Koliko Se Poznajemo SR

KOLIKO SE POZNAJEMOiz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini

IV izdanje

IZVR�NO VEÆE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINEPokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine

ProjekatAFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI

KOLIKO SE POZNAJEMOiz istorije nacionalnih zajednica u VojvodiniIV izdanje

Koordinator projekta:Marius Ro�u

Urednik izdanja:Mirko Grlica

Autori tekstova:Milan Miciædr Tibor PalKalman Kuntiædr Zoltan Mesaro�Arpad PapMirko GrlicaAgne� OzerOlgica Ninkov KovaèevMilkica PopoviæLjubica Otiædr Janko Ramaèmr Mirèa MaranJaroslav Miklovic

Lektor:Aleksandra Pe�iæ

Unos teksta:Marica FinèurCetinka Svitlica

Ilustracije ustupljene iz liènefoto-arhive Ivana Kukurova

�tampa: AB print, Novi SadTira�: 700 primeraka

Novi Sad2009. god.

IZVR�NO VEÆE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINEPokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine

Projekat:AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I

TOLERANCIJE U VOJVODINI

KOLIKO SE POZNAJEMOiz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini

IV izdanje

Novi Sad2009. god.

.

Istorija Vojvodine je specifièna, jerje njen istorijski razvoj stvoriomultietnièko, multikonfesionalnodru�tvo. To je èini slo�enom, ali ibogatom sredinom. Trebalo bi dasaznamo vi�e o razvoju i nastankuVojvodine, kako bi nas oplemeni-

lo to njeno bogatstvo.Verujemo da æe,posle prouèavanja ovog kratkog prikazapro�losti naroda sa prostora dana�njeVojvodine, èitaoci moæi iz istorijskihprimera da izvuku pouke koje bi ih okre-nule ka buduænosti s ciljem daljeg su�i-vota ovda�njih naroda u duhu tolerancije,saradnje i meðusobnog po�tovanja. Koli-ko se meðusobno poznajemo, toliko æenas oplemeniti kulturno i istorijsko bogat-stvo prostora na kojima �ivimo. Pravo poz-navanje razlièitih kultura, jezika i prih-vatanje tih razlièitosti doprinosi harmonijiiz koje proizlaze mnoga dobra za sve nas.

Ovaj tekst napisan je prvenstveno zamlade, to jest za uèenike, s ciljem da impredoèi neke èinjenice iz zajednièke pro-�losti naroda (Nemaca, Maðara, Srba, Slo-vaka, Rumuna, Rusina, Jevreja itd.) kojisu �iveli i �ive na prostorima dana�njeVojvodine. Pri sastavljanju teksta autorisu imali ideju da, pored veæ poznatih glob-alnih istorijskih dogaðaja i procesa, uka�ui na odreðene specifiènosti i detalje kojisu bili iskljuèivo u vezi s ovim prostorima.Prikazane èinjenice i procesi uzeti su izistoriografije pomenutih naroda i verovat-no æe za nekoga predstavljati novinu, aliæe, u svakom sluèaju, doprineti boljemmeðusobnom upoznavanju. Prilikom pri-kazivanja politièke istorije, autori bro�ure

trudili su se da dogaðaje smeste u dru-�tveno-ekonomsko-kulturni okvir, kakobi se dobila potpuna slika o de�avanjima.Pored meðusobnog pro�imanja i dugogzajednièkog �ivota i saradnje, ovda�njinarodi su u svojoj istoriji imali i te�ke peri-ode, pre svega u vreme ratova. Nameraautora bila je da i sukobe, koji su bili deona�e stvarnosti, prika�u objektivno i izvi�e aspekata. Trebalo bi da se naglasi daje i u vreme te�kih dana bilo trenutakavrednih pamæenja, kao i primera saradnje.

* * *Tekst ove bro�ure sastoji se iz tri dela.

Svako poglavlje predstavlja jednu zaokru-�enu celinu. Posle kratkog uvoda o ideji,nazivu, granicama i istoriji prostora dana-�nje Vojvodine pre pojave Turaka, sledepoglavlja:

� prvo poglavlje prikazuje period odpada Srpske despotovine (1459) do smrticara Josifa II (Joseph II, 1790);

� drugo poglavlje predstavlja period tzv.dugog XIX veka, tj. od smrti cara Josifa II(1790) do Prvog svetskog rata;

� u treæem, poslednjem poglavlju, opi-suje se razdoblje od Prvog svetskog rata(1914), pa sve do danas, sa posebnim osvr-tom na kulturu i umetnost u Vojvodini.

Pored tekstualnog dela hronolo�ke ta-bele i kratkih biografija znaèajnih liènosti,mnogobrojna pitanja, takoðe, poma�u priproveri znanja i pripremi za takmièenje, asve zajedno doprinosi boljem meðusob-nom upoznavanju i skladnijem zajedni-èkom �ivotu!

5

PREDGOVOR

.

1. IDEJA, NAZIV, POJAM IGRANICE VOJVODINE

Naziv Vojvodine i njene granice rezultatsu istorijskog razvoja. Kroz istoriju, razli-èite teritorije nazivane su vojvodinom (uPoljskoj se i danas tako naziva jedan nivoteritorijalne organizacije). U istoriji SrbaVojvodina ima specifièno znaèenje. Ona jesimbolizovala te�nju Srba da postignuautonomiju na odreðenoj teritoriji unutarUgarske (Maðarske).1

Ta ideja nije bila strana Srbima, jer jeodreðeni nivo autonomije bio zagaranto-van i pre formiranja teritorijalne jedinicesa tim imenom. Vojvodina nije znaèajnasamo za Srbe; ostali narodi su je takoðeprihvatili kao pokrajinu u kojoj mogu daostvare svoje zajednièke, kao i posebneinterese.

1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

Ideja o stvaranju Vojvodine, kao auto-nomne srpske oblasti u okviru Habz-

bur�kog carstva, postoji jo� od doseljenjaSrba pod voðstvom Arsenija III Èarno-jeviæa, a predstavljena je prvi put naCrkveno-narodnom saboru u Baji 1694.godine. Na Saboru u Temi�varu 1790.godine formulisan je glavni zahtev da seSrbima na osnovu njihovih privilegijaodredi posebna teritorija, do èega i jedo�lo u periodu od 1849. do 1860. godine.Dakle, Vojvodina se, u obliku drugaèijemod dana�njeg, ostvarila prvi put u XIXveku. Tada formirano Vojvodstvo Srbija iTami�ki Banat bilo je srpsko samo kada jereè o nazivu. Naime, u njemu je �ivelo naj-vi�e Rumuna, zvanièni jezik bio je nemaè-ki, a sedi�te vojvodstva bilo je u Temi�-varu. Trebalo bi naglasiti da je to bilovreme apsolutizma (Bahov apsolutizam) ipotpune centralizacije vlasti u Habzbur-�kom carstvu, znaèi i na prostorimadana�nje Vojvodine. Nakon pada Bahovogapsolutizma zapoèeta je decentralizacijavlasti u Austriji i Ugarskoj koja se, poslekraæeg zastoja, nastavila i posle zakljuèen-ja Austrougarske nagodbe. U to vreme,

7

1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine


UVOD

1 Izrazi Maðarska i Ugarska su sinonimi. Nije neobièno da za narod ili zemlju postoji vi�e naziva.Na latinskom jeziku se Maðarska nazivala Hungaria, dok se u maðarskom jeziku, koji se, po pravilu,nije koristio u slu�benoj upotrebi, ustalio naziv Magyarország. Tradicionalni nazivi za Maðare iMaðarsku razvili su se i ustalili na razlièitim jezicima iz latinskog izraza Hungaria, te je naziv zaMaðarsku u srpskom jeziku Ugarska, a za njen narod Ugri. Mada je naziv Ugri prestao da se upotrebl-java, kori�æenje pojma Ugarska ustalilo se zbog nagla�avanja promena koje su se desile posle Prvogsvetskog rata. Tako se (i) u srpskoj istoriografiji pojam Ugarska koristio za Maðarsku do 1918.godine, dok se za kasniji period koristi izraz Maðarska. Meðutim po�to sami Maðari ne prave razlikuu nazivu svoje dr�ave, mislimo da je prihvatljivo i u duhu tolerancije da i naziv Maðarska koristimo zacelu njenu istoriju, jer to Maðari smatraju tako primerenim.

obnovljene su �upanije u celoj Ugarskoj, atokom sedamdesetih godina XIX vekaukinute su neke teritorijalne jedinice kojesu oformljene na osnovu privilegija jo� ufeudalnom dobu (na na�em prostoru to subile Vojna granica, Potiski krunski di-�trikt, Velikokikindski di�trikt). U razdo-blju dualistièkog ureðenja izgraðena jemoderna dr�avna uprava u Ugarskoj, asamim tim i na na�im prostorima. Istovre-meno, u raznim programima na saborimapominjala se autonomna srpska oblast,ponegde na nivou �upanija, a ponegde nanivou �ire oblasti. To je izneto na Blagov-e�tenskom saboru i u Beèkereèkom pro-gramu Miletiæeve stranke. Ovi zahteviostali su osnovna taèka srpskog nacio-nalnog programa sve do zavr�etka Prvogsvetskog rata i do formiranja KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra1918. godine. Znaèenje pojma Vojvodinamenjalo se tokom istorije, kao i teritorijakoju je obuhvatala. Kulturna i politièkaelita Srba u ju�noj Ugarskoj, a kasnije idrugih naroda, dala je svoj udeo u men-janju ovog pojma.

1.2. Poreklo naziva Vojvodina

Vojvodina je svoj naziv dobila naMajskoj skup�tini, odr�anoj u SremskimKarlovcima od 1. do 3. maja 1848. godine(od 13. do 15. maja, po gregorijanskomkalendaru), kada su narodni predstavniciproglasili Srpsku Vojvodinu, a koja je 72.èlanom Oktroisanog ustava od 4. marta1849. godine dobila naziv Vojvodstvo Srbi-ja i Tami�ki Banat. Srbi u njoj nisu moglina pravi naèin da koriste svoju teritorijal-nu samoupravu. Nakon pada Bahovogapsolutizma dr�ava je bila decentralizo-vana. Obnovljena je �upanijska vlast uUgarskoj i Hrvatskoj, a Srpska Vojvodinaukinuta je 27. decembra 1860. godine.Svetozar Miletiæ veæ u januaru 1861.godine objavljuje Tucindanski èlanak, kojipostaje program vojvoðanskih Srba pred-stavljen na Blagove�tenskom saboru 2.

aprila iste godine. Glavni zahtev Srba naovom saboru bio je ponovno dobijanjeautonomne srpske oblasti Vojvodine. Beè-kereèki program iz 1869. godine samo seimplicitno pozivao na odluke Blagove-�tenskog sabora, koji je ostao osnovnataèka srpskog nacionalnog programa dozavr�etka Prvog svetskog rata i formiran-ja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1.decembra 1918. godine.

Nakon formiranja prve jugoslovenskedr�ave, naziv Vojvodina kori�æen je meðuprotivnicima unitarizma i centralizma kojisu se zalagali za veæu ekonomsku samo-stalnost i upravne nadle�nosti Vojvodine.Vojvoðanski Preèanski pokret predvodio jepanèevaèki advokat, samostalni demokra-ta, Du�an Duda Bo�koviæ.

Nakon Drugog svetskog rata formiranaje Autonomna pokrajina Vojvodina, kaosastavni deo Republike Srbije, s ciljemoèuvanja nacionalne i kulturne �arolikostiBaèke, Banata i Srema.

1.3. Granice Vojvodine

Granice Vojvodine su nastajale i men-jale se tokom istorijskog razvoja. Dana�n-je granice Republike Srbije prema Ma-ðarskoj i Rumuniji definisane su nakonPrvog svetskog rata. Granièni sektor uBaranji, Baèkoj i Banatu utvrðen je izme-ðu 1919. i 1923. godine. Ugovorom o pri-mirju izmeðu srpske i maðarske vojske,potpisanim u Beogradu 13. novembra1918. godine, srpska vojska zaposela jeliniju Barè�Peèuj�Baja�Segedin, a naistoku liniju Arad�Lugo��Karansebe�-Mehadija�Or�ava.

Pariskim mirovnim ugovorom, koji je saMaðarskom potpisan u dvorcu Trianon 4.juna 1920. godine, srpske jedinice bile suprinuðene da se do 20. avgusta 1921.godine povuku iz veæeg dela Baranje i tzv.Bajskog trokuta. Nezadovoljni takvimre�enjem, Hrvati i Srbi iz Baranje pro-glasili su nezavisnu Baranjsku republiku,koja je nakon povlaèenja srpske vojske

8

KOLIKO SE POZNAJEMO

1.2. Poreklo naziva Vojvodina

1.3. Granice Vojvodine


bila ukinuta. Deo slovenskog stanovni-�tva zalagao se za Kraljevinu SHS.

Razgranièenje sa Rumunijom okonèanoje 1923. godine, ali konture graniène linijepovuèene su jo� 1919. godine, te je Kral-jevini SHS pripala treæina povr�ine Banatauz Tisu i Dunav.

Nekada�nja republièka granica, a danasdr�avna granica sa Republikom Hrvat-skom, povuèena je nakon zavr�etka Dru-gog svetskog rata, kada je, po�tujuæi naèe-lo etnièke veæine, Hrvatskoj pripao jugo-slovenski deo Baranje i zapadni Srem,dok je istoèni Srem prikljuèen Vojvodini,to jest Srbiji.

Prostor dana�nje Vojvodine tako je u�aou sastav nove dr�ave koja je kasnije naz-vana Jugoslavijom. Autonomna PokrajinaVojvodina formirana je tek posle Drugogsvetskog rata zbog svojih specifiènosti unacionalnom, konfesionalnom, ekonom-skom i drugom smislu, kao deo Repub-like Srbije, s ciljem da se oèuva nacional-na i kulturna �arolikost Baèke, Banata iSrema. Takva Vojvodina postoji i danas.

Administrativna granica pokrajine pre-ma centralnoj Srbiji odreðena je tako dasu op�tine Zemun i Novi Beograd u jugo-istoènom Sremu i deo op�tine Palilula ujugozapadnom Banatu pripojeni GraduBeogradu. Za uzvrat, Vojvodini je priklju-èeno �est sela u Maèvi.

Stanovni�tvo Vojvodine doseljavalo setokom istorije sa raznih strana, zato senjena istorija mo�e shvatiti samo imajuæiu vidu uticaj op�tih evropskih, balkanskihtokova na istoriju Srbije i Ugarske, ne�tomanje Rumunije i Hrvatske, kao i naistoriju svih naroda koji �ive u njoj.

* * *

2. ISTORIJA PODRUÈJABUDUÆE VOJVODINE PRE

POJAVE TURAKA

2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka

Teritorija Vojvodine u geografskomsmislu pripada Karpatskoj niziji. TokDunava, blizina Balkanskog poluostrva,venac Karpata veoma su znaèajni za njenuistoriju. Naseljevanja u preistoriji najèe�æesu poèinjala upravo sa Balkana, a èesto jetako bilo i u kasnijim razdobljima. Na Kar-patima su izvori veæine reka koje tekukroz Panonsku niziju, a uglavnom se uli-vaju u Dunav, koji je od davnina povezi-vao udaljene teritorije Evrope.

Na teritoriji Vojvodine nema ostatakaljudi iz paleolita, iako takvih tragova ima uKarpatskoj niziji i na Balkanu. Mada ima istarijih nalaza, sigurno je da su neander-talci stigli u Karpatsku niziju u periodu140-130.000 godina p.n.e.

Period mezolita u Karpatskoj niziji tra-jao je u periodu od 8.000. do 3.500. godinep.n.e. Pored Dunava bila je razvijenaveoma poznata rano neolitska vinèanskakultura, koja je bila okrenuta ka reci i èijanalazi�ta se nalaze na desnoj obali Duna-va. Oko 3500. godine p.n.e. pojavila sekere�ka (Kere�-Körös-Kriº) kultura, ukojoj se, pored ribarstva, pojavljuje i poljo-privreda. Po�to se narod Kere� kulturebavio i stoèarstvom, njihova kultura se �ir-ila i verovatno je tada teritorija dana�njeVojvodine masovnije naseljavana.

Od XXVI do XIX veka p.n.e. postojalo jebakarno doba u Karpatskoj niziji. U ovomrazdoblju najznaèajnije kulture su tisapol-gar i kasnija bodrogkeresturska.

Bronzano doba trajalo je otprilike od1900. do 900. godine p.n.e. U ovom raz-doblju pojavili su se novi �itelji u Kar-patskoj niziji, a najznaèajnija kultura jetoseg (Tószeg). Tada se veæ poèelo koristi-ti ralo za obraðivanje zemlje, te se sto-

9

UVOD

2.1. Kratak pregled istorije Vojvo-dine do kraja IX veka

2. ISTORIJA PODRUÈJABUDUÆE VOJVODINE PREPOJAVE TURAKA

èarstvo razvijalo, a pojavile su se i novegrane privrede, trgovina i zanatstvo.

Tekovine gvozdenog doba stigle su uPanonsku niziju sa zapada. Ta kultura na-ziva se hal�tatskom kulturom. Prouèavanjeove kulture ote�ava tada�nji naèin sahran-jivanja; pokojnike su spaljivali i pepeo uurnama polagali u zemlju. Gradili suutvrðenja od zemlje. Tada�nje dru�tvobilo je veæ izdiferencirano na vladajuæisloj, sloj ratnika i robove i sluge.

Oko 550. godine p.n.e. Skiti naseljavajuPanonsku niziju. Postoje i pisani izvori onjima, koje su napisali Grci. Naseljavali suistoène delove Balkana i nisu uni�tilistarosedeoce, nego su se stopili s njima.

Oko 300. godine p.n.e. pojavili su seKelti, a najznaèajniji za teritoriju Vojvo-dine meðu njima bili su Skordisci. Kelti suu vi�e navrata uticali na prilike u Panon-skoj niziji. Njihova kultura je razvijenalatenska kultura. Koristili su èelièni srp ièelièno ralo, grnèarstvo im je bilo razvi-jeno, a trgovina vrlo �iva, naroèito sa Rim-ljanima. U ovom razdoblju pojavio se na-rod Panona, po kojima je podruèje dobilonaziv, tj. po kojima su Rimljani nazvalinovoosvojenu teritoriju. Pored navedenih,u celoj Karpatskoj niziji �ivelo je jo� dese-tak naroda.

Rimljani su u I veku p.n.e. pro�irili iuèvrstili svoju vlast na Balkanu i u Kar-patskoj niziji. Poèetkom nove ere uspo-stavili su vlast do Dunava i pobili sve kojesu Iliri i Kelti pokrenuli na ustanak. Ipak,nisu uspostavili vlast na levoj obali Duna-va (izuzetak je Erdelj, gde su bili prisutnivi�e od jednog veka), tako da podruèjeBaèke nije pripadalo Rimskoj imperiji. U Iveku p.n.e. je deo teritorija na levoj obaliDunava u�ao u sastav velikog daèkog ple-menskog saveza pod voðstvom kraljaBojrebista (Burebista). Daèani su, kao iKelti, bili nosioci latenske kulture i sma-traju se precima rumunskog naroda.

Rimski osvajaèi nisu uni�tili starosede-oce, mada su svi starosedeoci morali daprihvate organizaciju rimskih vlasti.Takoðe, poèeo je dugotrajan proces roma-nizacije. Rimljani su primali obele�ja kul-tura sa kojima su se susretali, a ostali nar-odi primali su obele�ja rimske kulture, èijije znaèaj bio presudan. Na teritoriju podupravom Rimljana stizali su �itelji iz skorosvih delova imperije. Religije koje su sti-zale sa istoka bile su veoma znaèajne.Provincija Panonija je cvetala, a u III vekun.e. odigrala je presudnu ulogu u burnomrazdoblju èestih borbi za carski presto.Vi�e careva je poreklom bilo iz Panonije.

Istovremeno, veæ od 20. godine n.e, nagranicama Rimske imperije, pogotovo uBaèkoj, pojavili su se Sarmati i Jazigi, nar-odi iranskog porekla. Ovi konjanièki nar-odi �iveli su u plemenima, od kojih jejedno pleme imalo vodeæu ulogu. Veæ odII veka n.e. poveæava se pritisak german-skih naroda. Rimljani su osvojili Dakijupoèetkom II veka n.e. Rimska provincijaDakija je obuhvatala delove dana�njeRumunije: Transilvaniju (Erdelj), Banat iOlteniju. Od oblasti koje se danas nalazeu sastavu Vojvodine rimskoj provincijiDakiji je pripadao ju�ni deo Banata. Riml-jani su 271. godine izgubili Dakiju(Erdelj). Posle toga, na teritoriji koju da-nas nazivamo Vojvodinom pojavljuje senovi narod , Alani.

Rimljani su se morali odreæi provincijePanonije u IV veku, zbog novog talasaseobe naroda koju su pokrenuli Huniprelaskom preko Volge 375. godine.Pored germanskih naroda, meðu kojimasu Goti najznaèajniji, naseljavaju se iAlani. U V veku je sve vi�e Germana uPanonskoj niziji, ali veæ od poèetka V vekaHuni imaju vodeæi polo�aj. Izmeðu 401. i410. godine Huni zauzimaju Alfeld(Alföld) i prebacuju centar svoje dr�aveizmeðu Dunava i Tise. Posle smrti Atile,germanski narodi su se osamostalili i

10

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka


POJAVE TURAKA

podelili meðu sobom Panonsku niziju.Sami Huni su se, takoðe, razjedinili, tedeo njih napu�ta Karpatsku kotlinu iodlazi prema istoku i jugu.

Ostrogoti su 456. godine stekli domi-naciju u Panonskoj niziji, ali su je veæ 471.godine izgubili zbog napada na Italiju. Nji-hovo mesto preuzimaju Gepidi, a njih po-beðuju Langobardi u savezu sa Avarima568. godine. Langobardi (po kojima jeLombardija dobila ime) u isto vreme inapu�taju Panonsku niziju zbog straha odAvara.

Dolaskom Avara nastaje relativna stabil-nost. Ono �to su Germani bili za Hune, tosu Sloveni bili za Avare. Zajedno sa Avari-ma, Sloveni su naselili Panonsku niziju ii�li u pohode na Vizantiju. Avari su 582.godine zauzeli Sirmium, koji je bio jedanod centara pozne rimske imperije i koji jepoznati istoriograf Amijan Marcelin(Ammianus Marcellinus) nazvao majkomsvih gradova.

Avari su 626. godine do�iveli neuspehkod Carigrada. Sloveni su veæ i pre toganaseljavali Balkan i stigli èak i na Pelo-ponez. Iako se Avarski kaganat nije ras-pao, Sloveni, nezavisno od Avara, vodepohode i naseljavaju se na Balkanu. Bu-garska dr�ava formirana je 680. godine.Posle naseljavanja Bugari ugro�avajuvlast Avara i Vizantinaca. Franci su 796.godine poveli odluèujuæi pohod protivAvara i porazili njihovu dr�avu, optere-æenu unutra�njim borbama. Franci suzaposeli teritoriju do Dunava, dok suBugari pro�irili vlast do Tise. Podruèjeizmeðu te dve reke opustelo je tokom IXveka, mada tada pristi�e novi talas Slove-na. U zapadnom delu Panonske nizijeSloveni pod voðstvom Pribine i Koceljastvaraju svoju kratkotrajnu dr�avu (840-870). Veruje se da je Panonsku nizijuopusto�io pohod Franaka i Bugara. OstaciAvara i Sloveni �iveli su u manje èvrstimzajednicama, �to je Maðarima omoguæilonaseljavanje i brzo organizovanje vlasti.

2.2. Vojvodina od doseljavanjaMaðara do turskih osvajanja

Podruèje dana�nje Vojvodine (Baèka,Banat i Srem) tokom istorije bilo je zah-vaæeno mnogim velikim seobama razlièi-tih naroda. U srednjem veku (od dolaskaMaðara u Panonsku niziju, 896. godine) inovom veku, osim u periodu vladavineTuraka (1526�1699), sve do 1918. godinenalazio se u okviru Kraljevine Maðarske(Ugarske). Nazivano je Ju�nom Ugar-skom i uglavnom je bio ukljuèeno u sis-tem maðarskih �upanija (Kra�ovska,Kovinska, Tami�ka, Torontalska; Baèkase nalazila u okviru Baèke i Bodro�ke�upanije, a Srem je bio u sastavu Sremskei Vukovske �upanije), koje su se u odre-ðenim periodima menjale nazive igranice. Veæ od srednjeg veka, posebnood XVIII veka, ovaj prostor, nacionalno ikonfesionalno gledano, bio je me�ovit.Mada nema pouzdanih izvora, pretposta-vlja se da je na ovom podruèju �ivelomaðarsko, slovensko i rumunsko pravo-slavno i katolièko stanovni�tvo. Pret-postavlja se, takoðe, da je srpsko stanov-ni�tvo �ivelo najvi�e u ju�nom Banatu iSremu, a hrvatsko, koje se slu�ilo ikavi-com, u zapadnom i severnom Sremu.

U srednjem veku Ugarska je bila znaèa-jna dr�ava. Valadajuæa dinastija Arpadoviæimala je �iroku lepezu politièkih i poro-diènih veza. Prvi kralj Ugarske StefanSveti (Szent István 1000�1038) u svomdelu Opomene (Intelmek) napisao je svomsinu: Dr�ava sa jednim jezikom i jednimobièajem je slaba i ranjiva. Zato ti sinenareðujem, da prido�lice sa dobrim na-merama podr�ava� i ceni�, da bi kod teberadije boravili, nego drugde stanovali�Zaista, koliko se mo�e uoèiti iz istorijskihizvora, u Ugarsku su dolazili iz svih kraje-va Evrope, a Arpadoviæi su sticali poro-diène veze u svim krajevima Evrope, te i uSrbiji. Jo� pre nego �to je Srbija postalakraljevina, Bela II Slepi (II. Vak Béla1131�1141) o�enio se Jelenom (Ilona),

11

UVOD


2. ISTORIJA PODRUÈJABUDUÆE VOJVODINE PREPOJAVE TURAKA

kæerkom velikog �upana Uro�a. Ona injen brat Belo� imali su va�nu ulogu naugarskom dvoru, upravo i zbog slepilaBele II. Kasnije, u vreme borbe Draguti-na i Milutina, Dragutin (1276�1282) sepriklonio Arpadoviæima dobiv�i princezuKatarinu (Katalin)za �enu.

Srpski vladari �enili su se èesto �enamaiz vladarskih i plemiækih porodica sused-nih zemalja, �to je posebno uèvr�æivalosaveze meðu dr�avama i doprinosilo sta-bilnosti dobrosusedskih odnosa. Izvesnoje da su �enidbe srpskog kralja Draguti-na Nemanjiæa ugarskom princezomKatarinom (Katalinom) u XIII veku ikneza Mihajla Obrenoviæa ugarskomgroficom Julijom Hunjadi (HunyadiJulia) u XIX veku imale takav karakter.

Veze u srednjem veku èesto su se men-jale, jer su se i interesi Srbije, Bugarske,Vizantije (koji su meðusobno èesto biliveoma povezani) i Ugarske menjali, takoda su se periodi saradnje i sukoba brzosmenjivali. Meðutim, pojavom TurakaOsmanlija situacija i odnosi Ugarske iSrbije menjaju se su�tinski. Pod naletimaOsmanlija postepeno slabi Vizantijskocarstvo, nestaje Bugarska, Srbija gubisvoje teritorije, te sredi�nji deo sred-

njovekovne Srbije postaje sve ugro�eniji.Vladari balkanskih zemalja i Ugarskeshvatili su da moraju da udru�e svojesnage (mada su ih Turci dosta èesto iuspe�no razdru�ivali), jer su samo takoimali �ansu za efikasnu odbranu. Idejaudru�ivanja je uglavnom sprovedena udelo, ali ni udru�ene snage nisu biledovoljne da zaustave ogromno, tadaveoma razvijeno i moderno, Osmanlijskocarstvo. Nastao je period te�ak za svestanovnike Balkana i Ugarske. Srpskadr�ava nestaje, a Ugarska gubi najveæideo teritorije, te je, svedena na minimum,ukljuèena u zemlje Habzburgovaca.Migracije menjaju etnièki sastav ovih teri-torija; neki gusto naseljeni predeli postajupusti, a civilizacijska dostignuæa sred-njovekovne Srbije i Ugarske uglavnomnestaju.

U ovom te�kom razdoblju nastaje orga-nizacija Srba, sa crkvom koja je promenilasvoju ulogu i tako obezbedila vi�evekovniopstanak i bez dr�ave. Istovremeno, teri-torija buduæe Vojvodine manje je naselje-na zbog èestih pohoda i lokalnih èarki.Ova tragedija doprineæe tome da Vojvodi-na, usled èestih migracija, postane mul-tietnièka i multikonfesionalna sredina.

12

KOLIKO SE POZNAJEMO



POJAVE TURAKA

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459)

DO MOHAÈKE BITKE (1526)

1.1. Prodor Osmanlija i posledice

Prodor Osmanlija na Balkansko polu-ostrvo i njihovo razaranje srpske feudalnedr�ave tokom druge polovine XIV veka(Marièka bitka 1371. godine, Kosovskabitka 1389) otvorili su put osmanlijskomnadiranju ka Ugarskoj i Srednjoj Evropi.Usled turskih napada, srpsko stanovni�t-vo selilo se sve severnije od Save i Duna-va, u tada�nju Ugarsku, na dana�njepodruèje Srema, Banata i Baèke. Teseobe su od kraja XIV do kraja XVIII vekabile konstanta istorije Balkana i Podunavl-ja. Prodor Turaka u basen Podunavlja pro-dubio je vi�evekovne sukobe hri�æanske iislamske civilizacije. Posle bitke kodbugarskog grada Nikopolja (1396),granicu tog sudara svetova predstavljaloje podruèje severno i ju�no od Save iDunava. Srbi i Maðari, predvoðeni svojimsrednjovekovnim elitama, od Nikopoljske

do Mohaèke bitke (1396�1526) branili suse zajednièki u Srbiji ( u Pomoravlju) iju�noj Ugarskoj.

1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka

Posle poraza evropskih krsta�a kodNikopolja na Dunavu, turske akind�ije(laka konjica) upale su u Srem i opus-to�ile Zemun i Mitrovicu. To pusto�enjebilo je znak ugarskom kralju Sigis-mundu (Zsigmond) da poène da gradiugarski odbrambeni pojas, sa osloncemna severnoj Srbiji i rekama Savi i Dunavu.�ivo tkivo tog bedema bile su èeteugarskih feudalaca, brojni avanturisti inajamnici koji su dolazili iz Evrope, kao iSrbi koji su, zajedno sa svojom vlastelomili stihijski, be�ali pred turskim pusto�en-jima, prelazili Savu i Dunav u prvoj polovi-ni XV veka i voljom istorije postajali vojni-ci na granici.

U Banat su 1395. godine stigli Andre-ja� i Dmitar, sinovi srpskog kraljaVuka�ina, a braæa kralja Marka (Kralje-

13

1.1. Prodor Osmanlija i posledice

1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka

1. OD PADA SRPSKE DESPO-TOVINE (1459) DO MOHAÈKEBITKE (1526)

I POGLAVLJEOD PADA SRPSKE DESPOTOVINE(1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II

(1790)

Razdoblje od skoro tri i po veka bilo je te�ko za stanovnike koji su �iveli naprostoru dana�nje Vojvodine. To podruèje je prvo pripadalo Ugarskoj kra-ljevini, da bi posle Mohaèke bitke (1526) i sloma srednjovekovne maðarskedr�ave do�lo pod tursku vlast, pod kojom je ostalo skoro 150 godina. Prikraju XVII veka, u vreme Velikog beèkog rata, ovo podruèje bilo je popri�te

mnogih bitaka izmeðu austrijske i turske vojske. Od turske vlasti osloboðeno je napoèetku XVIII veka, te se tada moglo zapoèeti sa obnovom, naseljavanjem i inkorpo-racijom Habzbur�koj monarhiji.

viæa Marka) koji je kao vazal turskog sul-tana Bajazita iste godine poginuo u bicina Rovinama. Andreja� je poslednji putpomenut 1399. godine, a Dmitar se u raz-doblju izmeðu 1404. i 1407. godine pom-injao kao �upan Zarandske �upanije ikastelan (zapovednik grada) Vilago�a(Világos), grada koji se danas zove �irija(ªiria) i nalazi u Rumuniji.

1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj

Prekretnicu u gradnji odbrambene lini-je Ugarskog kraljevstva prema Turcimapredstavljalo je vazalstvo srpskog despotaStefana Lazareviæa prema ugarskomkralju Sigismundu, uspostavljeno1403/04. godine. Taj vazalni odnos pred-stavljao je zajednièko ukljuèivanje vrhasrpskog i ugarskog saveza u odbranu.Ovim aktom udru�ile su se odbrambenemoæi dve feudalne dr�ave protiv osmanli-jskog nadiranja. Vazalni odnos uèvr�æenje ulaskom srpskog despota u red vitezo-va Zmajevog reda 1408. godine u Budimu,kao i dodelom poseda ugarskog vladarasrpskom vladaru 1411. godine. Poredposeda u okolini Debrecina (Debrecen) iSatmara (Szatmár), despot Stefan Laza-reviæ dobio je nove u Torontalskoj (Beèk-erek i Beèej) i Bodro�koj �upaniji (Apatin,Aranjan). Njih je, po odredbama ugovorau Tati iz 1426. godine, zadr�ao i naslednikdespota Stefana, Ðurað Brankoviæ. Onje kasnije od kralja Sigismunda dobioposed Hevizvelð (Hévízvölgy) kod Budi-ma, gradove Munkaè (Munkács) i Bereg(Béreg), a mo�da i Tokaj, Talju i Regen nagornjoj Tisi.

Èin Stefana Lazareviæa slediæe mnogidespoti, te æe postati deo ugarske vlastele.

1.4. Ulazak srpskih feudalaca uugarsku vlastelu, njihovi posedi u

Ugarskoj i prve srpske seobe

Na posede srpskih despota u Ugarskoj,ali i drugih srpskih feudalaca, doseljavali

su se Srbi i zapo�ljavali se kao vojnici,èinovnici, sluge, zanatlije, carinici i sudije.Ova imanja srpskih feudalaca u Banatu iSremu dobijala su tokom XV veka sveznaèajniju vojnièku ulogu u krvavom ratuna granici. U vojske srpskih despota i uslu�bu na njihovim imanjima u Ugarskojstupali su i Maðari. U slu�bi despotaÐurða Brankoviæa bili plemiæi iz porodi-ca Kalai (Kállay), Sakolji (Szakolyi) iÈaholji (Csaholyi).

Srpske seobe preko Save i Dunava uprvoj polovini XV veka nisu bile takomasovne kao one posle pada Srpskedespotovine (1459). Ta kretanja stanov-ni�tva bila su jedva primetna, ali suuveæala srpski �ivalj u Sremu i Banatu.Dokument iz 1433. godine svedoèi o izme-�anosti katolika i pravoslavaca oko Kovil-ja, Kovina i Hrama (mesta na obali Duna-va). Posle prvog pada Smedereva podtursku vlast 1439. godine, Srbi iz Kovinanapustili su svoj grad i oti�li dalje uUgarsku, na ostrvo Èepel (Csepel) kodBudima.

Srpski despoti ulazili su u red ugarskogplemstva dobijanjem imanja u Ugarskoj,prihvatajuæi sva prava i obaveze koje suim pripadale kao delu vladajuæeg stale�augarskog dru�tva. Imali su palatu uBudimu, uèestvovali u svim dvorskim cer-emonijama koje je prireðivao ugarskikralj, a despot Stefan Lazareviæ bio je�upan Torontalske, Bodro�ke i Satmarske�upanije. U svim ratnim pohodima ugar-skog vladara uèestvovali su i srpskidespoti kao njegovi vazali, tako da suodredi despota Stefana Lazareviæa rato-vali 1421. godine protiv èe�kih husita.Ispunjenje vazalnih obaveza bilo je pri-marno u ideologiji i vrednosnom sistemusrednjeg veka.

1.5. Istorijsko i mitsko pamæenje ozajednièkim borbama

Srpsko istorijsko i mitsko pamæenjepoèelo je tek posle Kosovske bitke(1389), kada su Osmanlije, razaranjem

14

KOLIKO SE POZNAJEMO

1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj

1.4. Ulazak srpskih feudalaca uugarsku vlastelu, njihovi posedi u

Ugarskoj i prve srpske seobe

1.5. Istorijsko i mitsko pamæenje ozajednièkim borbama

1. OD PADA SRPSKE DESPO-TOVINE (1459) DO MOHAÈKE

BITKE (1526)

srpskog feudalnog dru�tva, Srbe uèinileaktivnim uèesnicima istorije. Izraz tognarodnog pamæenja bila je epska pesma.Ulazak u epsku pesmu predstavljao je zanarod ulazak u istoriju. Turska pusto�enjai razaranja ostala su duboko urezana usrpsku mitsku i istorijsku svest, kao ihri�æanske vojskovoðe, bez obzira naetnièko poreklo, koje su se napadimaTuraka odupirale. To pamæenje nije isklju-èivo srpsko, veæ je, sa izvesnim razlikama,deo i rumunske i bugarske i ugarsketradicije. Heroji tog pamæenja razlièitogsu porekla, a svi ih svojataju. U eposi prvepolovine XV veka, zajednièki rat protivTuraka bio je osnovni èin pro�imanja srp-sko-maðarskog istorijskog pamæenja.

1.6. Odbrana Beograda i seæanje na nju

Najsvetliji trenutak u odbrani i zajed-nièkoj borbi bila je uspe�na odbranaBeograda (tada nazivanog i Nándorfe-hérvár) 1456. godine. Janko Hunjadi(Hunyadi János) i Ivan Kapistran (Gio-vanni di Capestrano) stigli su u pomoæposadi. Zahvaljujuæi sreæi i izvanrednojsnala�ljivosti Hunjadija izvojevana jepobeda nad mnogo jaèim protivnikom.Rat i odbrana Beograda jednako suugrozili srpski i maðarski narod. Zato suu srpskoj epskoj pesmi ostali ugarskevojskovoðe i plemiæi koji su u prvojpolovini XV veka vodili zajednièki rat nagranici hri�æanskog i islamskog sveta.Zapovednik Beograda Mihalj Silaði(Szilágyi Mihály) pojavio se u srpskojepskoj pesmi kao Mihailo Svilojeviæ;tami�ki �upan i znameniti kraji�nik,firentinski plemiæ Filip de Sholaris(Pipo Spano, Pipo od Ozore) u epskojpesmi se pominje kao Filip Mad�arin, asimbol hri�æanskog rata protiv islama uprvoj polovini XV veka, Jano� (Janko)Hunjadi, zabele�en je u srpskoj mitskoj iistorijskoj svesti i epskoj pesmi kao Sib-injanin Janko, a kod Rumuna kao Iancu

de Hunedoara. Jano� (Janko) Hunja-di je bio pripadnik sitnog plemstva, èiji supreci stigli u Ugarsku (Erdelj) iz Vla�ke.Zajednièka srpsko-maðarska borba nagranici protiv Osmanlija imala je zajed-nièke mitove i zajednièko pamæenje. Vers-ki èinilac (hri�æanstvo) u XV veku bio jeiznad nacionalnog, a verski rat kao sred-njovekovni motiv (hri�æanstvo-islam)èinio je hri�æanske narode bliskim.

1.7. Pad Srpske despotovine i posledice

Pad Srpske despotovine (1459) pokren-uo je masovne srpske seobe u ju�nuUgarsku. Ugarski vladar Matija Korvin(Korvin Mátyás) podsticao je te seobekoje su stvarale �ivi �tit na granici svetova.Usled op�te nesigurnosti, maðarskostanovni�tvo ju�ne Ugarske povlaèilo sena sever dr�ave. Srpski doseljenici nasel-javali su opustela zemlji�ta, neki su nas-tavili put ka severu, ali veæina doseljenikaje prihvatila vojnièku ulogu. Ove seobebile su delom stihijske (bekstvo predTurcima), delom organizovane (dogov-oren prelaz srpske vlastele u Ugarsku) ilisu se javljale kao posledica upadaugarskih vojski u Srbiju, sastavljenih odsrpskih i ugarskih èeta.

1.8. Vojnièki naèin �ivota postajetrajna karakteristika Srba

Pretvaranje srpskog naroda u vojnièkinarod zapoèelo je usled turskog razaranjasrpskog feudalnog sistema. Neprekidniratovi sa Osmanlijama na podruèju jugois-toène Evrope poveæali su potrebu zanajamnom vojskom. Turska najezda raz-bila je srpsko feudalno dru�tvo, oslobodi-la srpski narod vezanosti za posed inaèinila ga dinamiènim. Tokom seoba,srpski narod prolazio je kroz istorijskumetamorfozu seljaka u ratnika, najvidljivi-ju na tlu ju�ne Ugarske. Krajem XV vekau ugarskim zemljama bilo je od 10000 do

15

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

1.6. Odbrana Beograda i seæanje na nju

1.7. Pad Srpske despotovine i posledice

1.8. Vojnièki naèin �ivota postaje trajna karakteristika Srba


12000 srpskih najamnih vojnika. Najèe�æesu ratovali u vojskama srpskog i ugarskogplemstva, a slu�ili su i kao vojnici na reka-ma (nasadisti ili �ajka�i) i kao laka konjica(husari). Tromeseèna plata lakog konjani-ka bila je 1481. godine deset zlatnika, advadeset godina kasnije srpski laki kon-janici dobijali su od osam do deset zlatni-ka godi�nje. Tako je priliv srpskih ratnikau seobama i masovan ulazak Srba uvojnièki stale� smanjio platu najamnika uoblasti Podunavlja, na mestu stalnogratnog sukoba.

1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija

i srpski despoti u Ugarskoj

Padom Srpske despotovine i ostalihbalkanskih saveznika, Ugarsko kraljevst-vo izgubilo je tampon zonu prema Turci-ma i na�lo se u neposrednom dodiru saturskim kraji�kim èetovanjem. Ugarskikralj Matija Korvin uvideo je odmah daje potrebno preseljenje ugledne srpskevlastele, iskusne u ratu sa Turcima, ugranièna podruèja na jugu Kraljevine. UUgarsku je 1464. godine pre�lo nekolikosna�nih, znaèajnih liènosti koje su unarednim decenijama odredile istorijumalog rata na granici. Sin slepog GrguraBrankoviæa, a unuk despota Ðurða, VukGrgureviæ (u epskoj poeziji Zmaj Ogn-jeni Vuk), dobio je posede u Sremu(Kupinovo, Irig, Berkasovo) i Banatu(Beèkerek). Braæa Jak�iæi, Stefan i Dmi-tar, sinovi vojvode Jak�e, pristigli izPomoravlja, dobili su posede u Pomori�ju,sa sredi�tem u Nadlaku. Milo� Belmu-�eviæ, poslednji vojvoda despota ÐuraðaBrankoviæa u Zeti i zapovednik gradaMeduna, dobio je imanja u baèkomPotisju.

U razdoblju od 1471. do 1503. godine nagranicama Ugarske i Turske trajao jeneprekidni rat prepun meðusobnih upa-da, plenjenja i pusto�enja. Zahvatio jepodruèje izmeðu Segedina i Kru�evca, te

ono bilo izlo�eno nemilosrdnom raselja-vanju. I u periodu zvaniènog mira izmeðudveju dr�ava (1503�1521), ugarski (Srbi iMaðari) i turski kraji�nici nastavljali surat na granici svojim èetovanjem. Junacimalog rata bile su èetovoðe �eljne plena inasilja. Banat i Srem bili su krvavo po-pri�te sve do Mohaèke bitke 1526. godi-ne, kada je granica sukoba hri�æanstva iislama pomerena daleko na sever.

Srpski i ugarski kraji�nici ratovali suzajedno protiv Turaka, pod zastavomUgarskog kraljevstva. U redovima ugar-skih vojskovoða, posebno Pala Kini�ija(Kinizsi Pál) i Pala Tomorija (TomoriPál), bilo je mnogo Srba. Vuk Grgureviæ,Milo� Belmu�eviæ, velika�i iz porodiceJak�iæ, despoti Jovan i Ðorðe Bran-koviæ, despot Stefan Berislaviæ, PalKinji�i, Pal Tomori, Ðerð Moro (MóróGyörgy), velika�i iz porodice Ki�horvat(Kishorvát) uèestvovali su zajednièki uovom ratu. U bici na Hlebnom polju uErdelju 1479. godine borile su se zajedniè-ki èete Pala Kini�ija, I�tvana Batorija(Báthory István) i braæe Jak�iæ. PalKini�i, Vuk Grgureviæ i Jovan Jak�iæ1480/81. godine prodrli su do Kru�evca iodatle, milom ili silom, u Banat prevelivi�e od 100.000 ljudi, �to je jedna odnajveæih srpskih seoba u istoriji. Tom pri-likom, opustelo je oko 1000 sela u Srbiji, augasilo se oko 20000 ognji�ta. ÈeteBelmu�eviæa i Ki�horvata provalile suzajednièki u Srbiju 1500.godine, a sledeæegodine èete despota Jovana Brankoviæai beogradskog bana Ðerða Mora.

1.10. Srbi na ostalim boji�tima u slu�bi ugarskih kraljeva

Srpske èete, kao vojska ugarskih feu-dalaca srpskog porekla, borile su se podzastavom ugarskog kralja na svim evrop-skim voji�tima na kojima je ratovao. StariMilo� Belmu�eviæ u svom testamentu1501. godine, navodi da je slu�io kraljuMateja�u u Sliziji (�leziji). U periodu od

16

KOLIKO SE POZNAJEMO

1.9. Usamljena Ugarska u ratu pro-tiv Osmanlija i srpski despoti u

Ugarskoj

1.10. Srbi na ostalim boji�tima uslu�bi ugarskih kraljeva


BITKE (1526)

1487. do 1489. godine, srpski ratnici rato-vali su pod Beèom i Lincom. Dve godinepotom, ratnici Jak�iæa i Belmu�eviæaborili su se na strani ugarskog kraljaVladislava II (II. Ulászló) protiv Poljaka injegovog brata Jana Olbrehta (JánOlbrecht). Na osobenosti onovremenesrednjoevropske istorije ukazuje i èinjeni-ca da je Matija Korvin, posle osvajanjagrada Kostolanja (Koszolány), preselio uSrem 400 maðarskih �ena koje su husitidr�ali u zatoèeni�tvu da bi se udale zatamo�nje Srbe.

1.11. Prvi traèak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba

Bitna odrednica srednjovekovnog vred-nosnog sistema bila je vera. Sred-njovekovna Ugarska bila je katolièkadr�ava, a Srbi pravoslavni narod. Hri�æan-ska tolerancija koju su izra�avali ugarskikraljevi XV veka bila omoguæavala jezajednièko ratovanje Srba i Maðara protivTuraka. Papa Nikola V dozvolio je slobo-du veroispovesti na imanjima srpskihdespota u Ugarskoj i gradnju devet pravo-slavnih manastira, oko 1450. godine. Poduticajem ugarskog kralja Matije Kor-vina, papa Sikst IV je 1477. godine izdaoencikliku (poslanicu) u kojoj se tra�i tol-erantan odnos prema pravoslavcima uUgarskoj. Odluke ugarskih sabora iz1481. i 1495. godine oslobaðale su pravo-slavno stanovni�tvo plaæanja desetinekatolièkim prelatima.

Srem, kao pogodan prostor za naselja-vanje Srba, postao je naroèito znaèajankada ga je Matija Korvin 1463. godineza�titio sistemom tvrðava. Ovaj vladar bioje veliki humanista i po�tovalac uèenosti.�eleo je da postane rimski car, kako bimogao da organizuje (slièno Sigis-mundu) odbranu od Turaka, ali u tomenije uspeo. Radi jaèanja granice ka Turci-ma, Matija Korvin obnovio je srpskudespotovinu na podruèju Srema (Vuk

Grgureviæ, 1471). Zato su iz Furlanije uItaliji 1486. godine u Srem stigli AngelinaBrankoviæ, �ena slepog sina despotaÐorða, Stefana i njihovi sinovi Ðorðe iJovan. Oni su u Sremu od Matije Korv-ina nagraðeni posedima. Sredi�teBrankoviæa u Sremu bilo je Kupinovo,gde su podigli crkvu posveæenu sv. Luki.

1.12. Ga�enje titule despota, srpsko-vla�ki i srpsko-hrvatski

odnosi

U periodu izmeðu 1497. i 1499. godine,despot Ðorðe zamona�io se i uzeo imeMaksim. Despot Jovan uèestvovao je1501. godine u ratu protiv Turaka, ali jesledeæe godine preminuo. Odlukom kral-ja Vladislava II (II Ulászló), titula des-pota i despotski posedi u Sremu pripali suhrvatskom velika�u Ivani�u Berisla-viæu. To je bio razlog �to su monah Mak-sim i Angelina Brankoviæ napustiliSrem i 1504. godine uputili se u Vla�ku.

Boravak Brankoviæa u Vla�koj od 1504.do 1509. godine ojaèao je srpsko-�rumunske veze. Brankoviæi su 1507.godine posredovali u sporu izmeðuvla�kog vojvode Radula Velikog i mol-davskog vojvode Bogdana III. Istegodine, posredstvom Brankoviæa, uTrgovi�te u Vla�koj dospeo je prvi srpski�tampar iz cetinjske �tamparije jeromon-ah Makarije. U vreme njegovog boravkau Vla�koj od 1507. do 1512. godine �tam-pane su prve rumunske knjige. Vla�kivojvoda Radul Veliki postavio je Maksi-ma Brankoviæa za mitropolita.

Posle smrti Radula Velikog, Angelinai Maksim Brankoviæ vratili su se uSrem. U razdoblju od 1509. do 1514.godine posvetili su se gradnji svoje zadu-�bine, najpoznatijeg fru�kogorskog mana-stira Kru�edola, u kojoj su uèestvovali inadlaèki plemiæi iz porodice Jak�iæa ivojvoda Vla�ke Njagoje Basarab.

Hrvatski velika�i Berislaviæi su 1504.godine postali srpski despoti. Despot

17


1.11. Prvi traèak verske tolerancije idalje naseljavanje Srba

1.12. Ga�enje titule despota, srp-sko-vla�ki i srpsko-hrvatski odnosi


Ivani� o�enio se udovicom despotaJovana Brankoviæa, Jelenom, koja jepoticala iz porodice Jak�iæ. Postao jeza�titnik pravoslavne crkve u Ugarskoj, upoveljama se potpisivao po milostiBo�ijeju despot srpski. Njegov sin StefanBerislaviæ nosio je titulu srpskog despotasve do pogibije u borbi protiv Turaka1535. godine.

1.13. Do�in ustanak

Naleti Osmanlija i unutra�nji sukobi uUgarskoj podstakli su 1514. godineustanak Ðerða Do�e (Dózsa György).Vojska sastavljena od ljudi sa margineugarskog feudalnog dru�tva, prikupljenaza krsta�ki rat protiv Turaka, okrenula seprotiv ugarskih velika�a. Krsta�i ÐerðaDo�e te 1514. godine opusto�ili su Beèk-erek, Beèej, Titel, �abalj, Futog, Petro-varadin, Slankamen, Èereviæ i Bano�tor.Krsta�ima su se u Slankamenu pridru�ili inasadisti, prete�no Srbi.

Srbi, Maðari i Rumuni na�li su se zajed-no u ustanku Ðerða Do�e u suprostavl-jenim vojskama. U vojsci Ðerða Do�ebilo je puno Srba, a jedan od voða krsta�azvao se Radoslav. U plemiækim èetamatakoðe su ratovali srpski i maðarskiplemiæi. Jak�iæi iz Nadlaka (Nagylak, Nad-lac) borili su se protiv krsta�kih èeta kojesu ugro�avale njihove posede. Stale�kapripadnost, kao i verska, bile su u sred-njem veku bitnije èinjenice od etnièke pri-padnosti.

Ustanak Ðerða Do�e prouzrokovao jevelika razaranja i jo� vi�e oslabio Ugar-sku, koja je imala sve manje �anse zauspe�nu odbranu. Kao posledica ustanka,feudalni sistem u Ugarskoj postao jekruæi.

1.14. Propast srednjovekovneUgarske, gubitak ju�ne

odbrambene linije sa Beogradom

U prvim decenijama XVI veka Ugarskokraljevstvo bli�ilo se svom kraju. Dugim

ratom Turci Osmanlije iscrpli su odbram-bene moæi ugarske dr�ave. Osmanlije suimale veæe ekonomske i ljudske resurseneophodne za vekovni sukob, kakav je biorat izmeðu Ugarske i Osmanlijske imperi-je. Kada je novi sultan Sulejman, kasnijenazvan Velièanstveni, preuzeo vlast,Osmanlije su 1521. godine bile spremneza zavr�ni pohod protiv Ugarske.

Ovaj pohod trajao je pet godina, azavr�io se Mohaèkom bitkom 1526.godine. Turci su 1521. godine zauzeliBeograd i �abac, kljuène taèke ugarskogodbrambenog sistema na Savi i Dunavu.Iste godine opusto�ili su Srem, posededespota Stefana Berislaviæa i despoticeJelene. Pal Tomori, u èijoj vojsci je bilomnogo Srba, postao je 1523. godine gen-eralni kapetan Donjih krajeva, ali nijeuspeo da obnovi poroznu granicu zbognedostatka ljudstva i novca. Dolazakmoænog Pavla Bakiæa iz Srbije, posled-njeg srpskog despota, odjeknuo je 1525.godine u Ugarskoj kao dobar znak, ali tonije moglo da promeni sudbinu Ugarskogkraljevstva.

1.15. Mohaèka bitka i raspad Ugarske

Turski sultan Sulejman Velièanstvenikrenuo je 1526. godine u veliki pohod pro-tiv Ugarske kraljvine. Turska je spremalataj pohod vi�e od jednog stoleæa. Srbi izSrema povukli su se pred sultanovomordijom u Pomori�je, a Pal Tomorizapisao je da u Sremu nema nikoga. NaMohaèkom polju, 29. avgusta, do�lo je doodluèujuæe bitke u kojoj je satrvena ugars-ka vojska i u kojoj je poginuo ugarski kraljLajo� II (II. Lajos). U bici su uèestvovalei srpske èete Pavla Bakiæa i RadièaBo�iæa, voða sremskih uhoda. Mohaèkabitka bila je kraj srednjovekovneUgarske.

U periodu do osvajanja Budima 1541.godine vodio se unutra�nji rat u Ugarskoj.

18

KOLIKO SE POZNAJEMO

1.13. Do�in ustanak

1.14. Propast srednjovekovneUgarske, gubitak ju�ne odbrambene

linije sa Beogradom

1.15. Mohaèka bitka i raspad Ugarske


BITKE (1526)

Osvajanjem Budima uèvrstila se osmanli-jska vlast. Nije bilo vi�e nade za Ugarsku.Kraljevsku titulu i zapadni deo Ugarskeosvojio je Ferdinand I Habzbur�ki.Srednji i ju�ni deo pripao je Osmanlijama,a u istoènom je nastala kne�evina Erdelj.Ljudi su tada ovu tragediju shvatili kaokaznu Bo�ju, a katolici i protestanti krivilisu jedni druge zbog te kazne.

* * *

2. OD MOHAÈKE BITKE(1526) DO KARLOVAÈKOG

MIRA (1699)

Posle bitke na Mohaèu, Ugarsko kral-jevstvo zahvatila je panika. Za ugarskukrunu otimali su se pretendenti Ferdi-nand Habzbur�ki i Jano� Zapolja(Zápolya János), buduæi erdeljski knez.Krvavi rat meðu njima podelio je turskimnaletima opusto�enu Ugarsku. Srpskidespoti Stefan Berislaviæ i Pavle Bakiæ,uz njih hrvatski stale�i i neke veæeporodice maðarske vlastele, bili su uzhabzbur�kog kandidata za presto, aRadiè Bo�iæ uz erdeljskog. U sukobu savojskom Radièa Bo�iæa, kod Lipove1528. godine, poginuo je Komnen, jedanod braæe Bakiæ. Srpski feudalci na tluUgarske �iveli su po dru�tvenom modeluugarskog plemstva. Njihov ulazak usukobe na prostoru Ugarske bio je samovid njihove ukljuèenosti u feudalni stale�Ugarske.

2.1. Car Jovan Nenad

Izuzetna pojava u basenu Podunavlja uprvim mesecima posle Mohaèke bitkebila je pojava cara Jovana Nenada iliCrnog èoveka, kako su ga savremenicizvali. Ta pojava je slika moralne i duhovnezabune u kojoj su se nalazili narodiPodunavlja, neposredno posle Mohaèkebitke. Pojava Crnog èoveka u Baèkoj,Banatu i delu Srema nastavak je soci-jalnog nereda u panonskom prostoruzapoèetog jo� ustankom Ðerða Do�e 1514.godine. Kao i taj ustanak, pokret Crnogèoveka okupio je ni�e socijalne slojeve,brojne skitnice i beskuænike koji su lutaliPanonijom tra�eæi spas pred turskimnapadima. Mada se idejno vezivao zatradiciju srpskih despota, pokret JovanaNenada je svoje saborce, pored Srba,nalazio i meðu Maðarima i Rumunimakoji su poticali iz istih socijalnih slojeva

19


2.1. Car Jovan Nenad

2. OD MOHAÈKE BITKE(1526) DO KARLOVAÈKOGMIRA (1699)

kao i pobunjeni Srbi. Pojava Crnog èovekakao mesije koji spasava narod od Turakabila je slika dubokog beznaða panonskogèoveka u danima nakon mohaèkogporaza.

U vojsci Jovana Nenada bilo je 15.000ljudi i ona je predstavljala znaèajnu snaguu unutra�njem ratu koji se vodio uUgarskoj. Kako bi Crnog èoveka privukaona svoju stranu, Ferdinand Habzbur�ki muje obeæao titulu despota. Sredi�te pokretaJovana Nenada nalazilo se oko Subotice,a izvesno vreme njegova vojska kon-trolisala je Baèku, Banat i deo Srema.O�trica pokreta Jovana Nenada bila jeusmerena protiv plemstva, a u sukobu saustanicima poginuo je istaknuti ugarskifeudalac Ladislav Èaki (Csáky Lajos).Znaèajne liènosti u njegovoj vojsci bili suSubota Vrliæ, Èelnik Radoslav i popVasiljko. Sekretar Jovana Nenada i nje-gov izaslanik bio je Fabijan Literat. Jula1527. godine pokret Jovana Nenadabli�io se svom kraju. Ugarski feudalacValentin Terek (Török Valentin iliBálint) odsekao je glavu JovanuNenadu, a njegove vojskovoðe rasule suse �irom Panonije, upliæuæi se u veæ posto-jeæe sukobe.

Srpski feudalci u Ugarskoj neprijateljskisu se odnosili prema pokretu JovanaNenada. Po duhu i po vrednosnom siste-mu, oni su bili ugarski plemiæi, a potada�njim shvatanjima stale�ka pripad-nost bila je primarna veza meðu ljudima.

Sukob pretendenata na ugarski presto,turski pohodi i raseljavanje naroda u vezis tim pohodima bili su slika Ugarske uprvim godinama posle Mohaèke bitke.

Srpski i ugarski feudalci, kao i srpski imaðarski narod, bili su uèesnici zajed-nièke tragedije hri�æanstva na prostorimaPanonije.

2.2. Opsada Beèa 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj

Osmanlije su, preko Srema i Baèke,1529. godine usmerile svoj pohod na Beè

i iste godine zauzeli su tvrðavu Baè. Prvaopsada Beèa silno je odjeknula u hri�æan-skom svetu. Meðu braniteljima Beèa ista-kao se i srpski velika� Pavle Bakiæ. Poslesmrti Stefana Berislaviæa 1535. godine,Ferdinand Habzbur�ki imenovao jePavla Bakiæa za srpskog despota, koji jedve godine kasnije poginuo u bici kodGorjana, u blizini Ðakova u Slavoniji.Pavle Bakiæ bio je poslednji znaèajnijiugarski feudalac srpskog porekla koji jeuèestvovao u odbrani Ugarske i Panonije.

2.3. Dalje jaèanje srpskoslovenskog elementa

u ju�noj Ugarskoj i stalno ratno stanje

Neprekidno doseljavanje balkanskog�ivlja u srce sudara hri�æanstva i islamaiznedrilo je meðu doseljenim Srbima novevoðe neplemiækog porekla, istaknute rat-nike ponikle iz naroda, koji su postalivoðe ratnièkih dru�ina. Te ratnièke dru-�ine naseljavale su novoosvojene teritori-je Ugarske i pograniène teritorije dveimperije Osmanlijske i Habzbur�ke. Kaonajamnici, �iveli su od rata i plenidbe ipriklanjali se onima koji su ih plaæali. Nji-hova istorijska pojava bila je zavr�na slikaistorijskog procesa pretvaranja srpskogèoveka iz kmeta u ratnika.

Srpske najamnièke èete uèestvovale suu svim neredima èetrdesetih i pedesetihgodina XVI veka na tlu Ugarske, na obezaraæene strane. One su slu�ile i u tvrða-vama �irom Ugarske i ratovale èesto kao�ajka�i na rekama. Zajedno sa maðarskimposadama ili najamnièkim dru�inamadrugih naroda bile su �ivo tkivo unutra�n-jih sukoba. Filozofija najamnih vojski bilaje jedinstvena, bez obzira na njihovoetnièko poreklo: ratovalo se za onoga koplaæa, bilo u novcu, bilo u plenu. Gospo-dar se napu�tao kada bi mu blagajnapostala prazna i tada se hitalo ka novomgospodaru.

20

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.2. Opsada Beèa 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj

2.3. Dalje jaèanje srpskoslovenskogelementa u ju�noj Ugarskoj i stalno

ratno stanje


MIRA (1699)

2.4. Zauzimanje Budima i posledice

Osmanlije su 1541. godine jo� jedansvoj vojnièki pohod usmerile ka Ugarskoji u tom pohodu osvojili Budim i osnovaliBudimski pa�aluk. Tako je granica suko-ba hri�æanstva i islama pomerena dalekona sever, a Srem i Baèka ostali su u poza-dini dodira sukobljenih strana. Sredi�nji iju�ni deo Ugarske dospeli su pod trajnu idirektnu vlast Osmanlija. Istoèni deopoèeo je da funkcioni�e kao Erdeljskakne�evina, koja je uglavnom bila pod kon-trolom Osmanlija. Zapadni i severni tanakpojas prikljuèili su Habzburgovci svojojteritoriji. Habzburgovci su imali sna�nupodr�ku hrvatskog plemstva. Srbi su senaselili i u Erdeljsku kne�evinu, u deopod kontrolom Turaka, a neki su stigli i usevernu i zapadnu Ugarsku, pa èak i vannjenih granica.

2.5. Dalji pohodi Osmanlija

Poznati vojskovoða srpskog porekla,Mehmed-pa�a Sokoloviæ, krenuo je1551. godine sa vojskom na Banat. Srpskai maðarska vojska u banatskim tvrðavamasuoèila se sa velikom turskom vojskom. Utom pohodu Turci su zauzeli sve banatskegradove, osim Temi�vara. Temi�var jebranio ugarski plemiæ I�tvan Lo�onci(Losonczy István), a u njegovoj vojscinalazile su se i èete srpskih konjanikaNikole Crepoviæa. Iduæe, 1552. godine,Turci su osvojili Temi�var i formiraliTemi�varski pa�aluk. Tokom ovog poho-da dogodilo se da su malobrojni braniteljiodbranili Eger. Ovaj dogaðaj bio je svetliprimer koji je jaèao svest o moguæoj pobe-di, isto kao i uspeh Miklo�a Juri�iæa(Jurisics Miklós) koji je 1532. godineodbranio utvrdu Gisingovca (Kõszeg).Takoðe, pamti se odbrana Sigeta(Szigetvár) kada je Nikola Zrinski(Zrinyi Miklós), �rtvujuæi se, dugozadr�avao najmoænijeg vladara tog doba.

On i njegovi potomci zapamæeni su unacionalnim istorijama Hrvata i Maðara.

2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu

Srem, Banat i Baèka na�li su se tada uokviru ogromnog Turskog carstva. Utoku ratovanja hri�æanskih i islamskihvojski, koje je trajalo vek i po, ovi prostorisu opusto�eni, a stanovni�tvo raseljavano.Civilizacijska dostignuæa Ugarske supolako nestajala. Maðarsko stanovni�tvosklanjalo se u unutra�njost Ugarske i umoèvarna podruèja Podunavlja predturskim naletima, tra�eæi za�tiæenije kra-jeve. Srpski narod stizao je u ratnapodruèja gonjen dubokim duhovnim,mentalnim i socijalnim potresima izazvan-im turskim prodorom na Balkan. Poslepada ju�ne Ugarske pod tursku vlastOsmanlije su naseljavale ove prostore srp-skim narodom. Kao biolo�ki sna�annarod, kao vojnici i stoèari, Srbi su pokri-vali pozadinu stalnog sukoba. TaktikaOsmanlija bila je da konstantnim ratovimaoslabe krajeve koje su �eleli da osvoje.Tek po�to bi sru�ili dru�tveni i ekonoms-ki poredak, pojavio bi se sultan sa ogrom-nom vojskom.

Prostor Baèke, Srema i Banata u�ao jetako u okvire islamske civilizacije. Turcisu taj prostor prepleli mre�om svojih sim-bola: d�amijama, medresama, hanovima,hamamima. Njihov cilj bio je da prvouklone ostatke civilizacije koja je bilaprisutna pre njih, a onda da sagrade svoju,koja je, mada drugaèija, imala svoje vred-nosti, a po mnogo èemu i nadma�ivala civ-ilizaciju zateèenu nakon osvajanja.

Mehmed-pa�a Sokoloviæ je 1573.godine proglasio Beèkerek �eherom(gradom), a imanja oko grada postala sunjegovo vakufsko dobro. Sa turskim vojn-im posadama u gradove je stiglo i musli-mansko stanovni�tvo. Sa Turcima do�li sui Jermeni, Cincari, Romi.Podruèje Budim-skog i Temi�varskog pa�aluka postalo je

21


2.4. Zauzimanje Budima i posledice

2.5. Dalji pohodi Osmanlija

2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu


tako etnièki mozaik, karakteristièan zaOsmanlijsko carstvo. Civilizacijski i kul-turolo�ki, postalo je deo Azije.

2.7. Prvi srpski ustanak protivOsmanlija i organizovana odbrana

ostatka Ugarske

Prilikom prodora vojske Mehmed-pa�e Sokoloviæa u Banat 1551/52. godi-ne, srpske posade u banatskim tvrðavamapredale su gradove turskim èetama.Èetiri decenije potom (1594) banatskiSrbi i Rumuni digli su veliki ustanak pro-tiv Osmanlija, dok su Habzburzi i ugarskistale�i vodili borbe protiv njih. Ustanak uBanatu 1594. godine bio je prvi srpskiustanak protiv turske vlasti. Taj pokretbanatskih Srba protiv Osmanlija bio jeneposredan povod turskom Sinan-pa�ida spali mo�ti srpskog svetitelja SvetogSave na Vraèaru, u blizini Beograda. Uisto vreme, ugarska vlastela je uz pomoæHabzburgovaca vodila ogorèene bitke dabi saèuvala neko utvrðenje od Turaka.Svaka opsada ujedno je bila i igra s vre-menom. Ako je i uspela dovoljno dugo dazadr�i osmanlijsku vojsku (koja je nekadabrojala i do 200.000 ljudi, sa ratnicima ipropratnim osobljem), to je bio uspeh, jerse ona morala povuæi zbog dolaska jesenii zime (osmanlijska vojska morala je dakrene nazad u Anadoliju krajem leta da biprezimila kod kuæe). U odbrani suuèestvovali i neki drugi narodi (�panci,Italijani). Ugarska vlastela je tada èestoodr�avala sabore, kao glavno obele�jeugarske dr�avnosti, a njihova glavna temabila je odbrana od Osmanlija.

Predvodnici banatskih Srba, u perioduizmeðu predaje Banata Turcima(1551/52) i Banatskog ustanka (1594),bili su samosvesne voðe vojnièkihdru�ina. Srbi u Banatu bili su privilegovanvojnièki narod sa znatnom samoupravom.U Banatu je tada postojala gusta mre�apravoslavnih manastira (Vojlovica, Mesiæ,Zlatica, Hodo�, Drenovac, Sveti Ðurað)

koja je od obnove srpske crkvene organi-zacije u Turskoj (Peæka patrijar�ija 1557.godine) probudila samosvest banatskihSrba (u vekovima vere kolektivna svestimala je u sebi uvek religijsko oseæanje).

2.8. Prvi akt verske tolerancije

Tokom ovih te�kih dana, koje je jo� vi�eote�avala borba i netrpeljivost izmeðuprotestanata i katolika, odr�an je erdeljskiSabor u Tordi (dana�nja Rumunija) od 6.do 13. januara 1568. godine, na kome jeprihvaæen Edikt o verskoj toleranciji. Ovajakt bio je napredan, èak neshvaæen naZapadu. Nekim religijama dozvoljavao jeda javno predstavljaju svoje uèenje, asvima je dozvoljavao da veruju po svomenahoðenju.

2.9. Period habzbur�ko�osmanlijskih ratova

U XVI veku voðena su èak èetiri du�ahabzbur�ko-osmanlijska rata. Oni su uli-vali nadu stanovni�tvu koje je stalno patilozbog turskih nadiranja i pljaèkanja. Ipak,nijedan od njih nije se zavr�io trajnimmirom. Svi mirovni ugovori imali sukarakter primirja, a pljaèka�ki pohodinisu se zaustavljali ni kada su centri moæiu Beèu i Istambulu bili u miru.

Ti ratovi voðeni su sa ratnom sreæomkoja je nekad jednoj, a nekad drugojstrani bila naklonjena. Ipak, i pored uspe-ha hri�æanskih sila, mirovni ugovori bilisu povoljniji za Osmanlijsku stranu. U tovreme se jo� nije naziralo kako je moguæeda se pobedi ili da se zaustavi nadiranje tegoleme sile.

2.10. Dugi rat (1593�1606), tzv. Petnaestogodi�nji rat)

i ustanci Srba

Uvod u Petnaestogodi�nji rat je bio upadbosanskog beglerbega na teritorije podkontrolom Habzburgovaca, 1591. godine.

22

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.7. Prvi srpski ustanak protivOsmanlija i organizovana odbrana

ostatka Ugarske

2.8. Prvi akt verske tolerancije

2.9. Period habzbur�ko-�osmanlijskih ratova

2.10. Dugi rat (1593�1606), tzv. Petnaestogodi�nji rat)

i ustanci Srba


MIRA (1699)

U poèetku, nizali su se osmanlijski uspesi.Glavnina borbi odigrala se u dana�njojHrvatskoj i Maðarskoj. Takoðe, erdeljskistale�i sna�no su se opirali nametnutojosmanlijskoj dominaciji. Nakon vesti ovelikom turskom porazu kod Siska(1593), poèeo je ustanak banatskih Srba.Polo�aj privilegovanih vojnièkih dru�inauoèi Dugog rata bio je pogor�an i voðevojnièkih skupina u Banatu pokrenule suustanak na prve znake turske slabosti.Petar Majzo�, jedan od hajduèkih voða,napadom na Vr�ac dao je znak za poèetakustanka u martu 1594. godine. To je bioznaèajan potez u ovom ratu. Iste godine,prilikom opsedanja Ostrogona (Eszter-gom), ranjen je, a nekoliko dana kasnijepodlegao ranama, jedan od najveæih pes-nika Balint Bala�i (Balassi Bálint iliGyarmati Balassa Bálint) i jedan od prvihpesnika koji je pisao svoje pesme namaðarskom jeziku, a koje su i danasrazumljive.

Ustanak Srba i Rumuna u Banatu bio jemasovan.U martu 1594. godine ustanicisu zauzeli Beèkerek. Èetiri puta su ustani-ci pobeðivali Turke u velikim bitkama, odkojih je najveæa ona kod mesta Pretaja.Sva veæa mesta u Banatu, osim Temi�-vara, nalazila su se u rukama ustanika.Mnoge sna�ne liènosti meðu banatskimSrbima pojavile su se u ustanku kao voðe(Sava Temi�varac, Velja Mironiæ,Ðorðe Rac Slankamenac).

2.11. Odjek ustanka

Banatski ustanak silno je odjeknuo imeðu Turcima i u hri�æanskom svetu. Nadvoru austrijskog cara Rudolfa II govo-rilo se o pobedama banatskih Srba.Nemaèki, francuski i italijanski hronièaripisali su o pokretu Srba i Rumuna uBanatu. Sami ustanici tra�ili su susret savojskovoðama Rudolfa II, ali se ustanaksu�tinski oslanjao na Erdelj. Erdeljskizapovednik Ferenc Gesti (Geszti Fer-enc) podsticao je Srbe na ustanak. Lugo�-

ki ban Ðerð Palotiæ snabdevao jeustanike oru�jem. Vr�aèki vladika Teo-dor Tiodoroviæ tra�io je pomoæ oderdeljskog vladara Sigismunda Batorija(Báthory Zsigmond). Banatski Srbi slalisu erdeljskom vladaru trofeje i proglasiliga svojim kraljem. Vojnici SigismundaBatorija, erdeljskog kneza, prelazili su uBanat i borili su se zajedno sa banatskimustanicima protiv Turaka. Tako su banats-ki Srbi svoj pokret vezivali za op�te-hri�æansku borbu protiv Turaka. Ustanakje podr�avao i vla�ki vojvoda MihajloHrabri, koji je takoðe bio u ratu saOsmanlijama, nanev�i im poraz u bici kodKalugarenija 1595. godine. Banatskiustanak poljuljao je samosvest Osmanlija.Prvi put posle pada Srpske despotovine(1459) Srbi su se pobunili protiv turskevlasti.

Posle sloma banatskog ustanka Sigis-mund Batori naselio je u Tevi�u uErdelju 10.000 Srba. Jedan od voða ustan-ka Ðorðe Rac Slankamenac bio je u nje-govoj slu�bi. Srbi su mu u Temi�varu1596. godine otvorili vrata srpske varo�i,ali nije uspeo da zauzme grad.

Dugi rat, u prvoj fazi, ukljuèivao je iSrbe iz Banata kao znaèajan faktor. Uustanku u Banatu, pored Srba i Rumuna,uèestvovali su Maðari i Rumuni iz Erdelja(Transilvanije). Kao posledica susretaslovenskog i romanskog sveta u Banatu iKarpatima negovana je verska istovetnostkoja je narode u vekovima hri�æanstvaèinila bliskim. Uèe�æe Rumuna u ustankui saradnja sa erdeljskim vladarem istale�ima davali su ustanku obele�jeop�tehri�æanske borbe protiv Turaka.

Dugi rat (1593-1606) ukazao je na sla-bosti Osmanlijske carevine. Prvi put iznekog rata protiv hri�æanskih dr�avaTurci nisu iza�li kao pobednici.

2.12. Propast ustanka u Banatu

Uzroci propasti Banatskog ustanka bilisu podele voða ustanka i priroda vojnièk-ih skupina koje su samostalno hitale za

23


2.11. Odjek ustanka

2.12. Propast ustanka u Banatu


plenom. Dakle, ustanak nije imao objedin-jujuæu vojnu strategiju, a situacija i odnosdotiènih imperija nisu se tada korenitomogli promeniti, veæ æe se to desiti god-inu dana kasnije. U odluèujuæoj bici kodBeèkereka, jula 1594. godine, borilo se4300 ustanika protiv 36.000 Turaka iporaz je bio neminovan.

Nakon poraza usledila je turska osveta.Stanovni�tvo Banata bilo je izlo�eno iselja-vanju i zatiranju. Vr�aèki vladika TeodorTiodoroviæ �iv je odran. Pre�ivelo srpskostanovni�tvo pomerilo se ka severu.Istaknute voðe ustanka sa svojim èetamakao najamnici u naredne dve decenijeuèestvovale su u svim nemirima, ratovimai èetovanjima koja su zahvatila srednjo-evropski prostor.

2.13. Seæanje na Banatski ustanak

U kolektivnoj istorijskoj i mitskoj svestisrpskog naroda ne postoji seæanje naBanatski ustanak, iako je on prvi pokretSrba protiv turske vlasti. Srpska pravo-slavna crkva, koja je umnogome obliko-vala mitsku svest srpskog naroda, spalji-vanje mo�tiju Svetog Save odvojila je odtoka Banatskog ustanka. U XIX i XX veku,kada je graðena kolektivna svest opro�losti, Banatski ustanak se nije pomin-jao, jer se dogodio van tzv. matice i njego-vo pominjanje nije bilo u interesu tzv.dvorske istoriografije, koja je korene borbeprotiv osmanlijske vladavine tra�ila u�umadiji u poèetku XIX veka.

Masovni pokret Srba u Banatu protivturske vlasti nije bio moguæ bez duhovneobnove koju je inicirala svojom delat-no�æu Peæka patrijar�ija. Duhovna obnovabila je �iroka i obuhvatala je pored Srba uBanatu i Srbe u Sremu i Baèkoj. Manastiriu Banatu i Sremu bili su sedi�ta obnovl-jene duhovnosti. Na prostoru Fru�ke goreu XVI i XVII veku postojalo je mnogopravoslavnih manastira (Kuve�din,Beoèin, Be�enovo, Ðip�a, Grgeteg, Jazak,Kru�edol, Mala Remeta, Velika Remeta,

Staro Hopovo, Novo Hopovo, Petkovica,Privina Glava, Rakovac, �i�atovac, Vrd-nik). Za neke od njih se zna vreme nastan-ka i ktitor (Kru�edol--Maksim i Angeli-na Brankoviæ, Grgeteg--Vuk Grgure-viæ); o nekim manastirima postoji predan-je o ktitoru (Velika Remeta, Be�enovo--kralj Dragutin Nemanjiæ, Ðip�a�despotJovan Brankoviæ), a veæina njih se prviput pominje u turskim defterima iz XVIveka. Fru�kogorski manastiri bili susredi�ta srpske kulture i duhovnosti.Mo�ti svetitelja èuvane su u nekima odnjih, �to im je davalo poseban znaèaj(Brankoviæi u Kru�edolu, mo�ti SvetogStefana �tiljanoviæa u �i�atovcu, od 1697.godine mo�ti kneza Lazara u Vrdniku, aod 1705.godine mo�ti cara Uro�a uJasku).

2.14. Preokret uhabzbur�ko�osmanlijskim

odnosima

Tokom XVII veka slabosti Osmanli-jskog carstva i sistema vladavine postalesu vidljive. Iako dobro organizovano,zaostajalo je u ekonomskom razvoju i unauènim dostignuæima za Zapadom.Gubitak inicijative na morima bio je sveveæa slabost. Takoðe, usporavanje, pa izastoj u daljim osvajanjima, podrivalo jesistem èija je osnova bila stalno teritorijal-no pro�irivanje. U to vreme veæ se ukazi-vala moguænost uspe�nog ratovanja pro-tiv Turaka. Hrvatski ban Nikola Zrinski(Zrinyi Miklós), pored toga �to je opevaoherojstvo svog dede u delu Propast kodSigeta (Szigeti veszedelem), napisao je iteorijsko delo o moguæoj pobedi nadTurcima Lek protiv turskog otrova (Törökáfium ellen való orvosság). Osim �topisao, poèeo je i sa gradnjom najmoderni-jeg utvrðenja. Pojavljivanjem antihabz-bur�kih pokreta u Ugarskoj koji su dobi-jali pomoæ od Osmanlija, hri�æanske silesu slabile.

Na prostoru dana�nje Vojvodine XVIIvek je bio mnogo mirniji od XVI, jer se

24

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.13. Seæanje na Banatski ustanak

2.14. Preokret u habzbur�ko-�osmanlijskim odnosima


MIRA (1699)

dru�tvo stalo�ilo, a privreda o�ivela. Iakose skoro sve izmenilo novo dru�tvo poèe-lo je da funkcioni�e. Sa Balkana stizalo jevoæe i povræe, a donete su i sorte vinoveloze, do tada nepoznate. Mada su dveimperije bile suprotstavljene, prelaz grani-ca bio je gotovo bez prepreka. Izvoz stokei uvoz nekih proizvoda bili su unosniposlovi. Tokom ovog mirnijeg veka opo-ravak dru�tva nije okonèan, a dalja rato-vanja razoriæe i ono �to je poèelo da nièe.

U toku XVII veka Tursko carstvo vodiloje jo� jedan dug i iscrpljujuæi rat sa Mle-taèkom republikom (Kandijski rat,1645�1669). Èetrnaest godina kasnije,Turci su se poslednji put na�li pred vrati-ma Beèa i bili su pora�eni. Posle turskekatastrofe pod Beèom, poèeo je rat naprostorima Balkana i Podunavlja, poznatpod nazivom Veliki beèki rat (1683�1699).

2.15. Veliki beèki rat (1683�1699)

Veliki beèki rat promenio je odnossnaga u jugoistoènoj Evropi u koristhri�æanstva, doveo je do velikih potresa iseoba stanovni�tva, zavr�io se 1699.godine mirom u Sremskim Karlovcima ipromenio granice Podunavlja. Posle ovograta, Baèka se na�la u okvirima Habz-bur�ke monarhije, Banat je ostao u okriljuTurskog carstva, a Sremom je i�la granicaizmeðu dve carevine i dva sveta (linijaMitrovica � Slankamen).

Prvi veliki uspeh ovog rata bilo je zauzi-manje, to jest oslobaðanje Budima 1686.godine. U ovom ratu uèestvovali su svinarodi Balkana i Podunavlja, pa i mnogi izsrednje i zapadne Evrope. Prilikomopsade Beograda 1688. godine srpskiletopisac Atanasije Daskal napisao je:Nemci, Srbi i Ugri do�li pod veliki Bjelgo-rod. Istovremeno, oko Subotice i Sombo-ra, u ovom ratu pojavila se milicija sastavl-jena od Bunjevaca sa njihovim voðama naèelu (Dujo Markoviæ, Juro Vidakoviæ iLuka Suèiæ). Banatski Srbi sa NovakomPetroviæem na èelu su 1687. godine

pre�li Tisu i u Baèkoj bili pod komandomgenerala I�tvana Èakija (Csáky István).General Veterani, vojskovoða italijan-skog porekla, imao je u sastavu svojevojske Srbe koji su pod njegovom koman-dom uèestvovali u oslobaðanju banatskihgradova Karansebe�a i Mehadije. Kao iprethodni ratovi protiv Turaka u XVI iXVII veku i ovaj je imao op�tehri�æanskikarakter, a u odnosu na Osmanlijskocarstvo narodi Podunavlja predstavljali sujedinstvo.

2.16. Srbi u Velikom beèkom ratu

U Velikom beèkom ratu masovno suuèestvovali Srbi od Segedina do Kumano-va i od Temi�vara do Zadra. Jo� 1686.godine podigla se srpska raja protiv Tura-ka izmeðu Segedina i Arada. ZauzimanjePetrovaradina 1687. godine podstaklo jepobunu Srba u Sremu. O tome kolika jebila snaga Srba u Sremu unutar srpskognaroda govori èinjenica da su na narodno-crkvenom saboru u Beogradu, 18. juna1690. godine, na kojem su donete va�neodluke za buduænost srpskog naroda uHabzbur�koj monarhiji iz Srema bila sed-morica od 11 prisutnih kapetana, dvojicaod tri zastupnika op�tina i petorica odsedam igumana manastira.

2.17. Prodor austrijskihvojskovoða u srce Balkana

Austrijski vojskovoða MaksimilijanEmanuel (Maximilian Emanuel) 6. sep-tembra 1688. godine zauzeo je Beograd,kapiju Balkana. Pad Beograda silno jeodjeknuo u Evropi i od Dunava do Skopljai Peæi razbuktao je ustanak protiv Turaka.U oktobru je Ludvig Badenski izdaonareðenje za formiranje srpske milicije saPavlom Nestoroviæem Dejakom iAntonijem Znoriæem na èelu. Krajemoktobra, austrijski general Pikolomini(Piccolomini) stigao je do Skoplja, ahri�æanske prethodnice do �tipa i Velesa.

25


2.15. Veliki beèki rat (1683�1699)

2.16. Srbi u Velikom beèkom ratu

2.17. Prodor austrijskih vojskovoða u srce Balkana


Hri�æanske trupe nisu imale snage zadalje prodore u dubinu turske teritorije.Osmanlijsko carstvo, osetiv�i da je ugro-�eno, skupilo je sve svoje snage i uzpomoæ krimskih Tatara krenulo u protiv-napad. Poèetkom januara 1690. godinehri�æanska vojska bila je pora�ena u bor-bama u Kaèanièkoj klisuri, �to je otvoriloput turskoj vojsci ka Kosovu i Metohiji.Januara 1690. godine turski i tatarskiodredi harali su Kosovom, a general Vet-erani javljao je iz Ni�a da su Pri�tina iokolina pretvoreni u pepeo. Tako jekrenula velika seoba srpskog naroda kaseveru.

2.18. Velika seoba Srba, njihovoprihvatanje u ju�nu Ugarsku i

Hrvatsku i privilegije

Prvi znak za seobu dali su peæki patri-jarh Arsenije III Èarnojeviæ, visokosve�tenstvo i srpska milicija. Za njima suka severu krenuli bogati i ugledni graðanii svi ostali. Ka Savi i Dunavu, be�eæi odTuraka, hitao je narod iz severne Make-donije, sa Kosova, Metohije, iz Prizrena,doline Lima, Starog Vlaha, U�ica,Pomoravlja. Goreli su manastiri ÐurðeviStupovi, Lesnovo, Peæka patrijar�ija,Mile�eva, Sopoæani, Deèani, Graèanica...

Austrijski car Leopold I 6. aprila 1690.godine uputio je Srbima Invitatoriju,poziv na ustanak uz obavezu da æe bitipo�tovane njihove povlastice u Habz-bur�koj monarhiji. U Beogradu, gde su sesakupile izbeglice, 18. juna 1690. godineodr�an je narodno-crkveni sabor uz uèe-�æe patrijarha, episkopa, igumana ugled-nih manastira i znamenitih kapetana. Zasrpskog kralja progla�en je austrijski carLeopold I, re�eno je da se digne ustanaki da se sa narodom preðe u Ugarsku. U�est punktacija (taèaka) tra�ena je od aus-trijskog cara privilegija kojom se Srbimau Habzbur�koj monarhiji garantuje pravoveroispovesti, slobodno biranje arhi-episkopa, primena starog kalendara, slo-

boda patrijarhove jurisdikcije, oslobaðan-je crkvenih imanja od da�bina i sudskopravo patrijarha. Jenopoljsko-aradski epi-skop Isaija Ðakoviæ odneo je punktacijesa ovog sabora u Beè.

Dvorska kancelarija 21. avgusta 1690.godine izdala je prvu Privilegiju Leopol-da I kojom je srpski narod priznat kaoautonomna celina. Pravoslavna crkva priz-nata je u statusu javnog prava, a prih-vaæene punktacije priznale su nezavisnost�ivota i ustrojstva Pravoslavne crkve. Priv-ilegija je postala temelj polo�aja srpskognaroda u Habzbur�koj monarhiji krajemXVII i u XVIII veku, a potvrðena je udecembru 1690. i martu 1695. godine.

2.19. Ðorðe Brankoviæ, vizionar,znalac, istorièar, pisac

U kovitlacu Velikog beèkog rata, koji jepomerio narode jugoistoène Evrope,meðu Srbima pojavila se sna�na liènostgrofa Ðorða Brankoviæa. Bio je porek-lom iz Banata i predstavljao je izuzetnupojavu meðu Srbima krajem XVII veka.Poznavao je sedam jezika i bio je ve�tdiplomata. Jedno vreme boravio je nadvoru vla�kog vojvode �erbana Kan-takuzina.U junu 1689. godine, dok je tra-jao rat na Balkanu, grof Ðorðe Bran-koviæ izdao je proglas Srbima iz Or�avena Dunavu sa zahtevom da se dignu naustanak. Po nalogu komandanta austri-jske vojske Ludviga Badenskog, ÐorðeBrankoviæ je uhap�en u Kladovu, apotom otpremljen u tamnicu u Sibinj.

Kasnije, Ðorðe Brankoviæ bio jezatoèen u tvrðavi Heb (Cheb) u Èe�koj.Godinama je tu stvarao obimno deloSlavenoserbsku hroniku u kojoj je daosvoje viðenje pro�losti jugoistoèneEvrope. Na rumunskom jeziku napisao jeHroniku Slovena Ilirika, Gornje Mezije iDonje Mezije. Preminuo je u Hebu.Tokom Rata za austrijsko nasleðe(1740�1748) vojnici pukovnika Ra�ko-viæa preneli su njegovo telo u manastirKru�edol.

26

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u ju�nu Ugarsku i

Hrvatsku i privilegije

2.19. Ðorðe Brankoviæ, vizionar,znalac, istorièar, pisac


MIRA (1699)

2.20. Novi talas �be�anija�

Turska konjica u�la je u Beograd ujesen 1690. godine. Posle pada Beograda,Ludvig Badenski naredio je da seisprazni Mitrovica. To su bili znaci zanovo bekstvo ka severu.

Èetrdeset dana trajalo je putovanje doBudima i Sentandreje. Be�alo se kopnomi vodom. Kuga, glad i razbojnici pratili sunarod u pokretu. Monasi manastiraRavanice nosili su mo�ti kneza Lazara.Ne�to naroda zadr�alo se oko Subotice iSegedina, a 30000 ljudi stiglo je u kraj okoBudima i Sentandreje.

2.21. Dalji tok i posledice Velikog beèkog rata

Veæ u prvoj fazi rata austrijskevojskovoðe napredovale su u vi�e prava-ca. Erdelj, zapadna Ugarska i srednjaUgarska bile su nekad u isto vreme, anekad naizmenièno na udaru. Devet godi-na posle pada Beograda trajao je rat Aus-trije i Turske. Srem, Banat i Baèka bili suratno popri�te, uz velika razaranja.Nemci, Maðari, Hrvati i Srbi borili su seprotiv Turaka u blatima Panonije, a isvugde gde je bilo potrebno. Turci supora�eni 1691. godine kod Slankamena itada je poginuo turski veliki vezirMustafa Æupriliæ (Köprüli Musztafa). Ubici kod Lugo�a (Lugos, Lugoj) 1695.godine poginuo je general Veterani ikomandant srpske milicije Znoriæ. Istegodine do�lo je do bitke kod Perleza uBanatu, a iduæe, 1696. godine, na Begeju,kod Hetina, kada su Osmanlije porazilevojsku kneza Fridriha Avgusta.

2.22. Bitka kod Sente

Obe zaraæene strane unele su sve svojeraspolo�ive snage u ovaj rat, a moguænostmira nije se nazirala. Osmanlije surazmi�ljale o tome da ponovo zauzmuizgubljene teritorije.

Najveæa od svih bitaka dogodila se kodSente 11. septembra 1697. godine.Proslavljeni austrijski vojskovoða EugenSavojski (François-Eugène de Savoie-Carignan) pobedio je Turke. Zapravo,iskoristio je trenutak kada je vojskaOsmanlija bila ranjiva i napao je prilikomprelaza preko Tise. U kljuènom trenutkurazbio je topovima most preko reke, asnage koje su je pre�le uni�tio u pot-punosti. To je bila poslednja, velika bitkaVelikog beèkog rata koji je potrajao 16 god-ina. Posle ogromnih gubitaka i nemo-guænosti da se sakupi nova vojska,Osmanlije su zapoèele pregovore.Osmanlijsko carstvo tog vremena veæ nijemoglo da poka�e snagu. Sistem vladavinenije se modernizovao, a nekad odanespahije i janièari su sve manje bili upotre-bljivi za ciljeve sultana. Ovog puta se,stoga, moglo sklopiti primirje koje je bilomnogo povoljnije za Habzburgovce.

2.23. Karlovaèki mir

Karlovaèki mir presudan je za buduæeteritorije i narode Vojvodine. Veliki ratnivihor izme�ao je narode Balkana iPodunavlja. Vi�e puta pro�le su raznevojske Baèkom, Sremom i Banatom,paleæi i uni�tavajuæi sve pred sobom.Samo u Baèkoj za vreme ovog ratauni�teno je 91 naselje. Karlovaèki mirdoneo je predah od rata 26. januara 1699.godine. Savremenici verovatno i nisu bilisvesni da je on umnogome odredio daljusudbinu srednje Evrope, ali i Balkana(iako æe se situacija jo� vi�e rasèistitiposle Po�arevaèkog i Beogradskog mira).Borba za moæ izmeðu hri�æanstva i islamau Podunavlju jo� nije bila okonèana. Ipak,XVIII vek æe doneti mnoge novine, apodruèje buduæe Vojvodine uæi æe u sas-tav imperije Habzburgovaca.

