KOR Dragan Prole FG4

7/27/2019 KOR Dragan Prole FG4

1/28

DRAGAN PROLEFilozofski fakultetNovi Sad

Hajdegerova teza o kontinuitetu

ontologije

Apstrakt: Uprkos izrazitom nepovjerewu u filozof-ske domete ontolo{ke tradicije, Hajdegerovo stano-vi{te je odlu~uju}e obiqeèno osobinom, koja pred-

stavqa unutarwi nerv ove iste tradicije. Analizanajzna~ajnijih filozofskih pozicija potvr|uje da suse relevantni napreci za shvatawe ontologije de{a-vali paralelno sa principijelnim ispitivawem we-ne vlastite istorije, ukqu~uju}i odbijawe filozofada sebe same legitimiziraju kao op{te produèwenajvi{eg stanovi{ta u wegovom razvoju. Sli~no kaoi temeqni projekti novovjekovne povijesti ontolo-gije, i Hajdegerov fundamentalno-ontolo{ki projektse naslawa na radikalnu reviziju cjelokupne povije-sti ontologije.

Kqu~ne re~i:

ontologija, konti-nuitet, istorija,tradicija, razvoj

169

1. Hegelova filozofija kao potvrda

kontinuiteta tradicionalne ontologije

Otvaraju}i Bitak i vreme u nastojawu da pokaè da bitak ne

moè biti adekvatno mi{qen kao najop{tiji pojam, Hajdeger na-

vodi Hegelovu vezanost uz tradiciju anti~ke ontologije: Kada

Hegel napokon odre|uje bitak kao neodre|eno neposredno i to

odre|ewe polaè u temeq svih daqih kategorijalnih eksplikaci-

ja svoje Logike, onda se on drì istog stanovi{ta kao i anti~ka

ontologija, samo {to ispu{ta iz ruku problem koji je postavio

UDK 14 Hajdeger M.


2/28

DRAGAN PROLE

170

ve} Aristotel, problem jedinstva bitka naspram raznolikosti

kategorija.1 Ve} u uvodnom paragrafu neophodnost provo|ewa

destrukcije povesti ontologije najavqena je posredstvom teze da u

pogledu pojma bitka Hegelova Nauka logike u osnovi stoji na sta-

novi{tu anti~ke ontologije, uz ogradu da wegovo stanovi{te ne

samo da ne mo`e biti posmatrano kao imanentni razvoj gr~kog po-imawa, ve} se oni ne mogu posmatrati u istoj ravni, budu}i da je u

svojoj problemskoj dimenziji Aristotelov pristup zapravo dife-

renciraniji i relevantniji od Hegelovog jer otvara jedan od

kqu~nih ontolo{kih problema o kojem sam Hegel navodno nije vo-

dio ra~una.

Ohrabren analizama Franca Brentana, Hajdeger je izneo te-

zu koja u sebi ukqu~uje i poricawe Kantovih i Hegelovih prigo-

vora Aristotelovom u~ewu o kategorijama. Nasuprot Kantovoj

kritici2 koja je Aristotelu zamerila rapsodi~nu podelu kate-

gorija li{enu zahtevanog sistematskog izvo|ewa iz jednog prin-

cipa, i Hegelove apoteoze Aristotelove filozofije koja u jednom

od retkih, ali svakako ne bezazlenih prigovora identifikuje

povesno kretawe filozofije nakon Aristotela u znaku zadatka da

nadoknadi potrebu zajedinstvom pojma3 koja je u Organonu i Me-

tafizici ostala nezadovoqena Hajdeger akceptira Brentanov

stav da su sve kritike Aristotelovog pojma i izlagawa kategori-

ja ostale principijelno zavisne od wegovog stanovi{ta. Me|utim,

sa nagla{avawem superiornosti Aristotelovog metafizi~ko-lo-

gi~kog uvida u kategorije ne zavr{ava se i relevantnost Brenta-

novog rada za Hajdegerovu ocenu o Hegelovoj filozofiji.

Isti~u}i da razlozi za nesvakida{wu `ivotnost Aristote-

love podele kategorija mogu biti prona|eni jedino uvi|awem da je

u woj postignuta istinska svrha table kategorija, Brentano je na-

glasio da ako se sledi povest u~ewa o kategorijama, onda se vidi

1 Martin Heidegger, Sein und Zeit, Tbingen 171993, S. 3.

2 Immanuel Kant,Kritik der reinen Vernunft, Werke Band III, Frankfurt am Main, 2.

Auflage, 1996, B 107.

3Georg Friedrich Wilhelm Hegel, Vorlesungen ber die Geschichte der Philosophie

II, Werke Band 19, Frankfurt a/M 1970, S. 243.


3/28

HAJDEGEROVA TEZA O KONTINUITETU ONTOLOGIJE

171

da mu wegovi protivnici ~ak i nesvesno ostaju verni i mogli bi-

smo se ~esto nasme{iti kada ustanovimo da oni koji se ubrajaju u

wene najodlu~nije oponente, u su{tini wome bivaju u potpunosti

vo|eni.4

Nezavisno od rezultata ispitivawa ~iji bi fokus bio usme-

ren ka preciznom utvr|ivawu stepena saglasnosti sa nalazimaBrentanovog istraìvawa koji je demonstriran na stranicama

Bitka i vremena, a koje bi se neminovno moralo osvrnuti na teze

da se:

a) Aristotelovo u~ewe o kategorijama razvija sa unutra-

{wom nu`no{}u, da

b) na~ini bitka prirodno odgovaraju na~inima predika-

cije ukoliko upokeimenon sveg bivstvuju}eg postane upokeimenon

stava5, te da

v) podeli kategorija, pored logi~kog, vaqa priznati i me-

tafizi~ko zna~ewe po kojem se bitak pokazuje kao termin na-

spram kojeg svi stoje u analogiji6 implikacija tih teza koja bi

za Hajdegera bila itekako prihvatqiva odnosi se na skepsu izra-

ènu prema svakom obliku pozitivnog izja{wavawa o naprecima

u pogledu filozofske artikulacije pojma bitka nakon Aristote-

la. Premda se mora priznati da tematizacija povesti ontologije

stoji sasvim u pozadini Brentanovih analiza i uvodi se u raspra-

vu prevashodno u meri u kojoj to zahtevaju kriti~ki argumenti upu-

}ivani Aristotelu, ipak bi se moglo na}i opravdawa za stav da

Hajdegerova teza o primatu anti~ke ontologije, osnaèna nega-

tivnom ocenom wene novovekovne povesti predstavqa konse-

kventnu povesnu demonstraciju rezultata do kojih je do{la

Brentanova studija.

Tom ocenom se ne èli re}i da je stav iznesen na uvodnim

stranicama Bitka i vremena u potpunosti proistekao iz Brenta-

novih analiza, budu}i da je wegov osnov postavqen u zadatak obna-

4 Franz Brentano, Von der mannigfachen Bedeutung des Seienden nach Aristoteles,

Freiburg im Breisgau 1862, S. 193.5 Ibid, S. 194.6 Ibid, S. 219.


4/28

DRAGAN PROLE

172

vqawa pitawa o bitku i wegove povesno-filozofske legitimaci-

je, {to predstavqa domen koji daleko prevazilazi ambicije Bren-

tanovog rada. Zna~aj Brentanove studije za Hajdegera pre svega bi

se mogao ustanoviti u po~etnoj motivaciji za inicirawe same

mogu}nosti obnavqawa pitawa o bitku koje se ne moè promovi-

sati sa jednakom pouzdano{}u ukoliko se priznaje i uvaàva tra-dicija novovekovnog razmatrawa kqu~nog ontolo{kog pojma.

Skretawe pogleda ka Aristotelovom, odnosno anti~kom

pojmu bitka stoga predstavqa nali~je nastojawa da se dovede u

pitawe filozofska inovativnost, produbqena perspektiva i

na~elna autonomnost modernog poimawa bitka.

Me|utim, prigovor upu}en neupitnom tradirawu anti~kog

pojma bitka ne poga|a samo ontologiju i wenu povest, ve} se prin-

cipijelno doti~e i istorijsko-filozofske pozicije koju je iska-

zala novovekovna filozofija, jer da je ona bila vaqano pozicio-

nirana, te{ko bi se mogao dogoditi takav ishod u pogledu povestikqu~nog filozofskog pojma. Imamo li to u vidu, onda i razlo-

zi za destrukciju ontolo{ke tradicije koje Hajdeger navodi ne de-

luju iznena|uju}e, nego gotovo o~ekivano: Gr~ka ontologija i we-

na povest {to putem raznolikih filijacija i iskrivqavawa jo{ i

danas odre|uje pojmovnost filozofije, dokaz je za to da sebe sa-

mog, i bitak uop{te, tubitak razumeva iz sveta i da ovako izra-

sla ontologija propada putem tradicije koja je srozava do samora-

zumqivosti i do pukog materijala koji iznova vaqa obraditi (ta-

ko za Hegela)... U sholasti~kom otisku gr~ka ontologija se su{-

tinski kre}e na putu od Suarezovih Disputationes metaphysicae do

novovekovne metafizike i transcendentalne filozofije, a odre-

|uje jo{ i fundamente i ciqeve Hegelove Logike.7

Na osnovu dva navedena citata bez te{ko}a se mogu nazna~i-

ti konture u okviru kojih }e se kretati Hajdegerova destrukcija u

pogledu ontolo{ke i istorijsko-filozofske dimenzije Hegelo-

vog sistema. Osnovno teì{te {to odre|uje i usmerava povesni

status Hegelove filozofije Hajdeger }e ustanoviti posredstvom

teze o povesnom kontinuitetu ontologije.

