Konsolidacija farmaceutskog tržišta Srbije

POJAM KONSOLIDACIJE TRŽIŠTA Tehnički gledano, konsolidacija tržišta(grane) predstavlja proces ukrupnjavanjatržišta tokom kojeg se manje kompanije, po-slovne funkcije i proizvodni kapaciteti in-tegrišu u veće celine, i na taj način ostva-ruju sinergetske efekte. Suštinski gledano,konsolidacija tržišta (grane) predstavljaširi pojam i odnosi se, kako na pomenutotehničko ukrupnjavanje tržišta, tako i na sa-zrevanje tržišta i pomeranje celokupnog tr-žišta ka optimalnom načinu funkcionisanja.Imajući to u vidu, jasno je da konsolidaci-ja tržišta predstavlja mnogo više od njego-

vog pukog ukrupnjavanja. Konsolidacija tr-žišta je pojam koji stoji u osnovi upravlja-nja životnim ciklusom grane. Naime, sva-ka grana svoj životni ciklus počinje kao ma-nje ili više fragmentirana, a kako se dalje raz-vija i približava fazi zrelosti, ona postaje sveviše i više konsolidovana. Jedan od najbo-ljih prikaza upravljanja životnim ciklusomgrane predstavlja i pojam tzv. „krive kon-solidacije“, koji su definisala tri autora1 ,nakon analize merdžera i akvizicija 1.345kompanija tokom perioda od 13 godina. Pre-ma ovom konceptu, svaka grana prolazi krozčetiri faze razvoja.

AKTUELNO

24 | BB-Informator | 212

Konsolidacija farmaceutskogtržišta predstavlja jedan odosnovnih elemenata u razvojufarmaceutske industrije izdravstvenog sistema uopšte.Iako je u prethodnom periodufarmaceutsko tržište Srbije uznatnoj meri preoblikovano, ipaknije došlo do pune konsolidacijetržišta. U tekstu su analiziraniefekti i očekivanja u pogledudajleg sazrevanja farmaceutskogtržišta Srbije.

Piše:IGOR LAZAREVIĆ founding partner Aventin Partners;e-mail: [email protected]

Konsolidacija farmaceutskogtržišta Srbije Stanje i perspektive daljeg razvoja

1. Graeme K. Deans, Fritz Kroeger, and Stefan Zeisel: “The Consolidation Curve”, Harvard Business Review, December 2002

FARMACEUTSKO TRŽIŠTE SRBIJE Farmaceutsko tržište Srbije (tabela 1) pred-stavlja jedno od najvećih tržišta zapadnogBalkana, koje se u poslednjih nekoliko go-dina nalazi pred ozbiljnim izazovima u po-gledu finansiranja, rasta i razvoja. Naime,farmaceutsko tržište Srbije u poslednje dvegodine se smanjuje. Ukoliko se posmatratržište proizvodnje i uvoza, taj pad je izno-sio 0,27% u 2010. godini i čak 10,48% u2011. godini. Ukoliko se posmatra tržišteveleprodaje, taj pad je još veći i iznosio je15,3% u 2010. godini i čak 46,2% u 2011. go-dini.

Farmaceutsko tržište Srbije je tipičnogeneričko tržište, sa značajnim učešćem

domaće proizvodnje. Osnovni strukturnipokazatelji su sledeći: (1) učešće generičkihlekova je oko 60%, (2) učešće domaćeproizvodnje je oko 50%, (3) učešće lekovakoji se kupuju na recept (PrescriptionDrugs) je oko 85%, a ostatak od oko 15%su OTC preparati, i (4) nadoknade za leko-ve (Reimbursement) iznose oko 30% ukup-ne veličine tržišta.

KONSOLIDOVANOST FARMACEUTSKOG TRŽIŠTA SRBIJEUkoliko se koncept „krive konsolidacije“primeni na farmaceutsko tržište Srbije, ja-sno se može primetiti da se farmaceutsko

tržište Srbije po najvećem broju parame-tara nalazi na prelazu iz faze „obima“ u fa-zu „fokusa“, tj. da spada u delimično kon-solidovano tržište. U prilog tome govorei sledeći podaci.

