Komunikacijski kodovi

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

UvodFizikalno posmatrano komunikacijski proces se odvija između dve prostorne lokacije na kojima se nalaze pošiljalac (izvor) i primalac (korisnik) koji razmenjuju poruke.

Komunikacija je, dakle shvaćena kao proces prenošenja i razumevanja poruka, razmena mišljenja, saznanja, iskustava.

Poruka je jedan od esencijalno bitnih elemenata u modelu komunikacijskog procesa.

Poruku inicira izvor komunikacije kodiranjem određene misli ili informacije.

Kada govorimo, naš govor je poruka, kada pišemo, napisan tekst je poruka, kada slikamo, slika je poruka, kada gestikuliramo, pokreti naših ruku i izrazi naših lica, pokreti glavom ili očima su poruka.

Kod je grupa simbola koje koristimo za transfer značenja poruke, sadržaja same

poruke i odluka koje donosimo pri odabiranju i aranžiranju i kodova i sadržaja.

Brojni atributi termina kod su:

označavajućibihevioralni

binarnianalognidigitalni

estetskiemotivni

ikoničkisimboličkitehnički

kulturalni

Označavajući kodoviKod, kao sistem znakova koji se koriste po određenim pravilima (standardizovanim, dogovorenim ili podrazumevajućim) za određenu delatnost – organizaciju, kulturu, grupu ili situacioni kontekst, je označavajući.

Označavajući kodovi imaju određeni broj jedinica iz više paradigmi koje se kombinuju kao sintagma u određenoj poruci ili tekstu.

Označavajući kodovi mogu biti načini klasifikovanja, organizovanja i shvatanja informacionog materijala

koji se prenosi i saopštava u komunikaciji.

Ok- Visoko pozitivni sadržaj

OK-Visoko distrofičan sadržaj

. . Znak je materijalni element koji ukazuje na nešto, što nije ono samo i reprezentuje nešto. Dva tipa znakova su: znaci ikona i simbolički znaci

Binarni kodovi

Binarni kod sadrži paradigmu ograničenu na dve jedinice: DA / NE, crno / belo, + / -, ON / OFF, 1 / 0.

Prenos informacije zahteva skup simbola iz kojegizvor bira informacije. Znači, kada skup obuhvata samo dva simbola, oni se nazivaju binarnim. U ovom slučaju biranje simbola od strane informacije naziva se alternativna odluka (npr. da ili ne).

• Kod binarnog koda, svaki simbol može da ima jednu od dve različite vrednosti. Ova dva simbola binarnog koda se obično označavaju sa 0 i 1. Te dve jedinice (1 i 0) omogućavaju realizaciju vrlo kompleksnih sintagmi zbog čega je binarni kod ugrađen u kompjutersku tehnologiju.

• Informacije se prenose između komunikatora (kompjutera u ovom slučaju), u vidu kola, poruka, paketa, frejmova i ćelija u zavisnosti od dužine samog sadržaja.

• Kolo predstavlja direktnu i rezervisanu putanju između krajnjih korisnika mreže.

• Poruka predstavlja sadržaj, informaciju, činjenicu ili skup činjenica koji ima određenu formu pogodnu za stvarajuću transmisiju.

• Paket je manja jedinica od poruke, tako da ukoliko izvor ima za slanje poruke koje su iznad određene veličine, one moraju da se dele u pakete, a zatim jedna po jedna šalju.

• Frejm, okvir ili ram je paket sa manjim zaglavljem, pri čemu prenos ramova predstavlja bržu i jeftiniju verziju od prenosa paketa.. (Prenos okvira se uglavnom koristi kod prenosa podataka).

• Ćelija predstavlja paket fiksne dužine (53 bajta).• Slika 1.1.3. Logički elementi podataka• Kao što se pisani tekst organizovan u reči, rečenice i dokumente,

skladišteni podaci se obično organizuju u polja, zapise, fajlove i baze podataka. Uobičajeni metod organizovanja skladištenih podataka u informacionim sistemima ilustrovan je slikom

LOGIČKI ELEMENTI-delovi PODATAKA

KARAKTER je najelementarniji logički deo podatka

BIT

elementarna količina informacije koja se prenosi jednim od dva jednaka binarna simbola.

iskazuje logičko stanje jedne od dve mogućnosti (da ili ne), odnosno vrednost (1 ili 0).

osnovna jedinica informacije.

