sistema kodeterminacije i japanskogsistema doivotnog zapoljavanja) karakteristina je za ovaj sistem. Dugorona vezaizmeu veih akcionara i kompanije je uobiajena praksa.


43/350


Napomene:

1 Vidi: Cardbury izvjetaj, Ibid;2 Report o the Committee on the

Financial Aspects o CorporateGovernance (Dec. 1, 1992),www.worldbank.org/html/pd/

privatesector/cg/docs/cadbury.pd(last visited Feb. 1, 2004);3 Governance and Executive

Compensation: HearingBeore the Senate Committeeon Finance, 107th Cong.2 (2002) (Dr. Carolyn KayBrancato, Direktor, GlobalCorporate Governance ResearchCenter, Te ConerenceBoard, beore the SenateFinance Committee on April18, 2002, str. 2), na http://nance.senate.gov/hearings/testimony/041802cbtest.pd.

4 OECD PRINCIPLES OFCORPORAE GOVERNANCE2 (Jan. 2004) http://www.oecd.

5 BOB FELION & MARKWASON, HE NEED FORINFORMED CHANGE IN HEBOARDROOM 10, http:/ www.mckinsey.com/clientservice/organanizationleadership/service/corpgovernance/pd/DirectorOpinion. pd (last

visited Oct. 15, 2004).6 MCKINSEY & COMPANY,GLOBAL INVESOR OPINIONSURVEY: KEY FINDINGS2 (July2002); http://www.mckinsey.com/clientservice/organizationleadership/service/corpgovernance/pd/GloballnvestorOpinion-Survey2002.pd.

7 OECD PRINCIPI.8 Te Caliornia Public Employees

Retirement System, CorporateGovernance Core Principles, nahttp:// www.calpers-governance.

org/principles/domestic/us/page01page02.asp (Apr. 1998).

9 MCKINSEY & COMPANY,GLOBAL INVESOR OPINIONSURVEY: KEY FINDINGS 2(July2002);

10 Te Brunswick Group,Opinion Research CorporationStudy o U.S. Attitudesoward Companies Facing

Litigation, Litigation: theBottom Line, available at www.brunswickgroup.com/index_ash.htm (last visited March 29,2004).

11 Minority Corporate CounselAssociation, DecisionQuest/MCCA Juror Perception SurveyWarns o Intense CorporateDistrust by Americas Juries(October 16, 2002), http:// mcca.com/site/data/researchprograms/surveys/dq_mcca_survey_2002.htm.


44/350

oPte KaraKterIstIKePravnog oKvIra

KorPoratIvnog uPravLjanjau Crnoj gorI

Pll2.


45/350

2. | oPte KaraKterIstIKe Pravnog oKvIra KorPoratIvnog uPravLjanja u Crnoj gorI


46/350

a. anaLIza sIsteMa KorPoratIvnog uPravLjanja u Crnoj gorI 24

b. KaKav je KvaLItet KorPoratIvnog uPravLjanja u Crnoj gorI? 29

1. k ji i pi pjj? 292. r i i pii ij p i C g 30

3. r i i i jiih ci 324. r i i pii pjj 35

C. IndeKs Prava aKCIonara 36

sadraj

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g


47/350

2.oPte KaraKterIstIKe Pravnog oKvIra KorPoratIvnog uPravLjanja u Crnoj gorI

a. anaLIza sIsteMa KorPoratIvnoguPravLjanja u Crnoj gorI

Sistem korporativnog upravljanja u Crnoj Gori postavljen je Zakonom o privrednimdrutvima i Zakonom o hartijama od vrijednosti. im propisima je uspostavljenosnovni okvir korporativnog upravljanja u Crnoj Gori i omogueno ostvarivanjeosnovnih principa korporativnog upravljanja, i to:

Siguranmetodregistracijevlasnitva;

Prodajailiprenosakcija; Blagovremenoiredovnoinformisanjeopreduzeu; Pravonaueeipravoglasanaskuptiniakcionara; Pravonaizborlanovaorganaupravljanja; Pravonaueeudobitipreduzea; Jednaktretmansvihakcionara; Objavljivanjeinformacijaitransparentnost.