7 Martin Heidegger, Sein und Zeit, ibid, S. 2122.


5/28


173

Posredstvom te teze on }e nastojati da pokaè da tradicija

ontologije za Hegela ne samo da nije problemati~na, ve} da Hege-

lovo filozofsko stanovi{te u svojoj kqu~noj tendenciji samo

potvr|uje wen kontinuitet. S druge strane, ta teza se prema svo-

jim intencijama zapravo razlaè na dve teze koje bi se ~ak mogle

posmatrati i nezavisno jedna od druge: prva se odnosi na povesnikontinuitet ontologije {to se da odrediti na temequ wene du-

boke zavisnosti od gr~ke ontologije, a druga se izvodi iz analize

povesne funkcije Hegelove Logike i odnosi se na Hegelovo ak-

ceptirawe ontologije i pristajawe uz wenu tradiciju. I pored

upadqive ~iwenice da pojam ontologije na stranicama Nauke lo-

gike Hegel pomiwe samo dva puta, i to najpre sa atributom koji je

rezervisan za oznaku discipline koja vi{e nije filozofski aktu-

elna i obavezuju}a biv{a ontologija (die vormalige Ontologie),8

da bi zatim najavio zamenu u kojoj se sugeri{e da ontologija ni-

je u potpunosti i{~ezla, budu}i da wen problemski dijapazon po-kriva objektivna logika9 Hajdeger ukazuje na nemogu}nost da se

Hegelov stav prema ontologiji pojmi kao fundamentalni iskorak

iz ontolo{ke tradicije.

Sam Hajdeger izrekom ne govori o kontinuitetu ontologi-

je, niti se wegova namera odnosi na istorijsko-filozofsko raz-

matrawe koje bi imalo u vidu najzna~ajnije misaone prodore {to

su na~iweni izme|u disciplinarnog pozicionirawa ontologije

kao metaphysica generalis i wenog savremenog pojma. Me|utim, govo-

riti o dalekose`nim u~incima gr~ke ontologije koji pokazuju da

novovekovna, jednako kao i savremena ontolo{ka misao zapravo

stoje na wenom stanovi{tu ne zna~i ni{ta drugo nego nagla{a-

vati kontinuitet poimawa bitka koji implicira i svojevrsnu

ontolo{ku povest {to utemequje i obuhvata svaki kontinuitet

bi}a koja mi isku{avamo ili zasnivamo.10 Pri tom se sa stavom

{to nastoji da ukaè da je u Hajdegerovoj tezi koja se odnosi na po-

8 Georg Friedrich Wilhelm Hegel, Wissenschaft der LogikBand 1. Werke Band 6, S. 2.9 Ibid, S. 61.10

Hans Michael Baumgartner,Kontinuitt und Geschichte. Zur Kritik und Metakritikder historischen Vernunft, Frankfurt am Main 1997. S. 4344.


6/28

DRAGAN PROLE

174

vest ontologije re~ o kontinuitetu nimalo ne kosi poreklo i

motivacija pojma kontinuiteta u interpretaciji povesti.

Ona se javqa od Drojzena koji je bio rukovo|en potrebom da

su{tinski preoblikuje recepciju povesnih zbivawa na temequ

uvida da je, za razliku od pojma razvoja, pojam kontinuiteta zapra-

vo unapred rastere}en od bilo kakvih spekulativnih konotacija.Na sli~an na~in se i na primeru ontologije po Hajdegeru moè go-

voriti o svemu drugom, samo ne o razvoju, {to ipak ne zna~i da se

kontinuitet ontologije moè prikladno obuhvatiti predstavom o

supstancijalnom kontinuitetu u kojem bi gr~ki lik ontologije na

potowe mislioce delovao poput neke prirodne sile kojoj nije mo-

gu}e odoleti. Tako|e se ne radi ni o vrsti predaje u kojoj mislio-

ci na ista pitawa neprestano daju razli~ite odgovore, ~ija nak-

nadna rekapitulacija pokazuje da svojom filozofskom relevant-

no{}u ti odgovori daleko zaostaju u odnosu na gr~ko nasle|e.

Poenta Hajdegerove verzije kontinuiteta ima znatno zao{-treniju formu i ti~e se tradicije ontologije za koju je karakte-

risti~no da istaknuti reprezenti filozofski zakazujuu woj, ali

i da s tim u direktnoj vezi stoji i nedostatak dovoqno izgra|enog

stava prema woj. Rezultat takvog kontinuiteta nije mogao biti

druga~iji od neutralizovawa koje nasle|enu pojmovnost i proble-

me ontologije dovodi do neprepoznatqivosti, odnosno, re~eno

Hajdegerovim re~ima do samorazumqivosti iza koje vi{e ne

stoji razvijen uvid u pozadinu gradwe ontolo{kih pojmova, niti

po~etna motivacija wenih pitawa.

Teza o povesnom kontinuitetu ontologije te{ko se moè

prihvatiti kao neproblemati~na. U interpretacijskom smislu,

ona je jednako odva`na kao i teza o ontologu Hegelu. Radi rasve-

tqavawa filozofske opravdanosti, ali i implikacija navedenih

teza, neophodno je wihovo podrobnije razmatrawe s obzirom na po-

vesnu dimenziju ontolo{kog mi{qewa koja ne ispu{ta iz vida

slovo autora {to su u woj vodili odlu~uju}u re~.


7/28


175

2. Samorazumqivost kao tradicija ontologije?

Od sedamnaestog veka, kada se javqaju prvi poku{aji da se

ime ontologije uvede u filozofsku terminologiju, preko wenog

priznavawa za fundamentalnu metafizi~ku disciplinu koja raz-

vija prve principe i pojmove celokupnog umnog saznawa, do wenihdvadesetovekovnih varijeteta povest ontologije beleì neobi~-

no burnu dinamiku. Kao retko kojoj filozofskoj disciplini, on-

tologiji je od samih po~etaka izmicao stabilan disciplinarni

status, {to je rezultat neprestanog ukazivawa na mawkavu odre|e-

nost wenih osnovnih polazi{ta i problema, te filozofski ne-

prihvatqivih na~ina wihove obrade. [tavi{e, povest ontologi-

je ne moè biti verno prikazana ukoliko se na markantnim mesti-

ma deskripcije ne stavi akcenat na proces osporavawa, modifiko-

vawa, transformacija i odbacivawa. Nestabilne po~etke ontolo-

gije neki interpretatori, poput Ernsta Folrata, datiraju sve dosamog izbora tog pojma koji je imao nefilozofske razloge i moti-

ve, tj. predstavqao je rezultat kompromisa sklopqenog radi

{kolski prihvatqivog diferencirawa metafizike: Naziv On-

tologia [...]je najpre ne{to poput slu~ajnog nalaza. On dopu{ta da

se scientia-i universalis dodeli jedno vlastito ime: Philosophia prima

sive Ontologia, a da se ipak ozna~i kao metafizika. S druge strane,

za scientia particularis se isto tako sa~uvalo ime Metaphysica.11

Slu~ajni nalaz sebi ne moè osigurati filozofsku dugo-

ve~nost, ukoliko ne zadobije adekvatan status i ne opravda neop-

hodnost tematizovawa problema koje istraùje u odnosu na potre-bu same filozofije, ali i u odnosu na ostale filozofske disci-

pline. Nerazdvojni momenat samolegitimacije i u slu~aju ontolo-

gije ticao se polagawa ra~una o wenom temeqnom pojmovniku.

Me|utim, ni nakon Volfovog sistemati~nog poku{aja onto-

logiji nije osiguran stabilan status, niti su odre|ewa wenih no-

se}ih pojmova obezbedila {ire filozofsko priznawe: pedeset

godina nakon pojavqivawa Volfove Ontologije 1781 ve} je

11Ernst Folrat, Ra{~lawavawe metafizike na metaphysica generalis u me-taphysica specialis, u:Arhe, Novi Sad, 1/2005, prev. Milo{ Todorovi}, str. 247.


8/28

DRAGAN PROLE

176

bilo svr{eno sa samorazumqivo{}u tephilosophia prima.12 Po~et-

ke neizvesnosti u pogledu disciplinarne uloge ontologije Fuldi-

na ocena nedvosmisleno vezuje za objavqivawe prvog izdawa Kri-

tike ~istog uma, {to se na~elno moè prihvatiti, uz ogradu da

ona implicitno sugeri{e i neupitnu razumqivost koja je traja-

la od prvih naznaka o ontologiji, pa sve do Volfa.

S obzirom na zabunu koju takva sugestija moè izazvati, va-

qa skrenuti pa`wu da je Volfova namera da uzdigne ontologiju do

ranga osnovne nauke (die Grundwissenschaft) putem utemeqewa wenih

iskaza u najta~nija i najpotpunija saznawa13 rukovo|ena stavom

da su wegovi prethodnici doveli do op{teg podozrewa u pojam on-

tologije. Unutra{wi razlozi wihovih stavova nisu bili opravda-

ni, a zbog nedostatka habitus asserta demonstrandi wihovi pojmovi

bili su osu|eni na neuspeh u pogledu dostizawa èqene jasno}e

stoga je Volf insistirao na po{tovawu zahteva koje scientia sta-

vqa pred iskaze koji imaju ambiciju da dokaù svoje tvrdwe. Re~-

ju, i pored filozofski neslavnih epiteta ~iji otisak }e obliko-

vati recepciju Volfove ontolo{ke misli do dana{wih dana, a ko-

ji ukazuju na wenu dogmati~nost i eklekti~nost ne treba is-

pustiti iz vida da se wegov filozofski rad nije svodio na kompi-

lirawe Lajbnicovih uvida sa zadacima konstituisawa {kolske

metafizike, ve} da u wegovom jezgru stoji polemika sa nedopusti-

vim tretmanom forme i sadràja sistema metafizike.

