Konfučije (Citati i izreke) - Knjiga I - O učenju. - Knjiga II - O čovjeku - Knjiga III - Obredi i muzika - Knjiga IV - O RENU - Knjiga V - O ljudima - Knjiga VI - O učenicima - Knjiga VII - O učitelju - Knjiga IX - O nebeskoj misiji - Knjiga XI - O ambiciji - Knjiga XII - O umeću vladanja - Knjiga XIII - O mudrim kraljevima - Knjiga XIV - O savremenicima - Knjiga XV - O plemenitom čoveku - Knjiga XVI - O tri dobra i o tri zla - Knjiga XVII - O dekadenciji - Knjiga XIX - O učenju učenika Knjiga I O UČENJU 1.Učitelj kaže: Zar proučavati neko životno pravilo, kako bi se primenilo u pravom trenutku, nije izvor velikog zadovoljstva? Deliti ga sa prijateljem koji iz daleka dolazi, zar to nije najveća radost? Biti nepriznat od ljudi i ne posumnjati, zar to nije odlika plemenita čoveka? 2. Učitelj Zeng kaže: Svakog dana ispitujem sebe o tri stvari: o poslovima koje sam za drugoga preuzeo, da li sam učinio baš sve što je moguće? Da li sam u odnosima sa prijateljima uvek bio iskren? I, na kraju, da li sam propustio da upražnjavam Učiteljeve pouke? 3. Učitelj kaže: Plemenit čovek se ne kljuka dok jede, živi bez mnogo udobnosti. Marljiv je u radu, obazriv u govoru i trudi se da se promeni uz one što Put znaju. Takav je čovek koga pokreće istinita želja da se obrazuje.

4. Učitelj kaže: Nikako se ne plaši ako si nepoznat ljudima, već toga da ih ti ne poznaješ dovoljno . Vrh stranice Knjiga II O ČOVEKU 5. Učitelj kaže: Onaj ko Vrlinom vlada može da se poredi sa polarnom zvezom, nepromenjivom na svojoj putanji, ali centrom privlačne snage čitave vasiljene. 6. Učitelj kaže: Knjiga oda sadrži tri stotine poema, ali ono glavno svodi se na pet reči: "Nikada ne skrenuti sa puta." 7. Učitelj kaže: Kada sam imao petnaest godina, odlučio sam da učim. U četrdesetoj godini nisam više osećao nikakvu sumnju. U pedesetoj sam godini poznavao naredbe Neba. U šezdesetoj godini sam imao savršeno rasuđivanje. U sedamdesetoj sam godini radio u potpunoj slobodi, a da nisam prekršio nijedno pravilo. 8. Učitelj kaže: Mogu da razgovaram čitav jedan dan sa Huiem, a da mi on ne protivureči ni jedan jedini put i to ide dotle da bi moglo da se pomisli da je glup. Pa, ipak, ja znam da kad ostane sam on ima svoj način da rastumači moje učenje. Zaista, taj Hui je daleko od toga da bude glup. 9. Učitelj kaže: Posmatraj način reagovanja jednog čoveka, ispituj njegove porive, saznaj u čemu sreću pronalazi. Zar to nije siguran način da ga upoznaš? 10. Učitelj kaže: Plemenit čovek nije posuda koja je samo jednoj upotrebi namenjena. 11. "Kakav je plemenit čovek?" upita Zigong. Učitelj odgovori:"On ne pridikuje ono što treba raditi dok nije uradio ono što propoveda." 12. Učitelj kaže svom učeniku: Zilu, da li želiš da ti kažem šta je to znanje? Znati da se zna kada se zna i znati da se ne zna kada se ne zna; to je pravo znanje. 13. Vojvoda Ai: Šta treba uraditi da bi se pridobio narod? Učitelj: Neka valjani ljudi budu na višim položajima od rđavih ljudi, narod će vam se priključiti; učinite li suprotno, narod vam neće pružiti svoju podršku. Vrh stranice

