Mali konji i rase ponija

SADRŽAJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

BOSANSKO BRDSKI KONJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

HUCUL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

HAFLINGER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

KONIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

RASE PONIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

VELŠKI PONI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

NEW FOREST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

EXMOOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

DARTMOOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

ŠETLAND PONI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

HAJLAND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

FALABELLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

2

UVOD

Između malih konja i ponija ne postoji jasno definisana razlika u visini, pa se obe grupe razmatraju zajedno. U nekim zemljama se i pripadnici rasa konja visokih 130 do 140 cm ubrajaju u ponije. Najtačnijom podelom se smatra ona koja u ponije smešta konje visine do 120 cm, a u grupu malih konja one visoke između 120 i 140 cm. Za ponije se uzima da telesna masa treba da bude između 220 do 400 kg.

Mora se naglasiti kako nije svaki mali konj poni. U grupi poni konja postoji nekoliko tipova, neki su slični teškim tipovima konja za vuču, a neki su po građi sličniji lakšim jahaćim konjima.

Mali konji se u brdskim predelima i dalje veoma često koriste i njihova važnost ne opada, za razliku od ravničarskih u kome je mehanizacija uzela maha. Koriste se kako za rad, tako i za jahanje ili kao tovarne životinje.

U našim krajevima, autohtona rasa je balkanski konj, koji se javlja u nekoliko tipova koji se međusobno razlikuju pretežno u veličini.

3

Bosansko brdski konj

Bosanski brdski konj je jedina bosanskohercegovačka autohtona rasa konja. Ova rasa se može naći u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, delovima Srbije, Makedoniji, te u delovima Hrvatske (Dalmacija, Kordun, Lika). Po međunarodnoj klasifikaciji bosanski brdski konj spada u kategoriju ponija, pa se shodno tome koristi i njegov naziv "bosanski poni" (engl. Bosnian Pony). Također, u literaturi koriste se i nazivi "bosansko-hercegovački brdski konj" i "balkanski konj".

U nauci je prihvaćeno stanovište da su konji ove rase daleki potomci divljih konja tarpana i przewalskog koji su ukrštanjem sa arapskim konjima oformili pasminu današnjeg Bosanskog brdskog konja. To je konj čelične telesne građe, nesrazmerne snage, otporan na bolesti, snažne konstitucije i velike izdržljivosti, vrlo dobro prilagođen klimatskim prilikama područja na kojem živi, a zadovoljava se skromnom ishranom i smeštajem. On se vrlo vešto i okretno kreće i po najnepristupačnijim planinskim predelima noseći razne vrste tereta ili razne vrste jahača, uvek oprezan i siguran. Vrlo je poslušan, a istovremeno dovoljno temperamentan.

Prosečna visina grebena ovog konja, merena štapom, je 130-140 cm, obim prsa je 135-162 cm i obim cevanice 16-18 cm. Telesna težina se kreće oko 300-400 kg. Konj je pretežno kvadratnog formata, slabijih dubinskih i širinskih mera, te osrednje koščatosti. Brdski konj se ubraja u tovarne životinje i na samaru može nositi 100-120 kg. Pored toga koristi se kao konj za vuču i jahanje.

Što se tiče boje dlake, najzastupljenija je dorata (oko 42%), siva, odnosno, bela boja (oko 20%), vrana (16%), alata (oko 15%), kulasasta (oko 6%), izabela (0,5%) i šaraca ima oko 0,5%.

Radna sposobnost bosanskih brdskih konja ispitivana je do sada na različite načine, ali nije izgrađen čvrsti sistem takvih ispitivanja koji bi mogao poslužiti pri odgajivačko-selekcijskom radu. Testiranja su vršena na tri načina: na ravnoj stazi galopom, održavanjem daljinskih jahačkih utakmica i održavanjem brdskih daljinskih utakmica. Prilikom ovih testiranja postignuti su slijedeći rezultati: 2400 m za 13,1 m/s; 12 km sa usponom - 20 km/h; 45 km sa usponom - 18km/h; 288 km (Bihać - Sarajevo)- 30h, 26 min (9,5 km/h).