Raspravu o filozofski legitimnom tretmanu metafizi~-

kih, a time i ontolo{kih problema Kant je sa svojim kriti~kim

projektom zao{trio do granica koje su i Volfu morale ostati ne-

poznate. Osnovni kriti~ki argument koji Kant upu}uje Lajb-

nicVolfovoj metafizici odnosi se na wihovo nastojawe da u na-

meri nau~nog saznawa putem umnih misli ostvare direktan

12 Hans Friedrich Fulda, Ontologie nach Kant und Hegel, u:Metaphysik nach Kant?

Stuttgarter Hegel-Kongre 1987, Hrsg. von Dieter Henrich und Rolf-Peter Horstmann, Stutt-

gart 1988, S. 44.

13 Vernnftige Gedancken von den Krften des menschlichen Verstandes und Ihrem

richtigen Gebrauche in Erkntni der Wahrheit. Den Liebhabern der Wahrheit mitgetheilt vonChristian Freyherrn von Wolff, Halle 1754, S. 8.


9/28


177

prodor u sferu transcendencije {to prema kriti~koj poziciji

neminovno proizvodi transcendentalni privid. Kriti~ka dijag-

noza unutra{wih mogu}nosti ontologije neumoqivo konstatuje da

usled svojih neodmerenih i nelegitimnih spoznajnih apetita sva-

ki poku{aj disciplinarnog zastupawa ontologije Volfovog tipa

neizbe`no ostaje stigmatizovan oholo{}u vlastitog pojma. Po-smatran sa kriti~kog stanovi{ta, dogmatizam svojstven takvoj on-

tologiji mogao bi se izbe}i jedino putem projekta analitike ~i-

stog razuma koji je neuporedivo skromniji. Negaciju oholosti

koju su demonstrirale ontolo{ke aspiracije filozofije Kant je

nastojao da provede odustajawem od pompezne, tj. nedovoqno legi-

timisane terminologije, {to je bilo direktno vezano i sa reduk-

cijom o~ekivawa proklamovanih od strane stare ontologije, ali

ne treba ispu{tati iz vida da je wen specifi~ni zahtev za skrom-

no{}u zauzvrat bio nagra|en svojim pribliàvawem ostvarewu

ontolo{kog sna o filozofskojscientia.To pribliàvawe odvija se kao produbqeni korak daqe u on-

tolo{koj spoznaji, ali ne posredstvom pro{irivawa wene entele-

hije, nego uz pomo} refleksivnog samoispitivawa koje pokazuje da

metafizi~ku (a time i ontolo{ku) spoznaju ne vaqa posmatrati

kao monolitni misaoni postupak, jer su mogu}i razli~iti pristu-

pi principima umnog saznawa, {to, drugim re~ima, zna~i da su mo-

gu}e razli~ite varijante ontolo{kog mi{qewa. Tradirani mo-

del mi{qewa Kant naziva dogmatskim, ali tako|e pokazuje da

skepti~ki stav prema mogu}nostima ontologije nije pozicioni-

ran s one strane ontolo{kog mi{qewa, te da mu je jo{ mawe

strano wegovo kriti~ko, odnosno transcendentalno utemeqewe.

Osnovna i nepremostiva razlika izme|u dogmatskog i nedogmat-

skog filozofskog postupka po Kantu se koncentri{e u upotre-

bi sinteti~kih sudova apriori dogmatska upotreba tih sudova

odnosi se na ens in genere, dok je nedogmatska upotreba restriktiv-

no limitirana na stvari kao predmete ~ula.

Reakcija na dogmatski karakter napredovawa metafizike

prema Kantu nije mogla biti druga~ija od osporavawa i gubitka in-

teresa koji se jednako odnosio i na formu i na sadràj Volfove

metafizike. To osporavawe je ozna~eno kao drugi stadijum meta-


10/28

DRAGAN PROLE

178

fizike oli~en u skepticizmu ~istog uma. Zna~aj skepti~kog stava

prema metafizici po~iva na uvidu da metaphysica generalis nije u

stawu da razvije prve principe i pojmove koji su u upotrebi u ce-

lokupnom umnom saznawu, ali ne zbog slabosti i nedore~enosti

Lajbnicovog i Volfovog mi{qewa, nego zbog toga {to teme koji-

ma se baveracionalna teologija, kosmologija i psihologija ni nemogu biti legitiman predmet teorijske spoznaje. Skepticizam u

odnosu na takav pojam metafizike nije ni{ta drugo nego reakcija

uma, a ne izraz jalovog negodovawa {tavi{e, on je neophodan kao

svojevrsna me|ufaza, budu}i da nijedan prohodan filozofski put

{to zapo~iwe od nekriti~ke ontologije apsoluta ne mo`e dovesti

direktno do kriti~ke ontologije fenomenalnih bi}a.

Me|utim, sled dogmatizma, skepticizma i kriti~ke filozo-

fije nije dovoqno shvatiti pod velom nu`nih etapa kojima mi-

{qewe mora pro}i da bi se kona~no otarasilo nepotrebnih tere-

ta ontologije, kao {to sugeri{e trivijalno, a u literaturi pri-li~no uvre`eno tuma~ewe po kojem Kant zajedno sa napu{tawem

metaphysica generalis definitivno odbacuje i antinomijama optere-

}enu racionalnost metaphysica-e specialis. Tome, s jedne strane, pro-

tivre~e pojedini fragmenti iz Kantove rukopisne zaostav{tine:

transcendentalna filozofija ima dva dela: Kritiku ~istog uma

i ontologiju14, ali, s druge strane, poenta kriti~ke filozofije

mora izma}i ukoliko se ne vodi ra~una da ona nipo{to nije sprem-

na da se zadovoqi izrazima skepti~kog negodovawa, pa makar oni

bili ispoqeni u vidu napu{tawa odre|enih filozofskih disci-

plina. Privilegovani adresat koji vaqa po svaku cenu napustiti

nisu filozofske discipline, ali svakako jesu odre|ena stanovi-

{ta. Zbog toga ne treba olako odbacivati tezu da umesto starog

poimawa ontologije Kant zapravo nastoji da uvede novu, ali filo-

zofski jedino mogu}u i prihvatqivu ontologiju. Ono {to Kant

bez ikakve sumwe ~ini, odnosi se na kolaps samorazumqivosti u

pogledu disciplinarne obaveznosti nauke o op{tim svojstvima

14Handschriftlicher Nachlass, N 5131, citirano prema Rudolf Eisler,Kant-Lexi-

kon, Hildesheim, 1964, S. 400.


11/28


179

svih stvari15, kako je glasilo odre|ewe ontologije u wegovom

prekriti~kom periodu.

Nasle|e neizvesnosti u pogledu statusa ontologije sa lako-

}om se mo`e identifikovati u filozofijama svih mislilaca koji

su sebe recipirali kao nastavqa~i Kantove filozofije. O tome

re~ito svedo~i i ~iwenica da se nijedan od wih nije odlu~io da na-

pi{e filozofsko delo koje }e u svom naslovu imati pojam ontolo-

gije. [tavi{e, mislioci tzv. nema~kog idealizma u naslovima svo-

jih dela izbegavali su i pojam metafizike koji je i sam Kant uvrs-

tio u naslove svojih zna~ajnih spisa.16 Nedvosmisleno afirmati-

van govor o metafizici ili pak ontologiji wima je bio neprihva-

tqiv iz vi{e razloga, a pri tom svakako nije bio odlu~uju}i onaj

da takav govor odvi{e podse}a na prekantovski manir u filozofi-

ji, ~ime potencijalno anulira Kantove filozofske zasluge, dovo-

de}i na taj na~in u pitawe i poziciju wegovih nastavqa~a. Odsu-

stvo naivnog stava prema metafizici ipak nije proisticalo iz

bezuslovnog poverewa prema Kantovoj prvoj kritici. [tavi{e,

ono je poduprto odbacivawem pojma stvari po sebi, ~ime je, u ciqu

ostvarivawa velike svrhe uma realizacije filozofije kao nauke

raskinuto sa kontinuitetom Volfovog pojma ens in genere.

Idealizam je na~elno bio protiv metafizike upravo zato

{to je cenio wen zahtev za filozofskom nau~no{}u, ali je za qu-

bav te nau~nosti morao da se bori odbacivawem neupitnog preu-

zimawa tradiranih metafizi~kih pretpostavki. Zbog toga su

mislioci koji su filozofirali na tragu Kantove filozofije

mnogo vi{e cenili naslove filozofskih dela koji u sebi sadr`e

naglasak na nau~nosti17 i sistemu, ali ne samo zbog toga {to su je-

15 Imanuel Kant, Vorkritische Schriften I: 17471756, Werke, Akademie Textausgabe.

Bd. 1, Berlin 1968, S. 155.

16 Re~ je o delima Metafizika morala, Metafizi~ki po~etni razlozi

prirodne nauke, Zasnivawe metafizike morala i Prolegomena za svaku budu}u

metafiziku koja }e mo}i da se pojavi kao nauka.