U pogledu tržišne koncentracije, ko-ja predstavlja tržišno učešće tri najvećakonkurenta u odnosu na ukupno tržište,farmaceutsko tržište je moguće posmatra-ti na tri nivoa: tržište proizvodnje, tržišteveleprodaje i tržište maloprodaje. Što se ti-če proizvodnje i uvoza (farmaceutsko trži-šte u klasičnom smislu), može se primeti-ti da je tržišna koncentracija (Hemofarm,Galenika i Zdravlje) u poslednje tri godi-ne stabilna i da ne prelazi iznos od 45%.


AKTUELNO

Tabela 1: osnovne karakteristike faza konsolidacije tržišta

PARAMETRI FAZA OTVARANJA FAZA OBIMA FAZA FOKUSA FAZA BALANSIRANJA Regulacija tržišta Nizak nivo regulacije Srednji nivo regulacije Srednji nivo regulacije Visok nivo regulacije Veličina konkurenata Male i mikro firme Male i srednje firme Srednje i velike kompanije Velike i globalne komp. Tržišna koncentracija Do 30% 30-45% 45-75% Preko 75% Broj preuzimanja firmi Mali Srednji Srednji Veliki Barijere ulaska Niske Relativno niske Relativno visoke Visoke Inovativnost Visoka Srednja Srednja Niska Stopa rasta prihoda Do 20% Do 15% Do 30% Do 20% Preduzetnički duh Visok nivo Srednji nivo Srednji nivo Nizak nivo Strategijski fokus Kvalitet proizvoda Finansijski ciljevi Poslovna efikasnost Planiranje i budžetiranje Organizaciona struktura Plitka, neformalna Funkcionalna, propulzivna Diviziona, formalna Hibridna/matrična, korporativna Odlučivanje Koncentrisano Delimično koncentrisano Delimično delegirano Delegirano

Ilustracija 1: kriva konsolidacije tržišta

Međutim, ukoliko se posmatra tržište ve-leprodaje (veledrogerijsko tržište), trži-šna koncentracija (Velefarm, Unihemkomi Farmalogist) u poslednje tri godine vari-ra između 70% i 75%, što ovaj segment tr-žišta čini u dobroj meri konsolidovanim.

U pogledu veličine, najveći broj trži-šnih subjekata je srednje veličine, naroči-to u oblasti veleprodaje i maloprodaje le-kova. Na tržištu su prisutne skoro svemultinacionalne kompanije u oblastiproizvodnje lekova, bilo u formi predsta-vništva, bilo u formi preduzeća. Procenju-je se da velike kompanije čine oko 5% odukupnog broja svih subjekata koji poslu-ju na farmaceutskom trži-štu Srbije, a da mala predu-zeća čine najmanje 20%tržišta, i to najčešće u obla-sti trgovine lekovima.

U pogledu preuzima-nja, može se konstatovatida su preuzimanja na far-maceutskom tržištu rela-tivno zastupljena pojava.Naime, od 2000-te do da-nas, pojavila su se tri tala-sa preuzimanja. Prvi talasse dogodio tokom 2002. go-dine, kada su većinskipreuzete kompanije Zdrav-lje, Jugoremedija i ZorkaPharma, i manjinski preu-zeta kompanija Hemofarm.

Drugi talas se dogodio u periodu između2004. i 2007. godine, kada su većinski preu-zete kompanije Jugohemija i Hemofarm ikada je država poništila privatizaciju Jugo-remedije. Treći talas se događa od 2001. go-dine do danas i odnosi se na prodajukompanija koje su u stečaju, tj. koje su ban-krotirale (npr. Jugoremedija i Habit Pharm),kao i na većinsko preuzimanje kompani-ja Actavis i Pharmaswiss na međunarod-nom nivou.

U pogledu barijera ulaska, a imajućiu vidu da je reč o pretežno generičkom tr-žištu sa predimenzioniranom veleprodaj-nom mrežom, može se reći da su barijere

ulaska relativno niske. Najbolji dokaz zato predstavlja i: (a) ulazak na tržište većegbroja globalnih kompanija za proizvo-dnju lekova i klinička ispitivanja, (b) ula-zak na tržište mladih domaćih kompani-ja u oblasti proizvodnje lekova i (c) ulazakna tržište trgovine lekovima (veledrogeri-je i apoteke) većeg broja malih i srednjihpreduzeća.