Knjiga III OBREDI I MUZIKA 14. Učitelj kaže: Pravi plemeniti ljudi ne traže nadmetanje. Čak i za vreme takmičenja lukovima oni se pozdravljaju i jedan drugome ustupaju mesto pri ulasku u salu; posle nadmetanja svi piju u zdravlje pobednika. Čak i tokom takmičenja plemenit čovek ostaje plemenit. Vrh stranice Knjiga IV O RENU (" Ren je sveobuhvatni pojam svih ljudskih vrlina. On označava činjenje dobra jednog čoveka drugom čoveku. Ukratko: ren je ljubav čoveka prema ljudima. Roditeljska ljubav i poštovanje prema starijima, osnova su ren ." Iz pogovora Vite Markovića) 15. Učitelj kaže: Onaj koji ne poseduje REN nesposoban je da opstane kako u nesreći tako i u sreći. Čovek RENA se jedino u RENU dobro oseća; što se tiče pametnog čoveka on od RENA za svu dobit zna . 16. Učitelj kaže: Jedino je čovek RENA sposoban za pravu ljubav i za pravu mržnju. 17. Učitelj kaže: Sve dok volja teži ka RENU ona ne može da počini nikakvo zlo. 18. Učitelj kaže: Počasti i bogatstvo su ono što čovek najviše na svetu želi, ali bolje je toga se odreći nego se udaljiti sa Puta. Poniženje i siromaštvo su ono čega se najviše na svetu čovek kloni, međutim bolje je prihvatiti ih nego se sa Puta udaljiti. Plemenit čovek koji se od RENA odvaja nije više tog imena dostojan: plemenit čovek je onaj koji se od RENA ne odvaja čak ni u vreme obeda, kada se žuri ili je pod bremenom događaja . 19. Učitelj kaže: Pristalicu Puta koji crveni zbog toga što je loše hranjen ili obučen ne vredi i dalje izdržavati. 20. Učitelj kaže: Nimalo se ne brini ako nisi na položaju, ali se trudi da za njega budeš sposoban; uopšte se ne brini što nisi poznat, ali se trudi da budeš toga dostojan. 21. Učitelj Zeng: Učiteljev put se svodi na ovo: strogost prema sebi, blagost prema drugima. 22. Učitelj kaže: Ako sretneš čoveka od vrednosti trudi se da mu sličan budeš. Ako sretneš običnog čoveka potraži njegove mane u sebi samom.

23. Učitelj kaže: Sin, dok svojim roditeljima služi, može da im prebacuje, ali blago. Ako vidi da oni ne slušaju njegove savete biće ništa manje poslušan i pun poštovanja; čak i kada sa njim loše postupaju neće biti ogorčen. 24. Učitelj kaže: Vrlina nikada nije usamljena, oko nje se stvara krug. Vrh stranice Knjiga V O LJUDIMA 25. "U zemlji u kojoj se vlada prema Putu, kaže učitelj, Nan Rong bi zauzeo neki položaj. U zemlji koja je udaljena od Puta on bi znao da se spase od kazni i nemilosti." 26. Učitelj hoće da se zauzme za položaj svog učenika Kidiao Kaia. Ali ovaj primećuje:" Ali ja nisam dovoljno vazal za to." Učitelj je zadovoljan tim odgovorom. 27. Zigong: Ono što ne bih želeo da mi drugi urade ni za šta na svetu ne bih želeo da učinim drugima. Učitelj: Pa dobro, prijatelju, još nisi dotle stigao! 28. Kada nauči neku pouku Zilu ni do čega više nije stalo nego da je primeni i sve dok to ne uspe njegova jedina bojazan je da tome poučava nekog drugog. 29. Zigong: Kako to da je Kong Venzi dobio to posmrtno ime Ven (savršen čovek)? Učitelj: Bio je to čovek živa duha i toliko zaljubljen u znanje da se nije bojao da uči čak i od sebi potčinjenih; tako su ga nazvali Ven. Vrh stranice Knjiga VI O UČENICIMA 30. Vojvoda Ai pita Učitelja koji je od njegovih učenika najmarljiviji u obrazovanju. Učitelj odgovara: To je baš bio Jan Hui. Kad bi mu se desilo da se razljuti napao bi samog sebe i nikad ne bi dvaput učinio istu grešku. 31. Ran Kiu: Ne da ne smatram izvrsnim Put našeg Učitelja, ali snaga nedostaje.

