UVOD

Ličnost pretstavlja centralnu in-

stancu čovekovog ponašanja.Ona je

predmet interesovanja ne samo psiho-

loga, već i filozofa, sociologa i teologa,

a posebno pravnika i kriminologa. PoAjzenku ličnost je čvrsta i trajna orga-nizacija karaktera, temperamenta, in-telekta i fizičke konstitucije koja odre-đuje njegovo ponašanje. Rot naglašavada ličnost predstavlja jedinstvenu or-

5

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

KOMPARATIVNAANALIZA OSOBINALIČNOSTI IZVRŠILACASEKSUALNIH,IMOVINSKIH I DELIKATAPROTIV ŽIVOTA I TELA

Ratko Kovačević1

Bojana Kecman2

UDK: 159.923.2:340.66

1 Pravni fakultet, Banja Luka, RepublikaSrpska (BiH)

2 Specijalna zatvorska bolnica, Beograd

Kratak sadržaj: Ličnost je predmet in-teresovanja ne samo psihologa i psihijata-ra već i sociolaga i teologa kao i pravnikai kriminologa. Fenomenološki izraz lično-sti je ponašanje koje može da bude socijal-no prihvatljivo ili kriminalno. Proučavanjeličnosti delinkventa na osnovu analize nje-govog ponašanja je standardni metod ko-jim se služe forenzička psihijatrija i krimi-nologija. Rad predstavlja prospektivnu fo-renzičku studiju koja obuhvata 155 ispita-nika od kojih su 137 muškarci i 18 žena.Podeljeni su u tri grupe. Prvu grupu čineizvršioci krivičnih dela protiv života i tela,drugu seksualni, a treću imovinski delin-kventi. Svi ispitanici su veštačeni u Speci-jalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu u vre-menu od 01.01.2005.g. do 31.12.2006.g.Veštačenje je obuhvatilo komletnu psiho-lošku, psihijatrijsku, neurofiziološku i so-matsku dijagnostiku. Psihijatrijske dijag-noze postavljene su prema kriterijumimaMKB-10. Cilj ispitivanja je bio identifika-cija psihopatoloških osobina ličnosti i pro-cena njihovog kriminogenog značaja. Do-bijeni rezultati su statistički obrađeni.Autori zaključuju da izvršioce krivičnihdela protiv života i tela karakterišu infan-tilnost i paranoidnost, seksualne delin-kvente naglašena infantilnost, dok se kodimovinskih počinilaca pored infantilnostiotkriva i emocionalna nestabilnost. Rad jepotvrdio naučnu opravdanost kompara-tivne analize osobina ličnosti i ponašanja uproučavanju kriminaliteta.

Ključne reči: ličnost, ponašanje, delikt

ganizaciju osobina koja se formirauzajamnim delovanjem organizma isocijalne sredine i određuje opšti, zapojedinca karakterističan način pona-šanja [1]. Psihijatri su oduvek gledalina ličnost kao na rezervoar karakter-nih crta i strukturnih sadržaja koji senalaze u kontinuiranom dinamičkomodnosu koji traje celog života. Ta dina-mika, po Frojdu, pretstavlja stalnuborbu između dva ključna instinktaerosa i tanatosa. U takvoj borbi, u tom“kotlu punom uzavrelih impulsa” od-nos snaga je promenljiv [2]. Običnopreovladavaju “dobri” sadržaji paimamo korektno i poželjno ponašanje.Međutim, desi se da trenutno pobeđu-ju “loši” sadržaji pa se osoba ponašaneprimereno, opasno i agresivno.Krajnju ocenu ponašanja jedne lično-sti daje društvo sa svojim moralnim ipravnim normama. Kršenje normi seetiketira kao neprimereno, nemoral-no ili kriminalno ponašanje. Naravnoda su svi ovi oblici delovanja pojedi-naca u društvu nepoželjni i od njega,na različite načine, sankcionisani [3].

Dakle, ponašanje možemo shvatitikao fenomenološki izraz strukturnihsadržaja ličnosti koji su u stalnom di-namičkom odnosu sa socijalnom sre-dinom. S obzirom da je ponašanje la-ko dostupno opservaciji i registracijisvih njegovih oblika, otvaraju nam semogućnosti da analizom ponašanjaotkrivamo ličnost konkretne osobe.Doduše, to je dobro poznat metodupoznavanja ličnosti koji se već odav-no koristi u psihologiji i srodnim na-ukama. Upravo ovim metodom foren-zička psihijatrija i kriminologija na-

stoje da identifikuju pojedine crte lič-nosti kod izvršilaca krivičnih dela ko-je bi mogle imati kriminogeni značaj[4].