Radno okruženje je moderno, elektronska verzija papira, podeljena na vrste i kolone. Presek jedne vrste i jedne kolone nazvan je ćelija. Ćelije su lokacije ulaznih ili izlaznih podataka: teksta, brojeva, formula... Mnogobrojne alternative izračunavanja mogu biti izvršene u ovakvim radnim okruženjima. Pored numeričkih funkcija oni imaju i grafičke mogućnosti. Najpopularniji su EXCEL, QUATRO, PRO, LOTUS 1-2-3.

Dužina reči, tj. broj binarnih digita upotrebljenih po jednoj reči, predstavlja direktnu meru u bitovima, dotoka informacije po transmitovanoj reči.

Reč sastavljena iz dva binarna digita može transmitovati dva bita, iz tri digita tri bita, itd.

Sa m binarnih digita po reči može se ostvariti

n = 2m različitih kombinacija

.

Funkcije kodovanja i dekodovanja uključuju sledeće

binarne aritmetičke operacije:

Pravila modulo-2 sabiranja:Pravila modulo-2 sabiranja: 0+0=0 1+0=1 0+1=1 1+1=0

Pravila modulo-2 množenja:Pravila modulo-2 množenja: 0x0=0 1x0=0 0x1=0 1x1=1

deljenje sa nulom nije dozvoljeno.

1+1=0 → 1 = -1

oduzimanje = sabiranje

Pravila modulo-2 deljenja:Pravila modulo-2 deljenja:1:1=10:1=0

Analogni kodovi

Posebnu grupu analognih kodova čine estetski kodovi koji funkcionišu bez direktnog označavanja, odnosno kao

“prvobitno označavajući”.

Analogni kodovi su sastavljeni od jedinica koje se ne razlikuju same po sebi, nego po svojoj interpretaciji. Dosta se koriste u neverbalnim modelima komunikacije.

Analogni kodovi se često prepoznaju u odlukama članova raznih žirija, komisija, ocenjivačkih odbora i timova za evaluaciju nekih poslovnih performansi ili projekata.

KNK(kodovi neverbalne komunikacije)

kontakt telomfizička orijentacijaizgledpokreti glavomizrazi licagestikulacijepoložaj telapokreti očiju i kontakt očimaintonacija i glasnost govora

iskazuju neke suptilne aspekte unutrašnjeg-

emotivnog, ali i spoljašnjeg-socijalnog

stanja pošiljaoca poruke.

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

dopunski kanal slanja poruka, obogaćuje

komunikaciju, nadopunjuje verbalnu komunikaciju, prenosi

emocionalne komponente poruke

Kontakt telom, fizička orijentacija, izgled, pokreti

glavom, izrazi lica, gestikulacije, položaj tela,

pokreti očiju i kontakt očima, intonacija i glasnost govora poznati su kao KNK

(kodovi neverbalne komunikacije).

Govor tela je jedan od osnovnih oblika neverbalne komunikacije.

15-20 cm

30-60 cm

120-180 cm

360-450 cm

intimna distanca -zona za najbližu porodicu i prijatelje

lična distanca-zona za relativno bliske osobe.

socijalna zona komuniciranja - distanca za poslovnu interpersonalnu komunikaciju i interakcijejavna distanca u zoni

komuniciranja se smatra idealnom za komunikatore koji drže govor pred većim auditorijumom.

Digitalni kodovi

Npr. • verbalni jezik pravi tonske razlike, • matematička notacija pravi razlike u operacijama, a• muzička notacija pravi digitalne razlike na kontinualnoj skali zvuka.

Digitalni kodovi su utvrđeni kao objektivno-kvantitativni i standardizovani kao objektivno-kvalitativni.

Digitalni kodovi sadrže međusobno različite vrste jedinica iz pojedinih paradigmi.