17 Jedna od prepoznatqivih posledica priznavawa Kantovog filozof-

skog projekta sastojala se u nastojawu da se filozofija, raskidawem sa bezazle-

no{}u i rastere}eno{}u puke te`we ka mudrosti, razvije u svest o strogostizahteva stavqenih pred wene vlastite nau~ne kapacitete. O tome izrekom govo-


12/28

DRAGAN PROLE

180

dino takvi naslovi zvu~ali moderno, ili post-kantovski. U~e-

we o nauci, Odre|ewe nau~nika, Sistem transcendentalnog ide-

alizma, Nauka logike ili Enciklopedija filozofskih nauka sig-

nalizirali su nastupaju}e filozofsko doba ~iji prepoznatqivi

signum }e biti odre|en u distanci spram tradicije metafizike

premda je re~ o specifi~noj distanci koja ne}e zna~iti i wenobespogovorno odbacivawe.18

Hegel }e tu distancu zao{triti do razmera koje }e u zna~aj-

noj meri dovesti u pitawe i Kantov zahtev za transcendentalno-

-kriti~kom reformom ontologije. Slede}i Mihaela Tojnisena,

moglo bi se re}i da prema metodskoj ideji koja je utemequje, He-

gelova Logika jeste jedinstvo kritike i prikaza metafizike.19

Ta teza implicira i izvesnu saglasnost sa Kantovim projektom

kriti~ke ontologije, ali se radi wene verifikacije najpre mora

raspraviti o kakvom pojmu kritike je kod Hegela re~. Naime, ne-

sumwivo je da Hegel ispostavqa istinsko opravdavawe nu`nostiKantovog stanovi{ta, ali se isto tako ne sme prenebregnuti ni

wegova kritika trancendentalne filozofije.

Upravo ta kritika pokazuje da se celokupan sadr`aj Kanto-

ve kriti~ke ontologije mora postaviti na pravo mesto, a to me-

sto svakako nije Nauka logike, ve} fenomenologija svesti, utoli-

ko {to je u svakom od svojih pojavnih likova svest uvek svest o jed-

re i Fihte u O pojmu u~ewa o nauci ili takozvane filozofije, i Hegel u Feno-

menologiji duha. Svoju naklonost prema prefiksu post, interpretatori anglo-saksonske provenijencije demonstrirali su na primeru razmaka izme|u tako-

zvane filozofije i wenog nau~nog utemeqewa nazivaju}i Fihtea prvim post-

-filozofom. A. J. Mandt, Fichte, Kants Legacy and the Meaning of Modern Philo-

sophy, The Review of Metaphysics, Volume 50, Issue 3, 1997, p. 595. i daqe.

18 @an Grondan je ukazao da uzrok odbojnosti idealizma prema metafizi-

ci treba tra`iti u sugestiji doslovnog zna~ewa pojma metafizike koja ukazuje

nadualizam fizi~kog i inteligibilnogkoji mora biti neprihvatqiv na~elno

monisti~ki opredeqenoj idealisti~koj poziciji. Jean Grondin, Der deutsche Idea-

lismus und Heideggers Verschrfung des Problems der Metaphysik nach Sein und Zeit, u:

Heideggers Zwiegesprch mit dem deutschen Idealismus, Hrsg. H. Seubert, Kln/Weimar/Wi-

en 2003, S. 94.

19Michael Theunissen, Sein und Schein. Die kritische Funktion der Hegelschen Lo-

gik, Frankfurt am Main, 1980, S. 16.


13/28


181

nom objektu. Kada se ima u vidu da je tek sa prevladavawem stano-

vi{ta svesti koja boravi u naspramnosti subjekta i objekta mogu-

}e eksplicitno filozofsko izlagawe pojma bitka, onda se pokazu-

je da pojmovni i sistemski okviri u kojima je mogu}a rasprava o

ontolo{kim problemima kod Hegela nisu identi~ni sa Kantovim,

nego da se u kqu~nim aspektima suprotstavqaju transcenden-talnoj poziciji.

Objektivnu logiku mogu}e je posmatrati i u svetlu provo|e-

wa kritike tradiranih metaphysica specialis, s tom razlikom {to

logi~ka revizija metafizi~kih u~ewa o du{i, svetu i bogu svoje

upori{te ne}e traìti u saznajno-kriti~ki odre|enoj razlici

apriornih i aposteriornih saznajnih formi, ve} }e ih strogo po-

stavqati na teren na kojem }e pojmovi metafizike biti razmatra-

ni po wima samima. Kritika ovde vi{e ne zna~i ispitivawe opse-

ga i granica saznajnih mo}i, odnosno ispitivawe mogu}nosti sa-

znawa predmeta, jer je taj pojam kritike optere}en fatalnom oma-{kom, budu}i da vlastiti predmet postavqa kao ne{to negativno

u odnosu na mi{qewe. Za razliku od wega, logika naspram mi{qe-

wa ne postavqa drugi predmet osim samog mi{qewa, {to zna~i da

u woj predmet zapravo i{~ezava kao predmet. Zbog toga kod Kan-

ta kritika ostaje vezana uz transcendentalno-filozofsko ispi-

tivawe uslova mogu}nosti, dok kod Hegela kritika postaje sino-

nim za istraìvawe ~istih misaonih odre|ewa iskqu~ivo wima

samima. Jedino u tom smislu se moè prihvatiti i teza o jedin-

stvu kritike i prikaza metafizike kao idejnoj niti vodiqi He-

gelove Nauke logike.

Na pitawe o povesnim implikacijama tog jedinstva Hegel je

iscrpno poloìo ra~una na stranicama tzv. sredwe Logike, nagla-

siv{i da problemi koji su tradicionalno pripisivani ontologi-

ji daleko prevazilaze unutra{we disciplinarno razgrani~ewe

filozofije, budu}i da se oni zapravo tematski pokrivaju stavom

koji mi{qewe zauzima prema objektivnosti. U tom stavu Hegel

zapravo potvr|uje Kantovo uverewe da je mogu}e govoriti o plu-

ralnosti ontolo{kih stanovi{ta, ~ime se, dakako, ne èli re}i

i da sva ta stanovi{ta imaju jednak filozofski rang. Me|utim,

Hegel ne zastaje kod potvr|ivawa Kantovog stava, nego pokazuje da


14/28

DRAGAN PROLE

182

unutra{wa povesna dinamika prema kojoj jedan pojam ontologije

pori~e i smewuje drugi ne proisti~e iz tobo`wih filozofskih

obrta usmerenih u skladu sa nu`nim sledom od dogmatizma, preko

skepticizma do kriti~kog stava prema ontologiji, ve} iz spektra

mogu}ih na~ina na koje mi{qewe sebe moè postaviti u odnos

prema bitku. Povesno nastupawe novovekovnog lika ontologijeekvivalentno je stavu koji nije karakteristi~an samo za prve ko-

rake u filozofiji, ve} je isto tako zastupqen i na po~ecima svih

nauka iz jednostavnog razloga {to i svakodnevno dràwe pri-

rodne svesti ìvi u ovom uverewu. To uverewe stoji na stanovi-

{tu da su odredbe mi{qewa zapravo i odredbe samih stvari, te da

je refleksivno obra}awe stvarima dovoqno da bi se one u svojoj

punoj istini ispostavile kao nesporni posed svesti.

Da povesni hod ontologije ne beleì linearnu tendenciju ka

kontinuitetu pokazuje i Hegelova naizgled blasfemi~na ocena da

je stav ontologije koju je Kant ìgosao kao dogmati~nu i oholu za-pravo vi{i od ontolo{kih potencija transcendentalne filozo-

fije. Dakako, Hegelov afirmativni stav prema biv{oj ontolo-

giji ne po~iva na filozofskoj potrebi za restitucijom Volfovog

temeqnog u~ewa, stoga {to ta afirmacija transcendentalnoj dis-

tanci spram objektiviteta pretpostavqa stanovi{te indiferen-

cije mi{qewa i bitka koja vi{e ne}e biti naivno postulirana

(noumenorum estscientia), kao kod Volfa nego }e biti pojmqena.

Princip Volfove ontologije vi{i je od Kantovog samo utoliko

{to favorizuje mogu}nost koju Kant odbacuje, naime da ono {to je

mi{qeno, time {to je mi{qeno jeste i saznato po sebi. Wegove

mawkavosti su ipak iskqu~ile mogu}nost eventualnog povratka

na sadràje ili metodu Volfove metaphysica universalis. Pretpo-

stavke te ontologije bile su odvi{e bliske zdravorazumskom, tj.

nefilozofskom mi{qewu, a wen metafizi~ki apriorizam se

uistinu bazirao samo na naivnom empirizmu, {to svakako nije bi-

lo dovoqno da bi Hegel doslovce, u svim wenim aspektima, proveo

ocenu o vi{em principu. Konsekventno insistirawe na toj oce-

ni impliciralo bi da Hegelov program logike ipak predstavqa

samo beo~ug u lancu neprekinutog kontinuiteta ontologije, ali

Hegelova nijansirana kritika Volfa i vi{eslojni odnos prema


15/28


183

Kantu odbacivali su u svakoj prilici mogu}nost takve interpre-

tacije.