Zakon o privrednim drutvima predstavlja dobar osnov za obezbjeivanje

nesmetanog poslovanja akcionarskih drutava u Crnoj Gori.Osnovne karakteristike koje se tiu sistema korporativnog upravljanja, akoje su ustanovljene Zakonom o privrednim drutvima odnose se na:

Omoguavanje osnivanja jednolanih akcionarskih drutavaZakonom se omoguava osnivanje jednolanih akcionarskih drutava i

time udovoljava zahtjevu prakse. Naime, praksa primjene Zakona o privrednimdrutvima pokazala je da nije cjelishodno onemoguavati osnivanje akcionarskihdrutava kao jednolanih propisivanjem obaveznog zakljuenja ugovora o osnivanju,koji su bili samo ktivni.

PoveanjetransparentnostiuvezisaosnivaimajednolanogakcionarskogdrutvaZakonom o privrednim drutvima propisano je da je drutvo obavezno da

registruje podatak da je rije o jednolanom akcionarskom drutvu u CRPS, kao iime i prezime i prebivalite, odnosno naziv i sjedite jedinog akcionara. Ovakvimpropisivanjem je u potpunosti ispotovan osnovni princip korporativnog upravljanja princip transparentnosti u vezi sa vlasnikom strukturom preduzea.


48/350

analIza sIstema korPoratIvnog uPravlJanJa u CrnoJ gorI25

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g Omoguavanjesimultanogosnivanjaakcionarskogdrutva

Zakonom o privrednim drutvima omogueno je simultano osnivanjeakcionarskih drutava, samim potpisivanjem ugovora o osnivanju od straneosnivaa, bez obaveze upuivanja javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrijednostiosnivake emisije. Omoguavanje simultanog osnivanja akcionarskog drutva jeod velikog znaaja u smislu unapreenja sistema korporativnog upravljanja, jeromoguava manje trokove osnivanja akcionarskog drutva u Crnoj Gori.

Omoguavanjedonoenjanajvanijihodlukabezodravanjaosnivakeskuptine

Zakonom o privrednim drutvima omogueno je da se, ako svi osnivaidrutva potpiu odluke o prihvatanju statuta drutva, procjene nenovanihuloga, izboru organa upravljanja, izvrnih organa i revizora drutva i drugeodluke koje treba da se donesu na osnivakoj skuptini, ne saziva osnivakaskuptina drutva. Ovom odredbom se u znaajnoj mjeri smanjuju trokovi kojineizostavno prate odravanje osnivake skuptine i istovremeno omoguavaostvarivanje prava akcionara osnivaa akcionarskog drutva da budu inormisanio svim najznaajnijim odlukama akcionarskog drutva odlukama koje se donosena osnivakoj skuptini.

DenisanjeuslovazaobavljanjefunkcijenezavisnogekspertaprilikomspajanjailidrugihoblikarestrukturiranjadrutvaUviajui da bi okvir korporativnog upravljanja trebalo da omogui da

prava treih lica koja su zakonom priznata budu ispotovana, Zakonom o privrednimdrutvima je osnaena uloga nezavisnog eksperta prilikom restrukturiranja drutva.Zakonom o privrednim drutvima propisano je da nezavisni ekspert moe bitisamo revizor, ovlaeni procjenitelj i sudski vjetak ekonomske struke, ime je jo

vie osnaen osnovni princip korporativnog upravljanja ne tite se samo pravaakcionara, ve i prava treih lica sa interesom u radu preduzea.