U pogledu inovativnosti i usvajanjanovih tehnologija, trenutna aktivnostna tržištu u ovom pogledu je ograničena,kako zbog generičke prirode tržišta, takoi zbog nedostatka finansijskih sredstava zafinansiranje inovacija. Ipak, u prethodnom

periodu su usvojene nekeznačajne tehnologije i ino-vacije, kao što su npr. ovla-davanje proizvodnjom liofi-lizatnih formi, razvoj ugo-vornih formi proizvodnje,upravljanje farmaceutskimotpadom, kao i uvođenjeodređenih inovacija u si-stemu distribucije lekova iupravljanja zalihama.

U pogledu menadžmen-ta i strategije, farmaceutskotržište Srbije se definitivnonalazi u fazi delimične kon-solidacije. (1) Što se tičemenadžmenta, kod malih isrednjih preduzeća o je ba-ziran na preduzetništvu,

AKTUELNO


29.2% 27.0% 30.7%

12.8% 10.4% 6.5%

3.9% 5.6% 8.1%

4.3% 6.3% 6.1%

49.7% 50.7% 48.5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2009 2010 2011

Uvoznici

Ostali domaći proizvođači

Zdravlje

Galenika

Hemofarm 36.8% 31.3% 25.1%

23.9% 28.5%

18.1%

10.5% 13.0% 32.1%

5.6% 3.3% 1.4%

23.3% 24.0% 23.3%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2009 2010 2011

Ostali

Vetfarm

Farmalogist

Unihemkom

Velefarm

52% 56% 59%

48% 44% 41%

88% 87% 85%

12% 13% 15% 29.7% 28.7% 34.2%

70.3% 71.3% 65.8%

50.3% 49.3% 51.5%

49.7% 50.7% 48.5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2009 2010 2011

Uvoz

Domaća proizvodnja

Ostalo

Sistem nadoknada

OTC preparati

Lekovi koji se kupuju na recept

Inovativni lekovi

Generički lekovi

Ilustracija 2: struktura farmaceutskog tržišta (tržište proizvodnje/uvoza i tržište veleprodaje) - procena

Ilustracija 3: struktura farmaceutskog tržišta (osnovni parametri) - procena

dok je kod velikih kompanija baziran nasistemima i procedurama i sporom proce-su odlučivanja. (2) Što se tiče strategijskogfokusa, kod skoro svih kompanija domini-raju finansijski ciljevi, koji su karakteristi-čni za fazu „obima“ u konsolidaciji grane.(3) Što se tiče organizacije i odlučivanja,može se primetiti da kod najvećeg brojakompanija preovlađuju funkcionalne idivizionalne forme organizovanja2. Ipak,veće farmaceutske kompanije imaju na-prednu organizaciju, u kojima postoje ja-sne procedure planiranja i budžetiranja,i postoji raslojenost menadžmenta na ni-voe. Takođe, postoji i veliki broj malih pre-duzeća koja imaju klasičnu preduzetničkuorganizaciju, baziranu na neformalnojorganizacionoj strukturi. (4) Što se tičeodlučivanja, kod skoro svih farmaceutskihkompanija ono je u velikoj meri centrali-zovano, što je karakteristično za početnefaze konsolidacije.

U pogledu regulacije tržišta, treba po-ći od činjenice da je farmaceutsko tržište je-dno od najregulisanijih tržišta inače, sa vi-sokim stepenom regulacije kako u oblastiistraživanja i razvoja, tako i u oblasti proiz-vodnje i prometa lekova. Srbija, kao zem-lja koja ulaže velike napore u oblasti harmo-

nizacije svojih propisa sa evropskim i svet-skim standardima, ima razvijenu regulati-vu u skoro svim oblastima farmacije, odobavljanja farmaceutske delatnosti, prekostavljanja lekova u promet (registracija), pra-ćenja neželjenih reakcija (farmakovigilan-ca), sprovođenja kliničkih ispitivanja, kon-trole kvaliteta, formiranja cena, utvrđiva-nja sistema nadoknada (pozitivne liste), svedo standardizacije (ISO i GxP) i regulisanja

proizvodnje, veleprodaje, maloprodaje idistribucije lekova. Ipak, regulativa nije utoj meri razvijena i primenjena da bi se mo-glo reći da je tržište adekvatno regulisano,pre svega zbog dve stvari:

Prvo, iako postoji detaljna regulativa,veliki broj propisa se ili ne primenjuje ilinije jasno definisano. Evo nekih primera.U oblasti upravljanja farmaceutskim otpa-dom postoji detaljna regulativa, ali njome


AKTUELNO

2 Funkcionalni model organizovanja baziran je na grupisanju organizacionih jedinica u poslovne funkcije, kao što su: proizvodnja, prodaja, marketing, finansije, razvoj itd.Divizioni model organizovanja baziran je na grupisanju organizacionih jedinica na divizije, koje se definišu prema geografskim celinama (npr. Evropa, Azija itd), prema kupci-ma (npr. veledrogerije, bolnice itd) ili prema proizvodima (npr. dijalizatori, OTC lekovi, kardio program itd). Hibridni i matrični modeli organizovanja su bazirani na kombina-

ciji postojećih modela, a najčešće se primenjuju tako što se centralne funkcije grupišu po funkcionalnom principu, a funkcije prodaje i marketinga ukrštanjem proizodnog igeografskog/tržišnog principa.

Tabela 2: preuzimanja na farmaceutskom tržištu Srbije posle 2000-te

Vreme preuzimanja Kupac Kupljena kompanija

Kupljeni udeo

Cena kupljenog dela (mil. EUR)

Septembar 2002 Hemofarm Zorka Pharma 60,1% 14,7 Septembar 2002 Jaka80 Jugoremedija 41,9% 15,8 Novembar 2002 Activa SEI i Wodal AG Hemofarm 19,5% 3,9 Decembar 2002 Actavis Zdravlje 68,3% 3,5 Jun-jul 2004 Delta Star Jugohemija 77,0% n/p April 2007 Zaposleni i država Jugoremedija 100,0% n/p Avgust 2006 Stada Hemofarm 98,0% 475,4 Oktobar 2007 Medela Jugoremedija 37,0% 6,0 Maj 2011 Nije bilo kupaca Jugoremedija 92,8% n/p Septembar 2012 Nije bilo kupaca Habit Pharm 100,0% 5,0 Februar 2011 Valeant Pharmaceuticals PharmaSwiss 100,0% 350 Oktobar 2012 Watson Pharmaceuticals Actavis 100,0% 4.250

Izvor: Aventin Partners analiza

nije rešeno pitanje finansiranja. U oblastipraćenja neželjenih reakcija, sistem pred-viđen propisima nije u potpunosti prime-njen u svim zdravstvenim ustanovama. Uoblasti formiranja cena lekova, sistemformiranja nije usklađen sa promenamapariteta cena i deviznih kurseva. U obla-sti standardizacije, postoje kompanije ko-je nisu primenile GMP i GDP standarde, ia-ko ih zakon na to obavezuje.

Drugo, u određenim segmentima,regulativa jednostavno ne postoji. Prime-ra radi, Srbija je jedina zemlja u okruženjukoja nije primenila tzv. „Bolar odredbu“,po kojoj se omogućava upotreba patenti-ranih supstanci i pre isteka patentne za-štite, u cilju razvoja novih lekova. Takođe,u Srbiji ne postoje fleksibilne forme fina-nsiranja lekova u sistemu nadoknade,kao što je to npr. uvođenje sistema finansi-ranja na bazi ugovora o podeli rizika (RiskSharing Agreements).

PERSPEKTIVE DALJE KONSOLIDACIJE TRŽIŠTA Imajući u vidu da je proces „sazrevanja“farmaceutskog tržišta Srbije usporen, što

zbog dejstva ekonomske krize, što zbogstrukturnih problema tržišta, u nared-nom periodu može se očekivati nastavakprocesa konsolidacije farmaceutskog trži-šta, a njegovi glavni pokretači će biti:

Nastavak procesa preuzimanja. Mo-že se očekivati da će preuzimanja na far-maceutskom tržištu Srbije ići u sledećimpravcima: (1) preuzimanje kompanija ko-je se nalaze u stečaju zbog hroničnogproblema sa likvidnošću, naročito u obla-sti veleprodaje lekova (2) preuzimanja nameđunarodnom nivou, koja će se reflek-tovati i na nivo srpskog tržišta i (3) priva-tizacija kompanija koje su u državnom vla-sništvu, kao što su Galenika, Jugoremedi-ja, Apoteka Beograd i druge apotekarskeustanove. Prema najavama iz Vlade, tokom2013. godine očekuje se privatizacija Gale-nike i novi tenderi za prodaju Jugoremedi-je i Habit Pharma.