Volfova filozofija bila je zaista dogmati~na, ali ne zato

{to se neograni~eno uzdala u spoznajnu mo} apriornih principa,

kako joj je prigovarao Kant, ve} zato {to je vlastiti poku{aj raz-

vijawa ~istih misaonih odre|ewa potkopala uverewem da od dvasuprotstavqena stava jedan mora biti istinit, a drugi la`an. S

druge strane, ni Kantovo poverewe u mogu}nost utemeqewa kate-

gorija na osnovu formalne podele sudova ne nudi spasonosni lek

za ontologiju iz prostog razloga {to sud nije pravi topos filo-

zofske istine. Zbog toga se mo`e dati za pravo oceni Konrada

Kremera da program Nauke Logike stoji pod pretpostavkom da u

odnosu na nu`nost odustajawa od dogmatskog gledawa na stvari ko-

ju je utemeqio Kant, u~ini nu`nom i metakritiku konsekvenci

tog utemeqewa i to na osnovu obnovqenog preoblikovawa filo-

zofske teorijske situacije koje }e prisiliti na ukidawe Kanto-vih ograni~ewa.20 Upravo to preoblikovawe filozofske situa-

cije u okvirima Hegelovog sistema odvija}e se na na~in koji pre-

ma ontologiji ne}e biti nimalo blagonaklon.

Sa Hegelovog stanovi{ta nije mogu}e reformisati ontolo-

giju na na~in koji bi joj obezbedio konstitutivno mesto u sistemu

filozofskih nauka. Za nauku koja nastoji da vlastiti pojam odre-

di kao u~ewe o apstraktnim odredbama su{tine21 nema samo-

stalnog mesta ni u logici su{tine, budu}i da joj, ~ak i kada bi us-

pela da ukloni neke svoje deficite ipak nedostaje princip za

imanetno kretawe wenih odredaba. Me|utim, ~itav problem se ne

svodi na tragawe za takvim principom, jer ukoliko se on i prona-

|e ontologija prestaje da bude ontologija i postaje spekulativ-

na logika.

21Georg Friedrich Wilhelm Hegel,Enzyklopdie der philosophischen Wissenschaften

33, Werke 8, S. 98.

20 Konrad Cramer, Peripetien der Ontologie Wolff, Kant, Hegel, u: Die Welt-

geschichte das Weltgericht?, Stuttgarter Hegel-Kongre 1999, Hrsg. R. Bubner/W. Mesch,

Stuttgart, 2001, S. 183.


16/28

DRAGAN PROLE

184

Zbog toga svaki govor o metafizici kod Hegela mora imati

u vidu da se posebne metafizike, jednako kao i op{ta metafizi~-

ka nauka o prvim principima celokupne spoznaje mogu posmatrati

kao integrisane u Nauku logike, ali samo u smislu Aufhebung-a,

{to zna~i da ontologija ostaje o~uvana, ali se wenim uzdizawem u

vi{u filozofsku ravan tako|e i ukida wena neposredna rele-vantnost u razvijawu logi~ke nauke.22 Nao~igled filozofskih

zahteva logi~ke nauke ontologija je morala izgubiti svoj meta-

fizi~ki primat i sa filozofske scene nestati kao ontologija.

Ukoliko bi nakon ovog sumarnog prikaza usledilo suo~ava-

we sa Hajdegerovom ocenom o kontinuitetu ontologije, onda bi se

moglo govoriti samo o kontinuitetu wene revizije. Povesna nit

vodiqa ontologije odre|ena je neprestanim kriti~kim preobli-

kovawem, ~iji po~etak vaqa traìti ve} u Volfovoj kritici we-

govih filozofskih prethodnika, nastavak u Kantovom sporu sa

dogmati~kim filozofirawem, a kulminaciju u Hegelovoj speku-lativnoj poziciji koja se samolegitimisala kao antipod ontolo-

giji. Me|utim, Hajdegerovu ocenu o kontinuitetu ontologije do-

datno ugroàva i ~iwenica da se kqu~ni agens u povesti razli~i-

tih principa ontologije ne moè imenovati kao povest bitka23,

budu}i da filozofski spor u vezi sa pojmom bitka u procesu revi-

zije po~etnih disciplinarnih zamisli ontologije jednostavno ni-

je zauzimao sredi{we mesto.

22 Ve} je Karl Rozenkranc umesno analizirao odnos ontologije i logike

kod Hegela nagla{avaju}i dijalekti~ku stranu wihovog ujediwavawa: To uje-

diwavawe ontologije i logike veliki je napredak na poqu koji je prokr~io Kant.

Ali razlika koja po sebi postoji izme|u ontolo{kih, i logi~kih odre|ewa u

uèm smislu, time nije ukinuta. Drugim re~ima, metafizika je u Hegelovoj logi-

ci preoblikovana, ali nije poni{tena. Karl Rosenkranz, Erluterungen zu Hegels

Encyklopdie der philosophischen Wissenschaften, Berlin 1870, S. 16.

23 U tom smislu je svoju argumentaciju razvijao i Fulda: Izvesno je da fi-

lozofija te povesti za Hegela nije bila ontologija. Jo{ mawe je ona bila fun-

damentalna ontologija ~ovekovog tubitka i wegovog razumevawa bitka; a karak-

ter takve ontologije je sasvim nezavisan od odgovora na pitawe, da li bitak o

kojem se ovde radi vaqa posmatrati kao usudan ili ne. Hans Friedrich Fulda, Onto-logie als Schicksal?, u:Die Weltgeschichte das Weltgericht?, Stuttgart, 2001, S. 173.


17/28


185

3. Povest ontologije i pitawe o bitku

Zna~aj Kantovog uvida u unutra{wu pluralnost ontologije u

smislu razli~itih, pa i me|usobno opre~nih mogu}nosti u pristu-

pu wenom pojmu naro~ito }e se potvrditi u potowem razvoju filo-

zofskih pozicija koje su pokazale spremnost da ozbiqno ra~unajusa ontologijom, ali je status tog uvida daleko vi{i od uspe{ne po-

vesne anticipacije. Naime, on dovodi u pitawe prili~no uvreè-

ni istorijsko-filozofski stav o ontolo{koj paradigmi24 u fi-

lozofiji koja se od drugih paradigmi razlikuje po sredi{wem me-

stu pojma bitka ka kojem su na~elno usmerene najzna~ajnije filo-

zofske tematizacije. Za razliku od stava o ontolo{koj paradig-

mi, novovekovna povest ontologije pokazuje da kqu~na re~ u po-

gledu razvijawa ontologije nije bila rezervisana za polemiku u

vezi sa pojmom bitka, ve} za raspravu o samom pojmu filozofskog

znawa koja }e voditi glavnu re~ i tamo gde se bude raspravqalo ofilozofskoj produktivnosti i opravdanosti savremenog bavqewa

ontologijom. U svakom slu~aju, izme|u ontolo{ke paradigme i

povesti ontologije nije mogu}e staviti znak jednakosti. Budu}i da

je nepremostivim jazom odvojena od simplifikacija sadrànih u

tezi o ontologiji kao paradigmi, povest ontologije neophodno je

obuhvatiti u dugoro~nom hodu wenog razvoja, da bi se o woj uop{te

moglo govoriti na legitiman na~in. Iskazi o toj povesti koji u

svojoj pozadini imaju pojmove kontinuiteta i linearnosti, udaqi-

li su se od wenog fakti~kog toka koliko god je to bilo mogu}e.

Unutra{wa dinamika i pluralnost u pristupima toj filo-zofskoj disciplini {to je najpre hvaqena kao prvorazredna, a ka-

24 Primere ovakve interpretacije mogu}e je prona}i u mnogim enciklope-

dijskim i uxbeni~kim prikazima filozofije. U tom pogledu je karakteristi~na

i popularna Rovoltova enciklopedija. Wena podela istorije filozofije u sve-

tlu tri vladaju}e paradigme, ontolo{ke, mentalne i lingvisti~ke ne polaè

ra~una o povesnoj ulozi i statusu ontologije nakon smene ontolo{ke paradigme

od strane novovekovne filozofije svesti, {to je samo izraz samorazumqive

predstave koja svako pomiwawe ontologije proziva zbog nepotrebnog inovirawa

arhai~ne i odavno opsoletne problematike. Herbert Schndelbach, Philosophie, u:

Martens/Schndelbach (Hg.), Philosophie. Ein Grundkurs, Rowolths Enzyklopdie, Renbekbei Hamburg 1991, Band 1, S. 46 i daqe.


18/28

DRAGAN PROLE

186

snije odbacivana moraju ostati nepristupa~ni svakom tuma~ewu

koje wenu povest poku{ava da prikaè bilo kao homogeni razvoj,

bilo kao konstantno potvr|ivawe sadrìnske trajnosti u wenom

postavqawu pitawa. Zbog toga se ~ini da je, umesto o povesti on-

tologije, umesnije govoriti o povesti poimawa ontologije.

Istorija filozofije nakon Hegela pruà svedo~anstvo otome da je proces dehomogenizovawa ontolo{ke problematike ~i-

ji vrhunac predstavqa weno ukidawe u spekulativnoj logici

doveo do gubitka bilo kakve obaveznosti i do odsustva svesti o

neophodnosti da se prizna i prihvati stav tradicije kada je re~ o

pojmu ontologije. Naizgled paradoksalno, napu{tawe tradicije

nema~kog idealizma imalo je za posledicu i napu{tawe ontologi-

je koju je ve} idealizam iz temeqa uzdrmao. Poku{aji Branisa

(System der Metaphysik, 215), Trendelenburga i Rila (Philosophisches

Kritizismus, I 1, 266) da povrate dignitet ontologiji kao temeqnom

filozofskom u~ewu o bitku oslawaju}i se na reaktuelizacijuAristotelove filozofije ili na zasnivawe novog, kriti~kog

realizma, samo su izuzetak koji potvr|uje osnovnu tendenciju sves-

nog zaborava ontologije.