Istraživanje kriminaliteta na baziproučavanja osobina ličnosti delin-kvenata predstavlja suptilan i priličnoproblematičan posao. Suptilan je zatošto zahteva identifikaciju pojedinihosobina ličnosti, a problematičanzbog toga jer bi tu ličnost trebalo do-vesti u vezu sa konkretnim kriminal-nim ponašanjem. Dakle, osnovni me-todološki pristup u ovim istraživanji-ma jeste komparativna analiza poje-dinih ponašajnih obrazaca delinkve-nata i strukturnih sadržaja njihovihličnosti tj. uspostavljanje kauzalne ve-ze između ličnosti i njenog kriminali-teta. Nije sporno da takva veza posto-ji, ali je kauzalna dinamika takvogodnosa još uvek nedovoljno istraženai opterećena mogućim pretpostavka-ma i konstrukcijama. Ovo istraživa-nje predstavlja pokušaj osvetljavanjaovoga problema.

PREDMET ISTRAŽIVANJA

Ispitivanu grupu čini 155 ispitani-ka od kojih su 137 muškarci i 18 že-na. Podeljeni su u tri grupe prema kri-vičnom delu koje su izvršili. U grupiizvršilaca krivičnih dela protiv životai tela imamo 48 (35,04%) muškaracai 6 (33,34%) žena. Grupu seksualnihdelinkvenata čini 49 (35,76%) mu-škaraca i 1 (5,55%) žena, a sastavgrupe imovinskih počinilaca je 40(29,20%) muškaraca i 11 (61,11%)žena (Tabela br1).

6

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

7

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 1. GRUPE I POL

Svi ispitanici su veštačeni na Odeljenju za psihijatrijska veštačenja Specijalnezatvorske bolnice u Beogradu u vremenu od 01.01.2005.g. do 31.12.2006.g. Ve-štačenje je sadržavalo psihijatrijsku opservaciju u trajanju od četiri do šest nede-lja sa kompletnom somatskom i laboratorijskom obradom. Kod svih ispitanikaurađena su neurofiziološka i psihološka ispitivanja. Psihijatrijske dijagnoze su po-stavljenje prema kriterijumima MKB-10 [5].

CILJ ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja smo odredili tako što smo ga fokusirali na tri tačke: - identifikacija psihopatoloških i kriminoloških osobina ličnosti izvršilaca

imovinskih, seksualnih i delikata protiv života i tela, - identifikacija kriminogenih faktora u psihičkom statusu izvršilaca u vreme

izvršenja dela, - identifikacija tipa ličnosti imovinskog delinkventa, seksualnog delinkventa

i izvršilaca koji vrši delikte protiv života i tela.

METODOLOGIJA

Istraživanje predstavlja prospektivnu forenzičko-psihijatrijsku studiju koja jetrajala dve godine. Svi ispitanici su neposredno opservirani od strane autora. Do-bijeni rezultatu su unošeni u istorije bolesti i forenzičko-psihijatrijske ekspertize.Konstruisan je poseban upitnik sa setovima pitanja kojima se detaljno analizira-ju: osnovni demografski podaci, razvojni period, porodična situacija, seksualnost,telesne i psihičke bolesti, ranije delinkventno ponašanje, zatim odnos prema alko-holu i drogama. Na kraju dolaze pitanja koja osvetljavaju psihičko stanje izvrši-oca u vreme izvršenja dela, njegov psihološki odnos prema delu (uračunljivost) ieventualne preporuke za dalji tretman.

Dobijeni podaci su statistički obrađeni. Formirane su tri grupe ispitanika pre-ma deliktu koji su izvršili: izvršioci krivičnih dela protiv života i tela, zatim sek-sualni i imovinski delinkventi. U radu su korišćene sledeće statističke metode: Hi-

8

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

kvadrat test za testiranje nezavisnosti nenumeričkih promenljivih, Fisher-ov eg-zaktni test, analiza varijansi, Dunnett-ov T3 test za višestruku komparaciju arit-metičkih sredina, univarijantna binarna logistička regresija, multivarijantna bi-narna logistička regresija i AUROC.