Nastavak harmonizacije propisa.Imajući u vidu da je u dosadašnjem perio-du regulativa često išla ispred praktične pri-mene, kao i da su brojni propisi ostali ne-dorečeni, a neki još uvek nisu ni doneti, ubudućem periodu može se očekivati nasta-

vak reformi u sistemu zdravstva, kao i za-vršetak harmonizacije propisa, a u okvirupristupanja EU.

Novi ciklus inovativnosti i transfe-ra tehnologija. U dosadašnjem periodu,najveći broj transfera tehnologija izvršenje od strane stranih kompanija, a inovativ-na delatnost je imala ograničen domet, naj-češće u malim i srednjim preduzećima. Me-đutim, sa nastavkom reforme zdravstvenogsektora, kao i sa dodatnim vlasničkim pre-strukturiranjem tržišta, može se očekiva-ti i novi ciklus inovativne delatnosti itransfera tehnologija, koji će biti jedan odosnovnih pokretača daljeg sazrevanja tr-žišta.

Podizanje kvaliteta upravljanja. Pro-fesionalizacija upravljanja u javnim pre-duzećima jedan je od faktora koji će dopri-neti poboljšanju kvaliteta upravljanja u far-maceutskoj industriji. Paralaelno sa ovimprocesom, kultura korporativnog upravlja-nja dobija zamah u poslednjih nekoliko go-dina, tako da se može očekivati i dalja pro-fesionalizacija menadžerskih funkcija,što će gurati farmaceutsko tržište u prav-cu dalje konsolidacije.


AKTUELNO

Prilog 1: poslovni pokazatelji u farmaceutskoj industriji (procena)

Kompanija Broj zaposlenih Poslovni prihodi Neto dobitak/gubitak Stopa rasta prihoda

2009 2010 2011 2009 2010 2011 2009 2010 2011 2010 2011 PROIZVOĐAČI 6.802 6.620 6.216 401 392 366 45,3 -38,0 -181,6 -2,1% -6,7% Hemofarm Stada grupa 2.424 2.332 2.091 233 215 219 41,2 -7,9 -52,5 -7,8% 1,7% Galenika A.D. 2.671 2.744 2.725 102 83 47 7,0 -10,0 -115,6 -18,7% -43,8% Zdravlje-Actavis grupa 656 498 557 31 44 58 0,4 1,3 -5,6 40,6% 30,5% Ostali (procena) 1.051 1.046 843 34 50 43 -3,3 -21,4 -7,9 47,0% -14,0% UVOZNICI 2.068 2.252 2.278 396 402 345 14,6 14,0 10,6 1,6% -14,2% Jugohemija grupa 412 444 400 119 111 49 2,1 -0,9 -1,9 -7,0% -55,9% PharmaSwiss d.o.o. 272 294 306 63 62 64 2,8 6,8 7,8 -1,9% 2,6% Adoc d.o.o. 94 108 122 38 42 49 2,3 1,4 2,6 9,1% 17,1% Roche d.o.o. 68 71 54 39 37 23 0,7 0,8 -0,1 -5,8% -39,3% Inpharm d.o.o. 53 66 70 12 15 16 1,0 1,3 1,3 26,3% 5,5% Yusafarm d.o.o. 8 9 13 12 10 12 2,1 1,2 -1,9 -20,4% 22,9% Ostali (procena) 1.161 1.260 1.313 112 127 134 3,5 3,4 2,9 13,4% 5,5% VELEPRODAJA 2.514 2.411 1.872 653 553 297 -34,9 -189,4 -74,6 -15,3% -46,2% Velefarm grupa 565 571 398 240 173 75 -24,1 -153,0 -46,0 -28,0% -56,8% Unihemkom grupa 303 211 167 156 158 54 2,0 -1,5 -13,7 1,0% -65,7% Farmalogist d.o.o. 352 366 375 69 72 95 0,9 1,1 2,2 4,5% 33,2% Ostali (procena) 1.294 1.263 932 188 151 73 -13,7 -36,0 -16,9 -19,7% -51,6% UKUPNO - PROIZVONJA I UVOZ 8.870 8.872 8.494 797 795 711 59,9 -24,0 -170,9 -0,3% -10,5%

Izvori: APR, NBS, korporativni izveštaji, Aventin Partners analiza

Documents

Konsolidacija farmaceutskog tržišta Srbije