Ozbiqan iskorak iz te tendencije najavqen je tek sa Huser-

lovom fenomenologijom. Nedvosmislenim pozicionirawem feno-

menolo{ke nauke o formalnoj ontologiji na mesto nekada{we

philosophia prima koja prethodi svestranom razvijawu korelativnih

nauka sveta po svim wegovim granama, Huserl je na velika vrata

vratio ontologiju u sistem filozofije. Postavqena na stanovi-

{te univerzalne transcendentalne geneze, filozofija i nije ni-

{ta drugo nego totalitet formalne i regionalnih ontologija.

Dakako, bez obzira na opasnu strukturalnu podudarnost sa prekan-

tovskom pozicijom ontologije koja bi se mogla traìti u odnosu

ontologije prema racionalnoj teologiji, psihologiji i kosmolo-

giji s jedne strane, te ulozi formalne ontologije u transferu fe-

nomenolo{kih umnih misli prema regionalnim ontologijama u

vidu prethodnog propisivawa wima zajedni~kog formalnog

ustrojstva fenomenolo{ki pojam ontologije nije bio spreman da

se proglasi naslednikom bilo koje verzije tradicionalne ontolo-

gije. Nedostatak refleksivnog otklona od svake asocijacije koja


19/28


187

bi otkrivawem prekriti~kih sedimenata u wenom pojmu mogla

zna~ajno devalvirati fenomenolo{ku ontologiju uzrokovan je

Huserlovim samouverenim stavom da se tek uz pomo} fenomenolo-

gije moè dospeti do pune konkretnosti u ontolo{kim istraì-

vawima i na taj na~in izbe}i nedore~enosti nedovoqno razvije-

nog transcendentalnog stava, {to je po wemu predstavqalo vekov-nu boqku filozofije.

Iz tog razloga fenomenolo{ki projekt ontologije gradio

se u otporu prema mawkavim recidivima tradicije ~iji postupci

nisu mogli izbe}i osnovnu zamku prema svom fenomenalnom sta-

wu, bitak se neprestano pokazivao kao osamostaqena i apsoluti-

zovana konstrukcija, a ne kao subjektivno-relativna tvorevina

konstitui{u}e subjektivnosti. Zahtev fenomenologije za jedin-

stvom zora i su{tine kao jedinim legitimnim putem filozofske

spoznaje, uzdao se u ontolo{ke kapacitete zrewa su{tina25, ~iji

zadatak je najavqen ve} sa Kantovom kritikom praznog ontologi-zma, ali je tek stupawem na transcendentalno-fenomenolo{ko

tlo wegovo provo|ewe u delo tek postalo mogu}e.26

Drugim re~ima, zamisao ontologije {to svoj odlu~ni oslo-

nac ima u ìvotnom svetu za sobom povla~i i odricawe verovawa

u jedan po sebi bivstvuju}i, nesubjektivni svet. Fundiranost onto-

logije u transcendentalnom subjektivitetu taj uvid zao{trava na-

u{trb istorijsko-filozofske korektnosti prave ontologije po

Huserlu nije ni moglo biti, sve dok se filozofija zanosila ilu-

zijom, odnosno konstruktivnim pojmom koji sugeri{e da postoji

jedan, po-sebi istiniti svet ka kojem stremi celokupna filozof-

ska aktivnost.

Apstrahuju}i od ~iwenice da Huserlovi argumenti na teme-

qu kojih se fenomenolo{ki razobli~avaju fundamentalni defi-

25 Edmund Husserl,Erfahrung und Urteil. Untersuchung zur Genealogie der Logik,

Hamburg 1972, S. 447.

26 Fenomenologija se sa Kantom bori protiv praznog ontologizma poj-

movnih analiza, ali je i ona sama ontologija, crpena iz transcendentalnog isku-

stva. Edmund Husserl, Phnomenologische Psychologie. Vorlesungen Sommersemester1925, Hg. Walter Biemel, Husserliana Band IX, Haag 1962. S. 254.


20/28

DRAGAN PROLE

188

citi tradicionalne ontologije u potpunosti zakazuju u slu~aju

Hegela, Ni~ea, pa i nekih drugih zna~ajnih autora vaqa napome-

nuti da sredi{wi problem u fenomenolo{koj transformaciji

ontologije tako|e nije bio vezan za pojam bitka. Osnovna zagonet-

ka fenomenologije bila je fokusirana na rasvetqivawe problema

transcendentalne subjektivnosti koja je svesna apsolutnosti vla-stitog bitka ali i svih ostalih regiona bitka. Budu}i da je status

apsolutnog bitka u fenomenologiji unapred bio rezervisan za

transcendentalnu svest jer samo ona ispuwava preduslov trans-

cendentalne autarki~nosti po{to joj za vlastita stavqawa

principijelno nije potreban nijedan drugi bitak Huserl se nije

posebno zadr`avao na problematizovawu samog pojma bitka. Na-

suprot tome, on je radije tragao za zadovoqavaju}im pretpostavka-

ma deskriptivnog zahvatawa bitka-izvan-mene sveta kao subjek-

tivnog doga|aja u meni, rukovo|en uvidom da subjektivitet sazna-

je bitak sveta i ba{ taj svet iz vlastite autonomije i zakonito ra-zumevaju}i sebe samog.27

Me|utim, za razliku od Finka koji je fenomenolo{ke pod-

sticaje prepoznao u polagawu osnova za izgradwu transcendental-

ne kosmologije, rani Hajdeger je insistirao na legitimnom dopri-

nosu fenomenologije u pogledu ponovnog stavqawa ontologije u

sredi{te filozofske problematike: Dana{wi interes za onto-

logiju probu|en je pre svega putem fenomenologije.28 Izrazito

afirmativan predznak ove Hajdegerove ocene ipak ne bi smeo da

zavara u pravcu interpretacije koja u nacrtu fundamentalne on-

tologije pronalazi konsekventno razvijawe Huserlove formalne

ontologije.29 Gotovo jednako stranputno je tuma~ewe Hajdegerove

27 Edmund Husserl,Erste Philosophie. Erster Teil: Kritische Ideengeschichte, Hrsg.

Rudolf Boehm, Husserliana Band VII, Haag 1956, S. 226.

28 Martin Heidegger,Metaphysische Anfangsgrnde der Logik im Ausgang von Leib-

niz, GA 26, Hrsg. Klaus Held, 1978, S. 190.

29 Utvr|ivawe direktne veze izme|u formalne i fundamentalne ontolo-

gije predstavqa izraz karakteristi~ne te{ko}e kojom je bremenita svaka inter-

pretacija {to ne uzima u obzir dalekose`ne implikacije Hajdegerove kritike

fenomenologije demonstrirane u wegovom ontolo{kom protiv-nacrtu fenome-nologije. Jalovost takve interpretacije posebno dolazi do izra`aja kada se ona


21/28


189

ontolo{ke pozicije koje na osnovu stava Bitka i vremena da je fe-

nomenologija mogu}a samo kao ontologija dolazi do zakqu~ka da

odlu~an spoj fenomenologije i ontologije proisti~e iz neophod-

nosti fundamentalnog utemeqewa fenomenolo{kog pitawa o

bitku koje je Huserl propustio da provede.

Stoga je uputno skrenuti pa`wu da poku{aj Hajdegerovetransformacije pojma fenomenologije nije bio ni pribli`no do-

voqan za uklawawe svake na~elne napetosti izme|u fenomenolo-

gije i ontologije. Posmatrano iz rakursa imanentnog ontolo-

{kom stanovi{tu samog Bitka i vremena, svako koketirawe sa

fenomenologijom, u smislu bilo izri~itog, bilo pre}utnog pri-

svajawa fenomenolo{kih pretpostavki u ciqu radikalne obnove

ontolo{kog istraìvawa, predstavqalo je pre balast i prepreku,

nego {to je nudilo prikladnu podr{ku u provo|ewu wegovog onto-

lo{kog pitawa.

Kqu~an problem koji se s tim u vezi name}e odnosi se na~iwenicu da bitak o kojem se pita Hajdegerova fundamentalna on-

tologija uop{te ne moè biti dostupan na fenomenolo{ki na~in,

jer fenomenologiji u tom poslu mawka kako adekvatna metodolo-

gija, tako i adekvatna terminologija. Drugim re~ima, bitak mora

ostati nepristupa~an qua fenomen, {to postaje potpuno jasno ka-

da se ima u vidu smisao u kojem je oblikovan govor o fenomenu na

stranicama sedmog paragrafa: fenomen je ono {to sebe pokazuje

po sebi samom. Hajdegerova replika na nemogu}nost fenomenolo-

{ke komunikacije sa bitkom kao bitkom verovatno bi ukazala da

filozofsko istraìvawe nikada nema posla sa ~istim fenome-

nima, pa se samim tim dovodi u pitawe i produktivnost neposred-

su~eli sa tezom o kontinuitetu ontologije koja potiskuje u drugi plan mogu}-

nost bilo kakvog ontolo{kog preimu}stva Huserlove formalne ontologije u od-

nosu na filozofsku tradiciju. Uprkos tome, u literaturi se ~esto nalaze stavo-

vi o fenomenolo{kim podsticajima Hajdegerove fundamentalne ontologije.

Privla~nost analogije izme|u formalne i fundamentalne ontologije zavela je

i interpretatore prvorazrednog ranga, poput Fulde: Hajdegerovu fundamental-

nu ontologiju treba razumeti kao poku{aj da se formalnoj ontologiji kao i

svim filozofskim pitawima pribavi zahtevana nit vodiqa.Hans Friedrich Ful-

da, Ontologie nach Kant und Hegel, isto, S. 65.