REZULTATI

Tabela 2. GODINE ŽIVOTA

Analiza godina života pokazuje da postoji statistički značajna razlika u godi-nama između prve i treće grupe (p=0,000) kao i između druge i treće grupe (p=0,000). Kod izvršilaca deliketa protiv života i tela prosečne godine starosti su42,04 ± 14,36 godina, kod seksualnih delinkvenata 38,88 ± 11,78, a kod imovin-skih 28,02 ± 7,9 godina. Dakle upoređujući životnu dob ispitanika zapažamoupadljivu mladost imovinskih delinkvenata u odnosu na druge dve grupe.

Tabela 3. ŠKOLA

Uvidom u obrazovanje ispitanika zapažamo da su grupa i škola zavisna obe-ležja (p=0,019). U svim ispitivanim grupama preovladavaju ispitanici sa srednjomškolom, s tom razlikom što je taj odnos u grupi imovinskih delinkvenata zaistadominantan (64,71%).

9

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 4. ZAPOSLENOST

Analiza zaposlenosti pokazuje da su grupa i zaposlenost zavisna obeležja (p=0,001). U sve tri grupe najbrojiniji su nezaposleni, koji dominiraju u grupi imo-vinskih delinkvenata (82,35%) Interesantno je da u toj grupi nema ispitanika sapoljoprivrednim zanimanjem.

Tabela 5. VOJSKA

Grupa i vojska su takođe zavisna obeležja (p = 0,006). Ispitanici koji su služi-li vojsku dominiraju kod delinkvenata protiv života i tela (60,42%) i kod seksu-alnih izvršilaca (57,15%), dok je u grupi imovinskih izvršilaca ta dominacijaznatno manje izražena (37,50%).

Tabela 6. BRAČNO STANJE

10

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Grupa i bračno stanje su zavisna obeležja (p=0,011). U grupi delinkvenataprotiv života i tela postoji isti broj oženjenih i neoženjenih ispitanika (27,78%).Kod seksualnih izvršilaca u blagoj su prednosti neoženjeni (36% prema 30%),dok kod imovinskih delinkvenata izrazito dominiraju neoženjeni (56,86%).

Tabela 7. POREKLO PRIMARNE PORODICE

Poreklo porodice ispitanika i grupa su takođe zavisna obeležja (p=0,000).Interesantno je da u grupama seksualnih i delinkvenata protiv života i dela do-miniraju porodice sa seoskim poreklom (62%) i (62,96%), a kod imovinskihizvršilaca apsolutna dominacija pripada porodicama gradskog porekla(74,51%).

Tabela 8. RANIJE PSIHIJATRIJSKE DIJAGNOZE

Grupa i ranija dijagnoza su zavisna obeležja (p=0,000). Ispitanici prve dvegrupe (izvršioci delikata protiv života i tela i seksualni delinkventi) prezentuju sekao psihički zdrave osobe koje ranije nisu imale psihijatrijsku dijagnozu. U grupiimovinskih delinkvenata značajan procenat pripada zavisnicima od droga(37,26%).

11

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 9. ODNOS PREMA DROGAMA

Ako fokusiramo odnos prema drogi onda zapažamo da u gupi imovinskih de-linkvenata postoji 45,10% zavisnika dok je čak 78,43% imalo ili još uvek imakontakt sa drogama.

Tabela 10. MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA

Grupa i maloletnička delinkvencija su zavisna obeležja (p=0,002). Delinkvent-no ponašanje u doba maloletništva nije karakteristično za izvršioce krivičnih de-la protiv života i tela (92,59%). Skoro jedna četvrtina seksualnih (24,00%) i zna-čajan broj imovinskih (35,29%) delinkvenata ispoljavali su delinkventno ponaša-nje kao maloletnici.

Tabela 11. DELINKVENTNI RECIDIVIZAM

12

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Grupa i recidivizam su zavisna obeležja (p=0,000). Recidivizam, kako opšti ta-ko i specijalni, karakteriše imovinske delinkvente (58,82%). Manji broj recidivi-sta nalazimo kod seksualnih izvršilaca (44,00%), dok ova pojava nije karakteri-stična za izvršioce delikata protiv života i tela.