Učitelj: Onima kojima snaga nedostaje padnu iscrpljeni na pola puta. A ti utvrđuješ granice unapred. 32. Zigong: Učitelju, onaj ko bi činio dobročinstva narodu i brinuo se o svim njegovim potrebama, zar ne bi zaslužio ime RENA? Učitelj: To više ne bi bio REN, bila bi to krajnja mudrost! Čak bi se i Jao i Šun zbog toga namučili! Praktikovati Ren znači početi od sebe samog: želeti zbrinuti druge isto toliko koliko čovek želi da zbrine samog sebe i želeti njihov uspeh onoliko koliko se želi svoj. Crpi iz sebe pomisao onoga što za druge možeš da učiniš - eto kako ćeš na put Rena stupiti! Vrh stranice Knjiga VII O UČITELJU 33. Učitelj kaže: Poznavati vrlinu a ne negovati je, prikupljati znanja a ne produbljivati ih, slušati kako se o Pravdi govori a ne upražnjavati je, uvideti svoje sopstvene mane a ne otklanjati ih, eto šta me upravo brine! 34. U časovima dokolice Učitelj je bio najopušteniji čovek na svetu i najviše se smejao. 35. Učitelj Jan Huiu kaže: Ako si posao dobio, izvrši svoju dužnost, ako si bez posla ostao, znaj da se povučeš. 36. Učiteljevo učenje se sastojalo iz četiri postavke: proučavanje starih tekstova, praktikovanje vrline, privrženost starešinama i održavanje zadate reči. 37. Učitelj kaže: Da li je REN zaista nedostupan? Zaželi ga sa žarom i biće u tebi. 38. ... Učitelj: Baš imam sreće! Čim načinim i najmanji pogrešan korak, svi to primete. 39. Učitelj Zeng kaže: Biti obdaren, a ne crveneti što se konsultuju oni koji to nisu u tolikoj meri; imati mnogo poznanika a ne oklevati da se konsultuju oni koji ih manje imaju. Imati mnogo, a izgledati kao da se ništa nema; biti ispunjen a izgledati praznim, primiti uvredu a ne žestiti se. Imao sam prijatelja koji se tako ponašao. 40. Učitelj kaže: Učiti to znači živeti u sumnji da se nikada cilj neće dostići i gubiti ono što je već naučeno. Vrh stranice

Knjiga IX O NEBESKOJ MISIJI 41. Učitelj hoće da ide da živi u zemlji devet varvarskih plemena na zapadu. Prigovaraju mu: To je grub i primitivan narod, šta ćete tamo raditi? Učitelj odgovara: Da li će on to još uvek biti ako se samo jedan plemenit čovek tamo nastani. 42. Učitelj kaže: Jedino je Hui mogao da me sluša a da nikad njegova pažnja ne oslabi. 43. Učitelj kaže: Budi pre svega odan i veran svojoj reči. Za prijatelje izaberi jedino one koji tvoje ciljeve dele. Ne plaši se ispravljanja svojih mana. 44. Učitelj kaže: Ako postoji neko ko, odeven u prosti potpuno iznošen lan, ne crveni da se nađe među lepim lisičjim i kuninim krznima, onda je to upravo Zilu. "Kako ne biti besprekoran ako si bez zlobe, bez pohlepe?" Od onda je Zilu stalno ponavljao sebi taj stih. Učitelj mu kaže: Hajde, hajde, zar veruješ da je to dovoljno da se savršenim bude? Vrh stranice Knjiga XI O AMBICIJI 45. Zilu pita kakav je običaj služenja duhova. Učitelj mu kaže: Sve dok se ne zna služiti ljudima kako onda može da se služi njihovim senima? Zilu ga onda pita o smrti. Učitelj odgovara: Sve dok se ne zna šta je život, kako onda može da se zna šta je smrt? 46. Zigong: Ko je bolji od Zizanga i Ziksije? Učitelj: Zizang se suviše žuri, Ziksija nedovoljno. Zigong: Znači da je Zizang bolji? Učitelj: Suviše se žuriti ne vredi ništa više od nedovoljno se žuriti. 47. Zihi: Pošto se neka pouka čuje, treba li je odmah primenjivati? Učitelj: Ti još uvek imaš oca i starijeg brata. Zar nisu oni tu da te o tome posavetuju? Ran Kiu postavlja isto pitanje. Učitelj odgovara: Da, treba ga odmah primenjivati. Zihua interveniše: Kada vas je Zilu pitao da li pouka treba da se primeni čim se za nju sazna, rekli ste mu: Tu su tvoj otac i tvoj stariji brat da te posavetuju, dok ste Ran Kiu jednostavno odgovorili: Da, odmah. Što se mene tiče više ne znam šta o tome da mislim. Mogu li da vas upitam za razloge? Učitelj: Ran Kiu se ne usuđuje da ide napred, zbog toga sam želeo da ga poguram; što se tiče Zilua on ima poletnosti za dvojicu, pa je trebalo da ga zauzdam. Vrh stranice