DenisanjeuslovazaostvarivanjepravanasudskuzatitupravaakcionaraupostupkurestrukturiranjaZakonom o privrednim drutvima propisano je da povjerilac ili

akcionar, u roku od est mjeseci od dana objavljivanja ugovora o spajanjuu Slubenom listu RCG, moe traiti da Sud poniti spajanje ukoliko nijesupotovane bitne odredbe postupka spajanja i ako povjeriocima, na njihov zahtjev,nije obezbijeena odgovarajua zatita potraivanja, a spajanjem je bitnijeugroeno namirenje njihovih potraivanja. Ovom odredbom je pravo na zatitu

prava akcionara i povjerilaca uinjeno ne samo izvjesnim, ve su i preciznodenisani uslovi za ostvarivanje ovog prava pred sudom.


49/350


Denisanjeuslovazaostvarivanjepravaglasaakcionarauodsustvu

U skladu sa osnovnim principom korporativnog upravljanja po kojemakcionarima treba omoguiti glasanje na skuptini akcionara lino ili u odsustvui obezbijediti jednak tretman glasovima akcionara bez obzira da li su dati linoili u odsustvu, Zakon o privrednim drutvima je omoguio glasanje putempunomonika. Kako bi se pravni poloaj punomonika i samog akcionara uinioto izvjesnijim, Zakon o privrednim drutvima propisuje da punomoje morabiti ovjereno pred sudom, optinom ili notarom. Osnovni princip korporativnogupravljanja da akcionarima treba dati mogunost da eektivno uestvuju i glasajuna skuptini akcionara dodatno je osnaen ovim odredbama Zakona, jer je izriito

propisano da punomoje moe biti u svakom trenutku opozvano, kao i da se kasnijedavanje istog punomoja drugom licu ili lino prisustvo akcionara na skuptinismatra opozivanjem punomoja.

DenisanjedodatnihpravaOdboradirektorakaoorganaupravljanjapreduzeaU skladu sa osnovnim principom korporativnog upravljanja po kojem bi

Odbor direktora trebalo da bude u mogunosti da donese objektivne i nezavisneodluke koje se tiu poslovanja preduzea, omogueno je Odboru direktora da

donosi odluke o izdavanju obveznica i da donosi odluke o emisiji akcija kada je nato ovlaen statutom ili posebnom odlukom skuptine akcionara, tako ovo pravonije ostalo rezervisano za skuptinu.

OsnaivanjepravaakcionaradauestvujuuglasanjuidabuduadekvatnoobavijetenioodlukamaOsnovni princip korporativnog upravljanja po kojem bi akcionarima

trebalo obezbediti dovoljne i pravovremene inormacije o datumu, lokaciji idnevnom redu skuptine akcionara, kao i potpune inormacije u vezi svih pitanjakoja su predmet razmatranja i odluivanja na skuptini u potpunosti je ispotovanZakonom o privrednim drutvima. im zakonom je propisano da materijali sapredlozima odluka koji treba da se razmotre na skuptini akcionara moraju bitidostupni na uvid akcionarima drutva, u prostorijama drutva, najmanje 20 danaprije odravanja sjednice skuptine akcionara, kao i odredbom kojom je drutvoobavezano da, na zahtjev akcionara uz naknadu za iznos trokova koji ne mogubiti vei od trokova umnoavanja i dostave materijala, odmah dostavi ili uruikopije materijala i predloge odluka koje e se razmatrati na skuptini akcionara.U skladu sa savremenim tendencijama razvoja i unapreenja prava akcionara dabudu obavijeteni o odlukama, Zakonom se predvia da je, na zahtjev akcionara,

drutvo duno da mu, ukoliko posjeduje tehnike uslove, dostavlja obavjetenje osazivanju skuptine i materijale koji e se razmatrati na skuptini sa predlozima


50/350

analIza sIstema korPoratIvnog uPravlJanJa u CrnoJ gorI27

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g Osnaivanjeprincipatransparentnogodluivanjaovisininaknada

zaradlanovaOdboradirektoraOvaj osnovni princip korporativnog upravljanja je osnaen izriitim

propisivanjem da je odluivanje o visini naknada za rad lanova Odbora direktorau iskljuivoj nadlenosti skuptine kao organa vlasnika drutva.

OsnaivanjepravamanjinskihakcionaraPrava manjinskih akcionara da uestvuju u radu i kontroliu poslovanje

drutva je u velikoj mjeri osnaeno priznavanjem prava akcionarima koji imaju5% akcionarskog kapitala da: zahtijevaju sazivanje skuptine akcionarskog drutva,

zahtjevaju proirenje dnevnog reda skuptine akcionara, imaju pravo predlaganjakandidata za lanove Odbora direktora, imaju pravo da zahtijevaju da odluku orestrukturiranju spajanjem donese skuptina drutva preuzimaoca, itd.

OsnaivanjeOdboradirektorakaoorganaupravljanjaKada se radi o sastavu odbora direktora, principi korporativnog upravljanja

upuuju da bi trebalo uzeti u obzir da dovoljan broj lanova odbora bude iz strukturakoje nisu izvrioci u preduzeu. U cilju potpunog implementiranja ovog principaZakonom o privrednim drutvima propisuje se da izvrni direktor drutva ne moe

biti lan odbora direktora. akoe, u cilju dodatnog osnaenja poloaja odboradirektora, iji je poloaj od izuzetnog znaaja, propisuje se da se na svakoj redovnojgodinjoj skuptini akcionara vri izbor lanova odbora direktora.

PravomanjinskihakcionaradaostvarekontroluposlovanjadrutvaManjinskim akcionarima Zakonom o privrednim drutvima omoguen je

pristup kopijama nansijskih izvjetaja, ukljuujui izvjetaj revizora, i propisanoda ove kopije moraju biti dostupne na uvid akcionarima u sjeditu uprave drutvau toku radnog vremena, i to najmanje 30 dana prije odravanja skuptine, kao ina samoj skuptini akcionara. Najzad, ovim Zakonom priznato je pravo svakogakcionara da zahtijeva da mu se, bez nadoknade, dostavi kopija posljednjeg bilansastanja i bilansa uspjeha drutva, kopije izvjetaja odbora direktora ili izvjetajrevizora. Zakonom o privrednim drutvima ovo neimovinsko pravo akcionarana kontrolu je jo vie izraeno jer je propisano da je drutvo duno da omoguiakcionaru ili ranijem akcionaru, za period za koji je bio akcionar u drutvu, uvidu knjige zapisnika skuptine akcionara i evidenciju i dokumentaciju ugovor oosnivanju; statut drutva; nansijske izvjetaje, izvjetaje o poslovanju drutva iizvjetaje revizora drutva. Ovo pravo akcionara je osnaeno propisivanjem da jeDrutvo duno da omogui pristup ovim dokumentima najkasnije u roku od sedam

dana od dana podnoenja pisanog zahtjeva.


51/350


Veadispozitivnostodredbioemisijiakcija

Zakonom o privrednim drutvima propisano je da se statutom drutvaili odlukom skuptine akcionara moe ovlastiti odbor direktora da donese (a nesamo sprovede) odluku o emisiji akcija. Statutom ili odlukom skuptine drutvautvruje se iznos odobrenog poveanja kapitala (ovlaeni kapital) i rok do koga

vai ovlaenje odbora direktora koji ne moe biti dui od pet godina od danausvajanja statuta ili izmjena statuta kojim je donijeta odluka o ovlaenom kapitalu,odnosno od dana donoenja odluke na skuptini akcionara. Odobrenje se moeproduiti odlukom skuptine akcionara jednom ili vie puta za period koji nee bitidui od pet godina po svakom odobrenju.

zkm him ii k , im pc, im kpi pl i :

VeatransparentnostnansijskogizvjetavanjaU skladu sa osnovnim principom da bi okvir korporativnog upravljanja

trebalo da omogui blagovremeno i tano objavljivanje inormacija o svimmaterijalnim injenicama u vezi sa poslovanjem preduzea, ukljuujui i pitanja

vezana za nansijsku situaciju, uspjenost poslovanja i vlasniku strukturukompanije, Zakonom o hartijama od vrijednosti propisano je da registrovani emitentdostavlja Komisiji kopiju njegovog godinjeg rauna, kao i druge inormacije kojeKomisija odredi. Zakonom je obaveza na dostavljanje ovih izvjetaja osnaena, jer

je propisano da je obaveza registrovanog emitenta da Komisiji dostavi ne samokopiju godinjeg rauna, nakon njegovog usvajanja na skuptini akcionara, ve ikopiju izvjetaja revizora.

UtvrivanjeobavezeperiodinogizvjetavanjaZakonom o hartijama od vrijednosti propisana je obaveza dostavljanja ne

samo godinjih ve i periodinih izvjetaja o poslovanju ovlaenih uesnika, i timeostvarena vea transparentnost izvjetavanja o poslovanju.

ObjavljivanjepodatakaovlasnikojstrukturikompanijeZakonom o hartijama od vrijednosti propisana je obaveza Centralne

Depozitarne Agencije da, kada odreeno ziko ili pravno lice, koje sticanjemili otuenjem hartija od vrijednosti, pribavi ili izgubi glasaka prava na sjedniciskuptine akcionarskog drutva i kad zbog toga sticanja ili otuenja srazmjerni brojglasova kojima raspolae postane vei ili padne ispod: 10%, 20%, 33%, ili 50%, da o

toj promjeni obavijesti emitenta i Komisiju u roku od sedam dana od dana sticanja.Ova obaveza je propisana da bi se obezbijedila vea transparentnost vlasnike


52/350

29

obJavl

JIvanJe

InForm

aCIJa

znaaJne

korPoratIvne

transakCIJe

utICaJ

HartIJaod

vrIJednostIna


dIvIden

de

ImPlIkaCIJe

osnovnog

kaPItalana


skuPtIna

akCIonara

uvoduPrava

akCIonar

a

sekretar

drutva

IzvrnI

dIrektor

I

nJegove

n a d l e n o s t I

odbor

dIrektora

oPtaakta

drutva

oPta

struktura

uPravlJanJa


uvodu

korPoratIvno

uPravlJanJe

oPte

karakterIs

tIke

Pravnogok

vIra

k o r P o r a t I v

n o g

kakav Je kvalItet korPoratIvnog uPravlJanJa u CrnoJ gorI?

b. KaKav je KvaLItet KorPoratIvnoguPravLjanja u Crnoj gorI?

1. Kk mi kli kpi pl?

Kriterijumi kojima se pokuava izmjeriti kvalitet korporativnog prava su razliiti,a najee se odnose na stepen zatite koji korporativno pravo prua manjinskimakcionarima u kompanijama. Stepen zatite se pokuava utvrditi s obzirom na

odreene indikatore najbolje prakse.Posljednjih godina ovakva se konvencionalna shvatanja odbacuju kao

zastarjela, a kvalitet korporativnog prava se mjeri drugim indikatorima. Kaopreovlaujui kriterijum koristi se mogunost korporativnog prava da ustanovljavainovacije.

to je pravni sistem inovativniji i lake se prilagoava to je vea vjerovatnoada e moi da odgovori na promijenjeno okruenje i time kompanijama omogui daistrauju nove mogunosti uz obezbjeivanje minimalnog nivoa zatite investitora.12Kapacitet pravnog sistema ka inovacijama predstavlja znaajniji kriterijum kojim

treba mjeriti kvalitet korporativnog prava, nego to je nivo zatite koji pravni sistemprua manjinskim akcionarima.Kapacitet za inovativnost ne polazi od vrste pravne zatite koju bi razliiti

pravni sistemi trebalo da usvoje ili institucija koje bi trebalo da ustanove. Kapacitetza inovativnost odnosi se na sposobnost sistema da odgovori na izazove sa kojima

je suoen, koji se u velikoj mjeri mogu razlikovati od izazova sa kojima se susreubliski, srodni pravni sistemi. Stoga, ne treb

Documents

Korporativno upravljanje - Prirucnik