Psihičko stanje ispitanika u vreme veštačenja pruža nam interesantnu kliničkusliku. Nema statistički značajne razlike kod ispitivanih grupa u pogledu: stanjasvesti (p=0,348), pamćenja (p=0,173), opažanja (p=0,191), pažnje (p=0,194), sa-držaja mišljenja (p=0,207), inteligencije (p=0,152), emocionalnosti (p=0,671),osnovnog raspoloženja (p=0,158) i opasnosti po okolinu (p=0,266). Postoji stati-stička razlika kod ispitivanih grupa u pogledu mišljenja po formi, u voljnoj delat-nosti, u crtama ličnosti i u seksualnosti.

Tabela 12. MIŠLJENJE PO FORMI

Grupa i mišljeje po formi su zavisna obeležja (p=0,005). Dominira uredno mi-šljenje po formi kod imovinskih delinkvenata (90,20%), dok je izmenjeno mišlje-nje značajno zastupljeno kod izvršilaca delikata protiv života i tela (37,04%), a umanjoj meri kod seksualnih izvršilaca (28,00%).

Tabela 13. VOLJA

Grupa i volja su zavisna obeležja (p=0,035). Funkcija volje je uglavnom čuva-na kod imovinskih (74,51%) i kod delinkvenata protiv života i tela (72,22%),dok je kod seksualnih izvršilaca značajno izmenjena u kvantitativnom smislu(48,00%).

13

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 14. CRTE LIČNOSTI

Grupa i crte ličnosti su zavisna obeležja (p=0,004). Kod delinkvenata protivživota i tele dominiraju infantilne (24,07%) i paranoidne (22,22%) crte, kod sek-sualnih infantilne (32,00%), a kod imovinskih izvršilaca emocionalno nestabilne(41,18%) i infantilne (37,26%) crte ličnosti.

Tabela 15. SEKSUALNOST

Grupa i seksualnost su zavisna obeležja (p=0,008). Nepromenjena seksualnostapsolutno dominira kod imovinskih (96,08%) i kod seksualnih (84,00%) delin-kvenata, dok kod izvršilaca protiv života i tela nalazimo značajnu zastupljenostkvantitativno izmenjenog seksualnog nagona (25,93%).

14

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 16. PONAŠANJE U VREME DELA

Grupa i ponašanje ispitanika u vreme dela su zavisna obeležja (p=0,000). Koddelinkvenata protiv života i tela nalazimo značajnu zastupljenost jednostavne al-koholisanosti (25,93%) i afekta gneva (24,08%), kod seksualnih takođe jedno-stavnu alkoholisanost (36,00%), dok kod imovinskih izvršilaca dominira pona-šanje pod uticajem droga (39,22%).

Tabela 17. ODNOS PREMA DELU

Grupa i odnos preme delu su zavisna obeležja (p= 0,000). Delinkventi protivživota i tela i imovinski delinkventi uglavom imaju osećanje krivice (42,59%,47,06%)) ili pak krivicu projektuju na druge osobe (29,63%, 29,41%), dok sek-sualni delinkventi pretežno negiraju delo (66,00%).

15

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 18. DIJAGNOZE

Grupa i dijagnoze postavljene nakon veštačenja su zavisna obeležja (p=0,001).U grupi izvršilaca delikata protiv života i tela značajano se pojavljuju psihotičniporemećaji (16,67%) i poremećaji ličnosti (14,82%). Kod seksulanih delinkvena-ta u istom procentu se nalaze neurotski i psihotični poremećaji i poremećaji lič-nosti (12,00%). Kod imovinskih delinkvenata dominira zavisnost od droga(23,54%), a zatim poremećaji ličnosti (21,57%).

Tabela 19. URAČUNLJIVOST

Grupa i uračunljivost su zavisna obeležja (p=0,000). Očuvana uračunlji-vost je najviše izražena kod seksualnih (34,00%), a najmanje kod imovinskihdelinkvenata (11,77%). Bitno smanjena uračunljivost je najviše prisutna koddelinkvenata protiv života i tela (25,93%), a najmanje kod imovinskih(3,92%).