Knjiga XII O UMEĆU VLADANJA 48. Šta je to plemenit čovek? Učitelj: Plemenit čovek je onaj koji ne oseća ni nemir ni bojazan. Sima Niu: Ni nemir, ni bojazan - to je dakle plemenit čovek? Učitelj: Ako dok sebe ispituje ne pronađe nikakvu mrlju, kakav bi nemir i kakvu bojazan mogao da oseća? 49. Ji Zišeng: Plemenit čovek je takav po svojoj prirodi, zašto bi mu trebalo toliko obrazovanja? Zigong: Vi ste plemenit čovek ali ste suviše brzo govorili: "kada se nešto izlaje ne može se natrag, čak ni u četveropregu". Obrazovanje je važno isto koliko i priroda, isto kao što priroda nije manja važna od obrazovanja: Kada je koža izlizana, pa bila ona od tigra ili leoparda ne vredi ništa više od kože psa ili ovce. 50. Fah Či: Šta je to REN? Učitelj: To znači voleti ljude. Fan Či: A mudrost? Učitelj: To znači poznavati ljude...To znači znati izabrati ispravne ljude i staviti ih iznad rđavih ljudi tako da se ovi osete ukorenim. Vrh stranice Knjiga XIII O MUDRIM KRALJEVIMA 51. Fan Či: Šta znači biti čovek RENA? Učitelj: Uglađen i razborit u privatnom životu, marljiv i ozbiljan dok radi, odan u ljudskim odnosima: takav je i takav će ostati, pa makar da boravi među varvarima sa Istoka i Severa. 52. "Onaj čija vrlina nije istrajna neće izbeći zlu kob." Knjiga preobražaja Vrh stranice Knjiga XIV O SAVREMENICIMA 53. Učitelj kaže: Što su odluke uzvišenije, to je teže njihovo ispunjenje. 54. Učitelj kaže: Nekada se čovek obrazovao da bi samog sebe usavršio; danas to radi da bi mu drugi povlađivali.

55. Učitelj kaže: Trebalo bi da se plemenit čovek stidi ako njegove reči ne odgovaraju njegovom ponašanju. 56. Učitelj kaže: Put plemenitog čoveka sastoji se iz tri stvari za koje sam ja još uvek nesposoban: iz RENA koji oslobađa svake uznemirenosti, mudrosti koja odstranjuje svaku nesigurnost i junaštva koje oslobađa svake bojazni. Vrh stranice Knjiga XV O PLEMENITOM ČOVEKU 57. Učitelj kaže: Ne samo da plemenit čovek može da upadne u bedu već joj se on hrabro suprotstavlja. 58. Učitelj kaže: Kakav je samo primer čestitosti istoriograf Ju. Bilo da je Put vladao u Veiu ili ne on je išao pravim putem kao strela. Ali se Ju Boju vladao kao plemenit čovek: sve dok je Put vladao on je bio u službi države, ali kada su Put izdali on je znao da prikrije svoje sposobnosti i da ih u potaji čuva za bolje dane. 59. Učitelj kaže: Ne govoriti o Putu sa čovekom sposobnim da razume znači pokvariti jednog čoveka. Govoriti o Putu čoveku nesposobnom da razume znači pokvariti svoje reči. Mudrac se poznaje po tome što ništa više ne kvari čoveka od reči. 60. Učitelj kaže: Onaj ko ne vidi daleko ubrzo će upasti u nepriliku. 61. Učitelj kaže: Avaj, da li ću ikada videti da je želja za vrlinom toliko jaka kao puteni instinkt? 62. Učitelj kaže: Od sebe mnogo zahtevaj a malo od drugih, to je način da se sačuvaš ogorčenja. 63. Učitelj kaže: Plemenit čovek zahteva sve od sebe, čovek niska roda očekuje sve od drugih. 64. Zigong: Postoji li jedna jedina reč koja može da rukovodi vladanjem kroz čitav život? Učitelj: "Dobrota", zar to nije glavna reč? Ono što ne bi želeo da ti učine ne čini drugima. 65. Učitelj kaže: Učiniti grešku i ne ispraviti je, to je tek prava greška! Vrh stranice