Digitalna informacija• Računari čuvaju sve informacije digitalno:

– brojeve– tekst– Grafiku i slike– video– audio– programske instrukcije (komande)

• U neku ruku, svaka informacija je digitalizovana – razbijena u manje komade i predstavljena pomocu brojeva

1-19

Digitalno predstavljanje teksta

• Na primer, svaki karakter se čuva kao broj, uključujući razmake, cifre, i punktuaciju

• Odgovarajuca velika i mala slova su posebni karakteri

1-20

H i , H e a t h e r .

72 105 44 32 72 101 97 116 104 101 114 46

Binarni brojevi

1-21

Nakon sto je informacija digitalizovana, predstavlja se i cuva u memoriji pomocu binarnog brojnog sistema

Binarna cifra (0 ili 1) naziva se bit

Uređaji koji čuvaju i premeštaju informaciju su jeftiniji i pouzdaniji kada predstavljaju samo dva stanja

Jedan bit može predstaviti dva moguća stanja, kao što je baterija koja je upaljena (1) ili ugasena (0)

Permutacije bita koriste se za čuvanje vrednosti

Permutacije bitova

1-22

1 bit

01

2 bita

00011011

3 bita

000001010011100101110111

4 bita

00000001001000110100010101100111

10001001101010111100110111101111

Svaki dodatni bit duplira broj mogucih permutacija

Permutacije bitova

1-23

Svaka permutacija predstavlja poseban dogadjajPostoji 2N permutacija od N bitovaDakle, N bitova su potrebni za predstavljanje 2N

jedinstvenih dogadjaja21 = 2 dogadjaja

22 = 4 dogadjaja

23 = 8 dogadjaja

24 = 16 dogadjaja

25 = 32 dogadjaja

1 bit ?

2 bita ?

3 bita ?

4 bita ?

5 bita ?

Koliko dogadjaja moze

biti predstavljeno sa

•Svakom kodu odgovara KODNO STABLO ili STABLO ODLUČIVANJA koje predstavlja grafički prikaz kodnih šifri u kome čvorovi odgovaraju svim prefiksima (uključujući i prazan skup) kodnih zamena

•Alfabet je konačan, neprazan skup X čiji su elementi slova. Operacija dopisivanja nadovezuje reči: x=x1.....xn, y=y1....ym,

z=xy z=x1...xny1...ym.

•Ako je z=xy, x je PREFIKS, a y SUFIKS u reči z.•Prazan skup zove se i PRAZNA REČ i njom prošireni skup se označava sa X* (X* = X+ U { })• Kỏd V je prefiksni (ima svojstvo prefiksa) ako nijedna njegova kodna zamena nije prefiks neke druge kodne zamene.

Prefiksni kỏd omogućava jednoznačno dekodiranje. •Kỏd V omogućava jednoznačno dekodiranje ako se svaka poruka može jedinstveno napisati nadovezivanjem kodnih zamena

1.Odrediti binarni kỏd za cifre 0,1,...,9, ako je odgovarajuće kodno stablo prikazano na slici Početna tačka

Dekoder uvek kreće od početne faze. Prvi primljeni bit pokreće dekoder prema

završnoj fazi. 0→0011; 1→0100; 2→0101; 3→0110; 4→0111; 5→1000; 6→1001; 7→1010; 8→1011; 9→1100

1.Nacrtati kodno stablo za sledeći ternarni kod: V = {000, 001, 011, 1001, 1011, 1101,1110}

1.Prikazati kodno stablo koda V: V = { 0,10,11,12,200,201,2220,2221,22222 }

00

0

0

0

1

1

1

1

2

2

2

2

2

2

0 10 11 12

200 201

2220 2221

22222

V = { 0,10,11,12,200,201,2220,2221,22222 }b).

Logički kodovi

Te kodove sadrži matematički jezik ili hemijske formule. Oni sadrže bitne oznake, a ne sporedne ili mitske.

Digitalni i logički kodovi omogućavaju izgradnju tehničkih kodova koji prenose i posredna ili sporedna

značenja.

Logički kodovi imaju dogovorenu i precizno definisanu paradigmu značenja za njihovu paradigmujedinica.

Ako se objedine elementi koda, njihovo značenje i komunikativne funkcije koje imaju, u jedan kriterijum, moguće je kulturalne kodove svrstati u tri tipa:

Kulturalni kodovi

Sporedna ili posredna označavanja vrše i kulturalni kodovi iz porodice analognih kroz koje razni mitovi u sferi umetnosti, estetike i moralno - kreativnih vrednosti postaju razumljivi.

konvencionalniarbitrarni

inherentni

Domeni engleskog poslovnog jezika

SimboliHeroji

Rituali

Vrednosti Komunikacije

K U L T U R A

A daptivnost(m e nja s e i pri loa go ava )đ

Deljivost(uk l ju u je u tokove , p roc es e i ak t ivnos t i – g rupe , t im ove , o rga nizac ije )č

Kultura jeznanje

koje se sti eu enjem i iskustvom .

Nije ugra enau biološku osnovu

oveka

čč

đ

č

Zasnovana je na ovekovimrazvojnim m ogu nostim a

da se menjaili prilago ava, što jesuprotno genetskoj

prirodiprilago avanja

čć

đ

đ

Zasnivase na ovekovoj

sposobnostida se

simboli ki izražavaili da jednu stvar koristiza predstavljanje druge

č

č

Kultura im asvoju strukturu

koja je integrativna,tj. promena u jednom

njenom deluizaziva promenu

u drugomdelu

Nije specifi naza izolovanogpojedinca, ve

za oveka kao lana grupe, organizacije

ili zajednice

č

ćč č

Kultura je transgeneracijska,jer koristi kum ulativno

znanje ljudi, priinterptetaciji zna enjaili formiranja m odela

socijalnog ponašanja.Prenosiva je

sa generacijena generaciju

č

SADRŽAJNO ST

Č

ADAPTIVNO ST

SIM BOLI NO ST

STRUKTURALNOST

DELJIVO ST

TRANSMITIVNOST

1.

2.

3.

4.

5.

6.

1

23

4

56

Karakteristika Procesno zna enječ Objektno zna enječ

znanje

prom ena

sim bol – znak – kod

organizacija – sistem

baština

resurs – vrednost

uči se

adaptira se

predstavlja se

struktuira se

deli se

prenosi se

- D R ŽAVA- L O KA LN E VL AS TI

- IND U S TR IJE K ULTU R E- F IN AN S IJS KE IN S TIT U CIJE (BA N KE , P R ED U ZE Ć A )

- U S TAN O V E KU LTU R E- P R O D U C EN T I

PU BL IKAVo d a

Ljub a v

Va tra

Duh

Va zd uh

Sa n

D O M E N K O M U N IK A C IJE

D O M E N K O N C E P C IJ E

D O M E N D IF U Z IJE

D O M E N P R O D U K C IJ E

BA TINAŠTRŽIŠTE KULTURE

- f ilm- m uz ika- fo tog ra fi ja- g ra fika- iz da va tvoš

PROSTOR

ENERGIJA

MATERIJADONOSIO CIODLUKA

Ze m lja

Ra d

- K LIJE N TI- P R E TP LATN IV C I- K O R IS N IC I- E LIT E- P R O FE S IO N AL C I- A M AT ER I- Š IR O KA P UB LIK A- N E -P U BL IKA

POTRO ŠAČI“KULTU RNIH INDU STRIJA”

- V IŠ E U M E TN O S TI- S R E DN JE U M E TN O S TI- N IŽ E U M E TN O S TI

P orod icastvara laca se š iri:um etn ic i,p isc i, pe sn ic i,in terpretatori,re a liza tori

Um etni ko delo proisti

čče iz sve više

kolektivnog procesa

Pro izvodnja knjige ,film a, ploče, v ideokasete zah teva sveveći b ro j posrednika.

- - -

MEDIJI,UNIVER ZITETI

A U DIO VIZ U ALN I KO M PE KS

ŠKOLE (IN T EL EK TU A LN I S LO J P R IVIL EG O VAN A PU B LIK A)

LA N G -O V K U LT U R N I S IS T E M je m ed ijsk i za sno van . O n om og uća vain tez iv ne gd e P O N U D A im a p r io rite t

na d p o tra žn jo m . O sv a ja n je i uz d iza n je pub like v rš i se k ro z de m o kra t izov ane no ve k an a le kom un ic ira n ja . Trž iš te ku ltu re se š iri u

po rod ic i s tva ra la ca i pub like .

in terakcije stvaralaca i publike

KU LTUR NA TRŽIŠTE KULTURE

U svim društvima postoje BIHEVIORALNI ili KODOVI PONAŠANJA koji regulišu običaje ili pravila ponašanja pojedinih članova ljudskih zajednica, naroda, nacije, etničke grupe. Zajednica propisuje kodove zakonima, pravilima ponašanja, bontonom, propisima za igre ili kampanje, akcijama i aktivnostima.

1) Gestovi ruku, kako autistični, tako i nervozni pokreti ruku;

2) Mimika lica, kao osmeh, pokreti glave i pogled; 3) Stav – opušten, ukočen, dinamičan; 4) Oblačenje i frizura (zavise od savremenih modnih tokova); 5) Interpersonalna distanca (proksemika); 6) Vizuelni kontakt, kao deo “kulture slušanja”; 7) Sitnice, kao što su nakit, igra za kravatu i sl.; 8) Parallingvističke pojave, kao što su brzina govora, visina, boja i jačina glasa; 9) Ukus, uključujući simboliku hrane i komunikacionu funkciju ćaskanja uz kafu ili čaj, i oralno zadovoljstvo, kao što su pušenje ili žvakanje gume;10) Kozmetika, trenutna – puder, stalna – zubi;11) Simbolika vremena, kao što je pitanje da li je suviše rano ili kasno za telefoniranje ili posetu prijatelju, ili da li treba isuviše dugo ili kratko razgovarati ili ostati na večeri; 12) Dužina i pauze u verbalnoj komunikaciji.

– Uobičajeni oblici neverbalne komunikacije kao prepreke u efektivnoj interkulturnoj komunikaciji Izvor: J.C.Condon and F.S.Yousef, An Introduction to Intercurtural Communication (Indianapolis,

IN: Bobbs-Merrill, 1975), pp 123-124.

1,2, 3,4 Bihevioralni kodovi regulišu običaje ili pravila ponašanja ljudske zajednice

(naroda, nacije, etničke grupe) i pojedinih članova.

1. Znak OK U SAD, ovo je samo prijateljski znak za "u redu“ ili "samo napred". U Australiji i islamskim zemljama to je znak ekvivalentan onome što generacije srednjoškolaca znaju kao...

4. Znak "ROGOVA"Ovim znakom se bodre sportisti Teksas Univerziteta i to je znak za dobru sreću u Brazilu i Venecueli. U delovima Afrike to je kletva/psovka. U Italiji pokazuje upućenom da mu je žena neverna.

2 "V" kao znak pobedeU mnogim delovima sveta, ovaj znak znači "pobedu" ili "mir", U Engleskoj on, ako je dlan okrenut ka telu znači "Vrlo pogrdnu psovku / nosi se" naročito ako je praćen trzajem

3. Znak pozivanja prstomOvaj znak znači "dođi ovamo" u SAD. U Maleziji se koristi samo za dozivanje životinja. U Indoneziji i Australiji, koristi se za pozivanje "prijateljica noći".

.

Zajednica propisuje kodove zakonima, pravilima ponašanja, bontonom, propisima za igre ili kampanje, akcije, aktivnosti

NACIONALNI STEREOTIPI imaju sličnu ličnost, motivisani su sličnim ciljevima, privrženi su određenim vrednostima

(klase – radnička klasa, rodovi – muški, ženski, zanimanja – računovođe, komercijalisti, devijantne grupe – narkomani, sekte).

Mogu varirati u svojoj emocionalnoj tenziji i konfliktima ("uzbudljivi" latini, "glupa" plavuša, "zli" narkomani, "dosadni" računovođa)

.I

Francuzi: logični,elitisti, ponosni, autoritarni,

Amerikanci: oficijelni, materijalisti, hiperoptimisti,‘Frontier Spirit’,

Britanci: imperijalisti, ‘Island Mentality’, principijelni, hladni i konzervativni,

Nemci: metodični, bezemocionalni, opsesivni prema privatnosti i teritorijalnosti

Italijani: bučni, zabavni, impulsivni,emocionalni neorganizovani, pričljivi

Komunikacija je proces saradnje entiteta (sistema, procesa, aplikacija,..)ili razmene informacionih, fizičkih i socijalnih sadržaja u interakcijama koje se izvode sa mentalnim, verbalnim, neverbalnim, tehnološkim i multimodalnim modelima, na intrapersonalnom, interpersonalnom, organizacionom i mrežnom nivou.

Efe

kti

vn

ost

kom

un

ikacije

Sposobnosti komunikacionog kanala visokeniske

PapirAudio zapis

E-mail konverzacija

Video zapis

Konverzacija telefonom

Video konverzacija

Face-to-Face konverzacija

•Poruka predstavlja sadržaj, informaciju, činjenicu ili skup činjenica koji ima određenu formu pogodnu za stvarajuću transmisiju.Konkretni JE fizički proizvod kodiranja od strane izvorainformacije odnosno pošiljaoca i ima dve dimenzije:displej i interpretaciju.

Displej Interpretacija

Pokazno-sadržajna dimenzija poruke, obrada

poruke na sadržajnom nivou. Ideje, stvari, ljudi i događaji su u fokusu verbalne, slikovne ili mentalne poruke pokazane zvukom, znakom ili pokretom.

Kontekstualno-relaciona dimenzija, Obrada poruke na

interpretativnom nivou. Interpretacija je proces pripisivanja značenja i davanja smisla displeju poruke. Smisao samoj poruci daje primalac.

Model je strukturno predstavljanje različitog skupa elemenata za analizu složenih, a često i novih problemskih pitanja.

Kodovanje, kodiranje ili kodifikacija je tehnički naziv za proces stavljanja ideja i emocija u kodove.Svaki kod je sistem za sebe čija logika i pravila moraju biti razumljivi svima koji ih koriste.

Atribut je osnovni koncept koji koristimo za označavanje naziva osobine, pojave ili predikata nekog objekta.

Paradigma je skup jedinica koje imaju sveopštusličnost, ali i značajnu različitost svake jediniceu skupu.

Sintagma je kombinacija jedinica iz više paradigmi u novoj označavajućoj celini.

Estetski kod budi prijatne odgovore jer akcentujeinoviranje, entropiju i eksperimentisanje sa značenjima. To je kod u kom proizvodnja značenja kroz prihvaćeni izraz nije cilj već početna tačka date poruke.

Performansa je realizovani nivo neke merljive veličine (brzina, cena, trajanje).

Projekat je jednokratan posao sa jasno preciziranim ciljevima, planovima i resursima (fizičkim, finansijskim, resursima zasnovanim na ljudima, na znanju, opštim, organizacionim resursima)koji se angažuju u projektnim aktivnostima(tehničko-tehnološkim, ekonomsko-tržišnim,sociološko-psihološkim, društveno-političkimorganizacionim i dr.) koje dovode do konačnogcilja projekta.

Opšte karakteristike konvencionalnih kodova su dinamičnost, otvorenost i podložnost promenama.Kulturne konvencije su nepisana pravila za ispravan način ponašanja u raznim situacijama.One su u suštini neoriginalne i otporne na promene u određenoj kulturnoj zajednici zbog čega konvencionalni kodovi mogu biti prepreka za komunikaciju ljudi iz različitih kultura.

Arbitrarni kodovi su statički i zatvoreni, tj. lako razumljivi, jednostavni su i sa unapred utvrđenim odnosom između onoga koji označava i onoga što se označava, što im omogućava univerzalnu primenu u svim kulturama civilizovanog društva.

Inherentne kodove karakterišu različitost i promenljivost koji su vezani za kulturni kontekst, ali i za individualnu kreativnost.Zato inherentni kodovi, a pre svih estetski, s jedne strane ruše konvencije, a s druge strane se delimično oslanjaju na ustanovljene konvencije.