* * *

27


2.20. Novi talas �be�anija�

2.21. Dalji tok i posledice Velikog beèkog rata

2.22. Bitka kod Sente

2.23. Karlovaèki mir


3. OD KARLOVAÈKOG MIRA(1699) DO SMRTI JOSIFA II

(1790)

3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku

Ogromna sila Rusija pojaviæe se naevropskoj i balkanskoj sceni u XVIII veku,koji æe Turskoj doneti do tada neviðenopropadanje. Maðari æe posle svih silnihpromena postati manjina u svojoj zemlji.Istorija Maðara æe u XVIII veku dobiti inovi kontekst. Najva�nije pitanje biæeodnos sa Habzburgovcima, tj. moguænostudaljavanja od njih, �to je i do tad bilainspiracija ustanicima. U ovom kontekstu,Habzburgovci æe iskoristiti veliku oda-nost Srba, èiji su osnov bile privilegije.Habzburgovci su imali veæe poverenje uSrbe granièare, nego u nepouzdane hrvat-ske i ugarske feudalce. Vojna granica bilaje direktno podreðena dvoru, �to je znaèi-lo da su Srbi imali direktne veze sa vla-darem, a ne posredstvom ugarskog ilihrvatskog plemstva.

Osnovno pitanje koje se pojavilo meðuSrbima u Ugarskoj jeste pitanje oèuvanja iizgradnje nacionalnog i verskog identitetai njegovog odnosa sa srednjoevropskimcivilizacijskim modelom. Oèuvati sebe, aprihvatiti blagodati evropske civilizacije ikulture, bilo je veliko srpsko pitanje XVIIIveka. Obogaæeno srpsko graðanstvo uUgarskoj na to pitanje dalo je tokom XVIIIveka jasan odgovor: biti Evropejac i Srbinjeste jedinstvo, a ne suprotnost. Simboltog istorijskog prevrata i istorijskog kom-promisa postali su pravoslavni hramovi imanastiri u koje je prodrlo barokno viðen-je sveta. Barokni stil u graditeljstvu crkvi iu njihovom oslikavanju bio je spoljnoobele�je urastanja srpskog naroda u sred-njoevropski kulturolo�ki model. ManastirKru�edol dobio je 1726. godine svoj prvibarokni zvonik, a potom su i drugi fru�ko-gorski manastiri dobijali barokne gra-

ðevine (Velika Remeta, Rakovac, �i�ato-vac, Hopovo, Beoèin, Jazak itd.). Baroknaarhitektura fru�kogorskih manastira bilaje obrazac za gradnju hramova u Sremu,Baèkoj i Banatu u XVIII veku. Ovaj vekdoneæe Srbima ogromne uspehe u smislunacionalnog opstanka, razvojaekonomske moæi i intelektualne elite, kaoi kulture.

Osamnaesti vek bio je i vek vere. UHabzbur�koj monarhiji dr�avna vera bilaje katolièka, u Osmanlijskom carstvuislam, a u Rusiji pravoslavna. Sve drugevandr�avne religije u tim carstvima imalesu gori status. Religijsko viðenje sveta,prisutno u XVIII veku, zatvaralo je verskezajednice u sopstvene okvire. Hri�æanst-vo, kao ideja i verovanje, èinilo je bliskimkatolike, protestante i pravoslavce na tluju�ne Ugarske. Pripadnost hri�æanskomsvetu, koji je u XVIII veku �iveo du� Save iDunava, kao suprotnost islamu olièenomu Osmanlijskom carstvu, zbli�avala jehri�æane na jugu Habzbur�ke monarhije.U ovom veku ojaèale su ideje prosve-titeljstva koje su zbli�ile narode bez obzi-ra na versku pripadnost.

Za Habzbur�ku monarhiju XVIII vek jebio vek isku�enja. Isku�enja nisu bilisamo brojni ratovi (60 godina ratovanja),veæ i raznolikost naroda, vera i jezika,stale�a i regionalnih posebnosti. Ovaisku�enja naèinila su Habzbur�ku monar-hiju konglomeratom malih dr�ava kojinije vi�e predstavljao najjaèu svetsku silu(Habzburzi su izgubili �paniju i Ju�nuAmeriku) Ipak, na ovom smanjenomprostoru, sa smanjenim vidicima, ona jebila uspe�na dr�ava, a Habzburgovciuspe�na dinastija. Tokom XVIII veka,naroèito u doba Marije Terezije (MariaTheresa) i njenog naslednika Josifa II(Joseph II), Habzbur�ka monarhija te�ilaje usklaðivanju svojih razlièitosti, refor-mama i modernizaciji, poku�avajuæi, prit-om, da se heterogeno podruèje Podunavl-ja zaokru�i u jedinstvenu politièku,ekonomsku i civilizacijsku celinu.

28

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku


(1790)

3.2. Odomaæenje Srba na novim prostorima

Dolazak peækog patrijarha, mnogihepiskopa i igumana znaèajnih manastira,kao i uglednih i bogatih trgovaca i zanatli-ja u Velikoj seobi 1690. godine, uz privi-legije dobijene od Leopolda I, uticao jena to da Srbi postanu znaèajna èinjenicapolitièkog i dru�tvenog razvoja Ugarske uXVIII veku. U raðanju moderne srpskenacije Ugarska, u �irem smislu Habzbur�-ka monarhija, imaæe kljuènu ulogu. Dobi-jene privilegije, potvrðivane vi�e puta uXVIII veku, ojaèale su specifiènu pozicijusrpskog korpusa unutar Ugarske. Istovre-meno, dobijenim privilegijama crkva jebila kao i ranije tumaè interesa srpskognaroda u Habzbur�koj monarhiji. Razvojsrpskog graðanstva u XVIII veku, na kojisu uticale i reforme habzbur�kog vladaraJosifa II, doveo je u poslednjim decenija-ma XVIII veka u pitanje vodeæi polo�ajcrkvene hijerarhije u srpskom narodu.Simbol tih promena za srpski narod bilaje liènost srpskog prosvetitelja i piscaDositeja Obradoviæa.

3.3. Na�i krajevi u novom istorijskom kontekstu

Na podruèje Banata, Srema i Baèke uXVIII veku uticali su bitni istorijskidogaðaji u Podunavskoj monarhiji.Deevropeizirano dugom turskom vladavi-nom i brojnim ratnim pusto�enjima, ovopodruèje je tokom XVIII veka bilo izlo-�eno ponovnoj evropeizaciji i modern-izaciji, to jest povratku u srednjoevropskikulturni milje. Specifiènost istorijskograzvoja ovog podruèja je postojanje insti-tucije Vojne granice, zbog njenog gra-niènog polo�aja sa Osmanlijskim car-stvom i neprekidne kolonizacije koja je odnje stvorila specifièan etnièki mozaik. Uistorijskom prostoru Baèke, Srema i Ba-nata tokom XVIII veka na�li su se zajednomnogi evropski narodi: Bugari, Cincari,

Francuzi, Hrvati, Italijani, Jevreji, Jer-meni, Maðari, Nemci, Romi, Rumuni,Rusini, Slovaci, Srbi, �panci. Unutar togprostora postojale su socijalne, pravne iekonomske razlièitosti. Deo ovog podruè-ja imao je specifièan razvoj u okviru insti-tucije Vojne granice; postojale su i privile-govane socio-ekonomske celine kao �tosu Velikokikindski i Potiski di�trikt uBanatu i Baèkoj; deo ovog podruèja èinilisu feudalni posedi i �upanije kao teritori-jalne jedinice; granièarski komuniteti islobodni kraljevski gradovi imali su, opet,svoj specifièan razvoj. Verske razlièitosti(katolici, pravoslavci, evangelisti, kalvin-isti, unijati, judaisti) tokom XVIII vekaodreðivale su model verske trpeljivosti,�to je dobilo potpuni izraz u ediktu JosifaII iz 1781. godine o verskoj toleranciji.

3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom dru�tvu

Unutar srpskog naroda crkva je bila takoja uglavnom u toku XVIII veka odluèi-vala o svim pitanjima narodnog napretka.Srbi su tokom ovog veka formirali svojeplemstvo, zatim militaristièki stale�, izras-tao iz institucije Vojne granice i brojnihratova koje je vodila Habzbur�ka monar-hija, kao i graðanstvo, proiza�lo iz otvo-renosti trgovaèkih puteva ka Balkanu iJadranskom moru, evropeizacije i mod-ernizacije Srema, Banata i Baèke. Tondru�tvenom razvoju srpskog naroda,naroèito u prvoj polovini XVIII veka, ipakje davala crkvena hijerarhija. Jerarhija jeu sebi nosila veliki strah, ne bez razloga,da se ne izgubi pravoslavni identitetunutar Habzbur�ke monarhije kao kato-lièke dr�ave. Zato je bila sklona svo-jevrsnom konzervativizmu, zatvaranju usebe celokupnog srpskog naroda i ide-olo�kom okretanju ka verski istovetnojRusiji. To zatvaranje izazivalo je potrebuza preispitivanjem svih civilizacijskihkoraka koje je preduzimala Habzbur�kamonarhija, naroèito u svojoj prosve-

29


3.2. Odomaæenje Srba na novim prostorima

3.3. Na�i krajevi u novom istorijskom kontekstu

3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom dru�tvu

3. OD KARLOVAÈKOG MIRA(1699) DO SMRTI JOSIFA II(1790)

titeljskoj epohi. Tek ojaèalo graðanstvo, uposlednjoj èetvrtini XVIII veka, uspelo jeu sebi da naðe sreæan spoj razlièitosti i dasvoj identitet u Habzbur�koj monarhijizasnuje na temelju istorijskog kompro-misa: prihvatanja evropskih civilizacijskihvrednosti i oèuvanja nacionalne i verskesamosvojnosti, a uz po�tovanje speci-fiènosti srednjoevropskog kulturnog mil-jea (kulturolo�kih, verskih, nacionalnih).

3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora

Do 1706. godine, na vrhu srpske crkvenalazio se Arsenije III Èarnojeviæ kojije vodio Veliku seobu 1690. godine i kojije u godinama Velikog beèkog rata ipoèetkom XVIII veka odredio pozicijupravoslavne crkve unutar Habzbur�kemonarhije. Sedi�te srpskog mitropolitanalazilo se od 1708. godine u fru�ko-gorskom manastiru Kru�edol. U vremeVaradinskog rata (1716�18), Turci su pro-drli u Srem i spalili Kru�edol, �to je utica-lo na mitropolita Viæentija PopoviæaHad�i Laviæa, da sedi�te mitropolije pre-nese u Sremske Karlovce. Od tada Srem-ski Karlovci postaju jedna od kljuènihtaèaka istorijskog razvoja srpskog narodau ju�noj Ugarskoj.

Tokom XVIII veka narodno-crkvenisabori bili su vid okupljanja elite srpskogdru�tva u Ugarskoj (tj. imali su autonomi-ju u odluèivanju u vezi s nekim pitanjima).Oni su sazivani prilikom izbora mitropoli-ta, a odr�avali su se u Sremskim Karlovci-ma uz prisustvo ovla�æenog carskogkomesara. Najznaèajniji od svih saboraodr�an je van Karlovaca, u Temi�varu1790. godine. On je bio slika istorijskograzvoja srpskog dru�tva u Ugarskoj uXVIII veku, kao i razlièitih politièkih i ide-jnih koncepcija koje su se javile unutarsrpske zajednice u Ugarskoj. Saboru jeprisustvovalo po 25 predstavnika plemst-va, sve�tenstva, oficirskog i graðanskogstale�a. Tom prilikom, do izra�aja su

do�le dve politièke koncepcije koje su setokom XVIII veka iskristalisale meðuSrbima: prva, veæinska, koju je predvodiogeneral Pavle Dimiæ Papila, bila je za toda se uz podr�ku beèkog dvora za Srbe uUgarskoj obezbedi autonomna oblast(Banat) i predstavljala je izraz interesacrkvene hijerarhije i militaristièkog sta-le�a meðu Srbima i druga, manjinska, èijije zastupnik bio Sava Tekelija, koja jeizra�avala mi�ljenje srpskog plemstva ismatrala da se sistem srpskih privilegijamora ukljuèiti u ugarske zakone.

3.6. Beèki dvor, njegova politikaprema Srbima i veze srpske

crkvene hijerarhije i Beèkog dvora

Visoka crkvena hijerarhija tokom XVIIIveka odr�avala je kontakte sa svim èin-iocima na Beèkom dvoru koji su imali uti-caja na polo�aj srpskog naroda. To su bileinstitucije koje su se bavile specifiènimsrpskim pitanjima: Ilirska dvorska komisi-ja (1745�47), Ilirska dvorska deputacija(1747�77) i Ilirska dvorska kancelarija(1791�92). Najvi�e dr�avne vlasti u XVIIIveku nazivale su Srbe Ilirima. Dvorskiratni savet i Dvorska komora, koji su sebavili vojnim i finansijskim pitanjima,takoðe su bili znaèajni za Srbe. Karlovaè-ki mitropoliti XVIII veka odr�avali su tekontakte �ivim i bili povezani sa vrhombeèke dvorske politike, a neki od njih(Putnik, Nenadoviæ, Antononoviæ) no-sili su titule tajnih carskih savetnika.Nakon osnivanja Ilirske dvorske kancelari-je 1791. godine, pet uglednih Srba, a me-ðu njima i temi�varski episkop PetarPetroviæ i general Arsenije Seèujac, bilisu imenovani za savetnike Franje Bala�akoji je bio èelnik ove institucije. Srbi, viso-ki carski oficiri, granali su svoje vezetokom XVIII veka ka vojnim institucijamai uticali na njih. Visoka crkvena hijerarhi-

30

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora

3.6. Beèki dvor, njegova politikaprema Srbima i veze srpske crkvene

hijerarhije i Beèkog dvora


(1790)

ja i militaristièki stale� meðu Srbimaodra�avali su upuæenost ugarskih Srba kahabzbur�koj dr�avi i carskim institucija-ma u Beèu.

Karlovaèka mitropolija tokom XVIIIveka bila je nosilac duhovnog �ivota meðuSrbima u ju�noj Ugarskoj. Sastojala se odosam episkopija. Pravoslavni kler èinili sutzv. crni kler (mona�tvo) i plavi kler (sve-tovno sve�tenstvo). Poseban uticaj meðuSrbima imali su Mitropolitski dvor uSremskim Karlovcima i ugledni manas-tiri, posebno fru�kogorski. Manastiri suraspolagali brojnim imanjima (prnja-vorima) koja su èinila osnovu njihoveekonomske snage. Pod jurisdikcijomKarlovaèke mitropolije nalazili su se ipravoslavni Rumuni.

3.7. Barok u Vojvodini

Barok je bio vodeæi stil u graðev-inarstvu XVIII veka. Po uzorima sa zapa-da, na tlu Vojvodine grade se mnoge novegraðevine.

Barokni stil oslikavanja hramova meðuugarske Srbe do�ao je sa istoka, iz Kijevai Ukrajine, sa prostora koji je takoðe biona granici dodira pravoslavnog i kato-lièkog sveta. Ukrajinski slikar Jov Vasili-jeviè (1750/51) oslikavao je manastirKru�edol u baroknom stilu. Aradski slikarStefan Tenecki, inaèe kijevski uèenik,nastavio je njegovo delo 1756. godine uKru�edolu i na taj naèin barokno slikarst-vo u�lo je u pravoslavne hramove Baèke,Srema i Banata. Istorijski kompromis bioje obezbeðen za narednih vek i po.

Barok nije bio samo karakteristikajednog naroda, veæ je uticao i na sakralnegraðevine katolika, kao i na ostale gra-ðevine koje su predstavljale dr�avnu ililokalnu vlast. Konaèno, neke karakteris-tike baroka obele�ile su i izgradnju privat-nih kuæa, �to je stvorilo zajednièki estets-ki milje koji je spajao sve narode na pros-toru buduæe Vojvodine.

3.8. Pitanje verske tolerancije

Kao �to smo videli, verska tolerancijanije bila strana ugarskim stale�ima, niHabzburgovcima, nasuprot ostalimdelovima Evrope.

Jaèanje verske tolerancije u Habz-bur�koj dr�avi, tj. priznavanje etnièke iverske realnosti u ovoj monarhiji moglose pratiti tokom XVIII veka. Prethodnivekovi na prostoru srednje Evrope nisuXVIII veku doneli u ba�tinu primereverske tolerancije. Deklaratorijom iz1727. godine bilo je nareðeno da se pravo-slavni hramovi u monarhiji ne mogupopravljati niti graditi bez vladareve dozv-ole. �esnaest godina kasnije, 1743. godineizdata je privilegija koja je zabranjivala dase narod ometa prilikom zidanja hramova.Carska naredba iz 1753. godine regulisalaje pitanje zidanja i popravke pravoslavnihhramova. Tim aktom, bez pitanja nadle-�nih vlasti, Srbi su mogli zidati crkvetamo gde �ive u veæini ili gde �ivi najman-je 30 pravoslavnih porodica. Edikt o ver-skoj toleranciji meðu hri�æanskim veramaJosifa II donet je 1781. godine, a02.01.1782. godine tolerancijski patent zaJevreje.

Jaèanje verske trpeljivosti uoèavalo se iprilikom popravke ili gradnje pravoslav-nih hramova u Sremu, Baèkoj i Banatu.Pravoslavne crkvene vlasti ove radoveèesto su poveravale nemaèkim majstori-ma. Tako je zvonik fru�kogorskog manas-tira Velike Remete od 1733. do 1735.godine radio nemaèki majstor Johan Vil-hem (Johannes Wilhem). Pridvornucrkvu Svetog Trifuna u SremskimKarlovcima 1742. obnavljao je NemacMatijas Erlibinger (Mathias Erlie-binger). Vladièanski dvor u Vr�cu 1760.radili su prajski majstori, a obnovu banat-skog manastira Mesiæa sudetski NemacAnton Blomberger. Spoljnu dekoraciju itoranj somborskog hrama sv. Georgija

31


3.7. Barok u Vojvodini

3.8. Pitanje verske tolerancije


1790. godine radio je Anton Haker izPe�te. Sedamdesetih godina XVIII vekahram u sremskom selu Laæarku gradili suitalijanski majstori.

Posebno je zanimljiv podatak da je 26.septembra 1769. godine car Josif IIodobrio naseljavanje Slovacima protes-tantima na teritoriju Vojne granice u pus-taru Pazovu. Dozvolio im je sloboduveroispovesti, da imaju svog sve�tenika ida obavljaju svoja bogoslu�enja .

3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze

Izra�eni strah visoke crkvene hijerarhi-je od gubljenja identiteta otvarao je putsrpsko-ruskim vezama u XVIII veku.Tako je srpska kultura u Ugarskoj pri-mala dvostruke uticaje, iz srednjoevrop-skog kulturnog miljea i iz Rusije. To gov-ori o svojevrsnoj duhovnoj sintezi koja jestvarana u srpskom narodu u Ugarskoj.

Iz Rusije su dolazili uèitelji i stizalecrkvene knjige, �to je uticalo na razvojjezika i knji�evnosti. Prema Rusiji su sekretale i srpske seobe iz Banata i Baèke uXVIII veku. Tako je prvi ruski uèiteljmeðu Srbima bio Maksim Suvorov kojije 1726. godine do�ao u Sremske Kar-lovce, a potom je stigao u Sremske Kar-lovce i ukrajinski uèitelj Emanuil Koza-èinski, koji je 1734. godine re�irao dramuO tragediji Uro�a Pjatago... Od ruskogSinoda je 1724. godine u SremskeKarlovce je stiglo 400 primeraka bukvarai 100 primeraka gramatike. Sve ovo utica-lo je da posle 1730. godine ruskoslovens-ki jezik, uz slavenoserbski i srpski narod-ni jezik, postane jedan od tri srpskaknji�evna jezika. Slavenoserbski jezikpojavio se tokom XVIII veka kao jezikgraðanstva, kao vrsta jezièkog kompro-misa izmeðu ruskoslovenskog i narodnogjezika. On nije bio odraz samo jezièkihkontroverzi u kolektivnoj svesti srpskognaroda u Ugarskoj.

3.10. Veze Srba sa srednjomEvropom i narodima

sa kojima su �iveli

Dok je svojim idejama crkvena hijer-arhija poku�avala da napravi distancu odidejnih strujanja koja su u XVIII veku uti-cala na �ivot srednje Evrope, u istorijskojstvarnosti XVIII veka srpsko dru�tvo uBanatu, Baèkoj i Sremu prihvatalo jetekovine srednjoevropskog kulturolo�kogmodela. Tome je znatno doprineo privred-ni razvoj gradova, koji je dao poèetniimpuls nastanku graðanstva u èitavojHabzbur�koj monarhiji, pa i na podruèjudana�nje Vojvodine. Graðanstvo kod Srbaèinili su trgovci i zanatlije, pojedinci iz slo-bodnih profesija i tzv. honoraciori (lekari,profesori, uèitelji, advokati, umetnici) idrugi ugledni stanovnici gradova koji suse bavili poslovima znaèajnim za sredinuu kojoj su �iveli. Biti graðanin znaèilo jeimati odreðen dru�tveni status, sistemvrednosti i stil �ivota. Sam �ivot bio je isu-vi�e bujan i bogat, kao i svakodnevna ko-munikacija srpskih trgovaca, zanatlija, ofi-cira i plemstva sa habzbur�kom dr�avomi ljudima drugih vera i nacija, �to je dovelodo evropeizacije srpskog graðanstva usvim sferama �ivota. Uoèavale su se pro-mene na svakom koraku: u odevanju, na-èinu ishrane, gradnji kuæa, higijeni i zdra-vstvenim navikama, poznavanju jezika,komunikacijama, �kolstvu, slikarstvu iknji�evnosti, naèinima zabave, vrednos-nom sistemu... Svakodnevni �ivi jezik bioje najvidljiviji odraz tih promena. Tako suu srpski jezik u�le nemaèke reèi koje su uvezi s vojskom (lager, �anac, �tab, mu-�trati...), a i reèi koje su u vezi s dru�tve-nim poretkom pretrpele su uticaj nema-èkog jezika (paor, riter, ceh, liferant), anajvi�e reèi koje se odnose na pojmovematerijalne kulture: mesing, pleh, �tof,mider, �tranga, �nala, flaster, fleka, fla�a,�pric, plajvaz, �olja, krompir, farba, vaga,�upa, plac, �uster, �najder, molovati...).

32

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze

3.10. Veze Srba sa srednjomEvropom i narodima

sa kojima su �iveli


(1790)

Iz maðarskog jezika u srpski u�le sureèi kao �to su: astal, a�ov, birov, biro�,va�ar, gazda, dobo�, kecelja, koèija�,lopov, parlog, prsluk, sala�, soba, fioka,èeze, d�ak, �argarepa, �ator, itd.

3.11. Zaèeci nove srpske elite:plemstvo

Nosioci civilizacijskih promena u srp-skom dru�tvu bili su srpski trgovci, oficirii plemstvo. U XVIII vek Srbi su u�li kaonarod bez plemstva. U vreme vladavineMarije Terezije (1740�1780) dodeljeno je90 plemiækih titula Srbima u Ugarskoj.Pedeset plemiækih titula dodeljeno je srp-skim oficirima 1. marta 1751. godine, udoba razvojaèenja vojnih granica. Dvade-set Srba dobilo je titule posle Austro-�turskog rata 1791. godine. Plemiæke titu-le meðu Srbima najèe�æe su dobijali ofi-ciri, zatim crkveni velikodostojnici, trgov-ci i znaèajni èinovnici. Teodor Jankoviæ� Mirijevski, upravitelj �kola u Banatu ireformator �kolstva, dobio je plemiæku tit-ulu za svoj doprinos u oblasti obrazovan-ja. Malenica je dobio plemiæku titulu1773. godine za svoj rad u zdravstvu, aÐurièko za istrebljenje razbojnika uBanatu. Andra Andrejeviæ, upraviteljpo�te u Sremskim Karlovcima 1763.godine. dobio je plemiæku titulu za razvojpo�tanskog saobraæaja. Èuvene srpskeplemiæke porodice bile su: Èarnojeviæi,Ra�koviæi, Tekelije, Jak�iæi, Atanack-oviæi, Bibiæi, Julinci, Vujiæi, Isakoviæi...Kao i plemiæke porodice cincarskog i jer-menskog porekla, srpsko plemstvo nakondobijanja plemiæke diplome prilagoðavalose duhu, obièajima, mentalitetu i vrednos-tima stale�a kome su pripadali.

3.12. Srpsko graðanstvo i pismenost

(vi�e varijanti srpskog jezika)

Nosilac celokupnog privrednog, kul-turnog, dru�tvenog �ivota srpskog naroda

u ju�noj Ugarskoj bilo je srpsko graðanst-vo. Srpski trgovci bili su najaktivniji deosrpskog dru�tva. Oni su se nalazili natrgovaèkom putu izmeðu Balkana i Sred-nje Evrope i bili su posrednici u trgoviniizmeðu Panonije i primorskih gradova.Napredak srpskog graðanstva bio jevidljiv tokom XVIII veka. Istorijski izvorigovore da su Srbi 1702. godine �iveli uFutogu u zemunicama, a 1703. u Srem-skim Karlovcima u bednim kolibamapored Dunava. Istorijski izvori iz 1732.godine svedoèe da su se u sremskim seli-ma Kraljevci, �atrinci i Stejanovci nalazilecrkve pod zemljom. U drugoj poloviniveka izgraðena je u Kraljevcima velikabarokna crkva, a srpski graðanski stale�u gradovima �iveo je u bogatim i dobroureðenim kuæama (kuæa Sabova u Srem-skim Karlovcima, kuæa porodice Kara-mata u Zemunu). Na kraju XVIII veka,srpski graðanski stale� hranio se i zabavl-jao na evropski naèin, poznavao jezike,svoju decu slao na �kolovanje u �koleSrednje Evrope, èitao knjige, imao svojeslikare, knji�evnike, advokate, lekare(prvi �kolovani lekari Srbi bili su PetarMiloradoviæ iz Novog Sada i Jovan�ivkoviæ iz Sremske Kamenice).

Jaèanje srpskog graðanstva podudarilose sa svim onim civilizacijskim promena-ma koje su se dogaðale na podruèjuHabzbur�ke monarhije, za vreme vla-davine Marije Terezije, a posebnonjenog sina Josifa II, kada su na ovompodruèju utemeljene prosvetiteljske ideje.Novoformirani sloj srpskog graðanstvaborio se za novu kulturu, osloboðenutradicionalnog i konzervativnog uticajacrkve. Osnivaju se nacionalne institucije,razvija se prosveta, stvaraju se delainspirisana temama iz nacionalne pro-�losti, a iz redova graðanstva javljaju seprvi pisci prosvetitelji. Srpsko graðanstvo,èiji je simbol bio lik srpskog prosvetitelja iprvog srpskog antiklerikalca DositejaObradoviæa, dovelo je u pitanje dominan-tan polo�aj visoke crkvene hijerarhije u

33


3.11. Zaèeci nove srpske elite: plemstvo

3.12. Srpsko graðanstvo i pismenost (vi�e varijanti srpskogjezika)


srpskom dru�tvu ju�ne Ugarske. DositejObradoviæ je o XVIII veku govorio kao oveku zdravog razuma i smatrao je da srp-sko dru�tvo mora iæi putem prosve-titeljskih promena. Njegova najznaèajnijadela su �ivot i prikljuèenija, Pisma Har-alampiju, Sovjeti zdravog razuma. DositejObradoviæ je oko sebe stvorio krugpristalica reformi (prosvetiteljski krug).

Srpsko graðanstvo u ju�noj Ugarskoj uXVIII veku iznedrilo je mnogo pisaca.Pisali su na tri jezika: ruskoslovenskom,srpskoslovenskom i narodnom. PoredDositeja Obradoviæa, istaknuta imenasrpske knji�evnosti ovog veka su: Zahari-je Orfelin, Pavle Julinac, Jovan Rajiæ,Atanasije Stojkoviæ, Vikentije Lju�ti-na, Aleksije Veziliæ. Meðu najznaèajni-jim srpskim prosvetiteljima su: LukijanMu�icki, Jovan Mu�katiroviæ, Uro�Nestoroviæ i Mihailo Vitkoviæ. Srpskiprosvetitelji uspostavili su kulturne vezesa mnogim maðarskim prosvetiteljima,od kojih su najznaèajniji: Ferenc Kazinci(Kazinczy Ferenc), Mihalj ÈokonaiVitez (Csokonai Vitéz Mihály), Jo�efKatona (Katona József), Mihalj Fazeka�(Fazekás Mihály), Mihalj Vere�marti(Vörösmárty Mihály), Ferenc Kelèei(Kõlcsey Ferenc) i drugi.

3.13. Formiranje Vojne granice

Formiranje Vojne granice bio je dugo-trajan i postepen istorijski proces koji jetrajao skoro 80 godina u XVIII veku. PosleKarlovaèkog mira, 1703. godine, osno-vane su Podunavska, Posavska, Potiska iPomori�ka vojna granica. Podunavskavojna granica obuhvatala je naselja sasremske i baèke obale Dunava i bila jedeo slavonsko-sremske granice sa sedi-�tem u Osijeku. Potiska vojna granicaimala je svoj centar u Segedinu, aPomori�ka u Aradu. Vojnièke naseobineu Somboru i Subotici, sastavljene uglav-nom od ju�noslovenskih katolika i pravo-

slavaca, bile su u okviru Vojne granicezbog borbe protiv narasle hajduèije.

U periodu od 1745. do 1750. godine raz-granièen je prostor Vojne granice iSremske �upanije. �ajka�ki bataljon uBaèkoj osnovan je 1763. godine, izmeðuDunava i Tise, sa �tapskim mestomTitelom i jo� 13 naselja. Ilirski granièarskipuk u Banatu osnovan je 1764. godine, aiduæe Nemaèki granièarski puk. Vla�kibataljon, koji je formiran 1769. godine,spojio se 1774. spojio sa Ilirskim pukomu Vla�ko-ilirski puk. U periodu od 1770.do 1773. godine razgranièavan je prostorVojne granice od zemlji�ta Dvorskekomore u Banatu. Veliki deo ju�nog i deosrednjeg Banata u�ao je u okvire Vojnegranice.

U Vojnoj granici naseljeno stanovni�tvodolazilo je u dodir sa vojnièkom vla�æukoja je bila u vezi s institucijom Dvorskogratnog saveta u Beèu. Neposredni izvr�io-ci militaristièkog duha koji je vladao uVojnoj granici bili su oficiri. Da bi vojnièkiojaèale ovaj prostor, vojne vlasti preduzi-male su znaèajne korake koji suunapredili �ivot stanovni�tva. Tako suevropeizacija i modernizacija podruèjaVojne granice tekle uz naredbe vojnihvlasti u njoj.

3.14. �ivot na Vojnoj granici

�ivot na Vojnoj granici i èesti ratovi,koje je u XVIII veku vodila Austrija, dopri-neli su formiranju militaristièkog slojameðu Srbima u Ugarskoj. Srpske ofi-cirske porodice, koje su iznedrile oficire uvi�e generacija, bile su nosioci militaris-tièkog duha meðu Srbima. To su bili:Ra�koviæi, Isakoviæi, Milutinoviæi,Stanisavljeviæi, Zake, Monasterlije itd.Najvi�i èin meðu njima dosegao je feld-mar�al Petar Duka. U prvoj poloviniXVIII veka srpski oficiri bili su narodnioficiri, neprilagoðeni svom stale�u. U dru-goj polovini veka u njihovoj pojavi osetilesu se sve one civilizacijske promene kroz

34

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.13. Formiranje Vojne granice

3.14. �ivot na Vojnoj granici


(1790)

koje je prolazilo srpsko dru�tvo uUgarskoj. To su bili oficiri koji su po�to-vali duh i norme svog stale�a, poznavalietikeciju, jezike, naroèito nemaèki i bili,po svom mentalnom sklopu, jednakidrugim svojom stale�kim kolegama. Nekiod njih bili su odlikovani najvi�im austri-jskim odlikovanjem, Vite�kim krstom,koje je uspostavila carica Marija Terezija1757. godine (Duka, Papila, Seèujac,Sokoloviæ, Davidoviæ, Vukosaviæ).

Postojanje Vojne granice na tlu Banata,Srema i Baèke znaèajno je odredilo tokomXVIII veka duh i mentalitet tog podruèja.Nakon zavr�etka Velikog beèkog rata,Habzbur�ka monarhija poèela je da gradiinstituciju Vojne granice na obodimacarstva ka Osmanlijskoj carevini. Ta insti-tucija, graðena uglavnom u XVIII veku,obuhvatala je podruèje od Like do Erdel-ja, bila je izvor brojne i jeftine vojske (od400.000 vojnika kojih je Habsbur�kamonarhija imala u XVIII veku, 120.000 jedolazilo iz Vojne granice) koja se moglaiskoristiti na svim rati�tima �irom Evrope,ali i u sukobima unutar Habzbur�kemonarhije. Vojna granica bila je militaris-tièka institucija, sa potpuno militarizovan-im �ivotom i militarizovanom kolek-tivnom sve�æu njenog �ivlja. U etnièkomsmislu nju su èinili Srbi, Hrvati, Nemci,Rumuni, Maðari, kojima je zajednièkakarakteristika bila negovanje ideje ver-nosti monarhiji i caru.

3.15. Ratovi voðeni uz uèe�æe granièara

Granièari iz Vojne granice tokom XVIIIveka ratovali su protiv Turske u tri rata:Varadinskom (1716�1718), koji je zavr�enPo�arevaèkim mirom, u ratu od 1737. do1739. godine zavr�enim Beogradskimmirom i u ratu od 1788. do 1791. godinekoji je zavr�en mirom u Svi�tovu. Varadin-skim ratom od turske vlasti osloboðeni suBanat i deo Srema koji su ostali u okviruTurskog carstva nakon Karlovaèkog mira

1699. godine. Ovi ratovi bili su obele�enivelikim �rtvama granièara i preseljenjimastanovni�tva iz Srbije, pre svega u Srem iBanat.

Tokom XVIII veka granièari su se borilii na drugim boji�tima: u Bavarskoj,Èe�koj, �leziji, Lombardiji, na Rajni.Posebno znaèajni ratovi u kojima suuèestvovali granièari bili su Rat za austri-jsko nasleðe (1740�1748), Sedmogodi�nji(1756�1763) i ratovi protiv Francuske rev-olucije posle 1792. godine.

Granièari su sudelovali i u unutra�njimsukobima u Habzbur�koj monarhiji, takoda su ratovali u vreme ustanka FerencaRakocija (Rákóczi Ferenc) od 1703. do1711. godine, na strani Beèkog dvora icentralnih vlasti, a protiv Rakocijevihkuruca. Srbi granièari iz Semlaka igranièarski kapetan iz Sente Obrad Laliæbili su na strani Rakocijevih ustanika.

3.16. Rakocijev ustanak

Rakocijev ustanak je jedna od najveæihborbi za slobodu maðarskog naroda. Nji-hov slogan Cum Deo pro patria et libertate(sa Bogom za otad�binu i slobodu) bio jeveoma napredan, ali i u duhu maðarsketradicije. U ustanku je najvi�e uèestvovalapopulacija koja se nije mogla snaæi unovim prilikama, kada je nestalo stalnoratovanje i odbrana u smislu zadr�avanjaOsmanlija. Ujedno, to je bila reakcija napoteze Habzburgovaca koji su �eleli dasvoju imperiju uèine �to efikasnijom (iakose Srbi nisu tada pobunili protiv racional-izacije Vojne granice, kasnije su se suprot-stavljali tome).

Ustanak je trajao od 1702. do 1711.godine. U prvoj fazi do�lo je do borbiizmeðu Srba i Maðara. Srbi su, naravno,bili odani caru protiv koga se bunio Rako-ci. Trebalo bi reæi da Rakocijeva bunanije bila samo pobuna Maðara, veæ su unjoj uèestvovali i Rusini, koje su tada nazi-vali Rakocijevim narodom. Takoðe,podr�avali su ga i Srbi iz Erdelja (koji su

35


3.15. Ratovi voðeni uz uèe�æe granièara

3.16. Rakocijev ustanak


bili odvojeni od svojih sunarodnika i ugeografskom smislu; tada ih je razdvajaoBanat koji je bio u sastavu Osmanlijskeimperije).

Rakocijeva pobuna zavr�ila seneuspe�no za voðu. Plemstvo je prona�losvoje interese prikloniv�i se Habzbur-govcima, dok je narod, tj. nekada�njeposade u malim utvrðenjima �iromUgarske, morao zauvek da promeni svoj�ivot.

3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat

Varadinski rat (1716�1718) pokazao jevojnu ume�nost granièara. Austrijskavojska, sastavljena od Nemaca, Maðara,Hrvata i Srba, pod voðstvom austrijskogvojskovoðe Eugena Savojskog, potuklaje 1716. godine Turke u bici kodPetrovaradina, a iduæe godine oslobodilaBanat i severnu Srbiju. Banatsku miliciju,posle Po�arevaèkog mira, osnovao je prviadministrator Banata, grof KlaudijeFlorimund Mersi (Claudius Florimund,Graf von Mercy) i ona je obuhvatalaTemi�varsku, Èakovsku, Meðe�ku i Mut-nièku oberkapetaniju.

3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko nasleðe

Car Karlo VI (Karl VI) nije imaomu�kog potomka, te je za �ivota uèiniosve da obezbedi nasledstvo svojoj najstari-joj kæeri.

Dono�enjem Pragmatiène sankcije(1713) obezbeðena je pravna pozadinanasleðivanja prestola po �enskoj lozi.Marija Terezija je postala prestolo-naslednica, a njen otac pobrinuo se da seto prihvati u svim delovima njegoveimperije. Ugarski stale�i su to prihvatili1723. godine, meðutim susedne zemljenisu. Pragmatiènu sankciju osporili supruski kralj Fridrih II (Friedrich II) ibavarski knez Karlo Albert (Karl

Albert), �to je dovelo do Rata za austrijskonasleðe (1740�1748). Njima su se pridru-�ili Francuska, �panija i Venecija. Maðar-ski dr�avni stale�i su od 1741. godine biliuz Mariju Tereziju, dajuæi joj odluèujuæupodr�ku.

Rat je zavr�en Ahenskim mirom 1748.godine. Marija Terezija je kasnije vodilaSedmogodi�nji rat (1756�1763) protivPruske.

Rat za austrijsko nasleðe bitno jeodredio sudbinu Vojne granice. U pret-hodnom austro-turskom ratu, koji jezavr�en 1739. godine Beogradskimmirom, Austrija je izgubila Srbiju, ali jestabilizovala svoje granice prema Turskoj,na Savi i Dunavu. Potiska i Pomori�kavojna granica na�le su se daleko odgranice sa Turskom i 1741. godine Ugars-ki sabor u Po�unu svojim 18. èlanomtra�io je njihovo ukidanje.

U periodu od 1743. do 1745.godine,razvojaèeni su �anèevi u Segedinu, Sub-otici, Somboru i Brestovcu. Razvojaèenaje, takoðe, Podunavska vojna granica, anova Podunavska granica formirana je od1745. do 1750. godine na prostoru Zemun--Petrovaradin.

3.19. Austro-turski ratovi i mirnijitok istorije na ovim prostorima

Austro-turski ratovi (1737�1739,1788�1791) doveli su novo stanovni�tvo izSrbije u ju�nu Ugarsku, uglavnom u Sremi Banat. U vreme rata od 1737. do 1739.godine, patrijarh Arsenije IV Jovanoviæ�akabenta doveo je nove talase naseljeni-ka iz Turskog carstva u Habzbur�kumonarhiju. Na podruèje sremske Posa-vine pukovnici Atanasije Ra�koviæ i VukIsakoviæ doveli su stanovni�tvo iz Srbije.Sa starovla�kim voðom AtanasijemRa�koviæem do�li su i katolièki Albanciiz plemena Klimenata, pod voðstvom svo-jih vojvoda Deda i Vata. Klimenti sunakon doseljavanja bili rasporeðeni u petsremskih naselja, a od 1755. godine trajno

36

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat

3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko nasleðe

3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima


(1790)

su se naselili u sremskim selima Hrtkovcii Nikinci. Posle Beogradskog mira 1739.godine, prelasci stanovni�tva iz Srbije uBanat i Srem bili su stalni, ali istorijskinevidljivi. Novi austro-turski rat (1788-�1791) doveo je do novog talasa naselja-vanja. Samo u Banatsku vojnu granicutada je iz Srbije pre�lo 2000 porodica, kojesu uglavnom i ostale u njoj.

3.20. Gradovi na podruèju Vojne granice

U Vojnoj granici stanovni�tvo je �ivelo istvaralo uslove za pre�ivljavanje uglav-nom baveæi se zemljoradnjom, ali tako dabi, kada se uka�e potreba, mogli veomabrzo da funkcioni�u kao organizovanavojna sila. Radi snabdevanja, vojsci su bilepotrebne razne zanatlije. Zbog toga suHabzburgovci podr�avali i pomagalirazvoj gradova. Gradovi na podruèjuVojne granice, naravno, bili su podpunom kontrolom vojnih vlasti, ali bili su isredi�ta trgovine, zanatstva i popri�tamultietnièkih odnosa. Imali su status slo-bodnih granièarskih komuniteta podvrhovnim nadzorom Dvorskog ratnogsaveta. Status slobodnih granièarskihkomuniteta dobili su Zemun (1749),Karlovci i Bukovac (1753), Mitrovica(1763), Bela Crkva (1777) i Panèevo(1794).

3.21. Civilna, �upanijska vlast na teritoriji buduæe Vojvodine

Baèka. Najveæi deo Baèke tokom XVIIIveka na�ao se u okviru �upanijske vlasti iizdeljen je na velike feudalne posede,spahiluke. Nakon osloboðenja Baèke odTuraka, najveæi deo Baèke na�ao se podvla�æu Dvorske komore u Beèu. Takvihposeda bilo je 56, a seljaci na posedimanazivali su se kamaralisti. Dokaze da suna tlu Baèke imali posede pre turskihosvajanja posedovali su samo Kaloèkanadbiskupija (Baè) i porodica Cobor

(Baja). Tokom XVIII veka na prostoruBaèke osnovano je vi�e feudalnih poseda,kao �to su futo�ki (Èarnojeviæi od 1744),kulpinski (Stratimiroviæi), plavnski(Gra�alkoviæi od 1755), temerinski[Seèenji (Szécheny) 1796]. Baèki urbarregulisao je 1762. godine davanja seljakana baèkim feudima.

Srem. Na prostoru Srema u XVIII vekuèesto su se menjali posedovni odnosi. �id,Èereviæ i Berkasovo bili su komorskiposedi (1745�1777), kada su dodeljeniunijatskoj biskupiji u Kri�evcima, �to jedovelo do iseljavanja stanovni�tva u Vojnugranicu (Slankamen, Krèedin). Najveæavlastelinstva u Sremu bila su iloèko,zemunsko, mitrovaèko i batajnièko. Vlas-nik najveæeg od njih, Iloèkog feuda, bila jeod 1697. godine rimska plemiæka porodi-ca Odeskalki. Iloèki spahiluk imao je dvasredi�ta: Ilok i Irig i njime su upravljaliitalijanski i nemaèki èinovnici. Zemunskovlastelinstvo bilo je vlasni�tvo grofa �en-brona (Schönbronn) imalo je 22 naselja itokom XVIII veka bilo je ukljuèeno uVojnu granicu. Mitrovaèko vlastelinstvoobuhvatalo je 15 naselja, èiji je vlasnik biogrof Kolerado. Ovaj spahiluk je 1745.godine bio otkupljen za potrebe Vojnegranice. Karlovaèki feud kupio je 1728.godine Leopold Ifeli. Ovaj feud imao jedevet naselja i 1747. godine otkupljen jeza potrebe Vojne granice. Posed Vojka,sastavljen od 10 naselja, vlasni�tvo baronaBernata, takoðe je bio otkupljen zapotrebe Vojne granice. Od 1720. vlasnikBatajnièkog spahiluka bio je grof Odva-jer. Davanja i obaveze seljaka na spahilu-cima regulisali su tokom XVIII vekaurbarima: Karla VI za Srem i Slavoniju iz1737. godine, Kegleviæ�Serbolonijev iz1755. godine i Urbar za Srem i Slavonijuiz 1756. godine.

Banat. Podruèje Banata pripalo jeHabzbur�koj monarhiji tek Po�arevaèkimmirom, 1718. godine. Do 1779. godine

37


3.20. Gradovi na podruèju Vojne granice

3.21. Civilna, �upanijska vlast na teritoriji buduæe Vojvodine


bilo je pod neposrednom upravomDvorske komore u Beèu. Neposrednuvlast u Banatu imala je Banatska zemaljs-ka administracija sa centrom u Temi�-varu. Njen prvi i najpoznatiji administra-tor bio je grof Klaudije FloribundMersi (1718�1733), koji je zapoèeo isu�i-vanja moèvara, regulacije banatskih reka,gradnje puteva, uvoðenje novih biljnihkultura i kolonizaciju stanovni�tva. Takoje 1728.godine poèela regulacija Begeja,1745. isu�ivane su moèvare oko Vr�ca, a�ezdesetih godina XVIII veka HolanðaninMaks Fremaut (Max Fremaut) radio jena regulisanju Tami�a.

Austrijska carica Marija Terezijadonela je 1778. godine odluku da se onajdeo Banata, koji nije u�ao u okvire Vojnegranice i Velikokikindskog di�trikta,ukljuèi u ugarske �upanije. Kao posledicate odluke 1781/82. godine pod kontrolomcarskog poverenika Kri�tofa Nickog(Niczky Kristóf) do�lo je do prodaje Bana-ta na èetiri velike licitacije u Beèu i Temi�-varu. Kupci banatskih poseda bili su veli-ki zakupci banatskih pustara i trgovcistokom jermenskog i cincarskog poreklakoji su kupovinom spahiluka dobijaliplemiæke diplome i ulazili u red ugarskogplemstva. Tada su Nake kupile posedNakovo i Sent Miklu� kao najveæi uBanatu. Kasonji (Kaszonyi) su kupiliposed Seèanj; Serviski � Novu Kanji�u;Damaskin � Hajduèicu, Ki� Itebej, Bege-jski Sveti Ðurað, Elemir i Aradac; Lazar �Eèku, Klek i Jankov Most; Sisanji � Vran-jevo; Karaèonji (Karácsonyi) � Beodru iTopolu; Nikoliæ � Rudnu. Polo�aj seljakai njihovi odnosi sa feudalcima regulisanisu 1780. Banatskim urbarom koji je biopovoljniji od Baèkog.

3.22. Pitanje seoskog stanovni�tva

Izmeðu seljaka i vlasnika feuda èesto jedolazilo do sukoba tokom XVIII veka.Vlasnici spahiluka i njihovi èinovnici bilisu skloni zloupotrebama, a seljaci su na te

zloupotrebe odgovarali �albama, povre-menim bunama, prisutnom hajduèijom ipreseljenjima u Vojnu granicu.

Seljaci u Baèkoj �alili su se nazloupotrebe komorskih èinovnika, a 1735.godine odbili su da plaæaju da�bine. Zbogborbe protiv zloupotreba komorskihèinovnika Mirko Vujiæ iz Petrovaradin-skog �anca tamnovao je èetiri godine. Sel-jaci iz Baèke �alili su se poimence nazloupotrebe komorskih èinovnika Èupo-ra, Gombo�a i Bilarda, a 1744. godine�alili su se na zloupotrebe èinovnikaRedla. Kulski knez Nedeljko Barjak-tareviæ podsticao je 1756. godine otporseljaka, �to je bio povod da Kotmanovakomisija ispita stanje u Baèkoj. Kasnije,seljaci u Baèu, posedu kaloèkih nadbisku-pa, �alili su se na nasilja. Futo�ki feudalacÈarnojeviæ izbatinao je 1765. godine usvom dvorcu 15 seljaka iz Glo�ana.

U Sremu je, takoðe, bilo seljaèkih nemi-ra. Od 1726. do 1733. godine �alili su seseljaci na èinovnika na zemunskomfeudu, Augustina Kolhunta. Pandurskihzloupotreba na iloèkom vlastelinstvu biloje 1732. godine. Do velike pobune seljakana iloèkom, zemunskom i �idskomspahiluku do�lo je 1736. godine. Najpoz-natiji od tih seljaèkih nemira bila je bunaPere Segedinca u Pomori�ju 1735,godine, opisana kasnije u delu LazeKostiæa, pod nazivom Pera Segedinac.Pera Segedinac, granièarski kapetan izPeèke, predvodio je pobunu maðarskihkmetova i zato bio osuðen na smrt ipogubljen. Na spahijska nasilja u Banatuosamdesetih godina XVIII veka banatskiseljaci odgovarali su najèe�æe seobama uBanatsku vojnu granicu.

3.23. Hajduèija

Kao sastavni deo turskog nasleða i zbognere�enih socijalnih pitanja, tokom XVIIIveka u Banatu i Sremu bila je prisutna haj-duèija. U Banatu 1727. godine svaki od 12di�trikata bio je du�an da dr�i èetu husara

38

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.22. Pitanje seoskog stanovni�tva

3.23. Hajduèija


(1790)

koja bi gonila hajduke. Èuvene hajduèkeharamba�e u prvoj polovini XVIII veka uBanatu bili su: Jovan Dejak, �ivanVrgoviæ, Petar Markoviæ i haramba�aRista, èija su se skloni�ta nalazila ponepristupaènim banatskim moèvarama.

Hajduèija je bila stalno prisutna uSremu u XVIII veku. Naroèito je bilaizra�ena u sremskom Podunavlju u poja-su Petrovaradin�Zemun. Hajduci su 1729.godine muèili vlasnika Surduka MihajlaJak�iæa, a 1732.godine danju su ulazili usela Bukovac i Banovce. Hajduèkedru�ine ugro�avale su èak i Zemun. Veli-ka potera za hajducima pro�la je Sremom1732. godine, a 1734. donet je Patent pro-tiv jataka kako bi se suzbila hajduèija. Nakraju XVIII veka u Sremu je hajdukovaoharamba�a Lazar Dobriæ, koji je prelazio upredele Turskog carstva, tj.u Beogradskipa�aluk. U njegovoj èeti nalazio se èuveni�umadijski hajduk Stanoje Glava�, kojise istakao u Prvom srpskom ustanku kaovojskovoða.

3.24. Slobodni kraljevski gradovi

Slobodni kraljevski gradovi bili suzajednice graðana, koji su uspeli da dobi-ju velik stepen samouprave od vladara. Napodruèju Baèke i Banata u XVIII veku biloje nekoliko slobodnih kraljevskih gradovakoji su nastali kao posledica razvojatrgovine, modernizacije, kolonizacije ipoveæanja broja stanovnika u ju�nojUgarskoj.

Novi Sad se pod nazivom Petrovaradin-ski �anac od 1703. godine nalazio se uPodunavskoj vojnoj granici. Njegov razvojpoèeo je dolaskom beogradskih trgovacai zanatlija posle Beogradskog mira, 1739.godine. Za status slobodnog kraljevskoggrada stanovnici Petrovaradinskog �anca1748. godine dali su 95.000 forinti. Grad jetada nazvan Neoplanta, a srpski stanovni-ci grada nazvali su ga Novim Sadom. Naèelu prvog gradskog magistrata (uprave)

nalazio se Nemac Ignjac Hajl (IgnacHeil). Novi Sad je u drugoj polovini XVIIIveka do�iveo intezivan razvoj kao centarstoène i �itarske trgovine.

Sombor se razvijao kao sredi�te Baèko-bodro�ke �upanije. Od 1749. godinepostao je slobodan kraljevski grad, a Sub-otica 1779. godine. Zrenjanin, tada nazi-van Veliki Beèkerek, u svom razvoju pra-tio je razvoj Banata posle osloboðenja odTuraka. Pravo da odr�ava va�are dobio je1718. godine, 1769. postao je trgovi�te, a1778. slobodan grad, da bi godinu danakasnije centar Torontalske �upanije.

Od slobodnih kraljevskih gradova ni�irang imale su varo�i (trgovi�ta), koje suod Dvorske komore ili od spahija putemslobodnih ugovora dobijale izvesnepovlastice u pogledu da�bina i obaveza,kao i varo�ke uprave i sudstva, koje suomoguæavale uspe�niji razvoj zanatstva,trgovine i drugih neagrarnih delatnosti. UVojnoj granici slièan polo�aj imale su slo-bodne granièarske op�tine � komuniteti i�tapska mesta.

U XVIII veku stanovni�tvo se neprekid-no slivalo u Banat, Baèku i Srem. Tu su gadovodile mere austrijskih vlasti, spahije,ratovi, trgovaèki putevi. Zemlji uni�tenojdugom turskom vla�æu i pusto�enjimabilo je potrebno ljudstvo. Po nekim pro-raèunima, Banat je 1718. godine imaosamo 50.000 stanovnika, tj. dva do tri pokvadratnom kilometru. Slièno je bilo i saBaèkom i Sremom. Doseljenici su stizalisa Balkana, iz Podunavlja, ali i iz zapadnei ju�ne Evrope. Svi oni suoèavali su se sanegostoljubivom zemljom, moèvarama ibolestima, novim poèecima, dramom kol-onizacije. Uèili su se tokom XVIII vekazajednièkom �ivotu, po�tovanju razlièi-tosti i harmoniji. Austrijska dr�ava, koja jetokom XVIII veka gradila svoje obrise,te�ila je da toj harmoniji dâ prepoz-natljivost, a od ljudi na jugu monarhije dastvori korisne i poslu�ne podanike, sel-jake i vojnike.

39


3.24. Slobodni kraljevski gradovi


3.25. Reorganizacija Vojne granicei reakcije na nju

Od poèetaka stvaranja vojnih granicapromenilo se stanje na terenu. Granicedveju imperija postale su drugaèije. Da biobavila svoju funkciju, u Beèu su odluèilida reorganizuju Vojnu granicu. Odluke oreorganizaciji promenile su polo�aj Srba,nametnuv�i im probleme koje je donosilanova situacija.

Odluka o potpunom razvojaèenju Poti-ske i Pomori�ke vojne granice doneta je1750. godine. Granièarima je ostavljenamoguænost da ostanu u svojim selima iprihvate provincijalni status ili da se iseleu drugo mesto. Ta odluka izazvala jeproteste u jesen i zimu 1750/51. godine uBeèeju, Èurugu, Nadlaku itd. i iseljavanjeu Rusiju od 1751. do 1752. godine. Saz-nanje da Potiska i Pomori�ka vojna grani-ca mogu biti izdeljene kao feudalni pose-di, a oni pretvoreni u obespravljene sel-jake, dovela je do seobe 22.000 porodica1751/52. godine u Banat, koji je bio podneposrednom upravom Dvorske komoreu Beèu. Privlaèanost Vojne granice, ukojoj se mogla dobiti iluzija slobode,dovela je do vi�e iseljavanja iz provincijal-nih delova Banata, Srema i Baèke u Vojnugranicu u XVIII veku. Tako je 1773.godine do�lo do seobe 460 porodica izVelikokikindskog di�trikta u Banatskuvojnu granicu; posle prodaje Banata od1781. do 1782. na feude, vi�e stotinaporodica iselilo se iz Eèke, Aradca, Elemi-ra, Itebeja, Begejskog Svetog Ðurða uBanatsku vojnu granicu. U Podunavskuvojnu granicu posle 1750. godine selilo sestanovni�tvo iz baèkog Potisja, a posle1777. godine sa feudalnog poseda u �idu iBerkasovu. Naselja Potiskog di�triktaÈurug, Gospoðinci, Kovilj i Feldvaractra�ila su da uðu u sastav Vojne granice i1769. godine u�li su u sastav �ajka�kogbataljona. Kada je feudalac Seèenji(Szécheny) 1796. godine kupio posedTemerin, temerinski Srbi su se iselili u�ajka�ku, u Ðurðevo.

Razvojaèenje vojnih granica, Potiske iPomori�ke, pokrenulo je seobu granièarau Rusiju. U toku 1751/52. godine 2000 licaiz Banata i Baèke, predvoðeni pukovnici-ma Jovanom Horvatom, Jovanom�eviæem i Rajkom Preradoviæem,odselilo se na jug Ukrajine i formiralo dveoblasti: Novu Serbiju i Slavjanoserbiju.Novim naseljima dali su nazive mesta izkojih su potekli: Subotica, Kanji�a, Petro-vo selo, Mo�orin, Slankamen, Beèej,Panèevo, Pavli�, Vr�ac. U Rusiji su ovinaseljenici u�li u ruski militaristièki stale�i dali ruskoj vojsci model lake konjice(husarski pukovi).

3.26. Otpor granièara reinkorporaciji u Ugarsku

Iako je �ivot na Vojnoj granici nosio usebi mnogo rizika, u njoj se ukazivala pri-lika da se ostvari karijera ili bar dosto-janstven �ivot. Na teritorijama civilnevlasti kmetski naèin �ivota nije pru�aomoguænost napretka, a rad i da�bine kojesu se plaæale li�ile su taj �ivot dostojanst-va. Tako da su i Maðari i Hrvati �eleli dabudu ukljuèeni u �ivot Vojne granice, alisu feudalci to onemoguæili, èak su �elelinjeno ukidanje. Deo feudalaca je �eleo davrati svoje posede i da stanovni�tvogranice pretvore u kmetove koji bi radiliza njih. Smetalo im je �to je granica fuk-cionisala na drugaèiji naèin. Znajuæi zaove razloge, bilo je prirodno da su Srbi biliza oèuvanje granica.

Otpor uspostavi feudalnih poseda i �u-panijske vlasti ogledao se i u formiranjudve privilegovane oblasti izuzete iz spahij-ske i �upanijske vlasti. Prva je Potiski kru-nski di�trikt sa centrom u Beèeju (1751-�1872) koji je obuhvatao 14, a od 1769.godine deset naselja biv�e Potiske vojnegranice. Druga privilegovana oblast je bioVelikokikindski di�trikt (1774�1876) stvo-ren u Banatu sa centrom u Velikoj Kikin-di i sa deset naselja u okolini.

40

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju

3.26. Otpor granièara reinkorporaciji u Ugarsku


(1790)

Van teritorija Vojne granice i privilegov-anih di�trikta postojale su �upanije kaougarske teritorijalne jedinice, spahijskiposedi i slobodni kraljevski gradovi u koji-ma je naseljeno stanovni�tvo u�ivalo pose-ban polo�aj. Na teritoriji Srema nalazila seSremska �upanija èije je sedi�te bilo uVukovaru, na podruèju Baèke Baèko-bodro�ka, sa sedi�tem u Somboru, a nateritoriji Banata, posle 1779. godine i nje-govog prikljuèenja Ugarskoj, Tami�ka,Kra�ovanska i Torontalska �upanija sacentrom u Velikom Beèkereku.

* * *

4. DOSELJAVANJA

Posle burnih ratova, podruèja kroz kojasu prolazile vojske bila su opusto�ena.Najvi�e su stradale nizije. Veliki deonekada�nje Ugarske, tj. njen sredi�nji niz-ijski deo, u demografskom smislu bio jeuni�ten. Prirodno je bilo da se ti predelipolako nasele, a u ekonomskom interesuHabzburgovaca bilo je da se �to pre nase-le. Stoga, ne samo da su podr�avali, negosu i aktivno uèestvovali u naseljavanju tihteritorija. Interes vlasnika novooslobo-ðenih �upanija takoðe je bilo naseljavanjestanovni�tva.

4.1. Naseljavanje Nemaca

Na novoosloboðenim teritorijama aus-trijska dr�avna politika tokom XVIII vekazapoèela je naseljavanje Nemaca u Baèku,Srem i Banat. Njih je Beèki dvor na jugMonarhije naseljavao kao radne, dinas-tièkim i dr�avnim interesima verne poda-nike. Nemaèki doseljenici su uglavnompoticali iz �vapske, Porajnja, Franaèke iFalaèke.

U Baèkoj su se Nemci naseljavali odPo�arevaèkog mira 1718. godine. U Petro-varadinskom �ancu (Novom Sadu) prisut-ni su 1739. godine, a u Od�acima, Kolutu,Prigrevici, Baèkoj Palanci i Gajdobri od1748. godine.

U Apatin i Bukin naselili su se 1750.godine. Njihov dolazak u Od�ake bele�ise 1759. godine, gde su ubrzo sagradilisvoju crkvu. U periodu od 1763. godine do1768. godine naseljeni su u Gajdobru,Gakovo i Karavukovo. U godinama od1784. do 1786. doseljenici Nemci do�li suu Crvenku, Vrbas, Sekiæ, Buljkes, Sivac,Kulu, Parabuæ, Stani�iæ, Èonoplju. Teme-rinski feudalac Arpad Seèenji (Széc-senyi Árpád) naselio je Nemce u BaèkiJarak.

Prva velika kolonizacija Nemaca uBanat bila je tokom i nakon zavr�etkaVaradinskog rata (1716�1718). Tada je u

41


4.1. Naseljavanje Nemaca

4. DOSELJAVANJA

Banat dolazilo stanovni�tvo iz Falaèke iFranaèke. Nemci su 1717. godine do�li uTemi�var i Belu Crkvu, a 1723. godine uPanèevo. Meðutim, rat od 1737. do 1739.godine, razbojnici, a pogotovo velika epi-demija kuge 1738. godine, uni�tili sunemaèko stanovni�tvo u Banatu.

Druga velika kolonizacija Nemaca(Terezijanska kolonizacija) dogodila se uBanatu od 1762. do 1772. godine, kada jedoseljeno 11.000 porodica. Marija Terezi-ja je 1763. godine izdala Patent o kolo-nizaciji kojim je regulisala prava i obavezedoseljenika. I posle ovog perioda nastavl-jeno je intezivno useljavanje Nemaca uBanat. Tako su 1770. godine nemaèkidoseljenici do�li u Kovin, 1774. godine uGlogonj, 1776. godine u Omoljicu iJabuku, 1776. godine u Mariolanu, 1784.godine u Modo�, a 1790. godine u Crnju iNakovo. Nemaèko stanovni�tvo dolaziloje uglavnom na prostor Vojne granice,gde je od 1765. godine postojao Nema-èko-banatski puk, ali i na imanja spahija.Tako je porodica Nako naselila na svojspahiluk Nemce u Nakovo, Hajfeld i Mas-tort. Godine 1781. Srbi iz Martinice oti�lisu u Vojnu granicu, u Èentu. Oko 1800.godine na imanje Lazara u Martinicu i unovo naselje Lazarfeld do�li su Nemci izblizine Velike Kikinde (Soltur, SvetiHubert, �arlevil). Iz Badenske oblastinaselili su se Nemci 1802. godine i svomnovom naselju dali naziv po ministru rataKarlu, Karlsdorf.

4.2. Doseljavanje Srba

Doseljavanje srpskog stanovni�tva izLike, Dalmacije, Banije i Korduna napodruèje Srema, Baèke i Banata bilo jetrajna pojava XVIII veka. Gladne godine ibolji uslovi �ivota u ju�noj Ugarskoj uticalisu da taj priliv doseljenika bude stalan.Vojna granica bila je podruèje naseljavan-ja ovog stanovni�tva, jer ono se i u staromkraju nalazilo u okvirima Vojne granice.Najintenzivnije naseljavanje tog stanovni-

�tva bilo je u Sremu, gde je svako selotada dobilo svoj rvatski ili �ijaèki �or ilikraj (doseljenici iz ovih krajeva nazivanisu �ijacima). U Baèkoj, �ajka�ki bataljonje bio prostor useljavanja doseljenika izzapadnih krajeva. �ijaci u Gospoðincima iÈurugu pominju se 1770. i 1786. godine.Jo� do 1848. godine mnogi �ijaci iz Mo�o-rina i Vilova su se sastajali na meðamaatara. Ova doseljenièka struja dopirala jedelimièno i do Banatske vojne granice(Kovin, Omoljica koji imaju svoj rvatskikraj).

4.3. Doseljavanje Hrvata

Doseljavanje Hrvata u Baèku, Srem iBanat bilo je razlièito kada je reè o uzroci-ma, poreklu stanovni�tva i strukturi dosel-jenika. Autohtono hrvatsko sremskostanovni�tvo za vreme napada Turakaiselilo se iz Srema. Srpska veæina tada je uSremu asimilovala katolike u nekim srem-skim naseljima (Velika Remeta, Manðe-los, Voganj, Dobrinci, Golubinci). TokomXVIII veka Hrvati su se naselili u Sremu uonim naseljima u kojima su ranije �iveli.Tada je do�lo do velikog priliva �okaèkogstanovni�tva iz Bosne, pa je u zapadnimdelovima Srema preovladalo ikavskonareèje. Hrvatsko stanovni�tvo u Sremupohrvatilo je doseljene Nemce i katolièkeKlimente u Nikincima i Hrtkovcima.

Ju�noslovensko katolièko stanovni�tvou Baèkoj raznorodnog porekla je i vreme-na doseljavanja. Ono je poreklom izBosne; Dalmacije i Like. Posle 1622.godine do�lo je do naseljavanja grupabunjevaèkog stanovni�tva u kraj oko Sub-otice i Sombora. Druga grupa istorodnogstanovni�tva doselila se 1687. godine podvoðstvom kapetana Ðure Vidakoviæa iDuje Markoviæa. U doba Velikogbeèkog rata (1683�1699) i posle potpisi-vanja Karlovaèkog mira, talas �okaèkogstanovni�tva iz Bosne prelio se iz Slavoni-je i Srema u Baèku i naselio osam naseljaod Baèa do Santova.

42

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.2. Doseljavanje Srba

4.3. Doseljavanje Hrvata

4. DOSELJAVANJA

U XVIII i poèetkom XIX veka doseljavalisu se Hrvati u Banat. Prva grupa dosel-jenika bili su �okci ikavskog nareèja kojisu se naselili u Vojnu granicu u Perlezu,Starèevu, Omoljici i Opovu. Drugu grupunaseljenika èinili su kajkavski plemiæi.Arondacijom zemlji�ta za potrebe karlo-vaèkog generaliteta (1784�1788) Zagre-baèka nadbiskupija izgubila je zemlju du�reke Kupe. Dvorski ratni savet tada jeNadbiskupiji ponudio zemlji�te u Banatu,�to je ozakonjeno 1801. godine kada jedo�lo do naseljavanja kajkavskog plemst-va, nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuz-inu, Jarkovac, Boto�, Margiticu, Klariju.Treæa grupa hrvatskih naseljenika do�laje 1803. godine u Banat. Stanovnici iz trikra�ovanska naselja naselili su se u Karls-dorfu (Banatski Karlovac).

4.4. Doseljavanje Maðara

Uzrok doseljavanja Maðara u Baèku iBanat tokom XVIII veka je obnovaugarske �upanijske vlasti u ju�noj Ugar-skoj i utemeljenje feuda u Baèkoj iBanatu. Maðarsko stanovni�tvo doselja-vano je, pre svega, kao radna snaga nafeudalnim imanjima, a veleposednici subili glavni pokretaèi kolonizacije (ne samoMaðara). Inkorporiranjem Banata 1779.godine pod vlast Ugarske i stvaranjem�upanijske vlasti u njemu, kao i spahijskihimanja, poèela su doseljavanja Maðara uBanat.

U Baèkoj je doseljeno maðarskostanovni�tvo do�lo na podruèje Baèko-bodro�ke �upanije i Potiskog krunskogdi�trikta. Maðarsko stanovni�tvo je 1746.i 1747. godine poèelo da naseljava Sub-oticu, 1748. godine Bezdan, 1749. godineKulu. Grof Anton Gra�alkoviæ zadu�io je1750. godine Ferenca Èizovskog (Csi-zovszky Ferenc) da naseli topolsku pus-taru, koja je veæ 1774. godine imala 247domova naseljenika iz severne Ugarske.Posle 1751. godine maðarski doseljenici

do�li su u Sentu, od 1751. do 1753. godineu Adu i Mol, 1753. godine Dvorska komo-ra naselila je maðarsko stanovni�tvo uKanji�u, a od 1750. do 1762. godine dosel-jenici su stigli u Beèej, Èonoplju, Kupus-inu, Doroslovo. Posed Baj�u je 1751.godine dobio potiski kapetan StevanZako, koji je 1759. prodao posed Jakovu iLuki Vojniæu. U Baj�u su se 1760. godinedoseli Maðari katolici, a 1785. godinereformatske veroispovesti. Maðarskostanovni�tvo do�lo je 1767. godine uPetrovo Selo, 1769. godine u Iðo�, a 1771.godine u Martono�. Spahija Miklo�Karas (Kárász Miklós) od 1746. do 1772.naseljavao je maðarskim �ivljem pustaruHorgo�. Godine 1786. U Staru Moravicu1786. godine naselile su se 334 maðarskereformatske porodice iz Ki�ujsala�a(Kisújszállás), Kunmadara�a (Kunma-daras) i Jaski�kera (Jászkiskér). Istegodine, stanovnici Ki�ujsala�a naselili suPaèir. Maðarske porodice stigle su su1787. godine u Feketiæ, a 1799. godinegrof Seèenji naselio je Maðare na svojtemerinski feud.

I pre inkorporiranja Banata u Ugarsku,manje grupe maðarskog stanovni�tva sti-zale su u Banat. Maðarski �ivalj je 1773.godine stigao u Novu Kanji�u, Majdan iKrstur, od 1774. do 1776. godine dosel-javali su se Maðari u Orosin (Rusko Selo)i Tordu. U Èoku je maðarsko stanovni�t-vo do�lo 1782. godine, a 1783/84. uMaðarski Itebej. Po�to je srpski �ivaljnapustio Debeljaèu, iz severnog PotisjaMaðari reformatske veroispovesti stiglisu 1794. godine u ovo naselje. Maðarskostanovni�tvo je 1801. godine kolonizovaloMaðarsku Crnju.

Doseljavanje Maðara, iako je bila upitanju Ugarska, nije pomagala centralnavlast, jer nije postojao plan za naseljavanjeMaðara. Naprotiv, veæina maðarskogstanovni�tva naseljavala se bez znanja idozvole dr�ave i feudalaca.

43


4.4. Doseljavanje Maðara

4. DOSELJAVANJA

4.5. Doseljavanje Rumuna

Doseljavanje Rumuna u nizijski Banattokom XVIII veka bilo je slika koloniza-cionih pomeranja, planskog i stihijskognaseljavanja rumunskog stanovni�tva saprostora Banatskih planina i iz dolineMori�a i Kara�a.

Rumunsko stanovni�tvo bilo je prisutnou zapadnom Banatu i pre XVIII veka.Rumuni su u nizijski Banat doseljavani uVojnu granicu i na imanja feudalaca.Nakon doseljavanja, rumunska naseljamogla su se grupisati u tri tipa: sela u don-jem toku Nere i Kara�a, kao i ona udolinama Moravice i Mesiæa èiji su sestanovnici nazivali goranima, zatim nasel-ja u Vojnoj Granici, u okolini Panèeva, Ali-bunara i Bele Crkve, èiji stanovnici su senazivali granièarima i pet naselja u sred-njem Banatu, èiji stanovnici su se nazivaliRumuni sa pustare.

Posle 1740. godine intenzivira se dosel-javanje Rumuna u nizijski Banat. Tada sedoselilo rumunsko stanovni�tvo u Margi-tu, u Sent Joan (Barice), a 1744. godine uMali i Veliki Gaj. Marija Terezija je 1765.godine izdala patent da se iz svih rumun-skih naselja, u koje bi trebalo da doðunemaèki kolonisti, isele Rumuni. Dvegodine kasnije, godine 1767. godine,rumunski �ivalj napustio je svoje sela okoTemi�vara i u dolini Mori�a i naselionaselja oko Begeja: Mali i Veliki Torak,Jankov Most, Eèku, Klek. Stanovnici selaSakalaza kod Temi�vara naselili su VelikiTorak, a iz sela Serdina u dolini Mori�aMali Torak. Ukupno je u Mali i VelikiTorak stiglo 340 porodica. Rumunski�ivalj pristigao u Jankov Most bio jeporeklom sa Mori�a. Rumunska naseljaoko Begeja posle prodaje u spahiluke(1781�1782.) u�la su u posed LukeLazara i Isaka Ki�a.

Vojne vlasti su, takoðe, sprovodile kolo-nizaciju Rumuna u Vojnu granicu. Takosu 1765. godine naseljeni rumunskimstanovni�tvom Banatsko Novo Selo, Dolo-

vo, Alibunar, Seleu� i druga mesta; kra-jem XVIII veka rumunski �ivalj do�ao je uUzdin, Kovin, 1805. godine u Mramorak,1807. godine u Deliblato, a 1808. godineformirano je rumunsko naselje Vladimi-rovac (Petrovo Selo). Rumuni u selima uokolini Vr�ca bili su starosedeoci.

Na podruèju Banata do�lo je do inten-zivnog pro�imanja srpskog i rumunskogstanovni�tva. U veku vere, verska istovet-nost zbli�avala je narode, a komunikacijumeðu njima èinila je lak�om. U periodu od1713. do 1864. godine Rumuni su u ver-skom pogledu pripadali srpskoj crkvenojorganizaciji, Karlovaèkoj mitropoliji, osimonih koji su prihvatili uniju sa katolièkomcrkvom (od na�ih naselja Rumuni uJankov Mostu i Markovcu). Brakovi izme-ðu Srba i Rumuna bili su èesti, kao imeðusobna asimilacija. U istoènom Bana-tu u XVIII veku poèela je rumunizacijasrpskog �ivlja, a u zapadnom asimilacijaRumuna sa Srbima. Asimilacija je lak�etekla kod verski istovetnih naroda (pri-meri: meðusobne asimilacije Srba i Ru-muna, germanizacija Italijana i Francuza),jer su kontakti meðu njima bili èe�æi.

4.6. Doseljavanje Slovaka

Slovaèko stanovni�tvo tokom XVIIIveka naselilo se u Baèku, Banat i delim-ièno u Srem. Slovaèki �ivalj dolazio je napoziv ugarskih feudalaca, kao radnasnaga na feudima, zatim su ga naseljavalina Komorska imanja i Vojnu granicu. Kol-onizacija poèinje 1745 godine, kada jeimpopulator Martin Èanji, na osnovudogovora sa vlasnikom futo�kog vlastelin-stva Mihajlom Èarnojeviæem, doveo2000 Slovaka iz Novohrada, Orave, Lipto-va, Honta, Zvolena, Turca u Petrovac uBaèkoj. Doseljenici su dve godine potom,1747. godine, sklopili ugovor sa spahijom.Sa tog podruèja naseljenici su 1746.godine do�li u Kulpin na imanje spahijabraæe Stratimiroviæ, 1754. godine Slovaciprotestanti naseljavaju se u Baj�u, 1756.

44

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.5. Doseljavanje Rumuna

4.6. Doseljavanje Slovaka

4. DOSELJAVANJA

godine u Glo�an, 1758. godine u Selenèu,koje je jedino multikonfesionalno naselje,protestantsko i katolièko. Slovaèki dosel-jenici su 1773. godine do�li su u Kisaè, aod 1790. do 1791. godine u Pivnice i uLaliæ. Iz sela Selenèe u Baèkoj proteranoje 1770. godine 98 slovaèkih protes-tantskih porodica, koje su se se naselilepo specijalnoj dozvoli cara Josifa II uPazovu, na teritoriju Petrovaradinskepukovnije.

Na posed Kristifora Naka u Banatudo�lo je 1782. godine slovaèko stanovni�t-vo iz Novogradske, Pe�tanske, Nitranskei Zvolenske �upanije. Doseljenici su osno-vali naselje Novi Komlo�. Na njihovomèelu bili su uèitelj Samuel Ger�koviè isve�tenik Matija Baranji, poreklom izlipovaèkog kraja. Matija Baranji preveoje 1784. godine deo naseljenika u selo Par-danj na imanje Gabriela Butlera, a dvegodine potom iz Pardanja doseljenici sustigli u Aradac, kod Velikog Beèkereka,na imanje Isaka Ki�a. Iz Pardanja je slo-vaèki �ivalj 1788. godine pre�ao je u Eèku,a iz Eèke sa sve�tenikom Janom Boside-lerskim 1802. godine u Kovaèicu. U ovimgodinama (1806) slovaèko stanovni�tvodo�lo je u Padinu i �andorf (Jano�ik), a iz�andorfa 30 slovaèkih porodica naselilose u Hajduèicu. Veæa grupa doseljenika1829. godine iz Padine takoðe je naselilaHajduèicu.

4.7. Doseljavanje Rusina

Prve rusinske porodice iz Zakarpatja,tada�nje severoistoène Ugarske, dolaze uBaèku èetrdesetih godina XVIII veka. Napopisu stanovni�tva Kule 1746. godineprvo je zapisano troje Rusina, a nakonnjih, iste godine, jo� 11 rusinskih porodi-ca. Prvi rusinski kolonisti dolazili su uBaèku pojedinaèno, kao nadnièari, uvreme veæih sezonskih radova, pa su seneki od njih tu i naselili.

Organizovano naseljavanje Rusina uBaèku poèinje 1751. godine: upravnik

komorskih imanja u Baèkoj, Franc Jozefde Redl (Franz Joseph de Redl) je, namolbu slobodnjaka Mihajla Munkaèija(Munkácsy Mihály) iz �upanije Bereg(danas u Zakarpatskoj oblasti Ukrajine),izdao i potpisao kontrakt o naseljavanju200 rusinskih grkokatolièkih porodica izseveroistoène Ugarske na pustaru,nenaseljeno komorsko naselje VelikiKrstur. Iste godine u selu je osnovanagrkokatolièka parohija, a 1753. poèela jeda radi �kola u kojoj se nastava odvijala narusinskom jeziku. Rusinsko stanovni�tvoje 1751. godine naseljeno na podruèjekomorske pustare Ruskog Krstura, naosnovu ugovora o naseljavanju koji je pot-pisao administrator komorskih imanja uBaèkoj Jozef de Redl. Dve godine potom,u Krstur je pristiglo rusinsko stanovni�t-vo iz �upanija �ari�, Zemplin, Bor�od, anaseljavanje je nastavljeno do poèetkasedamdesetih godina XVIII veka do kadasu pristizali novi doseljenici sa �iroke teri-torije tada�nje severoistoène Ugarske, iz14 �upanija na kojima se prostirala crkve-na jurisdikcija Mukaèevske grkokatolièkeeparhije.

Doseljavanje Rusina u Kucuru poèelo je1763. godine, kada je Franc Jozef deRedl potpisao ugovor o naseljavanju 150grkokatolièkih rusinskih porodica ukomorsko naselje Kucuru i dao ga PetruKi�u iz Krstura da prikupi i dovede zain-teresovane koloniste iz severoistoèneUgarske. 41 rusinska porodica do�la je1763. godine, a dve godine kasnije jo� 42.One su uglavnom poticale iz parohijeMuèenj. Godine 1764. rusinski knez uKucuri zvao se Janko Èorda�, a prvigrkokatolièki sve�tenik u Kucuri (od1766. godine) bio je Osif Kirda. U Kucurisu veæ �iveli pravoslavni Srbi. Rusinska�kola u Kucuri osnovana je 1765 godine, agrkokatolièka parohija 1766. godine. Nadr�avnom popisu 1787. godine u Krsturuje bilo oko 2200, a u Kucuri oko 1600.Rusina.

45


4.7. Doseljavanje Rusina

4. DOSELJAVANJA

U doba vladavine cara Josifa II 1786.godine u vojnu slu�bu je primljeno oko8.000 zaporo�kih kozaka koji su naseljeniu okolinu Sente.

Doseljavanje pojedinih rusinskih porod-ica iz Krstura i Kucure u Novi Sad poèeloje veæ �ezdesetih godina XVIII veka, a1780. godine u Novom Sadu je osnovanagrkokatolièka parohija.

U drugoj polovini XVIII veka Rusini suse u manjem broju doseljavali i u nekadruga naselja u Baèkoj: �ove i Obrovac,ali se nisu odr�ali u njima.

Rusini koji su se od sredine XVIII dosel-javali u Baèku veka bili su grkokatolici, alisu od 1751. godine su bili pod jurisdikci-jom rimokatolike Kaloèke nadbiskupije.U poèetku su im sve�tenici Rusini dolaziliiz Mukaèevske i iz grkokatolièke Veliko-varadinske (Veliki Varadin, danas Oradeau Rumuniji) eparhije. Iz te eparhije su upoèetku Rusinima dolazili u Baèku prvigrkokatolièki sve�tenici i donosili naj-neophodnije crkvene æirilske knjige. Zagrkokatolike, unijate u Hrvatskoj i zaRusine u Baèkoj osnovana je 1777. godineKri�evaèka episkopija, u okviru koje suRusini ostali sve do 2003. godine, kada jeosnovan Apostolski egzarhat za grkokato-like u Srbiji i Crnoj Gori.

Pojedine rusinske porodice, ponekad iveæe grupe, iz Krstura i Kucure tokomXVIII i XIX veka preseljavaju se u druganaselja i tako formiraju nove rusinskekolonije. Kri�evaèka eparhija je 1777.godine dobila posed �id i Berkasovo, paje poèetkom XIX veka poèelo naseljavanjeRusina na taj posed. Naseljavanje u �id jepoèelo 1803. godine, a u Berkasovo 1810.godine. U Baèince se Rusini naseljavajuod 1834. godine.

4.8. Jevreji u Vojvodini

Pozicije jevrejskog stanovni�tva uSremu, Baèkoj i Banatu bile su odreðenepolo�ajem Jevreja u Habzbur�koj mo-narhiji. Patent Marije Terezije dozvolio

je Jevrejima da �ive u gradovima uz pla-æanje tolerancijske takse. Reforme Josifa IIomoguæile su Jevrejima rad u dr�avnojslu�bi. Jevreji su èinili gradsko stanovni�t-vo koje se bavilo trgovinom. U NovomSadu je 1728. godine �ivelo je 12 jevre-jskih porodica, 1743. godine 26, a 1748.godine postojala je jevrejska op�tina.Porodica Jakova Hercela prva se 1775.godine stalno naselila u Suboticu, a 11godina kasnije osnovana je jevrejskaop�tina.

4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalosamo seæanje

U doba kada je Banat bio najveæi kolo-nizacijski prostor u Evropi, doseljena je tugrupa Baskijaca iz �panije. Kada suHabzburzi izgubili Napulj i Siciliju 1731.godine, Baskijcii su pristigli u Beè. Èetirigodine lutali su Beèom i austrijskimgradovima, te su habzbur�ke vlasti odlu-èile da ih nasele u Veliki Beèkerek. Onisu laðama stigli na Begej i formirali svojenaselje Novu Barselonu. Prvi su poèeli dasade dudove u Banatu. Uni�tili su ih napa-di razbojnika, a naroèito kuga 1738.godine. Od cele naseobine ostalo je samo30 siroèadi koja su rasporeðena po siroti�-tima u Ugarskoj.

Uz Nemce, doseljavali su se i Italijanikoji su naselili okolinu Temi�vara, ali suvrlo brzo bili germanizovani. Iz oblastiAlzasa i Lorene u periodu terezijanske kol-onizacije do�li su i Francuzi. Oni su uokolini Velike Kikinde 1770. godine osno-vali svoja naselja: Soltur, �arlevil, SentHubert, Molin, koja su ubrzo germanizo-vana. Tragovi doseljenih Francuza ostalisu u prezimenima banatskih Nemaca:�evalije, Dipon, Bartu, Lefler, Boase itd.

U vreme Velikog beèkog rata,Bugari�katolici naselili su sela Be�enevo iVingu, u blizini Temi�vara. Na posedLazara u Eèku do�li su 1793. godine, a od1823. do 1825. godine naselili imanjeDvor Josipa Petroviæa u Banatu. Neki

46

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.8. Jevreji u Vojvodini

4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo seæanje

4. DOSELJAVANJA

od njih su se 1895. godine iselili u Ivanovokod Panèeva, a neki su oti�li u Bugarsku.Feudalac Ludvig Baraè naselio je 1838.godine pustaru bugarskim naseljenicima ioni su je nazvali Baraèhaza (Baraczháza),kasnije Stari Lec. Bugarski naseljeniciuglavnom su se bavili ba�tovanstvom.

Tragovi Bugara, Italijana, Francuza,�panaca uglavnom su nestali, ali ne pot-puno. U Vojvodini èesto mo�emo èutièudna prezimena, koja nisu u skladu ni sajednim jezikom koji se danas govori ovde.�tavi�e, moguæe je da je neko od na�ihpredaka pripadao ovim narodima, te da onjima nije ostalo samo seæanje.

4.10. Doseljavanje i poreklo Roma

Romi su nedovoljno prouèen i poznatnarod, iako prisutan u Evropi mnogostotina godina. Njihova istorija odigravalase tako da je jedva bila u vezi s krupnijimdogaðajima evropske istorije, pa prema iistorijskim dogaðajima u Ugarskoj ili Srbi-ji. U svesti raznih naroda, a i u svestisamih Roma, postojalo je o�tro razdvajan-je nastalo zbog razlièitog naèina �ivota,jezika i razlièite kulture. Razne grupeRoma razdvajaju se na osnovu jezika kojegovore, obièaja i naziva koje koriste zasebe. Mnogi prihvataju naziv Romi, kojipotièe iz jezika hindu, a dana�nje znaèen-je te reèi je mu�karac (teritorija u MalojAziji gde su Romi bili prisutni u XI vekunazivala se u Vizantiji i u vreme TurakaRoma ili Rum). Neki koriste razne formenaziva Cigan, koji na nekim od jezika jed-nostavno znaèi èovek, tj. ljudsko biæe. Ovareè je poreklom iz grèkog jezika (athi-ganos), ali je po mi�ljenju veæine Roma jenepo�eljna, pogrdna. Karakteristièno jeda Romi dugo nisu bele�ili podatke svojeistorije, tako da je to prepu�teno drugimai zbog toga je ona puna otvorenih pitanja,predrasuda ili pogre�nih tumaèenja.

Mada je to malo verovatno, neki nauèni-ci misle da se prvi talas romskih migracijedesio veæ za vreme Aleksandra Velikog.

Sigurno je da ih je put kojim su prolaziliuèinio da budu jo� razlièitiji. Neki su sezadr�ali vi�e u Persiji, neki na Bliskomistoku, neki u severnoj Africi, neki u dana-�njoj Ukrajini, Jermeniji, u Maloj Aziji i naBalkanu. Balkan je bio jedan od najveæihcentara odakle su se naseljavali u drugapodruèja Evrope. Ostali su stigle do Zapa-dne Evrope i Rusiju, te je i njihova istorijapotekla drugim putem.

Romi koji �ive u Vojvodini proveli supuno vremena na Balkanu i u SrednjojEvropi. U razlièitim jezicima koje govoreprisutne su reèi iz grèkog, slovenskih imaðarskog jezika, a pojedine grupe gov-ore jezik koji se mo�e okarakterisati kaonovolatinski i koji pokazuje karakteristikevarijante rumunskog jezika govorenogpre vi�e vekova.

U XIV veku Romi su bili prisutni namnogim mestima na Balkanu. Ugarskikraljevi Sigismund, Matija Korvin,Vladislav II, kao i Jovan Zapolja suizdali dokumente o njima. Vladislav II ihje nazivao narodom faraona jer se verova-lo da potièu iz Egipta, a Jovan Zapolja imje vratio slobodu kretanja. Po legendiRomi su skovali �eljezni presto, na kojemje ka�njen Ðerð Do�a. Tokom osmanli-jske vlasti dolazak Roma na teritorijuUgarske bila je neprekidna pojava.Tokom Rakocijevog ustanka se pojavljujukao sviraèi. Za vreme Marije Terezije iJosifa II izvr�eni su i nasilni poku�aji daih odvrate od stalne selidbe kao naèina�ivota.

4.11. Posledice naseljavanja teritorije buduæe Vojvodine

Tokom XVIII veka Srem, Banat i Baèkadobili su karakter istorijskog prostora nakom su se susretali mnogi narodi srednjeEvrope. Polja njihovog pro�imanja bila suvojska, trgovina i gradovi. Modernizacija ievropeizacija na ovom prostoru pru�alesu moguænosti pro�imanja naroda i vera.Gradnja zajednièkog srednjoevropskog

47


4.10. Doseljavanje i poreklo Roma

4.11. Posledice naseljavanja teritorije buduæe Vojvodine

4. DOSELJAVANJA

kulturnog modela, koja je poèela u XVIIIveku na prostoru Podunavlja, pribli�avalaje srednjoevropske narode koji su odXVIII veka poèeli da �ive po istovetnomkulturolo�kom obrascu.

Banat, Baèka i Srem menjali su setokom XVIII veka. Simbol Vojne granice injenog militaristièkog duha, Petrovara-dinska tvrðava, graðena je tokom XVIIIveka i zavr�ena je 1780. godine. Simbolpobolj�ane komunikacije XVIII veka, po�-tanska dili�ansa, svakih 14 dana sao-braæala je izmeðu Zemuna i Pe�te, a nasvake èetiri nedelje izmeðu Temi�vara iBeèa. Srednjoevropski simbol, pivo, poèe-lo je da se proizvodi na ovim prostorima uXVIII veku (u Panèevu 1722. godine, uVelikom Beèkereku 1745. godine, u Apat-inu 1756. godine). Razvijalo se i vino-gradarstvo. Doseljeni Nemci iz dolineMozela doneli su kulturu vina u BeluCrkvu i Vr�ac, a karlovaèka vina pro-davala su se u Pe�ti, Beèu, Poljskoj,Èe�koj. Nemaèki doseljenici uneli su kul-turu krompira u ju�nu Ugarsku i na takopokrenuli revoluciju u ishrani. Doktorimedicine, fizici, postali su brojniji. Sredi-nom XVIII veka Novi Sad je dobio bol-nicu, a Zemun 1769. godine. Prva apotekau Novom Sadu otvorena je 1764. godine,1780. godine u Subotici, 1784. godine uVr�cu i Velikom Beèkereku, a 1785.godine u Somboru. U Panèevu i Zemununalazili su se kontumaci (karantini) koji-ma se Habzbur�ka monarhija �titila odepidemija iz Osmanlijske carevine.

* * *

5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI RAZVOJ

U XVIII VEKU

U XVIII veku zapoèeo je kulturni proc-vat na teritoriji buduæe Vojvodine. Kaoprvo, broj stanovnika se poveæao. Vojvodi-na je bila veoma znaèajna za Srbe. Naime,u Osmanlijskom carstvu nisu bili dobriuslovi (ekonomski i politièki) za razvoj,dok su uslovi u Ugarskoj, tj. Habzbur�kojmonarhiji bili relativno povoljni, mada nei idealni.

Kad je reè o Maðarima, centri kultur-nog razvoja bili su na teritorijama kojenisu pretrpele turski period.

Kada su stigli u na�e krajeve Slovaci iRusini, odvojeni od matice svog naroda,bili su uglavnom iskljuèeni iz kulturnograzvoja matice. Najznaèajnija �ari�tarumunske kulture bila su u unijatskimcentrima u Erdelju.

Kulturni doprinos Nemaca gotovo jeneprocenjiv, ali je skoro i nepoznat, jer jekasnijim nestankom ovog naroda sa ovihprostora i seæanje na njihov kulturnidoprinos izbledeo.

5.1. Poèeci navodnjavanja i izgradnje

Razvoj na�ih krajeva nije bio zamislivbez ukroæivanja voda i izgradnje. Zato sumnogo truda i znanja ulo�ili uèeni ljudi:Antal Bauer (Bauer Antal), LerincBedekoviè (Bedekovich Lõrinc), AntalCigler (Czigler Antal), Jano� Kostka(Kosztka János), Jano� Kovaè (KovácsJános), Pal Petroviè (Petrovics Pál). Naj-genijalnija su bila braæa Ki�, Jo�ef iGabor (Kiss József és Gábor). Oni suprojektovali najveæi kanal svog vremena,Francov kanal, koji je i danas deo sistemakanala Dunav�Tisa--Dunav. Dokaz ovelièini njihovih dela je da su se ona nas-tavila tek u XX veku.