16

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

Tabela 20. PREPORUKA ZA LEČENJE

Grupa i preporuke za dalje lečenje su zavisna obeležja (p=0,000). Kod svihgrupa dominiraju ispitanici kojima nije preporučeno psihijatrijsko lečenje. Među-tim, kod imovinskih delinkvenata značajan broj otpada na zavisnike od droga ko-jima je preporučenena mera lečenja narkomana (39,22%).Ako posebno fokusira-mo meru lečenja i čuvanja (koja uglavnom ukazuje na postojanje psihotičnih po-remećaja) zapažamo da je najviše izražena kod počinilaca delikata protiv života itela (18,52%).

DISKUSIJA

Polna struktura ispitivanih grupa pruža nam interesantnu sliku. U sve tri de-linkventne grupe preovladavaju muškarci. Od ukupno 155 ispitanika njih 137 sumuškarci, dok žena ima svega 18 (11,60%). To nam potvrđuje staro pravilo daje kriminalitet uglavnom “privilegija” muškog pola. Podaci u literaturi o učešćužena u ukupnom kriminalu su različiti. U našoj literaturi [6] navodi se da su kri-vična dela pretežno vezana za muški pol, a odnos između muškaraca i žena u po-gledu kriminaliteta se kreće i do 30:1. Međutim, u Velikoj Britaniji je objavljenoda je među osuđenim osobama 17% žena, te da je odnos između muškaraca i že-na u pogledu kriminaliteta 5:1 [7]. Ako fokusiramo pažnju na muške ispitanikeonda zapažama da je njihova zastupljenost u pojedinim deliktima prilično ujed-načena. To potvrđuje tezu o “politropizmu” muške delinkvencije. Kod žena je si-tuacija sasvim drugačija. Kod njih dominiraju imovinski delinkventi (61,11%) uzveoma malu zastupljenost seksualnih izvršilaca (5,55%). Po britanskim autorima,najčešća krivična dela koja vrše žene su krađe, pa je među osuđenim ženama 69%onih koje su izvršile krađu (u odnosu na 41% muškaraca) [7]. Seksualni delikti,razbojništva i nasilnička krivična dela uglavnom su vezana za muški pol. S obzi-rom na maloborojnost ženske grupe u našem istraživanju, postavlja se pitanja dali na osnovu ovih podataka možemo nešto validno zaključivati. Međutim, razmi-

šljanja ipak idu u pravcu da je imovinskadelinkvencija takav vid kriminalnog po-našanja koji je dostupan svima i za kojinisu potrebne posebne predispozicije (fi-zička snaga) niti specifični poremećaji(poremećaji nagona). Što se tiče apsti-nencije žena u seksualnoj delinkvencijiviše smo skloni mišljenju da većina sek-sualno nedozvoljenih radnji nije otkrive-na (niti krivično gonjena), nego ubeđe-nju da je žanama stran ovaj vid delin-kventnog ponašanja.

Izvršioci delikata protiv života i telaprezentuju se kao osobe srednje životnedobi (42,0 godina), srednjeg obrazova-nja, nezaposleni sa odsluženom voj-skom. Seksualni delinkventi su neštomlađi (38,8 godina), a po ostalim para-metrima su vrlo slični pripadnicima pret-hodne grupe. Imovinski delinkventi suznačajno mlađi (28,0 godina), obrazova-niji od drugih ispitanika, pretežno neza-posleni i uglavnom nisu regulisali vojnuobavezu.

Ako fokusiramo pažnju na brak ispi-tanika onda vidimo da bračna situacijanema značaja kod izvršilaca delikataprotiv života i tela, jer nalazimo isti brojoženjenih i neoženjenih. Međutim, ugrupi seksualanih delinkvenata dominirazbir neoženjenih i razvedenih (64,00%).Ovaj podatak nas upućuje na razmišlja-nje da neregulisan partnerski statususmerava ispitanike ka nedozvoljenimmodelima seksualnog ponašanja. Narav-no na ovaj način možemo da razmišlja-mo samo uz uvažavanje svih ostalih sa-držaja u životu delinkvenata koji moguimati kriminogeni značaj. U grupi imo-vinskih izvršilaca dominiraju neoženjeni(56,86%). Moguće je da poreklo pri-marne porodice na indirektan način mo-

deliše delinkventnu aktivnost izvršilaca.Seksualni i delinkventi protiv života i te-la potiču iz seoskih porodica, dok imo-vinski izvršioci imaju gradsko poreklo.