22/28

DRAGAN PROLE

190

nog i nepretpostavnog pristupa fenomenima. Hajdegerova verzija

posredovane komunikacije sa fenomenima stoji na stanovi{tu

da oni mogu biti tematizovani jedino na bazi mwewa koje posedu-

jemo pre doti~ne spoznaje, ili sklopa predrasuda ~ija uloga ne bi

smela biti unapred odba~ena kao negativna, budu}i da bez herme-

neuti~kog uvida u konstitutivnu funkciju predrazumevawa nemani ontolo{kog razumevawa.30

Samim tim, eventualna rehabilitacija projekta Bitka i

vremena u odnosu na nesavladanu napetost izme|u fenomenolo{ke

metode i ontologije mogla bi se pozvati na Hajdegerov uvid u

plodne aplikativne mogu}nosti pojma hermeneutike na poqu on-

tologije. Me|utim, i pored ~iwenice da se wegovom pojmu herme-

neutike ne moè odre}i metodolo{ka inovativnost, u wemu je

ipak re~ o svojevrsnom suàvawu koja sa simboli~ke interpreta-

tivne ravni koja se oslawa na trajnost pisanih dokumenata herme-

neutiku pozicionira na nesimboli~ku ~iwenicu egzistiraju}egtubitka. Drugim re~ima, kompetencija hermeneutike odnosi se na

partikularnu vrstu bitka, a ne na bitak uop{te. Re~eno vokabula-

rom koji je osiguran ve} u ranom Hajdegerovom spisu {to je onto-

lo{ko pitawe o bitku tematizovao uz pomo} hermeneutike fakti-

citeta: Hermeneutika ima zadatak da svagda vlastiti tubitak u

svom karakteru bitka u~ini pristupa~nim samom tom tubitku.31

Postavqen pred zahteve fundamentalne ontologije, takav

pojam hermeneutike postaje problemati~an jer ne samo da se pro-

gramski ne doti~e fundamenata, ve} svojom usmereno{}u ka speci-

fi~nom karakteru bitka tubitka moè biti relevantan za stvar

ontologije, ali samo indirektno.32 Ta vrsta posrednog potencija-

30 Naslov fenomen u izvesnoj meri uvek ozna~ava i jedan zadatak; nega-

tivno: osiguravawe protiv predrasuda, pozitivno: zadatak u smislu da analiza

takozvanih fenomena sama sebi mora razjasniti koje predrasude wu dovode pred

predmet filozofije; jer se na koncu moè pokazati da bez tih predrasuda ne ide

i da kritika su{tinskih predrasuda stoga predstavqa su{tinski deo filozof-

skog istraìvawa. Martin Heidegger,Logik. Die Frage nach der Wahrheit(GA21), S. 33.

31 Martin Heidegger, Ontologie. Hermeneutik der Faktizitt, (GA 59), S. 15.

32Herbert Spiegelberg, The Phenomenological Movement. A Historical Introduction,

The Hague, 1965. Volume Two, p. 323.


23/28


191

la i dometa hermeneutike posebno }e se iskazati u kona~nim re-

zultatima Bitka i vremena u pogledu kojih se mora uo~iti stro-

ga distinkcija izme|u provo|ewa celokupne zamisli fundamen-

talne ontologije koje nije zadobilo vlastitu celinu, ve} je u osno-

vi ostalo u statusu najave, s jedne strane, i ~iwenice da je egzi-

stencijalna analitika tubitka provedena u punoj ekstenzivnosti,s druge strane.33

Problem usagla{avawa zahteva ontologije sa metodolo-

{kim potencijalima fenomenologije i hermeneutike do}i }e ta-

ko|e do izraàja u provo|ewu najavqenog zadobijawa temeqnog

pojma bitka i nazna~ivawa wime zahtevane ontolo{ke pojmovno-

sti,34 budu}i da je od egzistencijalne analitike tubitka na~elno

mogu}e o~ekivati da provede nimalo jednostavan prelaz od tradi-

cionalnih kategorija ka tubitku primerenijim egzistencijalima,

ali se istoj toj analitici te{ko moè staviti u zadatak da ponu-

di produbqeno razumevawe najdelikatnijih pojmova koji su obele-ìli vekovni misaoni hod ontologije, naro~ito kada se ima u vi-

du da Hajdeger izrekom utvr|uje jaz izme|u kategorija i egzisten-

cijala koji ne ostavqa prostora za wihova me|usobna ukr{tawa.

Fenomenalna nepristupa~nost pojma bitka bi}e dodatno op-

tere}ena i dubokim tematskim razmakom izme|u autenti~nih fe-

nomena tubitka i temeqnih ontolo{kih pojmova. Zadatak premo-

{}avawa tog nesklada javio se ve} samim pozicionirawem egzi-

stencijalne analitike u funkciji osloba|awa horizonta za pita-

we o smislu bitka ali }e pravi poku{aj wegovog re{avawa usle-

diti tek nakon obrata.

Odre|ewem vlastitog projekta ontologije kao fundamental-

nog, Hajdeger je najavio utemeqewe ontologije sa ciqem da se po-

sredstvom wega tako|e sakonstitui{e i svako ontolo{ko osmi-

{qavawe bitka. S druge strane, to utemeqewe se ne moè odvija-

33 Na ovoj razlici po~iva i Sandboteova teza o fragmentarnom karakte-

ru Hajdegerovog glavnog dela. Mike Sandbothe, Die Verzeitlichung der Zeit in der mo-

dernen Philosophie, u: Die Wiederentdeckung der Zeit, Hg. A. Gimmler/M. Sandbotke/W.

Ch. Zimmerli, Darmstadt 1997.

34 Martin Heidegger, Sein und Zeit, ibid, S. 39.


24/28

DRAGAN PROLE

192

ti u ignorantskom stavu prema povesti ontologije koji bi wu jed-

nostavno proglasio nedoraslom ostvarivawu vlastitih zadataka i

stoga odbacio u interesu raskrivawa autenti~nih ontolo{kih

fundamenata jer ono u svom sredi{tu sadrì i zadatak vlastitog

povesnog zasnivawa. Prvi korak u ostvarivawu tog zadatka odnosi

se na povesno markirawe tubitka koje }e pokazati svoju direktnuspregu sa povesnom konkretizacijom pitawa o bitku. Uloga te

sprege sastoji se u demonstrirawu povesne mogu}nosti ponavqa-

wa izvornog pitawa filozofije.

Drugi korak u povesnom zasnivawu fundamentalne ontolo-

gije ciqa na postupak koji izlagawe ontolo{kih fundamenata

stavqa paralelno sa kriti~kim utemeqewem povesno predate on-

tologije. Funkcija tog koraka sastoji se u demonstraciji nu`no-

sti ponavqawa pitawa o bitku baziraju}i se na razotkrivawu

hroni~nih nedostataka povesti ontologije, weno fundamentalno

zasnivawe mora biti u stawu da ponudi recept za otklawawe ianulirawe tih nedostataka, pa samim tim i za indirektno uteme-

qewe tradirane ontologije. Zbog toga se moè dati za pravo tvrd-

wi Olivera Kozmusa da Bitak i vreme èli da bude shva}eno i

kao rezultat i kao utemeqewe povesti ontologije,35 ali je pri

tom neophodno iskazati opreznost po pitawu karaktera togrezul-

tata, odnosno mogu}nosti promi{qawa fundamentalne ontolo-

gije u svetlu povesnog ishodi{ta ontolo{ke tradicije.

Hajdegerov projekat ontologije mogu}e je odrediti kao re-

zultat povesti ontologije pod uslovom da tok te povesti ne bude

mi{qen afirmativno, nego da se pod wenim rezultatom ima u vi-

du negativno nasle|e, odnosno povest proma{aja u dosezawu

autenti~ne ontolo{ke problematike. Tek na osnovu nalaza koji

iskazuje nu`nost obnavqawa ontolo{kog pitawa mogu}e je shva-

titi potencijalni dvostruki u~inak koji stoji u odnosu me|usob-

nog uslovqavawa uvid u nezadovoqavaju}e ontolo{ko nasle|e

pruà povesno opravdawe poziciji Bitka i vremena, ali se tek sa

wegovog stanovi{ta (a ne sa stanovi{ta imanentnog samoj tradi-

35Oliver Cosmus,Anonyme Phnomenologie. Die Einheit von Heideggers Denkweg,

Wrzburg 2001, S. 68.


25/28


193

ciji), moè govoriti o utemeqewu ontolo{ke tradicije jer da je

ona bila vaqano utemeqena ~itav projekat fundamentalne onto-

logije bi bio opsoletan, a tragawe za smislom bitka ne bi imalo

nikakvog smisla.

I pored izri~itog i upornog nepoverewa u filozofske do-

mete ontolo{ke tradicije, Hajdegerov stav prema woj odlikuje sejednim svojstvom koje predstavqa unutra{wi nerv iste te tradi-

cije. Naime, pregled najzna~ajnijih filozofskih pozicija ustano-

vio je da su se relevantni pomaci u pogledu poimawa ontologije

de{avali paralelno sa temeqnim stavqawem u pitawe wene pove-

sti i nepristajawem filozofa da se legitimi{u kao prosti pro-

duètak najvi{eg stanovi{ta u wenom razvoju. Poput temeqnih

projekatskih ideja novovekovne povesti ontologije i Hajdegerov

fundamentalno-ontolo{ki projekat se oslawao na radikalnu re-

viziju dotada{we povesti ontologije. Me|utim, Hajdegerovo sa-

morazumevawe nikada ne bi dopustilo da wegovo filozofsko sta-novi{te bude prepoznato kao legitimno nasle|e nastojawa usme-

renih ka reviziji ontologije, i to iz nekoliko razloga.