48

KOLIKO SE POZNAJEMO

5.1. Poèeci navodnjavanja i izgradnje

5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNIRAZVOJ U XVIII VEKU

Razvoj ne bi mogao da zapoène bez pro-gresivne aristokratije i preduzetnika.Jo�ef Èik (Csík József) isticao se u razvo-ju industrije, Antal Gra�alkoviè (Gras-salkovich Antal), Lerinc i Marton Mar-cibanji (Marcibányi Lõrinc és Márton)isticali su se naseljavanjem na�ih teritorija(Sombora, Èoke), a biznismen tog perio-da bio je Arumun Kristof Nako (NákóKristóf).

Jo� u to doba poèeo je razvoj medicine.Isticali su se Ignac Ambro (AmbróJózsef), Ede Florian Birli (Birly EdeFlorian), poreklom iz �vajcarske, Jo�efBiki (Büky József), Mihalj Gelei (GelleiMihály), I�tvan Pal Baèmeðei (Bácsm-egyei István Pál). Tama� Anderle(Anderle Tamás) je, uz to �to je bio lekar,bio i prvi farmaceut u na�im krajevima, aPal Kitajbel (Kitajbel Pál) bio je prvi kojije opisao njihovu botaniku .

5.2. Kulturni razvoj

Razvoj uop�te otvorio je novemoguænosti raznim ljudskim delatnosti-ma, te se pojavljuju istoriograf I�tvanAndre (André István), pravnik BelaBariè (Barics Béla), zaèetnik uzgajanjakonja Jo�ef Èekoniè (Csekonics József),livac zvona Jano� Fogara�i (FogarasiJános), latinista Jano� Gros (GrószJános), vojskovoða Andra� Hadik(Hadík András), pisac Jo�ef Hajnoci(Hajnóczy József), etnograf Fedor Karèi(Karcsy Fedor), glumci I�tvan Balog(Balogh István) i Adam Jano� Lang(Láng Ádám János), kartograf NandorKonèag (Koncság Nándor)... Danijel�ator razmi�ljao je o plovidbi na Begeju,Jano� Zakarija� Saks je 1786. godineizradio veoma dobru kartu Banata, Franc�ams (Schams) bio je jedan od prvihistorièara koji se bavio istorijom na�ihprostora, a njihov veoma lep opis dao jeDomoko� Teleki (Teleki Domokos).Jo�ef Toldi (Toldi József) je ulo�iomnogo truda kako bi se na na�im pros-

torima odomaæilo pèelarstvo. FerencIrmenji (Ürményi Ferenc) je, izmeðuostalog, zaslu�an za naseljavanje Jermen-ovaca. Rad Ferenca �rauda (Schraud)preteèa je epidemologije na na�im pros-torima. Meðu znamenitim ljudima togdoba na�li su se zaista veliki nauènici, kao�to su Farka� Kempelen (KempelenFarkas), irskog porekla, jedan od naj-boljih matematièara i pronalazaèa i Jo�efMiterpaher (Mitterpacher József) mate-matièar, teolog i filozof.

5.3. Razvoj �kolstva u ju�noj Ugarskoj i �ire

Odreðena pa�nja posveæivana je �kol-stvu na prostorima dana�nje Vojvodine,�to je doprinelo kulturnom razvoju. Istièuse uèitelji i nastavnici Jano� Pajor(1765�1682), jezuita Matja� Sladkoviè(1754�1805), Andrej Volni (Wolny1759�1827), jedan od zaèetnika �kolstvana na�im prostorima, Jano� A�bot(Asbóth János), sa protestantske strane,Ferenc Bala�a (Balassa Ferenc), kaoadministrator i organizator, Kri�tofNicki (Nicky Kristóf), kao reformator,zatim Mihalj Èupor (Csupor Mihály) iPavel Magda (Magda Pavel), koji suradili sa malom decom. Takoðe, istièe seMaæa� Lang (Láng Mátyás) koji je 1. sep-tembra 1789. godine postao nastavnik uprvoj srednjoj �koli, u novosadskoj kato-lièkoj gimnaziji.

U oblasti �kolstva, knji�evnosti i slikar-stva bile su uoèljive promene koje su bileizraz novih, evropskih strujanja. Do 1769.godine �kole meðu Srbima u Baèkoj,Banatu i Sremu bile su u nadle�nosticrkve i zvale su se trivijalnim, a od tegodine �kolstvo je u nadle�nosti dr�avneuprave. Aktom Marije Terezije 1777.godine odreðeno je da nastavni planovi zacelu Monarhiju budu jedinstveni i da senastava odvija na maternjem jeziku.Vrhovnu upravu nad srpskim �kolama (irumunskim u Banatu) dobili su: Stefan

49


5.2. Kulturni razvoj

5.3. Razvoj �kolstva u ju�noj Ugarskoj i �ire


Vujanovski za Srem, Avram Mrazoviæza Baèku, Teodor Jankoviæ Mirijevski iGligorije Obradoviæ za Banat.

Znaèajna institucija srpskog �kolstvaosnovana je 1792. godine u SremskimKarlovcima. Zahvaljujuæi donaciji karlo-vaèkog trgovca Dimitrija Anastasije-viæa Sabova osnovana je Karlovaèka gim-nazija.

5.4. Knji�evnost

Putevi srpske knji�evnosti u XVIII vekutakoðe su se uklapali u sliku graðanstva urazvoju. Tokom XVIII veka srpske knjige�tampane su u Trgovi�tu, Bla�u, Ja�iju iRimniku (Târgoviºte, Blaj, Iaºi,). Od 1770.godine u Beèu je postojala Kurcbekova�tamparija za �tampanje srpskih knjigapisanih æirilièkim pismom, koja je od1796. godine radila u Budimu. EmanuilJankoviæ je 1790. godine otvorio prvusrpsku knji�aru u Novom Sadu. Potom,otvorena je Kaulicijeva knji�ara, takoðeu Novom Sadu, a u Zemunu Kovaèeviæe-va. Velike liène biblioteke imali su pisci,generali, crkvene liènosti, ali i graðanikao �to su Sava Vukanoviæ iz NovogSada i Mihailo Nedeljkoviæ iz BeleCrkve.

Rafael Takaè (1748�1820) je prvidoneo ma�inu za �tampanje u buduæuVojvodinu. U banatskom selu Padeju,1791. godine, publikovao je svoje deloDodatak reèniku Pariza-Papaia (Toldaléka Páriz - Pápai szótárhoz) i time znaèajnodoprineo razvoju nauke, tj. razvojulekarske terminologije.

5.5. Slikarstvo

U slikarstvu XVIII veka dominirao jebarok. Poznati srpski slikari bili suTeodor Dimitrijeviæ Kraèun, najznaèa-jnije ime baroknog slikarstva, TeodorIliæ Èe�ljar, Jakov Orfelin, NikolaNe�koviæ, Dimitrije Popoviæ, DimitrijeBaèeviæ itd. Veæina srpskih slikara drugepolovine XVIII veka �kolovala se naBeèkoj likovnoj akademiji, a mnogi odnjih putovali su u Italiju radi studija.Andrija Petriæ (Petrich András 1765-�1842), poreklom sa prostora dana�njeVojvodine, kao slikar, ali i in�enjer, imaoje sjajnu karijeru. Takoðe, bila je poznata iporodica Kranoveter, a meðu njima naj-vi�e slikar Pal Kranoveter (KranovetterPál).

50

KOLIKO SE POZNAJEMO

5.4. Knji�evnost

5.5. Slikarstvo


1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II

DO REVOLUCIJE 1848. GODINE

1.1. Sukob Maðarskog plemstva i Josifa II

Maðarsko plemstvo shvatalo je dr�avnoureðenje Josifa II kao raskidanjedru�tvenog ugovora zakljuèenog izmeðuvladara i plemiækog stale�a. Po shvatanjuplemstva, koje se jo� u to vreme jedinoraèunalo u naciju, davalo se pravo zazakljuèivanje novog tzv. dru�tvenog ugov-ora. Deo maðarskog plemstva smatrao jetada da su Habzburgovci izgubili pravona maðarski presto, po�to se Josif IInikad nije krunisao za maðarskog kralja.Bez obzira na revolt maðarskog plemstva,detronizacija (li�avanje od prestola) dota-da vladajuæe dinastije nije uèinjena, jer jevi�e maðarsko plemstvo (aristokratija) nakraju ustuknulo i prihvatilo odluèujuæuprevagu Beèkog dvora u Maðarskoj(Ugarskoj).

1.2. Pokret maðarskog plemstva

Kada je Josif II na samrti (1790) povu-kao svoje uredbe, osim onih u vezi s ver-skom tolerancijom i slobodnom selidbomkmetova, nacionalna euforija u Maðarskojdostigla je vrhunac. Poèele su pripremeda se kruna sv. Stefana (prvog maðarskogkralja krunisanog 1000. godine; bezkrunisanja tom krunom niko se nijemogao smatrati ugarskim, tj. maðarskimkraljem), koju je Josif II èuvao u Beèukao muzejski eksponat, vrati u Budim,gde joj je i bilo mesto. Ovakve spolja�njemanifestacije prikrivale su ozbiljne poli-tièke sadr�aje. Jedinstveno odupiranjejozefinskim centralistièkim te�njamatoliko su poveæali samopouzdanje maðar-skog plemiæko-nacionalnog pokreta, dasu njegove voðe poèele da razmi�ljaju i oeventualnom izdvajanju Maðarske izHabzbur�ke monarhije. Radi ostvarivanjaovih ciljeva poku�avali su da obezbedespoljnu pomoæ (voðeni su tajni razgovorisa pruskim dvorom). Povod za ovakveaktivnosti maðarskog plemstva bilo jezasedanje Dr�avnog sabora (parlamenta),

51

1.1. Sukob Maðarskog plemstva i Josifa II

1.2. Pokret maðarskog plemstva

1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE

II POGLAVLJEISTORIJA NARODA VOJVODINE UDUGOM DEVETNAESTOM VEKU

(1790-1914)

Uovom razdoblju zapoèela je modernizacija na�ih krajeva i njihovopribli�avanje Evropi. Tada se javila i moderna ideja nacije, u koju su setada veæ poèeli ubrajati i ni�i dru�tveni slojevi, a ne samo plemstvo kako jeto bilo ranije. Revolucija 1848. godine, koja je imala odjeka i na podruèjudana�nje Vojvodine, dala je iz nacionalnog i dru�tvenog aspekta podstrek

ovim prostorima, te su mogli ubrzano ekonomski da se razvijaju, posebno posle Aus-tro-ugarske nagodbe (1867).

koji je posle dvadeset pet godina pauzesazvao novi maðarski kralj Leopold II, uleto 1790.godine u Budimu.

1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maðarskih jakobinaca

Leopold II pokazao se kao ve�t vladar,jer je u vreme nesigurno za svoju dinasti-ju (u Belgiji je do�lo do antihabzbur�kogustanka, austro-turski rat od 1788. do1791. godine bio je u toku itd.), poslenapada maðarskog plemstva, na saboruMaðarske uspeo da saèuva celinu svogcarstva i kraljevstva. U jesen se iz Budimau Po�un (dana�nja Bratislava) preseliodr�avni sabor, na kojem je do�lo do kom-promisa dvora i maðarskog plemstva,tako da do prave samostalnosti Maðarskeunutar Habzbur�kog carstva nije do�lo (tj.samostalnost je, bez obzira na donetezakone, uglavnom ostala na papiru),nasuprot nastojanjima jednog delamaðarskog plemstva. Tu bi trebalo jo� danapomenemo da je sredinom devedesetihgodina XVIII veka, taènije 1794. godine, uMaðarskoj do�lo do protivaustrijskezavere, koju je dvor otkrio. Voðe zavereIgnacije Martinoviæ (MartinovicsIgnácz), Jo�ef Hajnoci (HajnóczyJózsef), Jano� Lackoviæ (LaczkovicsJános), Ferenc Sentmarjai (SzentmarjaiFerenc) i Jakob �igrai (Sigray Jakab)pogubljene su naredne godine u Budimu,a mnogi uèesnici zavere osuðeni su nadugogodi�nje robije, kao npr. knji�evnik imodernizator maðarskog jezika FerencaKazincija (Kazinczy Ferenc). Zaverenicisu se nazivali maðarskim jakobincima, jersu, kao i francuski, te�ili dru�tvenoj jed-nakosti. Cilj zaverenika bio je da seMaðarska oslobodi habzbur�ke vlasti i dadoðe do korenitih dru�tvenih promena(izgraðivanje graðanskog dru�tva). Radisprovoðenja zavere, a kasnije i ustanka,osnovana su tajna dru�tva pod nazivimaDru�tvo reformatora i Dru�tvo slobode ijednakosti. Glavni voða ove zavere bio je

franjevaèki kaluðer i profesor matem-atike i filozofije Ignacije Martinoviæ, kojije roðen u porodici srpskog porekla uPe�ti.

1.4. Temi�varski sabor

Leopold II je u vreme sazivanjamaðarskog dr�avnog sabora odobrio isazvao 1. septembra 1790.godine uTemi�varu srpski narodno-crkveni sabor.Taj sabor postao je ujedno i raspravni iizborni, po�to je do�lo do izbora novogmitropolita. Umesto umrlog MojsejaPutnika, za karlovaèkog mitropolitaizabran je Stevan Stratimiroviæ. Trebalobi reæi da je maðarski dr�avni vrh inaèebio spreman da prihvati neku vrstu sim-boliènog srpskog predstavni�tva na Dijeti(latinski naziv za sabor, odnosno parla-ment), obezbeðujuæi u njoj mesta zasrpske episkope. Glavno pitanje koje sena saboru postavilo bilo je da li æe Srbi uMaðarskoj postati narod ili æe ostati podcarskom za�titom u nesigurnom privile-govanom polo�aju. Maðarski sabor, kojije bio u toku, nije bio raspolo�en daSrbima da kolektivna prava, dok, istovre-meno, austrijski dvor u okviru privilegijanije �titio pojedinaèna graðanska pravaSrba. Za prvu soluciju, tj. za borbu zakolektivna prava i za stvaranje autonomneoblasti zalo�ili su se neki srpski plemiæi,trgovci, intelektualci i oficiri. Osnova nji-hovog zahteva bila je da car tzv. ilirskojnaciji dodeli neki teritorij na upravljanje(predviðalo se da bi srpska autonomnateritorija mogla biti u Tami�kom Banatu).Sava Tekelija jedan od voða srpskogplemstva na Temi�varskom saboru injemu bliski plemiæi odbili su takvumoguænost, jer su to smatrali dr�avom udr�avi. Takoðe, mislili su da su maðarskizakoni mnogo bolji od carskih privilegijakoje Maðarska nije priznavala. Deo plem-stva i visoko sve�tenstvo bili su istrajni uodbrani privilegija. Car i kralj (austrijskicar i maðarski kralj) Leopold II 1791.

52

KOLIKO SE POZNAJEMO

1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maðarskih jakobinaca

1.4. Temi�varski sabor

1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO

REVOLUCIJE 1848. GODINE

godine osnovao je Ilirsku dvorsku kance-lariju, na èijem èelu je bio hrvatski bangrof Franja Bala�a (Balassa Ferenc),koji je, uzgred, bio protestant. Bala�u nijepodnosio mitropolit Stratimiroviæ, te jesrpska Ilirska dvorska kancelarija bila jeukinuta èim je Leopold II sklopio oèi,1792. godine. Bez obzira na ovo, Srbi, kaoi jo� neki narodi drugih veroispovesti,dobili su graðanska prava u KraljeviniMaðarskoj, tj. Ugarskoj posle 1790.godine, po�to je izvr�ena delimièna inar-tikulacija (ugraðivanje) srpskih privilegijau maðarsko zakonodavstvo. To se unarednom periodu ogledalo, pre svega, uosnivanju prosvetnih ustanova, razvijanjukulturnih institucija, reformisanju jezika ipravopisa, èime su se stvorile pret-postavke za savremeni nacionalni pokretkoji je, kada je reè o Srbima, dobio sna�anpodsticaj raðanjem srpske dr�ave poslePrvog (1804) i Drugog (1815) srpskogustanka.

1.5 Uticaj Francuske graðanskerevolucije

U isto vreme, narodi u dana�njoj Vojvo-dini (Srbi, Maðari, Slovaci, Rusini, Rumu-ni, Hrvati, Nemci itd.) bili su podneposrednim uticajem evropskihdogaðanja i ideja Francuske revolucije iz1789. godine. Svi ekonomski i civilizacijs-ki procesi uticali su na ovo podruèje. Sred-nja Evropa, ujedinjena unutar Habz-bur�ke monarhije, sve vi�e je postajalacelina. Narodi koji su �iveli ovde postajalisu civilizacijski prepoznatljivi, �to jedovelo do toga da postepeno doðe donacionalnog buðenja. Hronolo�ki, ovajproces mo�e se smestiti u razdobljeizmeðu 1789. i 1848. godine. Bez obzirana to �to su se neki interesi preklapali i�to su postojale razlike u nacionalnombuðenju i formiranju nacija naroda na tludana�nje Vojvodine, mo�e se zakljuèiti daje prva polovina XIX veka epoha i meðuet-nièke tolerancije i pro�imanja. Na primer,

1818. godine u Rumi su sve zanatlije, bezobzira na naciju i veroispovest, bile u jed-nom esnafu (cehu). U Sentoma�u(dana�nji Srbobran), u Starom Beèeju,Senti i u jo� nekim drugim mestima èelni-ci op�tina i naselja menjali su se naiz-menièno u mandatnim periodima pripad-nici odreðenih nacionalnosti. Ta praksase u nekim sredinama zadr�ala i kasnije,sve do Prvog svetskog rata.

Usled spolja�njih uticaja i unutra�njihpromena krajem XVIII i poèetkom XIXveka u Maðarskoj je zapoèelo raðanjeonih snaga (prerastanje trgovaèkog izanatlijskog dru�tvenog sloja u graðanst-vo, pojava liberalnog plemstva itd.) kojeæe u narednom periodu biti nosiocinacionalnog i kulturnog preporoda, skorokod svih naroda koji su �iveli na podruèjudana�nje Vojvodine.

2. NAPOLEONOVI RATOVI,SRPSKA REVOLUCIJA,

EKONOMSKI I DRU�TVENI�IVOT

2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji

U razdoblju izmeðu 1793. i 1815.godine, rat je postao uobièajena pojava uEvropi, a godine mira lièile su sve vi�e navanredne dogaðaje. Habzbur�ka monarhi-ja bila je èlanica svih antinapoleonskihkoalicija, koje su htele da onemoguæe�irenje revolucije u Evropi i koje su seborile protiv �irenja francuskog uticaja naStarom kontinentu. Mada je Habzbur�kamonarhija u toku Napoleonovih ratovapostigla i neke manje uspehe, ukupnogledano, ovi ratovi naneli su joj te�kegubitke (1794. godine izgubljena je Belgi-ja, 1797. godine izgubljen je veæi deo tali-janskih poseda itd.). To je uticalo i navladara Franju I (Franz I), koji se 1806.godine odrekao titule cara Svetog Rim-

53

ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)

1.5. Uticaj Francuske graðanske revolucije

2. NAPOLEONOVI RATOVI,SRPSKA REVOLUCIJA,EKONOMSKI I DRU�TVENI�IVOT

2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji

1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE

skog Carstva (od 1804. godine nazivao senaslednim carem Austrije).

2.2. Unutra�nji problemiHabzbur�ke monarhije

Najveæi udarci za Habzbur�ko carstvo,kao i za Maðarsku (u èijem sklopu se tadanalazilo i podruèje dana�nje Vojvodine)usledili su, pre svega, na ekonomskomplanu. Funkcionisala je sprega vladara,dvora i maðarske aristokratije, koju jeodr�avao strah od �irenja revolucionarnihideja. Napoleonov proglas Maðarima dase otcepe od Austrije, 1809. godine posleneslavno izgubljene bitke kod Ðera(Gyõr), nije nai�ao na odjek , mada jeNapoleon maðarsko plemstvo samo poz-vao na otcepljenje i nije imao nikakvu na-meru da se me�a u unutra�nje (dru�tve-no-ekonomsko) ureðenje Maðarske. Nijebilo snaga koje bi tu ideju mogle sprovestiu delo. Dodu�e, èak i malobrojna (inaèeproganjana) inteligencija, kao i liberalnoplemstvo opredeljeno za reforme i pro-mene videli su u Napoleonovoj ponudinovu zavisnost, jer ako bi se i oslobodilizavisnosti od Habzburga, novog kralja biim svakako nametnuo Napoleon.

2.3. Odgovor Habzburgovaca nanove izazove i apsolutizam

Posle obraèuna re�ima sa pristalicamaslobodarskih ideja i njihovim tajnim orga-nizacijama, na prekretnici XVIII i XIXveka, u doba vladavine Franje I (1792-1835), zavladao je strah u zemlji. Progoniintelektualaca i onog dela plemstva kojeje aktivno uèestvovalo u nacionalnompokretu ili mu je bilo naklonjeno postalisu svakodnevni. Smenjeni su mnoginosioci visokih dr�avnih funkcija. Jednaod glavnih smernica upravljanja dvoramaðarskom dr�avom sastojala se od uvo-ðenja jake dr�avne administracije, prisust-va nemaèkih i èe�kih pukova u zemlji ijaèanju uticaja Katolièke crkve. Podr�a-

vano je poo�travanje cenzure, pro�irivanjemre�e i nadle�nosti tajne policije.

2.4. Poslednji austro-turski rat iPrvi srpski ustanak

Poslednji austro-turski rat (1788-1791),Napoleonovi ratovi, Prvi i Drugi srpskiustanak doneli su nemire u Vojnugranicu, kao i u one delove dana�njeVojvodine koji joj nisu pripadali. Istovre-meno, ponovo je otvoreno i pitanje haj-duèije, posebno u sremskim i ju�no-banatskim predelima. Srpska revolucija(1804-1815) predstavljena u Prvom i Dru-gom srpskom ustanku trajno se odrazilana Srbe u Sremu, Baèkoj i Banatu. Prvisrpski ustanak (1804-1813) je posebnouzburkao emocije Srba u Baèkoj, Banatu iSremu. Za pripreme u vezi s ustankomznali su i karlovaèki mitropolit StevanStratimiroviæ, novosadski episkopJovan Jovanoviæ i Sava Tekelija. Usta-nak je omoguæio srpskim trgovcima uSremu i Banatu unosne poslove sa ustani-cima. Srpski trgovci snabdevali suustanike oru�jem, municijom i hranom. Utoj trgovini preko Save i Dunava, za vremeustanka, isticali su se mitrovaèki trgovacDimitrije Puljeviæ, Pazovèani braæaPetroviæ, zemunski trgovci Milo�Uro�eviæ, Dimitrije Bratogliæ, kao imnogi trgovci iz Novog Sada, SremskihKarlovaca, Rume, Iriga, Panèeva, Vr�caitd. Ustanak je ustalasao stanovni�tvo�irom Vojne granice, pogotovo u banat-skom i sremskom delu. Srbi, Rumuni inemaèki oficiri komandanti granièarapu�tali su da se ustanici snabdevaju rat-nim materijalom i ostalim potrep�tinama.Pored toga �to su trgovali, srpski trgovcisu i prikupljali priloge (pre svega nov-èane) za ustanike u Srbiji. Mnogi su èak,pre svega zanatlije (livci, okivaèi topova),uèestvovali u ustanku na strani ustanika.U ustanièku Srbiju prelazili su i mnogiintelektualci, kao npr. Lukijan Mu�icki,Dositej Obradoviæ (koji je imao zasluge

54

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.2. Unutra�nji problemi Habzbur�ke monarhije

2.3. Odgovor Habzburgovaca nanove izazove i apsolutizam

2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak



u otvaranju beogradske Velike �kole i bioprvi srpski ministar obrazovanja), te Bo�ai Mihailo Grujoviæ, Miljko Radonjiæ,Ivan Jugoviæ i dr.

Razvoj ustanka odra�avao se i prilivomstanovni�tva iz Srbije u Srem i Banat.Krize ustanka 1804, 1806, 1809, te njego-va propast 1813. godine pokrenuli su rekuizbeglica ka ovim prostorima. Sam Kara-ðorðe se neko vreme nalazio u srem-skom manastiru Feneku.. Pod uticajemdogaðanja u Srbiji, izbila je 1807. godinetzv. Ticanova buna, koja je dobila naziv posvom voði Teodoru AvramoviæuTicanu iz sela Jazak. Buna je imala soci-jalne i nacionalne zahteve. Zahvatila jefru�kogorske posede Mitropolije, rumskii iloèki spahiluk, a ugu�ena je intervenci-jom austrijske vojske kod sela Bingule.Iste godine (1807), buna je zahvatila iju�nobanatske Srbe i Rumune, a u junu tegodine izbila je Kru�èièka buna, èije suvoðe bile Rumuni Prvu �umanka iToma Skripeæe i Srbi Marijan Jova-noviæ i Dimitrije Georgijeviæ. Buna jeugu�ena u samom zaèetku, a njene voðeka�njene su smræu.

2.5. Odraz ekonomskog razvojanastalog ratovanjima, posledice i

polo�aj plemstva

Poèetkom XIX veka za vreme ratnihdogaðaja privreda je bila u usponu, ali jeta konjunktura posle imala i svoju cenu.Najveæi kupac proizvoda bila je dr�avakoja je u vreme ratnih godina imala stalnideficit (gubitak). Na primer, 1810.godinedr�avna dugovanja celokupne Habzbur-�ke monarhije bila su dvanaest puta veæaod njenog godi�njeg prihoda. Manjak jepokrivan izdavanjem papirnih novèanicakoje su brzo gubile vrednost, te je do�lodo inflacije. Vlada je u periodu izmeðu1810. i 1816.godine vi�e puta sproveladevalvaciju novca. Plemstvo, koje je dotadimalo koristi od konjunkture, bilo je uvelikim gubicima, jer je za vreme inflacije

brzo opadala i vrednost proizvoda. Zbogtoga je na dr�avnom saboru, odr�anom1811/12.godine, do�lo do sukoba izmeðuvladara i plemstva, jer je plemstvo dovelou pitanje pravo vladara da bez odobrenjasabora sam odluèuje o emisiji (izdavanju)papirnih novèanica. Zbog toga, a i zbogjaèanja snage Beèkog dvora, Franja I nijeni sazivao dr�avni sabor u periodu izmeðu1812. i 1825.godine.

Okvire ekonomskog razvoja KraljevineMaðarske odreðivala je ekonomska politi-ka Habzbur�ke monarhije koja je imala triosnovne smernice: poveæanje dr�avnogprihoda, snabdevanje austrijskih nasled-nih pokrajina poljoprivrednim proizvodi-ma i sirovinama za industrijsku proizvod-nju i za�titu austrijske industrije, odnosnoobezbeðivanje monopola za industrijskeproizvode ovih pokrajina.

2.6. Poljoprivreda

Stanovni�tvo zemlje prete�no se bavilopoljoprivredom. Poveæanje broja stanovni-ka i razvoj privrede u naslednim austri-jskim pokrajinama, tj. u zapadnom delucarstva, davali su jak podstrek razvojupoljoprivrede i proizvodnji sirovina uMaðarskoj. Ovu potra�nju, pre svega,zadovoljavala je proizvodnja na velikimposedima, èiji su vlasnici prete�no bili pri-padnici vi�ih slojeva plemstva. Proizvodn-ja veæeg obima na srednjim i sitnijimposedima, pre poèetka konjunkture, zavreme Napoleonovih ratova, postojala jesamo u ju�nim (i na delu teritorije dana�n-je Vojvodine) i sredi�njim krajevimadr�ave. Poljoprivreda se od poèetka XIXveka razvijala i u kvalitativnom i u kvanti-tativnom smislu. Isu�ivanjem moèvara ikrèenjem �uma (�to je potrajalo ceo XIXvek) uveæana je obradiva povr�ina zemlje.Pobolj�an je i kvalitet oruða za obraduzemlje. Do izvesne modernizacije do�lo jei na sitnim posedima, ali su oruða seljakauglavnom jo� bila od drveta.

55


2.5. Odraz ekonomskog razvojanastalog ratovanjima, posledice ipolo�aj plemstva

2.6. Poljoprivreda


Poèele su da se gaje nove vrste biljaka(detelina, lucerka itd.). Sve veæe povr�inezasejavane su p�enicom, mada ne u svimdelovima zemlje, jer je osnovna sirovinaza hleb bila ra�. Od biljaka koje je potreb-no okopavati, najrasprostranjeniji bio jekukuruz, pre svega u onim delovimazemlje gde su �iveli Rusini i Rumuni.Krompir, èija je proizvodnja u XVIII vekujo� bila pod dr�avnom kontrolom, tokomprve polovine XIX veka rasprostranio se uceloj dr�avi i ubrzo postao jedna odosnovnih namirnica. Poèela se razvijatiproizvodnja duvana i �eæerne repe.Uvoðenjem novih tehnologija proizvod-nje, razvijalo se gajenje vinove loze (una�im krajevima, pre svega na Fru�kojgori, ju�nom Banatu i na severu Baèke) ivinarstvo. Najva�nija grana stoèarstva bilaje uzgoj goveda i svinja. U ovom raz-doblju, sve vi�e se �irio stajski uzgojstoke. Poèelo se i sa selektiranjem rasa iuzgojem novih i boljih vrsta (goveda ikonji). Najvi�e se razvijao uzgoj ovaca, jerje potreba austrijskih predionica zavunom bila velika.

2.7. Zanatstvo i industrija

Privrednom napretku prostora dana�n-je Vojvodine, posle izgradnje Velikogbaèkog kanala (1795-1802), melioracionihradova i regulisanja reka, umnogome jedoprinela izgradnja �eljeznièkih pruga uperiodu od 1869. do 1894. godine, koja jepovezivala sva veæa vojvoðanska mesta saBudimpe�tom i Beèom, a preko njih i sasvetom.

Na podruèju dana�nje Vojvodine istori-jski tragovi zanatstva datiraju iz dalekepro�losti (u Novom Sadu iz XIII veka). Nava�arima veæ od XIV veka, pored trgova-ca, bilo je i zanatlija koje su prodavalesvoje proizvode. Za vreme turskih osva-janja ju�na Ugarska je opusto�ena, pa jenastao zastoj u razvoju zanatstva. Ugradovima se javljaju tzv. turski zanati.

Posle proterivanja Turaka, postepeno seobnavljaju zanati. Naseljavanjem Srba, akasnije Nemaca, Maðara, Slovaka, Rumu-na i Rusina dolazi do me�anja uticaja irazlièitih kultura, �to je uticalo na ukup-ne ekonomske odnose, kao i na razvojzanatstva. Baèka je bila vodeæa kada je upitanju stepen razvoja zanatstva. KrajemXVIII i poèetkom XIX veka kao va�nijizanati pominju se krojaèki, obuæarski,ko�arski, zidarski i drugi.Zanatstvo tograzdoblja imalo je veliki znaèaj i bitnomesto u privrednom �ivotu. Materijalnistandard stanovni�tva i asortiman potrebaje porastao, a zanatlijski proizvodi suusavr�avani. Broj zanatlija je bio u stal-nom porastu, naroèito u gradovima.

Iako cehovi (esnafi) postoje jo� od sred-njeg veka, u vojvoðanskim gradovimamasovno se osnivaju u XVIII i XIX veku.Oni postoje sve do 1872. godine kada sudono�enjem Zakona o zanatima ukinuti.Nakon ukidanja cehova, osnivaju sezanatlijske zadruge i druga udru�enja.

Na osnovu rezultata popisa stanovni�t-va 1910. godine, u Baèkoj, Banatu i Sremubilo je 48.005 zanatskih radnji (zajedno sagraðevinarstvom i ugostiteljstvom). Jednaod osnovnih karakteristika zanatstva togadoba je da se skoro 70% zanatskih radnjinalazi u selima, a svega 30% u gradovima.

Zanatstvo je i u ovom periodu bilonajrazvijenije u Baèkoj, gde je bilo kon-centrisano 52,4% od ukupnog brojazanatskih radnji, u Banatu 32,4%, a uSremu samo 15,2%. Od gradova, najjaèizanatski centar bio je Subotica, saimpozantnim brojem od 3380 radnji,zatim Novi Sad, Vr�ac, Sombor, VelikiBeèkerek, Panèevo, Velika Kikinda.

Uporedo sa pojavom industrijskih pro-izvoda na tr�i�tu, u Vojvodini se javlja kri-za u pojedinim zanatima. Propadaju kaba-nièarski, opanèarski, papuèarski, cipelars-ki, èurèijski zanati, ali se javljaju novi:elektrièarski, mehanièarski, bravarski...

56

KOLIKO SE POZNAJEMO

2.7. Zanatstvo i industrija



2.8. Trgovina

U prvoj polovini XIX veka, �itna i stoènatrgovina razvijala se i u na�im krajevima.Kada je reè o ovoj vrsti trgovine, poznatijicentri bili su: Ruma, Mitrovica, Zemun,Novi Sad, Sombor, Beèej, Veliki Beèk-erek (dana�nji Zrenjanin), Velika Kikin-da, Vr�ac, Apatin itd. Tada�nja tri naj-va�nija grada sa statusom slobodnog kral-jevskog grada (posebne municipijalne-gradske privilegije) na na�em podruèjusu: Novi Sad (status slobodnog kral-jevskog grada stekao 1748), Sombor (sta-tus slobodnog kraljevskog grada stekao1749) i Subotica (status slobodnog kral-jevskog grada stekla 1779).

Od navedenih gradova sa na�eg podruè-ja, posebno se isticao Stari Beèej (dana�n-ji Beèej) kao glavno mesto za izvoz �ita uPe�tu, pa dalje u Austriju. Beèejsko �ito setokom XIX veka posebno bele�ilo na pe�-tanskoj i beèkoj berzi.

Trgovci su se udru�ivali u trgovaèkekompanije koje su imale svoje privilegije istatute. Gradovi na rekama imali su pris-tani�ta sa magacinima za robu, a kom-panije su imale svoje trgovaèke laðe, �toje znaèajno doprinelo usponu izvozne iuvozne trgovine u ovim krajevima. Ipored prodiranja kapitalistièkih odnosa,vojvoðanski gradovi ostali su na nivoutrgovaèko-industrijskih-poljoprivrednihcentara, a manufaktura i industrija seuglavnom zasnivala na preradi poljopriv-rednih proizvoda.

Kao i danas, sva ova nabrojana naselja igradovi, kao uglavnom i ostala mesta, oddruge polovine XVIII veka postala sume�ovita iz ugla nacionalnog i konfesion-alnog sastava stanovni�tva. Ovo je imaloveliki uticaj na njihov ekonomski i kul-turni razvoj tokom XIX veka.

2.9. Osnovne karakteristike dru�tva u Maðarskoj

Dru�tvo u Maðarskoj u prvoj poloviniXIX veka delilo se na tri osnovne kategori-

je: visoko plemstvo (aristokratija), sred-nje i ni�e plemstvo (d�entri) i selja�tvo(uglavnom u kmetovskom polo�aju). Kaonova dru�tvena klasa poèelo se javljatigraðanstvo, koje u poèetku nije jo� imalotu slojevitost, kao plemstvo. Graðanstvo uMaðarskoj u prvoj polovini XIX vekauglavnom je bilo stranog porekla. Iako upovoju, graðanstvo je do 1848.godinesteklo izvesni uticaj u dru�tvu. Tada, kadaje reè o narodnostima, jedino se kod Srbapojavila znaèajnija graðanska populacija.Pred revoluciju, u Maðarskoj je bilo oko550 000 pripadnika plemstva. Svaki 24.stanovnik zemlje pripadao je plemstvu(samo u Poljskoj je postojao veæi procenatplemstva). Plemstvo je pokazivalo veliku�arolikost. Bilo je onih sa vi�e hiljada ilivi�e desetine hiljada jutara zemlje, a biloje i onih sa mnogo skromnijim posedom,kao i onih koji su imali samo okuænice.Neki od ovih pripadnika plemstva bezposeda s vremenom su postali deo slojaselja�tva ili inteligencije, postav�i advo-kati, lekari, uèitelji, profesori, dr�avnièinovnici itd. Dok je visoko plemstvoprete�no �ivelo u gradovima (pre svega uBeèu i Pe�ti), ni�e plemstvo �ivelo jeuglavnom u provinciji. Naèin �ivota ovogsloja plemstva bio je slièan naèinu �ivotabogatijih pripadnika graðanstva ili selja�t-va. U posmatranom periodu, tj. do 1848.godine, broj ukupnog stanovni�tva zemljepoveæan je za 40%, a gradskog za 100 %,�to je znaèilo da je do kraja èetrdesetihgodina XIX veka svaki sedmi stanovnikzemlje �iveo u gradskom naselju. Ipak,najbrojniji deo dru�tva bio je selja�tvo,koje je do 1848. godine prete�no bilo ukmetskom polo�aju. U prvoj polovini XIXveka do�lo je do pretapanja malobrojnogsrpskog plemstva u maðarsko plemstvo,to jest do pomaðarivanja na stale�kojosnovi bez obzira na veroispovest. Morase istaæi da su Srbi plemiæi u sebi nosilijak nacionalni oseæaj, ali i oseæaj pripad-nosti maðarskoj naciji, �to je tada znaèilopripadnost plemiækom stale�u. Najbolji

57


2.8. Trgovina

2.9. Osnovne karakteristike dru�tva u Maðarskoj


primer bio je Sava Tekelija. Velikih pose-da bilo je i na prostoru dana�nje Vojvo-dine. Srpsko plemstvo izdvajalo je velikepriloge za maðarsku vojnu akademijuLudovika. Aleksandar Nako, viðeni srp-ski plemiæ, o�enio se maðarskom grofi-com Fe�tetiè i pre�ao u katolièku veru.Pored toga, mnogi srpski plemiæi koji subili u me�ovitim brakovima na osnovutoga bili su na istaknutim funkcijama uKraljevini Maðarskoj (Nako, Dama-skini, Èarnojeviæi itd.). U Sremu su veli-ki posedi pripadali porodicama Pejaèe-viæ, Marcibanji, Brunsvik, Jankoviæ,Odeskalki. U Baèkoj i Banatu su takoðepostojali veliki spahiluci koji su pripadaliporodicama Nako, Èekoniè, Ki� itd.Ipak, najveæi deo stanovni�tva pripadao jeseljaèkom dru�tvenom sloju. Selja�tvo jeèinilo otprilike èetiri petine od ukupnogstanovni�tva. Samo jedan manji deo sel-ja�tva bio je slobodan. Na podruèjudana�nje Vojvodine u tom razdoblju,najveæi deo stanovni�tva pripadao je ovojdru�tvenoj klasi.

3. DOBA REFORMI,NACIONALNO BUÐENJE I

KULTURNI �IVOT

3.1. Grof I�tvan Seèenji i drugeideje o preureðenju Maðarske

Poèetak XIX veka u Maðarskojobele�en je brigom za dr�avu. Intelektual-ci, neki pripadnici aristokratije razmi�ljalisu kako da uèine Ugarsku, tj. Maðarskumodernom i perspektivnom zemljom.Svojim znaèajem izdvaja se krupni aris-tokrata grof I�tvan Seèenji (SzéchenyiIstván).

Liberalne ideje ukorenjene su u dru�tvuzahvaljujuæi delovanju grofa I�tvanaSeèenjija, koji je meðu prvima uvideobesperspektivnost postojeæeg ureðenja. Usvojim delima Kredit (Hitel), Svet (Világ) iStadij (Stádium) zalagao se za ukidanje

kmetstva i ukidanje plemiækih privilegija(od kojih je najva�nije bilo neplaæanjeporeza i nemoguænost otuðenja plemiækihposeda), koje su koèile izgradnju graðan-skog, tj. kapitalistièkog ureðenja. Poredovog, Seèenji se zalagao i za veæusamostalnost Ugarske u odnosu na Beè iza izgradnju infrastrukture. On je do rev-olucije uspeo da sprovede neke svojeideje i u praksi. Na primer, vodio je i finan-sirao radove na osposobljavanju reka Tisei Dunava za plovidbu. Njegova je zasluga iomoguæavanje plovidbe kroz Ðerdapskuklisuru (danas na tom mestu stoji spomenploèa u njegovu èast), kada su 1833.godine minirane stene koje su do tadaometale prolaz kroz nju. Pored toga,Seèenji je osnovao ili uèestvovao u osni-vanju vi�e udru�enja, fabrika, �tedionica ibanaka. Od kraja tridesetih godina vodioje izgradnju Lanèanog mosta izmeðuBudima i Pe�te, dovr�enog i aktiviranog1848.godine, a izgraðenog od beoèinskogcementa. Ovaj most bio je prvi stalni mostna Dunavu.

Njegovo ime æe se pominjati u tekstukoji sledi zbog toga �to su njegovazapa�anja veoma bitna, a predlo�enemere izuzetno znaèajne. Lajo� Ko�ut(Kossuth Lajos) nazvao je grofa Seèenji-ja najveæim Maðarem, mada se u detalji-ma u vezi s pitanjima reformi nisu slagali.Ko�ut je hteo br�e reforme. Konzervativ-na aristokratija zami�ljala je buduænostMaðarske pod strogom kontrolom Austri-je i nisu bili svesni problema, niti su pred-lagali re�enja.

U prvim decenijama XIX veka Beèkidvor je doneo vi�e nepopularnih uredbi,pa je stanje u istoènom delu Habzbur�kogcarstva poèelo da lièi na stanje iz 1790.godine. Maðarsko plemstvo se sve vi�ebunilo, a �upanije (upravno-pravne teri-torijalne jedinice) su odbijale sprovoðenjeuredbi, pa je vladar bio primoran da, posledu�eg vremena, 1825. godine sazovedr�avni sabor, koji je u istoriju u�ao kaoprvi reformski sabor, a trajao je dvegodine.

58

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.1. Grof I�tvan Seèenji i drugeideje o preureðenju Maðarske


KULTURNI �IVOT

3.2. Prvi maðarski (ugarski)reformski sabor

Na prvom reformskom saboru donetesu dve va�ne odluke. Prva je bila osnivan-je Maðarske akademije nauke i umetnosti(1825). Ideja o osnivanju Maðarske aka-demije nauke i umetnosti prvi put sepojavila jo� 1760. godine. Jedna pred-stavka iz pera knji�evnika Ðerða Be�e-neija (Bessenyei György) stigla je 1781.godine i do cara Josifa II. U njoj je biloreèi o osnivanju maðarskog uèenog dru�t-va. Naravno, car to nije prihvatio zbogsvojih centralistièkih te�nji. MANU jeipak osnovana 1825. godine po ugledu naakademiju u Francuskoj, sa 40 besmrtnihèlanova. Bilo je ideja i da se nova aka-demija pove�e sa univerzitetom u Pe�ti iNacionalnim muzejem, kao ozbiljnominstitucijom za nauèno istra�ivanje, kojuje 1802. godine osnovao grof FerencSeèenji (Széchenyi Ferenc), otac grofaI�tvana Seèenjija. Grof I�tvan Seèenjibio je inicijator i prvi donator za fondakademije; dao je jednogodi�nji prihodsvojih imanja u iznosu od 60 000 srebrnihforinti. Time je podstakao i druge mag-nate da daju priloge novoosnovanojnauènoj ustanovi, �to nije bilo tolikote�ko, jer je su mnogi pripadnici plemst-va tada bili za promene u duhu liberalnihideja. Na kraju, akademija je ipak izrasla usamostalnu nauènu instituciju koja postojijo� i danas.

Druga va�na odluka sabora iz 1825.godine bila je u vezi s izradom plana za re-formu postojeæeg dru�tveno-politièkog iekonomskog sistema, jer je politièkoj elitipolako postalo jasno da su promene neop-hodne. To, meðutim, u poèetku nije i�lolako, jer je postojalo mno�tvo planova imi�ljenja o merama i izvodljivosti reformi.

3.3. Sabor od 1832. do 1836.godine i nastup Lajo�a Ko�uta

Mnoge Seèenjijeve ideje, koje su zadi-rale u osnove postojeæeg sistema, poèele

su se ostvarivati na saboru odr�anomizmeðu 1832. i 1836. godine. Na tomsaboru uèinjeni su prvi koraci zaoslobaðanje kmetova, kada je donetzakon o moguænosti dobrovoljnog otkupaod kmetskih obaveza. Dvor je sve do1840. godine koèio sprovoðenje togzakona. Na saboru su se pojavile i prvegrupacije, koje su bile nalik na zapadnepolitièke stranke, koje su u raznim pro-gramima zahtevale ubrzanije sprovoðenjereformi, a istovremeno su zahtevale sveveæu samostalnost od Beèa, pominjuæièak i formiranje parlamenta odgovornevlade, kao u Engleskoj. Na ovom saborupojavio se drugi veliki reformator tog vre-mena, Lajo� Ko�ut, koji je postepeno odèetrdesetih godina XIX veka postajaoneprikosnoveni voða liberalnog pokreta uMaðarskoj. On je i�ao dalje èak i odSeèenjija. Pored Ko�uta, voðe liberalnogpokreta bile su jo� Ferenc Deak (DeákFerenc), baron Miklo� Ve�elenji (Wes-selenyi Miklós) i grof Lajo� Baæanji(Battyanyi Lajos). Na tom saboru pokre-nut je prvi politièki list koji je imao svevi�e èitalaca, iako je raðen primitivnomtehnikom. Posle nekoliko godina, taènijeod 1841. godine, pod uredni�tvom Lajo�aKo�uta poèeo je da se objavljuje prvi mod-erni politièki list na maðarskom jezikuPesti Hirlap (Pe�tanske novine), koji jeimao znaèajnu ulogu u organizovanjuopozicionog pokreta, koji je 1848. godinevodio i revoluciju. Najznaèajnije ideje kojesu se pojavile u listu bile su u vezi s pot-punim ukidanjem kmetstva i to bez otku-pa, te da se uvede jednakost u plaæanjuporeza i jednakost pred zakonom za svedru�tvene klase. Na saborima iz 1839/40.i 1843/44. godine nastavilo se sa dono�en-jem novih zakona koji su bili u duhu refor-mi, ali bilo je potrebno jo� nekoliko godi-na da bi do�lo do revolucije, kao istvarnog poèetka sprovoðenja korenitihreformi.

59


3.2. Prvi maðarski (ugarski) reformski sabor

3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajo�a Ko�uta

3. DOBA REFORMI,NACIONALNO BUÐENJE IKULTURNI �IVOT

3.4. Poslednji stale�ki sabor uMaðarskoj (Ugarskoj)

Na poslednjem stale�kom saboru,odr�anom 1847/48. godine, osnovana jetzv. Opoziciona stranka koja je u svomprogramu, pod nazivom Deklaracijaopozicije, iznela zahteve, koji su ozakon-jeni u revolucionarnoj 1848. godini. Meðunjenim voðama, pored veæ pomenutihreformskih politièara, bile su i mnogearistokrate, kao �to su bili grofovi Teleki,Andra�i (Andrássy), Karolji (Károlyi), tebaron Jo�ef Etve� (Eötvös József). Preizbijanja revolucije, maðarski reformskipokret imao je �arenu bazu, �to je znaèiloda nije bilo reèi o klasnoj borbi, jer su lini-je podele izmeðu onih koji su �elelireforme i onih koji su ih odbacivali ibranili staro ureðenje i�le unutar veæ pos-tojeæih dru�tvenih klasa.

3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buðenje nacionalnih pokreta

Svest o pripadnosti odreðenoj naciji u tovreme postala je va�nija od drugih vidovapripadnosti, kao �to su , recimo, vezivanjeza odreðenu klasu, stale�, veru, mesto itd.U to vreme, u Kraljevini Maðarskoj �ivelisu mnogi nemaðarski narodi. Maðara jebilo oko 4 800 000 (38 %), Rumuna oko 2200 000 (17 %), Slovaka 1 700 000 (13 %),Nemaca oko 1 270 000 (9,8 %), a Srba je,na osnovu popisa, bilo oko 1 250 000 (sta-tistièari su u ovu etnièku zajednicu u toubrajali i Bunjevce kao Srbe katolike) ili9,7 % celokupnog stanovni�tva. Broj Hrva-ta procenjen je na oko 900 000 (7 %), aRusina na oko 440 000 (3,5 %). Jevreja jepri kraju prve polovine XIX veka bilo oko240 000 (oko 2 %). Ostale manje etnièkezajednice (Slovenci, Bugari, Grci, Jer-meni, Francuzi itd.) zajedno nisu dostiza-le zastupljenost veæu od 0,5 % u ukupnomstanovni�tvu zemlje. Nacionalni preporo-

di narodnosti tekli su uporedo samaðarskim nacionalnim preporodom. Uisto vreme, izmeðu preporoda narodnostii maðarskog nacionalnog preporoda biloje izvesnih vremenskih pomeranja, zbograzlièitog stepena razvoja pojedinih naro-dnosti, tj. zbog njihove unutra�nje dru-�tvene strukture. Jedino izmeðu maðar-skog i hrvatskog (ilirskog) pokreta nijebilo veæe razlike, zbog sliènosti strukturedru�tva. Naime, Hrvati (iako manje), kaoi Maðari, imali su potpunu dru�tvenustrukturu - od kmetova, do inteligencije iplemstva.

3.6. Nacionalno buðenje Nemaca,Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba

Nacionalno buðenje u prvoj poloviniXIX veka zahvatilo je i narodnosti, tj.nemaðarske narode. Nemaèka etnièkazajednica u Ugarskoj imala je odlikegraðanskog dru�tva. Sasi (Nemci) izErdelja (Transilvanije) i iz drugih krajevaMaðarske, kao i na na�im prostorima raz-likovali su se u osnovi po tome �to supredstavljali srazmerno zatvorenu nacio-nalnu zejednicu, a graðanska prava su imse zasnivala na privilegijama dobijenim uprethodnim vekovima.

Vi�i dru�tveni slojevi, tj. plemstvoRumuna, Srba, Slovaka i Rusina, prekosvojih stale�kih privilegija, uglavnom sestopilo sa maðarskim plemstvom. Veæinuovih nacionalnih dru�tava èinili su seljaci -kmetovi i sitno graðanstvo. Meðu Srbimai Rumunima brojno je bilo slobodno sel-ja�tvo (pre svega u Vojnoj granici). Znaèa-jnu ulogu u razvijanju nacionalne idejekod Srba odigrao je sloj trgovaca, od kojihsu neki na osnovu svoje ekonomske moæii uticaja pripadali vi�im krugovima dru�t-va, èak i u poreðenju sa Maðarima, jer jesrpsko graðanstvo u Maðarskoj bilo jednood najosve�æenijih, kada je reè o nacional-noj pripadnosti, u odnosu na graðanstvoostalih nacionalnih zajednica.

60

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.4. Poslednji stale�ki sabor uMaðarskoj (Ugarskoj)

3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buðenje

nacionalnih pokreta

3.6. Nacionalno buðenje Nemaca,Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba


KULTURNI �IVOT

3.7. Uloga sve�tenstva i inteligencije u nacionalnom

buðenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina

U okviru svih nacionalnih zajednica,ako ne kada je u pitanju brojnost, ondakada je reè o uticaju, znaèajnu ulogu uprosveæivanju odigrala je inteligencija,naroèito sve�tenici i uèitelji. Uloga i uticajsve�tenstva kod pravoslavnih etnièkihzajednica, posebno na poèetku razvojanacionalne svesti, bili su i èak presudni(npr. kod Srba). Sliènu ulogu, kada je reèo Rumunima, imala je grèkokatolièka, tj.unijatska crkva. Ona je bila, u izvesnomsmislu, nacionalna crkva. Meðu narod-nostima upravo je inteligencija zapoèelaosve�æivanje naroda, budeæi njihovunacionalnu svest , oseæaj da su pripadnicidrugog naroda, a ne maðarske politièkenacije. Prvo i osnovno sredstvo stvaranjaposebne nacije, po mi�ljenju nemaèkihfilozofa i knji�evnika Herdera i �ilera, bioje jezik. Na poèetku posmatranog razdobl-ja (prelaz iz XVIII u XIX vek), nijedna odpomenutih narodnosti nije imala svojjezik. Slovaci, posebno pripadnici evange-listièke vere, na primer, kao svoj jezikkoristili su srednjovekovni èe�ki, dok suSlovaci katolici koristili vi�e lokalnihdijalekata. Srbi su u to vreme koristilistaroslovenski jezik, koji je veoma lièio naruski jezik. Rumunski grèkokatolièkisve�tenici bili su meðu prvima koji su veækrajem XVIII veka poku�ali da uvedu nar-odni jezik kao knji�evni jezik, a i koristiliga na bogoslu�enjima.

Prilikom stvaranja knji�evnog jezika,najveæe zasluge od svih Slovaka imali suLjudevit �tur (Ludevit �túr) i Jan Kolar(Ján Kollár), koji su za knji�evni jezikuzeli srednjoslovaèki dijalekt. Centri Slo-vaka na prostoru dana�nje Vojvodine uprvoj polovini XIX veka bili su BaèkiPetrovac (Baèka), Kovaèica (Banat) iStara Pazova (Srem). Poèetkom XIX veka,zahvaljujuæi inteligenciji iz redova sve-

�tenstva i uèitelja, nastaju poèeci knji�e-vnosti kod Slovaka u Vojvodini. Evange-listièki sve�tenik u Glo�anu Juraj Rohonj(Juraj Rohoò) objavio je 1802. godinesvoju prvu knjigu na slovaèkom jezikuKratke pesme za seljaèku omladinu (Kra-tochvylne piesne pre mlade� rolnicku).Putem �kola koje su nastajale pri crkven-im op�tinama, a prvenstveno zahvaljujuæiagilnim uèiteljima iz Slovaèke, oèuvao senacionalni identitet Slovaka. Uèitelj uStaroj Pazovi Jan Kutlik bio je posebnoagilan. Inaèe, porodica Kultlik ostavila jetraga i u srpskoj istoriji, jer je Ciril Kutlikbio osnivaè Srpske slikarske �kole uBeogradu. Zahvaljujuæi inteligenciji i sve-�tenstvu, koje je pristizalo iz Slovaèke,Slovaci su opstali i odr�ali su se u timte�kim vremenima. U to vreme, formirase slovaèka inteligencija na podruèjuVojvodine. Jedan od prvih pripadnika slo-vaèke inteligencije bio je StaropazovèaninJan Blazi (Jan Bllazy), koji se �kolovao uBanskoj �æjavnici. Nakon zavr�etka uèi-teljske preparandije, radio je u Vrbasu,gde osnovao gimnaziju.

U na�im krajevima najvi�e Rumuna jebilo u Banatu. Neki od njih �iveli su ubanatskom delu Vojne granice.Pripadniciplemstva i inteligencije bili su malobrojniu okviru rumunskog dru�tva. BanatskiRumuni u verskom pogledu pripadali suKarlovaèkoj mitropoliji. Neko vremekarlovaèki mitropolit bio je verski pogla-var èak i Rumuna u Erdelju (Transilvani-ji). To je predstavljalo opasnost od asimi-lacije koja je mogla da zao�tri odnoseizmeðu dva naroda, ali je to re�eno 1864.godine kada je nastala posebna rumunskapravoslavna mitropolija.

Rusini su se nastanjivali na prostordana�nje Vojvodine tokom XVIII veka.Najvi�e ih je naseljeno na komorskeposede, a tek od poèetka XIX veka, Rusiniiz Baèke, ali i iz severoistoènih oblastitada�nje Ugarske naseljavaju se i na pri-vatna feudalna imanja u Sremu. U odnosuna druge narodnosti, njihovo plemstvo se

61


3.7. Uloga sve�tenstva i inteligenci-je u nacionalnom buðenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina


skoro u potpunosti maðarizovalo. U ver-skom pogledu, Rusini su uglavnom biligrkokatolici, tj. unijati. Centri Rusina udana�njoj Vojvodini od njihovog naselja-vanja bili su Ruski Krstur, Ðurðevo iKucura (Baèka), kao i okolina NovogSada, dok ih je u Sremu najvi�e bilo u�idu.

Od poèetka XIX veka mnoge rusinskeporodice iz Baèke naseljavaju se u Srem:u �id, na vlastelinstvo Kri�evaèke eparhi-je (1803), u Berkasovo (1810) i Baèince(1834).

Sredinom XIX veka iz severoistoèneUgarske, iz oblasti Bardejova (dana�njaSlovaèka) dolazi novi talas Rusina u Sremi naseljava se u Sremskoj Mitrovici injenoj �iroj okolini. Kasnije, osamdesetihi devedesetih godina XIX veka u ju�nuUgarsku dolazi i treæi talas Rusina izseveroistoène Ugarske i iz Galicije i nasel-java se u Bikiæ i Privinu Glavu.

U prvoj polovini XIX. veka mnogerusinske porodice iz Krstura i Kucurenaselile su se u skoro sva naselja�ajka�ke, ali tek od sedamdesetih godinapoèinje masovnije naseljavanje Rusina uÐurðevo i ne�to manje u Gospoðince. UÐurðevu su se odr�ali i danas.

Posle Revolucije 1848/49. godine poèe-lo je naseljavanje Rusina iz Kucure iKrstura u Vrbas.

U naseljima u kojima su u XIX vekuosnivali svoje kolonije, Rusini su formiralisvoje parohije u okviru kojih su radilerusinske konfesionalne �kole. Na tajnaèin, èak i relativno male rusinske zajed-nice, u sredinama gde su �iveli zajedno sapripadnicima drugih religija i nacional-nosti, uspevale su da èuvaju svoj nacional-ni identitet.

U vreme Revolucije 1848/49. godine,rusinski sve�tenici iz Baèke u ime svihRusina Baèke formuli�u nacionalno-crkvene zahteve, meðu kojima se istièezahtev za oèuvanje maternjeg rusinskogjezika i �kolovanje rusinske inteligencijena maternjem jeziku.

Od sedamdesetih godina XIX vekaRusini u Baèkoj i Sremu uspostavljajubolje veze sa Rusinima/Ukrajincima uGaliciji. Iz Galicije su stizale novine, èaso-pisi i knjige. U Ruskom Krsturu i Kucuriosnovane su prve èitaonice u kojima suorganizovana predavanja za odrasle. Tadazapoèinje kulturno-nacionalni preporodRusina, koji æe se nastaviti u perioduizmeðu dva svetska rata.

Istaknuti ukrajinski etnograf i folkloristVolodimir Hnatjuk 1897.godine uRuskom Krsturu i Kucuri napravio jeetnografske zapise o Rusinima, prikupio izapisao veoma bogatu graðu rusinskeusmene narodne knji�evnosti. Sve je toobjavljeno u pet velikih tomova i naosnovu toga se delatnost Hnatjuka i njenznaèaj za Rusine mo�e porediti sa radomVuka Karad�iæa i njegovim znaèajem zaSrbe.

Poreklom Rumuna, meðu prvima, baviose George Sinkai (Gheorge Sincai). JanKolar je u svojim sonetima pod naslovomDevojka slave (Slávy dcéra) opevao slavnupro�lost Slovaka, s ciljem da ih nacional-no osvesti. Jovan Rajiæ (iguman kovilj-skog manastira) imao je sliènu ulogukada je reè o Srbima. On nije napisaosamo istoriju Srba, nego i drugih sloven-skih naroda. Sva ova dela, iako su imalanauène pretenzije, stvarana su u duhuromantizma. Nasuprot osve�æivanju naro-dnosti, kada je nacionalna pripadnost upitanju, u prvoj polovini XIX veka do�lo jedo saradnje izmeðu maðarske kulturneelite i pripadnika kulturnih elita drugihnarodnosti. Znaèajna je bila saradnjaizmeðu maðarskog knji�evnika i reforma-tora maðarskog jezika Ferenca Kazinci-ja (Kazinczy Ferenc) sa LukijanomMu�ickim i Mihajlom Vitkoviæem, kaoi saradnja izmeðu Jakova Ignjatoviæa imaðarskog pesnika �andora Petefija(Petõfi Sándor), ne�to kasnije. Izuzetnudobro su saraðivali i Mor Jokai (JókaiMór) i Antonije Had�iæ, a na politièkomplanu grof I�tvan Seèenji i Jan Kolar.

62

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.7. Uloga sve�tenstva i inteligencije u nacionalnom buðenju

Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina


KULTURNI �IVOT

3.8. Ilirizam Kod Hrvata

Prve reforme jezika kada su u pitanjuHrvati sproveo je tokom tridesetih godinaXIX veka Ljudevit Gaj, koji je time ujed-no pokrenuo i pokret ilirizma. Gaj je biopobornik kulturnog i politièkog jedinstvaju�noslovenskih naroda. Bio je mi�ljenjada je naziv ilirski pogodan za zbli�avanjeju�nih Slovena, jer je sve ju�noslovenskenarode smatrao potomcima Ilira. On i nje-govi saradnici radili su ubrzano nastvaranju hrvatskog knji�evnog jezika,kojeg su prvobitno smatrali sveju�no-slovenskim jezikom. Hrvati su bili i upovoljnom politièkom polo�aju u okviruMaðarske, jer su od svih ostalih narod-nosti i naroda jedino oni imali tokomvekova zagarantovanu autonomiju svojihteritorija. Imali su svoj sabor, �upanije,upravni aparat i svoje poslanike namaðarskom saboru. Zbog toga se kodnjih meðu prvima javila ideja za �irokusamostalnost u okviru zemalja krune sv.Stefana. Tu ideju nameravali su u poèetkuda ostvare u saradnji sa ostalim ju�no-slovenskim narodima. Jedan od prvihtakvih politièkih programa, koji je razma-trao veæ i neka dru�tveno-ekonomskapitanja, a pre svag politièka, bila je Dis-ertacija hrvatskog grofa Janka Dra�ko-viæa iz 1832. godine.

3.9. Romi u dugom XIX veku

U dugom XIX veku Romi, koji supristigli u Ugarsku iz rumunskihkne�evina, bavili su se zanatima potrebn-im lokalnom stanovni�tvu. NamesnikUgarske, Jozef Habzburg, cenio ih je idru�io se s njima, ujedno istra�ivajuæi nji-hov jezik i obièaje. Romi koji su se bavilimuzikom bili su veoma cenjeni i inspi-risali su kompozitore kao �to je FrancList (Liszt Ferenc). Veæina njih svirala jeu kafanama. Najpoznatiji je bio Pi�taDanko.

3.10. Reforma jezika kod Srba,Vuk Stefanoviæ Karad�iæ

Reformu srpskog jezika sproveo je VukStefanoviæ Karad�iæ. Zbog konzerva-tivizma crkve, pa èak i dela graðanstva,kao i zbog privr�enosti slavenoserbskomi staroslovenskom jeziku, prihvatanje nar-odnog jezika kao knji�evnog bilo je spori-je, ali je do kraja prve polovine XIX vekanarodni jezik ipak preuzeo prvenstvo nadstaroslovenskim jezikom. Tako jezapoèela i izgradnja kulturnih institucijakod Srba. Novosadski profesor GeorgijeMagara�eviæ, pokrenuo je 1824. godineLetopis Matice srpske, koji se objavljuje idanas, a jedan je od najstarijih struènihèasopisa u Evropi.

3.11. Razvoj srpske kulture uMaðarskoj (Ugarskoj),

Matica srpska i Tekelijanum

U prvoj polovini XIX veka, Pe�ta iBudim bili su kulturna sedi�ta Srba. UPe�ti je 1812. godine prvi put na maðar-skom jeziku bila prikazana istorijskadrama glumca i pisca I�tvana Baloga(Balog István) o Karaðorðu, voði Prvogsrpskog ustanka.

U Pe�ti je 1826. godine osnovana Mati-ca srpska (srpska nauèno-kulturna ustano-va, nalik na akademiju), koja je svojevre-meno bila najznaèajnija kulturna instituci-ja u Srba, a i danas se svrstava meðu najz-naèajnije. Prvi predsednik Matice srpskebio je Jovan Had�iæ, a prvi uredniciLetopisa Matice srpske bili su: GeorgijeMagara�eviæ (1825-1830), Jovan Had�iæ(1830-1831), Pavle Stamatoviæ (1831-1832), Teodor Pavloviæ (1832-1841),Jovan Subotiæ (1841-1848)� PlemiæSava Tekelija 1838. godine zave�tao jesredstva Matici srpskoj za formiranje fon-dacije za �kolovanje srpskih siroma�nihðaka. Ova ustanova nazvana je Tekeli-janum, a nalazi se i danas u Pe�ti i podupravom je Matice srpske iz Novog Sada.

63


3.8. Ilirizam Kod Hrvata

3.9. Romi u dugom XIX veku

3.10. Reforma jezika kod Srba, VukStefanoviæ Karad�iæ

3.11. Razvoj srpske kulture uMaðarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum


Prva srpska zadu�bina za srpske ðakeosnovana je 1794. godine pod nazivomStepindarius Servickianus, a osnovala ju jecincarsko-grèko-srpska porodica Ðurko-viæ-Servicki, poreklom iz okoline Soluna.Glava porodice, Marko Ðurkoviæ, zapotrebe talentovanih ðaka zave�tao je 30000 forinti. Potporu ove fondacije koristioje za vreme svojih studija i LukijanMu�icki, kasnije iguman fru�kogorskogmanastira �i�atovac. Ovu fondaciju nad-ma�io je jedino Sava Tekelija kada je1838. godine osnovao svoju zadu�binu sakapitalom od 100 000 forinti.

Tekelijanum je bio zavod za pomoæSrbima na �kolovanju u Pe�ti. Najstarijastalna srpska biblioteka, èiji je osnivaèJovan Had�iæ, takoðe je vezana za Teke-lijanum, gde je bilo njeno sedi�te. Osno-vana je 1826. godine. Od 1832. godine,Ruska akademija razmenjivala je redovnoknjige sa bibliotekom Matice srpske. Prvevelike zbirke knjiga biblioteci poklonili suvladika Platon Atanackoviæ i SavaTekelija. Biblioteci su knjige poklanjali iTeodor Pavloviæ, Vuk Karad�iæ, PetarII Petroviæ Njego�, Jovan Subotiæ, JanKolar itd. U toku Revolucije 1848/49.godine biblioteka i zadu�bina nisu radile.Biblioteka je sa Maticom srpskom presel-jena iz Pe�te u Novi Sad 1864. godine. Urazdoblju izmeðu 1838. i 1878. godineTekelijanumom je upravljala Matica srps-ka, a posle toga pe�tanska Srpska pravo-slavna crkvena op�tina. Zgrada Maticesrpske nalazi se i danas u u�em centruPe�te, u Ulici supruge Pala Vere�a. UTekelijanumu su se odr�avali knji�evnisusreti srpskih studenata. Tamo je 1866.godine Svetozar Miletiæ pokrenuo listZastava, koji je bio najznaèajniji list Srbaiz Maðarske. Godinu dana kasnije, ured-ni�tvo lista pre�lo je u Novi Sad. Bibliote-ka Matice srpske je u periodu izmeðu dvasvetska rata, a i kasnije, radila kao javna inauèna biblioteka. Godine 1948. postala jecentralna (matièna) biblioteka Vojvodine.

Dana�nju zgradu Matica srpska dobilaje od grada Novog Sada na svoj stotiroðendan, 1926. godine. Za kulturnirazvoj Srba znaèajne su bile jo� Srpskagimnazija, osnovana 1791. godine u Srem-skim Karlovcima i Novosadska gimnazija(dana�nja Gimnazija Jovan JovanoviæZmaj) iz 1810. godine, kojoj je SavaVukoviæ (Vukovics Sebõ) ostavio poza-ma�na sredstva za dalji rad. Poznati direk-tori i profesori ovih ustanova bili su:Pavel Jozef �afarik, Milovan Vida-koviæ, Jovan Had�iæ, Ðorðe Nato�eviæitd. Pored ovih ustanova u Novom Sadu,bilo je jo� gradova na podruèju dana�njeVojvodine u kojima su delovala srpska inacionalno me�ovita dru�tva, osnivale seèitaonice, privremena pozori�ta itd. Uumetnosti i knji�evnosti u prvoj poloviniXIX veka dokazali su se: KonstantinDanil, Arsa Teodoroviæ, Nikola Alek-siæ (slikarstvo), Lukijan Mu�icki, JovanSterija Popoviæ, Branko Radièeviæ(knji�evnost) itd. U borbi za priznavanjenarodnog jezika kao knji�evnog istakaose uèeni srpski filolog Ðura Danièiæ, pri-hvativ�i Vukove reforme iz 1847. godine.

3.12. Unapreðivanje kulture ipobolj�anje �kolskog sistema

U periodu od 1790. do 1848. godine kul-turni nivo kod veæine dru�tvenih slojevaje unapreðena. To je bio rezultat reforme�kolstva iz 1777. godine kada je kraljicaMarija Terezija izdala svoje uredbe(Ratio Educationis) o obaveznom osni-vanju ni�ih narodnih �kola. Na osnovutoga, �kolski sistem razvijao se sve vi�e.Za posmatranih pedesetak godina, brojnastavnog osoblja poveæao se za 150 %, au razvijenijim krajevima zemlje (posebnou centralnim i zapadnim delovima)pobolj�ana je nastava. Tada je poèelo i sastvaranjem srednjo�kolskih ustanova, tj.gimnazija. U Maðarskoj (zajedno sana�im krajevima) 1846. godine bilo je 102gimnazije, a u Erdelju 20 gimnazija.

64

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.12. Unapreðivanje kulture ipobolj�anje �kolskog sistema


KULTURNI �IVOT

Tridesetih godina XIX veka u Ugarskoj jegimnazije pohaðalo od 20.000 do 22.000uèenika. Do 1844. godine, nastavni jezik ugimnazijama bio je latinski, a od tada je uveæini gimnazija nastavni jezik postaomaðarski (zakonom), dok su postojalegimnazije i sa drugim nastavnim jezikom(npr. u Sremskim Karlovcima, NovomSadu itd.). Bilo je i nekoliko visokoobra-zovnih institucija, kao Univerzitet u Pe�ti inekoliko akademija i protestantskihkolegija-liceja.

3.13. Zakljuèak

Na kraju ovog poglavlja mo�e sezakljuèiti da se nacionalna svest naroda inarodnosti u Maðarskoj probudila u prvojpolovini XIX veka. Razvijenost nacional-nih dru�tava nije bila istovetna, a ni njihovpolo�aj u tada jo� feudalnom dru�tvu.Neke narodnosti su tek poèele sa stvaran-jem onih klasa koje æe kasnije povestiozbiljnu borbu za oèuvanje nacionalnogidentiteta (Slovaci, Rusini i Rumuni), doksu neke preko svojih ranije zadobijenihprivilegija i autonomija (Hrvati, Srbi,Nemci) uspele da postave i svoje prvepolitièke zahteve. Nacionalni pokreti nar-odnosti u Ugarskoj u prvoj polovini XIXveka uglavnom su se zadr�ali na kul-turnom planu.

* * *

4. GRAÐANSKA REVOLUCIJAI RAT ZA OSLOBAÐANJEMAÐARSKE (1848/1849)

U Maðarskoj su postojale razlièite vizijeo buduænosti zemlje. Deo plemstva zala-galo se za staro ureðenje, a deo za kore-nite dru�tveno-ekonomske promene.Meðutim, na razlièite naèine se ocenjivalokoliko bi brze i duboke trebalo da budu tepromene. Grof Seèenji je bio za umerenei lagane promene, dok su Lajo� Ko�ut ibaron Etve� bili za ubrzanije promene. Zasve politièare i mislioce tog doba stvaran-je nacije i nacionalne svesti bilo je jednood najva�nijih pitanja u Maðarskoj, ali i uèitavoj Evropi.

4.1. Poèetak evropskih revolucija1848/1849. godine

Na prekretnici, 1847/48. godine, poèeloje revolucionarno vrenje u èitavoj Evropi.Veæ poèetkom 1848. godine do�lo je dorevolucije na Siciliji, a posle i u Fran-cuskoj. Talas protesta �irio se prema Sre-dnjoj Evropi. U martu je revolucionarnizanos stigao i do granica Habzbur�kogcarstva. Zahvaljujuæi tim uticajima, poèeose ubrzavati rad i na poslednjoj stale�kojskup�tini. Najagilniji voða maðarske opo-zicije Lajo� Ko�ut je veæ 3. marta 1848.godine na saboru opominjao svoje kolegeposlanike da se ne smeju raziæi pre nego�to usvoje zakone koje od njih narodoèekuje.

4.2. Revolucija u Beèu

Revolucija u Beèu izbila je 13. marta1848. godine. Dan kasnije, krenula je del-egacija Maðarskog sabora u Beè, sa cil-jem da kod vladara izdejstvuje imenovan-je prve odgovorne maðarske vlade.Èlanovi delegacije bili su: grof I�tvanSeèenji, Lajo� Baæanji, Lajo� Ko�ut,Moric Sentkiralji (Szentkirályi Móric) iBertalan Semere (Szemere Bertalan).

65


4.1. Poèetak evropskih revolucija1848/1849. godine

4.2. Revolucija u Beèu

4. GRAÐANSKA REVOLUCIJA IRAT ZA OSLOBAÐANJEMAÐARSKE (1848/1849)

Stanovni�tvo Beèa doèekalo je delegacijusa velikim ovacijama, posebno Ko�uta,jer su mu bili zahvalni �to je u svom sabor-skom govoru zahtevao dono�enje ustava iza zapadne delove Monarhije. Vest obeèkoj revoluciji stigla je u Pe�tu 14.marta. Revolucionarno opredeljena omla-dina, okupljena oko organizacije MladaMaðarska, èije su voðe bile tada veæistaknuti mladi intelektualci, kao �to su�andor Petefi, Mor Jokai i Pal Va�vari(Vasvári Pál), odluèili su se za delovanje.

4.3. Od revolucije do poèetka rataza osloboðenje

Revolucija u Maðarskoj imala je dvo-struke ciljeve: graðanske i nacionalne.Oko graðanskih ciljeva mogli su da se slo-�e razlièiti narodi, ali svi su imali i svojeposebne nacionalne ciljeve. Zbog toga jerevolucija u Maðarskoj (Ugarskoj) slo-�ena pojava. Neki njeni uèesnici bili suponeti vi�e zajednièkim ciljevima, a nekivi�e nacionalnim.

4.4. Revolucija u Pe�ti, slavni poèetak bez krvoproliæa i

prva parlamentu odgovornamaðarska vlada

Revolucija u Pe�ti zapoèela je 15. marta1848. godine kada su voðe omladine izpoznate kafane Pilvaks, uz podr�ku stude-nata pe�tanskog univerziteta, krenuleprema �tampariji Landerer i Hekenast ukojoj su od�tampali svoj program od 12taèaka u vidu letka. To su uradili bez ovla-�æenja cenzure i zato se taj dan smatra da-nom roðenja slobodne maðarske �tampe.Zahtevi iz tog programa bili su : 1) slobo-da �tampe i ukidanje cenzure; 2) imeno-vanje parlamentu odgovorne vlade sasedi�tem u Pe�ti; 3) sazivanje dr�avnogsabora svake godine u Pe�ti; 4) jednakostpred zakonom bez obzira na dru�tvenu iversku pripadnost; 5) osnivanje nacio-nalne garde (vojske); 6) uvoðenje pore-ske obaveze za svakog; 7) ukidanje kmet-

stva; 8) konstituisanje porotnih sudova; 9)osnivanje nacionalne banke; 10) da vojskapola�e zakletvu na ustav, da se maðarskivojnici vrate u zemlju, a vojnici iz drugihzemalja carstva da odu iz zemlje; 11)osloboðenje svih politièkih zatvorenika;12) stvaranje unije Erdelja i Maðarske.Ovi zahtevi Martovske omladine umno-gome su se poklapali sa zahtevima refor-mistièke opozicije iznetim na Dr�avnomsaboru.

Svih 12 taèaka programa bilo je prih-vaæeno u narodu koji se pridru�io revolu-cionarima. Doneta je odluka da se pro-gram uputi Skup�tini grada Pe�te na usva-janje. Meðu revolucionarima nalazilo se inekoliko funkcionera pe�tanske �upanijei skup�tine grada Pal Njari (Nyári Pál),Gabor Klauzal (Klauzál Gábor) itd.. Del-egacija je bila upuæena i u Namesnièkoveæe u Budim. Vlast je bila zbunjena. Sadelegacijom je razgovarao potpredsednikNamesnièkog veæa Ferenc Zièi (ZichyFerenc). Tog dana ukinuta je cenzura�tampe, a Namesnièko veæe je obeæalo dase vojska neæe me�ati u tok stvari. Pu�tenisu i politièki zatvorenici. Na vest o pe�tan-skoj revoluciji i Beèki dvor je poèeo dadeluje. Posle tri dana neodluènosti, vladarFerdinand V imenovao je Lajo�a Baæa-njija za predsednika prve odgovorne ma-ðarske vlade. Sabor u Po�unu je u�urbanopoèeo raditi na dono�enju novih zakona, skojima se zavr�ilo 11. aprila 1848. godine,kada ih je vladar i potvrdio. Zakoni su pro-menili politièko i dru�tveno ureðenje ze-mlje. Tog dana je pred vladarem polo�ilazakletvu i prva maðarska vlada, koja jesvoje sedi�te ubrzo premestila u Pe�tu.

4.5. Zahtevi srpskih intelektualacai prvi nemiri

Miran tok �ivota u Sremu, Baèkoj iBanatu poremetila je Revolucija 1848/49.godine, u narodu poznatija kao Velikabuna. Revolucija 1848/49. godine postalaje u pamæenju naroda odredi�na taèka, jerse vreme merilo na ono pre i posle Velikebune.

66

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.3. Od revolucije do poèetka rata za osloboðenje

4.4. Revolucija u Pe�ti, slavni poèetak bez krvoproliæa

i prva parlamentu odgovornamaðarska vlada

4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri

4. GRAÐANSKA REVOLUCIJA IRAT ZA OSLOBAÐANJE

MAÐARSKE (1848/1849)

Grupa srpskih pe�tanskih intelektuala-ca (Jakov Ignjatoviæ, Jovan Ðorðeviæ,Ðorðe Stojakoviæ, Jovan Subotiæ,Isidor Nikoliæ, Lazar Markoviæ itd.) od17. do 19. marta formulisala je srpskezahteve u 17 taèaka, �to je bio prvi srpskiprogram u ovoj revoluciji. Nemiri iz Pe�tekrajem marta i u aprilu pro�irili su se uSrem, Banat i Baèku. U Zemunu i Panèe-vu 22. marta do�lo je do pokreta mase, akrajem marta i u Mitrovici. U SremskimKarlovcima do�lo je do nemira 2. aprila, azatim u Novom Sadu. Viðeni omladinciraspaljivali su pobunu: Ðorðe Radak uVelikoj Kikindi i Velikokindskom di�trik-tu, Svetozar Miletiæ u �ajka�koj oblasti,Mija Vla�kaliæ u Novom Beèeju, Bogob-oj Atanackoviæ u Somboru i Subotici.Pokreti masa u martu i aprilu nosili susocijalni karakter i bili su usmereni protivbogata�a i za ukidanje feudalnog sistema.Srpski zahtevi dobili su uskoro i nacional-ni prizvuk. Voðstvo srpskog naroda biloje konzervativno i na èelu te konzerva-tivne struje stajao je karlovaèki mitropolitJosif Rajaèiæ, verni pristalica austrijskogdvora. Konzervativna struja smatrala je dase srpska nacionalna prava mogu jedinoostvariti nasuprot maðarskog revolu-cionarnog voðstva, a uz pomoæ kuæeHabzburga. Voðstvo maðarske revolucijepreuzelo je srednje plemstvo koje je zas-tupalo tezu o jedinstvenom maðarskompolitièkom narodu �to je vodilo sudaru sasrpskom koncepcijom u revoluciji.

Nisu svi Srbi bili protiv revolucije Ma-ðara, iako su èinili manjinu. Meðu njimase kao najznaèajniji izdvajaju major JovanDamjaniæ (kasniji general maðarskedomobranske vojske, pogubljen u Aradu1849) i major Josif Zako iz Baj�e. Oni susve do kraja bili verni revolucionarnimidejama, dok je Srbe pod voðstvomRajaèiæa Beèki dvor iskoristio za svojeinterese.

4.6. Delegacija vojvoðanskih Srbau Po�unu

Novosadski Srbi poslali su na sabor uPo�unu sa srpskim zahtevima delegaciju

sa Ðorðem Stratimiroviæem i Aleksan-drom Kostiæem na èelu. Ubrzo je do�lodo sukoba izmeðu delegacije i Lajo�aKo�uta oko srpskih zahteva. Krajem apri-la, potomka Arsenija Èarnojeviæa tami-�kog velikog �upana Petra Èarnojeviæa,imenovala je maðarska vlada za kral-jevskog komesara i opunomoæila ga daugu�i pobunu u Baèkoj i Banatu.

4.7. Majska skup�tina i Srpska Vojvodina

Izmeðu 13. i 15. maja u SremskimKarlovcima odr�ana je tzv. Majska skup�ti-na. Na njoj je za patrijarha izabran mitro-polit Rajaèiæ, a za vojvodu granièarskipukovnik Stevan �upljikac. Na skup�ti-ni je osnovan Glavni odbor sa ÐorðemStratimiroviæem na èelu, koji je potomformirao okru�ne odbore i pododbore. Namajskoj skup�tini progla�ena je i SrpskaVojvodina koja je stupila u politièki savezsa Trojednom Kraljevinom Hrvatskom,Slavonijom i Dalmacijom. Priznata je vla�-ka narodna samostalnost. Jedna delegaci-ja trebalo je da odluke Majske skup�tinesaop�ti vladaru i Hrvatskom Saboru uZagrebu, a druga da se uputi na Sveslo-venski kongres u Prag.

4.8. Poèeci oru�anih sukoba

Od proleæa do jeseni 1848.godine,najvi�e je ojaèao pokret Hrvata, Srba idelimièno Rumuna iz Erdelja. Re�avanjuhrvatskog pitanja veliku pa�nju posvetilisu i Beè i Pe�ta. Beèki dvor spreèio jekombinacije maðarske vlade u vezi spro�irenjem prava Trojedne Kraljevine uokviru Maðarske i jo� 23. marta JosipJelaèiæ (roðen u Petrovaradinu), kao po-verljiv èovek dvora, imenovan je za hrvat-skog bana. On je uèinio sve da se prekinuveze Hrvatske i Maðarske. Hrvatsku jeuèinio jakim upori�tem Beèkog dvora.Kada je maðarska vlada 27. avgusta 1848.priznala potpunu autonomiju Hrvatske,bio je odluèan u tome da, prema uputstvudvora, pokrene vojsku protiv Maðarske.

67


4.6. Delegacija vojvoðanskih Srba u Po�unu

4.7. Majska skup�tina i Srpska Vojvodina

4.8. Poèeci oru�anih sukoba

4. GRAÐANSKA REVOLUCIJA IRAT ZA OSLOBAÐANJEMAÐARSKE (1848/1849)

Nisu svi Hrvati i Srbi imali isto mi�ljenje orevoluciji: Hrvat Antun Josipoviæ i SrbinJakov Ignjatoviæ bili su pristalice maðar-ske revolucije.

Srpski pokret je pre hrvatskog do�ao uoru�ani sukob sa Maðarima. U junu 1848.godine veæ je do�lo do ozbiljnih oru�anihsukoba, kada je komandant Petrovaradin-skog garnizona, general Jano� Hrabov-ski (Hrabovszky János), izdao naredbusvojim vojnicima da slome srpski pokret.

4.9. Narodnosti u Revoluciji1848/9. godine

Rumunski pokret je veæ tokom martapoèeo da pokazuje svoje rezerve premapromenama koje su se desile u martu iaprilu. Rumuni su zahtevali da i oni dobijustatus naroda. Na svom saboru odr�anomu maju 1848.godine u mestu Bla� (udana�njoj Rumuniji), Rumuni su istaklizahtev za posebnu autonomnu oblast, anije im bila strana ni ideja o oru�anojpobuni. Na to su mogli raèunati zbog toga�to su imali dobro izve�bane i naoru�anerumunske granièarske pukove. Rumuns-ki pokret se za oru�ani ustanak konaènoodluèio u septembru na svom drugomsaboru odr�anom takoðe u Bla�u. UBanatu Rumuni su bili bliski maðarskomrevolucionarnom pokretu, a na narodnojskup�tini u Lugo�u jedan od glavnihzahteva bio im je izdvajanje iz Karlovaèkemitropolije i stvaranje posebne rumunskepravoslavne crkvene organizacije.

Malobrojnoj inteligenciji, koja je bilapredvodnik slovaèkog pokreta, nije po�loza rukom da pokrene�ire mase svojihsunarodnika. Na Majskom saboru u Lip-tovskom Svetom Mikula�u (dana�nji Lip-tovský Mikula� u Slovaèkoj) prihvatili sudokumenat sa zahtevima formulisanim u14 taèaka (samostalnost naroda, slovaèkijezik za slu�beni, op�te pravo glasa, uki-danje kmetstva itd). Ugarska vlada jeprema ovim zahtevima zauzela negativno

stanovi�te i u Slovaèkoj je proglasila van-redno stanje. Za voðama revolucije Hur-banom, �turom i Hod�om je raspisalapoternice. Voðe slovaèkog pokreta uèe-stvovale su i na Sveslovenskom kongresuu Pragu, gde su kasnije obrazovali jednudobrovoljaèku jedinicu. Pokret Slovakaostao je za vreme revolucije istrajan u svo-jim zahtevima formulisanim u 14 taèaka.Posle nekoliko neuspe�nih borbi na teri-toriji dana�nje Slovaèke stavljeni su bilipod austrijsku komandu u borbi protivMaðara. Zahvaljuæi Evangelistièkoj crkviuspostavljene su veze izmeðu revolu-cionara iz Slovaèke i vojvoðanskih Srba.Za vreme revolucije do�lo je do intenzivnesaradnje, kada je voða slovaèke revolucijeHurban (èiji je sin 1875. godine postaosve�tenik u Staroj Pazovi) boravio u Srbi-ji, tra�eæi pomoæ u oru�ju i municiji. Pripovratku je u Staroj Pazovi oformio dobro-voljaèki konjièki odred sastavljen od oko100 Slovaka, koje je kasnije odveo uSremske Karlovce. Zajedno sa njim u ovojakciji je uèestvovao Branislav Abafi izAradaèa, jedan od vojnih komandanatatzv. Slovaèke garde za vreme revolucije, akasnije sve�tenik Evangelistièke a.v.crkve u Aradaèu.

Tokom Revolucije 1848/49. godine,pojavili su se Romi kao sviraèi i potpoma-gali su regrutovanje honveda, te na tajnaèin dali svoj doprinos revoluciji Maða-ra. Drugi su pomagali honvede kao livni-èari u proizvodnji topova. Ko�ut je dode-lio èin poruènika Ferencu �arkeziju.

Kada je bio u pitanju stav prema nacio-nalnim pokretima, voðe maðarske revolu-cije nisu bile jedinstvene. Neke voðe su�elele da pregovaraju sa predstavnicimanarodnosti radi njihovog pridobijanja zaciljeve maðarske revolucije, a neke suistrajale u svojim nepopustljivim stavovi-ma. Kad se veæina voða revolucije slo�ilada prihvati pregovore i saradnju, veæ jebilo kasno.

68

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine

4. GRAÐANSKA REVOLUCIJA IRAT ZA OSLOBAÐANJE

MAÐARSKE (1848/1849)

5. RAT ZA OSLOBOÐENJEMAÐARSKE OD

HABZBUR�KE VLASTI,PROGLA�ENJE

NEZAVISNOSTI I SLOM

5.1. Revolucija i pitanje narodnosti

U Evropi XIX veka nije se razm�ljalo onarodnostima. Naprotiv, politièka elitabila je zaokupljena stvaranjem jedin-stvenih nacija. Pomenute ideje prodrle suiz zapadne Evrope do srednje i istoène ter-itorije na�eg kontinenta.

Graðanski preobra�aj u Maðarskojsuoèio se s apsolutistièkim te�njama iotporom habzbur�kog dvora, ali i sazahtevima nekih nemaðarskih naroda kojisu �iveli u Ugarskoj. Maðarska revolucijabila je tako primorana da vodi borbu nadva fronta. Prvo su se Srbi iz Vojvodineokrenuli protiv revolucije u Maðarskojzbog svojih nacionalnih interesa i zbogtoga �to nisu bile usli�ene njihove �elje, ai patrijarh je bio naklonjen beèkom dvoru.Meðutim, da je bilo razumevanja meðuvoðstvom maðarske revolucije, a i meðuvoðstvom pokreta narodnosti, ne bi do�lodo tako krvavog i te�kog sukoba.

5.2. Planovi austrijskog dvora oslamanju maðarske revolucije i

napad na nju

Do kraja leta, dvor se odluèio naoru�anu intervenciju protiv maðarske rev-olucije. Glavni adut bio je ban Jelaèiæ, kojije sa svojim trupama 11. septembra 1848.pre�ao granicu Maðarske i uputio seprema Pe�ti, u kojoj su poèele novedemonstracije. Predsednik vlade Lajo�Baæanji dao je ostavku. Ubrzo je formi-rana jedna nova revolucionarna vlada(Zemaljski komitet za odbranu), èiji jepredsednik bio Lajo� Ko�ut. Zapoèelo sesa pripremama za odbranu zemlje; formi-rane su nove vojne jedinice.

5.3. Prve pobede revolucionarnevojske i preokret u ratnoj sreæi

Do prvih bitaka do�lo je u zapadnomdelu zemlje, kod mesta Pakozd i Ozore,krajem septembra i poèetkom oktobra.

Na vest o pobedama revolucionarnemaðarske vojske i proterivanje carskevojske iz Ugarske, u Beèu je 6. oktobrado�lo do novog ustanka. Kolebanjekomandanata maðarske vojske da li danastave i pomognu Beèlijama kobno sezavr�ilo, jer je 30. oktobra maðarska vojs-ka pora�ena u okolini Beèa, kod �vehata.

5.4. Novi car i novi uspesiHabzburga

Do�lo je do promene pri kraju 1848.godine i na èelu Habzbur�ke monarhije.Dvorska kamarila uklonila je dotada�njegvladara Ferdinanda V i na njegovo mestopostavila je osamnaestogodi�njeg FranjuJosifa. Borbe su se nastavile na vi�e fron-tova. Carska vojska poèetkom januara1849.godine zauzela je Budim i Pe�tu(tada su to jo� bila dva grada), a maðars-ka vlada morala je be�ati u Debrecin.

5.5. Proleæni pohod revolucionarne vojske

U proleæe 1849. godine, maðarskoj vojs-ci po�lo je za rukom da u seriji bitaka izvo-jeva pobedu nad carskim trupama i oslo-bodi veliki deo zemlje, èak i glavni grad.�estokih sukoba u to vreme je bilo i naprostoru dana�nje Vojvodine. Velike bitkesu voðene oko Sentoma�a, koji je kasnijedobio naziv Srbobran. Bitaka je bilo jo� ikod Starog Beèeja, Malog Iðo�a itd. UBanatu, maðarska vojska pod komandomdvojice talentovanih generala ErneaKi�a (Kiss Ernõ) i Jovana Damjaniæa(Damjanich János) imala je vi�e uspeha ubitkama kod Perleza, Panèeva, Ba�aidaitd. O tim i bitkama u drugim krajevimazemlje svedoèe umetnièke slike Tana

69


5.1. Revolucija i pitanje narodnosti

5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maðarske revolucije i napad na nju

5.4. Novi car i novi uspesi Habzburga

5.5. Proleæni pohod revolucionarne vojske

5. RAT ZA OSLOBOÐENJEMAÐARSKE OD HABZBUR�KEVLASTI, PROGLA�ENJE NEZAVISNOSTI I SLOM

Mora (Than Mór), koji je roðen u StaromBeèeju. U borbe u ju�noj Ugarskojume�ali su se i srpski dobrovoljci iz Srbijesa vojvodom Stevanom Petroviæem-Kniæaninom u Banatu i JoksimomNoviæem u Sremu na èelu.