Knjiga XVI O TRI DOBRA I O TRI ZLA 66. Konfucije kaže: Plemenit čovek treba da se sačuva od tri zla: dok je mlad i dok su njegova krv i njegov životni dah još uvek uzavreli - razvrata; kad je u zrelim godinama i u punoj snazi - borbenosti; i na zalasku svoga života, kada se sve to gasi - gramzivosti. 67. Konfučije kaže: Plemenit čovek poštuje tri stvari: Nebeske naredbe, istaknute ljude i reči Mudraca. Čovek niska roda se ne plaši Nebeske volje iz prostog razloga što je ne poznaje, slobodan je sa velikim ljudima i ismeva Mudračeve reči. 68. Konfučije kaže: Plemenit čovek treba da vodi računa o devet stvari: trudi se da dobro vidi ono što gleda, da dobro čuje ono što sluša . Vodi računa da se u njegovom izrazu očituje blagonaklonost, o smernosti u svojim pokretima, o poštenju u svojim rečima, o ozbiljnosti u svom poslu. Kada sumnja on pita za savet; u nastupu besa misli na posledice; kada ima u vidu neku dobit vodi računa o Pravdi. Vrh stranice Knjiga XVII O DEKADENCIJI 69. Učitelj kaže: Po svojoj prirodi ljudi su jedni drugima bliski, ponašanje ih udaljava. 70. Učitelj kaže: Samo dve kategorije ljudi mogu da izbegnu svakoj promeni: veoma mudri i veoma glupi ljudi. 71. Učitelj pita Zilua: Znaš li da svaka od Šest Vrlina može da ima kobnu stranu? Ne. Pa dobro, sedni da ti objasnim. Ako nema ljubavi za učenjem moguća je svaka deformacija; ljubav za RENOM se preobražava u bezazlenost, ljubav za znanjem u površnost, ljubav prema poštenju u štetu, ljubav prema pravičnosti u netoleranciju, ljubav za junačkim delima u neposlušnost i na kraju ljubav prema strogosti u fanatizam. Vrh stranice Knjiga XIX O UČENJU UČENIKA

72. Zizang kaže: Ima ih koji praktikuju vrlinu a da je ne šire, koji se uzdaju u put a da se ne angažuju. Što nas se tiče njihovo postojanje? 73. Ziksia kaže: Biti iz dana u dan svestan praznina koje treba popuniti, i biti sposoban da se iz meseca u mesec sačuva ono što je naučeno, to znači voleti učenje. 74. Ziksia kaže: Isto kao što zanatlije žive u svojim radnjama da bi usavršili svoj zanat, plemenit čovek živi u učenju da bi se usavršio u Putu. 75. Ziksia kaže: Plemenit čovek ima tri lica: izdaleka ima strog izgled, izbliza se otkriva ljubazno lice; ali čim progovori njegova strogost izaziva poštovanje. 76. Ziksia kaže: Jedino onome ko nikada ne krši visoke principe dozvoljeno je polje slobode u detaljima. 77. Zigong kaže: Greške plemenitog čoveka su kao pomračenja sunca i meseca: jedva da je napravio jednu svi to vide, jedva da se popravio, svi se pogledi ka njemu uzdižu. Vrh stranice