Mentalna patologija u životu delin-kventa svakako ima važan kriminogeniznačaj. Doduše naši ispitanici se uglav-nom prezentuju kao mantalno zdraveosobe ili bolje rečeno kao osobe koje to-kom života nisu imale postavljenu psihi-jatrijsku dijagnozu. To se posebno odno-si na izvršioce delikata protiv života i te-la. (70,37%), kao i na seksualne delin-kvente (68%). Međutim, ne može se za-nemariti prisustvo psihotičnih poreme-ćaja kako u prvoj (14,81%), tako i udrugoj delinkventnoj grupi (10,00%).Kod imovinskih izvršilaca otkrivamoznačajnu patologiju u vidu zavisnosti oddroga (37,26%). Nameće se sasvim logi-čan zaključak da je njihovo delinkventnoponašanje usmereno postojanjem zavi-snosti tj. potrebom da na kriminalan na-čin pribave novac kojim bi kupili drogu.Slične rezultate navode i španski istraži-vači koji ističu da konzumenti heroinauglavnom vrše imovinska krivična dela inaglašavaju da je zloupotreba ili zavi-snost od heroina najvažniji faktor rizika(O.R.=10,15) za kriminalni recidivizam[8]. Ako napravimo poređenje psihija-trijskih dijanoza koje su postavljene to-kom života i onih koje su utvrđene na-kon veštačenja dolazimo do zaključkada je psihijatrijska patologija koja je di-jagnostikovana tokom veštačenja znatnobogatija kako u kvantitativnom, tako i ukvalitativnom smislu. To ukazuje na te-meljan dijagnostički pristup tokom ve-štačenja. Inače, kriminogeni značaj men-talne patologije pretstavlja pretstavljaosnovno pitanje po kome se ne slažu jav-

17

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

nost i psihijatrija. Stanovište javnosti jeda su mentalni bolesnici uglavnom opa-sni i skloni kriminalu, dok psihijatrija poovom pitanju ima diferenciran pristup.Tako grupa finskih autora dokazuje dashizofrenija, poremećaji ličnosti i alko-holizam pratstavljaju veći rizik za nasil-ničko ponašanje [9]. Novija istraživanjaubistva u porodici pokazju značajno pri-sustvo psihijatrijske patologije kod mu-škaraca koji ubijaju svoje roditelje, dokmeđu psihijatrijskim entetima preovla-đuju psihotični poremećaji [4].

Kod delinkvenata koji ne manifestujusimptome psihotičnog poremećaja, de-linkventno ponašanje proizilazi iz inter-akcije njihovih ličnosti i okoline. Zbogtoga je razumljivo usmeravanje pažnjeistraživača na strukturne sadržaje lično-sti počinioca. Kod naših ispitanika se di-ferenciraju neke crte ličnosti kao domi-nantne. To je pre svih infantilnost koja jeznačajno zastupljena u sve tri grupe. Kodizvršilaca delikata protiv života i tela in-fantilnost je udružena sa paranoidnošću,a kod imovinskih delinkvenata sa emoci-onalnom nestabilnošću.

Konkretno delinkventno delovanjeodređeno je mnoštvom faktora. Međuvažne svakako spada i psihičko stanje iz-vršioca u vreme izvršenja dela. Ključnipsihopatološki sadržaji kod izvršilacadela protiv života i tela su jednostavnaalkoholisanost (25,93%) i afekt gnevavisokog intenziteta (24,08%). Kod sek-sualnih delinkvenata takođe je zastuplje-na jednostavna alkoholisaonst(36,00%), a kod imovinskih omamlje-nost drogom (39,22%).

Simptomi psihotičnog poremećaja,tempore criminis, kod naših ispitanika,nemaju presudni značaj. Krivična dela

protiv života i tela pod neposrednim uti-cajem psihotičnih sadržaja izvršilo je14,81%, kod seksualnih delinkvenatataj procenat iznosi 10,00%, a kod imo-vinskih svega 7,84%. Posebno je intere-santno da najveći broj seksualnih delin-kvenata, u vreme izvršenja dela, nije po-kazivao simptome mentalne poremeće-nosti (54,00%), dok je taj broj kod dru-ge dve grupe ispitanika znatno manj iskoro je identičan (31,48% i 33,33%) .