Prvi razlog krije se u odbijawu zamisli celovite povesti

filozofije. Povest filozofije nije uputno podvrgavati objek-

tivnoj analizi, budu}i da wen jedinstveni tok ni ne postoji po

sebi jer stanovi{ta pojedinih mislilaca dobijaju na teìni tek

kada se odmere na osnovu svoje povezanosti sa aktuelnim filozof-

skim trenutkom i dovedu u ko{tac sa wegovim potrebama i zahte-

vima. Hajdeger je bio spreman ne samo da se suprotstavi svakoj ver-

ziji uobi~ajenog {kolskog izlagawa filozofskog nasle|a, ve} i

da ignori{e smisao fakti~kog toka povesti ontologije jer se uz

ideju povesno-filozofskog jedinstva uvek neminovno provu~e i

ideja sistema, {to u svojoj ukupnosti predstavqa upravo istorij-

sko-filozofski stub na kojem po~iva Hegelova filozofija, ista

ona filozofija koju vaqa iz temeqa podvr}i destrukciji.

Zbog toga nije slu~ajno da se ve} u po~etnim marbur{kim

analizama formulisawe zadataka koji stoje pred destrukcijom

stavqa u direktnu vezu sa poricawem mogu}nosti da se prizna rav-

nopravni status i legitimitet sistematske istorije filozofije:

Destrukcija je borba sa pro{lo{}u i to takva, da pro{lost biva


26/28

DRAGAN PROLE

194

dovedena do svog vlastitog bitka putem autenti~nog objektivi-

teta destrukcije. [...] Wen objektivitet izrasta tek kada pro{lost

bude dovedena u mogu}nost povratnog odjeka, a za sada{wost tada

izrasta povezanost sa pove{}u. Tako za destrukciju postaje vidqi-

vo da filozofsko istraìvawe ne moè biti razre{eno u siste-

mati~nom i istorijskom razmatrawu.36

Povratni odjek pro{losti ontologije ne moè proizvesti

eho celovitosti jer bi to zna~ilo da povest ontologije ne karak-

teri{e razvojno neutralni hod od jedne filozofske pozicije do

druge, nego da je re~ o jedinstvenoj dinamici koja se manifestuje

kaorazvoj odjedne filozofije ka drugoj. Na~elna usmerenost Haj-

degerove zamisli destrukcije imala je za ciq da pokaè da se u po-

vesti filozofije ne radi o utvr|enoj teleolo{koj strukturi pre-

ma kojoj se u potowoj filozofiji uvek sadrì i vi{a istina pret-

hodne filozofije, te da vremenski tok povesti filozofije nije

istovetan sa tokom ostvarivawa wene svrhe.[tavi{e, stanovi{te Bitka i vremena ne samo da pretpo-

stavqa destruirawe teleologije inherentne povesti ontologije,

nego ide jo{ daqe u nastojawu da potkopa zna~ajan deo nose}ih poj-

mova filozofske tradicije, me|u kojima istaknuto mesto pripada

pojmu telojmi{qenom kao svrha. Zna~ajnu potporu u tom poslu

Hajdegeru su pruìle marbur{ke interpretacije Aristotelovih

pojmova ~ija prevashodna namera nije bila da ponudi novi inter-

pretacijski kqu~ za ~itawe anti~kog mislioca, ve} da uz pomo}

(nekada spornih, a nekada hvaqenih) filolo{kih intervencija u

op{teprihva}ene pojmove koji poti~u iz starogr~kog jezika poqu-

qa wihovu samorazumqivost i tako stvori prostor za nova poj-

movna re{ewa.

Stavqaju}i akcenat na razumevawe pojmovnosti temeqnih

ontolo{kih pojmova unutar unapred zadatih koordinata tubitka

kao bitka-u-svetu, Hajdeger je posegao za neobi~nim kombinova-

wem vlastitog pojmovnika i odre|ewa granice iz Aristotelove

Metafizike sa ciqem da obesmisli uvreèno razumevawe telosa

kao svrhe i preokrene ga u smislu kona~nosti i dovr{enosti:

36 Martin Heidegger,Einfhrung in die phnomenologische Forschung(GA17), S. 122.


27/28


195

Oslovqavawe tubitka u svojoj ograni~enosti jeste logojkao oris-

moj. Ograni~avaju}e govorewe za Grke kazuje oslovqavawe auten-

ti~nog tubitka. Budu}i da granica, ograni~enost, sa~iwavaju

autenti~ni tu-karakter, iz kwige ) Metafizike, poglavqe 17

vidimo: perajje escaton [...] Telojzna~i kraj u smislu zgotovqeno-

sti (Fertigkeit), a ne ciq ili ~ak svrha. Zgotovqenost je naimetakva peraj[...] gde kretawe ili delawe nalazi svoj kraj (ne ideja

svrhe!).37

Postavqen u ravan teze o kontinuiranoj dominaciji gr~ke

pojmovnosti u novovekovnoj ontologiji, èqeni efekat destruk-

cije pojma telojnije bio ograni~en na obesmi{qavawe zamisli

povesnog razvoja ontolo{ke problematike. Isto tako, prevo|e-

we ideje svrhe u ograni~enost tubitka nije svesno ciqalo na pod-

vrgavawe ontologije istorizmu ili relativizmu. Wegova funkci-

ja sezala je ka stvarawu pretpostavki koje }e biti u stawu da osi-

guraju povesnu odrìvost projekta Bitka i vremena ka tvrdwida dileme koje odre|uju savremeno mi{qewe nemaju svoje korene u

pogre{noj strategiji razvoja ili lo{e postavqenoj recepciji

bliske filozofske pro{losti, ve} da one poti~u iz drevne tradi-

cije. Prema Hajdegeru, osnovna nevoqa savremenih duhovnih ten-

dencija jeste pristajawe uz tradiciju pre}utnog prelaèwa filo-

zofije preko izvora vlastitih zabluda, {to prema umesnom ko-

mentaru Xefrija Bara{a neminovno ukazuje da je teorijska sta-

bilnost i sistematska koherentnost traèna na iluzornom tlu.38

Hajdegerov govor o kontinuitetu ontologije nije iziskivao

upori{te u fakti~kom kontinuitetu wene revizije jer je po~ivao

na uverewu da je uprkos svim poku{ajima preina~avawa i trans-

formisawa ontolo{ke problematike kqu~ ontologije gotovo

svim filozofima ostao podjednako nepoznat. On }e biti samo

formalno srodan izvoru potrebe filozofije, ali taj izvor vi{e

ne}e biti traèn u intersubjektivnim strukturama Entzweiung-a,

37 Martin Heidegger, Grundbegriffe der aristotelischen Philosophie, (GA 18) Hg.

Mark Michalski, 2002, S. 3839.

38Jeffrey Andrew Barash,Heidegger und der Historismus. Sinn der Geschichte und

Geschichtlichkeit des Sinns, bergesetzt von Karin Spranzel, Wrzburg 1999, S. 171.


28/28

DRAGAN PROLE

196

niti u rodno odre|enim ograni~ewima neslobodne date strane

obrazovawa doba39 kao kod jenskog Hegela. Naprotiv, izvor po-

trebe za filozofijom Hajdeger }e ustanoviti kao stvar svakog po-

jedinca koja vi{e ne}e imati nikakve veze sa raznolikim razum-

skim ograni~ewima.

Ipak, sli~no kao kod Hegela, agens koji pokre}e na filozo-firawe nije relaksiran, niti se oslawa na upitanost pokrenutu

od strane za~u|enosti pred svetom, ve} u sebi nosi ne{to duboko

uznemiruju}e, samo {to se wegov inicijacijski momenat vi{e ne

usmerava ka ukidawu o~vrslih i osamostaqenih suprotnosti kao

interesu uma, ve} se odnosi na efekat strepwe kao metafizi~ki

izraz ~ovekove kona~nosti.

DRAGAN PROLE

HEIDEGGERS THESE VON DER KONTINUITT

DER ONTOLOGIE

ZUSAMMENFASSUNG

Trotz ausdrckliches Mitrauens in die philosophische Tragweite der

ontologischen Tradition, Heideggers Standpunkt wird entscheidend mit

einem Merkmal geprgt, das den inneren Nerv dieselber Tradition darstellt.

Die Analyse der bedeutendsten philosophischen Positionen stellte fest, dass

sich die relevante Fortschritte fr die Auffassung der Ontologie paralell mit

grndlicher Befragung ihrer eigenen Geschichte ereigneten, einrechnend dieAblehnung der Philosophen sich selbst als gemeine Verlngerung hchstens

Standpunktes in ihrer Entwicklung zu legitimisieren. hnlich wie grndliche

Entwrfe der neuzeitlichen Geschichte der Ontologie, sttzte sich Heideg-

gers fundamental-ontologisches Projekt auf die radikale Revision der gesam-

ten Geschichte der Ontologie.

Schlelwrter: Ontologie, Kontinuitt, Geschichte, Tradition, Ent-

wicklung.

39Georg Friedrich Wilhelm Hegel, Differenz des Fichte'schen und Schelling'schen

Systems der Philosophie, Werke 2, S. 19.

Documents

KOR Dragan Prole FG4