4

Slika 1. Bosansko brdski pastuv (http://upload.wikimedia.org)

Slika 2. Raznolikost boja bosansko brdskog konja

(http://www.drustvonoa.org/slike/Vijesti/bb3.gif)

5

Hucul

Ime je dobio po stanovnicima Huculima, posebnoj etničkoj grupi u Ukrajini. Uzgojno područje mu je Bukovina, pokrajina delom u Rumuniji, a delom u Ukrajini. Površina uzgoja ovog konja iznosi oko 4000 km².

Iako je on direktan potomak Tarpana, suprotno koniku, tipičan je brdski konj. Uticaj arapskog konja se ogleda u izrazito lepoj i plemenitoj glavi.

Poznat je po skromnosti i izdržljivosti, kao i po vrlo sigurnim hodovima. Visina u grebenu je od 130 do 145 cm, a boje su, osim kulašaste, dorata, vrana i alata.

Radi očuvanja rase, još davne 1856. godine je u Luzcyn-u, na 1200 m nadmorske visine, u okviru stare arapske ergele Radautz, osnovana ergela za uzgoj hucula.

Slika 3. Hucul (http://www.stablemade.com/horsecare/images2/hucul1.jpg)

6

Haflinger

Haflinger je takođe brdski konj, poreklom iz Tirola. Ova rasa se gaji u Austriji, Švajcarskoj, Holandiji, Nemačkoj i SAD-u. Izvestan broj haflingera je uvezen i u Jugoslaviju. Rasa je nastala ukrštanjem malih hladnokrvnih alpskih kobila sa arapskim punokrvnjakom.

Zbog takvog načina uzgoja haflinger se odlikuje veoma lepom glavom i lepo oblikovanim prednjim delom tela. Zadnji deo dela je nešto teži i sa malo rascepljenim sapima.

Visina je 135 do 145 cm, a karakteristična rasna odlika je boja – izabela.Pokrovna dlaka je uvek alata, a griva i rep kao i zaštitne dlake na nogama su znatno svetliji, skoro beli.

Slika 4. Haflinger (http://www.haflingerhorses.com/Startrotlengthening%20smallcopy.jpg)

7

Konik

Konik je poreklom iz Poljske i tipični je potomak Tarpana. Veoma je živog temperamenta, suve glave, snažnog vrata, bujne grive, malo spuštenih sapi i duboko usađenog korena repa.

Pokrovna dlaka je mišije sive do žućkasto sive kulašaste boje. Često se javlja jeguljasta pruga duž leđa, a ponekad i poprečne tamne pruge na nogama. Osim kulaša česti su i dorati, a ređe vranci.

Visina u grebenu je oko 130 cm, a obim cevanice je 15 – 16 cm. Pretežno su kvadratnog formata.

Slika 5. Konik

(http://horsebreedslist.com/horse_breed_images/100/big/konik-picture-6.jpg)

8

Rase ponija

Postoji mnoštvo rasa ponija, a neki od njih se gaje u svojevrsnim rezervatima, u poludivljim uslovima držanja. Tako se uzgajaju recimo Exmoor u južnoj Engleskoj i Connemara poni u Irskoj. Slično se gaje i poniji rase Camargue u južnoj Francuskoj, kao i Dulmenpferde u Nemačkoj.

Velški poni

Stanište je rase Wales, po kojem su i dobili ime, a smatra se da potiče od keltskog ponija. Već se u ranoj istoriji javila potreba za psihičkim i fizičkim prilagođenjem jer neugodna klima s jakim zimama i oskudnom vegetacijom nije pružala lake uslove za razvoj velškoga ponija. Skloništa su mu često bila izolirane doline ili skupine ogoljenog drveća. Krda su tumarala područjem, penjući se planinama, preskačući jaruge i trčeći po oštrim terenima. No, upravo je takva okolina utjecala na razvoj inteligencije ove rase, brzinu, okretnost, sigurnost i srčanost.