ZAKLJUČCI

1. Osobine ličnosti izvršilaca seksualni-ih, imovinskih i delikata protiv životai tela pretstavljaju važan faktor u izu-čavanju etiologije kriminaliteta. Ne-sporno je da ove osobine u sadejstvusa situacionim faktorima okoline ge-nerišu i modelišu delikt.

2. Izvršioci delikata protiv života i telaprezentuju se kao infantilne i parano-idne ličnosti koje dela izvršavajuuglavnom u stanju jednostavne alko-holisanosti i afekta gneva visokog in-tenziteta.

3. Seksualni delinkventi su infantilneosobe koje pretežno u vreme dela nepokazuju psihopatološke sadržaje.

4. Imovinski delinkventi su infantilne iemocionalno nestabilne osobe, zavi-sne od upotrebe droga, koje krivičnadela vrše pod uticajem aktuelne oma-mljenosti drogom.

5. Opisane osobine ličnosti i psihopato-loški sadržaji tempore criminis imajurelativni kriminogeni značaj. To zna-či da nismo identifikovali profil lično-sti koji bio isključivo odgovoran zaodređenu vrstu krivičnih dela.

18

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

19

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

COMPARATIVE ANALYSISOF CHARACTERISTICS OFDELINQUENTS THAT COMMITED THEFTS,VIOLENT AND SEXUALCRIMES

Ratko Kovačević1

Bojana Kecman2

1 Law faculty University of Banja Luka,Republika Srpska (BiH)

2 Prison hospital, Belgrade

Summary: Structure of personality is ob-ject of interest for not only psychologists andpsychiatrists, but also for sociologists, theolo-gians, jurists and criminologists. Behavior isphenomenologist expression of personalitythat cans bee social accepted or criminal. Eva-luation of delinquents personality by they be-havior is the standard method in forensicpsychiatry and criminology. This research isprospective forensic study with 155 perpetra-tors, 137 male and 18 female. They were divi-ded in three groups by types of offences: delin-quents that committed thefts, violent and se-xual crimes. All of them are examined in theDepartment of forensic psychiatry in Prisonhospital in Belgrade during the period betwe-en January 1, 2005, and December 31, 2006.Forensic psychiatric examinations includedpsychological tests, psychiatric, neurophysio-logical and somatic examination. Diagnosticclassification follows the criteria of ICD-10.

Aims of this research are identification ofpsychopathological characteristics of delinqu-ents’ personality and evaluation of criminolo-gical significance of personality. The resultsare statistics arrange. In delinquents that com-mitted violent crimes authors found infanti-lism and paranoid characteristics, in sexualdelinquents- infantilism, and in delinquentsthat committed thefts beside infantilism, wefound emotional instability. This researchconfirmed scientific justifiableness comparati-ve analyses characteristics of personality andbehavior in study of criminal.

Key words: criminality, personality, beha-vior

20

Engrami�

vol.

29 �

janu

ar-ju

n 20

07. �

br. 1

-2

1. Rot N. Psihologija ličnosti. Zavod za udž-benikei nastavna sredstva, Beograd,1976.

2. Freud S. Die endliche und unendlicheAnalyse. GW XVI, Fischer, 1937.

3. Kovačević R. Forenzička psihijatrija.Pravni fakultet Banja Luka, Beograd,2000.

4. Kovačević R., Kecman B. Ubistvo u po-rodici. Institut za sociološka i kriminolo-ška istraživanja, Beograd, 2006.

5. MKB-10 :Klasifikacija mentalnih pore-mećaja i poremećaja ponašanja, Zavodza udžbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1992.

6. Milić S., Sudska psihijatrija, Službeni listRCG, Podgorica, 2002.

7. Chiswick D., Cope R., Seminar in Pratci-cal Forensic Psychiatry, Gaskel, Lon-don, 1995.

8. Morentin B., Calladao LF., Meana JJ.,Differences in criminal between heroinabusers and subjects without psychiatricdisorders-analysis of 578 detainees inBilbao, Spain, J Forensic Sci.1998;43(5):993-9.

9. Eronen M., Tiihonen J., Hakola P.Psychiatric disorders and violent behavi-our. International Journal of Psychiatryin Clinical Practice, Volume I, Pages 179– 188, 1997.

Literatura: