Kompoziti keramike i polimera.docx

7/26/2019 Kompoziti keramike i polimera.docx

1/13

!"#$%&%'()* "&"+,-%,"#$(.+(# /*,"-()*&*

Kompoziti keramike i polimera

: studenti:0- 1*2&" 34*5%)"2(6 789 :8;

:

=?


2/13

D


3/13


4/13

=C IGJ1GKL!L

5az"o! no"i# materi!ala !e o%last u ko!u se danas na!"i(e ula-e) Kompozitni materi!ali

posto!e i koriste se "e. #il!adama &odina) 6alo !e poznato da dr"o predsta"l!a prirodni kompozit u

kome li&nin po"ezu!e du&a "lakna 1eluloze) * o"u "rstu materi!ala tako7e spada!u i s"ima do%ro

poznati i (iroko kori(.eni 1i&la i %eton' sasta"l!en od $esti1a peska i (l!unka s!edin!eni# pomo.u

1ementa) 8r"i sa"remeni kompozitni materi!ali su oni sa staklenim "laknima' proiz"edeni kasni#

$etrdeseti# &odina pro(lo& "eka) 9ni su !o( u"ek na!$e(.e kori(.eni i $ine ,; s"i# kompozita ko!i

se danas proiz"ode)

Kompoziti se do%i!a!u kom%ino"an!em d"a materi!ala'tako da se ost"are oso%ine ko!e nema

ni!edan od d"a materi!ala po!edina$no i koji su praktino nerastvorljivi jedan u drugom.Kompoziti mo&u imati neo%i$nu kom%ina1i!u krutosti' $"rsto.e' male &ustine' "isoke radne

temperature' otpornosti na korozi!u' t"rdo.e ili pro"odnosti) Kompoziti mo&u %iti metal


5/13

Slika 1. Kompozitni materijali i neki oblici popunjiva$a

Kompoziti se izrad!u!u spe1i!alnim te#nikama za"isno od "rste) 8r"o se izra7u!u $esti1e i

"lakna' a posle se u&ra7u!u u matri1u' dok se kod slo!e"iti# spa!a!u slo!e"i d"e "rste materi!ala)6atri1a u kompozitu ima "e.u plasti$nost i -ila"ost' dok su $esti1e' "lakna ili po!edini slo!e"i

po"e.ane $"rsto.e i krutosti) ?a ta! na$in do%i!a se materi!al izuzetne kom%ina1i!e $"rsto.e'

t"rdo.e' plasti$nosti i -ila"osti) 6atri1a spre$a"a kretan!e diskloka1i!a' lana1a ili pukotina iz t"r7e&

materi!ala kroz -ila"i!u matri1u@za"isno od stukture kompozitaA)

premamatri1i

prema dodatku

Slika 2. Sistematizacija kompozita


6/13

4lika B) 8odela kompozitni# materi!ala=C


7/13

Slika 4. Kompozitni materijal

a) Kontinualna jednosmerna vlakna, b) sluajno usmerena diskontinualna vlakna,

c) ortogonalna rasporeena vlakna, d) viesmerno usmerena vlakna

=C


8/13

Slika $. "jaavaju#a vlakna u obliku tkanine

Slika %. "jaavaju#a vlakna u obliku u&eta

=C


9/13

Slika '. (rste ojaavaju#i vlakana

*abela 1. +izikomeanika svojstva ojaavaju#i vlakana


10/13

=C=C I%/4%M(,( %)*.*$( ."5,(O*/*

Kompoziti o!a$ani $esti1ama sadr-e matri1u u ko!u su u&ra7ena o!a$ala u o%liku diskretni#'

!ednoliko raspore7eni# t"rdi# i kr#ki# $esti1a) 5azliku!u se kompoziti sa "elikim $esti1ama'

kompoziti sa disperzi!om' t!) o!a$ani "rlo malim $esti1ama ko!e po"e.a"a!u $"rsto.u uspora"an!em

kretan!a disloka1i!a u materi!alu) 8rimeri kompozita o!a$ani# $esti1ama su: %eton @ko!i se mo-e

dodatno o!a$ati armiran!emA' a%razi"ne paste za poliran!e' t"rdi metali' $a7om o!a$ana &uma za

pneumatike i dr)

Slika -. (rste estica u kompozitima

?eka se s"o!st"a kompozita o!a$anim $esti1ama mo&u pred"ideti na temel!u zakona o o$u"an!u

mase) ?a primer' &ustina kompozita:
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=62871http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=62871


11/13

=CQC 3,-P+,P-$( +%/4%M(,(

* strukturne kompozite u%ra!a!u se laminati i slo-ene konstruk1i!e) Naminati su ra"ni

slo!e"iti proiz"odi od razli$iti# materi!ala' npr) 0urnirske plo$e ili (perplo$e' te kompoziti u ko!ima

se "lakna u polimerno! matri1i nalaze u slo!e"ima) 5azli$itom ori!enta1i!om po!edini# slo!e"a mo&u

se sman!iti nedostat1i linearne ori!entiranosti kompozita o!a$ani# "laknima) 4lo-ene konstruk1i!e

@tz") send"i$2konstruk1i!eA sasto!e se od tanki# spol!ni# slo!e"a izme7u ko!i# se nalazi neki laki

materi!al u o%liku p$elin!e&a sa.a @primena u &ra7i a"iona A' pena' nepra"ilni# traka ili listo"a @npr)

"alo"iti kartonA i sl)

Slika 1. (rste strukturni kompozita


12/13

QC 1GRLJSTL

8olimeri se u%ra!a!u me7u na!"a-ni!e te#ni$ke materi!ale dana(n!i1e) ?a!"i(e slu-e kao

konstruk1i!ski materi!ali i upotre%l!a"a!u se s"uda &de i uo%i$a!eni materi!ali H metali' dr"o'

keramika' staklo' tekstilna "lakna' kau$uk' &uma' ali su z%o& s"o!i# pose%ni# s"o!sta"a na(li i

spe1i0i$nu primenu te omo&u.ili napredak u mno&im podru$!ima l!udske delatnosti) 8olimerne

supstan1e retko se upotre%l!a"a!u u iz"ornom o%liku u kak"om nasta!u polimeriza1i!om' "e. im

se doda!u mno&o%ro!ni doda1i @aditi"iA' ko!i im i u malim udelima %itno po%ol!(a"a!u neka

s"o!st"a @me#ani$ka' po"r(inska' opti$ka' #emi!ska' posto!anost prema toploti i s"etlosti'

preradl!i"ostA i $ine i# te#ni$ki upotre%l!i"im materi!alima) odatkom plasti0ikatora nekim se

polimerima' pose%no poli"inil2#loridu' po%ol!(a"a!u prera7i"a$ka i upotre%l!i"a s"o!st"a)

6e(an!em d"a ili "i(e polimera do%i!a!u se smese polimera sa po%ol!(anim ili $ak no"im

s"o!st"ima) *&radn!om o!a$ala @npr) stakleni# ili u&l!en$ni# "lakanaA u polimernu osno"u neki#

polimerni# materi!ala' npr) nezasi.eni# poliestera' do%i!a!u se kompozitni materi!ali %itno

po"e.ane $"rsto.e)

* no"i!e do%a izra7u!u se i mno&o%ro!ni polimerni materi!ali pose%ni# s"o!sta"a' pose%no

elektri$ni pro"odni polimerni materi!ali' polimerni opti$ki ka%lo"i' polimerni materi!ali na %azi

teku.i# kristala presti-ni# me#ani$ki# s"o!sta"a' toplotno posto!ani polimerni materi!ali'

nanokompoziti' dendrimeri' tz") inteli&entni polimerni materi!ali)* istim podru$!ima primene polimerni materi!ali pokazu!u' u pore7en!u sa uo%i$a!enim

materi!alima' %ol!a s"o!st"a) Oako npr) ne r7a!u kao metali' ne raz%i!u se lako kao staklo' prema

"lazi su otporni!i od papira)

8olimeri su prirodni i sinteti$ki materi!ali $i!i su osno"ni elemnti strukture makromolekuli)

6akromolekuli nasta!u od monomera postupkom polimeriza1i!e) 8rirodni kau$uk !e primer

prirodne polimerne matri!e a poli"inil#lorid primer sinteti$ko& polimerno& materi!ala) 4inteti$ki

polimeri do%i!a!u se od monomera postupkom polimeriza1i!e' od siro"ina kao (to su na0ta'prirodni &as i u&al! itd) 8ostupak polimeriza1i!e iz"odi se npr) "i(estepenom polimeriza1i!om sa

ili %ez umre-a"an!a) 6ateri!e do%i!ene polimeriza1i!om @polimerizatiA nisu !edini sasto!ak

polimerni#' te#ni$ki upotre%l!i"i# materi!ala) 4"o!st"a makromolekularni# polimera men!a!u se

i po%ol!(a"a!u dodatkom razli$iti# materi!a ko!i se na$elno mo&u s"rstati u d"e &rupe: aA

doda1i za po%ol!(a"an!e s"o!sta"a polimera i %A doda1i za po%ol!(a"an!e o%radi"osti materi!ala)

* tu s"r#u koriste se:

modi0ikatori me#ani$ki# oso%ina modi0ikatori po"r(inski# oso%ina


13/13

modi0ikatori opti$ki# s"o!sta"a

doda1i za po"e.an!e "eka tra!an!a proiz"oda

reak1i!ske materi!e @npr) sredst"o za st"aran!e pene pri preradiA

ostali doda1i H par0emi' dezodoransi' upi!a$i "la&e)))

sredst"a za po%ol!(an!e o%radi"osti @mazi"a' toplotni sta%ilizatori' ispune' re&ulatori

"iskoznosti)))A

QC

Documents

Kompoziti keramike i polimera.docx