Ova rasa konja se javlja u nekoliko različitih tipova i veličina. Uzgaja se kao poni (120 cm u grebenu), kao mali konj za jahanje (135 cm), pa čak i kao normalni konj (Welsh Cob), visok 145 -150 cm. Velški poni se prema visini u grebenu deli na četiri grupe:

1. Welsh Mountain Pony (visine do 122 cm, spada u A grupu)

2. Welsh Pony (visine do 137 cm, plemenitiji jahaći konj, grupa B)

3. Welsh Pony (jači tip, dobar za terensko jahanje, grupa C)

4. Welsh Cob (grupa D, visine preko 137 cm)

Pod pojmom Cob se u Engleskoj podrazumevaju skoro svi čvrsti jahaći konjim kraćih nogu, ali izdržljivi i prikladni za sport, lov i rekreaciono jahanje.

Po sposobnosti da se sigurno kreće po lošim terenima, u toku lovačkog jahanja, velški konj je odličan. Izvrstan je skakač, ali i dobar vučni konj sa energičnim kasom. Najčešća boja je alata.

9

Slika 6. Welsh Pony tip A (http://en.wikipedia.org/wiki/File:Welsh-A-Buggy.jpg)

Slika 7. Welsh Pony tip B (http://en.wikipedia.org/wiki/File:Welshb_shangri-la.JPG)

10

Slika 8. Welsh Pony tip C (http://en.wikipedia.org/wiki/File:Welsh-C-Trot.jpg)

Slika 9. Welsh Cob (http://en.wikipedia.org/wiki/File:Welsh-D-Kutsche.jpg)

New Forest

11

Gaji se u šumovitim i brežuljkastim predelima grofovije Hampshire u južnoj Engleskoj. Tamo se ova rasa gajila u poludivljem stanju, a od sredine 19. veka počinje oplemenjivanje arapskim pastuvima, kada je rasa i dobila današnji plemeniti izgled.

Konji New Forest rase visoki su od 120 do 145 cm i odlikuju se vrlo skladnim telom i lepom, plemenitom glavom. U Engleskoj se smatra za izvanrednog sportskog konja, posebno podesnog za polo.

Slika 10. New Forest Poni

(http://highfox.webs.com/Fijal%20Maestro.jpg)

Exmoor

12

Ova rasa je nešto krupnija od Dartmoor rase konja. Uzgaja se na brdovitom delu Cornwall-a u Engleskoj. Zbog slobodnog načina držanja, ako se ne pripitomi na vreme, veoma je ćudljiv i neprilagodljiv. Ima karakterističnu vrlo bujnu grivu i rep. Najčešće je dorate boje, oko 128 cm visok.

Slika 11. Exmoor Pony (http://horsebreedslist.com/horse_breed_images)

Dartmoor

Izložena stalnim vetrovima koji duvaju sa Atlantika i u uslovima oskudne ishrane, ova rasa je postala vrlo otporna. Visina dartmoor ponija je 120 do 122 cm. Ukrštanjem sa engleskim punokrvnjakom daje veoma dobre i elegantne jahače konje. Najčešća boja dorata, vranac, sivac, a ređe alat.

Slika 12. Dartmoor Poni (http://upload.wikimedia.org)

Šetland poni

13

Šetland poni je konj duge istorije, koji potiče sa istoimenog ostrva, skoro 200 km udaljenog severno od Škotske. Na ovom ostrvu vlada surova klima, uz neprestani hladan vetar i niske temperature. Mesto na kome je veoma siromašna vegetacija, bez ijednog drveta koji bi pružio malo zaklona, zaštite. Zemljište je plitko i kiselo, te rastu samo biljke koje nisu hranljive. Upravo zbog ovih surovih okolnosti je šetland poni postao tako izdržljiv i nezahtevan konj niskog rasta.

Do polovine pretprošlog veka, šetland poni korišćen je kao zaprežni konj za vuču tereta, rudnicima, gde su često zbog loših uslova i stalne tame oslepili. Stanovnici ostrva su ga takođe koristili u poljoprivredi - konjima su prenosili morske alge, namenjene za đubrenje zemlje. Iako veoma niskog rasta, šetland je jedan od najotpornijih i najsnažnijih konjića, sposoban da tegli čak i dvostruko veći teret od sebe – što je tačno dva puta više od onog što jedan teretni konj može da uradi. Oko 1820. godine jedan poni je uradio neverovatnu stvar, ceo dan je na leđima nosio čoveka iste težine kao što je on sam, sveukupno oko 85 km.

Smatra se da su predaci šetlandskih ponija (pre oko 10.000 godina) stigli na ostrvo iz Skandinavije te da one vode poreklo od primitivnog tipa - tundra konja. I dan danas, šetland konje karakteriše široka nozdrva, u kojoj se vazduh malo ugreje pre dolaska u pluća (to je odlika severnih konja). 1870 je Lord Londondery, na ostrvima Bressay i Noss, osnovao ergele ovih konja i tako ih spasao od izumiranja.

Od početka prošlog veka, popularnost ovih simpatičnih konja je rasla velikom brzinom. Danas, šetlandki poni je jedan od najomiljenijih "dečjih" rasa konja. Ona je postala popularna ne samo u Evropi već i u Australiji i Americi, gde su prilikom prvog izvoza poneli čak 75 konja, od kojih je u Americi i Kanadi ukrštanjem nastala takozvana rasa American Shetland, koji danas već u malo čemu liči na pretke. U razvijenijim zemljama se održavaju takozvane poni kasačke trke, za decu, buduće nade kasačkog sporta. Ovaj sport je veoma popularan, a glavni akter na njima jeste šetland poni.

Šetland poni je veoma dugovečna i zdrava rasa, nije retko da primerci ove rase žive i do 40 godina starosti, što je skoro dvostruko u odnosu na neke druge rase.

Šetland poni je veoma izdržljiv konj, snažne građe. Hodovi su mu laki i izdašni. Veoma su sigurni i brzi na teškom, neravnom i stenovitom tlu. Griva i rep su mu veoma dugi i gusti, na čelu ima imaju jak čuperak – ovo su karakteristike od velikog značaja, jer su im pružali odbranu od surovog vremena. Imaju veoma lepu glavu - malu, ravog profila, kratkih ušiju i velkih inteligentnih čiju. Vrat im je pomalo savijen, veoma mišićav i u srazmeri sa telom. Poseduju širok stav prednjih nogu, te su im i grudi, sapi veoma široke. Leđa su mu kratka, ravna i veoma čvrsta. Noge u šetlanda su kratke, uz izražene i veoma snažne zglobove. Kosti nogu su veoma široke i jake. Kičice su kratke, ne strme a završavaju se u okruglim, tvrdim kopitama. Dlaka mu varira, iz glatke letnje u duge dvoslojne zimske, koja je štiti od vlage i hladnoće.

14

Što se tiče boje, šetlandi se javljaju u svim postojećim bojama, često se sreću vranci (kakvi su im bili preci), zatvoreno dorati i šareni, ređe alati i zekani. Pretežno su dobre naravi, umiljate i razigrane, jedino se kod starijih primeraka sreću tvrdoglavije jedinke. Visina ovih konja obično ne prelazi 100 cm, a neretko se javljaju i primerci ispod 80cm.

Slika 13. Šetland poni

(http://horsebreedslist.com/horse_breed_images/84/big/shetland-pony-picture-6.jpg)

Hajland poni

Živi u centralnom i zapadnom delu brdovite Škotske, gde nosi staro keltsko ime Garron. Javlja se nekoliko tipova i veličina: mali (120 cm), srednji poni (130 cm) i u tipu malih

15

konja (140 – 145 cm). Boje su sivci i izabele, srebrnaste, svetle grive i repa. Dorati i alati su retki.

Slika 14. Hajlend poni (http://spanishorse.homestead.com/familyscratch_op_800x480__2_thunb.jpg)

Falabella

Najmanji poni na svetu, Falabella iz Argentine koji je visok svega 50 – 70 cm.Dobijen od patuljastih mutanata engleskog punokrvnjaka i vrlo malih šetland ponija. Ime dobio po porodici Falabella.

Slika 15. Falabella (http://4.bp.blogspot.com)

LITERATURA

Pejić, N.: (1996). Konjarstvo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

http://kp-forum.all-up.com/

16

http://bs.wikipedia.org/wiki/Bosanski_brdski_konj

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/konji/shetland_pony.php

17