5.6. Od detronizacije do propasti revolucije

Posle uspe�nih proleænih bitaka, 14.aprila 1849.godine u Debrecinu je izvr�e-na detronizacija Habzburgovaca i progla-�ena nezavisnost Maðarske. Dr�avniupravitelj-regent postao je Lajo� Ko�ut.Situacija se za vreme progla�avanja neza-visnosti i dalje komplikovala. Poèetkommaja, ruski car najavio je zvanièno da æepru�iti vojnu pomoæ austrijskom caru.Tako je u maju do�lo do intervencijeruske vojske, �to je zaustavilo prodor ma-ðarske vojske prema zapadu. Poèetkomjuna, vlada se vratila u Pe�tu, kao i dr�avniaparat, ali su odmah morali da praveplanove za novu evakuaciju. Vlada se uovom sluèaju preselila u Segedin, a poslemesec dana u Arad. U poslednjim trenuci-ma, ponovo je do�lo do pregovora sa pred-stavnicima narodnosti s ciljem postizanjasaradnje. U pregovorima se najdalje stiglosa Rumunima, a krajem jula (1849) donetje i zakon o pravima narodnosti i nacional-nih zajednica. Taj zakon je za svoje vremebio veoma napredan, jer je u sebi sadr�aosve zahteve koje su narodnosti jo�1848.godine zahtevale. Tim zakonom suprvi put regulisana i prava Jevreja uUgarskoj.

Poslednja velika bitka odigrala se 9.avgusta kod Temi�vara, gde su maðarskuoslobodilaèku vojsku porazile austrijska iruska carska vojska. Dva dana posle ovebitke, Lajo� Ko�ut je abdicirao, vlast jepredao generalu Arturu Gergeiju (GörgeyArtur) i krenuo u izgnanstvo u Tursku.Gergei se 13. avgusta 1849. predao ruskojvojsci kod mesta Vilago�, u blizini Arada.Nisu se odmah svuda zavr�ile borbe, pa

su npr. Petrovaradinska i Komaromskatvrðava u habzbur�ke ruke do�le tekpoèetkom septembra i poèetkom oktobra.

5.7. Teror u Maðarskoj (Ugarskoj)

Posle sloma revolucije i rata zaosloboðenje, u Maðarskoj su neko vreme(otprilike do sredine 1850) vladali teror ivojna diktatura, na èelu sa baronom Juli-jusom Hajnauom (Julius Haynau), ko-mandantom carske vojske u Maðarskoj.Na osnovu istorijskih izvora utvrðeno jeda je u jesen 1849. godine, za vremeodmazde, doneto i izvr�eno oko 120 smrt-nih presuda, a da je jo� vi�e osoba likvidi-ranih bez sudske presude. Osim toga,doneto je vi�e od 1200 sudskih presuda ovremenskim zatvorskim kaznama. Od 40000 do 50 000 pripadnika biv�e maðarskerevolucionarne vojske silom je bilo regru-tovano u austrijsku carsku vojsku. Mnogobiv�ih honveda (domobrana) pobeglo jevan granica Maðarske. Kada je preki sudu Pe�ti na smrt osudio grofa Lajo�aBaæanjija, predsednika prve maðarskevlade, a vojni sud u Aradu na smrt osudio13 generala revolucionarne maðarskevojske (meðu njima i generala Dam-janiæa), vlade velikih sila su protestovale,kao i meðunarodno javno mnjenje. Uspehje izostao, jer su osuðenici 6. oktobra1849. godine ipak pogubljeni. Taj dan se umaðarskoj istoriji smatra danom �alosti.

* * *

70

KOLIKO SE POZNAJEMO

5.6. Od detronizacije do propasti revolucije

5.7. Teror u Maðarskoj (Ugarskoj)

5. RAT ZA OSLOBOÐENJEMAÐARSKE OD HABZBUR�KE

VLASTI, PROGLA�ENJE NEZAVISNOSTI I SLOM

6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA(1849-1860)

6.1. Bahov apsolutizam

Neuspeh maðarske revolucije i rata zaosloboðenje do�ao je habzbur�kom dvoruu najpogodnije vreme, jer se carskomdvoru ukazala prilika da ukine dotada�njusamostalnost Kraljevine Maðarske uokviru Habzbur�ke monarhije, èemu jeBeèki dvor odavno te�io. TeritorijaUgarske je posle 1849.godine bila rasko-madana. Unija sa Erdeljom bila je raskin-uta. Erdelj je ponovo do�ao pod neposred-nu upravu Beèkog dvora, kao posebnakrunovina. Takoðe, Hrvatska je bila izd-vojena iz sastava Maðarske i stavljena podupravu Beèa. Na jugu Maðarske, koja je unacionalnom smislu bila me�ovita teritori-ja (npr. Baèko-bodro�ka, Torontalska,Tami�ka i Kra�ovsko-severinska �upanijai delovi Sremske �upanije - rumski i iloèkisrez), carskim dekretom od 18. novembra1849.godine osnovano je VojvodstvoSrbija i Tami�ki Banat. Teritorija Vojnegranice nije u�la u novoformiranu krunov-inu, kojom su, kao i ostalim otcepljenimdelovima, upravljali iz Beèa. Car FranjaJosif uzeo je titulu "Velikog VojvodeVojvodstva Srbije", a imenovao je podvo-jvodu grofa Koroninija (do 1859), koga jezamenio Josip �okèeviæ. Sedi�te ovogvojvodstva bilo je u Temi�varu. Slu�benijezik krunovine bio je nemaèki. Vojvodst-vo je u poèetku bilo podeljeno na dvaokruga (baèko-torontalski i temi�varsko-kra�ovski), dok je kasnije podeljeno napet okruga.

Vojvodstvo Srbija i Tami�ki Banat etniè-ki je bilo raznorodno i jasno je ocrtavalo�arenu etnièku sliku podruèja ju�neUgarske. Prema popisu iz 1850-1851godine, na njemu je �iveo 1.426.221stanovnik: 397.459 Rumuna, 335.080Nemaca, 321.110 Srba, 221.845 Maðara.Osim najbrojnija èetiri pomenuta naroda,na ovo podruèju �iveli su jo� Slovaci, Rusi-ni, Jevreji, Romi, Èesi, Bugari itd. Od pre-ostale teritorije Ugarske saèinjeno je jo�

pet okruga, koji su u poèetku bila podvojnom upravom, a kasnije su njima upra-vljali veliki �upani koji su svoje instrukcijetakoðe primali iz Beèa.

U vreme postojanja Vojvodstva Srbija iTami�ki Banat (1849-1860), drugi èovek uHabzbur�koj monarhiji, kada je vlast upitanju, pored vladara, bio AleksandarBah ministar unutra�njih poslova. Tajperiod naziva se u istoriji i "Bahovim peri-odom". U vreme njegove vladavine, domi-nirao je èinovnièko-policijski aparat uèitavoj zemlji. Èinovnici, koje su nazivali"Bahovi husari" u potpunosti su kon-trolisali �ivot. Bez obzira na karakterre�ima, izgraðen je tada moderan admin-istrativni aparat, uvedena je op�ta poreskaobaveza, razvijalo se �kolstvo i donete suneke uredbe, povoljne za razvoj privre-dnog �ivota (ukidanje nekih ranijih privi-legija, unutra�njih carina itd.).

6.2. Kriza Bahovog apsolutizma

Posle poraza Austrije 1859.godine ubitkama kod Solferina i Maðente usukobu sa Pijemontom i Francuskom,Bahov apsolutistièki re�im zapao je ukrizu, èemu je doprinela i finansijska krizau Austriji iz 1857.godine, kao i aktivnostimaðarske politièke emigracije na Zapadu,koju je predvodio Lajo� Ko�ut. Do poèet-ka �ezdesetih godina u odnosu na nasto-janja Beèkog dvora da centralizuje carst-vo u ju�noj Ugarskoj, a i �ire, srpska imaðarska politièka elita do�la je u opozici-ju. Taj jedinstveni pristup izra�avao se uzajednièkom delovanju, �to je poèetkom�ezdesetih godina bilo potkrepljeno izajednièkim srpsko-hrvatskom delovanjuu Hrvatskoj. Srpska èinovnièka inteligen-cija tra�ila je sve vi�e oslonac u Maðarimaradi ostvarivanja svojih nacionalnih pravai napu�tala je tradicionalnu politiku oslon-ca na Beèki dvor. Poslednji guvernerVojvodstva Srbije, Sent Kanten, na srp-sko-maðarski zajednièki nastup reagovaoje 1860. godine, kada je vrenje bilo svejaèe, hap�enjima Srba i Maðara i nji-hovom internacijom u tvrðavu Jozef�tadt.

71


6.1. Bahov apsolutizam

6.2. Kriza Bahovog apsolutizma


Franja Josif poku�ao je da prevaziðepolitièku krizu prelaskom na "ustavnu"vladavinu dono�enjem Oktobarske diplo-me 1860.godine. U decembru te godineukinuto je Vojvodstvo Srbija i Tami�kiBanat. Oktobarska diploma, kao doku-ment konzervativnog karaktera, nije mo-gla da re�i ustavnu krizu u Habzbur�kojmonarhiji i brzo je povuèena. Veæ u febru-aru 1861.godine izdat je novi ustavni za-kon, Februarski patent, koji je promovisaocentralizam. Taj dokumenat je samodoveo do novih nemira i revolta u javnos-ti, pa je za april 1861.godine vladar sazvaou Pe�tu maðarski dr�avni sabor. Skoroistovremeno, odr�ani su i hrvatski saboru Zagrebu i srpski narodno-crkveni sabor(Blagove�tenski sabor) u Sremskim Kar-lovcima. Te godine i Slovaci su odr�alisvoj kongres u Turèinskom Svetom Mart-inu (dana�nja Slovaèka), gde su istaknutizahtevi za priznavanje Slovaka za narod, adve godine kasnije (1863) osnovana je iMatica slovaèka. Na sva èetiri sabora izne-to je veliko negodovanje protiv postojeæegureðenja u Habzbur�koj monarhiji. Svi sutra�ili svoja prava, priznavanje nacional-nih prava i objedinjenje svojih teritorija.Kao novi likovi politike u to vreme pojavilisu se: Ferenc Deak (Deák Ferenc),Kalman Tisa (Tisza Kálmán), SvetozarMiletiæ itd.

6.3. Politièke prilike kod Maðara i Srba tokom Bahovog apsolutizma

Kod Maðara, kao i kod Srba do�lo je dosukoba konzervativne i liberalne struje.Liberali nisu uspeli da se izbore za svojeideje. Konzervativizam je pobedio, uzsvesrdnu podr�ku Beèkog dvora. Sazvanisabori su zbog svojih èvrstih zahtevaprema Beèu 1861. godine bili raspu�teni.Na nekoliko godina se vratio u zemlju, a stim i na na�e prostore beèki centralizam,s tom razlikom �to je za vreme Bahovogre�ima javnost bila pasivna, a za vremenovonastalog provizorijuma (privremenaprinudna uprava) javnost i politièka elitaiskazivali bili su veoma aktivni.

7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA

NAGODBA

7.1. Modernizacija u okvirimaapsolutizma i Provizorijuma

Na podruèju dana�nje Vojvodine, poslerevolucije 1848.godine sve do sklapanjaAustro-ugarske nagodbe, nastavila semodernizacija uz brojne promene zapo-èete jo� u XVIII veku, koje su bitno men-jale svakodnevni �ivot ljudi. Tako je 1853.godine Subotica dobila hotel, 1856. uliènurasvetu, a 1858.godine gimnaziju i vrtiæ.Godine 1860, u Somboru je bilo 29 kuæana sprat od kojih su dve bile dvospratne.U Vrbasu je 1850.godine izgraðena uljara,a 1865. kudeljara. Baèka Topola je 1865.godine dobila èitaonicu. U Vr�cu je 1859.godine izgraðena pivara, a dve godine prei klanica. Godine 1859, takoðe u Vr�cu,osnovana je i gradska muzièka �kola, a od1852. do 1871.godine postojala je i uèi-teljska �kola. Godine 1867. u VelikomBeèkereku odr�an je i prvi javni koncert,a 1857. godine grof Koronini administra-tor i poglavar Vojvodstva Srbije i Tami-�kog Banata otvorio je �eljeznièku pruguSegedin-Velika Kikinda-Temi�var. UVelikoj Kikindi je 1864. godine poèela daradi ciglana �Mesaro��, a 1876. ciglana�Bon�. Plandi�te u dana�njem Banatu1864. godine dobilo je apoteku, a 1866.po�tu. Bela Crkva 1869. godine dobila jesvoje gimnastièko dru�tvo. Navedeni susamo neki segmenti svestranog civilizaci-jskog razvoja podruèja ju�ne Ugarske urazdoblju od 1849. do 1867. godine. Mod-ernizacija se ubrzavala.

7.2. Maðari u �merlingovomsisitemu

Protiv privremene prinudne upravenajvi�e su se bunili Maðari, koji su i imalinajjaèi nacionalni pokret, ali su se s vre-

72

KOLIKO SE POZNAJEMO

6.3. Politièke prilike kod Maðara i Srba tokom Bahovog apsolutizma


NAGODBA

7.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma

7.2. Maðari u �merlingovom sisitemu


menom poèeli buniti i politièke elite naro-dnosti. Anton �merling, koji je bio"du�a" novog re�ima, znao je èesto daka�e - �to je u su�tini predstavljalo i nje-gov politièki program - da su Maðari sasvojom revolucijom iz 1848.godine ipobunom protiv svog vladara "proigralisvoja prava". Naime, u periodu izmeðu1861. i 1865.godine, �upanijske adminis-tracije nisu radile, nego su njimarukovodili èinovnici podreðeni Beèu.Tako je to bilo i u �upanijama koje su pos-tojale na prostoru dana�nje Vojvodine.

7.3. Koncepcije re�avanja statusa Maðarske

Od kraja pedesetih i poèetkom �ezde-setih godina XIX veka poèele su se kristal-isati dve koncepcije o re�avanju dr�avno-pravnog pitanja i statusa Maðarske, kojojje pripadala i teritorija dana�nje Vojvo-dine. Prva je imala pobornike unutar ze-mlje, a to je bilo liberalno plemstvo (pred-vodnici Ferenc Deak, grof Ðula Andra�iitd.). Njihova koncepcija bila je da se sta-tus Maðarske re�i u okviru Habzbur�kemonarhije u dogovoru sa Beèkim dvo-rom, kako bi Maðarska, tj. Ugarska dobi-la visok stepen samostalnosti. Druga kon-cepcija bila je zamisao maðarske emi-gracije èiji su predvodnici bili Lajo�Ko�ut, grof Laslo Teleki, Ðerð Klapka, pokojoj bi Maðarska trebalo da se osa-mostali i da se izbori za svoju nezavisnost,te da se posle udru�i sa nastajajuæimdr�avama okolnih naroda. Ova koncepcijazasnivala se na Ko�utovom planu Duna-vske konfederacije (savez podunavskihdr�ava) iz 1862.godine. Ko�ut, jedan odvoða maðarske revolucije iz 1848.godine,u to vreme bio je dosta netrpeljiv premanarodnostima, ali je posle sloma u emi-graciji preispitao svoje stavove i postao jepobornik saradnje naroda u Podunavlju.Po njegovom mi�ljenju, nezavisna Maðar-ska bi trebalo da stupi u savez sa dr�a-vama Hrvata, Srba i Rumuna. Po mi�ljenju

Ko�uta, na taj naèin stvorila bi se snagakoja bi se posle raspada Habzbur�kemonarhije mogla odupreti prodoru ne-maèkog i ruskog uticaja u srednjoj i jugo-istoènoj Evropi. Meðutim, Maðarska poli-tièka elita odbila je ovaj Ko�utov plan i svevi�e je naginjala ka Beèu. Tako joj je ipo�lo za rukom da se izbori da vladar, po-sle èetiri godine, ponovo sazove maðarskisabor u Pe�tu, koji je zapoèeo sa radom udecembru.

7.4. Srpski pokret �ezdesetih godina XIX veka

�ezdesetih godina XIX veka u na�imkrajevima najagilniji i najorganizovanijinarodnosni pokret bio je pokret ju�no-ugarskih Srba. Uz Svetozara Miletiæa,kao politièara liberalnih uverenja, isticaose i Mihailo Polit-Desanèiæ. SrpskiDnevnik Jovana Ðorðeviæa i SvetozaraMiletiæa bilo je glasilo liberalne, pro-maðarske i antihabzbur�ke orijentacije.List Napredak bio je konzervativan i ruso-filski, a Srbobran konzervativno-klerika-lan i prodinastièki list. Od 1866. godinelist Zastava zamenio je Srpski Dnevnik,kao liberalno glasilo.

Kao izraz novostvorene srpske inte-ligencije i probuðenih romantièarskihshvatanja u Novom Sadu 1866. godineosnovana je Ujedinjena omladina srpska.U narednim godinama ona je diktiralanacionalno-romantièarski duh meðuSrbima u Sremu, Baèkoj i Banatu, pa i�ire. Sa ovim zajedno, zapoèeo je i kul-turni polet meðu ju�nougarskim Srbima.Godine 1861. Jovan Ðorðeviæ je osnovaoSrpsko narodno pozori�te u Novom Sadu,koje je bilo prvo stalno pozori�te u okvirucelog srpstva. U Novom Sadu od1860.godine izdavani su knji�evni èasopisiDanica i Javor. Jovan Jovanoviæ Zmaj,Laza Kostiæ, Ðura Jak�iæ, Jakov Ign-jatoviæ poèinjali su znaèajne knji�evnekarijere.

73


7.3. Koncepcije re�avanja statusa Maðarske

7.4. Srpski pokret �ezdesetih godina XIX veka

7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA

7.5. Dr�avni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867)

i Maðarsko-hrvatske (1868)nagodbe

Dr�avni sabor zapoèet 1865.godine iradio je dve godine. Na njemu je ubrzan-im tempom do�lo do nagodbe izmeðuBeèkog dvora i maðarske politièke elite.Rezultat Austro-ugarske nagodbe sklo-pljene 1867.godine je nastanak dualis-tièke (dvojne) Austro-Ugarske monarhije.Na osnovu ove nagodbe, Habzbur�kadr�ava nije bila vi�e jedinstvena, nego suu okviru nje postojala Austrija (zapadnideo) i Ugarska, tj. Maðarska (istoènideo). Dve dr�ave bile su uglavnomsamostalne. Imale su svoje parlamente ivlade i kompletnu strukturu dr�avnogaparata. Izmeðu dva dela Monarhijezajednièki poslovi su bili spoljna politika,vojska i finansije za zajednièke poslove.Sve ostalo, �to je bilo u vezi s zajednièkiminteresima, vlade i parlamenti Austrije iMaðarske usagla�avali su i odluèivaliposebno. Po uzoru na Austro-ugarskunagodbu, 1868. godine sklopljena je iHrvatsko-ugarska nagodba, koja je naslièan naèin regulisala odnose izmeðuUgarske i Hrvatske, s tom razlikom �to jeHrvatska i dalje bila u�e vezana zaUgarsku, nego ova za austrijski deoMonarhije. Podruèje dana�nje Vojvodinebilo je podeljeno izmeðu Ugarske (unjenom administrativnom sastavu su bile�upanije Baèkobodro�ka u Baèkoj,Torontalska i Tami�ka u Banatu) iHrvatske (u èijem sastavu se na�la Srems-ka �upanija). Ovakvo ureðenje ostalo jesve do kraja Prvog svetskog rata. Maðars-ka je posle 18 godina dobila i svog kralja,jer je dotada�nji car Austrije Franja Josifkrunisan u Budimu i za maðarskog kralja.Od tada Franja Josif je u Austriji bio car,a u Maðarskoj kralj.

* * *

8. DOBA DUALIZMA (1867-1918)

8.1. Stabilizacija dualistièkog ureðenja i politièke stranke

Posle pomenute nagodbe, nastale su uMaðarskoj znaèajne politièke stranke,koje su u vreme dualizma odreðivalekarakter politièkog �ivota. Najznaèajnijestranke tada bile su Deakova stranka(voða Ferenc Deak), Stranka levog centra(voða Kalman Tisa) i Èetrdesetosma�kastranka, koja je posle nekoliko godinapromenila naziv u Nezavisnjaèku stranku(voðe Laslo Madaras, a kasnije Lajo�Moèari i Ferenc Ko�ut). Godine 1875,prve dve stranke ujedinile su se i nastalaje Slobodoumna stranka, koja je tada ido�la na vlast i dr�ala je narednih tridese-tak godina (do 1905), kada se i raspala.

Do novog pregrupisavanja politièkihstranaka do�lo je poèetkom XX veka, kadase dru�tvo u Maðarskoj susrelo sa novimizazovima. Veæina stranaka, koje su seformirale posle nagodbe i postojale uvreme dualizma, nije bila ideolo�ka, madaje svaka u osnovama bila takva. Razlikameðu njima je bila u razlièitom gledi�tuna dr�avnopravno ureðenje zemlje, tj. nasistem stvoren Austrougarskom nagodbom(njeno prihvatanje ili odbacivanje). Zbogtoga se u istoriografiji nazivaju dr�avno-pravnim strankama.

Novi izazovi poèetkom XX veka zahte-vali su veæ (pojavom novih dru�tvenihstruktura) formiranje modernih politièkihstranaka na ideolo�kim osnovama. Takosu 1890. godine osnovane Socijaldemo-kratska stranka Maðarske (koja se borilaza prava tada nove klase, proletarijata),1895. Katolièka narodna stranka (konzer-vativna, verski obojena stranka) i 1914.Graðanska radikalna stranka (strankakoja je zahtevala su�tinski dru�tveni preo-bra�aj u graðansko dru�tvo i bila za sarad-nju razlièitih naroda). Jedan od voða ove

74

KOLIKO SE POZNAJEMO

7.5. Dr�avni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867) i

Maðarsko-hrvatske (1868) nagodbe


8.1. Stabilizacija dualistièkog ureðenja i politièke stranke


NAGODBA

stranke, Oskar Jasi (Jászi Oszkár) je umodernoj formi prihvatio ideje Lajo�aKo�uta. Krajem Prvog svetskog rata jekao vid re�avanja nacionalnog pitanja uUgarskoj i celoj Monarhiji prihvatio njenufederalizaciju. Sve ove velike strankeimale su podru�nice na podruèju dana�n-je Vojvodine, pa zbog toga ovda�njiMaðari sve do 1918. godine nisu osnivaliposebne stranke, s tim da ove strankenisu bile iskljuèivo maðarske. Sliènasituacija je bila i kod Hrvata, Slovaka iRumuna, jer su i oni bili pod uticajem poli-tièkih struktura iz svojih matiènih oblasti.

Od poèetka sedamdesetih godina XIXveka dualizam se poèeo stabilizovati.Zapoèelo je objedinjavanje teritorija inivelisanje svih specifiènih prostora kojisu dotada bili van �upanijskog sistema,kao i ukljuèivanje u jedinstvenu �upani-jsku administraciju i izgradnja modernedr�avne uprave. Tako je od 1871. do1873.godine ukinuta Vojna granica, a njenprostor inkorporiran u okolne �upanije.Godine 1872. ukinut je Potiski krunskidi�trikt sa sedi�tem u Starom Beèeju, a1876. ukinut je i Velikokikindski di�trikt.To je bilo suprotno interesima Srba.

8.2. Zajednica Srba u Maðarskoj(Ugarskoj) sa autohtonim

politièkim �ivotom

Od svih narodnosnih pokreta jedino suju�nougarski Srbi imali svoj domaæi auto-htoni politièki �ivot zbog toga �to su imva�niji centri (npr. Novi Sad- SrpskaAtina, Sremski Karlovci, Velika Kikinda,Vr�ac itd.) bili na na�em tlu. Istina, Srbijapreko Save i Dunava je u to vreme bilaautonomna kne�evina i brzo je napre-dovala ka nezavisnosti, ali njen glavnigrad Beograd æe tek posle dobijanjadr�avne nezavisnosti (1878) vi�e odreði-vati karakter srpskog politièkog �ivotauop�te.

Srpsko dru�tvo u Sremu, Banatu iBaèkoj bilo je dru�tveno i ekonomskirazlièito i nije imalo jedinstven odgovor na

pitanja koja je otvorila Austro-ugarskanagodba. Jedan deo dru�tva tzv. vladinov-ci ili notabiliteti smatrao je da bi u okviruove nagodbe, sa priznanjem politièke real-nosti Ugarske, trebalo tra�iti potrebnare�enja za specifièna pitanja koja su bila uvezi s razvojem srpskog naroda na pros-toru ju�ne Ugarske.

Srpska narodna slobodoumna stranka(osnovana u Velikom Beèkereku 1869),sa Svetozarom Miletiæem i MihailomPolit-Desanèiæem na èelu, u svom Beèk-ereèkom programu istakla je svoj opozi-cioni stav prema pomenutoj nagodbi izahtevala je priznavanje Srba za narod,dobijanje prava na slu�beni jezik,zaokru�enje nekih �upanija po nacional-nom principu itd. Zao�travala se borbaizmeðu notabiliteta i liberala u okviru srp-skog dru�tva na podruèju dana�nje Vojvo-dine. Osamdesetih godina XIX veka,promenom situacije, do�lo je do daljihpodela. U Budimpe�ti u hotelu Hungarija1884.godine formirana je konzervativnatzv. Stranka notabiliteta (voðe Nika Mak-simoviæ, Svetislav Kasapinoviæ i dr.).Miletiæeva stranka se te godine raspala iiz nje su nastale Narodna srpskaradikalna stranka (voða Ja�a Tomiæ) iSrpska liberalna stranka (voða MihailoPolit-Desanèiæ). Prva se vremenomugasila, dok su ove dve poslednje do krajadualizma, sa vi�e ili manje uspeha, zastu-pale srpske interese u saboru i drugimdr�avnim organima Maðarske. Meðutim,trebalo bi istaæi da je jaz izmeðu Politovihliberala i Tomiæevih radikala bio veomaveliki (i na politièkom i na privatnomplanu), �to je èak dovelo i do ubistva liber-alnog prvaka Mi�e Dimitrijeviæa, koje jeizvr�io Ja�a Tomiæ.

8.3. Jaèanje dualistièkog sistema i stabilizacija politièkog

i pravnog sistema u Maðarskoj

Razdoblje izmeðu 1875. i 1890. godinemo�e se nazvati stabilizacijom dualis-tièkog ureðenja, jer su, pre svega, u oba

75


8.2. Zajednica Srba u Maðarskoj(Ugarskoj) sa autohtonim politièkim �ivotom

8.3. Jaèanje dualistièkog sistema i stabilizacija politièkog i pravnog sistema u Maðarskoj


dela Monarhije i u Austriji i u Maðarskojpostojale stabilne vlade sa istim predsed-nicima skoro kroz ceo taj period. U zapad-nom delu na èelu austrijske vlade bio jegrof Eduard Tafe (Taafe Eduard 1879-1893), a na vrhu maðarske vlade stajao jeKalman Tisa (Tisza Kálmán 1875-1890).Ideolo�ki, obojica su bila na granici liber-alizma i konzervativizma, �to je i odrediloi celu stabilizaciju.

U maðarskom delu su tada doneti skorosvi va�niji zakoni (o sudovima, o dr�avnojadministraciji, o ukidanju esnafa, o�andarmeriji i policiji itd.) koji su bilipotrebni za izgradnju moderne dr�ave idru�tva. Bez obzira na neka poloviènare�enja, Maðarska, tj. Ugarska je u vremedualistièkog ureðenja od agrarne postalaagrarno-industrijska zemlja. O ovome æebiti reèi u narednim poglavljima, jer su seovi razvojni procesi oseæali i u na�im kra-jevima.

8.4. Kriza dualistièkog sistema

Kriza dualistièkog ureðenja poèela sejavljati na samom kraju XIX i poèetkomXX veka i to u oba dela Habzbur�kemonarhije. Razlog toj krizi, koja se javila unekoliko sfera �ivota, bila je sama bit dual-istièkog ureðenja, koje je jo� od vremenasklapanja Austro-ugarske nagodbe bilodosta protivreèno. Na prekretnici dvaveka (XIX i XX), zbog èestih smena vladai njihovih predsednika, stanje je u obepolovine carstva postalo nestabilno. Kaoprva, javila se politièka kriza u vidu suko-ba stranaka i to, pre svega, starih vlada-juæih struktura i stranaka novih dru�tve-nih slojeva (npr. Socijaledemokratskestranke). Na poèetku XX veka, demon-stracije u organizaciji tzv. stranke nebiraèabile su svakodnevne �irom Maðarske.Ponekad je èak bilo i krvavih sukoba, kao1912. godine kada je zbog intervencijevojske i �andarmerije u Budimpe�ti bilo i

mrtvih. Trebalo bi napomenuti da ovedemonstracije nisu imale samo socijalnikarakter, nego i antiratni prizvuk. Dosukoba izmeðu dve polovine Monarhijedo�lo je i zbog obnavljanja carinskogsaveza 1907. godine (�to je po nagod-benom zakonu bilo predviðeno svakedesete godine), a nesporazum je nastao izbog reforme vojske, kada je maðarskastrana istrajala u tome da se u Maðarskoju zajednièku vojsku uvede maðarski jezikkao komandni. Na kraju, unutra�njoj krizipoèetkom XX veka doprineli su i èestineuspesi ili poluuspesi Habzbur�kemonarhije na spoljnom planu (carinski ratizmeðu Austro-Ugarske i Srbije, aneksijaBosne i Hercegovine, marokanska kriza,albansko pitanje itd.). U takvom polo�ajuje Austro-Ugarska, a u sklopu nje i narodikoji su �iveli njenim prostorima, doèekali1914. godinu, kada je jedan ðak u Saraje-vu, Gavrilo Princip, ubio austrougar-skog prestolonaslednika, Franju Ferdi-nanda (Franz Ferdinand), èime je zapaliobalkansko bure baruta i zapoèeo Prvi svet-ski rat, u kojem su za èetiri godine ispa�-tali najèe�æe obièni ljudi, koji za to nisubili krivi.

8.5. Nacionalno pitanje (nacije uMaðarskoj) i poku�aji regulisanja

pitanja nacionalnih zajednica

U vi�enacionalnoj Maðarskoj, u vremeAustro-ugarske nagodbe, Maðari su imalirelativnu veæinu od oko 40%. Njihov brojse za vreme dualizma br�e poveæavaonego broj pripadnika narodnosti. Dr�avnipopisi (statistike) pokrenuti su od 1869.godine, ali su tek od 1880. godineredovno bele�ili i nacionalnu pripadnost.Dok se broj Maðara u periodu izmeðu1880. i 1910. godine poveæao za 34 %, dotlese u istom periodu broj narodnosti pove-æao za 17 %. To je 1910. godine znaèilo daje zastupljenost maðarske populacije u

76

KOLIKO SE POZNAJEMO

8.4. Kriza dualistièkog sistema

8.5. Nacionalno pitanje (nacije uMaðarskoj) i poku�aji regulisanja

pitanja nacionalnih zajednica


celokupnom stanovni�tvu Ugarske (bezHrvatske) iznosilo oko 55 %, a oko 45 % jebilo narodnosne populacije. Savremenicisu vodili, a i danas se vode, velike pole-mike i rasprave o porastu maðarskogstanovni�tva u dr�avi. Najèe�æe se to prip-isuje asimilaciji, pri èemu se zaboravlja dase, iako u manjem procentu, poveæavaoujedno i broj narodnosti. Mada su nekipolitièki krugovi nastojali da asimilirajunarodnosti, osim u nekim periodima, tonije sistematski sprovoðeno. Ako je doasimilacije i dolazilo, razlozi za to su bili,pre svega, ekonomski. Prava sredi�taasimilacije bili su gradovi, industrijskicentri koji su tada nastajali. U porodicamaljudi koji su tada dolazili sa periferije ugradove za generaciju ili dve generacijedolazilo je do asimilacije. Takoðe, doasimilacije je dolazilo i zato �to je bilobolje pripadati maðarskoj naciji, radi bol-jeg dru�tvenog polo�aja. To je bilo karak-teristièno za sloj inteligencije. Meðu asim-ilovanim stanovni�tvom bilo je najvi�eJevreja, Nemaca, Slovaka i Ukrajinaca(Rusina). Kada je reè o narodima koji suu�ivali izvesnu samostalnost (Hrvati,Srbi) ili su pak pripadali onim verois-povestima kojih nije bilo meðu Maðarima(Srbi, Rumuni pravoslavci), asimilacijanije bila mnogo znaèajna. Na kraju, morase primetiti da je, procentualno gledano,mnogo vi�e pripadnika narodnosti negoMaðara oti�lo u ekonomsku emigracijukada je poèela velika migracija premazapadnoj Evropi i Americi (prekretnicaXIX i XX veka).

Nakon �to je federalistièko preureðenjeUgarske 1861. godine onemoguæeno,prvaci narodnosti, posle zakljuèenja Aus-tro-ugarske nagodbe, zalagali su se zapriznavanje statusa nacije svojim sunarod-nicima i za dobijanje kolektivnih prava.Jedna od takvih bila je i zamisao Sve-tozara Miletiæa o arondiranju (zao-kru�enju) �upanija Maðarske premanacionalnom principu.

Vodeæim maðarskim politièkim krugov-ima je i to bilo suvi�e, pa je tako, kao svo-jevrsni kompromis izmeðu naèelnog lib-eralizma i sistema nacionalnih autonomi-ja, 1868. godine nastao Zakon o narodnos-tima (44. zakonski èlanak). Njegovi tvorcibili su baron Jo�ef Etve� i Ferenc Deak.Oni su tim zakonom, uz priznavanje poje-dinaènih graðanskih prava pripadnicimanemaðarskih naroda i uz reorganizacijusistema dr�avne uprave na bazi adminis-trativne samouprave na op�tinskom ieventualno �upanijskom nivou, hteli dapremoste jaz izmeðu pozicije vodeæihmaðarskih politièara i zahteva narodnosti.Zakon jeste priznavao samo maðarskupolitièku naciju, ali su na osnovu njegamaðarskoj politièkoj naciji pripadali iostali stanovnici zemlje bez obzira naetnièku pripadnost. Sam zakon, koji je zasvoje vreme bio napredan (u to vreme,nacionalno pitanje je zakonom bilo re�enosamo u �vajcarskoj), ali je zbog nekihsuprotnosti koje je u sebi nosio, a poseb-no zbog kasnije zloupotrebe, kojoj je bilasklona vladajuæa elita, nije uspeo dapostigne svoj osnovni cilj - re�avanjenacionalnog pitanja. Narodni poslanik ijedan od voða Nezavisnjaèke strankeLajo� Moèari (Mocsári Lajos), koji je bioomiljen meðu narodnostima (posebnomeðu Rumunima i Srbima), decenijamase borio u maðarskom parlamentu za nje-govu primenu. Nije se primenjivao najvi�ezbog toga �to nisu bile predviðene nika-kve sankcije za one koji ga nisu primenji-vali. Za vreme dualizma, neki njegovidelovi ipak su bili primenjivani i to oni kojisu se odnosili na kori�æenje jezika. Pri-padnici narodnosti su svoj jezik moglikoristiti u kontaktu sa dr�avnim organi-ma, na sudskim procesima na op�tinskomi �upanijskom nivou. U mnogim me�o-vitim sredinama (Novi Sad, Sombor, StariBeèej, Veliki Beèkerek, Vr�ac, SremskaMitrovica itd.) u gradskim i op�tinskimorganima koristilo se vi�e slu�benih jezi-ka uporedo.

77


8.5. Nacionalno pitanje (nacije uMaðarskoj) i poku�aji regulisanjapitanja nacionalnih zajednica


8.6. Zastupljenost nemaðarskihnacija u politici i

sukob politièkih elita

U dualistièkom periodu, zastupljenostnarodnosti u Parlamentu nije odgovaralanjihovom udelu u celokupnom stano-vni�tvu, ali je u postnagodbenom perioduova zastupljenost ipak bila znaèajna.Opadanje broja narodnosnih poslanikaprouzrokovano je time �to su neke narod-nosti u politièkom smislu postale pasivne,pa nisu izlazile ni na izbore, a neki njihovièlanovi osvajali su mandate za maðarskestranke, pa se nisu ni raèunali u poslanikenarodnosti. Upravo zbog toga su 1865.godine Ðorðe Stratimiroviæ i KarolKuzmanji (Karol Kuzmani) potpisalizajednièku srpsko-slovaèku opozicionuizbornu konvenciju, prema kojoj æe Srbi iSlovaci u Kulpinskom izbornom okrugunaizmenièno kandidovati predstavnike zaUgarski sabor, s time da se jednom kan-diduje srpski, a zatim slovaèki kandidat ida svi daju glasove zajednièkom kandi-datu koji æe tako imati uslova da pobedina izborima i dobije mandat poslanika uUgarskom saboru. Sam kulpinski izborniokrug bio je specifièan po tome �to su nanjegovoj teritoriji �iveli Srbi, Slovaci,Nemci, Maðari. Prvi zajednièki kandidatbio je Srbin Mi�a Dimitrijeviæ, a 1869.godine Slovak Vilijem Paulinji Tot, kojiæe docnije postati predsednik Matice slo-vaèke.

Na izvesno vreme se pritisak na narod-nosti pojaèao poèetkom devedesetih godi-na XIX veka, kada je na vlasti bio baronDe�e Banfi (Banfy Dezsõ), predstavnikkrugova koji su te�ili ka su�avanju pravanarodnosti. To je upravo bilo vremeobele�avanja milenijuma, tj. hiljadugodi-�njice dolaska Maðara u Panonsku niziju(1896). Godinama ranije zapoèele supripreme za te sveèanosti. U predveèerjemilenijumskih proslava, u avgustu 1895.godine, u Budimpe�ti je sazvan je Kongresnarodnosti, kojem su prisustvovali pred-

stavnici Rumuna, Srba i Slovaka. Cilj ovogkongresa bilo je organizovano suprot-stavljanje pritisku vlade i izra�avanje nes-laganja sa naèinom proslave. Na kongre-su su ponovo izneseni zahtevi za prekra-janje �upanija po nacionalnom principu iuvoðenje jezika narodnosti u slu�benuupotrebu na svim nivoima, kao i nekizahtevi koji su se odnosili na pravednijeodreðivanje izbornih jedinica, pravo glasaitd. Ove politièke borbe pomalo su zase-nile monumentalnu proslavu i sve onerezultate koji su tada postignuti, jer upra-vo te milenijumske, 1896. godine, uBudimpe�ti je izgraðena podzemna�eleznica (metro), koja je posle lon-donske bila druga u Evropi. Na sveèanos-tima je dat privid, jer je za tu priliku uizgraðenom tzv. milenijumskom selu,koje je postojalo oko pola godine (od majado novembra 1896), bilo podignutih naro-dnosnih kuæa i iz na�ih krajeva (nemaèk-ih, srpskih, romskih), kao primer mnogo-nacionalnosti Ugarske.

8.7. Stanje pred Prvi svetski rat

U godinama pred Prvi svetski rat bilo jeprimera saradnje (Hrvatsko-srpska koali-cija i maðarska Nezavisnjaèka stranka zavreme izbora 1905. godine i dolazak koali-cije na vlast). Srpsko-slovaèka izbornakonvencija u Kulpinskom izbornom okru-gu do�ivela je na izborima za Ugarskisabor potpuni trijumf kada je kandidatMilan Hod�a (kasnije prvi premijerÈehoslovaèke) ubedljivo pobedio na izbo-rima u Kulpinu. Nikada nije krio zahval-nost prema Srbima i njegovim Slovacimaza njegov prvi politièki trijumf. Pojavommladih i agilnih advokata i �urnalista drLjudevita Mièatka i dr Milo�a Krna,koji su politièko delovanje zapoèeli uNovom Sadu uz svesrdnu pomoæ Ja�eTomiæa i Mihaila Polita Desanèiæa,poèinje da se javlja politièka elita kod Slo-vaka u Vojvodini.

78

KOLIKO SE POZNAJEMO

8.6. Zastupljenost nemaðarskihnacija u politici i sukob

politièkih elita

8.7. Stanje pred Prvi svetski rat


Ipak, porastao je pritisak na nemaðar-ske narode, na �ta su uticale i meðunaro-dne okolnosti, jer su se dr�ave matice nar-odnosti Maðarske nalazile uglavnom nastrani Antante. Tako je 1912. godine ukin-uta srpska narodno-crkvena autonomijakoja je faktièki postojala od vremenaVelike seobe. Na kraju ovog dela mora sezakljuèiti jo� i to da su narodnosti zavi�evekovni �ivot u Ugarskoj, to jestMaðarskoj uspele i da prosperiraju, jer jei meðu njima do�lo do dru�tvene diferen-cijacije koja je vodila ka izgradnji graðan-skog dru�tva. Pojavio se, dakle, jedanbogatiji sloj koji je mogao uèestvovati usvim onim dobrobitima koje je donelakapitalizacija, bilo kulturnog, bilo eko-nomskog karaktera.

* * *

9. DRU�TVO, PRIVREDA,OBRAZOVANJE I KULTURA

9.1. Klase u maðarskom dru�tvu

Plemstvo je i u vreme dualizma ostalojedno od osnovnih dru�tvenih kategorija iimalo je presudnu ulogu u �ivotu zemlje,mada se, usled uticaja op�teg ekonom-skog razvoja, vrlo brzo razvijala graðans-ka klasa (krupno, srednje i sitno graðanst-vo). Do kraja XIX veka vi�i slojevigraðanske klase su u bogatstvu i moæisustizali, a ponekad èak i prestizali, plem-stvo (aristokratiju). Selja�tvo je bilo drugaosnovna klasa u dru�tvu zemlje. Kao i uprvoj polovini XIX veka, selja�tvo je i uvreme dualizma predstavljalo najmno-goljudniju dru�tvenu strukturu. Za razlikuod prve polovine XIX veka, u drugoj su sei neki seljaci obogatili, te kada je reè oimovini i naèinu �ivota sustigli deod�entrija, to jest srednje plemstvo koje jedo kraja veka sve vi�e gubilo svoju moæ iranije steèeni polo�aj. Siroma�ni seljaci ibezemlja�i su s vremenom postali najam-na radna snaga na velikim posedima(kakvih je u na�im krajevima bilo mnogo)i postali su baza sloja agrarnog proletarija-ta. Tada se pojavila i nova dru�tvenaklasa, a to je radni�tvo, to jest proletarijatkoji se od poèetka XX veka sve vi�eukljuèivao u �ivot zemlje kao organizo-vana dru�tvena klasa. Klasna pripadnostobuhvatala je i ujedinjavala razlièite naro-de, iako nisu svi narodi ravnomerno zas-tupljeni u svim klasama. Va�no je da klas-no raslojavanje nije favorizovalo Maðare,�to dokazuje èinjenica da su bili veomazastupljeni meðu seoskom sirotinjom ibezemlja�ima.

9.2. Industrijalizacija

Jo� u vreme maðarske vlade s Kalma-nom Tisom na èelu (1875-1890), donetisu zakoni koji su omoguæili industrijali-

79


9.1. Klase u maðarskom dru�tvu

9.2. Industrijalizacija


zaciju. Vlade su, tokom dualizma, poma-gale razvoj industrije i raznim subvencija-ma (pomoæ dr�ave novèano, materijalom,sirovinama itd.). Razvoj je omoguæen itime �to se dr�avni bud�et, posle dugo go-dina, poèetkom osamdesetih godina XIXveka uravnote�io, te je ojaèala i valuta.Plate�no sredstvo bila je forinta do 1892.godine, kada je monetarnom reformomuvedena kruna sa zlatnom podlogom,koja je vredela 2 forinte. Od sedamdesetihgodina XIX veka zapoèeta je izgradnja�eleznica �irom zemlje, a nastajale su ivelike fabrike i banke. Kada je reè o broju�tedionica i banaka, Ugarska je bila prvau Evropi. Postojanje mnogih �tedionicabilo je karakteristièno i za podruèje dana-�nje Vojvodine. Pojavom monopolkapita-lizma poèetkom XX veka, mnoge �tedion-ice i banke sa ovog podruèja postala supodru�nica velikih pe�tanskih bankarskihkonzorcija. Pored ove privredne grane, uMaðarskoj se jo� razvijala proizvodnjaprehrambenih i tekstilnih proizvoda.Kada je reè o te�koj industriji najrazvije-nija grana bila je proizvodnja poljoprivre-dnih ma�ina. Trebalo bi napomenuti da suu industrijalizaciji Ugarske veliku uloguimali Jevreji. Njihov udeo u celoj privredivi�estruko je nadma�io njihovu brojnost udru�tvu, a slièan sluèaj je bio i kada su upitanju intelektualna zvanja.

9.3. Polo�aj dana�nje Vojvodine uekonomskom sistemu Maðarske

Na perifernim oblastima, kao �to je tobilo i podruèje dana�nje Vojvodine, eko-nomski razvoj bio je slabiji, ali, srazmernogledano u odnosu na centar, ipak je bioznaèajan za te oblasti. Najvi�e se razvijalapoljoprivreda. Na podruèju dana�nje Voj-vodine, kao u drugim delovima Maðar-ske, postojali su veliki posedi èiji su vlas-nici uglavnom bili maðarski i nemaèkiplemiæi, mada je bilo vlasnika i meðu do-maæim stanovni�tvom, kao npr. porodiceDunðerski, Gavanski, Kaæanski, ba-

roni Nikoliæi itd. U nekim segmentima,poljoprivredna proizvodnja u na�im kraje-vima uspela je da prestigne druge per-iferne oblasti Maðarske, pa èak i nekecentralne delove zemlje. Razvoj privredena podruèju dana�nje Vojvodine bio jeuslovljen poljoprivrednim sirovinama, �toje znaèilo da se najvi�e razvijala proizvod-nja bra�na, �eæera, svile, jestivog ulja.Pored poljoprivrede, znaèajne su bile pro-izvodnje graðevinskog materijala, tekstilai nekih poljoprivrednih ma�ina. Iz ovogproizlazi da je, u dru�tvenom smislu, nana�im prostorima u vreme dualizma najz-naèajniji bio sloj sitnog graðanstva, agrar-nog proletarijata i delom inteligencije.

Modernizacija Srema, Banata i Baèkebila je kljuèni èinilac meðuetnièkogpro�imanja, koje je bilo najizra�enije ugradovima. Gradnja �eleznice bila jekljuèni faktor modernizacije i pokretanjarazvoja privrede. Meðu prve izgraðenepruge na na�im prostorima spada prugaSombor-Segedin koja je izgraðena 1869.godine. Pruga Budimpe�ta-Zemun izgra-ðena je 1883. godine, a dve godine kasnijepruga Baja-Sombor-Novi Sad. �eljeznicaje 1882. godine pro�la kroz Inðiju, 1889.godine izgraðena je pruga Senta-Subotica,a 1881-1883. godine pruga Veliki Beèk-erek-Velika Kikinda. Devedesetih godinaXIX veka su izgraðene jo� neke va�nijelinije pruge u dana�njoj Vojvodini: Panèe-vo-Veliki Beèkerek, Panèevo-Vr�ac, Veli-ki Beèkerek-Vr�ac itd.

Industrija se kasno javila i sporo razvi-jala u odnosu na zapadnoevropske zemlje.Zaèeci industrije na podruèju dana�njeVojvodine javljaju se u drugoj poloviniXVIII veka. Zasnivala se, pre svega, nakori�æenju poljoprivrednih sirovina, te sunastajali mlinovi, klanice, kudeljare,�eæerane...

Posledica grananja pruga u Sremu,Banatu i Baèkoj bio je razvoj privrede.Samo da navedemo neke primere: uBeoèinu se cement proizvodio jo� u prvojpolovini XIX veka, ali je u drugoj polovini

80

KOLIKO SE POZNAJEMO

9.3. Polo�aj dana�nje Vojvodine uekonomskom sistemu Maðarske


veka nastala fabrika, koja je ubrzo postalasvetski poznata, pa je tako 1871. godineosnovana fabrika cementa braæe Oren�ta-jn, pre kojih je vlasnik fabrike bio Jo�efÈik; prvi parni mlin osnovan je u Panèevu1843. godine; u Baèkoj Topoli je 1891.godine otvoren mlin Forgaè, a iduæegodine mlin Baèka; u Vrbasu je 1893.godine poèela proizvodnja name�taja; uVr�cu je tada izgraðeno osam mlinova,dve fabrike siræeta, fabrika èokolade, �pir-itusa, likera, ruma i konjaka... Ovo jepovezano i sa razvojem vinogradarstva iproizvodnjom vina, prikazanom na izlo-�bama u Beèu, Parizu, Brislu, Budim-pe�ti, Londonu. U Zrenjaninu je 1888.godine otvorena fabrika tepiha.

Fabrika kudelje Johana Ertla u Od�a-cima osnovana je 1907. godine, narednegodine u Staroj Kanji�i otvorena je parnaciglana, a 1913. godine u Vrbasu je saradom zapoèela fabrika �eæera Baèka...Ovo su samo neki od mnogobrojnih pri-mera osnivanja privredno-industrijskihpostrojenja na na�em podneblju.

U skladu s izgradnjom javnih objekataza razlièite upotrebe �irom Maðarske zavreme dualizma, graðene su sliène graðe-vine i na podruèju dana�nje Vojvodine.Kod Sente preko Tise 1873. godine izgra-ðen je most, a 1880. godine reèno pris-tani�te, radi pobolj�anja drumskog i vode-nog saobraæaja. �eleznièki most FranjaJosif, preko Dunava kod Novog Sada,izgraðen je 1883. godine. U razdoblju iz-meðu 1893. i 1895. godine u Novom Saduizgraðena je katolièka katedrala, 1901.pravoslavni vladièanski dvor, 1909. sina-goga, zgrada novosadske gimnazije 1910,a 1912. godine siroti�te Marije Trandafil(danas zgrada Matice Srpske). Jo� 1873.godine zapoèeta je sadnja Dunavskogparka, a 1910. godine Futo�kog itd. UNovom Sadu se 1900. godine pojavio prviautomobil, a 1911. godine prvi tramvaj.Slièno je bilo i u drugim gradovima napodruèju dana�nje Vojvodine, a posebnou pomenutim slobodnim kraljevskim

gradovima. Tako je Sombor 1905. godineveæ imao elektriènu energiju, 1906. parnokupatilo, dok je 1907. godine odr�ana iprva filmska predstava. U to vreme, Sub-otica je napredovala, te je na prekretniciXIX i XX veka bila po broju stanovnikatreæi grad u Ugarskoj (posle Budimpe�te iSegedina). Subotica je u milenijumskoj1896. godini dobila tramvaj, 1906. godineosnovana fabrika ve�taèkog ðubriva(prethodnik nekada�nje Zorke) i 1912.godine je izgraðena velelepna gradskakuæa u stilu secesije.

Na osnovu podataka slu�bene maðar-ske statistike, 1910. godine u Baèkoj,Banatu i Sremu bilo je 177 industrijskihpreduzeæa sa preko 20 zaposlenih radni-ka. Dakle, upo�ljavala su ukupno 12.553radnika. Iznenaðuje èinjenica da je najjaèaindustrija bila u Sremu (4.619 radnika),zahvaljujuæi, pre svega, Beoèinskoj ce-mentari (1.833) i rudniku uglja u Vrdniku(708). U baèkoj industriji radilo je 4.578radnika, a u banatskoj 3.356. Kada je upitanju broj radnika, najjaèi industrijskicentri su Novi Sad, Velika Kikinda, Subot-ica, Veliki Beèkerek.

Kao najjaèi privredni centri izdvajaju seNovi Sad, Subotica, Panèevo, Vr�ac, Veli-ki Beèkerek, Kikinda, Sombor i SremskaMitrovica. Privredni razvoj gradova kra-jem XVIII i poèetkom XIX veka uslovio jerazvoj graðanstva u svim delovima Habz-bur�ke monarhiije, pa i na podruèju dana-�nje Vojvodine. Ovaj dru�tveni sloj posta-æe nosilac naprednih ideja i osnova novogdru�tvenog i duhovnog razvoja naroda naovom podruèju. Evropeizirani su gradovi injihova arhitektura, kuæni name�taj, dru-�tveni i zabavni �ivot, naèin odevanja,umetnost... Graðanstvo stièe glavnu dru-�tvenu poziciju i uvodi, na osnovu evrop-skih uzora, novi sistem vrednosti i stil�ivota.

81



9.4. �kolstvo, visoko obrazovanje i sport

Navedenim rezultatima i op�tem razvo-ju, posebno u nauci i umetnosti, umno-gome je doprinela i reforma �kolstva, kojaje u Ugarskoj izvedena tokom sedamde-setih i osamdesetih godina XIX veka. Pre-sudnu ulogu u tome odigrali su ministribaron Jo�ef Etve� i Ago�ton Trefort(Trefort Ágoston). Tada je uvedena èetvo-rogodi�nja osnovna i osmogodi�nja (4+4)srednja �kola u vidu ni�ih i vi�ih gimnazi-ja, realki, te struènih �kola. Pored ovog,razvijala se i univerzitetska nastava. Tadaje, uz veæ postojeæi Pe�tanski univerzitet,osnovan univerzitet i u dana�njem Klu�u(Kolo�var u dana�njoj Rumunija). Tokomsedamdesetih godina osnivani su jo� irazni tehnièki fakulteti, akademije umet-nosti (likovna, muzièka, pozori�na itd.),na kojima je studiralo i usavr�avalo semnogo ðaka i studenata i iz na�ih krajeva.

Prema statistici iz 1910. godine uMaðarskoj, to jest Ugarskoj postojalo jetri univerziteta i jo� nekoliko posebnihfakulteta, 10 pravnih akademija (vi�ih�kola), 46 teolo�kih vi�ih �kola raznihkonfesija, 245 gimnazija (realnih iklasiènih), 48 privredno-trgovaèkihstruènih �kola, 43 umetnièke �kole i 49uèiteljskih �kola (liceja) s nastavom kojase odvijala na raznim jezicima. O radu ikoordiniranju, posebno vi�ih �kola, fakul-teta i univerziteta, podizanju nivoa nas-tave i sliènom, brinula se, porednadle�nih dr�avnih organa, Maðarskaakademija nauka i umetnosti.

Zahvaljujuæi ovim reformama, ubrzanosu se razvijale nauka i umetnost �iromzemlje, pa i na prostorima dana�nje Vojvo-dine. Krajem XIX i poèetkom XX vekapojavilo se nekoliko svetski priznatihpronalazaka koji se i danas koriste. Naprimer, Tivadar Pu�ka� 1877. godineizumeo je telefonsku centralu, DonatBanki 1892. godine karburator, apoèetkom XX veka Kalman Kando kon-

struisao je prvu elektriènu lokomotivu itd.Na budimpe�tanskom univerzitetu poèet-kom XX veka stasalo je nekoliko matem-atièara i fizièara koji su kasnije imali pre-sudnu ulogu u razvoju atomske fizike, aod kojih su trojica dobili i Nobelovunagradu: Jano� Nojman (NeumanJános), Leo Silard (Szilárd Leó), JeneVigner (Wigner Jenõ). Takoðe, meðunauènicima i pronalazaèima svetskogglasa, roðenim u Austro-Ugarskoj, su iNikola Tesla i Mihailo Pupin (roðen uju�nom Banatu u Idvoru) koji su svojimpronalascima èoveèanstvu obezbedilibolji �ivot.

U pionire svetske avijatike ubraja se iBanaæanin Trajan Vuja, koji je u Parizu1906. godine poleteo avionom koji jepokretao motor koji je on konstruisao iAurel Vlajku, koji je u Vr�cu odr�aoaeromiting 1912. godine.

Rvaè Momèilo Tapavica, poreklom izNadalja, bio je prvi Srbin koji je u aus-trougarskoj reprezentaciji 1896. godineuèestvovao na prvoj novovekovnojOlimpijadi u Atini. U poslednjim decenija-ma XIX veka i prvim decenijama XX vekazapoèeto je sa osnivanjem i prvih sport-skih dru�tava (veslaèkih, gimnastièkih,fudbalskih, maèevalaèkih itd.).

9.5. Doprinos na�ih krajeva kulturi

Te�ko je nabrojati sve znaèajne umet-nike iz delova Maðarske, kao i s podruèjadana�nje Vojvodine koji su u to vremestvarali i dali svoj doprinos kulturi, aliæemo to ipak poku�ati, radi uvida ubogatu umetnièku riznicu tog doba. Kadaje reè o knji�evnosti, meðu najznaèajnijestvaraoce onoga vremena spadaju: MorJokai (Jókai Mór, koga je ordenom zastvarala�tvo odlikovao srpski kralj Alek-sandar Obrenoviæ), Kalman Miksat(Mikszáth Kálmán), Endre Adi (AdyEndre), Ferenc Herceg (Herczegh Fer-enc - roðen u Vr�cu), Subotièani De�eKostolanji (Kosztolányi Dezsõ) i Geza

82

KOLIKO SE POZNAJEMO

9.4. �kolstvo, visoko obrazovanje i sport

9.6. Doprinos na�ih krajeva kulturi


Èat (Csáth Géza), zatim Ðura Jak�iæ,Jovan Jovanoviæ Zmaj, Laza Kostiæ,Stevan Sremac, Jovan SterijaPopoviæ... Kada su slikari u pitanju nemo�emo zaobiæi: Uro�a Prediæa, PajuJovanoviæ, Mihalja Munkaèija(Munkácsi Mihály), Franca Ajzenhuta(Eisenhut Ferencz), Mora Tana (ThánMór) i Karolja Jakobija (JakobeyKároly)... Iz sfere muzièke umetnosti togvremena svakako moramo pomenuti:Petra Konjoviæa, Josifa Marinkoviæa,Isidora Bajiæa, Belu Bartok (BartókBéla) i Zoltana Kodalja (KodályZoltán)...

U poslednjim decenijama XIX i prvojdeceniji XX veka podruèje dana�njeVojvodine umnogome je promeniloizgled. Veæina gradova u Vojvodini veætada je imala skoro potpuno organizo-vanu urbanu strukturu u kojoj je prazanprostor popunjavan izgradnjom velikimjavnih i upravnih zgrada. Razvoj kul-turnih, prosvetnih i javnih funkcija pratilaje i izgradnja kapitalnih dr�avnih i privat-nih objekata. Pored dr�ave, velikomnapretku graðevinarstva znaèajno dopri-nosi i uveæan privatni kapital, podizanjemstambeno-poslovnih palata, kreditnih ibankarskih ustanova.

Dr�ava, kao glavni investitor kapitalnihobjekata, ulagala je u izgradnju gradskihkuæa i upravnih zgrada, �kolskih i bol-nièkih objekata, dok je lokalna vlast slo-bodnih kraljevskih gradova finansiralaizgradnju razlièitih graðevina, nekada èaki stambenog karaktera. Novi sloj gra-ðanske klase takoðe je ulagao u izgradnju

i graðevinarstvo, prvenstveno porodiènihi najamnih zgrada i vila.

Na podruèju dana�nje Vojvodine u dru-goj polovini XIX veka, naroèito u nekimgradskim sredinama, kao �to su Novi Sad,Subotca, Sombor, Veliki Beèkerek, Vr�ac,Ruma i Zemun, bio je razvijen specifièanvid dru�tvenog i kulturnog �ivota. Svakoveæe naselje imalo je svoja èitalaèka ipevaèka dru�tva, graðanske kasine,stale�ka i sportska udru�enja (kao strel-jaèko udru�enje u Novom Sadu ili vatro-gasna dru�tva). Organizovanost ovih lolal-nih udru�enja umnogome je zavisilo odekonomske snage osnivaèa. Osim verskihudru�enja, u tom radoblju javljaju se i prva�enska i stale�ka udru�enja raznih zani-manja i radni�tva.

Skoro svako naselje imalo je svoj lokalnilist i èasopis, najèe�æe na nemaèkom, srp-skom i maðarskom jeziku. U tom domenuprednjaèilo je nemaèko stanovni�tvo,meðu kojem je bilo najvi�e �tampara.

Taj period karakteri�e i prva pojava ibrzo �irenje razglednica, kao vida po�-tanske komunikacije. Sa njih se danasmo�e rekonstruisati nekada�nji izgledna�ih naselja u Vojvodini.

Svi sa�eto prikazani primeri iz privrede,nauke, umetnosti , kao i iz obrazovanja iop�te kulture, samo ukazuju na potenci-jale ovog podneblja, a �ire gledano namoguænosti postizanja znaèajnih rezultatai napretka svih naroda koji su �iveli i �ivena podruèju dana�nje Vojvodine. Eko-nomski razvoj Austro-Ugarske bio je odkoristi svim narodima koji su �iveli u njoj,�to dokazuju navedena dostignuæa.

83



.

1. NACIONALNO PITANJE,KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I

RASPAD UGARSKE

Austro�Ugarska je poèetkom XX vekabila zemlja brzog ekonomskog razvoja, alisa nekoliko nere�enih problema. Eko-nomski razvoj uglavnom je bio koristansvima koji su se mogli ukljuèiti u ekonom-ske tokove, ali postojao je sloj siroma�nihseljaka koji su bili iskljuèeni iz tih tokova.Takoðe, pitanja polo�aja radnika i soci-jalnog polo�aja graðana nisu bila re�ena.Meðutim, kao kobno za Austro-Ugarskupokazalo se nacionalno pitanje.

Ugarska politièka elita nije bila u stanjuda pobolj�a politièki i ekonomski sistem.Narodi u njoj (Slovaci, Rusini, Rumuni,Srbi i Hrvati) nisu mogli bitno da utièu nava�na politièka pitanja i bili su nezado-voljni. Zakoni koji su bili zami�ljeni kaore�enja nisu bili adekvatni.

Ugarska je 1914. godine u�la u rat nepri-premljena (ona se i opirala ulasku u rat,

ali je �elja austrijskog dela Dvojne monar-hije prevagnula) i iscrpila se tokom njega.Njena politièka elita nije bila u stanju davodi efikasnu politiku, tako da se tokom1918/19. godine na�la u situaciji u kojojvi�e nije mogla da odluèuje o svojoj sudbi-ni, te su o njoj odluèile velike sile.

2. SRBIJA KAO NOVA IUSPE�NA DR�AVA

Srbija je tokom XIX veka, na osnovutada�njih merila, postigla ogromne uspe-he. U razdoblju od 1804. do 1878. godine,uz pomoæ velikih sila, ostvarila je nacio-nalnu dr�avu. U spoljnoj politici imala jejake saveznike, u prvom redu Rusiju.Njeni interesi sukobljavali su se sa aus-trougarskim zbog �elja za pro�irenjem.Srbija je svoju teritoriju poveæavala uBalkanskim ratovima. U Prvom svetskomratu na�la se na pobednièkoj strani, po�toje pretrpela velike gubitke. Naklonostvelikih sila, �elja Ju�nih Slovena i vojnasila Srbije, koja se 1918. godine dobro

85

2. SRBIJA KAO NOVA IUSPE�NA DR�AVA

1. NACIONALNO PITANJE,KRIZA, PRVI SVETSKI RAT IRASPAD UGARSKE

III POGLAVLJE ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINEPOSLE PRVOG SVETSKOG RATA

Prvi svetski rat doneo je preokret u istorijskom razvoju Evrope.Evropa tadaulazi u period burnih promena, koje su se reflektovale i na prostoru dana�n-je Vojvodine. Na kraju rata osnovana je prva zajednièka dr�ava Ju�nih Slove-na. U okviru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije) na�lase i dana�nja Vojvodina. Njen polo�aj nije bio definisan u periodu izmeðu

dva svetska rata. Tek posle Drugog svetskog rata, dobila je status autonomne pokra-jine u okviru Republike Srbije zbog svojih istorijskih, nacionalnih, kulturnih i ekonom-skih specifiènosti, koje su je odreðivale i nekoliko vekova pre toga, a i danas je èineovakvom kakva jeste.

mogla iskoristiti, rezultirali su nastankomKraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Njojsu prikljuèene teritorije biv�e Austro-�Ugarske. Srbija je dala vladajuæu dinasti-ju u novoj kraljevini, njena politièka elitabila je najuticajnija, ali su i Hrvati i Sloven-ci postali deo te politièke i dru�tvenestrukture, mada nisu bili zadovoljni svo-jim statusom. Podruèje Vojvodine pripaloje ju�noslovenskoj dr�avi, te je zapoèelopotpuno novo razdoblje u njenoj istoriji.

3. VOJVODINA U PRVOMSVETSKOM RATU

3.1. Odnos Srba premaAustro�Ugarskoj monarhiji

Nemoguænost ostvarenja teritorijalne inacionalne autonomije Srba u ju�nojUgarskoj i prve pojave ekonomske krize,nakon perioda privrednog uspona krajemXIX veka, te zategnuti odnosi izmeðuDvojne monarhije i Kraljevine Srbije napoèetku XX veka koji su eskalirali Anek-sionom krizom 1908. godine, doprineli supromeni politièke orijentacije Srba uVojvodini. Po�to im je dr�ava u kojoj su�iveli sve manje pru�ala, postajali su svemanje lojalni, tako da su od zahteva za ter-itorijalnom autonomijom stigli do zahtevaza okupljanje svih Srba u zajednièkojdr�avi. Maðarski nacionalizam i ogranièa-vanje nacionalnih prava manjina ikratkovidost politièke elite u Ugarskojdoveli su u pitanje i zastarelu institucijusrpskog naroda, crkveno-prosvetnu samo-upravu. Aponjijev �kolski zakon iz 1907.godine podsticao je uniformno obrazovan-je i dotirao samo ustanove koje su ostvari-vale jedinstveni �kolski program. To jebio deo politike koja je tada svugde uEvropi bila prihvaæena s ciljem stvaranjanacionalne dr�ave, jedinstvene nacije iunifikacije stanovni�tva u nacionalnomsmislu. Ona nije imala u vidu interese svihgraðana i �elela je da kroz integraciju afir-

mi�e asimilaciju manjina. Kada je 1910.godine na vlast do�la Tisina Nacionalnastranka rada, Ugarska se veæ nalazila udru�tvenoj krizi od koje su se vlastibranile mnogim merama: ekonomskim,podsticanjem asimilacije, a nekad i repre-sijom. Srbija je predstavljana u veomalo�em svetlu zbog sukoba interesa naBalkanu. Kao bliski saveznik Rusije, ocen-jivana je kao veoma opasna za Austro-�Ugarsku. Istovremeno, vizija okupljanjaSrba, ali i drugih Ju�nih Slovena oko Srbi-je, jaèala je sa pobedama srpske vojske ubalkanskim ratovima 1912. i 1913. godine.Bez obzira na sve navedeno, srpskostanovni�tvo Baèke, Banata, Baranje iSrema bilo je lojalno maðarskim vlastimaskoro do raspada Austro�Ugarske mo-narhije, kada je bilo oèito da æe se formi-rati nove nacionalne dr�ave u Evropi.

3.2. Razlozi i povodi Velikog rata

U Evropi su se sklapali savezi, kaopriprema za moguæi rat koji se oèekivaoveæ nekoliko decenija. Velike sile pri-premale su se za njega. Naime, postojaoje stalni konflikt interesa koji nisu znaleda premoste i da pronaðu mirne metodere�avanja. Manje dr�ave su ih opona�ale.U Evropi niko nije bio svestan moguæihrazaranja i gubitaka i zbog toga su poli-tièari postupali prilièno neodgovorno. Uovakvoj napetoj situaciji svaka je iskramogla dovesti do eksplozije, a ubistvoprestolonaslednika Austro�Ugarske biloje savr�en povod, mada ne bi mogao daizazove rat bez netrpeljivosti, nerazume-vanja, uskogrudih interesa, pohlepe i zlihnamera sa svih strana.

Predosetiv�i u Srbiji prepreku zanemaèki prodor na istok, nemaèka politi-ka �elela je da zaustavi jaèanje moæi Srbi-je. Austro-Ugarska je naslutila potencijal-nu opasnost, tj. da bi Srbija mogla dapostane Pijemont okupljanja Ju�nih Slove-na. Austrijska ratna stranka, predvoðenaKonradom fon Hecendorfom (Konrad

86

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.1. Odnos Srba premaAustro�Ugarskoj monarhiji

3.2. Razlozi i povodi Velikog rata

3. VOJVODINA U PRVOM SVETSKOM RATU

von Hötzendorf), tra�ila je obraèun saju�nim susedom. I�tvan Tisa (TiszaIstván), ugarski predsednik vlade, poku-�avao je da odvrati cara i ratnu stranku odnapada, ali nije uspeo u tome. Ista politiè-ka struja zalagala se za trijalistièko pre-ureðenje Monarhije u kojoj bi, pored Aus-trije i Ugarske, bila formirana i slovenskajedinica. Razlog za razvoj trijalistièke opci-je svakako bi trebalo tra�iti u onemoguæa-vanju �irenja jugoslovenske ideje i ruskihte�nji, prvenstveno prekidom saradnjeSrba i Hrvata u Ugarskoj, razbijanjemhrvatsko�srpske koalicije koja je imalaveæinu u Saboru Trojedne kraljevineHrvatske, Slavonije i Dalmacije.

Ubistvo prestolonaslednika FranjeFerdinanda dovelo je stranku raspo-lo�enu za ratovanje u Austro�Ugarskumonarhiju i podstaklo cara Franju Josi-pa da zapoène rat protiv Kraljevine Srbije,koja je optu�ena kao nalogodavac za likvi-daciju prestolonaslednika. Srbija je napad-nuta 28. jula 1914. godine, taèno mesecdana nakon Sarajevskog atentata.

3.3. Stvaranje ju�noslovenskedr�ave

U �elji da mobili�e srpsku javnost, ali iJu�ne Slovene u Austro�Ugarskoj monar-hiji, predsednik srpske kraljevske vladeNikola Pa�iæ je veæ sledeæi dan nakonzapoèinjanja ratnih dejstava nagovestioborbu srpske vojske za oslobaðanje odagresora. Takoðe, najavio je da æe se srp-ska vojska boriti i za oslobaðanje braæeSrba, Hrvata i Slovenaca koji, po tada pos-tojeæoj propagandi, nisu bili slobodni uAustro�Ugarskoj, kao i za pro�irenje Srbi-je. Taj ratni cilj Srbije proklamovan jeNi�kom deklaracijom 7. decembra 1914.godine. Naredne godine od emigranata izAustro�Ugarske osnovan je Jugoslovenskiodbor, koji se kasnije povezao sa srpskomvladom i radio na propagiranju idejestvaranja jugoslovenske dr�ave poslepobede u ratu. Predstavnici srpske vlade i

Jugoslovenskog odbora, koji je predvodioAnte Trumbiæ, predvideli su ureðenjebuduæe dr�ave kao ustavne i parlamen-tarne monarhije sa dinastijom Karaðorðe-viæ na èelu. Krfska deklaracija trebalo jeda bude protivte�a Majskoj deklaracijikoju su doneli poslanici, èlanovi Jugo-slovenskog kluba u beèkom Parlamentu.Majska deklaracija predviðala je formiran-je jugoslovenske dr�ave u okviru Aus-tro�Ugarske monarhije, ali se od togabrzo odustalo, jer je meðunarodna situaci-ja bila mnogo povoljnija.

3.4. Sistem represijeAustro�Ugarske u Srbiji

Po�to je objavljen rat Srbiji, ugarskevlasti zatvorile su veæinu srpskih pred-stavnièkih tela i kulturno - prosvetnihinstitucija. Zbog navodne saradnje sa Nar-odnom odbranom, internirane su vodeæesrpske javne liènosti i obustavljena je veæi-na srpskih listova. Nakon �to se srpskavojska povukla iz Srema 1914. godine,vlasti su streljale ugledne Srbe u Batajni-ci, Be�ki i drugim mestima. Represivnemere i promene raspolo�enja Srba nakonvelikih pobeda srpske vojske na Ceru iKolubari doprinele su svrstavanjuVojvoðana, zarobljenih na ruskom frontu,u redove dobrovoljaèkih jedinica. Prvasrpska dobrovoljaèka divizija, osnovana1916.godine u Odesi, koja se borila nafrontu u Dobrud�i u jesen 1916. godine jeuglavnom bila sastavljena od Vojvoðana.

3.5. Povoljna meðunarodnasituacija i stvaranje

ju�noslovenske dr�ave

Prelomni trenutak u Prvom svetskomratu u idejnom smislu u vezi s pitanjemoèuvanja Dvojne monarhije, predstavljaloje objavljivanje dokumenta o pravu naro-da na samoopredeljenje u 14 taèaka amer-ièkog predsednika Vudroa Vilsona(Woodrow Wilson), koji je progla�en 8.

87

ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE POSLE PRVOG SVETSKOG RATA

3.3. Stvaranje ju�noslovenskedr�ave

3.4. Sistem represijeAustro�FUgarske u Srbiji

3.5. Povoljna meðunarodna situacijai stvaranje ju�noslovenske dr�ave


januara 1918. godine. Nakon probijanjaSolunskog fronta sredinom septembra1918. godine, ispostavilo se da je Aus-tro�Ugarska monarhija veoma ranjiva.Srbija je to iskoristila i veoma brzo, uvojnom smislu, zaposela velike teritorijeAustro�Ugarske. Zatim je jedna po jednaoblast progla�avala odvajanje, a 29. okto-bra 1918. godine Hrvatski sabor proglasioje odvajanje Trojedne kraljevine od Aus-tro�Ugarske. Narodno vijeæe novoformi-rane Dr�ave Slovenaca, Hrvata i Srba je uZagrebu 6. novembra 1918. godinenagovestilo ujedinjenje sa KraljevinomSrbijom koje je i realizovano 1. decembra1918. godine u Beogradu.

3.6. Kolaps Austro�Ugarske iulazak njenih teritorija uju�noslovensku dr�avu

Antiratno raspolo�enje u Austro-�Ugarskoj kulminiralo je tokom 1917. i1918. godine. U Ugarskoj je bilo sve vi�edezertera, a u Sremu se javlja Zelenikadar, paravojna formacija sastavljena oddezertera.

Ugarska vlada, izabrana u novembru1918. godine, predvoðena Mihaljem Ka-roljijem (Károlyi Mihály) proglasila jerepubliku i poku�ala nizom liberalnihmera prema manjinama da saèuva inte-gritet dr�ave. Zakasneli poku�aji Karolji-jeve vlade da se Ugarska preuredi nisunai�li na odaziv, jer uz pomoæ srpskevlade i vojske u meðuvremenu poèinju dase formiraju srpski narodni odbori s cil-jem otcepljenja od Ugarske. Veæ 24.novembra 1918. godine Konferencija iza-slanika mesnih odbora Narodnog vijeæa uRumi donosi odluku o direktnom priklju-èenju Srema Srbiji, ako ne doðe do ujed-injenja jugoslovenskih zemalja. Sledeæegdana Skup�tina u Novom Sadu, donela jeodluku o otcepljenju Banata, Baèke iBaranje od Ugarske i prisajedinjenju Srbi-ji u okviru nove jugoslovenske dr�ave.Velikoj narodnoj skup�tini u Novom Sadu

prethodilo je formiranje srpskih i bunje-vaèko-srpskih narodnih odbora na podru-èju Vojvodine. Prvi bunjevaèko�srpskinarodni odbor zapoèeo je sa radom u Sub-otici 27. oktobra 1918. godine, a na njemusu vodeæu ulogu imale demokrate pred-voðene Tihomirom Ostojiæem, dok jeBunjevce predvodio �upnik Bla�koRajiæ. Radikali Ja�e Tomiæa formirali susrpski narodni odbor u Novom Sadunedelju dana kasnije, a tokom novembraformirani su narodni odbori u veæinigradova ju�ne Ugarske, gde paralelnodeluju s maðarskim narodnim veæima iNemaèkim narodnim veæem, koji nastojeda saèuvaju dr�avni okvir Ugarske. Naro-dni odbor u Novom Sadu organizovao jesprovoðenje izbora za Veliku narodnuskup�tinu. Na hiljadu srpskih, bunjevaèk-ih, hrvatskih, slovaèkih i ostalih sloven-skih graðana birao se jedan poslanik, te jena osnovu toga odluku o prikljuèenjuBaèke, Banata i Baranje Srbiji donelo 757poslanika, a meðu njima 578 Srba, 84Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, tri �okca,dva Hrvata, �est Nemaca i jedan Maðar.Dakle, Skup�tina u Novom Sadu je imalakrnji legitimitet, jer joj nisu prisustvovaliautentièni predstavnici maðarske, nema-èke i rumunske zajednice u Vojvodini.

Na novosadskoj skup�tini razre�ena jedilema u vezi s ulaskom u jugoslovenskudr�avu u nastajanju. Prevagnula je radi-kalska opcija direktnog prikljuèenja Srbijinasuprot demokratskoj opciji, koja sezalagala za priznavanje Narodnog vijeæa uZagrebu preko kojeg bi se obavilo ujedin-jenje. Razlozi pobede radikalske opcijebili su u op�tem raspolo�enju naroda,prisustvu pobednièke srpske vojske nateritoriji Vojvodine od poèetka novembrai veæem uticaju radikala nego demokratau narodu.

Raspad Austro�Ugarske i stvaranjeKraljevine SHS predstavljali su su�tinskupolitièku promenu u Vojvodini. U perioduod 25. novembra 1918. godine do marta1919. godine trajala je privremena prela-

88

KOLIKO SE POZNAJEMO

3.6. Kolaps Austro�Ugarske i ulazak njenih teritorija u

ju�noslovensku dr�avu


zna faza vlasti. Narodna skup�tina u No-vom Sadu izabrala je Veliki narodni savet ,kao predstavnièko telo kojem je izvr�niorgan bila narodna uprava. Èinilo ga je 50èlanova koji su donosili uredbe, a sprovo-dila ih je uprava podeljena u 11 odseka.Predsednik narodne uprave bio je radikal,dr Joca Lalo�eviæ. Uprava se prostiralana podruèju Banata, Baèke i Baranje ome-ðenom demarkacionom linijom odreðe-nom Beogradskim primirjem.

Srpska vlada nije nikada priznala Naro-dnu upravu, a probleme u radu predstav-ljala je opstrukcija vlasti, koju su èinilistari maðarski kadrovi u upravi i sudstvu.Najizra�eniji je bio nedostatak struènihkadrova u �kolstvu, �to je onemoguæavalopromenu fizionomije �kole, naroèito namaðarskom i rumunskom jeziku. Odbije-na su nastojanja Narodne uprave da uèvr-sti svoju vlast, a na inicijativu ministrapredsednika vlade Kraljevine SHS, Sto-jana Protiæa, Narodna uprava bila je pri-morana da podnese ostavku i da svojeposlove preda centralnoj vlasti. Poslednjasednica Narodne uprave za Banat, Baèkui Baranju odr�ana je 11. marta 1919.godine, a veæina njenih odseka prebaèenaje u Beograd, dok je deo ostao u NovomSadu u okviru Ministarstva za Banat,Baèku i Baranju.

4. POLITIÈKE PRILIKEIZMEÐU DVA SVETSKA

RATA

Prema mi�ljenju mnogih istorièara,mirovni ugovori krajem Prvog svetskograta nisu bili temelj mirnom poretku,nego samo jedno dugo primirje. Meðuna-rodni sistem nastao krajem Prvog svet-skog rata izdr�ao je dve decenije. Poja-vom ekstremnih ideologija, neodgov-orno�æu zapadnih sila i velikom ekonom-skom krizom slabio je meðunarodniporedak. U meðunarodnim odnosima nijebilo ni traga poverenju, a od tridesetihgodina spremalo se opet u novi rat.

Italija je tokom èitavog meðuratnogperioda bila o�tra prema ju�noslovenskojdr�avi, dr�ala ju je pod stalnim pritiskom,kao i Slovene ne njenoj teritoriji. Htela jeda promeni granice u svoju korist.

Maðarska u meðuratnom periodu nijemogla da se oslobodi �oka koji je do�ivelakrajem Prvog svetskog rata. Gubici teri-torija (izgubila je dve treæine svoje teri-torije) i stanovni�tva stvarali su stalnunapetost. Najbolnije je bilo �to se, poslemirovnih ugovora, svaki treæi Maðarna�ao van teritorije Maðarske. Postala je iu industrijskom smislu, a pogotovo kadasu prirodni resursi u pitanju, minorna.Jaèala je �elja za revizijom granica i raditoga je bila voljna da sklapa saveze sa pro-tivnicima ju�noslovenske dr�ave, mada sunjeni zahtevi bili veæi kada su Rumunija iÈehoslovaèka bile u pitanju. Jugoslavijase udru�ila sa ovim zemljama i dr�alaMaðarsku pod pritiskom.

Bugarska i Albanija postavili su svojeteritorijalne zahteve prema Jugoslaviji , aodnosi sa Rumunijom i Grèkom mogli suse takoðe pogor�ati. Iako je bila relativnojaka dr�ava u regionu, Jugoslavija je imalamnogo nere�enih pitanja sa susedima.

4.1. Novi dr�avni okviri i Vojvodina u njima

Nova ju�noslovenska dr�ava od samognastanka susretala se sa ogromnim prob-lemima. Razlike u kulturi, nepostojanjezajednièke politièke tradicije, struktu-ralne, nacionalne i ekonomske napetostistalno su prouzrokovale probleme, aèesto i skandale. Susedi Kraljevine SHSbili su nezadovoljni granicama koje susmatrali nepravednim, zbog toga suiredentizam i revizionizam bili prisutni savi�e strana.

Veæ pre ujedinjenja, Jugoslovenskiodbor i vlada Srbije imali su razlièitu viz-iju, koje su uskladili zbog pritiska velikihsila. Odmah nakon ujedinjenja, ispoljenesu razlike u vezi s pitanjem buduæeg ure-

89


4.1. Novi dr�avni okviri i Vojvodina u njima

4. POLITIÈKE PRILIKEIZMEÐU DVA SVETSKA RATA

ðenja dr�ave. Naznake sukoba uoèene suse veæ nakon sastanka predstavnika srp-ske vlade, èlanova Jugoslovenskog odbo-ra i Narodnog vijeæa u �enevi 9. novem-bra 1918. godine. Tada je relativizovanopitanje monarhije i dinastije Karaðorðe-viæ, a ostavljena je moguænost ureðenjadr�ave na federalnom principu, �to nijeodgovaralo srpskoj politièkoj eliti istvarnom stanju na terenu, gde je srpskavojska zaposela teritoriju buduæe dr�ave.

Do izbora za Ustavotvornu skup�tinu,voðenje dr�avnih poslova regent Alek-sandar Karaðorðeviæ poverio je Privre-menom narodnom predstavni�tvu i Vladikoju je predvodio Stojan Protiæ, èime jezaobiðen Nikola Pa�iæ, kome kralj nijeoprostio pristajanje na �enevsku deklaraci-ju. Regentovim ukazom ukinute su tekformirane pokrajinske uprave i zamen-jene odeljenjima centralne Vlade.

Velika narodna skup�tina za Banat,Baèku i Baranju sazvana za 27. februar1919. godine, izabrala je 24 poslanika iisto toliko zamenika poslanika koji suprisustovali konstitutivnoj sednici Privre-menog narodnog predstavni�tva, konsti-tuisanog 1. marta iste godine. Uz 24 pred-stavnika Banata, Baèke i Baranje, ovo teloèinili su predstavnici starog saziva srpskeNarodne skup�tine, Narodnog vijeæa izZagreba i predstavnici skup�tina iz Dal-macije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore,ukupno 272. Njihov zadatak bio je da pri-preme izbore za Ustavotvornu skup�tinu.

Na Velikoj narodnoj skup�tini u NovomSadu ispoljena su neslaganja izmeðuradikala i demokrata. Dan pre odr�avanjasednice, na sastanku Narodnog savetakoji se bavio predlaganjem kandidata zaPrivremeno narodno predstavni�tvo,radikali su tvrdili da sednica Saveta nijelegalno sazvana i da Skup�tini �eli da senametne volja demokrata èlanova Saveta.Demokrata Petar Konjeviæ tvrdio je daSavet ima legislativnu funkciju, te da onbira kandidate, a ne Skup�tina koju suradikali nezakonito sazvali. Ostav�i u

manjini, 11 predstavnika demokrata napu-stilo je sednicu Saveta, a preostalih 18èlanova nastavilo je rad donev�i odluku daje Narodna skup�tina nadle�na za izborposlanika. Skup�tina je sledeæeg danaizabrala poslanike za Privremeno narod-no predstavni�tvo mimo demokrata.

4.2. Vidovdanski poredak

Izbori za Ustavotvornu skup�tinu Kral-jevine SHS odr�ani su 28. novembra 1920.godine. Najvi�e poslanièkih mesta osvo-jile su Demokratska stranka (92) i Narod-na radikalna stranka (91). Sledili sukomunisti sa 59 poslanika i Hrvatskarepublikanska seljaèka stranka sa 50poslanika. Ostalih 18 izbornih lista osvoji-lo je preostalih 125 mesta u Parlamentu.Predstavnici neslovenskih manjina nisuimali biraèko pravo.

Demokratska i Radikalna stranka, uzpomoæ nekoliko manjih stranaka, formi-rale su parlamentarnu veæinu i vladu. Zah-valjujuæi tome izglasan je Ustav, na Vidov-dan, 28. juna 1921. godine. Prema Ustavu,zemlja je bila ustavna parlamentarna mo-narhija sa centralistièki ureðenom upra-vom. Ustav nije imao u vidu �elje i inte-rese svih graðana, pogotovo ne interesenaroda i manjina.

Maðari su prikljuèenje novoj dr�avido�iveli kao �ok. Promena slu�benog jezi-ka i pona�anje birokratije su im u umno-gome ote�avali �ivot. Polo�aj nemaèkemanjine takoðe nije bio mnogo bolji, doksu u Kraljevini SHS na slovenske manjinegledali sa vi�e simpatija. Ipak, ideja vodil-ja SHS je bila ista kao i u nekada�njojUgarskoj, stvaranje nacionalno homo-gene dr�ave. Ova te�nja naroèito je bilaprisutna u Vojvodini.

U politièkoj klimi vidovdanskog poret-ka, meðu vojvoðanskim manjinama sla-venske manjine imale su veæa prava. Rusi-ni su u toj dr�avi stekli mnogo povoljnijeuslove za svoj kulturno-prosvetni i nacio-nalni �ivot. U Novom Sadu je 1919. godine

90

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.2. Vidovdanski poredak


osnovano Rusinsko narodno prosvetnodru�tvo, koje je u periodu izmeðu dvasvetska rata obavljalo znaèajnu izdavaèkudelatnost (kalendari, novine, knjige bele-tristika, ud�benici) i organizovalo kultur-no-nacionalni �ivot Rusina u Jugoslaviji. Umnogim naseljima u kojima su �iveli Rusi-ni osnivane su filijale Rusinskog naro-dnog prosvetnog dru�tva, u okviru kojihsu delovale knji�evne, pozori�ne, horske imuzièke sekcije.

U razdoblju izmeðu dva svetska rata, unaseljima u kojima su �iveli u veæembroju, Rusini su u osnovnim �kolamaimali nastavu na svom maternjem jeziku.Slovaci su isto tretirani slièno, dok suMaðari, Nemci i Rumuni imali manjeprava.

4.3. Stranaèki �ivot u Vojvodini

Najuticajnija stranka u Kraljevini SHS,Narodna radikalna stranka, imala je uzdemokrate najveæu podr�ku biraèa i nakasnijim izborima. Vojvoðanski radikaliujedinili su se sa strankom NikolePa�iæa odmah na poèetku stranaèkog�ivota u Kraljevini, a politièku tradicijuimali su poèev�i od Srpske narodne radi-kalne stranke, koja je nosila taj naziv od1891. godine, a formirana je nakon podeleu Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci1887. godine. Vojvoðanskim radikalimaprikljuèila se i veæina èlanova Srpske naro-dne stranke i Zemljodilske stranke, koja jezastupala interese bunjevaèkih veleposed-nika. Vodeæe liènosti stranke bili su Ja�aTomiæ, Joca Lalo�eviæ, Jovan Radoniæ,Vladislav i Jovan Manojloviæ itd.

Vojvoðanske demokrate nastale su pri-sajedinjenjem Liberalne stranke (Srpskenarodne slobodoumne stranke) Jugoslo-venskoj demokratskoj stranci koja je osno-vana maja 1919. godine u Sarajevu ikikindskih demokrata pod voðstvomVase Stajiæa i Tihomira Ostojiæa. Stran-ci je pristupio manji broj èlanova Srpskenarodne stranke. Demokrate su bile gla-

vni zagovornici centralizma i unitarizmapod devizom stvaranja ujedinjenog jugo-slovenstva, dok su se, za razliku od njih,radikali zalagali za oèuvanje plemenskihrazlika i za partikularne interese Srba.

Na prvim izborima za Ustavotvornuskup�tinu izvestan znaèaj imala je Bunje-vaèko��okaèka stranka, koja se zalagala zaautonomiju Vojvodine, ali se vremenompodelila na sekularno nacionalno krilokoje je od 1927. godine pristupilo Hrvat-skoj seljaèkoj stranci i klerikalno kriloBla�ka Rajiæa, osnivaèa autonomistièkeVojvoðanske puèke stranke, koja je pro-gramski bila identièna Slovenskoj ljudskojstranci i Hrvatskoj puèkoj stranci.

Manjine, prvenstveno maðarska, bile sunekoliko godina iskljuèene iz parlamen-tarnog �ivota. Kada su 1923. godine man-jine dobile moguænost izlaska na izbore,formiranje i funkcionisanje maðarskestranke bilo je onemoguæavano na raznenaèine. Maðarska stranka je zato vodilaoportunu politiku prema vlastima, saraðu-juæi uglavnom sa radikalima. Interesant-no je to da nije bilo maðarsko�nemaèkesaradnje. Naprotiv, Maðari su se trudili daimaju izuzetno dobre veze sa vladajuæomstrankom, dok su Nemci su svoje intereseostvarivali putem svoje stranke.

Od 1923. godine, u politièkom �ivotuVojvodine pojavila se Samostalna demo-kratska stranka koja se odvojila od demo-krata, a okupljala je uglavnom Srbe pre-èane, tj. Srbe iz nekada�nje Austro�Ugar-ske monarhije. Iste godine, osnovana je iRumunska stranka u Kraljevini SHS, kojaje dobila i svog prvog poslanika na parla-mentarnim izborima odr�anim te godine,advokata Joana �ijanua iz Alibunara.Ova stranka objavljivala je svoje glasiloFoaia poporului român (List rumunskognaroda) u Panèevu, a kasnije nedeljnikNãdejdea (Nada) u Vr�cu.

Do zabrane rada nakon Obznane iZakona o za�titi dr�ave uticajna je bila iKomunistièka partija Jugoslavije, koja je

91


4.3. Stranaèki �ivot u Vojvodini


nastala od grupa levih maðarskih soci-jaldemokrata, Pelagiæevaca i uèesnikaOktobarske revolucije u Rusiji.

4.4. Privredne prilike

Formiranje Kraljevine SHS ukljuèilo jeu nju veoma razlièita podruèja i u smisluekonomskog razvoja, zbog èega sepojavljuju razlike koje ni vlada ni kraljnisu mogli ubla�iti. Uz to, razvijala se vari-janta kapitalizma, koja je prouzrokovalasocijalnu napetost.

Ulaskom u Kraljevinu SHS, Vojvodinaje na ekonomskom planu do�ivela znaèa-jnu transformaciju. Od relativno ekonom-ski manje razvijenog dela Ugarske, ona uzSloveniju postaje privredno najrazvijenijideo nove dr�ave. Meðutim, odmah su seispoljili ogranièavajuæi faktori razvoja,gubljenje ekonomskog zaleða na severu,zbog stalno zategnutih odnosa Beograda iBudimpe�te. Pored toga, Vojvodina je pla-æala trostruko veæi porez od poreza odre-ðenog u Srbiji. Kraljevina je imala slaborazvijeno unutra�nje tr�i�te koje nijemoglo da apsorbuje tr�i�ne vi�kove Vojvo-dine, a izvoz je bio ote�an protivmeramakoje su druge zemlje preduzimale zbogza�titnih carina, kojima se �titila domaæaproizvodnja.

Industrijski razvijeni delovi dr�ave br�esu se razvijali, �to je doprinelo ubrzanomrazvoju Slovenije koja je imala dva i poputa br�i razvoj industrijske proizvodnjeod Vojvodine, a Hrvatska se razvijala go-tovo dva puta br�e. Bez rudnih bogatsta-va, Vojvodina je bila manje interesantnastranim investitorima, a vojvoðanskaindustrija bila je tehnolo�ki zaostala, fab-rike su uglavnom bile male, a poreklokapitala èesto �pekulantsko. Najrazvijeni-ja je bila prehrambena industrija. Izmeðuostalih, isticale su se �eæerane u Crvenki,Novom Vrbasu i Petrovgradu (nekada�njiVeliki Beèkerek, danas Zrenjanin). Tradi-cionalno je bila razvijena industrija piva,zahvaljujuæi proizvodnji hmelja, u èemu

su prednjaèili Slovaci oko Baèkog Petrov-ca. Pored izvoza, hmelj je kori�æen udomaæim pivarama u Panèevu, Vr�cu,Beèkereku, Beèeju i Apatinu. Mlinskaindustrija je zaostajala, kao i industrijamesa, zbog gubitka tr�i�ta u Maðarskoj.Fabrike su uglavnom imale zastareluopremu, koja je davno bila izbaèena ukonkurentskim industrijama Austrije iÈehoslovaèke. Mnoge fabrike bile su urukama stranog kapitala prete�no sapodruèja biv�e Austrougarske monarhije.

Finansijski kapital bio je usitnjen, bankesu imale mnogo sitnih ulagaèa i �tedi�a,pa se vojvoðansko bankarstvo nije moglonositi sa hrvatskom konkurencijom.

Razvoj saobraæajne infrastrukture uVojvodini bio je usporen zbog malog izd-vajanja za javne radove iz dr�avnogbud�eta. Dok je u Srbiju i dana�nju Make-doniju investirano 63% svih sredstava zajavne radove, u Vojvodinu je to ulaganjeiznosilo svega 4% i to u izgradnju mostovapreko Dunava i Tise.

4.5. Situacija u poljoprivredi iagrarna reforma

Kao izrazito poljoprivredna regija,Vojvodina je imala razvijenu proizvodnjuratarskih kultura, pre svega hlebnog �ita,a pored toga gajen je jeèam i industrijskobilje.

Kada je reè o posedima zemlje, u Vojvo-dini je bilo dve petine bezemlja�a, meðunjima najvi�e Maðara, a pored njih mnogositnih posednika zemlje. Bilo je i krupnihposeda, naroèito u severnoj Baèkoj. Iakoje zapoèeta agrarna reforma, ona nijedovr�ena, niti je uraðena principijelno.Najveæi posedi bili su podr�avljenogazdinstvo Belje u Baranji, dr�avno dobroPlavna, Kotekovo futo�ko vlastelinstvo,vlastelinstvo Marije Seèenji u Vajskoj,posedi porodice Dunðerski, posedikaloèke biskupije u Baèu, posedi Pravo-slavne crkve u Sirigu i Kovilju, posediop�tina Subotice, Kanji�e i Senti, sve u

92

KOLIKO SE POZNAJEMO

4.4. Privredne prilike

4.5. Situacija u poljoprivredi i agrarna reforma


Baèkoj; vukovarsko vlastelinstvo grofaElca u Sremu; posed Andrije Èekonjiæau Banatu. Mno�tvo seoske sirotinje,optanti i nagraðivanje kolonista dobrovol-jaca iz Prvog svetskog rata bili su razlozida se sprovede agrarna reforma, porednastojanja da se usitni uglavnom straniveleposed.

Agrarna reforma zapoèela je 1919.godine. Iz nje su u startu bili iskljuèeniMaðari, koji su se pozivali na pravo opcije.Optanti su bili Srbi i Bunjevci u Maðar-skoj ili Maðari u Kraljevini SHS koji suTrijanonskim sporazumom dobili pravoslobodnog izbora dr�ave u kojoj æe �iveti.Prvih godina, zainteresovani poljopri-vrednici dobijali su zemlju u jednogodi�n-ji zakup, koji je vremenom postao èetvoro-godi�nji, da bi tek 1931. godine zemljabila dodeljivana seljacima u vlasni�tvo i tood tri do pet hektara. Dotada�nji vele-posednici uspeli su da predviðeni super-maksimum od oko 70 hektara poveæaju triputa, oslanjajuæi se na podr�ku politièarakoji su se protivili kolonizaciji. Ukupno jepodeljeno oko 1.700.000 hektara zemlje, azemlju su dobile porodice dobrovoljaca,ne�to preko 10.000, ostali kolonisti, oko4.000 porodica, preko 1.500 optanata,takoðe i autokolonisti, izbeglice i bezem-lja�i preko 2.000 porodica. Nedoslednosprovedena, agrarna reforma izvedena jepolovièno i trajala je sve do poèetka Dru-gog svetskog rata. Zbog nedostatka zem-lji�ta dr�ava je 1938. godine nenaseljenimdobrovoljcima � kolonistima poèela izda-vanje dr�avnih obveznica. Agrarnom re-formom nisu bili obuhvaæeni pripadnicinacionalnih manjina, osim pripadnika slo-vaèke zajednice kao slovenske. U Hajdu-èici u Banatu, u agrarnoj zajednici koja jepomagala naseljenike jeftinim kreditom zagradnju kuæa, nabavku hrane, radila, se-mena i stoke, nalazili su se zajedno lokalniSlovaci i kolonisti dospeli iz Hercegovine.

Sredinom dvadesetih godina poèinjekriza u poljoprivredi koja se naroèito ose-

tila nakon �to je velika svetska ekonom-ska kriza sa zaka�njenjem zahvatila i jugo-slovensku privredu. Dr�ava je bila prin-uðena da otpi�e enormne dugove seljaci-ma, �to je uru�ilo bankarski sistem uzemlji.

4.6. Industrija, zanati, trgovina

Vojvodina je u meðuratnom perioduimala blizu 38 hiljada zanatskih radnji, tojest vi�e od jedne èetvrtine svih zanatskihradnji u predratnoj Jugoslaviji. U zanat-skoj proizvodnji bilo je zaposleno preko70 hiljada radnika; dakle, dvostruko vi�enego u industriji. Kvalifikaciona strukturazanatskih radnika bila je sedam puta boljanego stuktura radnika u industrijskojproizvodnji.

Trgovina u Vojvodini bila je najrazvijeni-ja, �to je doprinelo osnivanju produktne iefektne berze u Novom Sadu i berzepoljoprivrednih proizvoda u Somboru.

Evidentno skroman napredak vojvoðan-ske privrede u meðuratnom periodu, uzpotpuno zanemarivanje poljoprivrede,ipak nije sasvim naru�io vodeæu uloguVojvodine, koja je uz Sloveniju ostala eko-nomski najrazvijeniji deo dr�ave. Uprkosrecesiji, stranim investitorima bila jeinteresantnija privreda Vojvodine odprivrede nerazvijenih delova zemlje, te jeu Vojvodini ulo�eno 124 dinara po glavistanovnika, dok je , na primer, u Srbiji iMakedoniji ulo�eno svega 110 dinara stra-nog kapitala. Pred poèetak Drugog svet-skog rata jaèao je uticaj nemaèkog kapita-la preko kreditne organizacije Agrarija,koja se oslanjala na brojno i bogatonemaèko stanovni�tvo Vojvodine. Nemcisu èinili ne�to preko petine stanovni�tvaBanata, Baèke i Baranje, a posedovali sutreæinu zemlji�ta, treæinu zanatskih radnji,gotovo polovinu industrijske proizvodnje i30% finansijskog kapitala.

93


4.6. Industrija, zanati, trgovina


5. VOJVODINA NAKON ZAVOÐENJA �ESTOJANUARSKOG

RE�IMA

Tokom dvadesetih godina pro�log veka,Kraljevina SHS prolazila je kroz stalnudru�tvenu i politièku krizu. Spolja su jeugro�avali albanski, bugarski, italijanski,maðarski revizionizam i iredentizam. Naunutra�njem planu najznaèajniji politièkiproblem bio je tzv. hrvatsko pitanje, tj.nastojanje Hrvata da im se prizna nacio-nalna osobenost i teritorija, �to je ugro-�avalo unitaristièko�centralistièki kon-cept ureðenja dr�ave. Privredna nerazvi-jenost i kulturna zaostalost praæeneagrarnim krizama dovele su zemlju u ras-trojstvo, �to je kralj Aleksandar nastojaoda re�i zavoðenjem liène vlasti. Povodmonarhistièkoj diktaturi bilo je ubistvovoða Hrvatske seljaèke stranke u Narodnojskup�tini u Beogradu 1928.godine. Dik-tatura je progla�ena 6. januara 1929.godine, a veæ u oktobru 1929. promenjenje naziv zemlje u Kraljevina Jugoslavija,èime je kralj �eleo da spreèi dalje meðu-nacionalne politièke sukobe propagirajuæiideju integralnog jugoslovenstva. Obraèu-nav�i se sa opozicijom, re�im se osloniona mlaðe projugoslovenski orijentisanekadrove iz Radikalne, Demokratske i Slo-venske ljudske stranke i drugih re�imskihorganizacija.

U �elji da ugu�i pokrajinske partikular-izme, vlada sa generalom Petrom�ivkoviæem na èelu ukinula je 3. oktobra1929. godine dotada�nju podelu na obla-sti, pa je zemlja podeljena na devet banov-ina. Vojvodina i �umadija na�le su se uokviru Dunavske banovine, sa sedi�tem uNovom Sadu. Ekonomska kriza koja jezahvatila zemlju poèetkom tridesetih god-ina i dono�enje Oktroisanog ustava 1931.godine ohrabrili su opoziciju koja seokupila 1932. godine u Zagrebu u okviruSeljaèko�demokratske koalicije. Tada supredstavnici opozicije obelodanili Zagre-baèke punktacije, koje su se, izmeðu osta-

log, zalagale za formiranje pokrajina odkojih je jedna trebalo da bude Vojvodina.Sastanku u Zagrebu prisustvovao je drDuda Bo�koviæ iz Samostalne demokrat-ske stranke, lider Vojvoðanskog pokreta.

Poèetkom tridesetih godina poljujan jemeðunarodni polo�aj Jugoslavije. Njenglavni saveznik meðu velesilama, Fran-cuska, okrenula se savezu sa Italijom, dokje Velika Britanija zbog ekonomskih prob-lema postala manje zainteresovana zaBalkan i Srednju Evropu. Zbog toga jeJugoslavija poèela da menja politièku ori-jentaciju i okretala se prema Nemaèkoj, ukojoj je Hitler veæ dospeo na vlast, madase tada jo� nije ispoljila, tj. tek je mogla dase nasluti njegova monstruoznost.

5.1. Vojvodina u diktaturi

Za vreme diktature u Vojvodini, profe-sor Pravnog fakulteta u Subotici FedorNikiæ pokrenuo je re�imski list Jugo-slovenski dnevnik. Sliènu ureðivaèku poli-tiku imali su vr�aèka Vojvodina, Jugoslo-venska stra�a iz Panèeva, Granièar izKanji�e i Domovina iz Beèeja. Diktaturi supri�li pojedini manjinski politièari, poputvoðe Maðarske stranke Gabora Santoa(Szántó Gábor) i novinara Mihalja Bro-dija (Bródi Mihály), a kod Nemacapodr�ku diktaturi pru�ala je grupa okoNikole Haslingera (Hasslinger). Podr-�ku re�imu pru�ili su Ivan i MirkoIvkoviæ Ivandekiæ, prvaci Hrvatske sel-jaèke stranke. U Subotici je 1931. godineodr�an skup Jevreja u znak podr�ke kraljuAleksandru. Sna�nu podr�ku re�imupru�ale su sportska organizacija SokoKraljevine Jugoslavije i udru�enje stude-nata Jugoslovenski akademski klub.

5.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra

Nakon ubistva kralja Aleksandra, 9.oktobra 1934. godine, uspostavljeno jenamesni�tvo sa knezom Pavlom Kara-

94

KOLIKO SE POZNAJEMO

5.1. Vojvodina u diktaturi

5.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra

5. VOJVODINA NAKON ZAVOÐENJA

�ESTOJANUARSKOG RE�IMA

ðorðeviæem na èelu. Usled namesnièkogre�ima slabila je diktatura, a jaèala opozi-cija koja se u Vojvodini okupila oko Vojvo-ðanskog pokreta, a u kojem su pored sa-mostalnih demokrata bili radikali, demo-krati, Hrvatska seljaèka stranka pred-voðena Josipom Ðidom Vukoviæem,Maðari oko Imrea Naða (Nagy Imre) iSlovaci sa Jankoom Buljikom (JankoBulík) na èelu. Ujedinjenoj opoziciji prik-lonio se deo demokrata i nezadovoljniradikali da bi se suprotstavili na izborimaJugoslovenskoj radikalskoj zajednicitada�njeg predsednika Vlade Milana Sto-jadinoviæa. Na parlamentarnim izborima1938. godine opozicija je postigla velikiuspeh osvojiv�i 45% glasova biraèa iznaèajno uzdrmav�i Stojadinoviæev re�im.

Veliki uspeh opozicije na izborima,oslanjanje Stojadinoviæeve vlade na fa�is-tièke sile Nemaèku i Italiju, kao i potpisi-vanje Konkordata sa Vatikanom oslabilisu vladu toliko da je Stojadinoviæ odstu-pio. Novi premijer Dragi�a Cvetkoviæ, zarazliku od prethodnika, bio je spreman zadogovor sa Hrvatima. Rezultat te sprem-nosti je potpisivanje sporazuma o formi-ranju Banovine Hrvatske 26. avgusta 1939.godine. Kompromisni naèin re�avanjahrvatskog pitanja izazvao je nezadovoljst-vo srpske politièke elite, jer je razbijenanjihova suprematija olièena u unitaris-tièko�centralistièkom ureðenju dr�ave, aprevladalo je mi�ljenje da su Hrvati dobiliprevi�e teritorija. Istovremeno, veæinahrvatskih politièara smatrala je da jeHrvatska dobila premalo teritorija, jer usastav Banovine nije u�la Boka Kotorska iseverozapadna Baèka sa Suboticom. Spo-razum sa Hrvatima predstavljao je i poèe-tak kraja Vojvoðanske koalicije, jer su jenapustile samostalne demokrate, dok sevoðstvo HSS u Vojvodini podelilo na som-borsko krilo koje se zalagalo za autonomi-ju Vojvodine i subotièko krilo koje jetra�ilo prikljuèenje Banovini Hrvatskoj.Svakako, najva�niji razlog uru�avanjaVojvoðanskog pokreta bio je poèetak Dru-

gog svetskog rata, koji je doprineonacionalnoj homogenizaciji i zatvaranjunaroda Vojvodine u sopstvene okvire.Pitanje autonomije Vojvodine postalo jedrugorazredno politièko pitanje.

6. TERITORIJA VOJVODINE UDRUGOM SVETSKOM RATU

Teritorija Vojvodine bila je jabuka raz-dora izmeðu Maðarske i Jugoslavije. Dvezemlje su Pakt o veènom prijateljstvusklopile u decembru 1940. godine, ali veæu aprilu 1941. godine Maðarska je napalaJugoslaviju. Zauzela je Baèku (uz Baranjui Prekomurje), dok je Srem pripao tzv.Nezavisnoj dr�avi Hrvatskoj, a Banatnediæevskoj Srbiji pod nemaèkom kon-trolom.

6.1. Napad na Jugoslaviju

Jugoslavija je pristupila Trojnom paktufa�istièkih sila koji je vlada Dragi�eCvetkoviæa potpisala 25. marta 1941.godine. Odbijanje vojnog vrha KraljevineJugoslavije da prihvati pristupanje zemljemanifestovalo se vojnim puèem u Beo-gradu koji je izveden u noæi izmeðu 26. i27. marta 1941. godine. Masovne demon-stracije podr�ke puèistièkoj vladi generalaDu�ana Simoviæa dale su povod AdolfuHitleru da naredi op�ti napad Nemaèke injenih saveznika na Jugoslaviju. Susednedr�ave videle su u ratu moguænost osveteJugoslaviji i revizije granica.

Rat u Jugoslaviji poèeo je 6. aprila 1941.godine bombardovanjem Beograda. Isto-vremeno, zapoèelo je i okupaciono koma-danje zemlje. Vojska Kraljevine Jugoslavi-je nije izdr�ala ni dve nedelje otpora.Vojvodinu je napustila uz simbolièanotpor, gotovo bez borbi. Posledica ratabila je podela Vojvodine na tri okupacioneuprave. Srem se na�ao u okviru tzv. Neza-visne dr�ave Hrvatske, koja je progla�ena10. aprila u Zagrebu. Pozivajuæi se na

95


6.1. Napad na Jugoslaviju


progla�enje tzv. NDH, vlasti u Budimpe�tiokupirale su Baèku i Baranju, napadomzapoèetim 11. aprila 1941. godine, a overegije pripojene su Maðarskoj 16. decem-bra iste godine. Pribojavajuæi se sukobasvojih dvaju saveznika, Maðarske i Rumu-nije, oko Banata, Nemci su stavili ovuoblast pod formalnu vlast kvislin�kesrpske vlade generala Milana Nediæa,dok su stvarnu vlast u Banatu imalidomaæi Nemci, folksdojèeri. Maðarsko inemaèko stanovni�tvo doèekalo je oku-paciju s nadom u bolju buduænost, jer jepritisak koji su do�ivljavali u KraljeviniJugoslaviji bio njihov stalni problem.Ubrzo su uvideli da su iz jedne diktaturedospeli u drugu, te su sve vi�e tonuli uapatiju.

6.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine

Ubrzo nakon okupacije, vlasti suzapoèele represalije nad srpskim, jevre-jskim i romskim stanovni�tvom i antifa�is-tima bez obzira na nacionalnost, �to jedoprinelo poèetku oru�anog otpora(dodu�e, ne toliko jakog kao u drugimkrajevima zemlje) veæ prve godine rata. UPetrovgradu (dana�nji Zrenjanin) na dannemaèkog napada na Sovjetski Savez 22.juna 1941. godine Pokrajinski komitetKPJ doneo je odluku o poèetku pripremaza ustanak. Uskoro je formiran �tab parti-zanskih odreda Vojvodine , a prvi sukobisa neprijateljem zapoèeli su u Banatu.Tokom 1941. godine formirano je vi�epartizanskih odreda (Petrogradski, Mele-naèki, Mokrinski, Kumanaèki i drugi) usrednjem i severnom Banatu, a u ju�nomje dejstvovao Ju�nobanatski odred. Akcijebanatskih partizana svele su se naprepade na manje vojne i policijskejedinice, diverzije pruga i mostova i pal-jenje �ita. Nakon odmazde nemaèkihvlasti, na èelu sa policijskim komandan-tom Jurajem �pilerom ( koji je bioinspiracija za lik policajca �icera u seriji

Sala� u malom ritu), sredi�te otpora pre-baèeno je u Srem.

Otpor okupacionim jedinicama uBaèkoj bio je slo�eniji od onog u Banatu,jer su maðarske vlasti zavele strog re�im,deportujuæi koloniste u logore (od kojih jenajveæi bio �arvar u Maðarskoj), hapseæikomuniste i druge politièke protivnike ika�njavajuæi graðane za sitnice. Geograf-ske prilike su, takoðe, ote�avale otpor.Centar otpora u Baèkoj bila je �ajka�ka, ana otpor su bili spremni Slovaci u Petro-vcu i Kisaèu. Borcima su se pridru�ilikomunisti maðarske nacionalnosti pred-voðeni Erneom Ki�om (Kiss Ernõ).Re�en da ugu�i pobunu, okupator je uju�noj Baèkoj u januaru 1942. godineizvr�io tzv. raciju, koja je prerasla unekontrolisanu upotrebu vojne sile i unajveæe zlodelo maðarskih okupacionihvlasti. Stradalo je vi�e hiljada Srba, Jevrejai Roma u �ajka�koj i Novom Sadu. Protivstradanja civilnog stanovni�tva ustao jeposlanik maðarskog parlamenta EndreBajèi �ilinski (Bajcsy-Zsilinszky Endre).

6.3. Partizanski pokret u Sremu1941-42. godine

Partizanski pokret u Sremu aktivirao setokom septembra 1941. godine. Iako jebilo ljudi koji su simpatisali partizane,zbog prirodnih uslova u Baèkoj i Banatunjihovo organizovanje bilo je mnogo te�e.Temeljnije pripremljen, zahvaljujuæi priro-dnim uslovima za borbu na Fru�koj gori iu Bosutskim �umama, pokret u Sremuimao je veæi zamah, nego u Banatu i Ba-èkoj. Vodeæu ulogu u partizanskom po-kretu imali su komunisti, meðu kojima subili i biv�i zatvorenici sremskomitrova-èkog zatvora koje su partizani oslobodili.Akcije Fru�kogorskog i Podunavskog odre-da izazvale su represalije i u�asan terorusta�ke policije tokom avgusta 1942. go-dine. Voða usta�ke policije, ViktorTomiæ, odgovoran je za smrt vi�e od6.000 stanovnika Srema. Prilikom ove

96

KOLIKO SE POZNAJEMO

6.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine

6.3. Partizanski pokret u Sremu 1941-42. godine


akcije stradali su vodeæi kadrovi partizan-skog pokreta u Sremu, Ðorðe Markoviækomandant i Stanko Paunoviæ komesar�taba NOPO za Srem.

Tokom 1942. godine partizanske jedi-nice u Sremu reorganizovane su i priklju-èene Treæoj operativnoj zoni Hrvatske.Deo jedinica prebaèen je u Bosnu. Nare-dne godine, sremski partizani u Bosniformirali su Prvu i Drugu vojvoðanskubrigadu. Nakon �to se komandni kadarGlavnog �taba NOP-a za Vojvodinu preba-cio iz Bosne u Srem, partizanski pokretbio je sve brojniji, te su poku�aji uni�tenjapartizanskih jedinica bili bezuspe�ni. Uakcijama tzv. èi�æenja terena od partizanakada je reè o okrutnosti posebno se isti-cala 13. SS Hand�ar divizija.

6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu

Tok Drugog svetskog rata preokrenutje 1943. godine. Poraz nacistièke Nema-èke postajo je sve izvesniji. Sredinom1944. godine Crvena armija stigla je doBalkana i tokom leta nizom operacija raz-bila nemaèke i kvislin�ke jedinice u Rumu-niji i Bugarskoj, te su ove zemlje bilepora�ene. U jesen, jedinice Narodnooslo-bodilaèke vojske Jugoslavije i Crvenearmije oslobodile su istoène delove Jugo-slavije, Makedoniju, Srbiju sa Beogradomi Vojvodinu.

Pribli�avanje jedinica Crvene armijegranicama Jugoslavije primoralo jeNemce da poku�aju da uni�te otpor uSremu, no njihova ofanziva pod nazivom�itni cvet jula 1944. godine zavr�ila se bezuspeha. Dolazak sovjetske armije nagranice Jugoslavije i Rumunije u septem-bru 1944. godine osna�io je partizanskipokret u Banatu koji je osloboðen do sre-dine oktobra. Tada jedinice Crvene armi-je i NOVJ prelaze u Baèku. Subotica jeosloboðena 10. oktobra, a Novi Sad 23.oktobra.

Posle osloboðenja Baèke, Banata iveæeg dela Srema, pored postojeæe dve,16. i 36, formirana je od prekaljenih bora-ca, ali i od sasvim mladih i neiskusnihmladiæa nova, 51. vojvoðanska divizija.Od 1. januara 1945. godine ove tri divizijeèine III jugoslovensku armiju, èiji jekomandant general Kosta Nað.

Od 1943. godine do kraja rata formiranoje 15 vojvoðanskih brigada, meðu kojima je14. bila slovaèka, a 15. Petefi � maðarska.

Dobar deo Vojvodine, prvenstvenoBaèku, okupator je napustio bez borbi. Unekim mestima pro�lo je vi�e dana, anegde i vi�e od jedne sedmice od odlaskamaðarskih do dolaska partizanskih trupa.

Od novembra 1944. godine voðene sute�ke borbe Crvene armije i NOVJ protivNemca i jedinica tzv. NDH u Baranji.Surova, sa mnogo gubitaka, bila je bitkaza prelazak Dunava kod sela Batina. Jedi-nice NOVJ bile su popunjene golobradimmladiæima iz Vojvodine koji su masovnoginuli. Sredinom aprila 1945. godine pro-bijen je Sremski front, a rat se za narodeJugoslavije zavr�io 15. maja, nedelju dananakon kapitulacije Nemaèke.

Tokom Drugog svetskog rata stradaloje stanovni�tvo svih nacionalnosti. Okupa-cione i kvislin�ke snage izvr�ile su masov-na ubistva i zlostavljanja stanovni�tva srp-skog, jevrejskog i romskog porekla.Prema popisu stanovni�tva iz 1931. godi-ne u Dunavskoj banovini �ivelo je 18.518Jevreja ili 0,77%. Stradalo ih je 15.343, apreostali Jevreji iz Vojvodine uglavnom sunapustili zemlju i preselili se u Izrael.

Kroz istoriju èesto se de�avalo da suRomi bili proganjani ili te�ko ka�njavanizbog svog naèina �ivota, ali najveæa trage-dija desila se tokom Drugog svetskograta, kada je nacistièki re�im odluèio da,zajedno sa Jevrejima, potpuno istrebiRome. Oni su bili izlo�eni okrutnim poku-sima nacistièkih lekara. O ostvarivanjuovog plana zna se manje nego o holokaus-tu, ali nova istra�ivanja donose sve vi�erezultata.

97


6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu


Krajem 1944. godine u Vojvodini je nadelu njene teritorije zavedena vojna vlast,koja je pravdana politièkim, etnièkim,ekonomskim i vojnim razlozima (nerazvi-jenost sistema oslobodilaèke vlasti, slo-�ene nacionalne prilike kao posledicaokupacije, te�ka ekonomska situacijaitd.). Izvesno je da je Vojna uprava dopri-nela stabilizaciji prilika u Vojvodini, ali seu svom delovanju i sama oslonila narepresivne mere prema maðarskoj manji-ni, izjednaèila ju je sa maðarskim okupa-cionim sistemom, dovela do stradanjavi�e hiljada pripadnika maðarskog stano-vni�tva i pogor�anja meðunacionalnihodnosa.

Gotovo celokupno nemaèko stanovni�t-vo koje se nije ranije povuklo, bez ikakvogutvrðivanja krivice, odvedeno je u sabirnelogore (Baèki Jarak, Kru�evlje i Gakovo uBaèkoj, Rudolfsgnad (Kniæanin) i Molin uBanatu), u kojima su mnogi stradali. Naosnovu odluke dr�avnog rukovodstva,Nemcima je oduzeto dr�avljanstvo, kon-fiskovana celokupna imovina, te je zbogtoga veæina pre�ivelih napustila zemlju.

7. VOJVODINA NAKONZAVR�ETKA DRUGOG

SVETSKOG RATA

Nakon pobede, komunisti sa JosipomBrozom Titom na èelu uveli su komunis-tièku diktaturu najbr�e u Evropi.

U novoj jugoslovenskoj dr�avi Demo-kratskoj Federativnoj Jugoslaviji, koja jeod 29. novembra 1945. godine nosilanaziv Federativna Narodna RepublikaJugoslavija, nastale su radikalne promeneu dru�tvenoj, politièkoj i ekonomskojsferi. Sprovedena je nacionalizacija, agrar-na reforma, uz utvrðivanje zemlji�nogmaksimuma i druge mere kojima je podr-�avljena imovina relativno bogatog slojastanovni�tva i stranog kapitala. Ovimmerama upropastili su na vi�e desetinahiljada porodica oduzev�i im imetak na

osnovu raznih razloga.. Nakon jedinihvi�estranaèkih izbora, u kojima je �ansapolitièke alternative dovedena na mini-mum, jo� vi�e su ojaèali sistem. Na izbori-ma komunisti su iza�li sa jedinstvenomlistom Narodnog fronta Jugoslavije. Kadaje videla da se ne mo�e suprotstaviti pro-pagandnoj i birokratskoj ma�ineriji komu-nista, demokratska opozicija odluèila jeda bojkotuje izbore. Njene pristalicemogle su glasati za æoravu kutiju. Zbogpropagande i kontrole glasaèa Narodnifront je ubedljivo pobedio. Zemlja je i for-malno u�la u blok dr�ava pod kontrolomSovjetskog Saveza. Ukinuta je monarhija,vi�epartijski sistem i zavedena je diktatu-ra proletarijata. Komunisti su odluènonastupali protiv �ovinizma, ali su dr�alipod pritiskom svaku naciju i manjinu, kaoi crkve u zemlji. Nije bilo reèi o pravojdemokratiji.

7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji

U novu federativnu jugoslovenskudr�avu Vojvodina je u�la sa nedefinisanimpolo�ajem i granicama. Na Drugomzasedanju AVNOJ-a u Jajcu nije razma-trana autonomija odreðenih podruèjadr�ave, a ozbiljna dilema kojoj æe federal-noj jedinici pripasti Vojvodina, Srbiji iliHrvatskoj, prestaje nakon �to je voðakomunista mar�al Josip Broz Tito izjaviomarta 1944. godine da æe Vojvodina pri-pasti onome za koga se opredeli narod. Sobzirom na to da su veæinu graðanaVojvodine èinili Srbi, komunistièki voða izVojvodine Jovan Veselinov najavio jedecembra 1944. godine �elju Vojvoðanada se prikljuèe Srbiji. Na sednici Glavnognarodnooslobodilaèkog odbora Vojvodine6. aprila 1945. godine u Novom Sadu do-neta je odluka o prikljuèenju VojvodineSrbiji. Na treæem zasedanju AVNOJ-a,odr�anom u avgustu 1945. godine uBeogradu, ponovljena je volja naroda koji�ive u Vojvodini da se autonomna pokraji-na prikljuèi federalnoj Srbiji. Delegaciju

98

KOLIKO SE POZNAJEMO

7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji


SVETSKOG RATA

NOO Vojvodine èinili su Jovan Veseli-nov, �upnik Bla�ko Rajiæ, prota Alimpi-je Popoviæ, Vasa Stajiæ, Pal �oti (SótiPál), Aleksandar Moè itd. Pre toga, naosnivaèkom Kongresu Komunistièke par-tije Srbije, odr�anom u maju 1945. godine,ujedinjene su partijske organizacije Srbi-je, Vojvodine i Kosova i Metohije. Ustavi-ma FNRJ od 1946. godine, Ustavom NRSrbije od 1947. godine i Statutom Vojvo-dine 1948. godine re�en je ustavni statusVojvodine. Vojvodina je definisana kaoautonomna pokrajina u sastavu NarodneRepublike Srbije, ali je u Veæu narodaFNRJ imala i svoje posebne poslanike.

Vojvodina se, dakle, prikljuèila Srbiji.Odmah posle rata dogodile su se velikepromene u etnièkom smislu, broj srpskogstanovni�tva naglo se poveæao.

7.2. Politièke prilike nakon rata

Vlast komunista bila je efikasna utrenutnom zaustavljanju bratoubilaèkihratova (koji nisu voðeni u Vojvodini), alicena toga bila je uvoðenje diktature.Vojvodina je u novom poretku u Jugoslav-iji dobila ulogu snabdevaèa namirnicamaza ishranu.

Privid politièkog pluralizma koji su odnovih vlasti u Jugoslaviji zahtevali zapadnisaveznici, pobednici nad fa�izmom, pre-vaziðen je nakon parlamentarnih izboraodr�anih 11. novembra 1945. godine,kada je opoziciju ubedljivo pobedila listaNarodnog fronta sa osmostrukom raz-likom. Demokratska opozicija, predvoðe-na Milanom Grolom, bila je primoranada se ubrzo pasivizira i nestane sa poli-tièke scene.

Nova dr�ava suoèila se sa razru�enominfrastrukturom i uni�tenom privredom.Poljoprivredi je nedostajala radna snaganakon nestanka nemaèke manjine (otpri-like pola miliona, tj.oko tristotine hiljadaNemaca proterano je iz Vojvodine). Veæ23. avgusta 1945. godine donet je Zakon oagrarnoj reformi i kolonizaciji kojim je

oduzeta zemlja od krupnih i od srednjihzemljoposednika, bez obzira na nacional-nu pripadnost, te dodeljena agrarnoj sirot-inji i kolonistima iz planinskih krajeva,nenaviknutih na obradu zemlje u novimuslovima. Da bi se prehranilo stanovni�t-vo, vlasti su uvele obavezni otkup, tzv.tr�i�nih vi�kova koji je naroèito pogodiovojvoðanske poljoprivrednike. Naviknutina inokosna imanja, vojvoðanski seljaci suterani u zadruge (po staljinistièkomuzoru), �to je potpuno dezorganizovalotr�i�te poljoprivrednih proizvoda. Mera-ma prinudnog otkupa u Vojvodini otku-pljeno je 47% svih prinudno otkupljenihkolièina �itarica u zemlji. Prilikom ovihmera primenjivana je sila, seljake suzlostavljali i ka�njavali.

U ekonomskim promenama do�lo je dopodr�avljenja privatne svojine (nacional-izacije) u svim privrednim granama, izu-zev poljoprivrede. Kao deo tih procesapreduzete su i mere konfiskacije imovine� ekonomsko ka�njavanje svih saradnikaokupatora, ratnih zloèinaca i naroèito pri-padnika nemaèke manjine, èija je imovinagotovo u celosti konfiskovana, jer se sma-tralo, iako to nije bilo taèno, da su svi bilina strani okupatorskog re�ima.

7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini

Nakon proterivanja nemaèke nacio-nalne grupe iz zemlje, pritisak je bio idalje jak. U novoj Jugoslaviji razvio se sis-tem u kojem je svaka nacija dobilamoguænost izvesne afirmacije, ali je u istovreme i bila pod kontrolom, prismotrom ipritiskom tada�nje vlade i komunistièkeelite. U toj dr�avi svaki pripadnik bilo kojenacije mogao je da postane dr�avni nepri-jatelj, iredentista, èetnik, usta�a itd. ako jezbog bilo èega mislio drugaèije ili imaokonflikt sa vladom ili komunistima. S vre-menom, ovakav naèin pritiska i manipu-lacije postajao je sve bla�i, ali nikad nijenestao iz socijalistièke Jugoslavije.

99


7.2. Politièke prilike nakon rata

7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini

7. VOJVODINA NAKONZAVR�ETKA DRUGOG SVETSKOG RATA

Ipak, meðunacionalni odnosi u novojdr�avi uveliko su se konsolidovali zah-valjujuæi tome �to je �ivotni standardpostajao sve vi�i. Ideja bratstva i jedinstvanosila je u sebi moguænosti iskrenih idobrih odnosa (iako je bila kalup u koji sesvako morao uklopiti). Nove generacijebile su sve manje optereæene pro�lo�æu iznale sve manje o nacionalnim sukobima.Manjine su dobile pravo na obrazovanje iinformisanje na vlastitom jeziku, te su svevi�e prihvatale Jugoslaviju. Ekonomskinapredak u ovom sistemu, koji je bio slo-bodniji od svih komunistièkih sistema,bio je moguæ zato �to je titoizam u svojojranijoj fazi raskinuo sa staljinizmom.

Posle Drugog svetskog rata postignut jeznaèajan napredak u obrazovanju narusinskom jeziku. U svim naseljima u koji-ma je bilo dovoljno dece Rusina �kolskoguzrasta, organizovana je nastava na rusin-skom jeziku. Od tada su �tampaniud�benici za sve predmete na rusinskomjeziku. U Ruskom Krsturu je 1945. godineosnovana ni�a gimnazija na nastavnimjezicima nacionalnih manjina. Slovaci sudobili �ansu da izgrade svoj edukativnicentar u Baèkom Petrovcu, ali se nastavai na drugim mestima organizovala na slo-vaèkom jeziku. Broj razreda u kojima senastava odvijala na maðarskom jezikutakoðe se poveæao.

Posle Drugog svetskog rata dr�ava jestvarala uslove za kulturno-nacionalni�ivot za sve manjine (nacionalnosti), kri-teriji su bili da budu odani komunistièkojpartiji, i da budu lojalni dr�avi. Osnivanasu kulturno-umetnièka dru�tva Rusina,Maðara, Slovaka, Rumuna, u kojima sudelovale folklorne, pozori�ne, knji�evne,horske i druge muzièke sekcije, ali je cen-tralna vlast favorizovala u nacionalnomsmislu me�ovita kulturna dru�tva.

7.4. Raskid sa staljinizmom

Sovjetski Savez, posle pobede u Dru-gom svetskom ratu, izgraðivao je svoj sis-tem saveznika, meðu kojima je Jugoslavi-

ja imala znaèajnu ulogu. Ipak, nastao jesukob izmeðu Tita i Staljina, koji nijeokonèan pobedom Staljina. Tada se, kaoizuzetak, Staljinovi planovi nisu ostvarili.

Nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom idr�avama Informbiroa, posle RezolucijeInformbiroa 28. juna 1948. godine, zemljaje bila dovedena u stanje potpune izo-lacije. Dokazujuæi svoju privr�enost ko-munizmu, nastavila je sa izgradnjom sis-tema po uzoru na Sovjetski Savez. Pris-tupili su potpunoj centralizaciji dr�avneuprave. Zapoèeta je kolektivizacija obra-dive zemlje i njeno podr�avljenje. Formi-raju se seljaèke radne zadruge kao osnov-na forma proizvodnje na selu, ali od togase odustaje veæ 1950. godine.

Od 1950. godine uvodi se sistem socijal-istièkog samoupravljanja, a Ustavnim za-konom iz 1953. godine poèela je dubljadecentralizacija dr�avnog sistema. Sistemsamoupravljanja je do 1955. godine uskla-ðen i uveden do kraja.

Posle konflikta sa Sovjetskim Savezomu spoljnopolitièkoj opredeljenosti, Jugo-slavija je prona�la novu orijentaciju �nesvrstanost. Pobeda u sukobu sa staljiniz-mom, nova spoljnopolitièka orijentacija ikorekcije u unutra�njem sistemu donelisu sreæniji i uspe�niji period u Jugoslaviji.

8. POLET TITOIZMA

Od poèetka pedesetih godina, Jugoslav-ija je do�ivela znaèajne politièke, eko-nomske i ideolo�ke promene. Od 1955.godine op�tine postaju lokalni organi vla-sti sa odreðenim ingerencijama. Ustavomiz 1963. godine usvojen je proces decen-tralizacije, naroèito prema republikama.Od druge polovine 1967. godine zapoèinjeradikalnije proces deetatizacije i jaèanjerepublika. Ustavnim amandmanima iz1967. godine, pa zatim 1968. i 1971.godine autonomne pokrajine Vojvodina iKosovo i Metohija postaju konstitutivnidelovi Socijalistièke Federativne Repub-like Jugoslavije.

100

KOLIKO SE POZNAJEMO

7.4. Raskid sa staljinizmom

8. POLET TITOIZMA


SVETSKOG RATA

Ustavom progla�enim 21. februara1974. godine potvrðen je novi status po-krajina. Time je Vojvodina postigla najvi�inivo autonomije u istoriji svog postojanja,iako je ova autonomija, kao i èitav politiè-ki sistem, bila pod dominacijom Savezakomunista. Autonomija æe doprineti br-�em razvoju Vojvodine, ali æe i otvoritimnogo spornih pitanja izmeðu pokrajina iRepublike Srbije. U su�tini ovog sporabilo je nastojanje Republike Srbije da sedegradira dostignuti stepenom autonom-nosti pokrajina i povrati centralistièkavlast republike nad njima.

Podstaknute dogaðanjima u Americi iFrancuskoj, 1968. godine desile su se stu-dentske demonstracije. Studenti suprotestovali zbog birokratizma sistema.Predsednik Tito je, naizgled, iza�ao u sus-ret studentima, ali ni�ta se nije promenilo.Poèetak sedamdesetih godina XX vekaobele�en je politièkim sukobima u vrhuvladajuæeg Saveza komunista Jugoslavije,�to se 1971. godine u Hrvatskoj mani-festovalo obraèunom sa nacionalistima uokviru Masovnog pokreta, koji se zalagaoza �to je moguæe veæu emancipacijuHrvatske. U Srbiji je naredne 1972. godi-ne sa politièke scene uklonjena grupa tzv.anarholiberala, koja se zalagala za mod-ernizaciju privrede i decentralizacijudr�ave. Sukobi u okviru partije iskori-�æeni su za politièke èistke, koje su ujed-no znaèile i padanje u potpunu anonim-nost i bezperspektivnost pora�enih. Meðuonima koji su morali da se uklone bili suèelnici vojvoðanskih komunista MirkoÈanadanoviæ i Milo� Radojèin.

Reakcije sistema znaèile su da je onizgubio svoju fleksibilnost, �to je bila nje-gova karakteristika posle 1948. godine.Na izazove veæe politièke slobode i veæenacionalne slobode, dao je negativanodgovor.

Ipak, kada je �ivotni standard u pitanju,Jugoslavija je sedamdesetih godina bilazemlja kojoj su se divile ostale socijalis-tièke zemlje, naroèito njeni susedi. U

celom svetu su sa po�tovanjem i isèeki-vanjem gledali na ostvarivanje samoupra-vljanja, koje nikad nije funkcionisalo efi-kasno. Vojvodina je bila i ostala cilj mno-gih pojedinaca iz nerazvijenih podruèja,koji su imali i iskoristili �anse da zapoènu�ivot u njoj. U Vojvodini se zajednièki�ivot raznih nacionalnih i etnièkih zaje-dnica isprepletao. Ipak, u ovom perioduzapoèelo je ubrzano smanjivanje broja na-cionalnih manjina (narodnosti), te je Voj-vodina, u tom smislu, postajala sve manje�arolika. U Jugoslaviji tog vremena, svioni koji su izneli svoja zapa�anja u vezi sasvojim narodom rizikovali su da budumarginalizovani. Polje meðunacionalnihodnosa bilo je iskljuèivo ingerencija Sa-veza komunista. Iako su ti odnosi nosili usebi izvesnu napetost, oni nisu do�li doizra�aja, delimièno zbog toga �to se uJugoslaviji, a naroèito u Vojvodini, brinuloo tome da se u javnosti bude korektanprema svakoj etnièkoj zajednici. Istovre-meno, dobar �ivotni standard i raznemoguænosti koje je dr�ava pru�ala graða-nima èinili su svaku nacionalistièku pro-pagandu beznaèajnom ili sme�nom, jer susvi narodi i manjine bili zadovoljni.

9. POSLE TITA - TITO(POZNI TITOIZAM

I ULAZAK U KRIZU)

Privredni razvoj SFRJ nakon neuspeleprivredne reforme, zapoèete 1965. godi-ne, usporio se i najavio je poèetak dugo-trajne dru�tvene i ekonomske krize kojaæe pratiti zemlju do njenog raspada 1991.godine.

Te�nje za emancipacijom republika, ali ipokrajina, izra�ene su u Ustavu iz 1974.godine. Odredbama Ustava, SocijalistièkaAutonomna Pokrajina Vojvodina dobila jeelemente dr�avnosti sa neodreðenim sta-tusom u Socijalistièkoj Republici Srbiji.Vojvodina je tada imala zakonodavnu vlastolièenu u Skup�tini, izvr�nu vlast koju je

101


9. POSLE TITA - TITO(POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU)

sprovodilo Izvr�no veæe SAPV i najvi�usudsku vlast preko Ustavnog suda iVrhovnog suda Vojvodine. Jedina inge-rencija Republike ostala je u domenuunutra�njih poslova.

Josip Broz Tito je umro 4. maja 1980.godine. Jugoslavija je ostala bez svog sim-bola i za�titnog znaka. Mnogi su bilizabrinuti za opstanak zemlje, ali su tada testrepnje bile bez ikakvih osnova. Politièkitestament Tita u tom trenutku je funkci-onisao, ali stanovni�tvo nije bilo pripreml-jeno za krizu, niti za politièki sistem.Suvi�e komplikovani Ustav nije bio do-voljno dobar da na pravi naèin re�avakrizne situacije, ali tada takvih nije ni bilo.Politièko rukovodstvo je, kao re�enjeproblema koji su postojali, dalo odgovor:Posle Tita � Tito. Narod je tada èesto pe-vao na raznim masovnim skupovimaDru�e Tito mi ti se kunemo, da sa tvogaputa ne skrenemo. U politièkom smislusistem titoizma nastavio je da funkcioni�ebez potresanja zbog smrti Tita.

9.1. Ekonomska kriza

Poèetak osamdesetih godina doneo jeprodubljenje ekonomsku krize, koja seodrazila na svakodnevicu stanovni�tva.Razlog tome bila su suvi�e veliki dugovi,a dobijani zajmovi nisu bili ulagani napravi naèin. Nesta�ica deterd�enata, ben-zina i kafe zauvek su okonèale bezbri�negodine poleta titoizma.

Posle nekoliko godina krize i nemoæirukovodstva zemlje i Saveza komunista,pojavila se kritika sistema, a i njegovepro�losti. Stanovni�tvo je sve vi�e biloogorèeno i podlo�no populizmu. Po�to jeza vreme Tita nacionalno pitanje bilo re�a-vano primenom sile, nije bilo mestademokratskoj diskusiji, osim u Partiji.Bilo je moguæe da se iskoristi nacionalnioseæaj za manipulaciju �irokih narodnihmasa.

10. DOBA POLITIÈKE,DRU�TVENE I EKONOMSKE

KRIZE I RASPADA ZEMLJE

U periodu od 1980. do 1991. godine,Jugoslavija je dospela od ekonomskekrize u stanje graðanskog rata. Politièki,ekonomski, dru�tveni sistem, a i sistemvrednosti ru�io se stepen po stepen.Umesto da se zemlja oslobodi komuniz-ma, kao ostale istoènoevropske dr�ave ida prenese napredne tradicije koje su pos-tojale u njenoj varijanti komunizma, u njojse komunizam zamenio populizmom ineodgovornim nacionalizmom. Iako jeJugoslavija bila najnaprednija zemlja uistoènoj Evropi, iako je imala najveæiugled i najbolje meðunarodne odnose,sve je to postepeno propadalo. Kako jevreme odmicalo, taj proces se ubrzavao.

10.1. Produbljivanje krize Ekonomska kriza osamdesetih godina

XX veka polako se pretvarala i u politièkukrizu. Nesta�ica pojedinih namirnica, kojesu kupovane u inostranstvu, pogodila je istanovni�tvo Vojvodine. Ipak, to u poèe-tku nije poremetilo dobre meðunacio-nalne odnose, mada se strepelo zabuduænost.

U isto vreme, zemlja je poèela da ulazi usve dublju krizu. Nakon demonstracija uPri�tini 1981. godine zapoèinje sve jaèaaktivnost albanskih separatistièkih krugo-va, �to je istovremeno podsticalo populis-tièku i nacionalistièku retoriku u Srbiji.Jedan od ciljeva te politike bio je smanjen-je ingerencija pokrajina. Dobar deosrpske inteligencije podr�avao je taj kriti-cizam izra�avajuæi svoje negodovanjezbog dogaðanja u vreme titoizma. U prvojpolovini osamdesetih godina, mediji supostali o�triji kada je bilo reèi o Albanci-ma. Kasnije se takav stil pro�irio i koristiosa vi�e strana.

Dolaskom na vlast rukovodstva Savezakomunista Srbije sa Slobodanom Milo-

102

KOLIKO SE POZNAJEMO

9.1. Ekonomska kriza



10.1. Produbljivanje krize

9. POSLE TITA - TITO(POZNI TITOIZAM

I ULAZAK U KRIZU)

�eviæem na èelu, 1987. godine, pod izgov-orom za�tite ugro�enih Srba i Crnogoracana Kosovu, promovi�e se politika èiji jekonaèan rezultat bio raspad zemlje. Save-zno predsedni�tvo sa osam èlanova iz svihrepublika i pokrajina izgubilo je mogu-ænost funkcionisanja. Nastala je novavrsta krize. Pravni sistem nije mogao vi�eda funkcioni�e. To je unelo nesigurnostna svim nivoima u dr�avi. Federacija,republike, pokrajine i graðani izgubili suviziju buduænosti koja je postajala sveneizvesnija. Jugoslovenske republike po-èele su da vode svoju politiku, dok jeekonomska kriza postajala sve dublja, ainflacija rasla sve br�e.

10.2. Gubitak autonomije Vojvodine

Partijsko rukovodstvo Srbije se, podizgovorom antibirokratske revolucije,obraèunalo sa tzv. autonoma�ima u Vojvo-dini. Nakon Jogurt revolucije u NovomSadu 5/6. oktobra. 1988. godine, smen-jeno je autonoma�kog rukovodstva pokra-jine, sa Bo�kom Kruniæem i Stevanom�ogorovim na èelu, koje su zamenile per-janice antibirokratske revolucije u Vojvodi-ni: Mihalj Kertes, Radoman Bo�oviæ idrugi. U Crnoj Gori takoðe je izvedenosmenjivanje rukovodstva u januaru 1989.godine, a na Kosovu je uvedeno vanrednostanje i postavljeno rukovodstvo lojalnoMilo�eviæu. Nakon referenduma koji jeodr�an 1. i 2. jula 1990. godine donet jeUstav Socijalistièke Republike Srbije ko-jim su predviðene politièke slobode, tj.otvorena je moguænost stranaèkog orga-nizovanja i vi�epartijskih izbora. Pre toga,isto rukovodstvo odlagalo je demokrati-zaciju i skoro sve jugoslovenske repub-like bile su naprednije od Srbije. Prvi par-lamentarni izbori u socijalistièkoj Srbijiodr�ani su 23. decembra 1990. godine i nanjima je ubedljivo pobedila vladajuæa Soci-jalistièka partija Srbije. Ti izbori bili suorganizovani bez moguænosti pravog iz-

bora, jer je opozicija bila li�ena i ravno-pravnog uèe�æa u medijima, a nije imalani novèana sredstva za voðenje izbornekampanje.

Nacionalistièki incidenti bili su sveèe�æi. Na fudbalskim utakmicama, u�tampi, a najvi�e u elektronskim medijimaru�ili su se odomaæeni, tradicionalni obi-èaji. Pojavila se netrpeljivost �irom zeml-je. Vojvodina je bila time najmanje zah-vaæena i najmanje je uèestvovala u svemutome, ali je njeno novo rukovodstvo pot-puno sledilo politiku Milo�eviæa.

U istoènoj Evropi ru�ili su se redompolitièki sistemi tokom jeseni 1989.godine. Uskoro su u jugoslovenskim re-publikama komunisti gubili vlast ili su jepodelili sa novom opozicijom. U Srbiji iCrnoj Gori komunistièka elita, iskoristiv�inacionalizam, populizam i nadmoæ u dr�a-vnom aparatu, produ�ila je svoju vlast,dok je u Srbiji tada�nji predsednik Milo-�eviæ uvodio dr�avu u sve veæe sukobe.

10.3. Raspad Jugoslavije

Raspadom Saveza komunista Jugoslavi-je, koji se dogodio na XIV kongresuodr�anom od 20. do 22. januara 1990.godine, kriza jugoslovenske federacijebli�ila se svom vrhuncu. Nije funkcio-nisala vi�e nijedna zajednièka institucijadr�ave. Nastojanje komunistièkih ruko-vodstava Slovenije i Hrvatske da se dr�avapreuredi na konfederalnom principu izaz-valo je reakciju srpskog komunistièkogrukovodstva, koje je pod izgovoromza�tite srpskog naroda u drugim repub-likama zahtevalo potpunu promenu poli-tièkog sistema u dr�avi, postavljajuæi usu�tini dilemu: ili sna�na centralizovanaJugoslavija, ili pro�irena Srbija. Separatis-tièka rukovodstva u drugim republikama,nakon sprovedenih referenduma, progla-sila su dr�avnu nezavisnost, �to je dovelodo ratova na prostoru biv�e Jugoslavijeizmeðu 1991. i 1995. godine i stvaranjanovih dr�ava. Srbija i Crna Gora ujedinju-

103


10.2. Gubitak autonomije Vojvodine

10.3. Raspad Jugoslavije

10. DOBA POLITIÈKE,DRU�TVENE I EKONOMSKEKRIZE I RASPADA ZEMLJE

ju se u Saveznu Republiku Jugoslaviju kojaje kasnije prerasla u savez dr�ava,Dr�avnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

Istovremeno, u Vojvodini traje razgrad-nja pokrajinskih institucija, Skup�tina iIzvr�no veæe Vojvodine bile su onemo-guæeni u obavljanju i onih poslova koji suim pripadali i po novom Ustavu RepublikeSrbije.

Tokom rata, ostatak Jugoslavije je upolitièkom i ekonomskom smislu bio ustanju izolacije. Bila je iskljuèena ili sus-pendovana iz meðunarodnih organizacija.Nesta�ica goriva i inflacija dovela je velikdeo stanovni�tva do prosjaèkog �tapa, dokse jedan uski sloj bogatio, koristiv�inedaæe stanovni�tva. U pograniènimpodruèjima su �verc i prodaja na crnodostigli neverovatne razmere. Inflacija jekrajem 1993. godine dostigla vrhunac. Toje bila najveæa inflacija svih vremena usvetu.

Tokom rata je polo�aj mladih, posebnovojnih obveznika, bio je te�ak. Pozivani suu rezervu, a neki su poslati na rati�ta, gdesu u isto vreme delovale i paravojne for-macije na svim zaraæenim stranama.Delimièno zbog ovog, a delimièno zbogekonomskog stanja, na stotine hiljadamladih i uèenih ljudi napustilo je zemlju.

Konaèno, ratovi su prouzrokovali damasa izbeglica krene iz svojih zavièaja uSrbiju. Veæina njih naseljena je u Vojvod-inu.

Ratovi sa biv�im jugoslovenskim repub-likama, Hrvatskom i Bosnom, zavr�eni sumirom sklopljenim u Parizu, poèetkom1996. godine.

10.4. Kosovska kriza, napadNATO-a na Jugoslaviju i pad

diktature Slobodana Milo�eviæa

Kriza na Kosovu zao�trila se 1998.godine. Meðunarodna zajednica zapretilaje diktatorskom re�imu i postigla da seoru�ane snage sa Kosova delimiènopovuku. Poèetkom 1999. godine sazvan je

sastanak u Rambujeu, po�to su otkrivenidokazi o masovnim ubistvima albanskihcivila. Po�to je Srbija odbila da saraðuje sameðunarodnom zajednicom, 24. marta1999. godine NATO je zapoèeo bombar-dovanje Jugoslavije. Vojvodina je èestobila bombardovana, a pre svega Panèevo iNovi Sad. Napad NATO-a Slobodan Mi-lo�eviæ je iskoristio da bi ponovo manip-ulisao patriotskim oseæanjima stanovni-�tva. Po�to se pokazalo da je NATO odlu-èan u postizanju svojih ciljeva, Milo�eviæje sklopio sporazum o napu�tanju Kosova,s ciljem da saèuva svoju vlast.

Od 1998. godine postojala je studentskaorganizacija Otpor. Ona je odluèno kri-tikovala re�im, koji je sve vi�e zlostavljaostudente. Krajem 1999. i poèetkom 2000.godine diktatorski re�im je toliko èestoprimenjivao silu i tako brutalno tukao stu-dente da je izgubio svu podr�ku. Zapravo,re�im je stekao svoje dotada�nje pobedetako �to je razarao politièku i medijskualternativu. Prilikom izbora redovno jeprimenjivao silu. Takoðe, varao je na izbo-rima, koristiv�i neobave�tenost, nacio-nalna oseæanja i patriotizam graðana.

Na izborima za Saveznu Skup�tinu,Skup�tinu Vojvodine i na op�tinskim izbo-rima 24. septembra 2000. godine, re�im jetakoðe �eleo da vara, tj. da krade glasove.Objavljen je netaèan konaèan izborni re-zultat, iako je ubedljivo pobedila ujedinje-na demokratska opozicija, sa dr Zora-nom Ðinðiæem i Vojislavom Ko�tuni-com na èelu. DOS za Vojvodinu je nad-moæno pobedio na pokrajinskim izbori-ma, pa je u Skup�tinu Vojvodine izabrano116 poslanika DOS-a, dva iz SPS-a i dvanezavisna kandidata.

10.5. Polo�aj Vojvodine posledemokratskih promena

Prvi znaèajan dokument koji je Skup�ti-na Vojvodine donela u sazivu iz 2000.godine bila je Platforma o ostvarivanjuustavnih ovla�æenja AP Vojvodine sa naèe-

104

KOLIKO SE POZNAJEMO

10.4. Kosovska kriza, napad NATO-a na Jugoslaviju i pad diktature

Slobodana Milo�eviæa

10.5. Polo�aj Vojvodine posledemokratskih promena



lima za buduæe ustavno ureðenje pokra-jine. Zatim je 14. decembra 2001. godineSkup�tina utvrdila i dostavila predlog Za-kona o utvrðivanju odreðenih nadle�nostiautonomne pokrajine (Omnibus zakon)koji je Republièka skup�tina izglasala2002. godine.

Do promena 2000. godine, pripadnicinacionalnih zajednica u Vojvodini imali sumoguænost �kolovanja, informisanja inegovanja kulturne ba�tine na maternjemjeziku, ali iskljuèivo u okviru individualnihgraðanskih prava, bez posebne za�titekolektivnih manjinskih interesa. Nakon�to je Savezna Republika Jugoslavija pris-tupila Okvirnoj konvenciji za za�titu pravai sloboda nacionalnih manjina SavetaEvrope i u skladu sa Konvencijom i done-tim saveznim Zakonom o za�titi prava isloboda nacionalnih manjina, nacional-nim zajednicama omoguæeno je formiran-je nacionalnih saveta.

Nacionalni saveti staraju se o slu�benojupotrebi jezika, obrazovanju, informisan-ju, za�titi kulturne ba�tine i razvoju kul-turnih institucija nacionalnih manjina.Nacionalne savete, èija su sedi�ta u Vojvo-dini, do sredine 2007. godine formirali suMaðari, Slovaci, Hrvati, Rumuni, Rusini,Bunjevci, Ukrajinci i Makedonci.

Na�alost, demokratizacija Srbije nije seodvijala na idealan naèin. Premijer Srbije,Zoran Ðinðiæ ubijen je 12. marta 2003.godine. Srbija, a sa njom i Vojvodina, senije mogla ukljuèiti do kraja u meðunaro-dne tokove. Nastavio se raspad ostatkaJugoslavije pod nazivom Srbija i CrnaGora. U 2006. godini se i Dr�avna zajedni-ca Srbije i Crne Gore raspala, ali ovog putabez nasilja, na osnovu dogovora.

Buduænost Srbije, demokratija i eko-nomski razvoj u Srbiji su neizvesni, ali jesigurno da saradnja, uzajamno po�tovanjei uva�avanje mogu da pomognu u prevazi-la�enju postojeæih problema, u èemuVojvodina mo�e da ima svoj udeo.

11. STANOVNI�TVO VOJVODINE

Stanovni�tvo Vojvodine menjalo setokom istorije. Za period srednjeg vekanemamo pouzdane izvore. Pre dolaskaMaðara u èitavoj Panonskoj niziji doga-ðali su se potresi u etnièkom smislu(Franci i Bugari ru�ili su Avarski kaganattokom iscrpljujuæih ratova). Tokom IXveka Avarski kaganat nije se mogaoobnoviti, ali ni Franci, ni Bugari nisu imalidovoljno snage za pacifikaciju situacije. Uovaj vakuum politièkih snaga u�li suMaðari. Na prostorima Panonske nizijebilo je i Slovena (zapravo Maðari su bili uvezi sa Slovenima i pre ulaska u Panonskuniziju). Za kasniji period pretpostavlja seda je teritorija dana�nje Vojvodine bilaintegrisana u Ugarsko (Maðarsko) kral-jevstvo i da je dominantan bio maðarski�ivalj. Posle najezde Turaka situacija sepoèela menjati, imigracija sa Balkanamenjala je etnièki sastav. Kasnije, ugarskikralj potpomagao je naseljavanje prven-stveno Srba. Prvo je u Sremu preovladalosrpsko stanovni�tvo. Ugarskim kraljevi-ma bilo je u interesu da se ne preselesamo pojedinci, nego i dru�tvena struktu-ra koja funkcioni�e i u kojoj je pravoslav-na crkva bila uva�avana od katolièkihvladara.

Period ratova sa Turcima je od XVI vekazahvatio teritoriju Vojvodine. Ona je bilauni�tavana ratovima i dugim turskimosvajanjima. Ubrzo posle tih osvajanjapoèinje period potiskivanja TurakaOsmanlija, �to je isto bilo iscrpljujuæe itakoðe je kvario demografsku sliku.Gradovi i sela tokom ovog perioda bili suuni�teni, a trgovina i sve ostale privrednegrane drastièno su zaostale.

Vojvodina je posle perioda vladavineOsmanlija uvek bila teritorija sa intenzivn-im naseljavanjem. U poèetku se naseljava-lo srpsko, a zatim nemaèko stanovni�tvo.Maðari su se poèeli naseljavati kasnije,

105



samo za vreme Marije Terezije. Kako uUgarskoj, tako i u novoj ju�noslovenskojdr�avi, stanovni�tvo se stalno doseljavalo.Doseljavanje i stvaranje uslova za �ivotdoseljenika najva�nija je karakteristikademografskih kretanja u Vojvodini.

11.1. Popisi stanovni�tva

Prvi zvanièni popis stanovni�tva u Ugar-skoj obavljen je 1869. godine, a od 1880.godine popisi su bili svakih deset godina.Popisi stanovni�tva u predratnoj Jugoslav-iji obavljeni su 1921. i 1931. godine. PosleDrugog svetskog rata obavljeni su popisi1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002.godine.

Ipak, ukupan demografski rast Vojvo-dine tokom 133 godine bio je oko 90%, �toje upola manje od proseka veæine regionau srednjoj Evropi. Razlozi niskog prira�ta-ja stanovni�tva su èesti ratovi na ovimprostorima, proterivanje Nemaca nakonDrugog svetskog rata, politièka emigraci-ja maðarskog i rumunskog stanovni�tvanakon Prvog svetskog rata i ekonomskemigracije, naroèito u prvoj deceniji XXveka, kada je Vojvodinu napustilo 150.000ljudi, odlazeæi uglavnom u SAD.

11.2. Imigracije u Vojvodinutokom XX veka

Imigracije u Vojvodinu tokom XX vekau vezi su prvenstveno sa agrarnim refor-mama nakon zavr�etka svetskih ratova,kada je kolonizovano uglavnom srpskostanovni�tvo iz Bosne i Hercegovine,Hrvatske i centralne Srbije.

U Baèku se nakon Prvog svetskog ratapa do 1931. godine doselilo 29.465 stano-vnika. To su bili dobrovoljci i kolonisti izLike, Bosne i Hercegovine, Crne Gore,Dalmacije. Ukupno su u Baèkoj osnovali38 novih naselja i 11 kolonija, uz veæ pos-tojeæa naselja. Najveæa od tih naselja bilasu: Novi �ednik kod Subotice, Aleksa�antiæ kod Sombora, Baèki Sokolac (Li-

par) kod Kule, Sirig i Staro Ðurðevo kodTemerina, Stepanoviæevo kod NovogSada. U Banat je do 1931.godine dosel-jeno 54.665 stanovnika.

Kolonisti u Banatu osnovali su 16 novihnaselja i 14 kolonija uz stara naselja.Najveæa od novih naselja bila su:VojvodaStepa, Banatsko Karaðorðevo i Aleksan-drovo kod Velikog Beèkereka (Petrovgra-da, Zrenjanina) i Miletiæevo i AleksandrovGaj (Kupinik) kod Plandi�ta. Stajiæevo suformirali su banatski starosedeoci iz oko-line Zrenjanina, a selo Putnikovo kod Uz-dina srpski optanti iz Maðarske (selo Batakod Budimpe�te). Najveæe novo naselje uKraljevini Jugoslaviji bilo je Banatsko Ka-raðorðevo sa oko 1000 naseljenih porodi-ca, najvi�e iz Like.

U Sremu je do 1931.godine naseljeno8755 stanovnika, u pet novih naselja i dvekolonije uz veæ postojeæa stara naselja uokolini Inðije i Rume.

Po zavièajnom poreklu, od svih naseljau Vojvodini, nastalih izmeðu dva svetskarata, najslo�enije naselje je Vojvoda Stepau Banatu, u koje su do�li kolonisti iz Like,Hercegovine, Bosne, Crne Gore, Dal-macije, Korduna, Banije, banatskih nasel-ja uz Tisu i optanti iz Maðarske i Rumuni-je. Doseljenici su dobijali zemlji�te u vlas-ni�tvu politièkih op�tina, fizièkih lica,crkava i banaka. Nova naselja nastajala suna majurima, a kolonisti su sami gradilikuæe koje su se sastojale od sobe, kuhinjei �tale. Doseljeno stanovni�tvo masovno jeobolevalo pluænih bolesti i tuberkoloze, anijedno novo naselje nije imalo lekara. Unovim naseljima tokom tridesetih godinaXX veka kolonisti su uspeli da izgrade�kole, crkve, zgrade op�tina i sokolskedomove, da iskopaju bunare sa zdravompijaæom vodom i da razviju svoje organi-zacije i udru�enja, kao i bogat dru�tveni�ivot.

Nakon Drugog svetskog rata, u Vojvod-inu je kolonizovano 258.405 lica ili 37.616porodica. Kada je reè o nacionalnosti biloje: 26.963 srpske porodice (iz Bosne,

106

KOLIKO SE POZNAJEMO

11.1. Popisi stanovni�tva

11.2. Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka


Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dal-macije, Srbije), 6696.crnogorskih porodi-ca i 2000 porodica Makedonaca. Ova kol-onizacija sprovedena je na osnovu Zakonao agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1945.godine, a Uredbom o redu prvenstva udodeljivanju zemlje naseljavanje je uslovl-jeno uèe�æem kolonista u Narodno-oslo-bodilaèkom ratu sa favorizovanjem bora-ca od 1941. do1943. godine.

Doseljeno stanovni�tvo useljavalo se usela koja su prethodno ispra�njenaodlaskom nemaèkog stanovni�tva. Nasel-ja su menjala nazive, prilagoðavajuæi ihnovoj strukturi stanovni�ta.Tako suHajfeld i Mastort kod Kikinde postaliNovi Kozarci, Sarèa kod Zrenjanina �Sut-jeska, �upljaja-Kraji�nik, Filipovo uBaèkoj-Baèki Graèac... Nekada je formira-no jedno selo od vi�e sela, kao npr.Banatsko Veliko selo kod Kikinde (neka-da Soltur, �arlavil i Sveti Hubert).

• kolonisti iz Crne Gore naselili suVrbas, Lovæenac, Feketiæ, Savino Selo ;

• kolonisti iz Makedonije Jabuku iKaèarevo kod Panèeva ;

• kolonisti iz Dalmacije Riðicu, Stani�iæ; • kolonisti iz Banije Prigrevicu ;• kolonisti iz Like Apatin, Baèki Graèac; • kolonisti.sa Korduna Kljajiæevo; • kolonisti iz Hercegovine Gajdobru u

Baèkoj, Klek, Seèanj, Sutjesku, RavniTopolovac, Ja�u Tomiæ u Banatu;

• kolonisti iz Bosne Futog, Baèki Jarak,Nakovo, Banatski Despotovac, Lukiæevo,Lazarevo;

• kolonisti iz Srbije Kniæanin, BeluCrkvu, Mramorak...

Novodoseljeno stanovni�tvo u Vojvodi-ni bilo je iz dinarskih krajeva i sa sobomje donelo obele�ja planinske kulture pro-lazeæi do kraja XX veka proces akulturaci-je (prilagoðavanja) vojvoðansko - panon-skom prostoru. Doseljenici iz Herce-govine i Crne Gore sa sobom su donelisvoj instrument � gusle, a doseljenici izLike, Bosanske Krajine, Dalmacije speci-fièan naèin pevanja tzv. ojkaèe, koje su se

meðu doseljenicima iz Hercegovine nazi-vale gange. Kolonisti iz Hercegovine do-neli su u vojvoðansku ishranu upotrebukupusa ra�tana, a kolonisti iz Like gas-tronomski specijalitet lièki kupus. Novo-doseljeno stanovni�tvo govorilo je ijekavi-com koja se gubila sa procesom akultu-racije, �irenjem obrazovnog sistema i po-javom novih generacija potomaka dinar-skih doseljenika. Dinarsko stanovni�tvodonelo je u Vojvodinu i oseæanje meðu-sobne solidarnosti i pomoæi i zajednièkograda (mobe).

Po popisu stanovni�tva iz 1953. godine,u mestu roðenja �ivelo je 55,5% Vojvo-ðana. Ukupno roðenih u Vojvodini bilo je79,3%, da bi prema popisu iz 1961. Vojvod-ina imala 46% stanovnika poreklom izdrugih podruèja, a danas veæinustanovni�tva èine doseljenici iz drugihop�tina Vojvodine ili Srbije, a dve treæinenjih su poreklom iz drugih republika.

11.3. Struktura stanovni�tva

Bitna istorijska de�avanja tokom XXveka uslovila su znaèajne promene uetnièkom sastavu Vojvodine. Premapopisu stanovni�tva iz 2002. godine Vojvo-dina je imala 2.031.992 stanovnika, odtoga: 1.321.807 Srba (65,05%). Maðara jebilo 290.207 (14,28%), Slovaka 56.637(2,79%), Hrvata 56.546 (2,78%), Jugoslove-na 49.881 (2,45%), Crnogoraca 35.513(1,75%), Rumuna 30.419 (1,5%), Roma29.057 (1,43%), a ispod jedan % stanovnikanacionalno se deklarisalo kao Bunjevci,Rusini, Makedonci, Ukrajinci itd.

Srbi su postali najbrojniji narod u Vojvo-dini koji èini apsolutnu veæinu u 31 op�tinii gradu Novom Sadu. U op�tinama Vrbas iBaè Srbi su u relativnoj veæini. Premapopisu stanovni�tva iz 1921. godine, Srbai Hrvata u Vojvodini bilo je 685.451, odtoga oko 545.000 Srba ili 35% stanovni�t-va. Prema popisu iz 1948. godine, Srba jebilo 812.783 ili polovina �itelja Vojvodine,a po najnovijem popisu stanovni�tva Srbi

107


11.3. Struktura stanovni�tva


èine dve treæine stanovni�tva Vojvodine.Poveæanju broja srpskog stanovni�tva uVojvodini doprinele su agrarne reforme ikolonizacije, dolazak izbeglih i prognanihlica tokom ratova devedesetih godina XXveka i ekonomska imigracija koje je tra-jala tokom titoizma.

Najbrojnija manjina u Vojvodini suMaðari, koji èine apsolutnu veæinu uop�tinama Ada, Baèka Topola, Èoka,Kanji�a, Mali Iðo� i Senta, a relativnuveæinu u Beèeju i Subotici. Prema popisuiz 1921. godine, bilo je 368.064 graðanamaðarske nacionalnosti ili 23%. Premapopisu iz 1948. godine, na ovim prostori-ma �ivelo je 428.532 (26.36%) Maðara, dabi po najnovijem popisu iz 2002. godinemaðarsko stanovni�tvo opalo na ispod15% (na oko 293.000). Broj graðanamaðarske nacionalnosti za pola vekasmanjen je za jednu treæinu zbog niskognataliteta, stalne stihijske emigracije kojaje naroèito pojaèana devedesetih godinaXX veka.

Vojvoðanski Hrvati naseljeni su uSremu i u severnoj i severozapadnojBaèkoj. Nakon Prvog svetskog rata Bun-jevci i Hrvati èinili su apsolutnu veæinu uSubotici. Prema popisu iz 1921. godineBunjevaca, �okaca i Hrvata bilo je oko140.000 ili oko 9% stanovni�tva. Na popisuiz 1948. godine 132.948 graðana Vojvodi-ne ili 8,2% izjasnili su se kao Hrvati, a ponajnovijem popisu tek svaki èetrdesetistanovnik Pokrajine je hrvatske nacional-nosti. Broj Hrvata se smanjuje zbog ni-skog nataliteta, dobrovoljnog ili nasilnogodlaska iz zemlje tokom devedesetih god-ina i zbog podela prilikom popisa stano-vni�tva na Hrvate, Bunjevce, �okce i de-lom Jugoslovene, onih koji su se do po-pisa iz 1971. izja�njavali kao Hrvati.

Slovaci èine apsolutnu veæinu u op�tina-ma Baèki Petrovac i Kovaèica, a tradi-cionalno su naseljeni u Novom Sadu, Sta-roj Pazovi, �idu i selima oko Baèke Pa-lanke. Prema popisu iz 1921. godine Slo-vaka i Èeha je bilo 60.684 ili 4%. Na popisu

nakon Drugog svetskog rata, graðana slo-vaèke nacionalnosti bilo je 69.653 ili4,28%, a na poslednjem popisu Slovaci suèinili èetrdesetinu stanovni�tva Vojvodine.

Rumuni uglavnom �ive u ju�nom idelimièno u srednjem Banatu i nekada suèinili veæinu u op�tini Alibunar. Prema po-pisu iz 1921. godine, Rumuna je bilo71.364 ili 4,8%. Popis iz 1948. godine bele-�i 57.909 Rumuna ili 2,3%, a po najnovijempopisu Rumuna ima 30.419 ili 1,5%.

Zajednica Rusina �ivi u op�tinama Kula(Ruski Krstur), Vrbas (Kucura) i �id.Prema popisu iz 1921. godine, u Vojvodinije bilo 13.648 Rusina ili 0,9% stanovnika.Nakon Drugog svetskog rata Rusina iUkrajinaca je bilo 21.313 ili 1,31%, a poposlednjem popisu 15.626 ili 0,77%.

Od naroda koji su nekada naseljavaliVojvodinu gotovo u potpunosti su nestaliNemaci i Jevreji. Posle Prvog svetskograta u Vojvodini je �ivelo 321.602 Nemca,da bi ih nakon Drugog svetskog rata bilo29.307, a danas ih ima ne�to preko 3.000.Poèetkom XX veka u Vojvodini je �iveloskoro 20.000 Jevreja, a danas ih ima sveganekoliko stotina. Pored ovih nacija inacionalnih manjina u Vojvodini �ive iRomi, a pojedinaca ima iz èitave biv�eJugoslavije.

Romska zajednica danas je dinamièkapojava. Broj Roma brzo se poveæava i nji-hov jezik se brzo menja, mada, istovre-meno, postoji vi�e poku�aja da se on kodi-fikuje. Romi su ujedno i jedna transna-cionalna zajednica koja se vezuje za vi�edr�ava i �ivi u vi�e dr�ava. Meðu tim dr�a-vama je Srbija, kao i svi njeni susedi.

Postoje velike rasprave meðu Romima,jer nemaju op�teprihvaæeni jezik. Pojedinidijalekti nisu razumljivi svim Romima.Mnogi govore jezik dr�ave u kojoj �ive,iako su svesni svoje posebnosti, a mnogigovore svoj jezik sa primesama slu�benogjezika. Danas u Evropi najvi�e Roma govo-ri jezik romani.

Prema poslednjem popisu stanovni�tva,obavljenom 2002. godine, Vojvodina je

108

KOLIKO SE POZNAJEMO


imala 2.031.992 stanovnika, a po regioni-ma broj stanovnika je sledeæi: u Baèkoj je�ivelo 1.054.964 stanovnika, u Banatu616.202 i Sremu 360.826 stanovnika.

Teritorija AP Vojvodine administrativnoje podeljenja na �est okruga, a broj stano-vnika u njima varirao je tokom pola veka,od popisa iz 1948. do popisa iz 2002.godine.

Najveæi porast stanovni�tva zabele�en jeu Ju�nobaèkom okrugu, sa sedi�tem uNovom Sadu, u kojem je prema popisu iz1948. godine �ivelo 358.722 stanovnika,apo najnovijem popisu 608.134 stanovnika.Sremski okrug, sa sedi�tem u SremskojMitrovici, imao je ranije 209.943 stanovni-ka, a sada 347.707 stanovnika. U Ju�no-banatskom okrugu , sa sedi�tem u Panèe-vu, za 54 godine poveæao se broj stanovni-ka sa 279.092 na 332.706. U Sever-nobaèkom okrugu, sa sedi�tem u Suboti-ci, pre pola veka �ivelo je 184.506 �itelja, apoèetkom ovog veka ima ih 205.279.Zapadnobaèki okrug, sa sedi�tem u Som-boru, 1948. godine imao je 200.465stanovnika, da bi se njihov broj nakonpola veka poveæao na 220.196. Manji brojstanovnika nego pre pola veka imajuSrednjebanatski okrug, sa sedi�tem uZrenjaninu, koji je nekada imao 218.821stanovnika, a po najnovijem popisu ima214.366, a najveæi pad broja stanovnikazabele�en je u Severnobanatskom okru-gu, sa sedi�tem u Kikindi, gde je brojstanovnika opao sa 189.050 stanovnika na170.361.

Uzroci ovakvih demografskih kretanjakriju se u odlasku seoskog stanovni�tva ugradove, naroèito u upravni centar Vojvo-dine Novi Sad, koji je pre ne�to vi�e odpola veka imao blizu 70.000 stanovnika, adanas ima oko 200.000 stanovnika, a �iregradsko podruèje jo� 100.000 vi�e. Indus-trijski centar Panèevo poveæao je brojstanovnika dva i po puta pa danas imagotovo 80 hiljada stanovnika. Subotica jeuveæala svoje stanovni�tvo sa 63 hiljade nane�to preko 100 hiljada stanovnika, a Zre-

njanin sa 38 hiljada na ne�to preko 80 hil-jada stanovnika. Neki gradovi su stagni-rali kao na primer Beèej koji je ostao nadvadesetak hiljada stanovnika, dok sebroj stanovnika u nekim op�tinama znaèa-jno smanjio naroèito u severnom i sred-njem Banatu i baèkom Potisju (Seèanj,�iti�te, Nova Crnja, Senta, Kanji�a, Adaitd.).

Kao �to vidimo, demografska kretanja uVojvodini bila su veoma intenzivna, vrloèesto politièki motivisana iz nacionalnihcentara. Tokom XX veka, zbog politièkihmotivacija, pojedine oru�ane formacijezlostavljale su civilno stanovni�tvo.Uprkos tome, meðu pojedincima i negdeu manjim zajednicama, razvila se, a izadr�ala tradicija zajednièkog �ivota i uza-jamnog po�tovanja, �to nam mo�e poslu-�iti kao primer za buduænost.

12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI

Pored multinacionalnog sastava stano-vni�tva, bogatstvo Vojvodine èine i razli-èite veroispovesti èiji vernici od davnina�ive u njoj. Najvi�e vernika je pravoslavneveroispovesti, zatim slede katolici i verni-ci razlièitih protestantskih konfesija. XXvek doneo je velike promene i na ovomplanu.

Prema popisu stanovni�tva iz 2002.godine, pravoslavnih hri�æana, veæinomSrba, a delimièno i Rumuna, bilo je1.401.475 ili 68,97%. Katolika je bilo388.313 ili 19,1%. Veæina graðana maðar-ske nacionalnosti su rimokatolici, kao igotovo celokupno stanovni�tvo hrvatskenacionalnosti deo Slovaka u Selenèi jerimokatolièke, dok je veæina Rusina grko-katolièke veroispovesti. Razlièite protes-tantske konfesije imale su 72.159 vernikaili 3,55%. Znatan broj Slovaka su verniciSlovaèke evangelistièke a.v. crkve, a malovojvoðanskih Maðara su reformati ilievangelisti. Judaistièkoj veri pripada 329

109


12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI

ili 0,016% stanovnika, a islamu 8.093 ili0,39% graðana.

Oko 140 hiljada graðana Vojvodine nijese izjasnilo u vezi s pitanjem vere ili je nji-hova veroispovest nepoznata, dok ateistaima 12.583 ili 0,63%.

U odnosu na popis iz 1931. godine, brojpravoslavnih vernika porastao je sa 41,7%na 68,97%. Broj katolika opao je sa 45,9%na 19,1%, a broj protestanata je sa 10,5%opao na 3,54%.

Srpska pravoslavna crkva na teritorijiVojvodine ima tri eparhije: Baèku sasedi�tem u Novom Sadu, Banatsku sa se-di�tem u Vr�cu i Sremsku sa sedi�tem uSremskim Karlovcima. Rumunska pravo-slavna crkva organizovana je u okviruVikarijata Rumunske pravoslavne crkve uBanatu sa sedi�tem u Vr�cu. Rimokatoli-èka crkva podeljena je na Subotièku i Zre-njaninsku biskupiju i Srijemski vikarijatðakovaèko-srijemske biskupije sa sedi-�tem u Petrovaradinu. Grkokatolièka cr-kva organizovana je u okviru Apostolskogegzarhata sa sedi�tem u Ruskom Krsturu.Sedi�te Slovaèke evangelistièke a.v. (aug-sbur�ke veroispovesti) crkve za Vojvod-inu je u Novom Sadu. Podeljena je na triseniorata: Baèki, Sremski, Banatski.Crkva izdaje svoj èasopis Evanjelicki hlas-nik (Evangelistièki glasnik).

Reformatski biskup ima svoju reziden-ciju u Feketiæu. Me�ihat islamske zajed-nice u Vojvodini nalazi se u Novom Sadu.

13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODAVOJVODINE U XX VEKU

Kao �to smo mogli uoèiti, specifiènostVojvodine èini njen multietnièki i multi-konfesionalni sastav. Svakako, vredelo biizdvojiti vreme i pa�nju da bi se saznalopone�to o njoj. Uspesi ostvareni u sportu,kulturi, nauci i umetnosti mogu da po-slu�e kao primer i inspiracija i za XXI vek.

13.1. Osnovne i srednje �kole

Pre Prvog svetskog rata obrazovanje uVojvodini bilo je �aroliko, mada ne pre-vi�e razvijeno. U njoj je bilo mesta zasrpske gimnazije, muzièke i �enske �kole.Iako su ugarske vlasti �elele da ujednaèesistem obrazovanja, to se nije desilo.

Posle Prvog svetskog rata, u Vojvodinije primenjivan srpski Zakon o osnovnim isrednjim �kolama, pa su podr�avljenedotada�nje op�tinske i bogoslovske �kole.

Nastava se, pored srpskog jezika, odvi-jala i na jezicima manjina, uz obaveznouèenje dr�avnog jezika. Nisu otvaraneposebne �kole za manjine, veæ samo odel-jenja sa nastavom na jezicima manjina(koja su morala imati 30 uèenika). Poredgimnazija, postojale su graðanske srednje�kole trgovaèkog, industrijsko-zanatskogi poljoprivrednog usmerenja. U KraljeviniSHS i Kraljevini Jugoslaviji bili su na snazidiskriminatorski propisi, jer nije svakomogao da odluèi na kojem jeziku �eli dase �koluje. Oni èija prezimena nisu zvu-èala maðarski, nisu se mogli upisivati umaðarske razrede, a sve to u funkcijistvaranja nacionalne dr�ave s ciljem veæeafirmacije dr�avnog jezika (tada srpskog).

Nakon Drugog svetskog rata pro�irenaje mre�a srednjih �kola. Pripadnici manji-na imali su moguænost �kolovanja namaternjem jeziku u osnovnim �kolama uodeljenjima sa nastavom na maðarskom,slovaèkom, rumunskom, rusinskom i èe�-kom jeziku, ali ne i moguænost osnivanja�kola sa nastavom na svom jeziku. Gim-nazije, uèiteljske �kole i �kole za vaspitaèe�kolovale su uèenike, pored srpskog, i namaðarskom, slovaèkom, rumunskom,rusinskom i hrvatskom jeziku (�to je ukin-uto krajem pedesetih godina).

Srednja �kola za primenjenu umetnostBogdan �uput osnovana je u Novom Sadu1948. godine. Na njoj se nalazi i odsek zakeramiku, èiji osnivaè i dugogodi�nji pro-fesor je bila keramièarka Zlata Mar-kov�Baranji, �to je omoguæilo nagli ra-zvoj keramike u Vojvodini.

110

KOLIKO SE POZNAJEMO

13.1. Osnovne i srednje �kole


13.2. Univerziteti i vi�e �kole

Iako je jo� u XIX veku vladika PlatonAtanackoviæ tra�io osnivanje srpskoguniverziteta u ju�noj Ugarskoj, prva viso-ko�kolska institucija u Vojvodini, Pravnifakultet u Subotici, osnovana je tek nakonPrvog svetskog rata, 1920. godine, kaosastavni deo Beogradskog univerziteta.Na ovom fakultetu poèeli su univerzitet-sku karijeru poznati profesori ÐorðeTasiæ, Mihajlo Konstantinoviæ, MijoMirkoviæ itd. U meðuratnom periodu,najznaèajnija kulturna institucija vojvo-ðanskih Srba, Matica srpska, lutala jeizmeðu nastojanja da edukuje �iroke nar-odne mase i nastojanja da se bavi naukomi umetno�æu u Vojvodini. Izlazili su iz�tampe èasopisi: Letopis Matice srpske,Glas Matice srpske i druge publikacije.

Od vi�ih �kola postojale su vi�e peda-go�ke, vi�e komercijalne, vi�e upravne ivi�e ma�inske �kole. Prvi fakulteti Uni-verziteta u Novom Sadu bili su Poljo-privredni i Filozofski, do poèetka �ezde-setih godina XX veka prikljuèili su im sePravni, Tehnolo�ki, Ma�inski, Medicinskii Ekonomski fakultet u Subotici. Kaojedan od fakulteta Univerziteta u NovomSadu 1974. godine je osnovana Akademijaumetnosti, koja ima tri odseka: muzièki,likovni i dramski. Najcitiraniji maðarskinauènik je bio dr Bela Ribar (Ribár Béla1930�2005) hemièar, koji je postigaouspehe u izuèavanju kristala.

Danas Univerzitet u Novom Sadu ima14 fakulteta, na kojima se nastavaodr�ava i na jezicima manjina, gde je toizvodljivo. Na novosadskom Filozofskomfakultetu postoje katedre za maðarski,slovaèki, rumunski i rusinski jezik, naUèiteljskom fakultetu u Somboru buduæiuèitelji se �koluju na srpskom, maðar-skom i slovaèkom jeziku, a na Uèitelj-skom fakultetu u Vr�cu na srpskom irumunskom jeziku.

13.3. Problemi nastave na manjinskim jezicima

Pored svih nastojanja Pokrajine da seoèuva i razvije nastava na manjinskimjezicima, evidentno je smanjivanje brojauèenika u odeljenjima na maðarskom, slo-vaèkom, rusinskom i rumunskom jeziku.Uzroci ove pojave su niski natalitet, a uskladu sa tim manje uèenika uop�te, me-�oviti brakovi u kojima se roditelji naj-èe�æe odluèuju da im se deca �koluju naveæinskom jeziku i ubeðenje nekih rodi-telja da æe im deca imati kvalitetnije �kolo-vanje ako pohaðaju nastavu na veæinskomjeziku.

13.4. Èasopisi

Pored znaèajnih èasopisa koji seobjavljuju u Beogradu i van Vojvodine,èasopisi na srpskom jeziku iz Vojvodineveoma su cenjeni. Meðu njima je najpoz-natiji Letopis Matice srpske, a znaèajni sutakoðe Zbornik Matice srpske za istoriju,Zbornik za dru�tvene nauke itd. Veoma sudobri èasopisi Rad Muzeja Vojvodine iRad Pokrajinskog zavoda za za�titu spome-nika kulture. Dometi, Krovovi, Polja, kao iZavièajac iz Zrenjanina. Interesantno jeda postoje neki èasopisi koji su izrazitomultikulturnog karaktera, kao �to suRukovet iz Subotice ili Ex Pannonia u koji-ma izlaze tekstovi na razlièitim jezicima.

Na slovaèkom jeziku izlazi èasopis Nový�ivot (Èasopis pre literaturu a kúltúru �Èasopis za literaturu i kúltúru) u BaèkomPetrovcu, nastavljajuæi tradiciju èasopisaNa� �ivot koji je u periodu izmeðu dva rataizdavala Matica slovaèka, a na rusinskom� ukrajinskom jeziku �vetlosc i StudiaRuthenica.

Kada je reè o maðarskim èasopisima,postoji relativno velik izbor. Veæina njih jei knji�evnog i dru�tveno nauènog karak-tera. Najpresti�niji je Híd (Most) iSymoposion (Simpozijum), znaèajan jesubotièki Üzenet (Poruka) i Létünk (Na�e

111


13.2. Univerziteti i vi�e �kole

13.3. ProFblemi nastave na manjinskim jezicima

13.4. Èasopisi


Postojanje). S vremena na vreme, poja-vljuju se i novi èasopisi koje pokreæumladi.

Na rumunskom jeziku izlazi èasopis zaknji�evnost, umetnost i kulturu Lumina(Svetlost), a periodièno izlazi èasopis zaetnografiju i folklor Traditia (Tradicija),kao i nekoliko lokalnih èasopisa.

Na hrvatskom jeziku izlazi èasopis zakulturu i nauku Klasje na�ih ravni izSubotice u izdanju ogranka Matice hrvat-ske, dok HKUD Vladimir Nazor iz Somb-ora izdaje èasopis Miroljub. Na bunje-vaèkom govoru izlazi godi�njak Bunjevaè-ki kalendar.

13.5. Knji�evnost

Knji�evnost u Vojvodini u XX veku pro-lazila je kroz razlièite epohe koje suodreðivale pravac kojim su brodiliknji�evnici. Meðuratni period obele�en jepolitièkim, dru�tvenim i ekonomskim kri-zama, novim totalitarnim politièkim po-kretima, u svetu i kod nas, �to je meðuknji�evnicima toga vremena stvaralo tes-kobu, sa kojom su se nosili vraæajuæi se upro�lost putem nacionalnog romantizmaili tra�eæi potpuno nove puteve, odbacu-juæi bilo kakve tradicije.

Knji�evnost u prvoj polovini XX veka

Vojvoðansku knji�evnost na srpskomjeziku izmeðu dva svetska rata obele�iloje mnogo autora, meðu kojima se poseb-no istièu Milo� Crnjanski, IsidoraSekuliæ i Veljko Petroviæ..

Poseban peèat meðuratnoj knji�evnostidao je Du�an Vasiljev, koji je �iveo svega24 godine. Sa 17 godina te�ko je oboleood malarije kao austrougarski vojnik naitalijanskom frontu. Njegova pesma Èovekpeva posle rata jedan je od najjaèih apelaza mir u celokupnoj istoriji knji�evnosti naovim prostorima.

Ime sjajnog pesnika, slikara, novinara ...Miroslava Mike Antiæa ostalo je �iroj

javnosti najèe�æe povezano sa Plavimèuperkom. Sa Ferencom Feherom(Fehér Ferenc 1928�1989) napisao je Bojei reèi na srpskom i maðarskom jeziku, asa Janom Labatom (Ján Labát) objaviodvojeziènu antologiju vojvoðanske poezijeRovina spieva � Raspevana ravnica.

Vasko Popa roðen je u Grebencu uBanatu 1922. godine. Lirièar, koji je spojiofolklorni izraz i nadrealizam, obele�en jegroteskom i dosetkama. Meðu njegovimdelima izdvajaju se Od zlata jabuka,Ponoæno sunce, Oèi Sutjeske i Kora.

Meðu knji�evnicima u Vojvodini koji supisali na srpskom jeziku poznati su Alek-sandar Ti�ma, Stevan Raièkoviæ, Bo-�ko Petroviæ, �arko Vasiljeviæ, MladenLeskovac, Franja Petrinoviæ, TodorManojloviæ i mnogi drugi.

Knji�evnost Maðara u Vojvodini izu-zetno je bogata i raznovrsna. Nakon zavr-�etka Prvog svetskog rata isticao se Kor-nel Senteleki (Szenteleki Kornél 1893-�1933) koji je pisao apstraktno, li�en sva-ke tradicije. Sredinom tridesetih godinaXX veka pokrenut je èasopis Út (Put) kojije objavljivao dela avangardnih pisaca, anakon toga pokreæu se èasopisi Kalangya(Avantura) i Híd (Most). Kornel Sen-teleki tra�io je i gradio veze sa srpskimintelektualcima. Svojim stvarala�tvom ta-da isticao se prozaist Jano� Herceg(Herceg János, 1909�1995). Herceg jebio urednik vi�e èasopisa i prevodilac.Pisao je novele i romane. U meðuratnomperiodu posebno mesto zauzeo je lirskinovelista Karolj Sirmai (Szirmai Károly1890 �1972). Zoltan Èuka je kao pesnikpripadao ekspresionizmu i prevodio najz-naèajnija dela srpske i jugoslovenskeknji�evnosti.

Knji�evnost u drugoj polovini XX veka

Maðarska knji�evnost u Vojvodini udrugoj polovini XX veka otvorila se i razvi-la. Uz prozu i poeziju, nauka o knji�evnos-ti, lingvistika i istorija kulture takoðe su

112

KOLIKO SE POZNAJEMO

13.5. Knji�evnost


dostigle zavidan nivo. Najznaèajniji pred-stavnici su :I�tvan Seli (Szeli István,1921�), Imre Bori (Bori Imre, 1929-�2004), Laslo Gerold (Gerold László,1940) i Jano� Banjaji (Bányai János,1939). Kulturnom istorijom Maðara bavese veoma profesionalno Er�ebet Juhas(Juhász Erzsébet, 1947�1998) KatalinKaiè (Káich Katalin, 1943) i Gabor Vajda(Vajda Gábor).

Neposredno nakon Drugog svetskograta razvija se socijalno i dru�tveno anga-�ovana knji�evnost èiji su glavni pred-stavnici bili Jovan Popoviæ u srpskoj iErvin �inko (Sinkó Ervin, 1898�1967),humorista i skeptik Laslo Gal (Gál Lás-zló, 1912�1975), Jano� Urban (UrbánJános, 1821�1993), I�tvan Latak (LatákIstván, 1910�1970) i drugi u maðarskojknji�evnosti u Vojvodini. Meðutim, veæ de-ceniju kasnije knji�evnici se vraæaju estet-skim vrednostima koje su pretpostavljenedru�tvenim potrebama toga vremena.

Olga Penavin (Penavin Olga, 1916) iKarolj Jung (Jung Károly, 1944), una-predili su etnologiju, a uz to se bavili imaðarsko-srpskim odnosima. Tako sudoprineli znaèaju ove teme i u nauci oknji�evnosti.

Pedesetih godina razvija se knji�evnostegzistencije koja je okrenuta tra�enjusmisla �ivota, da bi deceniju kasnijeokupila znaèajnije knji�evnike oko Sympo-siona, koji su kritièki pisali o dru�tvenojstvarnosti. �ezdesetih godina XX vekaSymposion je bio mo�da i najprogresivnijimaðarski èasopis na celom maðarskomgovornom podruèju. Tada posti�e svojuafirmaciju romansijer I�tvan Domonko�(Domonkos István, 1940). Izdvaja se imno�tvo pesnika: I�tvan Konc (KonczIstván, 1947�1997), Jano� Siveri (SziveriJános, 1954�1990), I�tvan Bra�njo(Brasnyó István, 1943), Jo�ef Pap (PapJózsef, 1926), Jano� Bogdan, È. �imonI�tvan i Oto Tolnai (Tolnai Ottó, 1940).Kod nekih se pojavljuje motiv Jadranskogmora i nastaje tipièni vojvoðanski i jugo-

slovenski filing. Veoma znaèajna bila jeavangarda, organizovani su hepeninzi iperformanse. Najvi�e se isticala poznataglumica i pesnikinja Katalin Ladik(Ladik Katalin 1942), postavljajuæi visokepesnièke zahteve. Knji�evnik, novinar ipublicista Laslo Vegel (Végel László,1941) pi�e prepoznatljivim reèenicama ion je trenutno najpoznatiji stvaralac namaðarskom jeziku. Najpoznatiji novelistaje Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály,1901�1974).

Dramaturgijom se bavio Ferenc Deak(Deák Ferenc, 1938) koji je nagraðivan zasvoje drame na Sterijinom pozorju. Poz-natija dela su mu pesme Ponoæni ribar inovele Rekvijem i Koreni. Dramom su sebavili Nandor Gion (Gion Nándor, 1941)(Virágos katona i Testvérem), Jano�Herceg i Ferenc Feher. Feher je pisaona maðarskom i srpskom jeziku, a pozna-ta dela su mu Unuci kmetova, Moj zeèiæ idruga.

Svojom virtuoznom originalno�æu izdva-ja se humorista Laslo Kopecki(Kopeczky László). Za unapreðivanje pub-licistike umnogome je zaslu�an i pisacI�tvan Nemet (Németh István). Maðars-ka knji�evnost u Vojvodini je i danas �iva.Mladi autori kao �to su Ildiko Lova�(Lovas Ildikó), Tibor Pap (Papp P.Tibor), Ðerð Serbhorvat (SzerbhorváthGyörgy), Gabor Virag mlaði (ifj. VirágGábor), Zoltan �andor (Sándor Zoltán),Atila �afranj (Sáfrány Attila), Erika NaðFarka� Duda� (Nagy Farkas DudásErika) odr�avaju je i unapreðuju.

Prvi znaèajniji vojvoðanski pisac na slo-vaèkom jeziku bio je pripovedaè i roman-sijer Jan Èajak (Ján Èaják) koji je opisi-vao siroma�tvo ovda�njih Slovaka. JanÈajak mlaði autor je poznatih pripoveda-ka Zuzka Turanova i Zypa Cupak.Pripovedaè Vladimir Hurban Vladimi-rov (Vladimír Hurban Vladimírov), poz-nat je po drami Zem. Meðu slovaèkimpiscima istaknuto mesto zauzimaju JanKmeæ (Ján Kme�), Mihal Babinka,

113



Juraj Tu�jak, Viera Benkova, Viæa-zoslav Hronjec (Ví�azoslav Hronec),Paljo Sabo Bohu�, Jan Labat, MiroslavDemak i mlada generacija pisaca i pesni-ka Martin Prebuðila, Katarina Hrico-va, Zoroslav Spevak Jesenski i drugi.

Rumunsku knji�evnost u Vojvodiniobele�ili su Mihaj Avramesku (MihaiAvramescu), Jon Balan (Ion Bãlan),Joan Flora (Ioan Flora), Slavko Alma-�an (Slavco Almãjan), Jon Milo� (IonMiloº), Petru Krdu (Petru Cârdu), NikuÈobanu (Nicu Ciobanu), pesnikinjaFlorika �tefan (Florica ªtefan) i drugi.Istorijom knji�evnosti bavio se RaduFlora. Èuveni pesnik Vasko Popa jeèetrdesetih godina XX veka ureðivaoknji�evni dodatak nedeljnika Libertatea ièasopis Lumina.

Rusinsku knji�evnost izmeðu dva svets-ka rata obele�io je Gavrjill Kostelnik(Gavriòl Kostelnik), autor dela Iz mogsela. Poznati rusinski pisci su Mihajlo Ko-vaè (Miha�lo Kova~), Ðura Papharhaji(DÓra Papgargaò), Mikola Koèi� (Miko-la Ko~i{), Julijan Tama� (ÁliÔnTama{) i Mihal Ramaè (Mihal Rama~).

Knji�evnost vojvoðanskih Hrvata u XXveku obele�ena je tradicionalizmomprvenstveno kod pisaca koji su inspirisaniverom, ali i kod drugih pisaca èiji je opusuglavnom okrenut selu, sala�ima.Najèe�æi jezièki izraz je govor bunjevaèkei �okaèke seoske sredine. Politièke raz-like koje su obele�ile ceo XX vek u vezi snacionalnim izja�njavanjem, podelom naHrvate, Bunjevce, �okce i Jugoslovene,odrazile su se i u knji�evnosti, pa nekeknji�evnike svrstavamo u hrvatske knji-�evnike iz Vojvodine, neki od njih pripada-ju srpskoj knji�evnosti a u novije vremenastoji se izdvojiti i posebna bunjevaèkaknji�evnost.

Meðu knji�evnicima koji su pisaliizmeðu dva svetska rata posebno mestozauzima pesnik, prozaista, libretista ikompozitor Josip Andriæ èija su najpoz-natija dela opera Du�ijanca i roman Veli-

ka ljubav. U tom periodu posebnu ulogumeðu Hrvatima imali su prosvetiteljiMatija Evetoviæ i profesor budimpe�tan-skog univerziteta Edo Margaliæ. Izrazitopatriotsku liriku okrenutu selu i negovan-ju starinskih obièaja sreæemo kod AlekseKokiæa, dok se meðu verskim piscimaisticao Ivan Kujund�iæ. Sakupljanjemnarodne ba�tine bavio se Ive Præiæ stari-ji, dok su se u istoriografiji oprobali PetarPekiæ i Stjepan Beato Bukinac. Najz-naèajnija bunjevaèka knji�evnica bila jeMara Ðorðeviæ Malagurski koja jeknji�evna dela pisala ikavicom, a dela izoblasti etnografije na srpskom jezikuekavicom.

U knji�evnosti na hrvatskom jezikunakon Drugog svetskog rata posebnuulogu imao je knji�evnik i sakupljaè naro-dne ba�tine Balint Vujkov (1912-1987).Objavio je vi�e antologija meðu kojima seistièu Bujevaèke narodne pripovijetke,Hrvatske narodne pripovijetke iz Vojvo-dine i druge, a od originalnih dela napisaoje zbirke pesama Pupoljci, zatim Cviæe ikamen itd. Najpopularniji dramski pisac isatirièar bio je Matija Poljakoviæ (1909-1973) èija su najpoznatija dela Nitko ini�ta i Èa Bonina razgala. Znaèajnu ulogumeðu knji�evnicima koji su pisali nahrvatskom jeziku imali su Ante Jak�iæ,Jakov Kopiloviæ i verski pisci JosipPa�iæ, Marin �emudvarac i TomeVere�.

U spretnom kori�æenju narodnog bunje-vaèkog govora istakli su se pesnici IvanPanèiæ, Vojislav Sekelj (1946) èije je najz-naèajnije delo Riè fali, Milovan Mikoviæ(1947) èija je najpoznatija zbirka pesamaAva�ke godine. Meðu mlaðim pesnicimaizdvaja se Tomislav �igmanov (1967) sazbirkom pesama Bunjevaèki bluz i drugi-ma. Najsvestraniji i najsavremeniji pisaciz Vojvodine koji pi�e na srpskom i hrvat-skom jeziku je Petko Vojniæ Purèar.Radio je u Uèiteljskoj �koli u Subotici ikao novinar i urednik kulturne rubrike naRadio Novom Sadu. Poznata dela su mu:

114

KOLIKO SE POZNAJEMO


Svetovi i svatovi, Odlazak Pauline Plav�iæ,Ljubavi Branke Kolak, Sol u vjetru itd.Posebno mesto meðu hrvatskim knji�e-vnicima u Vojvodini zauzima novinar, pes-nik, prozaista i prevodilac Lazar Mer-koviæ (1926) koji je pokrenuo èasopisRukovet i osnovao Radio Suboticu. Napi-sao je roman Put dug pet �ivota, zbirkupoezije Osame itd.

Istorijom knji�evnosti meðu vojvoðan-skim Hrvatima bavili su i bave se JosipBuljovèiæ, Bela Gabriæ, Bla�ko VojniæHajduk, Jasna Melvinger i jezikoslovacAnte Sekuliæ.

Veoma je interesantna pojava jevrejskihpisaca na na�im prostorima. Istina je da jeEugen Veber vi�e bio vezan za Beograd,ali njegovo knji�evno delo, kao i izbor izTalmuda, doprinosilo je mnogo sveop�tojkulturi u Vojvodini. Znaèaj AleksandaraTi�me (koji je, inaèe, dobro poznavao imaðarski jezik) i Davida Albaharijadaleko je nadma�io vojvoðanske okvire,iako su obojica bili jako vezani za Vojvod-inu. Mo�da u svetu najpoznatiji pisac izVojvodine je Danilo Ki�, poreklom idelom vezan i za maðarsku i za srpskukulturu, mada je crnogorskog i jevrejskogporekla. Svojim individualizmom nadi-lazio je i nacionalne i dru�tvene okviresvog vremena.

13.6. Scenska umetnost

Prva pozori�na predstava u Vojvodiniodigrana je u Sremskim Karlovcima 1734.godine. Srpsko narodno pozori�te u No-vom Sadu otvoreno je 1861. godine. Zgra-da pozori�ta izgorela je 1928. godine, atek je 1981. godine otvoren je novi obje-kat, koji odgovara potrebama ovakveinstitucije. Kada je izgorela pozori�nazgrada Lazara Dunðerskog, pozori�naumetnost u Vojvodini je zamrla, jer jenovosadska pozori�na trupa pripojenaOsijeku. Drugi veliki grad u Vojvodini,Subotica, takoðe nije imao stalnu pozo-ri�nu ekipu.

Nakon Drugog svetskog rata, pozori�ni�ivot Vojvodine obogaæen je otvaranjemvi�e teatara: Narodno pozori�te u Som-boru, Pozori�te To�a Jovanoviæ u Zrenjan-inu, Sterija u Vr�cu, te pozori�ta u Srem-skoj Mitrovici, Panèevu, Baèkoj Topoli, aNovi Sad je dobio jo� dve pozori�nescene: Novosadsko pozori�te i Pozori�temladih.

Srpsko narodno pozori�te u Novom Sadui Narodno pozori�te u Subotici dobijajuoperu, a od 1950. godine, zahvaljujuæientuzijazmu balerine i koreografa MarineOlenjine, formiran je baletski ansambl uSrpskom narodnom pozori�tu.

Od pozori�nih manifestacija u Vojvodiniizdvajaju se Sterijino pozorje i Susretipozori�ta Vojvodine. Meðu glumcima kojisu svojim glumaèkim ostvarenjima obe-le�ili meðuratni period istakli su se: Olga�ivotiæ, Branko Tatiæ, Ljubica Ravasi...Posleratno glumi�te obele�eno je ostva-renjima Mire Banjac, Stevana �alajiæa,Dobrile �okice, Dragoljuba Milosav-ljeviæa � Gule, Ivana Hajtla i mnogihdrugih iz novosadskih pozori�ta. Subo-tièku pozori�nu scenu krasili su GezaKopunoviæ, Eva Baèlija, Mirko Huska,Danilo Èoliæ... Dok je Subotica imalaoperu, isticali su se reditelj Milan Asiæ isolo sopran Jelka Asiæ. Meðu sombor-skim glumcima posebno su se isticaliMarko Tasiæ i Velimir Subotiæ, u Srem-skoj Mitrovici Franja �ivni, u Vr�cuTihomir Paunoviæ i Ivan Vukov i u Zre-njaninu Sava Damjaniæ. Meðu glumci-ma koji su vrhunska ostvarenja izvodili namaðarskom jeziku poznati su Piri Faze-ka� (Fazekas), Paula Hek (Heck), �an-dor �anta (Sánta Sándor), Laslo Silaði(Szilágyi László), Bela Garai (GarayBéla), Laslo Pataki (Pataki László), Jo-�ef Ver�egi (Versegi József), Ðerð Feje�(Fejes György), Jene Ferenci (FerenciJenõ)... Muzièku scenu Novog Sada obo-gatili su vokalni solisti Dragutin Buriæ,Ozren Bingulac, Olga Bruèi, ZdenkaNikoliæ, Rudolf Nemet, Vladan Cvejiæ...

115


13.6. Scenska umetnost


Meðu deèjim pozori�tima dugu tradici-ju imaju Deèje pozori�te iz Subotice iPozori�te lutaka iz Zrenjanina.

Pred raspad SFRJ u Subotici je promo-visan projekat kontraverznog Ljubi�eRistiæa Kazali�te, Pozori�te, Gledali�èe,Teatar � KPGT, kao poku�aj obnavljanjajedinstvene pozori�ne scene na prostori-ma biv�e Jugoslavije.

Pored drame na maðarskom jezikuNovosadskog pozori�ta i Narodnog pozori�-ta u Subotici, te radio-drame na maðar-skom jeziku, postoje i profesionalna pozo-ri�ta na drugim jezicima manjina: Slo-vaèko vojvoðansko pozori�te u BaèkomPetrovcu koje je nastalo iz bogate ama-terske tradicije. Prva predstava na slo-vaèkom jeziku odigrana je 1866. godine uBaèkom Petrovcu, da bi u periodu doPrvog svetskog rata krenula èitava lavinaamaterskih pozori�nih trupa, kao �to su uStaroj Pazovi 1903. godine, Kovaèici 1906.godine. Posle Drugog svetskog rata bilaje oformljena scena Pozri�ta VHV (Vladi-mira Hurbana Vladimirova) sa scenama uBaèkom Petrovcu, Kovaèici i StarojPazovi, iz koje su potekli poznati re�iseri iglumci ne samo u na�im okvirima, veæ i usvetu: Ljuboslav Majera, MiroslavBenka, Jan Makan stariji, Jan Makanmlaði, Ivan Hansman Jesenski, JanÈanji.... Rusinski narodni teatar PetarRizniæ Ðaða u Ruskom Krsturu i scena narumunskom jeziku pozori�ta Sterija uVr�cu. Prva pozori�na predstava na ru-munskom jeziku na na�em prostoru odr-�ana je 1869. godine u Ku�tilju kod Vr�ca.Ubrzo su se u skoro svim mestima sarumunskim stanovni�tvom osnovale prièitalaèkim i pevaèkim dru�tvima i ama-terske pozori�ne dru�ine. U prvim deceni-jama XX veka isticao se kao autor pozo-ri�nih komada za amatere pisac NikolaeCincariju iz Vladimirovca, èija su se delaizvodila na priredbama u svim rumun-skim mestima, kod nas,a i u rumunskomdelu Banata.U Vojvodini postoji znaèajnatradicija amaterskih teatarskih grupa.

13.7. Muzièka umetnost

Muzièki �ivot u Vojvodini poèetkom XXveka razvijao se uglavnom u amaterskimhorovima. U meðuratnom periodu, mladimuzièari �koluju se u muzièkoj �koliIsidor Bajiæ u Novom Sadu, muzièkim�kolama u Subotici i Somboru. Subotica jetada imala Gradski simfonijski orkestar, aNovi Sad Filharmoniju. Nemerljiv dopri-nos u razvoju muzièke umetnosti Vojvo-dine dali su umetnici i muzièki pedagozikoji su delovali u drugoj polovini XIXveka: Aleksandar Morfidis Nisis, Jo-van Paèu i Mita Topaloviæ. Pomenute jenasledila generacija Isidora Bajiæa iKarela Napravnika.

Èeh Karel Napravnik ostavio je duboktrag kao muzièki pedagog u Vr�cu i Sub-otici. Meðu kompozitorima roðenim uVojvodini istaknuto mesto zauzima PetarKonjoviæ (1883-1970). Poput Bajiæa, Ko-njoviæ je okrenut nacionalnom romanti-zmu, a najpoznatija dela su mu opere�enidba Milo�eva, Knez od Zete i Vilin veo.Konjoviæ je osnivaè Muzikolo�kog institu-ta u Beogradu.

Petrovaradinac Svetolik Pa�æanzavr�io je studije muzike u Zagrebu. Bioje profesor muzike i dirigent u Srpskomnarodnom pozori�tu, kao i jedan od osni-vaèa Novosadske filharmonije. Subotièa-nin Erne Kiralj (Király Ernõ), afirmisanitrubaè, proslavio se kao èlan gradskog ipozori�nog orkestra u Novom Sadu.Pedesetih godina XX veka bio je muzièkiurednik Radio Novog Sada i rukovodilacmuzikolo�kog odeljenja Vojvoðanskogmuzeja. Pisao je kompozicije za orkestar,kompozicije za deèje horove i kantate.Pored Milana Vlajina i Radmile Petro-viæ, Kiralj je takoðe izuèavao muzièki�ivot vojvoðanskih manjina.

Dvojica znaèajnih muzièkih umetnikaroðenih u Vojvodini, Josif Marinkoviæ iMilenko Pavloviæ, svoju umetnièku afir-maciju ostvarili su u Beogradu.

116

KOLIKO SE POZNAJEMO

13.7. Muzièka umetnost


Pored klasiène muzike, znaèajnu uloguimala je i narodna. Vojvoðani posebnocene tambura�e, od kojih su najpoznatijibili Subotièanin Pere Tumbas Hajo iBeèejac Janika Bala�. Repertoarom bun-jevaèkih narodnih pesama proslavio seZvonko Bogdan sve hitajuæi ka sala�imana severu Baèke na svome mrkovu. Ru-munsku narodnu muziku u XX veku obe-le�ili su, pre svega, violinisti Jon Duraini Vikentije Petroviæ.

Poèeci pop i rok�muzike u Vojvodini uvezi su s Omladinskim festivalom u Sub-otici, a danas se mladi ljubitelji muzikeokupljaju na novosadskom Exit-u, koji jed-nom godi�nje okupi i predstavi najvi�eumetnika u ovom delu Evrope.

U pop i rok�muzici istaknuto mesto zau-zimaju Kornelije Bata Kovaè i ÐorðeBala�eviæ.

Poznatije vojvoðanske grupe tokomsedamdesetih i osamdesetih godina XXveka bile su Pekin�ka patka, Laboratorijazvuka, Instant karma i druge. Od novijihistièu se Atheist rap, Love hunters, Oru-�jem protivu otmièara, Veliki prezir, EvaBraun.... Meðunarodnu slavu postigli suvojvoðanski muzièari Silvester Levai(Lévay Szilveszter), Gabor Lenðel(Lengyel Gábor) i Lajko Felix (LajkóFélix).

13.8. Likovna umetnost

Od osamdesetih godina XIX veka,povezano sa razvojem graðanstva,zapoèinje razvoj umetnosti nereligioznesfere, stvaraju se likovne scene u manjimgradovima. Kao �to se najveæa baroknacelina nalazi na Petrovaradinu, tako senajveæa celina u stilu secesije nalazi uSubotici. Po projektima arhitekata iz Bu-dimpe�te, De�ea Jakaba (Jakab Dezsõ) iMarcela Komora (Komor Marcell) uperiodu od 1901. do 1912.godine sagra-ðene su: Sinagoga, upravna zgrada Op�te�tedionice Ju�nih krajeva i Gradska kuæau Subotici; Vodotoranj, Velika terasa i

�ensko kupali�te na Paliæu. Motivioslikanih, izrezbarenih i kovanih eleme-nata (srce, lala, paun...) transponovani suiz maðarske narodne umetnosti Transil-vanije, a tipièno je i èesto kori�æenje�olnai keramike iz Peèuja. U stilu maðar-ske varijante secesije, graðena je i vatro-gasna stanica u Senti. Beèku secesiju uSubotici predstavljaju od 1899. godineprojekti subotièkog arhitekte �kolovanogu Beèu i Cirihu, Titusa Maèkoviæa, teGradska najamna palata po projektu PalaVadasa (Vadász Pál). Poseban znaèaj imadelatnost arhitekte Ferenca Rajhla(Raichl Ferencz). Paralelno sa secesijom,javlja se i historicizam (npr. neogotièkakatolièka crkva u Baèkoj Topoli), eklekti-ka, itd., a u slikarstvu zakasnela secesija isimbolizam (Bela Farka� i �andorOlaha iz Subotice), orjentalizam i istorij-sko slikarstvo (Pavle Jovanoviæ iz Vr�ca,koji je prvi srpski umetnik sa meðunarod-nom slavom; Franc Ajzenhut iz BaèkePalanke, po narodnosti Nemac koji pred-stavlja deo i maðarske istorije umetnosti),impresionizam (Stipan Kopiloviæ, bunje-vaèki slikar iz Bajmoka), postimpresio-nizam (Jo�ef Pehan, Nemac iz Vrbasa),kubizam, neoklasicizam, ekspresionizam(srpski slikari Sava �umanoviæ iz �ida iMilan Konjoviæ iz Sombora). Javljaju se iprve akademski obrazovane �ene slikari(Danica Jovanoviæ iz Be�ke; JelenaÈoviæ iz Subotice, prva bunjevaèka slikar-ka; itd.). �kolovanje umetnika u ovom pe-riodu vezano je za Budimpe�tu, Minhen,Beè, Pariz i Prag, jer se umetnièke vi�e�kole kod nas osnivaju kasnije. Znaèaj uedukaciji i �irenju novih stilova imale su ilikovne kolonije u Naðbanji (danas uRumuniji), Keèkemetu i Solnoku.

U meðuratnom periodu, Novi Sad kaonovi administrativni centar dobija monu-mentalna javna zdanja u stilu modernearhitekture, od kojih su nauspeliji Sokols-ki dom i Dunavska banovina po projekti-ma novosadskih graditelja Ðorða Taba-koviæa i Dragi�e Bra�ovana. U ovom

117


13.8. Likovna umetnost


periodu istièe se socijalna grafika ArpadaBala�a G. (Balázs G. Árpád) i karitativnipokret podr�avanja socijalno ugro�enihtalenata (Petera Kukaca Naðapatija izBaèke Topole; Jo�efa Tota iz Sente;Andra�a Hanðe iz Subotice). PeterKukac Naðapati je prvi stvaralac uVojvodini, èije slikarstvo su oznaèili epite-tom naivno, kategorijom koja se po-èetkom veka definisala u evropskomslikarstvu. U Baèkoj Topoli je 1973. go-dine ustanovljena nagrada nazvana ponjemu, koja se dodeljuje svake godinevojvoðanskim likovnim stvaraocima ikolonijama, pedagozima i istorièarimaumetnosti.

Od pedesetih godina XX veka osnovanesu brojne kontinuirane likovne kolone uSenti, Baèkoj Topoli, Beèeju, Eèki, itd.Njihova inicijalna aktivnost bila je pribli-�avanje umetnosti narodu stvaralaèkimanga�manom umetnika kroz nala�enjeraznih oblika socijalistièkog mecenata.Svremenom, to su postala mesta stvar-alaèke slobode, a zahvaljujuæi godi�njimsazivima nastale su zbirke savremenelikovne umetnosti. U prvoj generacijiuèesnika istièu se: Milan Konjoviæ, Jo�efAè (Ács József), Milivoje Nikolajeviæ,Zoran Petroviæ, Bo�ko Petroviæ,Tivadar Vanjek (Wanyek), Stojan Tru-miæ, Ankica Opre�nik, Milan Kerac,Imre �afranj (Sáfrány Imre), ÐorðeBo�an... Prvenstvena ideja bila je slikatiVojvodinu, pejza�e i ljude, da bi se kasnijejavila programska umetnost sa agrarnim iprivredne problemima i drugim aktuel-nostima. Osnovane su i specijalizovanekolonije, npr. za keramièare u MalomIðo�u (1958), te na Petrovaradinskojtvrðavi 1961. godine, na inicijativu slikarai tapiseriste Bo�ka Petroviæa - Atelje 61,jedinstvena radionica u Jugoslaviji zaizradu umetnièke tapiserije. Od 1982.godine postoji kolonija vajara Terra uKikindi, te grafièara Grafièki atelje u Sub-otici. Delovanje u grupama karakteri�e ipionire konceptualne umetnosti poèe-

tkom sedamdesetih godina: grupaBo�+Bo� u Subotici (Slavko Matkoviæ,Balint Sombati (Szombathy), AtilaÈernik (Csernik), Laslo Salma (Szal-ma), Katalin Ladik i grupa Kod u NovomSadu (Slavko Bogdanoviæ, Janez Koci-janèiæ, Mirko Radojèiæ, MirosalvMandiæ, Slobodan Ti�ma). Neki odnavedenih ostvarili su dela i u oblastiknji�evnosti, npr. Zoran Petroviæ SeloSakule a u Banatu, putopisi, eseji i kritikeImre �afranja Na tragu i Jegenye gambit,a neki u oblasti likovne kritike, kao npr.Jo�ef Aè i Balint Sombati. Veæi brojvajara u Vojvodini se javlja od 1954.godine: Jovan Soldatoviæ, RadmilaGraovac, Ivanka Aæin � Petroviæ iGabor Almasi (Almási Gábor), a stilskiuticaj na razvoj vojvoðanskog vajarstva æeizvr�iti izlo�ba Henrija Mura u Beogradu1955. godine. Ana Be�liæ i Nandor Glid,takoðe spadaju u vojvoðanske vajare iautori su vi�e realizovanih skulptura uprostoru. Laslo Silaði (Szilágyi), SavaHalugin i Tibor Sarapka (Szarapka) suneki od istaknutih savremenih vojvoðan-skih vajara, kao i Slovak Vladimir Labat,koji od 1980. godine nastoji da ostvariakustiènu formu, tj. sintezu zvuka i skulp-ture, skulpturu � muzièki instument.Pored njega se meðu vojvoðanskim Slo-vacima istièu umetnici: Jan Agarski,Jozef Klaæik, Pavel Èanji, MihaljKiralj, Pavel Pop i Jan Stupavski.

Karakteristika socijalistièke kulture je imasovno stvarala�tvo, u okviru koga sepodr�ava naiva. Svetsku slavu je od �ezde-setih godina XX veka stekla Kovaèièka�kola naivnog slikarstva Slovaka, u kojojse istièu Martin Jona� (Joná�), ZuzanaHalupova (Chalupova) i Jan Knjazovic(Ján Kòazovic), kao i Uzdinska �kolanaivog slikarstva Rumuna, meðu èijimsledbenicima se istièu Marija Balan(Marija Bãlan), Anujka Maran (AnuicaMãran), Epure Viorika. Obe �kole supoèele sa radom zahvaljujuæi pregala�tvuslikara Bo�ka Petroviæa i Emerika

118

KOLIKO SE POZNAJEMO


Feje�a, ba� kao i kolonija u tehnici slamepri bunjevaèkim selima u Tavankutu iÐurðinu, zahvaljujuæi dvojici likovnihstvaralaca i pedagoga, vojvoðanskih Hrva-ta, Ivana Jandriæa i Stipana �abiæa.Prve istaknute slamarke su Mara Ivko-viæ Ivandekiæ, Kata Rogiæ, sestre Milo-danoviæ, a istaknute naivne slikarke Bun-jevaca � Hrvata su Marga Stipiæ i CilikaDuliæ Kasiba. Galerija naivih slikara uKovaèici osnovana je 1955. godine, a1970. godine na inicijativu istaknutognaivnog slikara iz �ida, Ilije BosiljaBa�ièeviæa, koji je i darovao svoja dela,osnovana je galerija Ilijanum.

U poratnom periodu, osnovani gradskisu i narodni muzeji sa likovnim zbirkama,kao i galerije: Galerija i memorijalnimuzej Save �umanoviæ u �idu (1953),Likovna jesen u Somboru (1961), Likovnisusret, kao dokumentarni centar jugo-slovenskih likovnih kolonija u Subotici(1962), Galerija Milan Konjoviæ u Som-boru (1966)... Vrhunska dela srpskogslikarstva zastupljena su u Galeriji Maticesrpske i spomen-zbirkama Pavle Beljanskii Rajko Mamuziæ u Novom Sadu. Zbirka,tj. Galerija likovnih stvaralaca Maðara natlu Vojvodine u periodu od 1830. do 1930.godine osnovana je 1973. godine u sub-otièkom Gradskom muzeju, a njen najveæilegat su dela Lajo�a Hu�veta (HusvéthLajos), slikara i vajara iz Sombora. Uumetnièkoj zbirci subotièkog muzeja su idela bunjevaèkih slikara preuzeta izBaèkog muzeja dr Jovana Milekiæa. Unovije vreme, osnovani su Memorijalnimuzej slikara i pesnika romantizma ÐureJak�iæa u Srpskoj Crnji, te Galerija �spomen-zbirka slikara Stojana Trumiæa uTitelu.

13.9. Kulturne manifestacije

Nezamenljivu ulogu u èuvanju, negov-anju i razvoju kulture manjina u Vojvodiniimaju nacionalno-kulturne i kulturno-�prosvetne institucije. Rezultati njihovog

rada prikazuju se putem raznih mani-festacija koje, po pravilu, okupljaju najvi�estvaralaca i publike.

Neprekinuta nit kulturnog stvarala�tvaMaðara u Vojvodini uslovljena je kon-tinuiranim razvojem �kolstva na maðar-skom jeziku, izla�enjem dnevnog i nedelj-nih listova, deèjih i omladinskih listova(na primer Mézeskalács i Jó Pajtás), èaso-pisa za kulturu (Híd, Üzenet i drugi).Nakon Drugog svetskog rata, pozori�nescene na maðarskom jeziku Novosadskogpozori�ta, Narodnog pozori�ta - Népszinházu Subotici postale su aktivne, a nekada jepostojala radio-drama na Radiju NovogSada. Pored profesionalne umetnosti,razvijena je i amaterska kulturna delat-nost graðana maðarske nacionalnosti uVojvodini. Od 1996. godine odr�avaju sesusreti amaterskih pozori�ta vojvoðan-skih Maðara. Najznaèajnije folklorne ma-nifestacije su Festival maðarskog igraèko-�folklornog i muzièkog stvarala�tva Voj-vodine Durindo (Durindó) i Ðenðe�-bokreta (Gyöngyösbokréta), koji se odr�a-vaju od 1962. godine. Pokrajinski susretfolklornih ansambala Vojvodine u Suboti-ci. U Subotici se od 2002. godine, u Ma-ðarskom kulturnom centru Nepker (Nép-kör), odr�ava meðunarodni festival kojisadr�i smotru maðarskog folklora za decui odrasle i druge kulturno-umetnièke pro-grame. U okviru kulturnih manifestacija iknji�evnih susreta dodeljuju se priznanja,kao �to su: �inko (Sinkó díj), Hid (Híddíj), Sirmai Karolj (Szirmai Károly díj),Sarva� Gabor (Dani negovanja jezika) iBa�alikom (Bazsalikom díj) za prevoðen-je. Znaèajna je manifestcija Umetnièkonadmetanje srednjo�kolaca (KMV -Középiskolások mûvészeti vetélkedõ).

Pored profesionalne pozori�ne umet-nosti, vojvoðanski Slovaci imaju vrlo razvi-jenu amatersku kulturu. Pozori�ni ama-teri okupljaju se naizmenièno svakegodine u drugom mestu Kovaèica, BaèkiPetrovac, Pazova, a od folklornih festivalanajznaèajniji je Festival slovaèke muzike i

119


13.9. Kulturne manifestacije


folklora Tancuj, tancuj u Glo�anu, zatimsmotra deèjih folklornih ansambala ZlataBrana u Kisaèu, festival pevaèa amatera.Sredi�nja kulturna manifestacija Slovakau Vojvodini, koja se organizuje od 1919.godine su Slovaèke narodne sveèanosti uorganizaciji Matice slovaèke. Centralnaproslava odr�ava se u Baèkom Petrovcu,a pored toga kulturna dogaðanja odvijajuse u Kulpinu, Baèkoj Palanci, Staroj Pa-zovi i Kisaèu, Kovaèici, Selenèi i Pivnica-ma. Na sveèanostima se prikazuju dosti-gnuæa u slikarstvu, folkloru, sportu, vaspi-tanju i scenskoj umetnosti.

Malena zajednica vojvoðanskih Rusinaima izvanredno bogato narodno stvar-ala�tvo koje se prikazuje na mnogim festi-valima, od kojih je najpoznatiji Festivalkulture Rusina i Ukrajinaca Èervena ru�au Ruskom Krsturu. U Kucuri se odr�avajuFestival folklornih tradicija Vojvodine iKucurska �etva, a Festival rusinske naro-dne pesme Ru�ova zahradka (Ru�inaba�ta) u Novom Sadu.

Amaterska kultura Rumuna odvija se ukulturno-umetnièkim dru�tvima u Ku�ti-lju, Vladimirovcu, Uzdinu, Dolovu, Torku.Festival rumunske muzike i folklora odr-�ava se od 1959. godine, svaki put u dru-gom mestu. U Uzdinu se odr�ava Festivalzabavne muzike Tinereþea cânta (Mladostpeva). Jednom godi�nje se odr�ava i festi-val rumunskih duvaèkih orkestara (fan-fara). Postoji Deèji festival rumunske mu-zike i folklora koji se odr�ava svake go-dine. Jednom godi�nje se odr�avaju Pozo-ri�ni dani Rumuna u Vojvodini.

Najstarija manifestacija Hrvata i Bunje-vaca Du�ijanca odr�ava se od 1912.godine u Subotici, Somboru i okolnim me-stima. To je kulturna, religijska i etnograf-ska manifestacija u znak zahvalnosti zaobavljenu �etvu, koja se odr�ava od krajaaprila do kraja avgusta svake godine. Cen-tralna proslava odr�ava se u drugoj ne-delji avgusta, oko Velike Gospojine, kadase organizuje defile folklornih ansambalaiz Vojvodine, Srbije i inostranstva.

Pored subotièke Du�ijance, u Somboruse odr�avaju dve manifestacije sliènogkaraktera Du�ionice, jedna u organizacijiHrvatskog kulturnog umjetnièkog dru�t-va Vladimir Nazor, a drugo organizujeKUD Bunjevaèko kolo iz Sombora. Kul-turnim i prosvetnim aktivnostima bave seHrvatski kulturni centar Bunjevaèko koloiz Subotice, Hrvatsko kulturno-prosvjetnodru�tvo Matija Gubec iz Tavankuta, HKCSrijem iz Sremske Mitrovice, HKPDJelaèiæ iz Petrovaradina i druga dru�tva uBaèkoj i Sremu.

Brigu o oèuvanju i razvoju kulture Bun-jevaca vode Bunjevaèki kulturni centar,Bunjevaèka Matica, Bunjevaèki informa-tivni centar, Kulturno-umetnièko dru�tvoBunjevka iz Subotice itd.

Pored folklora manjina, odr�avaju se ifolklorni festivali op�te vojvoðanskogkaraktera i festivali folklora Srba u Vojvo-dini. Od 1989. godine odr�ava se festival itakmièenje igraèkih parova Tulipan uorganizaciji PÈESA-e i Mesne zajedniceÈenej. Na festivalu uèestvuju plesni pa-rovi svih nacionalnih zajednica u Vojvodi-ni. U Bajmoku se od 1963. godine odr�avaMeðunarodna smotra folklora koju orga-nizuje KUD Jedinstvo-Egység. Festivalstarosedelaca Srba Ivanjsko cveæe odr�avase u Sivcu od 1999. godine i jedina je man-ifestacija koja èuva i neguje autentiènostvarala�tvo Srba u Vojvodini. Od 1999.godine odr�ava se Festival duhovnog imaterijalnog stvarala�tva Srba kolonista uVojvodini.

13.10. �tampa i elektronski medijiu XX veku

Izmeðu dva svetska rata �tampa uVojvodini je mnogobrojna, ali za razlikuod vremena pre Prvog svetskog rata,njena uloga u dru�tvu nije tako znaèajna.Tira�i listova bili su mali, veæina listova segasila nakon svega nekoliko objavljenihbrojeva. Vodeæu ulogu kod èitalaèke pub-like preuzimaju listovi iz prestonice.

120

KOLIKO SE POZNAJEMO

13.10. �tampa i elektronski mediji u XX veku


Pored re�imskih listova, u doba diktaturepokrenuto je ili je od ranije izlazilo vi�ednevnika na srpskohrvatskom jeziku, odkojih se do rata odr�ao novosadski Dan.Ugledni subotièki dnevni list na maðar-skom jeziku Baèkai Hirlap (Bácskai Hír-lap), poznat po liberalnoj ureðivaèkojpolitici, nije izdr�ao konkurenciju populis-tièkog dnevnika Naploa (Napló). UNovom Sadu izlazio je Regeli Uj�ag(Reggeli Újság). Od nemaèkih listova zna-èajni su bili novosadski Dojèes Folksblat(Deutsches Volksblatt) i Dojèe Cajtung(Deutsche Zeitung). Nakon Drugog svet-skog rata pokrenuta je Slobodna Vojvodi-na koja je prerasla u Dnevnik i Hrvatskurijeè koja je od dnevnog lista postalanedeljnik, a krajem pedesetih godinapreimenovana je u Subotièke novine. Veæèetrdesetih godina pokrenuti su manjins-ki listovi pokrajinskog znaèaja koji posto-je i danas, a èiji su osnivaèi nacionalnisaveti manjina. Maðar so (Magyar Szó) jednevnik na maðarskom jeziku, a porednjega izlazi i nedeljnik Het nap (Hét Nap)i Èaladi Ker (Családi Kör). Postoje i lis-tovi za decu, kao �to su Mézes Kalács, JóPajtás, a za omladinu Képes Ifjúság. Hlas¾udu je nedeljnik na slovaèkom jeziku,koji je nastao na bogatoj tradiciji listovakao �to su Dolnozemski Slovak (1902) iNarodna Jednota, a ujedno je znaèajnaizdavaèka kuæa koja svake godine tradi-cionalno objavljuje Ljudovi kalendar, èijikontinuitet u izla�enju traje vi�e od 70godina, èasopis za kulturu Na� �ivot,omladinski èasopis Vzlet , i deèji listZornièka.

Pored informativno-politièkog nedeljni-ka Ruske slovo (Ruske slovo), na rusin-skom jeziku izlazi omladinski list MAK ideèji list Zahradka (Zagradka). Narumunskom jeziku, pored nedeljnikaLibertatea , objavljuju se i omladinski listTinerecea (Tinereþea) i deèji list Bukurijakopilor (Bucuria copiilor). Na hrvatskomjeziku, pored nedeljnika Hrvatska rijeè,

izlazi omladinski list Ku�i�!? i deèji podlis-tak Hrcko. Na romskom jeziku, poreddvonedeljnika Them izlaze i deèje novineÈhavorrengo them, a oba lista distribuira-ju se �irom Srbije. Bunjevaèke novineimaju deèji podlistak Tandrèak, dok naukrajinskom jeziku izlazi meseènik Ridneslovo (Ròdne slovo) i deèji list Solovejko(Solove�ko). Na makedonskom jezikupokrenuta je Makedonska videlina(Makedonska videlina).

Danas u Pokrajini izlazi osamdesetaklistova pokrajinskog, regionalnog ilokalnog karaktera od kojih su najèitanijidnevni listovi Dnevnik i Graðanski list, ameðu nedeljnim listovima najpoznatiji suregionalni nedeljnici: Panèevac, Zren-janin, Subotièke, Subotièke novine, Som-borske novine i mitrovaèke Sremskenovine.

Nakon Drugog svetskog rata osnovanje Radio Novi Sad. Danas u Vojvodini ra-dio-program emituje stotinak stanica. Te-levizija Novi Sad osnovana je 1979. godi-ne i poput Radio Novog Sada emituje pro-gram na osam jezika. U Vojvodini danasemituje program 31 televizija i radi dvade-setak kablovsko distributivnih sistema.

13.11. Sport u Vojvodini

Imajuæi u vidu velièinu podruèja i brojstanovnika, Vojvodina je dala solidan do-prinos razvoju jugoslovenskog sporta.Takoðe, ubraja se u regione sa zavidnomsportskom tradicijom i na osnovu evrop-skih merila.

Temelje modernog sporta u Vojvodinipostavio je zaljubljenik u Paliæ, sportskientuzijast Lajo� Verme� (Vermes Lajos1860�1945). Verme� je pokrenuo Paliækuolimpijadu 1880. godine, a za potrebesportista izgradio hotel i prvu kru�nuasfaltnu stazu za biciklizam Ahileon 1891.godine.

Prvi sportista sa podruèja Vojvodine,okiæen olimpijskom medaljom u dresuMaðarske, bio je Momèilo Tapavica

121




roðen u Nadalju. On je na prvim letnjimOlimpijskim igrama u Atini 1896. godineosvojio bronzanu medalju u tenisu. i pode-lio peto mesto u dizanju tegova.

Subotièanin Ðuro Stantiæ osvojio jezlatnu medalju na meðuolimpijskim igra-ma u Atini 1906. godine u disciplini brzohodanje na tri kilometra. Stantiæ je pobe-dio na Svetskom prvenstvu u Berlinu uiscrpljujuæoj disciplini brzog hodanja na75 kilometara.

U meðuratnom periodu u Vojvodini bilisu razvijeni bazièni sportovi: gimnastika iatletika. Posebno mesto meðu atletièari-ma zauzimao je trkaè i skakaè u daljJovan Mikiæ Spartak, vi�estruki prvakBalkana èije ime nosi najznaèajnija sports-ka nagrada u Vojvodini. Popularni su bilitenis, jedrenje i veslanje, a prvi veslaèkiklub, novosadski Danubius, osnovan jejo� u XIX veku. Sportske aktivnostinajèe�æe su se odvijale u sokolskimdomovima.

Period nakon Drugog svetskog rataobele�en je velikim uspesima vojvoðan-skih sportista, koje su prvi postizalistonoteniseri. Subotièanin Vilim Haran-gozo (Harangozó Vilmos) postao je svets-ki prvak 1954. godine u Londonu u parusa Zagrepèaninom dr �arkom Doli-narom. Na evropskom prvenstvu u Be-èu 1951. godine jugoslovenski stonotenis-eri osvojili su drugo mesto, a bojereprezentacije branili su Vilim i njegovbrat Tibor Harangozo. Uspehe stono-tenisera nastavio je takoðe SubotièaninZoran Kaliniæ koji je sa legendarnimDragutinom �urbekom osvojio i svet-sku i evropsku titulu u paru. Nakon Kali-niæa pojavilo se jo� jedno veliko ime voj-voðanskog stonog tenisa. To je IlijeLupulesku (Ilie Lupulescu) iz Uzdina,koji je ponikao iz malog kluba Unirea urodnom selu. Na Olimpijskim igrama uSeulu 1988. godine Lupulesku, zajedno saZoranom Primorcem, osvojio je srebr-nu medalju. Pored toga, osvajao je jo�mnoge medalje evropskog i svetskog

sjaja. Op�tina Èoka iznedrila je dve velikestonoteniserke Er�ebet Palatinu� (Pala-tinus Erzsébet) i Gordanu Perkuèin,koje su osvajale medalje na evropskimprvenstvima, a Gordana Perkuèin osvo-jila je i bronzanu medalju na Olimpijskimigrama u Seulu.

Rvanje je najtrofejniji sport u Vojvodini.Zrenjaninac Branislav Simiæ osvajaè jezlatne medalje na Olimpijadi u Tokiju1964. godine, dok je èetiri godine kasnijeu Meksiku osvojio bronzanu medalju.Simiæ je dvostruki vice�ampion sveta. NaOlimpijskim igrama u Montrealu 1976.godine zlatnu medalju osvojio je rvaèSpartaka iz Subotice Momir Petkoviæ.Na svetskim prvenstvima Petkoviæ jeosvojio tri srebrne i jednu bronzanumedalju.

Somborac Ivica Frgiæ bio je dvostrukiprvak Evrope i olimpijski vice�ampion uMontrealu. Svetski prvaci u rvanju bili suSomborac Stevan Horvat i SubotièaniSreten Damjanoviæ i Refik Memi�eviæ.Pored titule svetskog �ampiona 1981.godine, Memi�eviæ je osvojio srebrnumedalju na Olimpijskim igrama u LosAnðelesu 1984. godine, kao i na jo� dvasvetska prvenstva. Senæanin Jo�ef Tertei(Törtei József), osvojio je bronzanu me-dalju na Olimpijadi u Los Anðelesu, a bioje i vice�ampion sveta.

Pored rvaèa grèko-rimskim stilom,vojvoðanski sport proslavili su i bokseri.Braæa Tadija i Slobodan Kaèar iz NovogSada obele�ili su drugu polovinu sedam-desetih godina. Stariji, Tadija, bio jedrugi na Olimpijadi u Montrealu i na Svet-skom prvenstvu u Beogradu 1978. go-dine, dok je mlaði brat Slobodan bioolimpijski pobednik u Moskve 1980.godine i osvajaè bronzane medalje u Beo-gradu. Zrenjaninac Zvonko Vujin osva-jaè je dve olimpijske bronze: u Meksiku1968. i Minhenu 1972. godine.

Novosadski d�udista Slavko Obadovosvojio je tri razlièite medalje na evrop-skim prvenstvima, bio je vice�ampionsveta i treæi na Olimpijadi u Moskvi.

122

KOLIKO SE POZNAJEMO



Veslaèi Milorad Stanulov iz Zrenjani-na i Zoran Panèiæ iz Novog Sada osvojilisu srebrnu medalju na Olimpijadi uMoskvi, a Stanulov je bio svetski �ampionu skifu.

Najpoznatija teniserka sa vojvoðanskogpodruèja, Monika Sele� (Szeles Móni-ka), osvajaè svih velikih svetskih turnira,sem Vimbldona, vi�egodi�nji prvi reketsveta, roðena je i stasala u Novom Sadu.

Dame su imale najvi�e uspeha u strel-ja�tvu. Novosaðanka Aleksandra Ivo�evosvojila je zlatnu i bronzanu medalju naOlimpijadi u Atlanti 1996. godine, dok jenjena sugraðanka Aranka Binder osvoji-la bronzu èetiri godine ranije u Barseloni.

Osim u pojedinaènim sportovima, Voj-voðani su imali uspeha i u ekipnim. Kadaje reè o najva�nijoj sporednoj stvari nasvetu, fudbaleri FK Vojvodina iz NovogSada osvojili su dva puta prvenstvo unekada�njoj SFRJ. Vojvoðanski fudbaleribili su èlanovi dr�avnih selekcija koje suosvajale medalje na evropskim i svetskimprvenstvima i olimpijskim igrama. Naj-poznatiji su bili: Aleksandar Petroviæ,Zdravko Rajkov, Vujadin Bo�kov,Todor Veselinoviæ, Dobrivoje Krstiæ,Novak Roganoviæ, Ilija Panteliæ, Sini-�a Mihajloviæ iz Vojvodine, TihomirBata Ognjanov i Silvester Takaè(Takács Szilveszter) koji su ponikli uSpartaku.

Zlatnim olimpijskim medaljama u ruko-metu na Olimpijadi u Minhenu i Los An-

ðelesu doprineli su rukometa�i CrvenkeFajfriæ, Miju�koviæ i Pu�nik, zrenjanin-skog Proletera Momir Rniæ i Jovica Ele-zoviæ i panèevaèkog Dinama BranislavPokrajac. Somborke Zorica Vojnoviæ iMirjana Ðurica bile su èlanice ruko-metne reprezentacije koja je bila druga naOlimpijadi u Moskvi.

Najuspe�nija sportska ekipa iz Vojvo-dine je Odbojka�ki klub Vojvodina izNovog Sada koja je bez premca u zemlji uposlednjoj deceniji. Njeni èlanovi Nikolai Vladimir Grbiæ, Ðorðe Ðuriæ, ÐulaMe�ter (Mester Gyula), Andrija Geriæ iVladimir Batez èinili su okosnicu repre-zentacije koja je osvojila zlatnu medalju naOlimpijadi u Sidneju 2000. godine. Temel-je uspesima odbojka�a Vojvodine postavi-la je starija generacija predvoðena Mio-dragom Gvozdenoviæem iz Spartaka ibraæom Grbiæ iz GIK Banata. Stariji imlaði Grbiæ potekli su iz najsportskijegsela Klek, kraj Zrenjanina, odakle je iko�arka�ki virtuoz Dejan Bodiroga.

Uspesima velikih klubova Vojvodine,npr. Spartaka, Proletera, Radnièkog izSombora, Sente ili Vaterpolo kluba Beèej,koji je bio prvak Evrope 2000. godine,doprineli su treneri od najmlaðih kate-gorija do seniora. O tome kolika se brigaposveæivala omladinskom sportu svedoèeSportske olimpijade �kolske omladineVojvodine koje su odr�avane svake èetvrtegodine, u periodu od 1970. do 1990.godine.

123




.

Period do Mohaèke bitke

Na osnovu podataka o srednjovekovnim�upanijama koje su se nalazile na podruèjudana�nje Vojvodine u periodu pre Mohaèkebitke, mo�emo da zakljuèimo da su one bilerazvijenije od ostalih �upanija u Ugarskoj.Pred kraj XIV veka, veliki talas iseljenika izSrbije krenuo je na sever u Srem i dana�njuAradsku �upaniju. Veæ 1437. godine Srbi suèinili veæinu stanovni�tva u Sremu i Banatu.Posle pada Srbije pod tursku vlast (1459),seobe Srba u Banat, Srem i Baèku su intenzivi-rane. Migraciju Srba u ju�nu Ugarsku naroèitoje pomagao kralj Matija. U pismu upuæenompapi 12. januara 1483. godine, kralj Matija jenapisao da je za posljednje èetiri godine uju�nu Ugarsku preseljeno oko 200.000 du�a.Tako su, pored maðarskog stanovni�tva, va�naodrednica na podruèju dana�nje Vojvodinepostali Srbi.

Vojvodina kao deo Osmanlijske imperije

U narednom periodu, sredi�nji deo Ugarskekraljevine, zajedno sa prostorom dana�njeVojvodine, bio je sastavni deo Osmanlijskeimperije. U vremenskom periodu od skoro 160godina dolazi do korenite promene sastavastanovni�tva.

Posle Mohaèke bitke i brzog povlaèenjaturske vojske iz okoline Budima, usled dejstvaJovana Nenada i kasnijih ratnih zbivanja,tada�nja Baèka praktièno je opustela. Na ovaj

prostor pristizalo je sve vi�e Srba iz Srbije iBosne, te su ranije najgu�æe nastanjena ma-ðarska mesta skoro nestala. Prema defterimatitelske i baèke nahije iz 1543. godine, na ovomprostoru �ivele su iskljuèivo osobe slovenskihimena, a do 1561. godine ista situacija je i usomborskoj nahiji. Ovi odnosi ostali suuglavnom nepromenjeni i u XVII veku.

Pripadnici migracionih struja koje su stizalepre pada Budima (1541) smatrali su svoje pris-ustvo privremenim, jer su tvrdili da je njihovpovratak u njihovu zemlju samo pitanje vreme-na. Pored nasilne selidbe i be�anja, ekonoms-ka nestabilnost pokrenula je stanovni�tvo nabeg u severnije krajeve. Naime, stare i novespahije ubirale su svoje namete istovremeno,kao �to su i stara i nova dr�ava zahtevale svojdeo dohotka. Dvostruki nameti èinili su suvi�evelik teret za stanovnike.

Posle pada Bosne (1463) i Srbije (1459) podtursku vlast, migracione struje u XVI i XVII ve-ku ne prelaze granice, veæ se odigravaju unu-tar jedne dr�ave, te bi se mogle svrstati u okvi-re ekonomske migracije. U prvo vreme, naprostor dana�nje Vojvodine sti�u Srbi, Vlasi iAromuni. Stanovnici iz Bosne pristi�u stalno, ajedan od razloga za to je promena dru�tvenogi privrednog sistema u Bosni, zbog èega jebegovima povoljnije da na svojim imanjimavi�e forsiraju stoèarstvo, nego zemljoradnju.Ovaj pritisak naterao je mnoge kmetove danapuste Bosnu. Oni se naseljavaju u Baèkoj ibave se zemljoradnjom i stoèarstvom, kao iprethodni stanovnici.

Nekolicina ju�noslovenskih katolika ulazi uosmanlijsku vojsku: utvrðenja (palanke) imaju

125

PRILOZIZA RAZUMEVANJE ETNIÈKE SLIKE

DANA�NJE VOJVODINE

Cilj ovog dela je prikaz migra-cionih trendova i procesa udugom vremenskom perioduod skoro èetiri stotine godina.Prvi granièni datum je kobnaMohaèka bitka (1526), dok jeposlednji formiranje jugoslo-

venske dr�ave 1918. godine. Trebalo bi danapomenemo da æemo prvo razmatrati organi-zovane migracije i kolonizacije, dok æe pojedi-naène i spontane migracije biti predmet dru-gog, znatno op�irnijeg, razmatranja. Vodeæunit teksta predstavljaæe hronolo�ki redosled,na koji æe se nadovezati osnovni podaci o

odreðenoj etnièkoj zajednici. Èinjenica da sedana�nje geografske celine, Baèka, Banat iSrem, iz vi�e aspekata mogu posmatrati kaoposebne celine ide nam naruku. Nemoguæe jeposmatrati migracione procese bez op�irnogznanja o dru�tveno�ekonomskim procesimajedne zemlje (u sluèaju unutra�nje migracije)ili vi�e zemalja (u sluèaju migracije iz drugihdr�ava). Uslovi u raznim oblastima dana�njeVojvodine nisu bili jedinstveni sve do ukidanjaVojne granice 1872. godine, a donekle i posletoga, zbog stvaranja novih latifundija (vele-poseda).

skoro u potpunosti vojnike poreklom s Balka-na, npr. Baja (1542/43), Kaloèa (1543),Sombor (1543), Subotica (1545). Sa osam-naest franjevaca na èelu, u jesen 1686. godine,u Baèku pristi�u Bunjevci, veæina poreklom izBosne, a manje njih iz Dalmacije. Nakon padaSegedina, bunjevaèki izaslanici Dujo Markoviæi Juraj Vidakoviæ zatra�ili su od bavarskogkneza Maksimilijana Emanuela da dozvoli pre-seljenje 5.000 katolika Bunjevaca iz Turske uBaèku. Ratno veæe odobrilo je ovaj zahtev i onisu se naselili u Segedin, Suboticu, Baju iSombor.

Kolonizacije u XVIII veku

Posle Velikog beèkog rata, Leopold Ipokrenuo je inicijativu za nastanjivanje opu-stelih provincija. Na osnovu principa ubi popu-los, ibi obulus (gde je narod, tamo su i novci),izdao je prvi kolonizatorski patent (1689 �Erstes Impopulationspatent). Od prvog paten-ta do 1786. Godine nastanjeno je oko 150.000Nemaca, uglavnom iz zapadnih delova Nema-èke, a kasnije iz pokrajina Lotaringija, Pfalz,Hesen, �lezija i iz delova Austrije u podruèjeoko Dunava. Po�to su prvi kolonisti stigli izdelova �vapske, dobili su naziv dunavske�vabe. Motiv kolonista prvobitno je bio mater-ijalna nesigurnost zbog uèestalih ratova nagraniènom podruèju s Francuskom, ali i pre-naseljenost njihovih zavièaja.

Razlozi kolonizacijeOdr�avanje novoosloboðene teritorije pred-

stavljalo je ogroman teret za dr�avu. Poreddunavskih �vaba, istovremeno poèinje i kolo-nizacija Maðara, Srba, Hrvata, Slovaka, Ru-muna i drugih etnièkih grupa. Kolonizacija jetekla planski. Odreðena je velièina porte iutvrðeni su naèin gradnje i tipovi kuæa. Selja-èke kuæe bile su trodelne i sastojale su se odsobe, kuhinje i komore, dok su kuæe zanatlijabile manje. Pored kuæa, doseljenici su dobijali

najpotrebnije alate, bra�no i meso, ali su sesami starali kada je reè o crkvama, �kolama izdravstvenim ustanovama. Kolonisti su stizaliu grupama do Ulma ili do Regensburga, gdesu se ukrcavali na tzv. ulmske brodove (UlmerSchachtel) kojima bi stizali do Beèa, Budima ina kraju do Sombora, gde su dobijali svoj ras-pored.

Poznata su tri velika talasa kolonizacijeNemaca na teritoriju dana�nje Vojvodine,nekada�nje �vapske Turske (SchwabischeTurkei). Destinacija prvog talasaprvobitno jebio Banat. Na predlog Eugena Savojskog tateritorija pretvorena je u krunsko dobro kojimje upravljao Klaudije Florimund Mersi, koji jeformirao 50 naselja s nemaèkim stanovni-�tvom. Zbog lo�ih uslova za �ivot, kolonisti suèesto napu�tali svoja naselja. Destinacija dru-gog talasa kolonizacije (1763-1771), za vremevladavine Marije Terezije, bila je Baèka. Ovopodruèje prvobitno je bilo namenjeno za Srbe,kao deo Vojne granice, ali je kasnije ta namenapromenjena. Treæi talas trajao je od 1782. do1787. godine, kada su posle Edikta o toleranci-ji pristizali i kolonisti koji nisu bili katolici(reformati, evangelisti, protestanti...).

Dakle, moguæe je defi nisati èetiri periodakolonizacija na teritoriji dana�nje Vojvodinenakon osloboðenja od Turaka:

1. od Karlovaèkog i Po�arevaèkog mira(1699�1718) do Austro-ugarske nagodbe(1867) najznaèajnija je kolonizacija Nemaca,pored koje se odvijaju migracije maðarskog,slovaèkog, rusinskog �ivlja;

2. od pomenute nagodbe do kraja Prvogsvetskog rata (1918) je period najbrojnije kolo-nizacije Maðara, jer su u skladu s brzim razvo-jem podruèja sve potrebniji struèni kadar ibirokratija;

3. u periodu izmeðu dva svetska rata dolazido kolonizacije sa srpskom dominacijom;

4. posle Drugog svetskog rata usledila jekolonizacija nerazvijenih predela (Bosna iHercegovina, Crna Gora, Sand�ak, Lika,Banija, Kordun).

126

KOLIKO SE POZNAJEMO

* U Baèkoj �upaniji poznata je lokacija pet utvrðenja, 16 naselja sa statusom gradova (palanka) i 315 nasel-jenih mesta; u Bodro�koj �upaniji sedam utvrðenja, 12 manjih gradova i 213 naseljenih mesta; u Tami�koj�upaniji èak 30 utvrðenja, 22 grada i 990 naselja; u Torontalskoj �upaniji nalazi se utvrðenje Beèej, èetirigrada i 52 naselja; dok u Sremskoj �upaniji nailazimo na 17 utvrðenih mesta, 14 gradova i 223 naseljenamesta. (Csanki D. 1894)

Pored kolonizacija, u vi�e perioda tekla je iznaèajna migracija stanovni�tva:

1. do Karlovaèkog mira (1699) migracijastanovni�tva sa ratom zahvaæenih teritorijaBalkanskog poluostrva i Balkanskog delaTurske imperije (Srbi i Hrvati�Bunjevci);

2. migracije iz pravca sever�jug sa starihposeda na nove vodili su posednici ili za tozadu�ene osobe; u toj migraciji uèestvujustanovnici severnih �upanija Ugarske (Maðari,Slovaci, Rusini) u periodu od sredine XVIIIveka do poèetka XIX veka;

3. migracije ekonomskog karaktera traju odkraja XVII veka, ali se pojaèavaju zbogpoveæane proizvodnje pojedinih �itarica; namigracije utièu razvoj �eleznica, tr�i�ta, zanat-stva, kao i razvoj gradova. Ove migracijenajveæi mah uzimaju posle Austro-ugarskenagodbe, u vreme nezapamæenog razvojaregiona.

Bunjevci, �okci

BunjevciBunjevci su velika etnièka grupa koja �ivi na

prostorima Gorskog Kotara, Like, Dalmatin-ske zagore i na podruèju takozvanog Bajskogtrokuta, èija se zami�ljena linija nalazi napotezu izmeðu Baje, Sombora i Subotice.Bunjevci s podruèja Bajskog trokuta nazivajuse baèkim Bunjevcima. Govor im je ikavski,�to im je zajednièko s Bunjevcima iz GorskogKotara, Like i Dalmatinske zagore. Katolièkesu vere.

�okciSlièno Bunjevcima, �okci su katolièke vere,

a njihovo doseljenje vodili su franjevci na krajuXVII veka iz Bosne i Dalmacije. Naselili su seu blizini Dunava (Vajska, Baèki Breg, Sonta,Boðani, Plavna). Matija Petar Katanèiæ je celuSlavoniju, nakon osloboðenja od Osmanlija,nazivao �okadijom, jer su je gusto naselili�okci iz Bosne. Uglavnom �okci, a ne�tomanje Bunjevci, od XV do kraja XVI veka, po-stupno dolaze u Slavoniju i Ju�nu Ugarsku.

Kada je reè o nazivu �okac (�okci), najpri-hvatljivija i najrealnija teorija je da su ga nasle-dili od plemena Sukci (Succi) koje je i pretho-dilo �okcima. Sukci su naziv dobili po planiniSuccus. Postoji jo� niz besmislenih teorija kojene vredi ni spominjati.

U Bosanskoj Posavini postalo je uobièajenoda se svi Hrvati u toj regiji nazivaju �okcima.

Nacionalni preporod Bunjevaca i �okaca

Nacionalni preporod Bunjevaca i �okacatekao je vrlo sporo i ote�ano. Obele�en je gra-niènim polo�ajem na krajnjem severoistokuhrvatskog etnièkog podruèja. Situacija je bilaslièna kao u Istri, Bosni i Hercegovini ili èakDalmaciji. Ove hrvatske pokrajine, kao i ju�no-ugarski prostor Baèke i Baranje, bile su izvaningerencija Hrvatskoga sabora i bana. Bu-njevci i �okci u svojoj nacionalnoj integracijinikad nisu osporavali svoju maðarsku domo-vinu, veæ su te�ili za ostvarenjem punih nacio-nalnih i kulturnih prava koja su im nakonAustro�ugarske nagodbe garantovali maðar-ski zakoni. Maðarske vlasti, umesto sprovoðe-nja tih zakona, poku�avaju da zavedu hegemo-niju, te da asimiluju Bunjevce i �okce. Menjajuhrvatska prezimena, nasilno ukidaju hrvatskijezik u �kolama i liturgijama, a Bunjevce neupisuju kao Hrvate, veæ u rubriku ostali.

Hrvati

Hrvati u BanatuNajstariji hrvatski doseljenici u Banat su

Kra�ovani. Prema predanjima, doselili su se izBosne u toku XVI veka. Istoèno od Temi�vara�iveo je ogranak baèkih Bunjevaca i �okaca,doseljenih u XVII veku. Hrvati iz Lièke iModru�ke �upanije 1765. godine sele se ubanatsko Podunavlje (Perlaz, Opava, Starèevo,Borèa, Gloganj, Homoljica). U srednji BanatHrvati su se naselili posle preureðenja Vojnegranice. Marija Terezija odredila je da seznatan deo poseda zagrabaèkog nadbiskupa idrugih plemiæa ustupi vojnoj upravi, a vlasnici-ma da zemlji�te na drugom kameralnom pose-du. Tako su Hrvati iz okoline Turopolja dobiliseli�ta Sarèu, Modo�, Biled, Boku i Biled.

Hrvati u SremuZa razliku od delova Baèke, Baranje i

Slavonije, gde je hrvatska populacija naseljenadosta gusto i gde je èinila kompaktnu zaje-dnicu, situacija u istoènom Sremu znatno jeslo�enija. Zapadni i istoèni Srem su sve do1945. godine smatrani sastavnim delom ban-ske Hrvatske i Slavonije, jer su Vukovarska iSremska �upanija uvek bile pod upravomhrvatskoga bana. U srednjem veku Srem je bionastanjen uglavnom maðarskom i hrvatskom

127

PRILOZI ZA RAZUMEVANJE ETNIÈKE SLIKE DANA�NJE VOJVODINE

populacijom, a podruèje je bilo pod upravomhrvatskoga bana, a ne ugarskog kralja. Tomautohtonom hrvatskom stanovni�tvu priklju-èili su se i �okci prvog i drugog selidbenogtalasa, ali je u vreme vladavine Osmanlija deodomaæeg stanovni�tva ili napustio taj prostor iiselio se prema zapadu ili prihvatio islam.Nakon odlaska Osmanlija, sele se premapodruèjima Bosne i Srbije koja su i u XVIIIveku ostala pod osmanlijskom upravom.Dakle, hrvatsko stanovni�tvo je i dolazilo uSrem, ali je i odlazilo iz Srema.

Maðari u Vojvodini(istorijski i etnolo�ki pregled)

Na osnovu podataka o srednjovekovnoj teri-toriji dana�nje Vojvodine u periodu pre Mo-haèke bitke, ovaj deo tada�nje Ugarske kralje-vine svrstavao se u razvijenije delove dr�ave.

Nakon najezde Turaka na ovaj prostor,stanovni�tvo se zbog tzv. dvostrukog oporezi-vanja (obaveza plaæanja poreza i da�binanovim i starim vlastima) pomera u severnijekrajeve, dok opustele krajeve nastanjujestanovni�tvo s Balkana, koje se prvobitno ilibavi stoèarstvom ili se nastanjuje u gradovimapored reènih tokova i bavi se trgovinom.

Posle osloboðenja od Turaka, to jest do peri-oda okonèanja Rakocijeve bune (1711), ne-mamo taènih podataka o broju i sastavu sta-novni�tva dana�nje Vojvodine. Poznate suseobe Bunjevaca i Srba u pojedine deloveBaèke, ali taèan broj stanovnika ne mo�e seodrediti ni pomoæu popisa iz 1715. godine, jernije popisano stanovni�tvo koje je �ivelo uVojnoj granici (osnovana 1702). Ipak, mo�e seustanoviti visoki procenat stanovnika s ju�no-slovenskim prezimenima. U popisu iz 1715.godine u Baèkoj je popisano 1.267 domaæinsta-va, od kojih su 1.202 domaæinstva bila srpska.

Nastanjivanje Maðara u BaèkojOd svih �upanija na podruèju dana�nje

Vojvodine, od turske vlasti prva je osloboðenaBaèko�bodro�ka. Ubrzo se formira Poti-sko�pomori�ka vojna granica, gde je stano-vni�tvo uglavnom bilo srpsko, a svega 6, 63%stanovni�tva èinili su Maðari. Institucija Vojnegranice bila je veoma primamljiva, jer jeobezbeðivala osloboðenje od znatnog delaporeza, te su se stanovnici drugih delovaImperije rado selili u ove krajeve. Nakon ras-formiranja Vojne granice, formiran je Veliko-

kikindski di�trikt u koji se odselilo mnogobiv�ih granièara, naroèito posle 1760. godine.Pored toga, od 1768. do 1774. godine selili suse u Dunavsku vojnu granicu (alibunarski,panèevaèki i beèkere�ki okrug), ali i u �ajka�-ki di�trikt koji je dobio svoje privilegije u todoba.

Kolonizacija maðarskog stanovni�tva uBaèku bila je moguæa samo nakon rasformi-ranja Potisko�pomori�ke vojne granice. Uostalim delovima Maðari su bili progla�eninepo�eljnim zbog aktivnog uèe�æa u Rako-cijevoj buni. Ipak, neki velika�i uspevaju davrate posede iz predturskog perioda i da nanjima nastane kmetove iz severnih delovaImperije. Ovaj proces mo�e se nazvati individ-ualnim nastanjivanjem ili vraæanjem kmetstvana staro imanje.

Pored individualnog nastanjivanja, anga�ujuse sposobne osobe (danas bismo ih nazvalipreduzetnicima) zadu�ene za vrbovanje ljud-stva. Tako se posle 1753. godine Ada, Mol,Martono�, Stara Kanji�a, Senta nastanjujustanovni�tvom iz dana�nje �upanije Solnok, izokoline Segedina i iz podruèja meðureèjaDunav�Tisa. Pored veæ pomenutih individual-nih kolonizacija, osobe bliske Beèkom dvoru(Anton Gra�alkoviè, Miklo� Esterhazi, �andorKarolji...) stvaraju ogromne latifundije na kojenaseljavaju uglavnom Nemce, a delimiènoMaðare i Slovake iz severnih �upanija. Da biovom procesu dali zakonski okvir, èlan 62. iz1723. godine odredio je da posednik ima pravoda povede svoje kmetove u drugu �upanijusamo ako nema moguænosti da im u staroj�upaniji obezbedi kmetsku portu.

U periodu od 1711. do 1730. godine pristiza-li su gotovo svi slojevi maðarskog stanovni�tvau ju�ne �upanije. Dolazili su i kmetovi iz pre-naseljenih naselja koji su se pla�ili siroma�tvakoje je moglo nastati zbog naslednog prava, tj.èinjenice da je svaki brat dobijao isti deoparcele. Zato je bilo uèestalo pojedinaènobe�anje na jug. Zakonski èlan 101. iz 1715.godine odredio je obavezu posedovanja paso�aprilikom odlaska u susedne �upanije.

U drugom talasu nastanjivanja Poti-skog�krunskog di�trikta (oko 1770) do�li sumigranati iz Heve�ke, Nogradske, Pe�tanske idrugih severnih �upanija. Sa severa su sedoseljavali i u ostale delove Baèke.

Reformati u BaèkojNakon Edikta o toleranciji (1781), koji je

uglavnom privukao Nemce iz podruèja Gornje

128

KOLIKO SE POZNAJEMO

Rajne, na podruèje dana�nje Vojvodine dolazei reformati iz srednjeg dela Ugarske (TrojniDi�trikt Kumana i Jasa). Osnivaju se naseljaFeketiæ, Moravica i Paèir. Naselja sa prete�noreformatskim stanovni�tvom, kao �to suDebeljaèa, Rumenka, nastanjuju se iz vi�ereformatskih op�tina Beke�ke i Èongradske�upanije.

Maðari u BanatuOp�ti uslovi za �ivot u Banatu u XVIII veku

bili su nepovoljni: podruèje pokriveno moèva-rama, poznato kao nezdravo mesto za �ivljenjenije privlaèilo novo stanovni�tvo kao Baèka.Pored toga, Banat je kasnije osloboðen odTuraka, a i du�e je bio meta osmanlijskihupada (do 1738).

Pretpostavlja se da je poèetkom XVIII veka uBanatu �ivelo oko 25.000 stanovnika, uglav-nom Srba i Rumuna, najverovatnije stoèara. Uto doba Banat je imao veæi strategijsku znaèaj,nego stvarnu vrednost. Kao i po naredbamakoje su va�ile u Baèkoj, od 1719. godinedr�avni slu�benici i u Banatu su mogli bitikatolici. Po�to su posle Rakocijeve buneHabzburgovci na Maðare gledali kao nanepo�eljne elemente, njihovo masovno nasel-javanje poèelo je tek sredinom XVIII veka,kada je znatan deo Vojne granice rasformiran.

Do smrti Marije Terezije (1780) nastanjiva-nje Maðara u Banatu bilo je moguæe na kame-ralnim posedima. Segedinski vrtlari osnovalisu Jazovo (1760), Tordu i Rusko Selo (1766).

U doba vladavine Josifa II u naseljavanjumaðarskog stanovni�tva u Banatu se isticao igrad Segedin koji je kupovao posede i na njihnaseljavao deo svog stanovni�tva. Danas semo�e zakljuèiti da su veæina Maðara u Banatupotomci onda�njih �itelja Segedina.

Lerinc Marcibanji (Marcibányi Lõrinc) je od1782. do 1785. godine kolonizovao Èoku, CrnuBaru, i Vrbicu. Padej je 1784. godine naselioI�tvan Ormo�di (Ormosdy István), a Jano�Tajnai (Taynai János) u periodu od 1806. do1810. godine naseljava Sajan. Kolonisti su ste-kli povoljniji status od kmetova po�to su skla-pali ugovor sa zemljoposednikom. Vrtlari kojisu stizali tokom XIX veka dobijali su od 16 do20 katastarskih jutara zemlje, tzv. numeruse zagajenje duvana. Ovi naseljenici nisu bili uobavezi da obezbeðuju radnu snagu ili deoroda, nego su po ugovoru davali novac (profit).

Pored zemljoposednika i gradova, koloniza-tor je bila i dr�ava: samo u Torontalskoj �upa-niji tako je nastalo 43 naselja (npr. Jermenovci

1817). Skoro svako novoosnovano naselje æepostati i mesto sekundarne migracije. Tako æenastati selo Mu�lja 1890. godine.

Dok je konjuktura duvana trajala, ova nasel-ja su napredovala. Posle 1860. godine usledioje niz elementarnih nepogoda, zbog èega jeovaj osiroma�en sloj postao glavni talas iselja-vanja koji æe u XX veku poteæi prema Australijii Severnoj Americi.

Kolonizacija krajem XIX vekaZbog nere�enog agrarnog pitanja, kao i

zbog sve veæih socijalnih nemira, vlada je pred-lagala formiranje novih naselja. Tako sunastale Budisava i Teleèka 1884. godine.Tokom 1882. godine do�lo je do regulacijedonjeg toka Dunava i naseljavanja Maðara izBukovine (Rumunija). Naselili su Vojlovicu,Skorenovac i Ivanovo (1883). Po�to je njihovnatalitet bio izrazito visok, oni æe prvobitnotra�iti posao u Panèevu i Beogradu kaonajbli�im centrima.

Drugi talas Maðara iz Bukovine stigao je1941. godine, kada je sporazumom izmeðuRumunije i Maðarske dozvoljeno njihovo ise-ljenje. Kasnije, Maðari æe biti nastanjeni uBaèkoj, na mesta koja su ranije dodeljenadobrovoljcima. Naselili su 28 mesta na teritori-ji 14 op�tina, odakle æe biti prognani 1944.godine.

Maðari u Sremu i SlavonijiMigracije u Srem i Slavoniju su poslednje i

svrstavaju se u grupu unutra�njih migracija.Niska cena zemlji�ta i izuzetno visoke nadniceprivukle su u ove predele siroma�ni deomaðarskog stanovni�tva, poreklom iz Baèke iokoline Balatona. Moguæe je razlikovati dvatalasa doseljavanja. Prvi je krenuo pedesetih i�estdesetih godina XIX veka, usled nere�enogpitanja u vezi s ukidanjem kmetstva, odnosnozbog nade u jeftinu zemlju, dok je razlog dru-gog talasa migracije bila fi loksera koja jeupropastila praktièno celu kulturu vinove loze.Dok je u prvom talasu po�lo na put skoro100.000 ljudi, u drugom je bilo samo 20.000 do30.000 lica.

Jevreji

Znatan broj sefardskih Jevreja (poreklom iz�panije) èinio je deo trgovaèkog i zanatlijskogsloja Osmanlijske imperije, pa tako i Banata.Posle Po�arevaèkog mira, Banat postaje deo

129


Habzbur�ke imperije. Jevreji dobijaju pravo natoèenje rakije i piva u Temi�varu, a i upravlja-nje monopolom za duvan povereno je bogatomjevrejskom trgovcu Amigo Meiriju. Banat jepostao utoèi�te za Jevreje, zbog vi�ih nameta uostalim delovima Imperije.

Ipak, obeæana zemlja za Jevreje bila je samoogranièeno pristupaèna, po�to su slu�benomogli da stupe na tlo Banata za vremezemaljskih va�ara, radi re�avanja slu�benihobaveza ili ako su veæ posedovali dozvolu zarad kod Jevreja koji je du�e nastanjen uBanatu.

Nakon uvoðenja Edikta o toleranciji (1781),Jevreji su mogli da koriste hebrejski jezik ubogoslu�enju, dozvoljeno im je naseljavanje ugradovima, bavljenje zemljoradnjom i zanat-stvom, ali puna graðanska prava nisu dobili. Uto doba oni dr�e krème, trguju ko�om...Trgovina je uglavnom bila je u rukama Grka,Jermena, Cincara, Srba i Nemaca, udru�enih uesnafe u kojima Jevreji nisu mogli biti èlanovi.

Na osnovu primera u Subotici vide seonovremeni okviri i moguænosti �ivljenjaJevreja u Baèko�bodro�koj �upaniji. U vremekada je Subotica bila privilegovano trgovi�te,Gradsko veæe donosilo je odluku da li æe ugrad pu�tati Grke, Jermene, Jevreje ili Rome.Privilegija iz 1779. godine decidno je govorilao Jevrejima koji su mogli trgovati ko�om ivunom, a bila im je dozvoljena trgovina namalo. Stan su mogli iznajmljivati iskljuèivo kodsamaca, a od 1806. godine veæ su bili u prilici ida kupuju kuæe. Kasnije su odreðene ulice ukojima su mogli kupovati kuæe. Na osnovupodataka iz 1843. godine, Jevreji su uglavnombili sitni trgovci (80% porodica).

Nemci

Moguæe je izdvojiti tri velike kolonizacijeNemaca u XVIII veku: karolin�ku, terezijan-sku i jozefi nsku.

Na osnovu podataka o obimu kolonzacije uXVII veku, mo�e se utvrditi da je u Baèkudr�avnim kolonizacijama stiglo 30.000 ljudi, aspahijskim 5.000. U Banat je dr�avnim kolo-nizacijama naseljeno 73.000 ljudi, a spahijskimoko 10.000.

Poreklo tzv. dunavskih �vaba je sledeæe:treæina njih je iz Pfalca, treæina iz Bavarske, aèetvrtina iz �vapske.

Èatalja i Novo Selo bila su prva �vapskanaselja koja su naseljena 1729. godine, a oko1750. Godine slede Apatin, Bukin, Kolut,

Od�aci, Prigrevica, Gakovo, Palanka, Gajdo-bra, Kljaiæevo, Kru�evlje, Karavukovo. PosleEdikta o verskoj toleranciji protestanti supristigli u Bulkes, Jarek, Crvenku, Lovæenac...

Baèki Nemci �iveli su jugozapadno od linijeBaja�Titel. Njihovo naseljavanje je uzelonajveæeg maha u drugoj polovini XVIII veka(terezijanska kolonizacija), ali je trajalo i u XIXveku. Èesto su ih naseljavali na mesta gde suSrbi veæ bili naseljeni, zbog èega nastajuparovi sela s prefiksom Novi- ili Stari- u nazivi-ma sela. Veæina Nemaca u Baèkoj su katolièkevere, ali postojali su izuzeci: evangelistièkevere bili su Nemci koji su �iveli u Crvenki,Jareku, Lovæencu, dok su reformatske verebili Nemci iz Novog Sivca.

Rumuni

Rumuni u Banatu � migracione struje

Prvi pomeni o Rumunima na teritorijiBanata su iz XIV veka. Prva naseljavanja Ru-muna u Banatu izvr�ena su tokom XVIII i uprvim decenijama XIX veka. To je period plan-skog naseljavanja. Rumunsko stanovni�tvobilo je izlo�eno kolonizacijama u okviru poli-tike jaèanja granice prema Turcima, zatim i uokviru nastojanja da se pobolj�a ekonomskasituacija u zemlji. Kada je reè o Rumunima,postoji tradicija dvojakog doseljavanja: spu-�tanje s banatskih planina u potrazi za ispa�omza stada i kolonizacija.

Na osnovu porekla mogu se izdvojiti triizrazite grupe banatskih Rumuna: Banaæani,Erdeljci i Oltenci.

Rumuni Banaæani

Stanovnici brdskih naselja za koja se mo�eda su najstarija rumunska naselja (Malo Sre-di�te, Markovac, ku�tilj, Vojvodinci, Mesiæ)prema odlikama materijalne kulture i obièaji-ma srodniji su stanovnicima karpatskih brego-va preko granice. Narodom sa banatskih ravni-ca, tokom XVIII i poèetkom XIX veka, mnogolokaliteta naseljeno je Rumunima: Alibunar,Seleu�, Barice, Margita, Nikolinci, Vladimi-rovac, Uzdin, Eèka, Sutjeska.

Rumuna ravnièara poreklom iz Banata imana teritoriji srednjeg i ju�nog Banata.

Fratuci su Rumuni iz Alibunara, Seleu�a,Nikolinaca, Barica, Margite, a po nekima i izVelikog Torka, Vladimirovca i Uzdina. Smatra

130

KOLIKO SE POZNAJEMO

se da se naziv odnosi na kolonizovane RumuneBanaæane. Pretpostavlja se da nose nazivFratuci, jer èesto koriste deminutiv reèi frate(brat).

Momrlani (Momirlani) je izraz kojim uMalom Torku nazivaju Velikotorèane. Tako senazivaju i Rumuni stoèari pod Retezatom, ugornjem toku reke �iul, dok se za Veliko-torèane zna da je veæina doseljena iz Sakalaza,pored Temi�vara.

Mokani je naziv za Rumune iz Deliblata,Kovina i Mramorka. Inaèe, tako se nazivajupastiri iz Erdelja.

Rumuni Erdeljci

Uzrokom naseljavanja ove rumunske grupesmatra se feudalna vlast u Erdelju, kao i pre-me�tanje rumunskog stanovni�tva u vremekolonizacije Nemaca u Pomori�ju, kada sudobili Mali Torak i Klek. Razvojaèenje Poti-sko�pomori�ke granice i formiranje Banatskevojne granice dovelo je veæe grupe Erdeljaca uJankov most, Klek, Ovèu, Glogonj, Jabuku.

Postoji podgrupa Kri�anaca (Mali Torak,Jankov Most, Ovèa) koja spada u pojamErdelja u �irem smislu.

Rumuni Oltenci

U Banatu se tri sela smatraju oltenskim:Lokve, Stra�a i Banatsko Novo Selo. Prvi talasOltenaca doveli su Turci u rudarske oblastiBanata, po�to su ove oblasti 1552. godinenapustili rudari Sasi. U periodu od 1641. do1646. godine 13.000 familija naselilo se uokolinu Vr�ca i Temi�vara. Posle Po�are-vaèkog (1739) i Svi�tovskog mira (1791) nase-ljavale su i druge grupe Oltenaca. Rumuni izStra�e, Lokava i Bantskog Novog Sela naziva-ju se Bufeni ili Carani. Tako se u Rumunijinazivaju Oltenci naseljeni u Banatu.

Srpska i rumunska pravoslavna crkva

U doba Matije Korvina, beogradski mitro-polit bio je crkveni poglavar svih pravoslavnihpod kraljevom vla�æu, ali veæ 1479. godineoslobodio je nameta marmaro�ke sve�tenike.Za otcepljenje od Karlovaèke mitropolije u XIXveku najzaslu�niji je Andrej �aguna.

Dekretom cara Franje Josifa I 24.12.1864godine priznato je pravo pravoslavnim Rumu-nima na otcepljenje od Karlovaèke mitropolijei na osnivanje samostalne rumunske mitropoli-je u Transilvaniji. Sedi�te joj je bilo u Sibiu, a

imala je i dve episkopije: aradsku i karanse-be�ku.

Danas rumunska pravoslavna crkva uBanatu ima tri protopopijata (panèevaèki,vr�aèki i protopopijat Mali Torak) sa vikari-jatom u Vr�cu, koji su kanonski vezani zarumunsku patrijar�iju u Bukure�tu.

Rumunski crkveni kalendar razlikuje se odpravoslavnog i katolièkog kalendara: nepo-krtetne praznike slavi po gregorijanskomkalendaru (kao katolici), a pokretne kaopravoslavni od 1924. godine, kada su nacrkvenom saboru u Atini odluèili da umestojulijanskog kalendara primene gregorijanskikalendar.

Banatska unijatska episkopija, sa sedi�tem uLugo�u, osnovana je 1863. godine, ali se uni-jaæenju o�tro usprotivilo i srpsko i rumunskostanovni�tvo. Postoje samo dve parohije: Mar-kovac i Jankov Most. Unijati (grkokatolici) supod jurisdikcijom biskupije u Kri�evcima.

Arhitektura Rumuna u BanatuU vreme Mersijeve kolonizacije

(1722�1726) kolonisti su sami gradili kuæe, odmaterijala zateèenog u okolini. To su bile nabi-jaèe pokrivene slamom. U vreme terezijanskihkolonizacija kolonistima je kuæe gradiladr�ava, prema unapred propisanim planovima.U vreme kolonizacija Josifa II dolazi dopodizanja standarda izgradnje � menjaju seplanovi, okuænica, a kolonisti sami izgraðujukuæe, materijalom dobijenim od dr�ave.

No�njaMoguæe je izdvojiti dva tipa no�nje:

ravnièarska no�nja (u Velikom Torku) i sred-njoevropska seljaèka no�nja (no�nja Kri�ana uMalom Torku Kri�ana)

No�nja Rumuna Banaæana pripada tipu èijiosnov èini platno, vuneno tkanje i suknenano�nja, zatim razni tipovi krznene odeæe.Druga grupa, Kri�ano-Erdeljci i Oltenci, noseveæ spomenuti tip srednjoevropske seljaèkeno�nje (u nas poznate pod nazivom vojvoðan-ska ili maðarska) kojoj nalazimo analaogiju sno�njama Maðara, Slovaka, Nemaca. Osnovnidelovi ove odeæe veæ odavno se izraðuju odfabrièkog materijala. �ene nose nabrane suk-nje, a ne skute, dok se u mu�koj sveèanojno�nji umesto gaæa rano pojavljuju èak�ire.

Osnovni delovi �enske no�nje Banaæanki suopleæak dugih rukava i skute od belogdomaæeg pamuènog ili kudeljnog platna.

131


Skute se pokrivaju dvema tkanim keceljama(ovo se smatra karakteristikom rumunskeno�nje). Opasuju se vunenim tkanim pojasevi-ma. Preko opleæka nose prsluk ili krznenigrudnjak. Zimi glavu i grudi pokrivaju velikimvunenim maramama. Osnovni deo no�njeKri�ano-Erdeljaca i Oltenaca je opleæak dugihrukava. Skute uvek pokrivaju �irokom nabra-nom i naboranom suknjom, preko koje se nosikecelja. Za ovaj tip no�nje karakteristiène suvunene suknje i tkane vunene kecelje. Usveèanoj no�nji bili su krakteristièni opleæci sarukavima vezenim zlatovezom.

Rusini i Ukrajinci

Preci vojvoðanskih Rusina, kao podanici slo-bodnog statusa Habzbur�ke monarhije(Rutenus Libertinus), doselili su se polovinomXVIII veka iz severoistoènih u ju�ne kra jeveUgarske u dana�nju Baèku. U prvom talasu unapu�teno naselje Kerestur doselilo se oko200 porodica, u drugom oko 160 u susednomesto Kucuru.

Franc Jozef Redl, administrator Komore uBaèkoj, sredinom XVIII veka naselio je vi�enaselja u Baèkoj: Baèku Topolu (1750),Doroslovo (1752), Veprovac (1758), RuskiKrstur (1751). Ugovor o naseljavanju RuskogKrstura nastao je 17. januara 1751. godine. Naosnovu njega, naseljenici postaju stanovnici sataksom, èetiri godine ne plaæaju poreze, aposle isteka tog roka godi�nje plaæaju po 300rajnskih forinti za otkup svojih obaveza.Sedminu uroda daju veleposedniku, a posleizmirivanja dugova mogu se slobodno seliti.

Redl je imao nameru da Ruski Krstur naselisa 200 familija ruskih unijata, te su zato vrbo-vali stanovni�tvo iz severoistoènih delovatada�nje dr�ave. Ipak, verovatno je da su prvegrupe pristigle iz obli�nje Kule. Sudeæi pospiskovima kolonista pored Rusina pristi�u imaðarski stanovnici grèko-katolièke (uni-jatske) vere.

Na osnovu pisanih izvora, za vreme MarijeTerezije kolonizuju se naselja Ruski Krstur iKucora, da bi kolonisti kasnije pristizali i uNovi Sad i �ajka�ðerðe. Posle nekoliko godinaova naselja postaju centri sekundarnihmigracija u Vrbas, Baèku Topolu, NovoOrahovo, Savino Selo, Kulu, �id, Berkasovo,Baæince, Sremsku Mitrovicu,Inðiju ...

Na kraju procesa doseljavanja 1765. godinebilo je oko 2.200 Rusina (u Krsturu 1341, u

Kucuri 779). Prilikom poslednjeg austro-ugarskog popisa (1910) bilo ih je 13.457, a zavreme prvog popisa u Kraljevini SHS (1921)13.664. Narednih pet decenija bele�i se stabil-no poveæanje broja Rusina, da bi 1971. godinebio popisan najveæi broj - 20.109. Nakon toga,usledilo je opadanje, pa je prilikom popisa2002. godine evidentirano samo 15.095Rusina.

Rusini su saèuvali svoj identitet zahvaljujuæii svojoj unijatskoj (grkokatolièkoj) veri. Dobaèke ekspedicije Volodimira Hnatjuka 1897.godine kru�ile su razne teorije o porekluRusina. Prema nekim mi�ljenjima Rusini supotomci kozaka iz Zaporo�ja, dok neki smatra-ju da su oni potomci garde kijevskog vojvodeSvatopluka, koji su stilgi na tlo Ugarske sakæerkom vojvode. Hnatjukova zapa�anja oukrajinskom poreklu rusinskog jezika izazvalasu �ustre polemike u onovremenoj slavistici,uglavno na ukrajinsko-slovaèkoj relaciji.

Nacionalna pripadnost Rusina èesto je upro�losti bila predmet sporenja nauènika i poli-tièara. Habzbur�ke i austro-ugarske vlastiRusine su nazivale Rutenima i nastojale su daspreèe njihovo povezivanje i poistoveæivanje saUkrajincima u carskoj Rusiji.

Krajem XIX i poèetkom XX veka, veæinaRusina u Austro-Ugarskoj, uprkos pritiscimavlasti, poèinje da se naziva Ukrajincima. Po�tosu bili udaljeni od matice i duhovnih pravaca unjoj, vojvoðanski Rusini saèuvali su nekada�njinaziv. Ipak, veze sa postojbinom nisu preki-dali, niti su gubili svest o pripadnosti narodukoji tamo �ivi. Savremeni srpski istorièarinemaju dileme u vezi s tim da su Rusini deoukrajinskog naroda.

Kada je reè o veri, grkokatolici se zvanicnonazivaju katolicima vizantijskog obreda. Oninerado koriste naziv unijati, zbog moguæe aso-cijacije na nasilno unijaæenje pravoslavaca upro�losti. Grkokatolici u Srbiji donedavno supripadali Kri�evaèkoj eparhiji u Hrvatskoj, alije osnivanje egzarhata u Srbiji ukloniloprepreke u komunikacijama.

Jezik vojvoðanskih Rusina razlikuje se odukrajinskog knji�evnog jezika. On je 250 godi-na odvojen od matiènog naroda, te je u speci-fiènom okru�enju primio mnogo srpskih,maðarskih i slovaèkih reèi.

Rusin je stari naziv za Ukrajinca. Pojavljujese pre oko 1.000 godina u Kijevu. Nakon 1721.godine, kad je Moskovija promenila naziv uRusija, odbaèen je u Ukrajini pod vlasæu car-ske Rusije. Odr�ao se u Galiciji, Bukovini i

132

KOLIKO SE POZNAJEMO

Zakarpatju, tj. u delovima u sastavu Habz-bur�ke monarhije. Nakon pripajanja tih oblastiUkrajini nije zadr�ao, veæ ga je zamenio nazivUkrajinci.

Srbi

Pred kraj XIV veka iz Srbije je krenuo velikitalas iseljenika na sever, u Srem i dana�njuAradsku �upaniju. Seoba Srba u Aradsku�upaniju bila je najverovatnije predvoðena Di-mitrijem, sinom kralja Vuka�ina, koga je kraljSigismund imenovao kastelanom grada Vila-go�a. U Sremu i Banatu veæinu stanovni�tvaveæ 1437. Godina predstavljali su Srbi.

Prvobitne srpske selidbe na ta podruèjazapoèinju u vreme propadanja srednjovekovnesrpske dr�ave. Despot Brankoviæ dobio je odugarskih vladara posede u Sremu i ju�nojUgarskoj, da bi pomagao u odbrani odOsmanlija. On je na te posede prvi planskinaseljavao podanike s okupiranog prostoraju�ne Srbije. Oni tu ostaju i nakon �to su

Osmanlije zauzele Srem, te kao martolosi,zajedno s Osmanlijama, vladaju baèkim i srem-skim gradovima.

Austrija je krajem XVII i u XVIII veku rato-vala protiv Turske uglavnom na teritorijiSrbije. U tim ratovima Srbi su pomagali austrij-sku vojsku, smatrajuæi i to jednim od naèina dase i sami oslobode turskog ropstva i stvorenezavisnu dr�avu. Oni su uèestvovali u austro-turskom ratu od 1683. do 1699. godine, a kadase Austrija zbog situacije na zapadu moralapovuæi, do�lo je do Velike seobe Srba.

Nakon osloboðenja od Turaka, na ta podru-èja sti�e, u selidbama Srba pod patrijarhomArsenijem Èarnojeviæem, mnogo Srba s pro-stora Srbije.

Naredna naseljavanja vezana su za kolo-nizaciju solunaca posle 1918. godine.

Nakon 1945. godine, u tzv. vlakovima bezvoznoga reda, uglavnom se sele Srbi izpasivnih krajeva na posede u Baèkoj iistoènom Sremu, s kojih su prethodno proter-ane autohtone zajednice Maðara i Nemaca.

133


* * *

GRADOVI

NOVI SAD(NOVI SAD / ÚJVIDÉK / NOVÝ SAD)

Temelji dana�njeg grada postavljeni su kra-jem XVII veka, kada je na levoj obali Dunava,preko puta Petrovaradinske tvrðave, podignu-to utvrðenje, mostobran, vojnièko-zanatlijskonaselje Srba granièara, koje je najpre nazvanoRacko selo, zatim Racki grad, a potomPetovaradinski �anac.

Zahvaljujuæi mnogim trgovcima i zanatlija-ma, koji su se s vremenom naseljavali na ovopodruèje, kao i povoljnom geografskom polo-�aju, ovo naselje je veoma brzo postalo vojni-èki, privredni i kulturni centar Srba. Nakon1716. godine naseliæe ga Nemci iz Bavarske iAustrije, a od 1739. godine Grci, Jevreji,Jermeni i drugi narodi. Ukazom carice MarijeTerezije od 1. Februara 1748. godine,Petrovaradinski �anac postaje slobodni kral-jevski grad, sa svopstvenim peèatom i grbom.Od tada se naziva Neoplanta, Neusatz iUjvidék, a Srbi su ove nazive preveli kao NoviSad.

Grad se ubrzano razvijao u svakom pogledu,a pravi procvat do�iveo je u drugoj poloviniXIX veka, pa je s razlogom èesto nazivanSrpskom Atinom ili Rackim Parizom. Poredniza manufakturnih zanatskih radionica,trgovinskih radnji, gostionica i kafana, NoviSad je jo� od 1770. godine imao svilaru i dvepivare, fabriku tekstila (1846), prvi parni mlin(1855), crepanu (1847), siræetanu, fabrikupoljoprivrednih ma�ina. Prvi putnièki voz izSubotice stigao je u Novi Sad 5. marta 1883.godine. Iste godine izgraðen je i �eleznièkimost preko Dunava. Elektrièna centralaizgraðena je 1910. godine, elektrièni tramvaj jeprvi put pro�ao gradom 1911, a autobuski sao-braæaj uveden je 1930. godine.

Privredni razvoj grada, dao je poèetni impulsrazvoju graðanstva koje je postalo nosilaccelokupnog duhovnog i kulturnog razvoja. UNovom Sadu se grade velelepne privatnekuæe, ali i javni objekti koji i danas ukra�avajustaro jezgro grada. Pravi arhitektonski draguljikoji krase dana�nji Trg Sobode su Gradskakuæa podignuta 1894, prema projektu arhitek-te Ðerða Molnara i rimokatolièka crkvaSveto Ime Marijino (1896), prema projektu

istog arhitekte. Meðu brojne znaèajne graðe-vine podignute u XIX i u prvim decenijama XXveka svrstavaju se: zgrada Sudske palate, kojuje projektovao arhitekta Ðula Vagner (1898-1900), zgrada Centralnog kreditnog zavoda(1896), zgrada Srpske gimnazije (1900) iVladièanski dvor (1901). Sve tri zgrade graðe-ne su prema projektu arhitekte VladimiraNikoliæa. Izuzetno znaèajna je i zgrada u kojojje danas sme�tena Matica srpska, graðenaprema projektu Momèila Tapavice (1912), ainaèe je zadu�bina dobrotvorke MarijeTrandafi l. Staro jezgro grada krasi i zgradaPlatoneuma iz XVIII veka (zadu�bina vladikePlatona Atanackoviæa), a od graðevinanastalih u XX veku svakako je najmonumental-nija zgrada Dunavske banovine (Bela banovinaili Baèka pogaèa), graðena izmeðu 1936. i1939, po projektu Dragi�e Bra�ovana. Odsakralnih objekata, najstarija pravoslavnabogomolja u Novom Sadu je Nikolajevskacrkva (pominje se veæ 1730), zatim Jermenska(1746), koja je poru�ena 1965, Saborna crkvasv. Ðorða iz XVIII veka, Uspenska (1765-1774),Alma�ka crkva (1797-1808), grkokatolièka(1822) i sinagoga (1909).

Privredni procvat uticao je i na br�i razvojprosvete i dru�tvenog �ivota grada. Tako æe uNovom Sadu biti osnovana Srpska pravoslavnagimnazija (1810), Srpska èitaonica (1845),Srpsko narodno pozori�te (1861), a tokom�ezdesetih godina XIX veka u gradu aktivnorade mnogobrojna kulturna dru�tva i drugedru�tvene organizacije pripadnika svih narodana ovom prostoru.

Petrovaradinska tvrðavaSa desne strane Dunava podignuta je

Petrovaradinska tvrðava u periodu od 1692. do1780. godine, po fortifi kacijskom sistemu fran-cuskog vojnog arhitekte markiza SebastijanaVobana. Zbog vi�estrukog znaèaja, nazvana jeGibraltar na Dunavu.

Povoljan polo�aj stene na kojoj je tvrðava,prepoznali su mnogi narodi koji su se na ovompodruèju smenjivali tokom dugog civilizacij-skog razvoja (Kelti, Rimljani, Vizantijci, Ma-ðari, Srbi, Turci) gradili su tu svoja utvrðenja,o èemu svedoèe arheolo�ki nalazi koji potièuèak iz mlaðeg kamenog doba. Izgradnju ovogvojnog kolosa zapoèeo je austrijski car Leo-pold I, a zavr�io je car Josif II. Prvi plan grad-nje dao je in�enjerski pukovnik Kajzerfeld, adrugi, geograf i arhitekta grof Luiði Ferdi-nand Marsilji (Luigi Ferdinand Marsigli).

134

KOLIKO SE POZNAJEMO

Prva posada iz 1702. godine bila je saèinjenaod èete maðarskih husara i odreda srpskihhajduka.

U Prvom i Drugom svetskom ratu bila jevojni garnizon, a od 1951. godine postaje civil-ni objekat koji se i danas koristi za kulturne,umetnièke, turistièke iugostiteljske svrhe.

SOMBOR(SOMBOR / SOMBOR / ZOMBOR /

ZOMBOR)

Nalazi se u severozapadnom delu Vojvo-dine, na Velikom kanalu Bezdan-Beèej i navodoraskr�æu kanala Dunav-Tisa-Dunav.Nastao je izmeðu XII i XIII veka, na jednom odostrva u spletu moèvara reke Mostonge.Osnovao ga je jedan od ugarskih kraljeva(pretpostavlja se da je to bio kralj I�tvan, sinBele IV) i da najverovatnije od tada nosi nazivSent Mihalj. Od XIV veka nalazi se u poseduplemiæke porodice Cobor. Ugarski kraljMatija Korvin dozvolio je ovoj porodici da1469. godine podigne utvrðenje radi za�tite odTuraka, ali su ga Turci ipak osvojili 1541.godine. Tada�nje naselje, od 1543. godine po-znato pod nazivom Sombor, pripalo je budim-skom vilajetu i nalazilo se pod turskom vla�æusve do 1687, kada je u�lo u sastav Habzbur�kemonarhije. Sombor je imao status vojnièkevaro�i od 1717. do 1745. godine, kada je razvo-jaèen i stavljen pod �upanijsku vlast. Poveljuslobodnog kraljevskog grada stekao je 1749, asredi�te Baèko-Bodro�ke �upanije postaoje1786. godine.

Stanovni�tvo Sombora èinili su Bunjevci,Maðari, Nemci, Srbi i Jevreji. Jedna odosnovnih privrednih grana u gradu bila jezemljoradnja, ali su nakon 1749. godinestvoreni bolji uslovi i za razvoj zanatstva itrgovine. Tako æe tridesetih godina XIX veka uSomboru raditi pivara, tekstilna tvornica, mli-novi i niz manufakturnih zanatskih radionica.�eleznièku vezu sa Segedinom grad je dobio1869. godine, a elektriènu centralu 1905.godine. Veæ krajem XIX veka, intenzivno jesprovoðeno ozelenjavanje Sombora, po komeje on, pored èuvenih fi jakera, prepoznatljiv idanas. Svojevrsno obele�je grada su svakako ipojedine znaèajne graðevine kao �to su �upnidvor (1743), rimokatolièka crkva Svetog trojst-va (1763), srpska Velika saborna crkva posveæe-na Jovanu Preteèi (1790), �upanijska zgrada(izgraðena 1808, a dana�nji izgled dobila je

1882) u kojoj se èuva poznata slika FerencaAjzenhuta Bitka kod Sente. Gradska kuæa sazi-dana je na mestu nekada�njeg ka�tela grofaJovana Brankoviæa (1842).

Sombor je jo� od XVIII veka poznat poveoma razvijenom �kolstvu. Veæ 1759. godineu gradu je radila èetvororazredna �kola sred-njo�kolskog tipa, koju je osnovala srpskapravoslavna crkvena op�tina. Od 1763. godineGramatikalna �kola, na srpskom i grèkomjeziku osnovana je 1767. godine, a od 1778.godine radi uèiteljska �kola � Norma, koju jeosnovao Avram Mrazoviæ. U Sombor je 1816.godine iz Sentandreje preseljena Srpskauèiteljska �kola-preparandija.

Dru�tveni �ivot u Somboru bio je dostarazvijen veæ poèetkom XIX veka. Jedna odnajstarijih maðarskih kasina osnovana je upra-vo u Somboru (1844), a godinu dana kasnijepoèela je sa radom i prva srpska èitaonica.Narodno pozori�te u Somboru osnovano je1882. godine.

Iz ovog �ivopisnog baèkog grada potièumnoge znaèajne liènosti iz javnog, kulturnog ipolitièkog �ivota. Meðu njima su knji�evnikVeljko Petroviæ i slikar Milan Konjoviæ.

SUBOTICA(SUBOTICA / SUBOTICA / SZABADKA)

Stari panonski grad, kroz istoriju poznat kaonajveæe selo Evrope, danas je va�an privredni ikulturni centar, raskrsnica iz koje se raèvajupruge u sedam pravaca, a drumski saobraæajse ukr�ta iz pet pravaca.U pisanim dokumenti-ma prvi put se pominje 1391. godine podnazivom Zabatka, a pretpostavlja se da je kaoutvrðenje podigao ugarski kralj Bela IVpoèetkom XIII veka. Od 1439. godine naseljese nalazilo u posedu Jano�a Hunjadija. Odtada je grad promenio vi�e feudalnih gospo-dara, a poslednji, pre pada pod tursku vlast(1541), bili su iz porodice Terek (Török).

Nakon osloboðenja od Turaka (1686),Suboticu naseljavaju Bunjevci i Srbi, a sredi-nom XVIII veka Maðari, Nemci, Slovaci,Jevreji... Grad je 1743. godine dobio statusprivilegovanog trgovi�ta i naziv Szent Maria, aod 1779. godine status slobodnog kraljevskoggrada i novi naziv - Maria Theresiopolis. Od1845. godine grad ima dana�nji naziv Subotica(Szabadka).

Po broju stanovnika Subotica je bila jedanod najveæih gradova u Ugarskoj. Od druge

135

GRADOVI

polovine XIX do poèetka XX veka bila je natreæem mestu u Ugarskoj, odmah posleBudimpe�te i Segedina. Pored znatno razvi-jenog zanatsva, u Subotici se poslednjihdecenija XIX veka javljaju i prvi oblici moderneindustrije. Bila je to ciglana koju je osnovaoTitus Maèkoviæ (1879), fabrika �piritusa(1880), livnica, fabnrika soda-vode, �e�ira, fa-brika ve�taèkih ðubriva (1906)... U Subotici jeod 1869. godine uveden �eleznièki saobraæaj, a1887. Godine izgraðena je moderna �eleznièkastanica. Prvi tramvaj pro�ao je od grada doPaliæa 1896. godine.

Tokom intenzivnog razvoja grada u XIX ipoèetkom XX veka, u Subotici je podignutonekoliko desetina impozantnih zdanja. Meðunjima svakako dominira secesijska palataarhitekte Ferenca Rajhla (1904), Gimnazija iNacionalna kasina (danas: Gradska bibliote-ka), dela istog arhitekte. Jedna od najstarijihgraðevina je srpska pravoslavna crkva (1725).Prvi hotel u gradu i zgrada pozori�ta nalazili suse u monumentalnom objektu podignutom1853/54. godine. Naroèiti znaèaj ima rimoka-tolièka katedrala sv. Terezije Avilske (1797).Od 1902. godine subotièki Jevreji imaju svojusinagogu, graðenu u secesijskom stilu.

U Subotici je radila jedna od najstarijih gim-nazija u Vojvodini, koja nastavlja tradiciju sred-nje �kole osnovane 1747. godine. U njoj jeosnovana i prva visokoobrazovna ustanova �Pravni fakultet (1920).

Poseban znaèaj, kako za privredu, tako i zakulturu grada, oduvek je imalo Paliæko jezero,koje se nalazi u neposrednoj blizini grada.

PANÈEVO(PANÊVO / PANCSOVA)

Panèevo se nalazi u ju�nom Banatu, na obalireke Tami� i jedan je od najveæih gradova uVojvodini. Brojni arheolo�ki lokaliteti u nje-govoj u�oj okolini svedoèe o dugoj pro�lostiovog naselja. Na mestu dana�njeg Panèeva�iveli su: Daèani, Sarmati, Jazigi i Rimljani.Nakon Velike seobe naroda tu se naseljavajuGepidi, Avari i Sloveni, a od X veka Maðari iSrbi. Tada poèinje formiranje dana�njeg nase-lja koje se za vreme Arpadoviæa zvalo Panuka,a kasnije se u nekim dokumentima i zapisimaputopisaca pominje kao Panucea, Panoèa,Panèel, Panzova, Pajèova i Èomva. Pod dana-

�njim nazivom prvi put se pominje poèetkomXVIII veka.

Panèevo je palo pod tursku vlast 1552.godine i bilo je u sastavu Temi�varskogsand�aka sve do 1716. godine, kada ga osvajaaustrijski grof Klaudije Florimund Mersi.To je istovremeno bio i kraj turske vladavine uBanatu, koji od tada ulazi u sastav Habzbur�kemonarhije. U to vreme Srbi iz okoline Temi-�vara naseljavaju se u Panèevo i osnivajusada�nju Gornju varo�, a istovremeno dolaze iNemci, koji formiraju Donju varo�. Za vremeVojne granice, Panèevo je bilo sredi�teDvanaestog nemaèko-banatskog granièarskogpuka, sve do 1871. godine, kada je pripojenoUgarskoj i u�lo u sastav Torontalske �upanije.Status slobodnog granièarskog komunitetadobilo je 1794. godine. Bio je to period privre-dnog razvoja grada o èemu svedoèi i podatakda je veæ 1722. godine tu osnovano najstarijeindustrijsko preduzeæe u Vojvodini - pivara(kasnije poznata kao Vajfertova pivara).Panèevo je veæ u XVIII veku bilo naprednavaro�, ali je pravi privredni procvat dostiglo teku XIX veku. Tada se ubrzano razvija industrija,kako prehrambena (klanica (1838, uljara 1846,prvi parni mlin 1843), tako i industrija graðe-vinskog materijala (livnica, fabrika skroba...)Plovidba Dunavom imala je znaèajnu ulogu uprivrednom razvoju grada. Prva plovidbenalinija od Panèeva do Zemuna otvorena je 1850.godine. Prva �eljeznièka pruga povezivala jegrad sa Beèkerekom (1894), a od 1896. godinei sa Vr�cem. Iste godine postavljena je i prvatelefonska centrala, dok je telegrafska stanicau Panèevu radila jo� od 1860. godine. KrajemXIX veka grad je imao nekoliko brodskih sao-braæajnih preduzeæa.

Panèevo je postalo privredni i kulturni cen-tar ju�nog Banata. Grade se reprezentativniprivatni i javni objekti u neoklasicistièkom ineobaroknom stilu koji i danas krase staro jez-gro ovog grada. Izuzetnog kulturno�istorij-skog znaèaja je svakako Preobra�enska crkva(1878) graðena prema projektu SvetozaraIvaèkoviæa. Ikonostas crkve oslikao je Uro�Prediæ (1911), dok su kompozicije na svodu izidovima delo Stevana Aleksiæa. U ovomgradu nalazi se i Uspenska crkva, èiji je ikono-stas delo braæe Janiæa iz Arada, dok je ikoneslikao Konstantil Danil. Nedaleko od Pan-èeva je i manastir Vojlovica, koji je po predanjupodignut 1383. godine.

136

KOLIKO SE POZNAJEMO

Privredni razvoj grada omoguæio je br�irazvoj prosvete i bogat dru�tveni �ivot. Srpskopevaèko dru�tvo, osnovano 1839. godine, bilo jenosilac mnogih kulturnih sadr�aja u gradu.Horovoða dru�tva Nikola Ðurkoviæ organi-zovao je prvo diletantsko pozori�no dru�tvo.Znaèajna liènost za kulturni razvoj gradasvakako je pesnik i prota Vasa �ivkoviæ. UPanèevu je u to vreme radilo nekoliko �kola(Matematièka, Povtorna i Dr�avna mu�ka gra-ðanska �kola), a Jovan Popoviæ pokreæe i po-znati list Panèevac (1869). Pored spomenutihliènosti vezanih za istoriju Panèeva trebalo bida spomenemo pesnika Milana Æurèina ikomprzitora Petra Kranèeviæa.

ZRENJANIN(ZREWANIN / NAGYBECSKEREK /

ZREÒANIN / ZRENIANIN)

Najstariji pisani podaci o istoriji ovog gradapotièu iz prvih decenija XIV veka, kada je maloselo Beèkerek bilo naseljeno Srbima iMaðarima. Kao varo� prvi put se pominje1422. godine. Tokom XV veka naselje je bilo uposedu Maðara i srpskih despota. Tada jeizgraðena i Beèkereèka tvrðava. Pod turskomvla�æu bio je od 1551. do 1718. godine. U tovreme grad se sastojao iz dva posebna naselja- varo�i Beèkereka i sela Gradne Ulice. U novi-joj istoriji zvanièni nazivi ovog naselja bili su:Grossbecskerek, Nagybecskerek ili VelikiBeèkerek. Od 1935. godine nosio je nazivPetrovgrad (po kralju Petru I Karaðorðe-viæu), a od 1946. godine Zrenjanin (po narod-nom heroju �arku Zrenjaninu).

Nakon osloboðenja od turske vlasti Banat jestavljen pod upravu Beèkog dvora. Opusto-�enu zemlju naselili su Srbi i Nemci, a ne�tokasnije i Rumuni, Italijani, Francuzi i �panci,koji su ovaj grad nazvali Novom Barselonom.Status slobodnog kraljevskog grada dobio je1778, a od naredne godine Beèkerek je postaosredi�te Torontalske �upanije. Tokom XVIIIveka razvija se u jak privredni centar. Prvapivara u gradu osnovana je 1745. godine, a kra-jem XIX veka Beèkerek je imao mnogo indus-trijskih preduzeæa: Pivara Lazara Dunðerskog,Srpska fabrika tepiha Lazar Dunðerski, Tvor-nica i rafi nerija �piritusa, nekoliko parnih mli-nova, tri ciglane itd. Veoma znaèajno za gradbilo je podizanje elektriène centrale (1896).

Krajem XIX veka u Beèkereku je podignutonekoliko znaèajnih graðevina. Gradska kuæa

izgraðena je 1820. godine prema projektuJosifa Fi�era, a dana�nji neobarokni izgleddobila je zahvaljujuæi arhitektama ÐuliPorto�u (Pártos Gyula) i Edenu Lehneru(Lechner Ödön). Rimokatolièka katedralaizgraðena je 1868. godine u neoromantiènomstilu prema projektu Stevana Ðorðeviæa.Zgradu Trgovaèke akademije Beèkerek jedobio 1892, a Narodnog muzeja 1893. godine.Prepoznatljiv ambijent grada èine: Mali most(1904), zgrada suda na obali Begeja (1908),podignuta prema projektu �andora Ajnera iMarkusa Rimera, reformatska crkva (1891)u gotskom stilu, delo arhitekte Zaboreckog,Uspenska crkva (1746) i Vavedenski hram iliGradnulièka crkva (1777). Pored navedenihgraðevina, grad je imao èitav niz ureðenihkupali�ta, a od 1854. godine ima i plivaèku�kolu Leopolda Rozenfelda. Od 1877. godinesvojevrsno obele�je grada je Veliki most, poz-nat kao Ajfelova æuprija (opevan u pesmi Èetir´konja debela).

Kao grad, koji je posle Temi�vara imaonajveæi broj stanovnika u Tami�kom Banatu,Veliki Beèkerek se brzo razvijao u oblastiprosvete i obrazovanja. Pored osnovnih �kolaimao je �ensku èetvororazrednu vi�u narodnu�kolu (1880), Mu�ku graðansku �kolu (1890),Dr�avnu relnu gimnaziju (1846), kao i neko-liko struènih �kola. Dru�tveni �ivot grada bioje razvijen veæ prvih decenija XIX veka o èemusvedoèi i podatak da je veæ 1833. godine osno-vana maðarska kasina, prva na ovim prostori-ma. Prva amaterska pozori�na predstavaprikazana je 1788. godine, a zgrada pozori�tapodignuta je 1839. godine. Prvi javni koncert ugradu odr�an je 1867. godine.

Meðu znaèajnim liènostima vezanih za kul-turnu istoriju grada nalaze se knji�evniciAleksandar Sandiæ, Todor Manojloviæ,Vladimir Kolarov � Koèa i drugi.

VR�AC(VR[AC / VR�AC / VERSEC / VÂRSEÞ)

Stari banatski grad karakteristièan je po svo-joj �ivopisnoj okolini, vinogorju i kulturnimznamenitostima. Nalazi se u podno�ju Vr�a-èkih planina, nedaleko od Deliblatske pe�èare.Bogata arheolo�ka nalazi�ta na �irem podruèjugrada svedoèe o prisustvu mnogih naroda kojisu se tokom vekova smenjivali na mestudana�njeg naselja: Kelti, Daèani, Rimljani,Sarmati, Avari, a u IX veku Sloveni. Dana�nje

137

GRADOVI

naselje nastalo je poèetkom XV veka od kadapotièu i prvi zapisi. Ugarski kralj �igmundpominje ga kao Podvr�ac (mesto pod vrhom).Staro naselje podignuto je u podno�ju brdaKula, na kojem je najverovatnije despot ÐuraðBrankoviæ podigao tvrðavu, nakon prvogpada Smedereva (1439). Od nje je danas saèu-vana samo jedna kula, koja predstavlja simbolgrada i zbog koje je Vr�ac dugo bio poznat kaograd pod Kulom. Grad je bio pod turskomvla�æu od 1552. do 1717. godine, kada je u�aou sastav Tami�kog Banata. Sredi�te Vr�aèkogdistrikta postao je 1718. godine. Od tada semenja i etnièka slika grada; kolonizuju seNemci, a masovno ga naseljavaju i Rumuni.Formirani su srpski i nemaèki deo grada, kojisu 1794. godine spojeni u jednu administra-tivnu celinu.

Status slobodnog kraljevskog grada Vr�ac jedobio 1817. godine, od kada poèinje njegovubrzani privredni razvoj. Ipak, razvoj je bioznatno intenzivniji tek u drugoj polovini XVIIIi poèetkom XIX veka. Tada su najrazvijenijeprivredne grane bile zanatstvo, trgovina, vino-gradarstvo, ratarstvo i stoèarstvo. Krajem XIXveka vr�aèko stanovni�tvo se najvi�e bavilovinogradarstvom (oko 60% stanovni�tva), avr�aèko vinogorje bilo je u to vreme najpros-tranije u Evropi. Zanatstvo je u ovom gradubilo znatno zastupljeno jo� u srednjem veku,ali je najveæi zamah u razvoju vr�aèkih zanatanastupio posle 1817. godine. Tada je grad imao13 esnafa i preko 6o raznih zanata, a 1880.godine zabele�ena je 1.161 zanatska radionica.Zaèeci industrije javljaju se veæ u XVIII veku.Osniva se industrija svile (tridesetih godinaXVIII veka), piva (1742), mlinarska industrija,fabrike siræeta, �piritusa i �estokih piæa. U dru-goj polovini XIX veka nastaje nekoliko deseti-na fabrika i radionica tekstilne, prehrambene,hemijske, metalne, drvne industrije, itd.

Privredni razvoj Vr�ca ubrzao je urbanizaci-ju grada i razvoj graditeljstva. Najstarija kuæa ugradu poznata kao Stara apoteka (Apoteka nastepenicama), izgraðena je polovinom XVIIIveka, kao i barokna zgrada Dva pi�tolja.Vladièanski dvor je 1759. godine podigao vladi-ka Jovan Ðorðeviæ. U njemu je sme�tenazbirka portreta i ikona, dela Teodora Kra-èuna, Jakova Orfelina, Teodora Iliæa Èe�-ljara, Arse Teodoroviæa. Saborna crkva po-sveæena sv. Nikoli izgraðena je 1785. Godine ubaroknom stilu. U njoj su ikone koje je radioNikola Ne�koviæ, kao i dve slike Paje Jova-noviæa. Od sakralnih objekata znaèajna je irimokatolièka crkva sv. Gerharda (1860-1863).

Kulturni razvoj Vr�ca odvijao se u skladu saprivrednim razvitkom grada i procesom nas-tanka graðanstva u njemu. Ovaj grad ima dugutradiciju u razvoju prosvete i obrazovanja. Prvalatinska gimnazija-gramatikalna �kola poèelaje sa radom 1790. godine, a 1868. godine osno-vana je realna gimnazija. Uèiteljska �kola radi-la je u periodu od 1852. do 1871. godine, a od1859. godine muzièka skola. Veæ pedesetihgodina XIX veka zabele�ena su brojna gosto-vanja raznih diletantskih pozori�nih trupa izsvih delova Habzbur�ke monarhije, a u drugojpolovini XIX veka u gradu je radilo mnogo kul-turnih dru�tava, èitaonica i raznih dru�tvenihorganizacija pripadnika svih naroda koji su�iveli u ovom gradu.

Iz Vr�ca potièu mnogi kulturni i javni radni-ci, a meðu njima su slikar Paja Jovanoviæ ipisac i dramaturg Jovan Sterija Popoviæ.

KIKINDA(KIKINDA / NAGYKIKINDA)

Kikinda je najveæi grad severnog Banata.Brojni arheolo�ki nalazi svedoèe o prisustvudrevnih civilizacija nekoliko naroda na pros-toru grada i njegove u�e okoline.

Pod nazivom Nað Kekenj Kikinda se prviput pominje 1423. godine kao posed ugarskogvladara Zigmunda. Kasnije je promenila neko-liko gospodara, a jedno vreme je bila u posedusrpskog despota Ðorða Brankoviæa. Podturskom vla�æu je od 1551. do 1716. godine.Ukidanjem Potisko-Pomori�ke vojne granicesrpsko stanovni�tvo iz Semlaka, Nadlaka iÈanada 1751. godine naselilo je prostordana�nje Kikinde, koji je tada bio pustabaru�tina. Pored Srba, naseljavaju se Nemci,Maðari i Jevreji. Uporni Kikinðani uspeli su dase izbore za svoj privilegovani status, osniva-njem Velikokikindskog di�trikta (1774�1876),koji je nakon ukidanja, prikljuèen Torontalskoj�upaniji sa sedi�tem u Velikom Beèkereku.

Za slobodnu kraljevsku varo� Kikinda jeprogla�ena 1893. godine. Poèeci industrije ugradu datiraju iz druge polovine XIX veka, anjeno stanovni�tvo se u to vreme, pre svegabavilo poljoprivredom (oko 80%). U gradu jeotvorena ciglana Mesaro� (1864), i ciglana Bon(1867). One èine osnovicu buduæe industrijegraðevinskog materijala Toza Markoviæ. U tovreme osnivaju se i prvi mlinovi (prvi je poèeosa radom 1869), sedamdesetih godina XIXveka otvorena je radionica za preradu

138

KOLIKO SE POZNAJEMO

ulja�olajnica. Krajem XIX veka podignuta jeFabrika leda, a poèetkom XX veka poèinju darade fabrika skroba (1905), siræeta (1909), zaizradu peæi (1911) i dve fabrike name�taja.Elektrièna centrala izgraðena je 1906. godine.

Od znamenitih arhitektonskih ostvarenja uKikindi znaèajno je spomenuti pravoslavnucrkvu, èiji je ikonostats oslikao krajem XVIIIveka Teodor Iliæ Èe�ljar, zgradu MagistrataDistrikta velikokikindskog (1836-1839) i suvaèu(Pferde Mühle, sagraðena 1897), koja je danasjedina saèuvana suvaèa u Vojvodini.

Kulturno-prosvetni �ivot u Kikindi inten-zivno se razvijao od èetrdesetih godina XIXveka. Osnivaju se kulturna dru�tva, èitaonice,javljaju se zaèeci pozori�ne delatnosti. Naro-èito aktivno bilo je Dru�tvo za negovanje mu-zike Gusle (1878), koje je davalo sna�an impulscelokupnom kulturnom �ivotu grada i aktivnoje saraðivalo sa tamo�njim maðarskim peva-èkim dru�tvom Dalarda i nemaèkim Cecilija.Od 1781. do 1851. godine u gradu je radila la-tinska �kola, od 1858. do 1869. godine realka,da bi 1877. godine bila otvorena prva srednja�kola - gimnazija. Prva srpska èitaonica u Ki-kindi osnovana je 1845. godine U ovom gradusnimljena je fi lmska reporta�a sa velièanstve-nog predizbornog mitinga kikindskog kan-didata Mihajla Polita - Desanèiæa (1914).

SREMSKA MITROVICA(SREMSKA MITROVICA / SRIMSKA MITROVICA)

Sremska Mitrovica nalazi se na levoj obaliSave i jedan je od najstarijih gradova u Evropi,sa istorijom dugom 7000. godina. Najpre jebila ilirsko�keltski oppidum od drveta, zatimantièki grad i prestonica careva, a kasnije sred-njovekovna varo�, turska palanka, pukovskogranièarsko mesto, zanatsko-trgovaèki grad inajzad, moderan srednjoevropski industrijskigrad.

Na prelazu izmeðu dve ere nazivala seSirmijum, a od XIII veka Civitas sanctiDemetri (Grad sv. Dimitrija). Za vreme vla-davine rimskog cara Dioklecijana, Mitrovicaje od 293. godine bila jedna od prestonicaRimskog carstva. Zato su u tom gradu biliizgraðeni: forum, amfi teatar, hramovi i vile,hipodrom, nekoliko kupatila. Gotovo u pot-

punosti su ga uni�tili Huni (441), a zatim Avarii Sloveni (582).

Od 1180. godine Mitrovica je pod ugarskom,a od 1529. godine, pod turskom vla�æu. U sas-tav Habzbur�ke monarhije u�la je 1718.godine. Od sredine XVIII veka Mitrovica jesredi�te IX petrovaradinskog granièarskogpuka. Status slobodnog granièarskog komu-niteta dobila je 1763. godine. Od tada poèinjenjen br�i ekonomski razvoj, �to je dovelo dopromene socijalne i etnièke slike grada; dose-ljava se veæi broj Hrvata, Maðara, Rusina,Nemaca, Jevreja.

Do br�eg privrednog razvoja grada dolazi udrugoj polovini XIX veka, a zapisi iz 1888.godine govore da je u Mitrovici radilo 108trgovina razlièitom robom. Posebno su bilepoznate manufakturne radnje najboljeg teksti-la. U to vreme bili su poznati i mitrovaèki va-�ari koji su se odr�avali pet puta godi�nje, naodreðene crkvene praznike. Industrija serazvijala prilièno sporo. Najstarije preduzeæe ugradu bila je pivara (1830). Prva pilana radila jeod 1891. godine, a prva parna pilana � FrancGamir�ek osnovana je 1899. godine. Od 1909.godine u gradu postoji i fabrika name�taja.

Najveæa istorijska znamenitost grada susvakako arheolo�ka nalazi�ta. Meðu njima jeKalvarija, na kojoj su tragovi najstarijeg nase-lja na teritoriji grada, zatim ostaci rimskogvodovoda, monumentalna antièka palata,Antièka ulica sa nizom trgovaèkih radnji iradionica, Antièko kupatilo, Zgrada antièke�itnice... Obilje pronaðenog arheolo�kog mate-rijala èuva se u Muzeju Srema u SremskojMitrovici, koji brine i o lapidarijumu, sme�te-nom u dvori�tu zgrade Muzeja. Pored arhe-olo�kih lokaliteta, znaèajno obele�je grada suGlavni trg ili �itna pijaca iz XVIII veka sareprezentativnim objektima meðu kojima seistièu: pravoslavna crkva sv. Stefana (1794),rimokatolièka crkva (1810), obe zidane u baro-knom stilu, kao i zdanje Srpskog doma (1895),èiji je projektant arhitekta Vladimir Nikoliæ.

Mitrovica je u XIX veku imala razvijeno �kol-stvo. Postojale su dve nemaèke osnovne �kole,zatim Devojaèka, Matematièka, Srpska naro-dna �kola i Maðarska osnovna �kola. Za vremeVojne granice, u gradu je bila najznaèajnija ne-maèka vi�a �kola Ober�ul. Realna gimnazijaosnovana je 1838. godine.

Tokom XIX veka u gradu se osnivaju mnogapevaèka dru�tva, dobrotvorna i zanatska udru-�enja, gostuju pozori�ne diletantske trupe...

139

GRADOVI

SREMSKI KARLOVCI(SREMSKI KARLOVCI / SREMSKI

KARLOVCI)

Barokni gradiæ, na obroncima Fru�ke gore iobali Dunava, bogate istorijske pro�losti, prviput se pominje kao tvrðava Karom ili Karon(1308). Slovensko ime Karlovci prvi put jezabele�eno 1533. godine. U srednjem veku na-selje je pripadalo ugarskim plemiækim poro-dicama, od kojih je najpoznatija porodicaBatori. Tvrðavu Karom sru�ili su Turci(1521). Od tada, pa sve do kraja XVII veka,Karlovci su pod turskom vla�æu. Prema najs-tarijem popisu iz 1702. godine, veæinu stano-vni�tva èinili su Srbi, ali bilo je Hrvata iNemaca. Veæ u XVIII veku ovde je radilo 60trgovaca i zanatlija, a njihov broj je u nare-dnom veku znatno porastao. Jedna odosnovnih delatnosti Karlovèana bilo jevinogradarstvo i po proizvodnji vina bili su po-znati u Habzbur�koj monarhiji. Status slo-bodnog granièarskog komuniteta stekli su1753. godine.

Naziv ovog mesta vezan je za znaèajne istori-jske dogaðaje koji su se odvijali u ovom deluEvrope. Tako æe Veliki beèki rat (1683-1699),voðen izmeðu Austrije i Turske, biti okonèanmirom 26. januara 1699. godine, koji je pot-pisan upravo u Karlovcima. Na mestu sklapa-nja mirovnog ugovora sagraðena je 1817.godine Kapela mira.

Od poèetka XVIII veka, pa sve do 1918.godine, Sremski Karlovci bili su verski i kul-turni centar Srba u Vojvodini, a od 1713.godine sedi�te srpske mitropolije. U ovojvaro�i osnovana je Prva srpska gimnazija(1791), a potom i Bogoslovija (1794, druga upravoslavnom svetu). Naziv Karlovaca vezujese za jo� jedan istorijski dogaðaj, a to je Majskaskup�tina 1848. godine, kada je progla�enaSrpska Vojvodina, Josif Rajaèiæ izabran zapatrijarha, a Karlovaèka mitropolija podignutana nivo patrijar�ije. U Sremskim Karlovcimaodr�an je i Blagove�tenski sabor (1861).

Barokni izgled, steèen krajem XIX veka,Sremski Karlovci saèuvali su do danas. Glavneznamenitosti ove varo�i su: saborna pravoslav-na crkva (1762) sa ikonostasom JakovaOrfelina i Teodora Kraèuna (1780) i zidnimslikama Paje Jovanoviæa, barokna èesma odcrvenog kamena (poznata kao Èetri lava,1799), Magistrat (1811) i Gimnazija (1891).Najmonumentalnija graðevina u SremskimKarlovcima je Patrijar�ijski dvor sa kapelom,èiji je ikonostas oslikao Uro� Prediæ. Dvor je

izgraðen 1894. godine, prema prtojektuVladimira Nikoliæa. Isti arhitekta projekto-vao je u Karlovcima Bogoslovski seminar(1901), Crkveno-narodne fondove (1902),Stefaneum (1903).

Iako mala varo�, Karlovci su imali bogat kul-turni i dru�tveni �ivot veæ u XVIII veku. UèiteljEmanuel Kozaèinski je tu, sa uèenicimalatinske �kole, odr�ao prvu pozori�nu pred-stavu na srpskom jeziku, Smrt cara Uro�a V(1736).

BELA CRKVA(BELA CRKVA / BELA CRKVA/

FEHÉRTEMPLOM/ BISERICA ALBÃ)

Naselje izmeðu reka Dunava, Kara�a izlatonosne reèice Nere, na obroncimaKarpata, prvi put se pominje kao mesto uKra�evskoj �upaniji 1335. godine. Posleosloboðenja Banata od turske vlasti, grofKlaudije Florimund Mersi osnovao je BeluCrkvu 1717. godine kao gradsko naseljeNemaca kolonista. Grad je dobio naziv postaroj crkvici, koju su na�li prvi doseljenici izvanièno je nazvan Vajskirhen (Weiskirchen).Pored Nemaca, stanovni�tvo ovog naseljaèinili su Srbi i Rumuni. Trgo-vina je u XVIII iXIX veku bila u rukama Cincara, Srba iRumuna, dok se nemaèko stanovni�tvo najvi�ebavilo vinogradarstvom. Za vreme Vojnegranice, ovo mesto postalo je sedi�te Vla�ko-ilirskog-pukovskog okruga. Status slobodnoggranièarskog komuniteta Bela Crkva je stekla1777. godine. Iste godine tu je osnovana prvastreljaèka dru�ina u Vojvodini.

RUMA(RUMA)

Ruma se nalazi u zapadnom delu sremskeravnice i prvi put se pominje poèetkom XIVveka, kada je na manstirskom groblju izgraðe-na kapela 1323. godine pod nazivom Aratorlo,kasnije Arpatoro. Pod nazivom Ruma naseljese prvi put pominje 1634. godine kada je bilasrpsko selo sa dva kneza. Tada je Ruma bilapod turskom vla�æu i pretpostavlja se da je imeorijentalnog porekla.

Nakon zavr�etka Austro-turskog rata 1699.godine, Srem je podeljen na dva dela, pa jeRuma ostala u turskom delu sve do 1718.godine. Tek nakon Po�arevaèkog mira, Ruma

140

KOLIKO SE POZNAJEMO

se na�la pod vla�æu Habsburgovaca. PoèetkomXVIII veka ona je èisto srpsko naselje. Unarednom periodu broj stanovnika raste dose-ljavanjem Srba i Nemaca. Sredinom XVIIIveka, kada poèinje plansko naseljavanjeNemaca po Sremu, u Rumu se doseljavaju 173nemaèke porodice.

U XVIII veku baron Marko Pejaèeviæ je namestu dana�nje Rume izgradio novo sedi�tesvog vlastelinstva. Poèinje da se gradi novourbano naselje, koje 1747. godine dobija statusslobodnog trgovi�ta. U toku XIX veka poveæa-

va se broj stanovnika koji se prete�no baviopoljoprivredom i zanatstvom.

U drugoj polovini XVIII veka Ruma je bilavaro�ica u kojoj je postojala privatna srpskasrednja �kola, gimnazija, koja je radila od 1770.do 1787. godine. U tom periodu radila je i fra-njevaèka gimnazija, sme�tena u prvoj zgradina sprat u Rumi. U Rumi su tokom XVIII i XIXveka podignuta tri pravoslavna hrama:Nikolajevski (1758), Vaznesenski (1761) i Svihsvetih (1840).

141

GRADOVI

* * *

LIÈNOSTI

1. Endre Adi (Ady Endre, 1877�1919) bio jepesnik, lirièar. Osnovnu �kolu zavr�io je u rod-nom Ermindsentu (Érdmindszent), dok jegimnazijsko obrazovanje stekao u Naðkarolju(Nagykároly) i Zilahu. Dve godine je slu�aopravo u Debrecenu i Budimpe�ti, te sezaposlio kao èinovnik u sudu, a kasnije i u pri-vatnoj advokatskoj kancelariji. Od 1899.godine objavljuje poeziju, a paralelno radi umnogim novinskim redakcijama. Putuje poevropskim zemljama. Na jednom od putovanja1903. godine upoznaje Adelu Bril (Brüll Adél)Ledu, �enu koja æe odigrati znaèajnu ulogu unjegovom �ivotu. Ureðivao je napredni èasopisNjugat (Nyugat) 1908. godine. Nezaboravnestihove objavio je u zbirci Nove pesme (Újversek) izdatoj 1906. godine. Umro je uBudimpe�ti, gde je i sahranjen. Nekrologpovodom njegove smrti napisao je i Milo�Crnjanski. Mnogi vojvoðanski gradovi imajuulicu sa njegovim imenom.

2. Franc Ajzenhut (Eisenhut Ferencz,1857�1903) slikar orijentalnih i istorijskihtema u stilu akademskog realizma. Roðen je uNemaèkoj Palaci (danas: Baèka Palanka) kaopripadnik tamno�njih podunavskih �vaba.Maternji jezik bio mu je nemaèki, ali je teènogovorio maðarski i srpski. Predstavlja umet-nike koji su stvarala�tvom i �ivotom bili vezaniza vi�e nacija i dr�ava i èija aktivnost se te�kosagledava zbog promena dr�avnih granica irasparèavanja umetnièkog korpusa. Dr�avl-janin Austrougarske monarhije, radom i �ivo-tom bio je razapet izmeðu umetnièkih centrara(Budimpe�te i Minhena) i rodnog mesta.Umetnièko �klovanje poèeo je u Budimpe�ti, anastavio u Minhenu na Akademiji. Od 1883.godine redovno putuje sa drugim umetnicimau predele Azije i severne Afrike, gde crpiinspiraciju za slike, koje dovr�ava u minhen-skom ateljeu. Izla�e u Budimpe�ti, Minhenu,Parizu i Madridu, a radove uglavnom prodajeu Engelskoj. Prvi veliki uspeh posti�e slikomSmrt Ðul babe 1886. godine, za koju prvi meðumaðarskim umetnicima dobija Veliku zlatnudr�avnu medalju. Neka od njegovih va�nihdela su: Narodno veselje u Kavkazu (nalazi se ufondu Galerije Matice srpske u Novom Sadu),Pred presudom i San (u Nacionalnoj galeriji uBudimpe�ti). Slika Bitka kod Sente, koja se

nalazi u Somboru, najveæa je slika istorijskog�anra u Vojvodini, a nastala je povodomMilenijumske proslave 1896. godine.

3. Miroslav�Mika Antiæ (1932-1986) bio jepesnik, prozni pisac, novinar, slikar, fi lmskiumetnik. U rodnom Mokrinu pohaðao jeosnovnu �kolu, a gimnaziju u Kikindi iPanèevu. Studije je zapoèeo u Beogradu, anajveæi deo �ivota proveo je u Novom Sadu.Bio je novinar u listovima Panèevac i Dnevniki urednik èasopisa Ritam koji se bavio d�ezomi zabavnom muzikom. U stalnom tragala�tvuza razlièitim umetnièkim formama, najvi�e jeostao upamæen kao pesnik: Isprièano za pro-leæe, Plavo nebo, Nasmejani svet, Psovkene�nosti, Koncert za 1001 bubanj, Mit o ptici,Plavi èuperak, Horoskop, Prva ljubav, Garavisokak... samo su delovi njegovog opusa.Zajedno sa Ferencom Feherom napisao je Bojei reèi na srpskom i maðarskom jeziku, a saJanom Labatom izdao je dvojeziènu antologijuvojvoðanske poezije Rovina spieva, Raspevanaravnica. Dobitnik je dve Nevenove nagrade,Goranove nagrade, Nagrade Sterijinog pozor-ja, Zlatne arene za fi lmski scenario, Nagradeosloboðenja Vojvodine, nosilac je Ordenazasluga za narod i drugih priznanja.

4. Ivan Antunoviæ (1815�1888), kaloèkikanonik, naslovni biskup bosonski, jedan odinicijatora zakasnelog preporoda meðubaèkim Bunjevcima, publicista i prozni pisac.Roðen je u Kunbaji (dana�nja Maðarska), uplemièkoj porodici koja je tada sudskimsporom izgubila svoje posede. Osnovnu �kolupohaðao je u Aljma�u, a gimnaziju u Subotici,Kaloèi, Peèuju i Segedinu. Teologiju je studi-rao u Segedinu, Beèu i Kaloèi. Za sve�tenika jezareðen 1838. godine i od onda kreæe njegovuspon u sve�tenièkoj hijerarhiji, sve do 1859.Godine kada je izabran za kanonika, te 1876.godine kada ga je car imenovao naslovnimbiskupom bosonskim (tim èinom je postaoèlan Gornjeg doma Ugarskog sabora).Publicistièku dellatnost poèeo je 1870. godinekada je objavljen prvi broj Bunjevaèkih i�okaèkih novina. Uspeh novina bio je manjinego �to je oèekivao, te je 1872. godine prestaoda objavljuje politièki list, ali je nastavio saizdavanjem lista za kulturu Bunjevaèka i �okaè-ka vila, koji je do tada izlazio kao dodatak no-vina. Razoèaran neuspehom ovog projekta,1875. godine prepustio je list Bunjevaèka i�okaèka vila Bla�u Modro�iæu, koji ga je

142

KOLIKO SE POZNAJEMO

objavljivao do 1876. godine. Kao sve�tenik bioje sna�no vezan za katolièko shvatanjeprosvetiteljstva, �to je se vidi u njegovimknji�evnim i piblicistièkim radovima. Neki odnjegovih znaèajnih radova su: pripovetkaOdmetnik (o �ivotu Ignacija Martinoviæa),romani u rukopisu Poslednji Gizdarev i Bari�aKitkoviæ, putopis Pouène iskrice i pouèni tekstSlavjan. Kada je reè o bunjevaèkom preporodunajznaèajnija je Razprava o podunavskih i poti-sanskih Bunjevcih i �okcih, u kojoj je poku�aoda napi�e narodnu istoriju. Umro je u Kaloèi.

5. Jano� Aranj (Arany János, 1817�1882)bio je maðarski pesnik, pored �andora Petefija, najznaèajniji predstavnik narodnjaèkogpravca u maðarskoj knji�evnosti XIX veka.Napisao je vi�e znaèajnih dela, a meðu njimase posebno istièe trilogija, ep o narodnomjunaku Miklo�u Toldiju: Toldi, Toldeijevaljubav, Toldijevo veèe. Ovaj ep je na srpski jezikpreveo Jovan Jovanoviæ Zmaj (1858, 1870,1896), kao i njegovo delo Otmu Muranjgrada(1878). Pored ovih ostvarenja, Aranj je poznati po istorijskim baladama: Bo�ji sud, Agneza,Komi�anje, Kralj Ladislav V. Pisao je i pesmeiz narodnog �ivota u kojima je opevao nostalgi-ju graðanina za prirodom i jednostavno�æu.

6. Platon Atanackoviæ (1788�1867) bio jeepiskop budimski (1839�1851) i baèki(1851�1867), pisac, politièki radnik i velikidobrotvor srpske prosvete. Roðen je uSomboru. Gimnaziju i bogosloviju zavr�io je uKarlovcima, a zatim je polo�io uèiteljski ispit.U manastiru Kru�edol zakaluðerio se 1829.godine, a deset godina kasnije postavljen je zabudimskog episkopa. Svoju apologiju podnaslovom Analitika �tampao je u Beèu 1850.godine. Bio je predsednik Matice srpske,zatim poèasni èlan ruskog Ob�èestva istorji idrevnostej pri univerzitetu u Moskvi. Meðunajznaèajnije njegove radove svrstavaju se:Prinos rodoljubivih mislej na �ertvenik naro-dnoga napretka, Dijetalne besjede i Povjest rezi-dencije episkopata budimskoga. Objavio jemnogo ud�benika o nauci o veri, jeziku srp-skom i njemaèkom, matematici, pedagogiji ikatihetici...U borbi oko pravopisa bio je nastrani konzervativaca. Bio je osnivaè som-borskog Platoneuma i profesor u srpskomsomborskom Pedagogijumu. Politièki radAtanackoviæa ogleda se u njegovoj knjiziDijetalne besjede iz 1845. godine u kojoj su�tampani njegovi govori sa zasedanjaUgarskog sabora od 1837. do 1844. godine.

7. Endre Bajèi �ilinski (Bajcsy�ZsilinszkyEndre, 1866�1944) bio je maðarski pravnik ipolitièar. Poèetkom tridesetih godina XX vekapoèeo je sa izno�enjem stavova protiv tada�njenemaèke politike. U knjizi Nacionalni radi-kalizam istièe da je glavni cilj maðarskespoljne politike ostvarenje maðarsko�srpsko-hrvatskog pomirenja, kao i maðarsko�srpsko-hrvatske saradnje. Poèetkom februara 1940.godine boravio je u Beogradu na sastankuministara spoljnih poslova Balkana. Po naloguPala Telekija (Teleki Pál), imao je zadatak daispita da li na jugoslovenskoj strani postoji�elja za maðarsko�jugoslovenskim zbli�avan-jem. U knjizi Na�a sudbina i mesto u Evropi(1941) insistira na balkansko�podunavskojfederaciji, tj. konfederaciji. Veæ 11. aprila 1941.godine upuæuje protest Hortiju �to jeMaðarska napala Jugoslaviju. Raciju poèetkom1942. godine nazvao je pogronom. Hortiju jepisao: U Maðarskoj se odigralo, bez sudske pre-sude, masovno klanje sa punom odgovorno�æuvojnika i �andara, to je najneèoveènije i najne-maðarskije masovno ubijanje, to je tako stra-hovita gre�ka i takav potres maðarskog pravnogporetka protiv èega mora svaki èestiti Maðar dadigne glas. Decembra 1942. godine u maðar-skom parlamentu izneo je zahtev da sevinovnici za raciju najstro�e kazne. Nakondolaska na vlast Ferenca Sala�ija (SzálasiFerenc) u oktobru 1944. godine, �ilinski jeuhap�en i streljan 25. decembra 1944. godine.

8. Isidor Bajiæ (1878�1915) bio je kompo-zitor, muzièki pisac. Roðen je u Kuli, gimnazi-ju je zavr�io u Novom Sadu, a muzièkuakademiju u Budimpe�ti 1901. godine. Kaoprofesor gimnazije u Novom Sadu, 1909.godine osnovao je muzièku �kolu koja i danasnosi njegovo ime. Pokrenuo je Srpski muzièkilist i utemeljio je notnu ediciju Srpska muzièkabiblioteka. Inicijator je stvaranja Saveza srp-skih pevaèkih dru�tava. Pisao je vokalnumuziku, klavirske kompozicije, scenskumuziku, a naroèitu pa�nju posvetio je obradinarodnih melodija. Objavio je i vi�e teorijskihradova: Teorija notnog pevanja (1904), Klavir iuèenje klavira (1906), Na�e crkveno pojanje(1906). Najpoznatija dela su mu: opera Ivo odSemberije, komadi sa pevanjem Seoska lola,Èuèuk Stana i druga. Blizak narodnom duhu,Bajiæev opus èesto se poistoveæuje sa naro-dnim pesmama, kao �to je npr. sluèaj s pes-mom Jesen sti�e, dunjo moja.

143

LIÈNOSTI

9. Joakim- Ja�a Bakov (Yoakim - Â¡aBakov, 1906-1974) bio je profesor srpskog ifrancuskog jezika, sportski radnik i pedagog,sportista - atletièar. Bio je jugoslovenski rekor-der u skoku s motkom vi�e od deset godina.Od 1947. godine ostavlja zanimanje profesora ido kraja �ivota radi kao sportski pedagog itrener, uglavnom u oblasti lake atletike i s timu vezi objavio je 36 knjiga. Pisao je i poeziju narusinskom jeziku.

10. Jon Balan (Ion Bãlan,1925�1976) bio jeprofesor i knji�evnik. Jedan od najznaèajnijihpredstavnika rumunske knji�evnosti u Vojvo-dini nakon Drugog svetskog rata. Roðen je uJablanci. Studije rumunskog jezika i knji�e-vnosti zavr�io je u Zrenjaninu, a na poèetkukarijere radio je kao profesor rumunskog jezi-ka u vr�aèkoj Gimnaziji i Uèiteljskoj �koli.Ipak, najveæi doprinos dao je razvoju publici-stike i knji�evnosti. Urednik èasopisa Radostpionira (Bucuria pionierilor) postao je 1949.godine, da bi zatim du�i vremenski period(1956-1976) bio odgovorni urednik èasopisaSvetlost (Lumina). Saraðivao je sa svim publi-kacijama na rumunskom jeziku kod nas, zatimu Analima Dru�tva za rumunski jezik. Bio jejedan od osnivaèa ovog dru�tva. Objavio jezbirke pesama: Pesma moga sela, Brazde u pro-leæe, Albu, Plamen u noæi, Putevi i oblaci,Ninalb. Izdavaèka kuæa Libertatea objavila je1979. godine njegova sabrana dela u tri knjige.Preveo je mnoga knji�evna dela jugosloven-skih naroda. Istovremeno, njegovi stihovi pre-vedeni su na druge jezike. Objavljivao je sti-hove i na stranicama èasopisa iz Rumunije.Dobitnik je brojnih nagrada za knji�evnost ipublicistiku. Umro je 1976. godine uBeogradu.

11. Marija Balan (Mãria Bãlan, 1923�2008)je slikarka naivnog slikarstva. Zavr�ila je trirazreda osnovne �kole u rodnom Uzdinu.Meðu osnivaèima je uzdinske �kole naivnogslikarstva. Poznata je u zemlji i inostranstvu.Èlan je Akademije tradicionalnih umetnostiRumunije od 1997. godine. Njeni radovi nalazese u Galeriji u Uzdinu, Muzeju naivne umet-nosti u Jagodini, Muzeju naivne umetnosti izYaena (�panija), kao i u brojnim privatnimkolekcijama u zemljama sa svih meridijana.Izlagala je u Njujorku, Va�ingtonu (1965),Hagu, Beogradu, Napulju, Bolonji, Rimu(1974), Modeni (1975), Madridu (1977),Zagrebu (1981), Rakovici (1982), Vr�cu,

Torku, Seleu�u, Banatskom Novom Selu(1962), Uzdinu, (1962, 1964, 1972, 1985, 1999).Tokom èetiri decenije naslikala je preko hil-jadu slika na kojima prikazuje narodne obièaje,pejza�e i scene iz �ivota seljaka. O Mariji Balani njenim radovima pisali su mnogi kritièariumetnosti i snimljeni su dokumentarni filmovii TV reporta�e. Za svoj rad dobijala je stranapriznanja i diplome: Castello di Pietrassa �Caltanissetta (1973), Srebrna diploma i medal-ja � Modena, diploma � Piacenza, diploma naIV Evropskom konkursu naivne umetnosti �Morges (1975), diploma na V Evropskommeðunarodnom konkursu naivne umetnosti �Morges (1976).

12. Ðorðe Bala�eviæ (1953�) je pop pevaè,kompozitor, glumac, pesnik, prozni pisac...Roðeni Novosaðanin, napustio je gimnaziju utreæem razredu, te je �kolovanje okonèaovanredno. Upisao je studije geografi je, ali je1977. godine pristupio akustièarskoj grupi�etva, sa kojom je snimio neobaveznu pesmicuU razdeljak te ljubim, koja je postala veliki hit.Naredne godine osnovao je grupu Rani mraz.Neko vreme nastupao je sa Biljanom Krstiæ igrupom Neoplanti, a od 1982. Godine zapoèi-nje solo karijeru koja traje do dana�njih dana.Saradnici na njegovim albumima i mnogobro-jnim koncertima bili su mnogi od najboljihstudijskih muzièara iz cele Jugoslavije.Beogradski Sava centar bio je njegov tradi-cionalni koncertni prostor, gde je uz dobrusvirku posetiocima nudio i svoje duhovitekomentare, koji su u sivilu devedesetih godinaXX veka dobijali kultni status. U periodu od1982. do 2000. godine odr�ao je stotinu kon-cerata u Sava centru. U svojim pesmama isti-cao je ideju mira, tolerancije i lalo�ki mirnogpoimanja stvarnosti. Neki od njegovih albumasu: Odlazi cirkus, Pub, Celoveèernji The Kid,Bezdan, Panta rei, Tri posleratna druga, Jedanod onih �ivota, Na posletku... Dobitnik jemnogih domaæih nagrada (Oktobarska nagra-da Novog Sada, Nagrada Todor Manojloviæ,Estradna nagrada Jugoslavije...), dok je odstranih priznanja najznaèajnije njegovo progla-�enje za ambasadora dobre volje UNHCR-a.

13. Arpad G. Bala� (Balázs G. Árpád,1887�1981) bio je istaknuti grafi èar meðu-ratne vojvoðanske umentièke scene. Umetni-èko �kolovanje zapoèeo je u Baji, boravio je uumetnièkoj koloniji u Naðbanji (Nagybánya),da bi 1913. godine upisao Umetnièku akademi-

144

KOLIKO SE POZNAJEMO

ju u Budimpe�i, koju je morao napustiti zbograta. Diplomirao je 1924. godine na Umetni-èkoj akademiji u Pragu, uz prepoznatljivi uticajkubizma. U Subotici postaje ilustrator subo-tièkog dnevnog lista Bácsmegyei napló (Baèkidnevnik), a prelaskom u Beograd postajesaradnik listova Vreme i Deèije vreme. SaZoltanom Èukom (Csuka Zoltán) je 1927.godine izradio preko 300 portreta tada�njihpolitièara i dru�tvenih radnika, umetnika zaknjigu Vojvoðanska galerija. Od 1926. godineposveæuje se kubo-ekspresionizmu i socijal-nim temama, izraðuje tematske grafi èke mapesa La Travail, Dani nedelje, Jatagan Mala. Poumetnièkim dometima istièe se ciklus ilu-stracija pesama maðarskog pesnika EndreaAdija (Ady Endre), nastao 1930. godine. Tegodine postaje èlan grupe Oblik. Vredan deonjegovog stvarala�tva èuva se u umetnièkomfondu Gradskog muzeja u Subotici.

14. Lujza Blaha (Blaha Lujza, 1850�1926)bila je glumica. Roðena je u Rimasombatu(Rimaszombat) kao Ludovika Rajndl, u brakuglumice i ofi cira. Raspevana Lujza, kako su jetada zvali, detinjstvo je provela sa putujuæimpozori�tem. Sa sedam godina, dok jo� nijeznala da pi�e i èita, bila je zvezda mnogihpozori�nih predstava. Kao èudo od deteta, na-stupala je u Nemaèkom narodnom pozori�tu.Mlada se udala za dirigenta vojnog orkestraBlahu i veæ sa 19 godina ostala udovica. UDebrecinu 1866. godine potpisala je profesion-alni ugovor, a 1870. godine prvi put nastupila uNarodnom pozori�tu u maðarskoj prestonici,gde æe postati ljubimica publike. Dugo su sepamtile njene uloge u predstavama: Preza�ti-æena devojèica u pozori�tu u Ðeru (Gyõr)(1863-5), Veridba pod lampom i Èarobna violi-na u subotièkom pozori�tu (1865), Riðobradi(1867) i Marèa (1871) u Debrecinu, �u�i iDeda u Narodnom pozori�tu u Budimpe�ti(1871). Prvi i poslednji put je stala predkamere u 73. godini �ivota. Nakon humani-tarnog koncerta za pomoæ ranjenicima izSrbije dobila je priznanje Natalija, poèasni je ido�ivotni èlan Narodnog pozori�ta u Budim-pe�ti, nosilac Zlatnog krsta Franje Josifa.

15. Jan Blazi (Ján Blazi1783�1836) bio jeprosvetni radnik. Bio je dete siroma�nihgranièara iz Stare Pazove, ali je kao vredanuèenik nastavio dalje �kolovanje u preparandi-ji, u Banskoj �æjavnici. Nakon zavr�etka �kolo-vanja, do�ao je 1808. godine u Novi Vrbas ipoèeo da radi kao privatni uèitelj. Po�to je nje-

gov rad postao poznat imao je sve vi�e uèeni-ka, �to se 1822. Godine okonèalo osnivanjemgimnazije baè�sremskog seniorata, koja jekasnije prerasla u gimnaziju u Vrbasu. Umroje u Kulpinu.

16. Zvonko Bogdan (1942�) je pevaè naro-dnih pesama iz Vojvodine, kompozitor, pesnik,slikar, d�okej. Roðeni Somborac, koji pripadaznatno �irem prostoru nego �to je podruèje okome pevaju njegove pesme, prepoznatljiv je ipo svojim uètivim i d�entlmenskim manirima.Peva vlastite i tradicionalne pesme, posebnobunjevaèke, ali i maðarske, srpske, rumun-ske... Njegove pesme nose mirise ravnice, pro-�lih dana, boemskog �ivota, Dunava; one peva-ju o ljubavi, konjima koji slobodno jure, �ena-ma... Najprepoznatljiviji je po pesmi Hej sala�ina severu Baèke, ali ga mnogi znaju i po pesma-ma: Veæ odavno spremam svog mrkova, Govorise da me vara�, Kraj jezera jedna kuæa mala,Neko sasvim treæi, Jedan stari kontrabas...

17. Grof Georgije Brankoviæ (1645�1711)bio je grof, diplomata i istorièar. Proglasio sepotomkom srpskih despota Brankoviæa. Uzpodr�ku vla�kog vojvode �erbana Kanta-kuzina i svedoèanstva patrijarha Arsenija IIIÈarnojeviæa, od austrijskog cara Lepolda Idobio je baronsku, a 1688. godine i grofovskutitulu. Beèki dvor je oèekivao da æe prekonjega pridobiti Srbe na stranu Austrije uVelikom ratu protiv Turaka (1683�1699). Zbogplanova o obnavljanju srpskog carstva,izlo�enih u Memorandumu caru Leopoldu I,austrijskom dvoru uèinio se opasnim, pa je1689. godine konfi niran u Beè, a 1703. godineu Heb, u Èe�koj, gde je i umro. U su�anjstvu jenapisao Slaveno-serbske hronike, u kojima jeizlo�io istoriju Srba i roda Brankoviæa i nakraju dao svoje memoare. Hronike su znaèajnouticale na srpsku istoriografi ju i srpskuinteligenciju tokom XVIII veka.

18. Dragi�a Bra�ovan (1887�1965) bio jearhitekta. Roðeni Vr�èanin, zavr�io je studijearhitekture u Budimpe�ti 1912. godine. Do1918. godine radio je u kancelariji Emila Torijai Morica Poganja (Tõry Emil�Pogány Móricz)u glavnom gradu Maðarske, a od 1920. godineu Beogradu otvara privatnu kancelarijuArhitekte zajedno, sa Milanom Sekuliæem. Do1929. godine projektovao je u stilu eklektike,nakon toga okrenuo se arhitekturi moderne,da bi posle 1945. godine projektovao, kao i svi,

145

LIÈNOSTI

u stilu socijalistièkog realizma. Bio je dopisnièlan SANU, èlan Britanskog kraljevskog insti-tuta za arhitekturu.... Projektovao je zgraduIzvr�nog veæa Vojvodine, tzv. Banovinu,sagraðenu 1939. godine i zgradu Vrhovnekomande vazduhoplovstva Jugoslavije uZemunu.

19. Milo� Crnjanski (1893�1977) bio jepesnik, romanopisac, pripovedaè, dramatièar,putopisac, esejista, memoarista i publicista. UTemi�varu je zavr�io gimnaziju kod pijarista(1912), na Rijeci je pohaðao Eksportnuakademiju (1912�1913), studije istorije umet-nosti i fi lozofi je zapoèeo je u Beèu (1913), adiplomirao na Filozofskom fakultetu u Beo-gradu (1922). Uèestvovao je u Prvom svet-skom ratu. U meðuratnom periodu radio jekao profesor, novinar i ata�e za �tampu uposlanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu(1928�1929, 1935�1938) i Rimu (1938�1941).Od 1941. godine bio je u emigraciji u Londonu,kao slu�benik pri jugoslovenskoj vladi u egzilu(1941�1945), a nakon toga u traganju za zani-manjem koje æe mu obezbediti egzistenciju.Izmeðu ostalog, tokom pedesetih godina,radio je kao dopisnik argentinskog lista ElEconomista iz Londona. U zemlju se vratio kra-jem 1965. godine. Njegova najpoznatija delasu: Lirika Itake, Dnevnik o Èarnojeviæu, Seobe,Roman o Londonu, Lament nad Beogradom,Embehade...

20. Jan Èajak mlaði (Ján Èajak mlad�í,1897�1982) bio je prozni pisac. Pisao jepripovetke sa bogatom lokalnom tematikom ina dijalektu ovda�njih Slovaka. Nakon Drugogsvetskog rata opisivao je prilike u Slovaèkoj.Radio je kao profesor u petrovaèkoj gimnaziji iu slovaèkom Liptovskom Mikula�u. Bio jeurednik vi�e èasopisa. Pisao je pripovetke,drame, publicistièke èlanke i prevodio delajugoslovenske knji�evnosti. Njegova najpo-znatija dela su humoristièke pripovetke iromani: Zuzka Turanova (Zuzka Turanová),Zipa Cupak (Zypa Cupák), Zarobljena u dvor-cu na Holièu (V zajatí na Holíèskom hrade).

21. Arsenije III Èarnojeviæ (1633�1706)bio je patrijarh srpski (1674-1691) i mitropolitsentandrejski (1691�1706). Roðen je uBajicama, u blizini Cetinja. Posle pljaèkeGraèanice 1688. godine zarobio ga je turskiJegen Osman�pa�a. Za njegov otkup isplaæenoje 10.000 talira. Od 1686. godine odr�avao jekontakte sa Mletaèkom republikom, a 1688.

godine obratio se pismom papi Inoæentiju XI.Predvodio je seobu Srba 1690. godine. Januara1690. godine oti�ao je u Beograd, a u jesen istegodine u Sentandreju i Budim. Inicijator jenarodno�crkvenog sabora 1690. godine. Odcara Leopolda tra�io je i dobio privilegije zapravoslavnu crkvu i njene vernike uHabzbur�koj monarhiji. U novoj sredini, nje-gove aktivnosti, sve do smrti, bile su uglavnomusmerene protiv poku�aja unijaæenjapravoslavnih. Njegov lik naslikao je PajaJovanoviæ na slici Seoba Srba. Umro je u Beèu,a sahranjen je u manastiru Kru�edol.

22. Zoltan Èuka (Csuka Zoltán, 1901�1984)bio je maðarski ekspresionistièki pesnik,najaktivnija liènost u knji�evnosti jugosloven-skih Maðara i najznaèajniji prevodilac srpskeknji�evnosti na maðarski jezik. Naizmeniènoje �iveo u Maðarskoj i Jugoslaviji. Na osnovunjegovih prevoda maðarsko èitala�tvo upozna-lo je klasike srpske knji�evnosti: Neèistu krvBorisava Stankoviæa, Na Drini æuprija IveAndriæa, Seobe Milo�a Crnjanskog, delaBranislava Nu�iæa, Jakova Ignjatoviæa i Gorskivijenac Petra Petroviæa Njego�a. Autor jeIstorije knji�evnosti jugoslovenskih naroda(1963). Svojim radom doprineo je razvojumaðarsko�jugoslovenskih i srpskih odnosa.

23. Ðorðe Popoviæ - Ðura Danièiæ(1825�1882) bio je lingvista, prevodilac iistorièar jezika. Roðen je u Novom Sadu, ukuæi pravoslavnog sve�tenika. Studirao je filologiju u Beèu, gde je pomagao VukuKarad�iæu u prevoðenju Novog zaveta. U Beèuje objavio poznati polemièki spis Rat za srpskijezik i pravopis u kom se zalagao za Karad�i-æevu reformu jezika. Znaèajna dela iz filologijesu mu: Mala srpska gramatika, Srpska sintak-sa, Oblici srpskog ili hrvatskog jezika, Osnovesrpskog ili hrvatskog jezika... Na poèetku kari-jere bio je pristalica Karad�iæevog jezièkogsvesrpstva, a kasnije postaje uvereni pristalicajugoslovenske ideologije, tj. Jezièkog jedinstvaSrba i Hrvata. Umro je u Zagrebu.

24. Konstantin Dijakonoviæ Loga(Consantin Diaconovici Loga,1770-1850) bio jeprosvetitelj, profesor. Roðen je u Karansebe�u,kao unuk ðakona Vasilija, koji je polovinomXVIII veka osnovao slikarsku �kolu u VelikomSredi�tu kod Vr�ca. �kolovao se u Karanse-be�u, Lugo�u i Sremskim Karlovcima. Stu-dirao je prava i politièke nauke u Budimu.Uèitelj u rumunskoj i cincarskoj �koli u

146

KOLIKO SE POZNAJEMO

Budimu postao je 1808. godine. Od 1812.godine radio je kao profesor rumunske isrpske gramatike u aradskoj preparandiji.Direktor nacionalnih �kola u Vla�ko-ilirskojregimenti, sa sedi�tem u Karansebe�u, postaoje 1830. godine. Istovremeno je organizovaopreparandijske teèajeve za uèitelje srpskih irumunskih granièarskih �kola, naizmenièno uKaransebe�u i Beloj Crkvi, gde je boravio uperiodu od 1836. do 1850. godine. Dao jeznaèajan doprinos razvoju rumunske kulture i�kolstva u prvim decenijama XIX veka.Napisao je vi�e ud�benika i knjiga iz oblastipedagogije, a pod pokroviteljstvom vladikeJosifa Putnika objavio je na rumunskom jezikui dve crkvene knjige: Oktoih i Tipik. Zbognavodne ume�anosti u revolucionarne dogaða-je 1848/49. godine u Beloj Crkvi suspendovanje sa du�nosti. Na suðenju u Temi�varu, predprekim vojnim sudom, Loga je bio osloboðen,ali je ubrzo umro u Karansebe�u, tri mesecanakon �to je pezionisan.

25. Ferenc Deak (Deák Ferenc) (1938�) jeknji�evnik, dramaturg, novinar, televizijskiurednik, dru�tveno-politièki radnik, amba-sador. Roðen je u Novom Itebeju. Zavr�io je�kolu za primenjenu umetnost u Novom Sadu1960. godine. Od 1986. Godine bio je urednikigranog programa i direktor programa na TVNovi Sad. U svim njegovim delima uoèljiva jevezanost za Vojvodinu, njene ljude i istoriju.Njegova najznaèajnija dela su: drame Boro-vnice, �eð za vazduhom i Daæa, zbirka pesamaPonoæni ribar, roman Razbojnik, noveleRekviem i Sova i èizma... Dobitnik je Sterijinenagrade, Zlatne arene u Puli za scenario fi lmaGranica, nagrade na Festivalu scenarija uVrnjaèkoj banji...

26. Trifun Dimiæ (1956-2001) je utemeljivaèromologije u Srbiji. Roðen je u Gospoðincima.Za �ivota je vredno skupljao i bele�io dela nar-odnog usmenog stvarala�tva. Na romskom isrpskom jeziku 1979. Godine objavio jeAntologiju usmene poezije Roma. Osnivaè jeMatice romske u Jugoslaviji 1996. godine.Saèinio je nastavni plan i program za nastavnipredmet Jezik i nacionalna kultura Roma.Napisao je prvi bukvar na romskom jeziku. Zapravoslavne Rome posebno je znaèajan njegovprevod crkvene knjige Slu�benika, jer se uSabornoj crkvi u Novom Sadu odr�ala prva usvetu liturgija na romskom jeziku. Od biserasvetske knji�evnosti preveo je i Ep oGilgame�u. Ceo �ivot posvetio je obrazovanju i

kulturnoj emancipaciji Roma. Umro je uNovom Sadu.

27. Jon Durain (Ion Durãin, 1878�1947)bio je violinista. Roðen je u Seleu�u. Obele�ioje èitavu epohu u razvoju kulturne delatnostiRumuna u Banatu u prvoj polovini XX veka.Bio je èlan austrougarskih vojnih orkestarapre i za vreme Prvog svetskog rata, da bi seposle rata defi nitivno nastanio u Vladimi-rovcu, gde je imao svoj orkestar, sa kojim jeuèestvovao na mnogobrojnim kulturnim mani-festacijama, festivalima, svadbama... Rumun-ska manjina u jugoslovenskom Banatu sma-trala ga je nacionalnim muzièarem. Poredrumunske narodne muzike, poznavao je imuziku drugih naroda, tako da njegovo delo ustvari predstavlja otelotvorenje multikultural-nosti na prostorima Banata. Snimio je i dveploèe. Umro je u Vladimirovcu.

28. Ferenc Feher (Fehér Ferenc,1928�1989) bio je pesnik, pisac i prevodilac.Roðen u �edniku (Nagyfény), graðansku�kolu pohaðao je u Baèkoj Topoli (1940�1944),a gimnaziju i Vi�u pedago�ku �kolu u Subotici.Bio je u redakciji èasopisa Híd (1949�1958), uRadiju Novi Sad radio je u periodu od 1953. do1958, a novinar lista Magyar Szó bio je od 1959.do 1988. godine. Prevodio je savremenejugoslovenske autore sa srpskohrvatskog,makedonskog i albanskog jezika. Dobitnik jevi�e knji�evnih nagrada. Umro je u NovomSadu.

29. Radu Flora (Radu Flora, 1922�1989)bio je profesor, knji�evnik i prevodilac. Roðenje u Banatskom Novom Selu, a romanskejezike studirao je u Bukure�tu i Beogradu.Doktorirao je 1959. godine u Zagrebu. Baviose prouèavanjem rumunskih banatskih govo-ra, rumunsko-srpskim odnosima, kao i mno-gim drugim nauènim temama. Objavio jeromane, pripovetke, eseje, reporta�e, poeziju,epigrame, kao i niz èlanaka, studija, prevoda.Autor je jednog srpsko-rumunskog reènika imnogih �kolskih ud�benika. Uèesnik je mno-gobrojnih meðunarodnih nauènih skupova,simpozijuma i kongresa. Osnivaè je Dru�tva zarumunski jezik u Vojvodini. Radio je kao profe-sor u vr�aèkoj gimnaziji i uèiteljskoj �koli, naVi�oj pedago�koj �koli u Novom Sadu iZrenjaninu, a od 1963. godine na Filolo�komfakultetu u Beogradu. Umro je u Rovinju. Odmnogih njegovih dela najznaèajnija su:

147

LIÈNOSTI

Rumunski govori iz Banata i Lingvistièki atlasrumunskih govora iz jugoslovenskog Banata,Srpsko-rumunski reènik, Srpsko-rumunskiodnosi, kao i dve obimne antologije banatskogliterarnog folklora (1979. i 1982. godine).

30. Bartolomej Godra (1832�1874) bio jeetnograf i lekar. Roðen je u Laliæu. Studijemedicine zavr�io je u Beèu, a nakon toga radioje kao glavni lekar u vojnoj bolnici u SremskojMitrovici i bio glavni lekar IX pe�adijskoggranièarskog petrovaradinskog puka. Punopa�nje posveæivao je botanici. Autor jetopografskog etnografskog istorijskog dela oPetrovaradinu i botanièke monografi je Sremapisane trojezièki (latinski, nemaèki, srpski).Umro je u Rumi.

31. Zuzana Halupova (Zuzana Chalupová,1925�2001) je najpoznatija jugoslovenskaslikarka u maniru naive. Slika od 1964. godine.U poèetku je slikala prizore iz �ivota Slovaka uKovaèici i autobiografske prizore (Smrtmu�a), ali najveæa inspiracija u stvarala�tvubila su joj deca (u Njujorku su je nazvali mamaZuzana sa hiljadu dece). Prvu samostalnuizlo�bu imala je u Dubrovniku 1968. godine.Slike joj se nalaze u mnogim kolekcijama igalerijama �irom sveta. �tampane su uUNICEF-ovim novogodi�njim èestitkama ikalendarima. Matica Slovaèke joj je dodelilaodlikovanje za �ivotno delo Æirilo i Metodije,najveæe priznanje iz Bratislave koje se dodelju-je uspe�nim Slovacima u dijaspori. Slikala jerodnu Kovaèicu, njene ljude, obièaje, svakod-nevne poslove.

32. Robert Hamer�til (RobertHammerstiel, 1933�) ,umetnik, roðen 1933.godine, u Vr�cu. Poreklo iz, do danas, multi-kulturalne Vojvodine, odredilo je �ivotni put i�ivotnu misao ovog slikara. Njegov maternjijezik je nemaèki, ali teèno govori srpski,maðarski i rumunski. Hamer�til se izja�njavakao kosmopolit i ne �eli da ga svojata ni jednanacija, ni jedna politièka grupacija. Kaostrastveni Vojvoðanin i Banaæanin, on je umet-nièki savremenik i svedok dogaðaja u svojojdomovini, koju je sa svojom porodicom moraoda napusti kao èetrnaestogodi�njak. Tokomsvoje dugogodi�nje delatnosti kao livac èelikau Ternicu/Donja Austrija, postao je hronièarmalih ljudi. U njegovom delu ogleda se dubo-ka religioznost, koja nadilazi sve konfesije.Kao samouk, Robert Hamer�til intenzivno se

bavi muzikom, knji�evno�æu i fi lozofi jom.Mnogo je putovao. Nekoliko puta boravio je uNjujorku, �to je radikalno uticalo na njega uumetnièkom smislu. Do�ivljaj dru�tva bezpatine oslobodio ga je i obele�io poèetakposlednje faze njegovog rada. U svojim delimaon se uvek iznova hvata u ko�tac sa ljudskomtragedijom, koju je i sam do�iveo u detinjstvu.Njegove slike prikazuju nam ljudsku patnju,koja nije povezana ni sa jednim mestom, nitivremenom. Bez optu�bi, njegove slike suopomena èoveèanstvu da se vrati ljudskimvrednostima i slobodi. U periodu izmeðu dvasvetska rata, Vr�ac je imao 50.000 stanovnikakoji su pripadali razlièitim kulturnim i jezièkimmiljeima i - kao i u Njujorku � �iveli u svojimodvojenim èetvrtima. Ne svi. PorodicaHamer�til je kod kuæe govorila nemaèki, ali su�iveli u srpskoj èetvrti, u kojoj je otac imaopekaru i slikao ikone u slobodno vreme.Godine 1947. pobegao je preko Maðarske uAustriju. Poèeo je kao pomoænik u poljoprivre-di, zavr�io za pekara i na kraju radio kao livacèelika u Ternicu. Uprkos radu u smenama,studirao je slikarstvo u Beèu. Umetnost mu jepostala potrebna da bi pre�iveo, kao komadhleba ili èa�a vode. Tek od osamdesetih godinamogao se posvetiti iskljuèivo umetnosti.Osloboðen tereta svakodnevne borbe zakomad hleba i socijalno osiguran, poèeo je dastvara svoja kasna dela koja su mu doneladugo oèekivano meðunarodno priznanje. UNovom Sadu je krajem oktobra 2005. godine uMuzeju Vojvodine odr�ana velika i znaèajnaizlo�ba Roberta Hamer�tila. Tad je umetnikdo�iveo pa�nju i priznanje za svoja dela uglavnom gradu njegove voljene Vojvodine. Uistorijskom smislu, sudbina Hamer�tila moglabi se, u svome umetnièkom ruhu, posmatratikao most ka mirnoj, zajednièkoj buduænosti.

33. Vilmo� Harangozo (Harangozó Vilmos,1925�1975) bio je stonoteniser kluba Spartak,vi�estruki dr�avni prvak i reprezentativac.Roðen je u Subotici, a stoni tenis uèio je uzstarijeg brata Tibora koji je zbog te�kepovrede morao da prestane da se bavisportom. Vilim Haragozo bio je osmostrukipojedinaèni prvak Jugoslavije, prvak sveta umu�kim parovima i vice�ampion sveta ume�ovitom paru. U pojedinaènoj konkurencijiosvojio je jedno treæe mesto u Evropi. Sareprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrnumedalju na prvenstvu Evrope. Umro je uBeogradu.

148

KOLIKO SE POZNAJEMO

34. Jano� Hunjadi (Hunyadi János, Iancude Hunedoara 1387?�1456) bio je erdeljskiplemiæ, kapetan Beograda, tami�ki �upan,severinski ban, erdeljski vojvoda. Posle bitkekod Varne 1444. godine postao je gubernatorUgarske. Uèestvovao je u bici kod Smedereva1437. godine, a 1442. godine pobedio jeturskog Mezid� bega u Erdelju i �ehabedinana reci Jalomnici u Vla�koj. Zbog tih pobedana Trgu sv. Marka u Veneciji odr�ana je proce-sija, a u Firenci sveèano blagodarenje. Bio jeuèesnik Duge vojne u jesen�zimu 1443.godine kada je ujedinjena hri�æanska vojskaoslobodila Srbiju i doprla do Bugarske.Uèestvovao u bici kod Varne 1444. godine ukojoj je poginuo ugarski kralj Lajo� Jagelonac(Jagelló Lajos). U septembru 1448. godine,uprkos protivljenju despota Ðurða Branko-viæa, krenuo preko Srbije u pohod protivTuraka. Pro�ao je kroz klisuru izmeðuKopaonika i Jastrepca (Jankova klisura) i do-speo na Kosovo polje. Tamo je trebalo da senaðe sa èetama albanskog vojskovoðe i borcaprotiv Turaka Skender-bega, ali se ovaj ranijepovukao ne doèekav�i Hunjadijevu vojsku.Zato je u srpskom narodu ostala izreka: KasnoJanko na Kosovo sti�e. Druga kosovska bitkapoèela je 17. oktobra 1448. godine i trajala je tridana. Odredi vla�kog kneza u toku bitke pre�lisu na tursku stranu, pa je hri�æanska vojskaizgubila bitku (motiv kosovske izdaje u srp-skom mitu). Zato je u srpskom narodu ostalaizreka: Pro�ao kao Janko na Kosovu. Poslebitke pao je u ropstvo despota Ðurða Branko-viæa koji ga je pustio uz otkup od 100.000 duka-ta. Tokom 1454. godine odreðen je za voðunovog ratnog pohoda protiv Turaka. Branilacje Beograda u velikoj opsadi 1456. godine,nakon koje umro je od kuge u Zemunu. U srp-skoj epskoj pesmi poznat je kao JankoSibinjanin.

35. Vladimir Hurban Vladimirov(Vladimír Hurban Vladimírov 1884�1950) bioje knji�evnik, dramaturg i sve�tenik. Poznatpod pseudonimom VHV. �iveo je i stvarao uStaroj Pazovi kao sve�tenik Slovaèke evange-listièke a.v. crkve. Napisao je 60 pozori�nihkomada i prvu operetu na slovaèkom jeziku.Najpoznatije drame su mu: Zemlja (Zem),Smetovi (Záveje), Vinograd sazreva (Vinicazrie), opereta Lepa nova oslikana kolevka(Pekná, nová, ma¾ovaná kolíska). Osnovnatema njegovih dela je svakodnevni te�ak �ivotseljaka.

36. Ðura Jak�iæ (1832-1878) bio je pesnik,slikar, pripovedaè, boem. Roðen je u SrpskojCrnji. Nakon tri razreda gimnazije u Segedinunapu�ta �kolovanje i zapoèinje privatno slikar-sko obrazovanje u Temi�varu, Pe�ti, Beèu iMinhenu. U meðuvremenu je, kao �esnaesto-godi�njak, bio dobrovoljac u buni 1848/49.godine. Vrativ�i se kuæi nakon �kolovanja,neko vreme je �iveo od slikanja, uglavnomikonostasa, a zatim poèinje njegovo slu�bovan-je, najèe�æe u �kolama, po mnogim mestimaSrbije. Èitajuæi svog Petefi ja, kako je govorio,te Bajrona, drugog velikog uzora, poèeo je dapi�e stihove 1853. godine u Beèu. Svrstava seu red najznaèajnijih predstavnika srpskogromantizma. Napisao je zbirku lirskih pesama(Pesme), èetiri sve�èice pripovedaka, tedrame: Stanoje Glava�, Seoba Srbalja,Jelisaveta, knjeginja crnogorska i noveluRatnici. Jedan je od najtalentovanijih srpskihslikara XIX veka. Umro je u Beogradu.

37. Oskar Jasi (Jászi Oszkár, 1873�1957)bio je novinar, nauènik i politièar. Roðen je uNaðkarolju (Nagykároly), u porodici lekarajevrejske veroispovesti koja je 1881. godinepre�la u reformatsku veru. U poslednjoj godiniXIX veka bio je u uredni�tvu èasopisa Dvade-seti vek, koji se bavio sociolo�kim istra�ivanji-ma. Jasi i njegovi istomi�ljenici 1901. godineosnivaju Udru�enje za dru�tvene nauke.Svestan problema Austrugarske, osnovao je1914. godine Dr�avnu graðansku radikalnustranku koja se zalagala za temeljnu rekon-strukciju svih segmenata dru�tva (izmeðuostalog i za sekularuzaciju crkvenih imanja),ali i za po�tovanje ljudskih prava i sloboda.Tokom 1918/19. godine bavio se s mnogorazumevanja problemima nacionalnosti uUgarskoj, ali u tom trenutku njegove ideje nisuse mogle ostvariti. Kada su komunisti osvojilivlast 1919. godine emigrirao je u Beè, a kasni-je u SAD, gde je i umro.

38. Josip Jelaèiæ (1801�1859) bio je gener-al i hrvatski ban (1848�59). Roðen je uPetrovaradinu od oca Franje, austrijskog pod-mar�ala. Zavr�io je vojnu �kolu Terezijanum uBeèu. Vojnu karijeru zapoèeo je u Galiciji, dabi je nastavio u Italiji i Hrvatskoj. Nakon izbi-janja Revolucije u Austriji i Maðarskoj, postajevodeæa politièka liènost u Hrvatskoj i vojsko-voða hrvatske vojske koja se borila protivmaðarskih revolucionara. Hrvatskim banom itajnim kraljevskim savetnikom u èinu general-

149

LIÈNOSTI

majora koji zapoveda s obe banske pukovnijeprogla�en je 23. marta 1848. godine. Zahrvatskog bana ustolièen je 6.juna 1848.godine, a njegovu instalaciju izvr�io je karlo-vaèki mitropolit Josif Rajaèiæ. Nakon zavr�etkaRevolucije pomagao je razvoj kulturnog �ivotau Hrvatskoj. Izmeðu ostalog, njegovim zala-ganjem osnovano je Dru�tvo za povijestnicujugoslavensku. Umro je u Zagrebu.

39. Martin Jona� (Martin Joná�1924�1996) bio je slikar naivac, najpoznatijipredstavnik Kovaèièke �kole naivnog slikarstva.�iveo je i stvarao u rodnoj Kovaèici, vezan zanjivu koja daje hleb i �ivot. Zavr�io je samoosnovnu �kolu i ni�u poljoprivrednu �kolu.Poèeo se baviti slikarstvom 1944. godine inakon osnivanja �kole naivnog slikarstva uKovaèici postao je jedan od njenih èlanova.Centralni motiv njegovih dela je èovek�ratar.Svaka slika doèarava dogaðaje iz �iroke banat-ske ravnice. Èovek i zemlja njegov su credo.Likovi na njegovim slikama imaju grotesknovelike ruke i noge koje simbolizuju posve-æenost zemlji. Slike su mu bile izlagane na vi�eod 300 izlo�bi u skoro 50 zemalja sveta. PoredJugoslavije, najèe�æe je izlagao u Slovaèkoj. Nameðunarodnim izlo�bama Jona� je nagraðivanmnogim nagradama i medaljama.

40. Jovan Jovanoviæ Zmaj (1833�1904) bioje pesnik, knji�evnik, urednik i lekar. PoredÐure Jak�iæa i Laze Kostiæa, jedan je od najz-naèajnijih pesnika srpskog romantizma ivodeæa liènost srpsko-maðarskog knji�evnog�ivota. Bio je povezan sa knji�evnicima svogadoba. Roðen je u Novom Sadu. Prava je studi-rao u Pe�ti, Pragu i Beèu, a medicinu u Pe�ti.Pored Novog Sada, radio je kao lekar i udrugim mestima. Poznati su njegovi prevodi�andora Petefi ja, Jano�a Aranja i ImreaMadaèa. Na njegov knji�evni rad ogroman uti-caj imalo je delo �andora Petefi ja, ali je prona-�ao i vlastiti knji�evni izraz. Zbog zaslugaizabran je 1867. godine za èlana Ki�faludijevogdru�tva � dru�tva knji�evnika Maðarske.Odr�avao je veze sa Jano�em Aranjom i meðuSrbima naroèito popularnim Morom Jokaijem.Pokrenuo je i ureðivao listove Javor, Zmaj,Starmali i �i�a.

41. Paja Jovanoviæ (1859�1957) bio je naj-znaèajniji slikar srpskog akademskog reali-zma. U rodnom Vr�cu zavr�io je osnovnu isrednju �kolu i dobio prve po-jmove o slikar-stvu od Vodeckog. Tokom �est godina na stu-

dijama u Beèu (1878-84), veliki uticaj na njego-vo formiranje imao je profesor Leopold KarlMiler (Müller). Nakon slika Guslar i RanjeniCrnogorac (1878), orijentisao se na slikanjescena iz �ivota balkanskih naroda. Tako nasta-ju: Arnautska stra�a, Crnogorska krèma, Borbapetlova, Kiæenje neveste... Po porud�bini patri-jarha Brankoviæa za Milenijumsku izlo�bu1896. godine naslikao je Seoba Srba pod patri-jarhom Arsenijem III Èarnojeviæem. Za potrebeVr�ca, za istu priliku, naslikao je triptih �etva,Berba, Nedeljna pijaca. Za Svetsku izlo�bu uParizu (1900), po narud�bini Srbije, naslikao jeProgla�enje Du�anovog zakonika. Nakonvelikog uspeha ove slike nastavio je da radi nadekorativnom istorijskom sikarstvu: Sv. Savakruuni�e Prvovenèanog, Sv. Sava izmirujebraæu, Du�anova �enidba, Spaljivanje mo�tijusv. Save... Umro je u Beèu.

42. Slobodan Kaèar (1957�), bokser.Roðen je u Peruæici kod Jajca. Do 1979. godineje bio èlan je BK Vojvodina iz Novog Sada usrednjoj i polute�koj kategoriji. Od 1982.godine uspe�no je boksovao kao profesio-nalac. Boksom je poèeo da se bavi 1972.godine sa starijim bratom Tadijom Kaèarom,osvajaèem srebrne medalje na igrama uMontrealu 1976. godine, po�to je na TV po-smatrao trijumf Mate Parlova na Olimpijskimigrama u polute�koj kategoriji. SlobodanKaèar je prvi juniorski meè imao 1973. godineu muva kategoriji. Juniorski prvak Jugoslavijei Balkana bio je 1975. i 1976. godine. PrvakJugoslavije u seniorskoj konkurenciji bio je1977, 1978, u srednjoj, a 1979. i 1980. upolute�koj kategoriji, Seniorski prvak Balkanabio je 1977. i 1979. godine. Na Mediteranskimigrama u Splitu 1979. godine osvojio je zlatnumedalju. Godinu dana ranije, na Svetskomprvenstvu, osvojio je bronzu u polute�koj kate-goriji, a titulu olimpijskog �ampiona u Moskvi1980. godine u polute�koj kategoriji ba� kao injegov uzor Mate Parlov osam godina ranije.Uspe�nu karijeru u amaterskom boksuSlobodan Kaèar je nastavio uspe�no na profe-sionalnom ringu i 21. decembra 1985. osvojiotitulu prvaka sveta u polute�koj kategoriji uverziji IBF savladav�i na poene u 15 rundiAmerikanca Edija Mustafu Muhameda.Slobodan Kaèar je krajem 2003. godine postaopredsednik Bokserskog saveza Srbije.

43. Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc,1739�1831) bio je prosvetitelj, reformatormaðarske knji�evnosti, pesnik, pisac i

150

KOLIKO SE POZNAJEMO

akademik. Studirao je teologiju i pravo. Bio jeuèesnik jakobinske zavere protiv cara. O�eniose bogatom Sofi jom Terek (Török Zsófi a).Imetak je koristio za razvoj knji�evnosti. Bio jezagovornik obnove maðarskog knji�evnogjezika. Nemaèku verziju pesme Hasanaginicapreveo je na maðarski jezik i mnogo doprineonjenoj popularnosti u maðarskoj intelektualnojjavnosti.

44. Danilo Ki� (1935�1989) je jedan odnajveæih jugoslovenskih knji�evnika i prevodi-laca. Roðen je u Subotici, od oca Eduarda,vi�eg insprektora dr�avnih �eljeznica jevrejskeveroispovesti i majke Milice, Crnogorke.Porodica se 1937. godine seli u Novi Sad, gdeje dve godine docnije Danilo kr�ten u pravo-slavnoj crkvi, �to mu je spasilo �ivot tokomDrugog svetskog rata, dok mu je otac stradaou Au�vicu. U èasopisu Omladinski pokret1953. godine objavljena je njegova prva pesmaOpro�taj s majkom. Gimnaziju je zavr�io naCetinju 1954. godine, a iste godine upisao sena Filozofski fakultet u Beogradu. Èetirigodine nakon toga diplomirao je kao prvi stu-dent na katedri za Istoriju svetske knji�evnostisa teorijom knji�evnosti. Vodio je meðunarod-nu saradnju u Udru�enju knji�evnika Srbije.Radio je kao lektor za srpski jezik u Strazburu,Bordou i Lilu. Izabran je za dopisnog èlanaSrpske akademije nauka i umetnosti 1988.godine. Njegova poznata dela mu: Mansarda,Rani jadi, Ba�ta, pepeo, Grobnica za BorisaDavidovièa, Èas anatomije, Enciklopedijamrtvih... Prevodio je sa ruskog, maðarskog,francuskog, engleskog. Godine 1973. zaroman Pe�èanik dobija NIN-ovu nagradu kojuæe nekoliko godina kasnije vratiti; 1977.godinenagrada Ivan Goran Kovaèiæ za knjiguGrobnica za Borisa Davidovièa;1980. nagradaGrand aigle d�or de la ville de Nice za celoku-pan knji�evni rad; 1986. godine dobija nagraduSkender Kulenoviæ i francuski orden Vitezumetnosti i knji�evnosti. Godine 1988. izabranje za dopisnog èlana SANU. Dobija Avnojevunagradu i dve znaèajne meðunarodne knji�e-vne nagrade, u Italiji (Premio di Tevere) i uNemaèkoj (Preis des Literaturmagazins).Umro je u Parizu, a po svojoj �elji sahranjen uBeogradu, po pravoslavnom obredu.

45. Mikola Koèi� (Mikola Ko~i{, 1928-1973) bio je pesnik, prozni pisac i lingvista.Kodifi kacija rusinskog jezika u Jugoslaviji jenjegovo delo. Objavio je: Pravopis rusinskogjezika (1971), Gramatiku rusinskog jezika

(1974) i Reènik srpskohrvatsko-rusinsko�ukra-jinskog jezika. Autor je mnogih ud�benika zarusinski jezik. Radio je kao uèitelj u vi�e mesta.Nakon studija na Filozofskom fakultetu uNovom Sadu, radio je u Pokrajinskom zavoduza unapreðenje op�teg i struènog obrazovanjai u Zavodu za izdavanje ud�benika u NovomSadu. Umro je iznenada, pre odbrane dok-torske disertacije. Knji�evna dela su mu pre-voðena na srpski, ukrajinski, slovaèki, maðars-ki, rumunski i makedonski jezik.

46. Milan Konjoviæ (1898�1893) bio jejedan od najznaèajnijih srpskih slikara XXveka. �kolovanje je poèeo u rodnom Somboru,nastavio u Pragu (kod Vlahe Bukovca) i Beèu,a usavr�avao po muzejima Minhena, Dre-zdena, Berlina. Veoma znaèajne za njega bilesu godine provedene u Parizu (1924-32), neko-liko samostalnih izlo�bi u jednoj od svetskihprestonica umetnosti, kao i izlaganje u okviruPariskog salona. Nakon povratka u Somborslika rodni kraj i sugraðane, dok u letnjim peri-odima slika dalmatinske gradove. TokomDrugog svetskog rata bio je u zarobljeni�tvu uOsnabriku. Njegovo obimno stvarala�tvo mo-�e se klasifi kovati kroz faze: rana (1913-28),plava (1929-33), crvena (1934-40), zelena(1945-52), koloristièka (1953-60), asocijativna(1960-85), vizantijska (1985-90).Godine 1966.otvorena je Galerija Milana Konjoviæa sapreko 1000 odabranih radova poklonjenihSomboru (od oko 6000 koje je naslikao tokom�ivota). Svoje stvarala�tvo tokom �ivota pred-stavio je na 297 samostalnih i preko 700 izlo�bi�irom celog sveta. Od 1979. godine je bio èlanVANU, od 1986. dopisni èlan JAZU, a od 1992.èlan SANU.

47. Matija Korvin (Hunyadi Mátyás �Corvin Mátyás, Matei Corvin 1443-1490) bio jekralj Ugarske od 1458. do 1490. godine. Roðenje u Kolo�varu (Klu�u). Sin je Jano�aHunjadija, u svesti naroda upamæen je kaokralj Matja� ili Matija Pravedni. Italijanskiistorièar Antonio Bonfi ni predstavljao je kraljaMatiju kao potomka rimske patricijskeporodice Valerija i napravio je njihov zajedni-èki grb koji predstavlja gavrana (na latinskomjeziku corvus znaèi gavran). Za vladara jeizabran kada je imao 14 godina. Nakon prodo-ra njegove vojske u Bosnu 1463. godine,zauzeo je Jajce i Srebrenik i formirao Jajaèku iSrebrenièku banovinu, kao krajine premaTurcima. U Ugarsku je 1464. godine privukaougledne srpske feudalce. Uveo je stajaæu

151

LIÈNOSTI

vojsku koja je imala 20.000 ljudi. Po jednutreæinu njegove konjice èinili Maðari, Èesi iSrbi. Konjica je imala uniforme od crne èoje(crna trupa). Vodio je vi�e pohoda protivTuraka, ali je ratovao i protiv èe�kog, poljskogi austijskog vladara. Njegov dvor bio je jedanod centara evropske renesanse, a èuvena bib-lioteka (Corvina) imala je preko 6000 svezaka.Umro je u Beèu.

48. Havrijil Kosteljnik (GavriòlKosteqnik, 1886-1948) bio je sve�tenik,teolog, doktor fi lozofi je. Zaèetnik je umet-nièke knji�evnosti Rusina, pesnik, prozni idramski pisac, publicista, nauènik-lingvista.Objavio je prvu zbirku poezije na rusinskomjeziku (1904), prvu dramu na rusinskom jeziku(1924), prvu gramatiku rusinskog jezika(1923) i ostavio u rukopisu Hroniku RuskogKrstura (1915). Radni vek proveo je u Lavovu(Ukrajina), ali je celim svojim biæem bio prisu-tan u kulturno�prosvetnom i nacionalnom�ivotu Rusina u periodu izmeðu dva svetskarata. Pisao je i objavljivao na rusinskom,hrvatskom i ukrajinskom jeziku. Od 1992.godine u Ruskom Krsturu odr�ava se kulturnamanifestacija Kosteljnikova jesen.

49. Laza Kostiæ (1841�1910) je najkarakte-ristièniji pesnik srpskog romantizma. U rod-nom Kovilju zavr�io je osnovnu �kolu, realku uPanèevu, gimnaziju u Novom Sadu i Budimu,dok je pravo doktorirao u Pe�ti 1866. godine.Radio je kao profesor novosadske gimnazije,veliki bele�nik op�tine novosadske i predsed-nik suda u ovom gradu, bio je poslanikUgarskog sabora, sekretar srpskog poslanstvau Petrogradu� Bio je jedan od najobrazovani-jih ljudi tog doba, sa znanjem klasiènih i savre-menih evropskih jezika. Kao politièar, borio seprotiv klerikalizma i reakcije u Austro-Ugarskoj, a u Srbiji protiv birokratske stege idinastièara. Bio je pokretaè i urednih mnogihknji�evnih i politièkih listova i blizak saradnikSvetozara Miletiæa. Knji�evni rad Laze Kostiæabio je veoma plodan i raznovrstan, a èine ga:oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama,balada i romansi, tri drame, studiju o lepoti,polemièku knjigu o Zmaju, mnogi polemièkièlanci, predavanja, skice i feljtoni. Prevodio jedala �ekspira (Romeo i Julija, Rièard III,Hamlet), Jo�efa Ki�a (Jehova) i drugih autora.Ostaæe zapamæen po dramama MaksimCrnojeviæ i Pera Segedinac, lirskim pesmamaSanta Maria della Salute, Ðurðevi stupovi,Samson i Dalila, Prometej i pripovetkama

Maharad�a, Èedo vilino, Muèenica. Bio je èlanSrpskog uèenog dru�tva i Srpske kraljevskeakademije. Pred kraj �ivota �iveo je uSomboru, a umro je u Beèu.

50. De�e Kostolanji (Kosztolányi Dezsõ,1885�1936) bio je knji�evnik, prevodilac i novi-nar. Roðen je u Subotici, kao sin Arpada(Árpád), direktora gimnazije i Eulalije Brener(Brenner Eulália). Osnovnu �kolu zavr�io je urodnom gradu, kao i gimanziju, koju je kraæevreme pohaðao i u Segedinu. U BudapestiNapló-u (Budimpe�tanski dnevnik) mu je veæ1901. godine objavljena prva pesma podnaslovom Jedan grob. Studije je zapoèeo uBudimpe�ti (1903) na odseku za maðarski inemaèki jezik, nastavio u Beèu (1904), ali ihnije zavr�io. Karijeru je poèeo kao novinar(Szeged és Vidéke, Bácskai Hírlap, PestiNapló). Uspostavlja prijateljstvo sa MihaljemBabièem (Babits Mihály) i Ðulom Juhasom(Juhász Gyula). Njegova prva zbirka pesamaIzmeðu èetiri zida objavljena je 1907. godine, anaredne godine postao je glavni i odgovorniurednik èasipisa Nyugat (Zapad). Sa IlonomHarmo� (Harmos Ilona) venèao se 1913.godine, a dve godine kasnije rodio im se sinAdam (Ádám). Prvi roman �eva pojavio se1924. godine, naredne Zlatni zmaj, a 1926.Slatka Ana. Poèinje da pi�e tzv. slobodnepesme, objavljene u zbirci Goli�avi. Od 1930.godine je èlan Ki�faludijevog dru�tva(Kisfaludy Társaság), a iste godine izabran jeza predsednika maðarskog PEN kluba. Prviznaci bolesti (rak grla) pojavili su se u leto1933.godine. Dve godine nakon toga objavio jezbirku pesama Polaganje raèuna, a umro je1936. godine.

51. Mihajlo Kovaè (Miha�lo Kova~, 1909-2005) bio je uèitelj, pesnik, prozni i dramskipisac, autor mnogih ud�benika na rusinskomjeziku, publicista. Roðen je u �idu, a uèiteljsku�kolu zavr�io je u Kri�evcima. Od 1931. godineradio je kao uèitelj u Ruskom Krsturu, gde jeveoma aktivno uèestvovao u kulturno�prosvet-nom radu Rusinskog narodnog prosvetnogdru�tva. Od 1941. godine radio je kao uèitelj uvi�e mesta, a radni vek zavr�io je kao novinaru Redakciji na rusinskom jeziku Radio NovogSada. Najznaèajnija dela su mu: Moj svet (Moy{vet, Ruski Krstur 1964), Pesme dedeBa�tovana (Pisnò dòda Zagradara , Novi Sad1979), Veèernja svetla ([vetla ve~arovo,Novi Sad 1985), Hrast sam crvotoèan (Â dub~ervoto~ni, Novi Sad 1989), Kuæice stara

152

KOLIKO SE POZNAJEMO

(Hiò~ko stara, Novi Sad 1990), Izabranadela 1-7 (Vibrani tvori, Novi Sad 1989-2005). Dela su mu prevoðena na srpski, ukra-jinski, slovaèki, maðarski i rumunski jezik.Umro je u Novom Sadu.

52. Sini�a Kovaèeviæ (1954�), dramaturg,profesor. Roðen je u selu �uljan u Sremu, a uBeogradu je zavr�io dramaturgiju na Fakultetudramskih umetnosti. Redovni je profesorUniverziteta na predmetu dramaturgija idekan je na Akademiji umetnosti BK. Pi�e zapozori�te, fi lm i televiziju. Trostruki je dobit-nik Sterijine nagrade za pozori�ne drame:Novo je doba, Ðeneral Milan Nediæ i Janez.Trostruki je dobitnik Nagrade Branislav Nu�iæza pozori�ne drame: Sveti Sava, KraljeviæMarko i Ravi. Napisao je scenaro za fi lmove:Dr�ava mrtvih, Bolje od bekstva, Najbolji iNajvi�e na svetu celom. Njegova TV dramaNovo je doba spada meðu 10 najboljih drama usrpskoj knji�evnosti.

53. Teodor Kraèun Dimitrijeviæ (prvapolovina XVIII veka �1781), istaknuti je pred-stavnik srpskog baroknog slikarstva. Roðen jeu Sremskoj Kamenici. Slikarstvo je uèio kod�ivopisca D. Baèeviæa, kome je pomagao prislikanju ikonostasa crkve u selima Kru�edol iBeoèin. Njegov prvi samostalni rad, ikonostasmanastira u Hopovu (1770), skoro je uni�ten uDrugom svetskom ratu. Posle perioda studijau Beèu ili Italiji, o kom se malo zna, slikao jeikonostase u Somboru, Ne�tinu, Laæarku, uSuseku, u crkvi sv. Stefana u Sremskoj Mitro-vici, u Sabornoj crkvi u Sermeskim Karlov-cima. Pored ikona, naslikao je i portrete mitro-polita Pavla Nenadoviæa i Jovana Georgijeviæa.Kada je reè o senzibilnosti za boju, bio je iznadsvih ostalih srpkih slikara svog vremena.Preminuo je u Sremskim Karlovcima.

54. Milo� Krno (Milo� Krno 1869�1917)bio je advokat, javni delatnik. Roðen je uÈerenèanima. U periodu od 1894. do 1917.godine radio je kao advokat u Novom Sadu ibio je bliski saradnik Mièatka. Zajedno suosnovali èasopis Dolnozemski Slovak (Dolno-zemský Slovák). Zbog svoje orijentacije kasaradnji Srba i Slovaka 1914. godine bio jeinerniran u Debrecinu. Bio je poèasni èlanMatice srpske. Umro je u Novom Sadu.

55. Feliks Lajko (Lajkó Félix, 1974�), vio-linista. Roðen je u Baèkoj Topoli. Violinu jeprvi put uzeo u ruke u 6. razredu osnovne

�kole. Tri godine je pohaðao muzièku �kolu uMalom Iðo�u i Subotici. Usavr�avanje nastavl-ja u Budimpe�ti, u Kvartetu Dre� (DreschQuartet). Bio je èlan mnogih sastava, a neza-boravni su njegovi koncerti sa AleksandromBalaneskuom i Bobanom Markoviæem. Pi�emuziku za pozori�ne komade. Jedan je odnajpoznatijih predstavnika takozvane novemuzike kod nas i velika koncertna atrakcija�irom sveta. Njegovu muziku te�ko je kate-gorisati, ali se mo�e reæi da je reè o d�ezu kojikao izvor ima tradicionalnu muziku panonskenizije, posebno Maðarske i Vojvodine. Kaoizvoðaè odlikuje se snagom i stra�æu. Poredvioline svira i cimbalo. Nastupa samostalno ilisa malom grupom. Njegovi poznati albumi su:Lajko Feliks, Feliks, Feliks Lajko, And his band,SaMaBa trio: Opus Magnum itd...

56. Rajko Ljubiè (1952�), reditelj i sni-matelj. Roðen je u Subotici. Studije je zavr�iona Kazali�noj akademiji u Zagrebu, na odsekukamere 1976. godine. Radio je na TV Novi Sad,najvi�e u dramskom programu kao snimatelj.Snimio je veæinu drama tog televizijskog studi-ja osamdesetih godina XX veka. Radio sa red-iteljima Karoljem Vièekom, Mirom Miku-ljanom, Aleksandrom Fotezom, MiljenkomDeretom... Poèetkom devedesetih napu�tateleviziju i odlazi u Toronto, gde radi u tamo�-njim filmskim studijima. Od 2001. godine �iviu Subotici i radi u vlastitoj produkciji doku-mentarne i kratke igrane filmove posveæenehrvatskoj manjini u Vojvodini. Od 1993. godinesnimio je sledeæe dokumenatrne fi lmove:Balint Vujkov, Ivan Antunoviæ, Uskrs u Subo-tici, Du�ijanca 1994, Subotièki tambura�kiorkestar: Prvih 25 godina, Sinagoga u Subotici,Du�ijanca 2002, Tri slamarke, tri divojke,Pjesnik Jakov Kopiloviæ, Kruv na� svagdanji,Stipan �abiæ, Knji�evnik Matija Poljakoviæ,Pripovitka o dijalektu, Sto godina Karmeliæan-skog samostana u Somboru, Sala�i u Baèkoj �njihov nestanak, Bo�iæ na sala�u, Vajarka AnaBe�liæ, Prof. Bela Gabriæ, Sudija i slikar IvanTikvicki-Pudar, Tkanje i vezovi, Pere TumbasHajo, Cilika Duliæ � naivna slikarica, itd.Snimio je i nekoliko kratkih igranih fi lmova:Ðuga, Vrapèije gnjizdo, Jeka mog ditinjstva,kao i animirani fi lm Èukundidino zrno ora.Dizajnirao slikovnicu i CD �dribac zlatne grive.

57. Mileva Mariæ�Ajn�tajn (1875�1948)bila je saradnica i supruga Alberta Ajn�tajna.Roðena je u Titelu, a �kolovala se u Rumi,

153

LIÈNOSTI

Novom Sadu i Zagrebu. Kao peta �ena zavr�ilaje Elektrotehniku u Cirihu. Ajn�tajn je svojomOp�tom teorijom relativiteta (1913-1916)naèinio epohalno otkriæe, za �ta mu je 1922.pripala Nobelova nagrada. Mileva ga je u tomradu svesrdno podr�avala i pomagala. Meðu-tim, njihov brak se nije odr�ao i nakon razvoda1918. godine Milena nastavlja da �ivi u Cirihu,sa njihova dva sina. Ajn�tajn je novèani iznosNobelove nagrade (121.572 �vedske krune)predao Milevi. Bez sumnje oseæao se njenimdu�nikom, jer je znao koliki je bio njen dopri-nos njegovoj teoriji. Mileva je umrla u Cirihu,a jedna ulica u Novom Sadu od 1993. godinenazvana je po njoj.

58. Klaudije Florimund Mersi (ClaudiusFlorimund Mercy, 1666-1734) bio je konjièkifeldmar�al. Roðen je u mestu Longvi, u Loreni.Uèestvovao je u oslobaðanju Banata odTuraka. Na predlog Eugena Savojskog, imeno-van je za prvog administratora Banata(1718�1733). Trudio se da Banat postanenapredna oblast, te je zapoèeo proces modern-izacije i evropeizacije te oblasti. Na njegovpredlog, Banat je podeljen na 12 di�trikata. Bioje sjajan organizator, merkantilista. Gradio jeputeve, osnivao nova naselja, uvodio plemeni-tije kulture, nove rase stoke, razvijao zanate,manufakture, kolonizovao Banat. Radio je naisu�ivanju moèvara i regulaciji reka. Po njego-vom nareðenju poruènik Kajzer je 1723.godine izradio plan regulacije Begeja. Radovina regulaciji otpoèeli su 1728. godine. Umro jeu Parmi, u Italiji.

59. Ðula Me�ter (Mester Gyula, 1972�) jeodbojka�, reprezentativac. Roðen je u Subotici,a odbojku je igrao je u klubovima Spartak,Vojvodina i inostranim timovima: Gabeka,FAD, AEG, Trentino, Piaæenco. Igrajuæi ureprezentaciji Jugoslavije osvojio je zlatnu, sre-brnu i dve bronzane medalje na evropskimprvenstvima, srebrnu medalju na svetskomprvenstvu, zlatnu olimpijsku medalju u Sidneju2000. godine i bronzanu medalju na Olimpijadiu Atlanti 1996. godine. Sportski duh nasledioje od oca atletièara koji je bio juniorskireprezentativac u bacanju diska. Poput oca,Ðula se prvo bavio atletikom, a kasnije seposvetio odbojci. Zavr�io je Vi�u ma�insku�kolu. Izabran je za ambasadora dobre volje1999. godine.

60. Ljudevit Mièatek (¼udevít Mièátek1874�1928) bio je advokat. Osnovnu �koluzavr�io je u rodnom Kisaèu, gimnaziju u Sar-

va�u, a studije prava u Debrecinu i Budim-pe�ti. U Novom Sadu, 1902. godine, otvorio jeadvokatsku kancelariju. Zajedno sa dr Krnombio je osnivaè èasopisa Dolnozemski Slovak(Dolnozemský Slovák). Aktivno je radio napolju saradnje srpskog i slovaèkog naroda.Zbog izuzetnih zasluga za razvoj zajedni�tvaSrba i Slovaka odlikovan je 1927. godine orde-nom sv. Save. Bio je poèasni èlan Maticesrpske. Umro je u Beèu.

61. Jovan Mikiæ Spartak (1914�1944) bioje atletièar i uèesnik Narodnooslobodilaèkograta. Roðen je u Opovu. Atletsku karijeruzapoèeo je u subotièkoj Baèkoj, a nastavio ubeogradskoj Jugoslaviji. Sa 20 godina postajeprvak dr�ave u trèanju na 100 metara a kasnijeje bio dr�avni prvak i rekorder u petoboju,skoku u dalj i drugim disciplinama. Bio je �am-pion Balkana. Kao rezervni ofi cir VojskeKraljevine Jugoslavije bio je zarobljen i odve-den u logor u Nirnbergu. Nakon povratka izlogora povezao se sa komunistima i pristupiopartizanima u Sremu. Poginuo je kao koman-dant Subotièkog partizanskog odreda, pri-likom osloboðenja Subotice 10. oktobra 1944.godine. Po njemu nosi ime najznaèajnija sport-ska nagrada u Vojvodini i sportsko dru�tvo uSubotici.

62. Svetozar Miletiæ (1826�1901) bio jepolitièki voða vojvoðanskih Srba u drugojpolovini XIX veka, advokat i gradonaèelnikNovog Sada. Roðen je u Mo�orinu, u �aj-ka�koj. Pohaðao je gimnaziju u Novom Sadu iBratislavi, a doktorat prava odbranio je u Beèu1854. godine. Napisao je patriotsku pesmu:Veæ se srpska zastava vije svuda javno kojapostaje himna vojvoðanskih Srba. U politici jebio veliki borac za slobodu i pravo Srba, ali idrugih ljudi u Austrougarskoj. U politièki �ivotvraæa se 1860. nizom èlanaka u Srbskomdnevniku. Naroèito znaèajan bio je njegovTucindanski èlanak, u kome je pozvao srpskinarod da u savezu sa maðarskim narodompovedu borbu protiv austrijskog apsolutizma.Osnovao je Ujedinjenu omladinu srpsku (1866-1871), a bio je osnivaè i lider Srpske narodneslobodumne stranke. Osnivaè je stranaèkoglista Zastava, koji je izlazio od 1866. godine.Bio je poslanik u saborima Hrvatske iMaðarske, dva puta je izabran za gradonaèel-nika Novog Sada (1861. i 1867.) Umro je uVr�cu, a sahranjen je u Novom Sadu.Miletiæevim imenom nazvana su tri sela u

154

KOLIKO SE POZNAJEMO

Vojvodini: Svetozar Miletiæ pored Sombora,Srpski Miletiæ u blizini Od�aka i Miletiæevo uop�tini Plandi�te.

63. Miodrag Milo� (Miodrag Miloº,1933�1998) bio je knji�evnik i novinar. Roðenje u Aleksincu. Uèiteljsku �kolu zavr�io je uVr�cu, a u Zrenjaninu Vi�u pedago�ku �kolu �na grupi Rumunski jezik i knji�evnost. Radio jekao novinar u rumunskoj redakciji RadioNovog Sada, a 1970. godine je postao novinaru nedeljniku Libertatea iz Panèeva. Bio jeglavni i odgovorni urednik èasopisa Bucuriacopiilor, a urednik èasopisa Lumina ostao jesve do odlaska u penziju. Miodrag Milo� jeprvenstveno poznat kao knji�evnik, autor mno-gobrojnih knjiga poezije i proze na rumun-skom jeziku: Nasleðe (Mostenire), Razgovor sapu�em (De vorbã cu melcul), Moji prijatelji(Prietenii mei), Medaljoni (Medalioane), Put�korpiona (Calea scorpionilor), Istoèni vetar(Vânt de rãsãrit), kao i monografi ja pozori�nihdana Rumuna u Vojvodini (Fascinaþia scenei).Istovremeno je objavljivao poeziju, prozu,pozori�ne komade, kulturne hronike, portrete,intervjue, recenzije kako na stranicama pu-blikacija objavljenih u kuæi Libertatea, tako i umnogobrojnim knji�evnim èasopisima uJugoslaviji i Rumuniji. Njegova poezija pre-voðena je na vi�e jezika. Umro je u Panèevu1998. godine.

64. Lukijan Mu�icki (1777-1837) bio je prviumetnièki pesnik u srpskoj knji�evnosti.Roðen je u Temerinu, a �kolovao se u NovomSadu i Segedinu, dok je pravo i fi lozofi juzavr�io je u Pe�ti. Zakaluðerio se 1802. godineu manastiru Grgeteg, gde je umesto kr�tenogimena Luka dobio ime Lukijan. Arhimandritmanastira �i�atovac postao je 1812. godine.Zbog lo�eg upravljanja manastirom, ali i zato�to je hvalio ideje Dositeja Obradoviæa i bioprijatelj Vuka Karad�iæa, postavljen je 1824.godine za administratora Gornjokarlovaèkeeparhije u Pla�kom. Èetiri godine docnijepostao je episkop. Bio je jedan od najobrazo-vanijih pisaca svog vremena. Pored klasiènoggrèkog i latinskog jezika, govorio je vi�e evrop-skih jezika. Napisao je èetiri knjige lirskihpesama rodoljubivog, moralnog i didaktièkogsadr�aja. Poznata dela su mu: Programskepesme, Glas narodoljupca i Glas harfe �i�ato-vaèke. Podr�avao je Vukovu reformu, ali je�eleo da se saèuva i crkvenoslovenski jezik.Uveo je slovo ð (?) u srpsku azbuku. Umro jekao episkop u Pla�kom.

65. Dositej Obradoviæ (1742-1811) bio jeprvi srpski prosvetitelj, knji�evnik, fi lozof,pedagog i pristalica reformi u srpskomdru�tvu XVIII veka. Roðen je u Èakovu, uBanatu. Nakon rane smrti roditelja, o njemu jebrinuo teèa koji je malog Dimitrija dao nakapamad�ijski zanat. Odatle je pobegao u ma-nastir Hopovo, gde se 1758. godine zakaluðe-rio i dobio ime Dositej. Veæ 1760. godine pobe-gao je iz manastira i od onda poèinju njegovaputovanja s ciljem obrazovanja i usavr�avanja(Lika, Crna Gora, Sveta Gora, Albanija, Grèka,Austrija, Italija, Moldavija, Nemaèka,Francuska, Engleska, Rusija...) Znao je �estjezika. U Srbiju se vratio 1806. godine, a dvegodine kasnije osnovao je u Veliku �kolu. Prviministar prosvete u Srbiji postao je 1811.godine. �eleæi da evropeizira srpski narod iizvede ga na put savremenih evropskih tokova�irio je bogato znanje i onovremene napredneideje. Prevodio je razna dela meðu kojima sunajpoznatije Ezopove basne.Zalagao se zaupotrebu narodnog jezika u knji�evnosti,postavio je osnove modernoj srpskoj knji-�evnosti. Govorio o XVIII veku kao o vekuzdravog razuma. Neka od znaèajnih delaDositeja Obradoviæa su: �ivot i prikljuèenije,Pisma Haralampiju, Sovjeti zdravog razuma,Basne, Etika i fi lozofi ja naravnouèitelna,Sobranije raznih naravouèitelnih ve�èej...Umro je u Beogradu.

66. Ðura Papharhaji (DÓra Papgargaò,1936-2008) je pesnik, prozni pisac, novinar,re�iser, glumac, kulturni radnik. Roðen je uRuskom Krsturu. Diplomirao je naFilozofskom fakultetu u Novom Sadu, naGrupi za jugoslovensku knji�evnost. Dugogo-di�nji je urednik èasopisa Svetlost ([vet-losc). Najznaèajnija dela su mu: Tu odmahkraj srca (Tu tako� pri {ercu, Novi Sad1969), Olovo, tre�njin cvet (Olovo, ~ere{wovkvet, Novi Sad 1974), Ne dam svoje godine ikvit (Nå dam svo�o roki i kvit, Novi Sad1977), Trovaè snova (Trova~ snoh, Novi Sad1978), Èuvari oblaka (ûvare hmaroh, NoviSad 1981), Putovanje na jug (Putovanå na Óg,Novi Sad 1991), U rosi ko�tunac san (U rosikosçak son, Novi Sad 1999), Senkom i pra-hom (Novi Sad 2003).

67. Teodor Pavloviæ (1804-1854) bio jeknji�evnik, publicista, sekretar Matice srpske ijedan od njenih osnivaèa, urednik LetopisaMatice srpske. Roðen je u banatskom selu

155

LIÈNOSTI

Karlovo (Novo Milo�evo), gde je zavr�ioosnovnu �kolu, dok je gimnaziju uèio uHacfeldu, Temi�varu, Velikoj Kikindi, Sege-dinu i Sremskim Karlovcima. Zavr�ne razredepolo�io je u Segedinu, a potom je na pozivdruga prijatelja Konstantina Peièiæa pre�ao uPo�un gde je 1825. godine zavr�io pravni fakul-tet. U Po�unu je stekao simpatije premaromantièarskim idejama slovaèkog panslaviz-ma, �to æe biti jedna od izra�enih karakteristi-ka njegovog poznijeg javnog rada. Kaoadvokatski pripravnik radio je u kancelarijiMihaila Vitkoviæa u Pe�ti, gde se sretao sabrojnim intelektualcima. Ponet idejama o dru-�tvenim reformama I�tvana Seèenjija posvetiose dru�tvenom i kulturnom radu i prosveæivan-ju srpskog naroda. Pokrenuo je Srpski narodnilist (1835) i Srpske narodne novine (1838), kaoi almanah Dragoljub (1845-47). Umro je u rod-nom mestu.

68. �andor Petefi (Petõfi Sándor, 1823-1849?) bio je maðarski lirski pesnik, poeta slo-bode i ljubavi i jedna od kljuènih liènostiRevolucije 1848/49. godine. Roðen je u Ki�-kere�u (Kiskõrös) kao Aleksandar Petroviæ odoca Stefana�I�tvana i majke Marije r. HruzSlovakinje. Kr�ten je u evangelistièkoj crkvi.Bez obzira na poreklo, �andor Petefi imao jeizra�en maðarski nacionalni oseæaj. Bio je kul-turni voða radikalne omladine u Revoluciji(1848/49.). Napisao je neke od najveæihnacionalnih pesama Maðara, npr. Nacionalnapesma (Nemzeti dal). Na poèetku pi�e veselepesme u kojima slavi vino i kafane, pa je takonastala njegova èuvena poema Vinski podrum(A borozó). Najpoznatije poeme su mu VitezJovan (János vitéz) i Apostol (Apostol), kao iroman Krvnikovo u�e (A hóhér kötele). Nestaoje bez traga nakon bitke kod �ege�vara(Segesvár) 31. jula 1849. godine i nakon togapostao simbol maðarskog patriotizma, a nje-gov pesnièki opus svojevrsna himna. Danas,na stotine ulica i �kola �irom Maðarske nosenjegovo ime, kao i u zemljama gde Maðari �iveu veæem broju. Maðarski nacionalni radiotakoðe nosi njegovo ime.

69. Momir Petkoviæ (1953�), rvaè, olimpij-ski pobednik. Roðen je u Subotici, a ovimsportom bavio se od �este godine. U Spartakuje zapoèeo rvaèku karijeru, da bi je nastavio uzagrebaèkom Metalcu i Gavriloviæu iz Petrinje.Prvak Jugoslavije u kategoriji do 82 kilogramabio je 1972, 1974, 1975. i 1976. godine. Bio je

vice�ampion sveta 1978, 1979. i 1981. godine.Najveæi sportski uspeh postigao je 1976.godine pobedom na Olimpijskim igrama uMontrealu. Kao trener, nastavio je da se bavirvanjem u Americi, gde je bio selektorreprezentacije SAD.

70. Emil Petroviæ (Emil Petrovici,1899�1968) bio je dijalektolog i lingvista.Osnovnu �kolu zavr�io je u rodnom Torku,gimnaziju u Bra�ovu i Aradu, a preparandiju uOradei (Oradea), da bi 1919. godine diplomi-rao na Filolo�kom fakultetu u Klu�u. U Parizuje nastavio studije francuskog jezika, lingvis-tièke geografi je, eksperimentalne fonetike islavistike. Vratio se u Klu� i postao univerzitet-ski profesor i blizak saradnik Sekstila Pu�-karija, velikog lingviste i knji�evnog istorièara,inicijatora za otvaranje Muzeja rumunskogjezika u Klu�u. Doktor fi lologije postao je1930. godine. Autor je brojnih studija iz oblastidijalektologije i istra�ivanja folklora. Najva�-nije delo mu je Atlas rumunske lingivstike, zakoje je sproveo istra�ivanja na terenu izmeðu1929. i 1938. godine, na osnovu upitnika koji jesadr�ao 4800 pitanja. Istra�ivanja je sprovodiou 85 naselja sa rumunskim �ivljem, jednimdelom i u srpskom delu Banata. Autor je broj-nih studija monografskog i etnofolklornogkaraktera, baziranih uglavnom na dijalek-tolo�kim istra�ivanjima na terenu. Veliki jepoznavalac srpskog jezika i srpsko�rumun-skih jezièkih pro�imanja. U svom bogatomnauènom radu ima preko 200 objavljenihspecijalistièkih studija. Bio je profesor uni-verziteta u Klu�u, �est godina i njegov rektor,a istovremeno i direktor Lingvistièkog institu-ta, predsednik Dru�tva slavista Rumunije, èlanRumunske akademije i Bugarske akademijenauka... Poginuo je u �eleznièkoj nesreæi uKlu�u.

71. Veljko Petroviæ (1884�1967) bio je pes-nik, pripovedaè i esejist. Gimnaziju je zavr�io urodnom Somboru, a pravo je studirao uBudimpe�ti. U Budimpe�ti je 1906/07. godinebio saurednik lista Croatia. Jo� kao mlad,poèeo je da �ivi u Srbiji. U Prvom balkanskomratu bio je dopisnik novosadskog lista Branik.U Prvom svetskom ratu uèestvovao je kaodobrovoljac. Sa vojskom se povukao iz Srbije1915. godine. U �enevi je radio u pulicistièko-propagandnom birou Jugoslovenskog odbora,da bi 1918. godine postao èlan Odbora. TokomDrugog svetskog rata jedno vreme bio je

156

KOLIKO SE POZNAJEMO

interniran u logoru na Banjici. Nakon oslobo-ðenja, bio je upravnik Narodnog muzeja uBeogradu do 1962. godine. Bio je èlan SANU ipredsednik Matice srpske. Njegova knji�evnadela karakteri�u patriotizam i �al za minulimvremenima. Pisao je pesme, pripovetke i eseje.Najpoznatija dela Veljka Petroviæa su:Rodoljubive pesme, Na pragu, Bunja, Sala�ar,Prepelica u ruci, Backo i njegova sestra,Varljivo proleæe i Pomerene savesti. Bavio seizuèavanju novije srpske umetnosti, a naroèitiinteres pokazao je za vojvoðansku umetnostXVIII i XIX veka. Umro je u Beogradu.

72. Vasko Popa (Vasco Popa, 1922�1991),originalni pesnik moderne srpske knji�evno-sti, roðen je u Grebencu kraj Vr�ca. Diplo-mirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakul-teta u Beogradu. Studije je nastavio u Buku-re�tu i Beèu. Za vreme Drugog svetskog ratabio je zatvoren u nemaèkom koncentracionomlogoru u Beèkereku. Prve pesme objavljuje uKnji�evnim novinama i Borbi. Od 1954. do1979.godine radio je kao urednik u izdavaèkojkuæi Nolit. Jedan je od osnivaèa Knji�evnezajednice Vr�ac. Posebne su njegove patri-otske pesme, poput Oèi Sutjeske. Sastavio jeantologije narodnih umotvorina Od zlata jabu-ka i umetnièke poezije (Urnebesnik, Ponoænosunce). Predlog: Prve pesme objavljuje u listo-vima Knji�evne novine i Borba. Njegova prvazbirka pesama Kora (1953) uz 87 pesamaMiodraga Pavloviæa smatra se poèetkomsrpske posleratne mo-derne poezije. Ta knjigaje pokrenula rasprave knji�evne javnosti iostavila veliki uticaj na mlaðe nara�taje pe-snika. Posle Kore, Popa je objavio sledeæezbirke pesama: Nepoèin polje (1956), Sporednonebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Vuèja so(1975), Kuæa nasred druma (1975), �ivo meso(1975), Rez (1981) kao i ciklus pesama Malakutija (1984), deo buduæe zbirke Gvozdeni sadkoju nikad nije dovr�io. Jedan je od najpre-voðenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam jeprevodio sa francuskog jezika. Bio je dopisnièlan SANU, jedan od osnivaèa Vojvoðanskeakademije nauka i umetnosti u Novom Sadu.Prvi je dobitnik Brankove nagrade za poeziju,dobio je Zmajevu nagradu, austrijsku dr�avnunagradu za evropsku literaturu, nagrada zapoeziju Branko Miljkoviæ, nagrade AVNOJ-a...U Vr�cu se od 1995. godine svakog 29. juna, nadan pesnikovog roðenja, dodeljuje nagradaVasko Popa za najbolju knjigu poezije. Umro jeu Beogradu.

73. Jovan Sterija Popoviæ (1806�1856) bioje prvi srpski dramski pisac i komediograf,pesnik. Otac mu je bio Grk (po njemu je dobionadimak), a majka Julijana, Srpkinja, bila jekæerka poznatog baroknog slikara NikoleNe�koviæa. U rodnom Vr�cu zapoèeo je �kolo-vanje. U Temi�varu i Pe�ti pohaðao je gimna-ziju, a studije prava u Ke�marku, u Slovaèkoj.Radio je kao profesor i advokat u Vr�èu, a1840. godine postao profesor u kraguje-vaèkom Liceju. Kao ministar prosvete u Srbiji(1842-48) mnogo je uèinio za razvoj �kolstva,kulturnih institucija i pozori�tnog �ivota uvreme kada u Beogradu nije bilo ni stalnogpozori�ta, ni profesionalnih glumaca. Knji�e-vnu delatnost zapoèeo lo�im stihovima, ali jevrlo brzo pre�ao na prozu, gde je postigaopunu afi rmaciju. Poznate drame Sterijinedrame su: Svetislav i Mileva, Milo� Obiliæ,Smrt Stefana Deèanskog, Vladislav, Skenderbegitd. Najpoznatije komedije su mu: La�a i par-ala�a, Tvrdica, Pokondirena tikva, �enidba iudadba, Kir Janja, Rodoljupci... U sklopu obe-le�avanja 150 godina od roðenja i 100 godinaod smrti Jovana Sterije Popoviæa u NovomSadu je 1956. godine osnovan pozori�ni festi-val takmièarskog karaktera Sterijino pozorje,koji se odr�ava i danas i na kojem uèestvujupozori�ta iz zemlje i inostranstva Iz nepoznatihrazloga Sterija je napustio 1849. godine Srbijui do kraja �ivota �iveo u Vr�cu.

74. Sava Popoviæ Tekelija (1761�1842) bioje narodni dobrotvor, knji�evnik, politièar.Roðen je u Aradu, gde pohaðao osnovnu �ko-lu, a gimnaziju je zavr�io u Budimu, zatim kaoprvi Srbin 1786. godine doktorirao prava uPe�ti. Potièe iz ugledne plemiæke porodice.Politièku karijeru je vrlo brzo napustio, pa jesvu pa�nju i energiju usmerio ka nacionalnomradu. Dobro je saraðivao sa ugarskim plem-stvom, ali se celog �ivota zalagao i za srpskeinterese. Osnivaè je zadu�bine Tekelijanum uPe�ti (1838), kroz koju je od osnivanja do 1914.godine pro�lo 346 studenata iz svih srpskihkrajeva. Bio je i dobrotvor mnogih srpskih imaðarskih ustanova. Matici srpskoj poklonioje liènu biblioteku, kupio �tampariju, a predkraj �ivota i sve nekretnine i novac. Izabran jeza do�ivotnog predsednika Matice srpske. Uknji�evnosti je ostavio traga svojim Memo-arima. Umro je 1842. godine u Pe�ti, a sahra-njen je u crkvi sv. Nikole u Aradu.

75. Uro� Prediæ (1857�1953) bio je srpskislikar. Pored Paje Jovanoviæa, jedan je odnajizrazitijih predstavnika akademskog reali-

157

LIÈNOSTI

zma. Roðen je u Orlovatu. Osnovnu �koluzavr�io je u Crepaji, a srednju u Panèevu.Akademiju je zavr�io 1880. godine u Beèu, kodprofesora Gripenkerla. Prvi je pravi realistièki�anr-slikar kod nas. Portretisao je gotovo sveznamenite liènosti iz na�e kulturne i politièkeistorije krajem XIX veka. Posebno su poznatiportreti osmorice predsednika Srpske kraljev-ske akademije, èiji èlan je i sam bio. Njegoviprvi radovi imali su moralizatorske teme iznarodnog �ivota (Vesela braæa, Pod dudom,Mali fi lozof). Naslikao je oko 1.000 ikona i izra-dio je ikonostase u Beèeju, Perlezu, Orlovatu,manastiru Grgetegu, Rumi, Panèevu... Najpo-znatije slike su mu: Hercegovaèki begunci,Kosovka devojka, Na majèinom grobu, Nabu-rena devojèica... Za vreme studija osvojio jeGundelovu nagradu za portret. Prvi jepredsednik Udru�enja likovnih umetnika uBeogradu (1919). Umro je u Beogradu.

76. Mihailo Pupin (1854�1935) je jedan odnajznaèajnijih svetskih nauènika i pronalazaèas kraja XIX veka. Roðen je u banatskom seluIdvoru. U potrazi za znanjem i spoznajomveène istine rano se otisnuo iz roditeljskogdoma. Put u svet nauke vodio ga je odPanèeva, preko Praga, do Amerike, a zatimponovo u Evropu, na Kembrid� i Berlinskimuniverzitet, gde je doktorirao 1889.godine.Na Kolumbija univerzitetu u Njujorku radio jekao pedagog i nauènik od 1889. do 1929.godine. U tom periodu ostvario je prekotrideset patentiranih izuma. Najvi�e njegovihotkriæa je iz oblasti elektronike i telekomu-nikacija. Za svoj struèni i nauèni rad odlikovanje mnogim priznanjima i medaljama. Neobièan�ivotni put od banatskog èobanèeta do nauèni-ka svetskog glasa, Pupin je najbolje samopisao u autobiografi ji From immigrant toInventor (1923), za koju je dobio Pulicerovunagradu u oblasti knji�evnosti (1924). Ovodelo je prevedeno na nekoliko svetskih jezika,a na srpskom jeziku je objavljeno 1929. godinepod naslovom Sa pa�njaka do nauèenjaka.Uprkos postignutoj svetskoj slavi, celog �ivotaje ostao emotivno vezan za rodni Idvor i svojuprvu otad�binu, o èemu svedoèe njegove bro-jne donacije. Umro je u Njujorku, a sahranjenje u Bronksu.

77. Branko Radièeviæ (1824�1853) bio jeveliki srpski pesnik, jedan od najveæihpobornika i pristalica jezièke reforme VukaKarad�iæa. Roðen je u Brodu, u Slavoniji, u

Sremskim Karlovcima izuèio je slavenoserb-sku, a u Temi�varu, pijaristièku gimnaziju. Trigodine je proveo kao student prava u Beèu.Tamo je objavio svoje Pesme (1847), koje suotvorile novu epohu u srpskoj poeziji. Pesmesu imale elegièan ton, a njegov najdublji lirskido�ivljaj bili su rastanak i opra�tanje (Ðaèkirastanak, Tuga i opomena, Kad mlidijahumreti). Najèe�æe pesnièke slike su mu suncei noæ, svetslost i tama, dan i noæ kao jedinstvo�ivota i smrti. Nakon revolucionarnih dogaða-ja 1848/49. godine posvetio se studijama medi-cine u Beèu, gde je i umro od tuberkuloze.Njegovi posmrtni ostaci preneti su naStra�ilovo 1883. godine.

78. Josif Rajaèiæ (1785�1861) bio je mitro-polit karlovaèki i patrijarh srpski. Roðen je uselu Luèani, kod Ogulina u Lici. Studirao jefilozofiju u Segedinu i prava u Beèu. Zamona-�io se 1810. godine, a u periodu od 1811. do1822. godine bio je arhimandrit manastiraGomirje. Administrator Pakraèke eparhije jeod 1822. do 1829, episkop dalmatinski od 1829.do 1834, a vr�aèki episkop od 1834. do 1842.godine. Za mitropolitu u Sremskim Karlov-cima hirotonisan je 1842. godine. Sa togpolo�aja jo� se energiènije borio za prava srp-skog naroda u Habzbur�koj monarhiji. Dao jeveliki doprinos razvoju �kolstva. Osnovao jemnoge srpske �kole, otvorio je patrijar�ijskubiblioteku i �tampariju. Na Majskoj skup�tini(1848), progla�en je za srpskog patrijarha. Bioje duhovni voða Srba i njihov politièki lider.Svoju politièku energiju ulo�io je za stvaranjeautonomne srpske oblasti u Habzbur�kojmonarhiji.

79. Franc J. Rajhl (Raichl J. Ferenc,1869�1960) bio je arhitekta. Roðen je uApatinu, a po nacionalnosti bio je Nemac.�kolovao se u Budimpe�ti, a na studijskomputovanju boravio u Beèu i Berlinu. U Suboticise nastanio 1896. godine. Neka od njegovihdela u stilu istoricizma i eklektike su:Nacionalna kasina � danas zgrada Gradskebiblioteke (1895/96) i Gimnazija u Subotici(1895-1900), zgrada banke u Panèevu (1900),katolièka crkva u stilu neogotike u BaèkojTopoli (1904-1906), Gradska kuæa u Apatinu(1907/08). Remek delo u stilu secesije je nje-gova porodièna palata u Subotici (1904), ukojoj je danas sme�tena Moderna galerijaLikovni susret. Rajhl je najveæi predstavniksecesijske arhiteture koji je potekao iz

158

KOLIKO SE POZNAJEMO

Vojvodine. Bio je preduzimaè i posedovao jeciglanu te je realizovao projekte drugiharhitekata, kao npr. neogotièku katolièkucrkvu u Baèkoj Palanci (1907�1910) ÐulePetrovca. Nakon bankrotsva, odselio se uSegedin. Preminuo je u Budimpe�ti.

80. Ivan Sariæ (1876�1966) bio je biciklista,motociklista, automobilista, konstruktoraviona i avijatièar. Roðen je u Subotici, gde jezavr�io gimnaziju i radio kao èinovnik uraèunovodstvu gradske administracije. Od1897. godine lokalna �tampa bele�i njegovestalne uspehe u biciklizmu. Kulminacija je bila1900. godine kada je postao prvak Ugarske iuèestvovao na svetskom prvenstvu u Parizu.Narednih godina bio je trostruki prvakUgarske u motociklizmu, da bi 1905. godineuèestvovao u automobilskoj trci izmeðuSombora i Subotice. Bio je èlan uprave najsta-rijeg fudbalskog kluba na teritoriji nekada�njeJugoslavije, FK Baèka, osnovanog 1901.godine. U godini kada je Francuz Blerio(Blériot) preleteo Laman�, Sariæ je u Parizuuèestvovao na automobilskim trkama. Ako nepre, tu je upoznao pionire avijacije i odu�eviose konkstrukcijama aviona. Nakon povratka uSuboticu, odluèio je da i sam napravi avion. Ujesen iste godine avion Sariæ 1 bio je gotov,napravio je elisu, a poèetkom 1910. godineugradio je trocilindrièni motor Delfos od 24KS. Na gradskom trkali�tu, u leto 1910.godine, Ivan Sariæ je vr�io probne letove.Nepunih sedam godina posle letova braæe Rajti pola godine posle leta prvog JugoslovenaEdvarda Rusijana, uspe�no leteo na avionusopstvene konstrukcije. Zadovoljan postignu-tim rezultatima priredio je javni let 16.X 1910.godine, kome je prisustvovalo oko 7000 poseti-laca. Leteo je oko tri km na visini od 30 m.Poèetkom 1911. godine usavr�avao je kon-strukciju aviona kome je dao naziv Sariæ 2.Njegove te�koæe prilikom nastajanje aviona,ali i reakcije sredine opisani su u romanuLeteæi Vuèidol Geze Èata, Emila Hava�a iArtura Munka. Umro je u Subotici. Aeroklub uSubotici nosi njegovo ime.

81. Grof I�tvan Seèenji (Széchenyi István,1791�1860) bio je politièar, pisac, najveæiMaðar. Roðen je u Beèu, u jednoj od najveæiharistokratskih porodica. Kao mlad proputovaoje zapadnu Evropu. Tek kao mladiæ nauèio jemaðarski jezik. Inspirisan radom grofaVe�elenjija (Wesselényi) poèeo je da razmi�lja

o modernizaciji Ugarske. Zajedno sa jo� troji-com aristokrata 1827. godine obavezao se daæe godi�nje prihode sa svojih imanja poklonitiza osnivanje Akademije nauka. Iste te godineinicirao je osnivanje Nacionalne kasine sa 150èlanova. Nakon toga, slièna udru�enja æe nicatipo celoj zemlji. Kasnije je pisao knjige u kojimapredla�e naèine modernizacije. Najznaèajnijesu: Kredit, Svet, Stadium. Nije nikad bio za rev-oluciju, ali je hteo da postepeno unapredi svojuzemlju. Za Vojvodinu je znaèajno da je predla-gao, �to je kasnije i ostvareno, racionalizacijukorita Tise. Umro je u Deblingu (Döbling).

82. Isidora Sekuliæ (1877�1958) bila jeknji�evnica, prevodilac, putopisac, knji�evni iumetnièki kritièar, nastavnica devojaèke�kole, akademik. Roðena je u Mo�orinu, uNovom Sadu je zavr�ila Vi�u devojaèku �kolu,a zatim Srpsku preparandiju u Somboru. NaVi�em pedagogijumu u Budimpe�ti diplomi-rala je prirodnomatematièku grupu predmeta.Doktorirala je u Hajdelbergu (1922). Od 1897.predavala je prirodne nauke u Srpskoj vi�ojdevojaèkoj �koli u Panèevu, a kasnije u �apcui Beogradu. Du�im boravcima u Engleskoj,Francuskoj i Norve�koj, produbila je svojeznanje klasiènih i modernih jezika. Dopisnièlan SANU postala je 1939. godine, a redovanèlan tek 1950. godine. Knji�evno�æu se poèelabaviti od 1910. godine. Pisala je eseje i objavlji-vala prevode u mnogim èasopisima. Prvuknjigu Saputnici objavila je 1913. godine. Saputa po Skandinaviji nastala su Pisma izNorve�ke (1914), koja spadaju u vrhunska delasrpskog putopisa. Glavno pripovedaèko delo jeHronika palanaèkog groblja (1940). Mnogi jesmatraju za najumniju Srpkinju. Umrla je uBeogradu.

83. Monika Sele� (Szeles Mónika, 1973�)je jugoslovenska i amerièka teniserka,nekada�nji najbolji svetski reket. Tenisom sepoèela baviti sa �est godina u rodnom NovomSadu, uz oca Karolja (Károly). Kada je 1985.godine osvojila turnir u Majamiju, privukla jepa�nju svetske javnosti i karijeru nastavila uèuvenom teniskoj akademiji Nika Boletijerija.Osvojila je osam Grand Slam turnira zaJugoslaviju i jedan za SAD. U istoriji turnira jenajmlaði osvajaè Otvorenog prvenstva Francu-ske. Ukupno je pobedila na 62 turnira. Zvani-èno je bila najbolje rangirana teniserka sveta1991. i 1992. godine, sve dok je 30. IV 1993.godine navijaè najveæe konkurentkinje �tefi

159

LIÈNOSTI

Graf nije povredio no�em na turniru uHamburgu. Odsustvovanje sa terena ostaviloje dubokog traga, tako da se neuspehomzavr�io poku�aj njenog povratka na teren.Neostvarena �elja joj je bilo osvajanje najpre-sti�nijeg svetskog turnira u Vimbldonu. Bila jeidol mnogih mladih u Jugoslaviji.

84. Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél,1893�1933) bio je pesnik, pisac, prevodilac ilekar. Roðen je u Peèuju. Studije medicinezavr�io je u Budimpe�ti i neko vreme je radiokao doktor. Nakon Prvog svetskog rata jezapoèeo privatnu lekarsku praksu u StaromSivcu. Nakon raspada Austrougarske, zastupatezu o postojanju zasebne knji�evnosti Maðarau Vojvodini, drugaèije od op�temaðarskeknji�evnosti koja je, usled istorijskih okolnosti,krenula putevima posebnog razvoja. Bio jeuveren da su maðarske knji�evnosti po jezikui kulturi roðena braæa, ali ih u novim okolnos-tima zanimaju drugi ciljevi i problemi. SaJo�efom Debrecenijem (Debreczeni József) je1928. godine preveo i uredio antologiju mod-ernog srpskog pesni�tva pod naslovomBazsalikom � Bosiljak. U antologiju su svrstali77 pesama 32 srpska pesnika, prete�no pred-stavnike srpskog simbolizma. Senteleki je sa-stavio i prvu antologiju maðarske knji�evnostiu Jugoslaviji Pod bagremima /Akácok alatt/1933.godine. O antologiji Bosiljak, Senteleki upredgovoru pi�e: ...Cilj nam je da upoznamomaðarske èitaoce sa najnovijim srpskim subjek-tivnim pesni�tvom. Upoznati ih sa onim oseæaji-ma, mislima, �eljama i suzama koje se raðaju udu�ama srpskih pesnika... Umro je u StaromSivcu.

85. Branislav Simiæ (1935�), rvaè, olimpij-ski pobednik, roðen je u Gornjoj Rogatici.Takmièio se za Proleter iz Zrenjanina i 11 putaje bio prvak Jugoslavije u periodu od 1952. do1966. godine. Na Olimpijskim igrama uèestvo-vao je tri puta, a medalje je osvajao na dveOlimpijade: na igrama u Tokiju 1964. godineosvojio je zlatnu medalju u srednjoj kategoriji,a èetiri godine kasnije u Meksiko Sitiju osvojioje bronzanu medalju, takoðe u srednjoj kate-goriji. Bio je vice�ampion sveta na prvenstvima1956. i 1963. godine.

86. Stevan Sremac (1855�1906) bio jeknji�evnik, pripovedaè. Osnovnu �kolu zavr�ioje u rodnoj Senti, a gimnaziju u Beogradu.Visoko obrazovanje stekao je na Velikoj �koli u

Beogradu, gde je studirao na filolo�koistorij-skom odseku. Radio je kao profesor u Ni�u,Pirotu i Beogradu. Knji�evnim radom poèeo sebaviti jo� za vreme boravka u Ni�u i Pirotu,pi�uæi svoje pripovetke pod zajednièkimnazivom Iz knjiga starostavnih. Njegovahumoristièka i realistièka dela napisao je kaoveæ zreli èetrdesetogi�njak. Naroèiti utisak nanjega ostavio je mentalitet Ni�lija i njihoviobièaji, �to je najbolje je oslikao u Ivkovoj slavii Zoni Zamfi rovoj. Pored navedenih, znaèajnadela su mu: Vukadin, Pop Æira i pop Spira. Bioje pristalica Liberalne stranke. Svesrdno jenegovao srpsku istoriju i tradiciju. Umro je uSokobanji.

87. Pavol Jozef �afarik (Pavol Jozef�afárik 1795-1861) bio je fi lolog, pesnik, jedanod prvih slavista, istorièar knji�evnosti,istorièar, etnograf. Roðen je u Kobeliarovu, uSlovaèkoj, u porodici protestantskog sve�teni-ka. Zavr�io je fi lozofi ju, pravo i teologiju. �ivotje proveo u Slovaèkoj, Nemaèkoj, Ju�nojUgarskoj i Èe�koj. Kao profesor i direktorsrpske gimnazije u Novom Sadu radio je 1819-33. godine. Iz ogromnog nauènog rada izdvaja-ju se sledeæi radovi: Slovenske starine,Monumenta i Llirika, Slovenska etnologija,Narodne pesme Slovaka u Maðarskoj,Spomenici knji�evnosti Ju�nih Slovena, Istorijaju�noslovenske knji�evnosti, Svetske pesmeSlovaka u Ugarskoj. Umro je u Pragu.

88. Andrej �aguna (Andrei ªaguna,1809�1873), mitropolit, roðen je u Mi�kolcu,studirao je pravo i fi lozofi ju u Pe�ti i teologijuu Vr�cu. Radio je kao profesor teologije uVr�cu i Sremskim Karlovcima. Bio je posta-vljen za vikara, kasnije i za episkopa pravo-slavne crkve u Transilvaniji. Dao je znaèajandoprinos razvoju �kolstva i publicistike narumunskom jeziku. Na njegovu inicijativu1861. godine osnovano je Transilvansko udru-�enje za knji�evnost i kulturu rumunskog nar-oda Astra. �aguna je bio prvi predsednik ovogznaèajnog kulturno�nacionalnog udru�enjaRumuna, èija je delatnost bila prisutna i uBanatu. Odluèujuæe je doprineo osnivanjuRumunske pravoslavne mitropolije u Habz-bur�koj monarhiji (1864) i bio je prvi mitro-polit Rumuna u Austro�Ugarskoj. Bio je poèas-ni èlan Rumunske Akademije.

89. Ambrozije � Boza �arèeviæ (1820-1899) bio je pokretaè preporoda kod baèkihBunjevaca, pravnik. Rodio se u Subotici, gde je

160

KOLIKO SE POZNAJEMO

pohaðao gimnaziju, a pravo je studirao uVelikom Varadinu (Nagyvárad) i Peèuju.Advokat je postao 1842. godine. Iste godinebio je stenograf na Erdeljskom saboru, da bi1843/44. godine vodio zapisnike na Ugarskomsaboru u Po�unu. Kao prvi neplemiæ, 1845.godine izabran je za zamenika �upanijskogtu�ioca. Zbog gubitka sluha tokom �ezdesetihgodina XIX veka poèinje da radi u subotièkojgradskoj upravi, sve do odlaska u penziju 1867.godine. Tek nakon dono�enja ugarskogzakona o narodnostima zapoèinje njegov radna preporodu Bunjevaca. U Subotici je 1869.godine objavio je Zbirku mudrih i pouènihizrekah, posveæenu Bend�animu Franklinu.Naredne godine izdao je Maðarsko-jugosloven-ski politièni i pravosudni rieènik i Tolmaèizvornih knji�evnih i zemljopisnih jugoslaven-skih rièi... Do kraja �ivota bio je posveæenpoku�ajima da se bunjevèkoj deci obezbediosnovno �kolovanje na maternjem jeziku. USubotici je 1893. godine objavio Maðarsko-bunjevaèko-�okaèki reènik za osnovne �kole, a1894. godine Maðarsko�srpsko�hrvatski�bunje-vaèko��okaèki knji�evni reènik. Umro je uSubotici.

90. Sava �umanoviæ (1896�1942) jedan jeod najznaèajnijih srpskih slikara XX veka.Roðen je u Vinkovcima, a osnovnu �koluzavr�io je u �idu. Gimnaziju je pohaðao uZemunu i veæ se 1911. godine upisuje naslikarski kurs kod gimnazijskog profesoraIsidora Junga. Vi�u �kolu za umjetnost i obrtzavr�io je u Zagrebu (1914-1918). U periodu od1920. do 1930. godine, boravio je u tri maha uParizu, gde je studirao u ateljeu Andrea Lota.U pariskom periodu njegov rad dose�e pun sjaji snagu, njegove slike karakteri�u fi guralnekompozicije u idiliènom pejza�nom prosotrukubistièke konstrukcije: Slikar u ateljeu,Vijadukt, Pejza� iz �ida, Mornar na molu, �enekraj vode. Slika i sa naznakama ekpersionizma,npr. Pijana laða, da bi se s vremenom priklo-nio neoklasicizmu. Zbog bolesti se vraæa u �id,gde stvara tvz. �idski ciklus. Napisao je po-znate knjige o umetnosti: Slikar o slikarstvu iZa�to volim Pusenovo slikarstvo. Poznati radovisu mu: Doruèak na travi, pijana laða, Crveniæilim, Most na Seni, ciklus velikih platana �idi-janke... Streljan je u Sremskoj Mitrovici 1942.godine. Njegova majka poklonila je �idu(1953) njegovu likovnu zaostav�tinu i kuæu itime omoguæila otvaranje Galerije Save�umanoviæa.

91. Julijan Tama� (ÁliÔn Tama{, 1950�),univerzitetski profesor, akademik. Roðen je uVrbasu, diplomirao, magistrirao i doktorirao izknji�evnosti. Redovni profesor rusinske i ukra-jinske knji�evnosti na Filozofskom fakultetu uNovom Sadu � Katedra za rusinistiku.Akademik je Nacionalne akademije naukaUkrajine (1997) i Vojvoðanske akademijenauka i umetnosti (2004). Najznaèajnija dela:Nebo na kolenima (NÙbo na kolÙnoh, NoviSad 1972), Balada panonskog brodara (Baladapanonskogo ladÔra, Novi Sad 1974), Pesme oprahu (Kru�evac 1975), Bolnièko svetlo([pitaqske {vetlo, Novi Sad 1980), O rosi(Novi Sad 1981), Rusinska knji�evnost, (NoviSad 1984), Pesak i doba (Novi Sad 1986),Zlatan oblak (Zlatna hmara, Novi Sad 1990),Silazak u dan (Novi Sad 2002), Istorijarusinske knji�evnosti (IstoriÔ ruske� lite-raturi, Beograd 1997) i Antologija rusinskepoezije (AntologiÔ ruske� poeyò, Novi Sad2005).

92. Momèilo Tapavica (1882-1949) bio jesportista, osvajaè olimpijske medalje, arhitek-ta. Roðen je u Nadalju u Baèkoj. Na Prvim let-njim olimpijskim igrama u Atini takmièio se zaUgarsku, buduæi da je Vojvodina bila deoAustrougarske monarhije i da su Austrija iMaðarske imale posebne ekipe. Prvi je Srbinosvajaè olimpijske medalje. U Atini 1896.godine osvojio je bronzanu medalju zaMaðarsku u tenisu. Pored toga, Tapavica setakmièio i u rvanju i dizanju tegova i osvojiopeto mesto. Momèilo Tapavica ostao je upam-æen i kao sjajan arhitekta. Njegova znaèajnijadela su: zgrada Matice srpske u Novom Sadu,zgrada Nemaèkog poslanstva u Beogradu iDr�avna banka na Cetinju. Umro je u Puli.

93. Pal Teleki (Teleki Pál, 1879�1941) bioje maðarski politièar, geograf, profesor uni-veziteta, zemljoposednik. Bio je ministarspoljnih poslova 1920. godine i ministarprosvete 1938. godine. Uoèi Drugog svetskograta, bio je predsednik vlade, u vreme kada jeMaðarska uz pomoæ Nemaèke nastojala daostvari svoje revizionistièke ciljeve. Tada jeslovio za probritanski orijentisanog politièara,koji je upozoravao da æe oslonac Maðarske nanemaèku politiku doneti samo katastrofu. Bioje zagovornik i balkansko�podunavske sarad-nje. U tom kontekstu, mo�e se razumeti njego-vo zalaganje za jugoslovensko�maðarski spo-razum o saradnji iz decembra 1940. godine.

161

LIÈNOSTI

Posle demonstracija 17. marta 1941. godinebio je svestan da æe Nemaèka vojno reagovatiprotiv Jugoslavije. Kao znak moralnog porazasvoje politike, iako o tome postoje kontrover-zna mi�ljenja, izvr�io je samoubistvo 3. aprila1941.godine, napisav�i u opro�tajnom pismu:Maðarska je pogazila reè o veènom prijateljstvusa Jugoslavijom iz kukavièluka. Stali smo nastranu nitkova, biæemo le�inari � najprljavijanacija. Nisam to spreèio � kriv sam.

94. Aleksandar Ti�ma (1924�2003) bio jesrpski pesnik, prozni pisac i eseljista. Roðen jeu Horgo�u, a nakon zavr�enog Filozofskogfakulteta �iveo je i radio u Novom Sadu, gde jei umro. Bio je urednik Letopisa Matice srpske iIzdavaèkog preduzeæa Matica srpska.Knji�evni rad zapoèeo je poezijom, da bi sepotom sasvim posvetio prozi. Tematika nje-govih pripovedaka i romana vremenski jevezana za ratni i poratni period, ali prozaAleksandra Ti�me izdvaja se od stvarala�tvapisaca sliène orijentacije karakteristiènim naèi-nom pripovedanja i uvida u stvarnost. Objavioje vi�e knjiga: Naseljeni svet, Krèma (pesme);Krivice, Nasilje, Mrtvi ugao, Povratak miru,�kola bezbo�ni�tva (pripovetke); Za crnomdevojkom, Knjiga o blamu, Upotreba èoveka,Begunci, Vere i zavere, Kapo, �iroka vrata,Koje volimo (romani); Drugde (putopis); Premita (eseji i èlanci). Od mno�tva priznanjakoje je dobio izdvajaju se NIN-ova nagrada zaroman godine, austrijska Dr�avna nagrada zaevropsku knji�evnost i nagrada Sajma knjiga uLajpcigu za evropsko razumevanje.

95. Georg � Ðorðe Vajfert (1850�1937) bioje industrijalac, bankar, dobrotvor. Roðen je uPanèevu, a poreklom je Nemac, èiji su se precidoselili iz Gornje Austrije. Osnovnu �kolu ini�u realku zavr�io je u Panèevu, trgovaèku�kolu u Budimpe�ti, a pivarski odsek poljo-privredne akademije u Ven�tefanu (Bavarska).Nastanio se u Beogradu 1871. godine i posve-tio se proizvodnji piva. Prvi se u Srbiji poèeobaviti istra�ivanjem ruda. Njegovom zaslugomotvoreno je nekoliko rudnika, a meðu njimasu: rudnik uglja � Kostolac (1873), rudnik �ivena Avali (1886), Borski rudnik bakra (1903) idrugi. Jedan je od osnivaèa Narodne bankeJugoslavije i njen prvi viceguverner (1884) iguverner (1890), a od 1926. i do�ivotni poèasniguverner jugoslovenske Narodne banke. Bioje veliki dobrotvor i utemeljivaè mnogih dru-�tava i zadu�bina. Posedovao je bogate kolek-

cije medalja, srednjovekovnog i antièkognovca. Saèuvana je samo antièka zbirka, kojuje poklonio Beogradskom univerzitetu (1923).Nosilac je vi�e odlikovanja.

96. Tibor Varadi (Várady Tibor, 1939�),profesor prava, akademik, pisac. Osnovnu�kolu i gimna148 ziju zavr�io je u rodnomZrenjaninu, a diplomirao na Pravnom fakultetuu Beogradu (1962). Na univerzitetu Harvarduje doktorirao 1970. godine iz meðunarodnogprava (Razvoj autonomnog spoljnotrgovinskogprava kroz arbitra�e � sa posebnim osvrtom nasocijalistièke zemlje Evrope). Njegova karijeraimala je sledeæi pravac: advokatski pripravniku Zrenjaninu (1962/03). asistent na Pravnomfakultetu u Novom Sadu (1962/03), docent(1970), vanredni profesor (1975), redovni pro-fesor (1980), ministar pravde u jugoslovenskojvladi (1992/93), �ef Pravnog fakulteta naCentralnoevropskom univerzitetu u Budim-pe�ti (1993�), dopisni èlan VANU postao je1987. godine, odgovorni urednik èasopisa ÚjSymposion bio je u periodu od 1969. do 1971.godine, glavni i odgovorni urednik nauènogèasopisa Létünk bio je od 1991. do 2000.godine. Autor je brojnih ud�benika i struènihknjiga iz oblasti prava.

97. Jov Vasiljeviè (�) bio je ukrajinski slikarkoji je uneo barokni stil u srpsko slikarstvoXVIII veka. Arsenije IV �akabenta ga jezaposlio u Sremskim Karlovcima kao pridvor-nog slikara 1743. godine. �ivopis u manastiruKru�edol, u baroknom stilu, slika sa StefanomTeneckim izmeðu 1750. i 1756. godine. SlikariNikola Ne�koviæ i Vasa Ostojiæ pripadali sunjegovom slikarskom krugu oko Patrijar-�ijskog dvora u Sremskim Karlovcima.

98. Lajo� Verme� (Vermes Lajos,1860�1945) bio je profesor fi skulture i majstormaèevanja. Rodio se u Subotici, uglednoj ple-miækoj porodici. U Budimpe�ti je zavr�io studi-je medicine i fi lozofi je. Zajedno sa bratomNandorom i jo� nekim zaljubljenicima u sportosnovali su 1880. godine Subotièko gimna-stièko dru�tvo. Na njegovom prostranom placu,na samoj obali Paliækog jezera poèele su tzv.Paliæke olimpijade, sportske manifestacijenalik olimpijskim, koje æe biti ponovo obnovl-jene tek za 16 godine. Svake godine takmièilisu se plivaèi, rvaèi, atletièari, maèevaoci, bici-klisti... Od 1888. godine Lajo� Verme� je unovoformiranom sportskom udru�enju Ahiles,

162

KOLIKO SE POZNAJEMO

u kome skromno zauzima potpredsednièkomesto. Oba udru�enja narednih godina zaje-dno æe organizovati takmièenja. Uz obalu jez-era 1892. godine izgraðena je 500 m duga i 4 m�iroka biciklistièka asfaltirana staza elipsastogoblika, prva u Ugarskoj. Verme� je letnjim nad-metanjima prisustvovao do 1895. godine, kadaodlazi na univerizet u Klu�, gde æe narednihgodina raditi kao profesor fi skulture. �tampaæe redovno bele�iti njegove dolaske na Paliætokom letnjih meseci, kada su se odvijala tak-mièenja. U godini kada su obnovljene savre-mene Olimpijske igre u Atini (1896) na Paliæuse takmièilo 400 sportista. Neki Verme�ovirezultati bili su bolji od dostignuæa olimpijskihpobednika. U Suboticu se vratio 1914. godine inastavio povuèen �ivot jo� vi�e od tri decenije.

99. Milovan Vidakoviæ (1780�1841) bio jeknji�evnik, jedan od prvih pisaca romana unovoj srpskoj knji�evnosti. Roðen je u seluNemenikuæe, u okolini Beograda, a 1788.godine zbog rata je prebegao na teritorijudana�nje Vojvodine, gde se �kolovao u raznimmestima. Studirao je prava u Ke�marku.Uglavnom je �iveo u Pe�ti radeæi kao domaæiuèitelj, a jedno vreme bio je profesor gimnazi-je u Novom Sadu. Njegovi romani, pisanislavenoserbskim jezikom, fantastiènog su sen-timentalnog sadr�aja. Iako nisu imali naroèituknji�evnu vrednost, bili su rado èitani meðunaj�irom publikom. Meðu njegovim poznati-jim ostvarenjima su: Ljubomir u Jelisijumu,Velimir i Bosiljka, Kasija Carica, Usamljenijuno�a... Umro je u Pe�ti.

100. Mihailo Vitkoviæ (1778�1829) bio jemaðarski knji�evnik srpskog porekla, advokat,politièar. Rodio se u Egeru, a nakon zavr�enihstudija prava 1801. godine postaje advokat uPe�ti. Njegov dom bio je glavni knji�evni salonu Pe�ti. Afi rmisao je srpski jezik i knji�evnostu maðarskoj javnosti i doprineo duhovnom pri-bli�avanju Maðara i Srba. Objavio je studije omaðarskim knji�evnicima pravoslavne vere.Preveo je na maðarski jezik vi�e srpskih naro-dnih pesama i balada. Preneo je deseterac tro-hejskog karaktera iz srpske narodne poezije umaðarsku, pa ga tako nalazimo u delimaVere�martija i �andora Petefija. Umro je uPe�ti.

101. Ignjatije Vuja (Igniatie Vuia,1809�1852), prosvetni radnik, revoucionar.Roðen je u seljaèkoj porodici u Vovodincimakod Vr�ca, gde je zavr�io i osnovnu �kolu.�kolovanje je nastavio u Oravici i Temi�varu, astudije fi lozofi je zavr�io je u Pe�ti. UKlirikalnom uèili�tu u Vr�cu pohaðao je na-stavu od 1829. do 1832. godine. Kao profesor uUèili�tu je radio od 1835. godine. U Vr�cu sezadr�ao do 1848. godine. Velika narodnaskup�tina banatskih Rumuna u Lugo�u 27.juna 1848. godine predlo�ila ga je za admini-stratora Vr�aèke eparhije, �to je potvrdio iUgarski sabor i revolucionarna vlada.Definitivnim slomom revolucije bila je re�ena iVujina sudbina na episkopskom prestolu.Posle poraza revolucije 13. avgusta 1849.godine bio je prinuðen da napusti zemlju, te jepre�ao preko Vla�ke i Bugarske da bi stigao uNegotin. U blizini ovog mesta primio je jednuparohiju na upravljanje. Umro je u Negotinu.

163

LIÈNOSTI

* * *

164

KOLIKO SE POZNAJEMOSA

DA

�NJI N

AZIV

IST

AR

I NA

ZIVI M

EST

A

MA

ÐA

RSK

IN

EM

AÈ

KI

LAT

INSK

I

Baèka P

alanka � Baèska P

alanka � Ba~ka P

alankaÓ

-Palánka,Ú

j-Palánka

Alt P

alanka, Neu P

alanka-

Baèki P

etrovac � Ba~ki P

etrovec� B

áèky Petrovec � B

a~ki Petrovac

Petrõc

Petrovac

-

Beèej � Ó

becse � Be~ej

Ó-B

ecseA

lt-Becse

-

Bela C

rkva � Bila C

erkva� B

iserica Albã � F

ehértemplom

� Bela C

rkvaF

ehértemplom

Weisskirchen

-

Crvenka � ^

ervinka� C

rvenkaC

servenka--

Èelarevo � È

elarevo � êlarevo

Dunacséb

--

Futog � F

utak � Futog

Futak

Alt F

utak, Neu F

utak-

Kanji�a � M

agyarkanizsa � Kaw

ià

Ó-K

anizsa, Magyar K

anizsaA

lt Kanizsa

-

Kikinda � N

agykikinda � Kikinda

Nagykikinda

Gross-K

ikinda-

Kovaèica � K

ovaèica � Antalfalva � K

ova~ica A

ntalfalvaK

owatschitza

-

Novi Sad � N

ový Sad � Újvidék � N

ovi Sad

Újvidék

Neusatz

Neoplanta

Panèevo � P

anciova � Pan~evo

Pancsova

Pantschow

a-

Petrovaradin � P

étervárad � Petrovaradin

Pétervárad

Peterw

ardein-

Senta � Zenta � Senta

ZentaSenta

-

Sombor � Z

ombor

� Zombor � S

ombor

Zombor

--

Sremska M

itrovica � Srim

ska Mitrovica

� Srem

ska Mitrovica

Mitrovicza

Mitrovitz

-

Sremski K

arlovci � Srim

ski Karlovci

� Srem

ski Karlovci

Karlócza

Carlovitz

-

Subotica � Szabadka � Subotica

SzabadkaM

aria Theresiopel

Maria T

heresiopolis

Vr�ac � V

er{ec

� Vârºeþ � V

r{ac

Versecz

Wersecz

-

Vrbas � V

rbas Ó

-Verbász, Ú

j- Verbász

Alt-V

erbasz, Neu-V

erbasz-

Zemun � Z

emun

Zimony

Semlin

-

Zrenjanin �Nagybecskerek � Zreòanin � Zrenjanin � Z

rewanin

Nagybecskerek

Gross-B

ecskerek-

165

DOGAÐAJI SVETSKE ISTORIJE IISTORIJE NARODA NA TLU

VOJVODINE

Neandertalci u Karpatskoj kotlini

Poèetak mezolita u Karpatskoj kotlini -Vinèanska kultura

Kere� kultura

Bakarno doba (Tisapolgar i Bodrogkerestur kultura

Bronzano doba (Toseg kultura)

Skiti na podruèju istoènog Balkana; njihov uticaj postoji i u Karpatskoj niziji

Rimljani gube Erdelj

Huni prelaze Volgu

Neuspeh Avara kod Carigrada, Sloveni stièu sve veæu samostalnost

Formiranje Bugarske dr�ave na Balkanu

Dr�ava Pribine i Kocelja u Panonskoj niziji

Vladavina sv. Stefana u Maðarskoj/Ugarskoj

Krunisanje sv. Stefana papskom krunom

Vladavina Bele II Slepog

Vladavina Dragutina i Milutina

Marièka bitka

Kosovska bitka

Bitka kod Nikopolja

Bitka kod Angore

VREME

130-140.000

8000 g. pne

3500 g. pne

2400-1900 g. pne

1900-900 g. pne

550 g. pne

300 g. pne

I vek n.e.

20.

oko 200.

271.

375.

401-410.

456.

471.

568.

582.

626.

680.

796.

840-870.

895.

997-1038.

1000/1001.

1131-1141.

1276-1282.

26. IX 1371.

15. VI 1389.

1395.

28. IX 1396.

1399.

1402.

1404-1407.

1403/04.

VA�NI DOGAÐAJI NA TLU VOJVODINE

Dolazak Kelta

Rimljani utvrðuju vlast u Karpatskoj kotlini.

Sarmati i Jazigi se pojavljuju u Baèkoj

Jaèa pritisak germanskih naroda

Pojava Alana

Huni zauzimaju Alfeld

Ostrogoti stièu dominaciju u Panonskoj niziji

Ostrogoti napu�taju Panonsku niziju, a njihovo mesto preuzimaju Gepidi

Longobardi i Avari pobeðuju Gepide; Longobardi odlaze u severnu Italiju; Avari ostaju,u isto vreme sa njima sti�u i Sloveni

Avari zauzimaju Sirmijum

Pohod Franaka protiv Avara

Dolazak Maðara u Panonsku niziju (dugo se verovalo: 896)

Dolazak sinova kralja Vuka�ina - Andreja�a i Dmitra u Banat

Poslednje spominjanje Andreja�a

Dmitar je �upan Zarandske �upanije

Despot Stefan Lazareviæ postaje vazal ugarskog kralja Sigismunda

HRONOLO�KE TABELE

Sporazum u Tati

Pad Smedereva - prvi pad Srpske despotovine

Bitka kod Varne

Druga Kosovska bitka

Johan Gutenberg otkriva �tampariju

Leonardo Da Vinèi

Osmanlije osvajaju Carigrad

Bitka kod Beograda

Pad Smedereva - pad Srpske despotovine

Pad Bosne pod tursku vlast

Bitka na Hlebnom polju

Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku

Vasko de Gama se iskrcao u zapadnoj Indiji -otkrio je pomorski put za Indiju

1408.

1411.

V 1426.

1433.

18. VIII 1439.

10. XI 1444.

16-18. X 1448.

(oko) 1450.

1452-1519.

29. V 1453.

4-22.VII 1456.

29. VI 1459.

1463.

1464.

1471.

1471-1503.

1477.

13. X 1479.1480-1481.

1481.

1486.

1487-1489.

12. X 1492.

1495.

1497-1499

20. V 1498.

1501.

1501.

1502.

1503-1521.

1504.

1504.

1507.

Srpski despot Stefan Lazareviæ postaje vitez Zmajevog reda

Despot Stefan Lazareviæ dobija posede u Ugarskoj, izmedu ostalog i u Torontalskoj �upaniji

Dokument o pome�anosti katolika i pravoslavacaoko Kovilja i Kovina i Hrama

Srbi napu�taju Kovin i naseljavaju se na ostrvo Èepel, kod Budima

Papa Nikola V dopu�ta slobodu veroispovesti na imanjima srpskih despota

Ugarski vladar Matija Korvin za�titio je Srem od upada Turaka sistemom tvrðava

Na poziv Matije Korvina u Ju�nu Ugarsku stigli srpski velika�i Vuk Grgureviæ, Milo� Belmu�eviæ i braæa Jak�iæi

Matija Korvin obnavlja Srpsku despotovinu Vuk Grgureviæ postaje srpski despot

Stalni ratovi na granici Osmanlijske imperije iUgarske, na prostoru izmeðu Segedina iKru�evca

Papa Sikst IV izdaje encikliku u kojoj tra�i tolerantan odnos prema pravoslavcima

Prodor Pala Kinji�ija i Pala Tomorija doKru�evca i Velika seoba Srba iz Srbije u Banat,podstaknuta pohodom Vuka Grgureviæa, Pala Kinji�ija i Jovana Jak�iæa

Odluka o oslobaðanju pravoslavaca od plaæanjadesetine katolièkom kleru

Iz Furlanije u Srem sti�e Angelina Brankoviæ

Srpski vojnici ratuju kod Beèa i Linca

Odluka o oslobadanju pravoslavaca od plaæanja desetine katolièkom kleru

Despot Ðorðe se zamona�io i uzeo ime Maksim

U testamentu Milo�a Belmu�eviæa navodi se da je slu�io kralju Matiji Korvinu u �leziji

Despot Jovan uèestvuje u pohodu protiv Turaka

Smrt despota Jovana

Primirje Osmanlija i Maðara, uz voðenje malih ratova

Hrvatski velika� Ivani� Berislaviæ postaje srpskidespot

Maksim i Angelina Brankoviæ napu�taju Srem iodlaze u Vla�ku (do 1509)

Brankoviæi su posredovali u sporu izmeduvla�kog vojvode Radula Velikog i moldavskog vojvode Bogdana III

KOLIKO SE POZNAJEMO

166

Srpski monah Makarije �tampa prve knjige na rumunskom jeziku

Mikelanðelo Buonaroti oslikava svod Sikstinske kapele

Martin Luter objavljuje svojih 95 teza, èime poèinje proces reformacije

Kortez osvaja carstvo Asteka

Magelanova plovidba oko sveta

Osmanlije zauzimaju �abac

Osmanlije zauzimaju Beograd

Mohaèka bitka

Pizaro i Almagro osvajaju carstvo Inka

Tursko osvajanje Budima

Nikola Kopernik objavio svoju heliocentriènu teoriju

Osnivanje Peæke patrijar�ije

Masovno ubistvo francuskih protestanata(Vartolomejska noæ )

Vla�ki vojvoda Mihajlo Hrabri pobeðujeOsmanlije kod Kalugarenija

Tridesetogodi�nji rat

Sabor u Tordi prihvata Edikt o verskoj toleranciji

Vladavina Luja XIV

Revolucija u Engleskoj

Kandijski rat

Osmanlijska opsada Beèa

Osloboðenje Budima od turske vlasti

1507-1512.

1509-1514.

1512.

V 1514.

31. X 1517.

1519.

1519-1522.

27.VII 1521.

28.VIII 1521.1523.

1525.

29. VIII 1526.1526-1527.

1528.

1529.

1532.

1535.

1537.

29. VIII 1541.

24. V 1543.

1551-1552.

1557.

22-25. VIII 1572.

1573.

1591.

1593-1606.

1593.

1594.

1595.

1596.

posle 1622.

1618-1648.

6-13. I 1658.

1643-1715.

1642-1649.

1645-1669.

1683-1689.

14. VII - 12. IX 1683.

1686.

Brankoviæi grade manastir Kru�edol

Poèetak ustanka Do�e Ðerða

Pal Tomori postaje generalni kapetan Donjih krajeva

Pavle Bakiæ prelazi iz Srbije u Ugarsku

Pokret cara Jovana Nenada

Kod Lipove, u sukobu sa vojskom Radièa Bo�iæa,poginuo je Komnen Bakiæ

Pad tvrðave Baè pod tursku vlast

Pad Tami�vara, Miklo� Juri�iæ zaustavljaOsmanlije kod Kesega

Stefan Berislaviæ, nosilac titule srpskog despota,gine u borbi protiv Turaka

Smrt Pavla Bakiæa, poslednjeg srpskog despota

Tursko osvajanje Banata pod voðstvomMehmed-pa�e Sokoloviæa

Mehmed-pa�a Sokoloviæ progla�ava Beèkerek za �eher

Upad bosanskog beglerbega na teritorije Habzburgovaca

Dugi rat Austrije i Turske

Bitka kod Siska

Ustanak Srba u Banatu, bitka kod Beèkereka

Poku�aj Ðorða Raca Slankamenca da zauzme Temi�var

Grupa bunjevaèkog stanovni�tva naseljava se u kraj oko Subotice i Sombora

Veliki beèki rat

Raja se digla protiv Osmanlija izmeðu Segedina i Arada

HRONOLO�KE TABELE

167

Poraz hri�æanske vojske u Kaèanièkoj klisuriTurski, tatarski odredi haraju Kosovom

Petar Veliki osnovao Sankt Petersburg

Objavljivanje ustanka maðarskih stale�a protiv Habzburgovaca

Po�arevaèki mir

1687.

1687.

1687.

6. IX 1688.

VI 1689.

I 1690.

6. IV 1690.

jesen 1690.

1690.

18. VI 1690.

21. VIII 1690.

XII 1690.

1691.

III 1695.

1695.

1696.

1697.

1697.

11. XI 1697.

26. I 1699.

1702.

1703.

1703.

1703.

1705.

1703-1711.

21. V 1703.

1708.

19. IV 1713.

1713-1865.

1716-1718.

5. VIII 1716.

1717.

1717.

21. VII 1718.

1718-1733.

1718.

1720.

Srbi iz Banata prelaze Tisu pod komandom I�tvana Èakija

Zauzimanje Petrovaradina

Druga grupa Bunjevaca doselila se podvoðstvom kapetana Jura Vidakoviæa i Duje Markoviæa

Osloboðenje Beograda od turske vlasti pod voðstvom Maksimilijana Emanuela

Ðorðe Brankoviæ upuæuje poziv Srbima iz Or�ave na ustanak

Invitatorija Leopolda I upuæena Srbima

Turci osvajaju Beograd

Velika seoba Srba koju je predvodio Arsenije III Èarnojeviæ

Narodno-crkveni sabor Srba u Beogradu

Prva privilegija Leopolda I Srbima

Potvrðene su srpske privilegije

Bitka kod Slankamena

Potvrðene su srpske privilegije

Bitka kod Lugo�a i Perleza

Bitka kod Hetina kod Begeja

Mo�ti kneza Lazara prenete u Vrdnik

Vlasnik Iloèkog feuda postaje porodica Odeskalki

Bitka kod Sente

Mir u Sremskim Karlovcima kojim je zavr�en Veliki beèki rat

Podatak a tome da su Srbi �iveli u Futogu u zemunicama

Podatak o tome da su Srbi u SremskimKarlovcima �iveli u bednim kolibama pored Dunava

Osnovane su Podunavska, Posavska, Potiska i Pomori�ka vojna granica

Novi Sad, pod nazivom Petrovaradinski �anac,nalazio se u Podunavskoj vojnoj granici

Mo�ti cara Uro�a prenete u Jazak

Ustanak Ferenca Rakocija

Kru�edol postaje centar srpskog mitropolita

Karlo IV objavljuje Pragmatiène sankcije

Rumuni pravoslavci pripadali su srpskoj crkvenoj organizaciji, Karlovaèkoj mitropoliji

Varadinski rat Austrije i Turske

Bitka kod Petrovaradina

Osloboðenje Banata od turske vlasti

Nemci se naseljavaju u Tami�var i Belu Crkvu

Florimund Klaudije Mersi, prvi administrator Banata

Veliki Beèkerek dobio je pravo da odr�ava va�areVlasnik Batajnièkog spahiluka bio je grof Odvajer

KOLIKO SE POZNAJEMO

168

1722.

1723.

30. VI 1723.

1726.

1726.

1726-1733.

1727.

1727.

1728.

1728.

1728.

1729.

1732.

1732.

1732.

1733-1735.

1734.

1734.

1735.

1735.

oko 1735.

1736.

1737.

1737-1739.

1737-1739.

1738.

1739.

1739.

1739.

1740.

1740-1780.

1740-1748.

1740.

1741.

1742.

1743-1745.

1743.

Osnovana pivara u Panèevu

Dolazak nemaèkih kolonista u Panèevo

Maðarski stale�i prihvataju Pragmatiène sankcije

Kr�edol dobija barokni zvonik

Dolazak Maksima Suvorova prvog ruskog uèitelja meðu Srbe u Ugarskoj

�albe kmetova na zemunskom feudu, na èinovnika Augustina Kolhunta

Deklaratorijom (ne mogu se popravljati pravoslavni hramovi)

Podatak o obavezi svakog od 12 di�trikata uBanatu da izdr�ava èetu husara koja bi gonila hajduke

Poèetak regulacije Begeja

U Novom Sadu je �ivelo 12 jevrejskih porodica

Karlovaèki feud je kupio Leopold Ifeli

Hajduci su muèili vlasnika Surduka Mihajla Jak�iæa

U sremskim selima Kraljevci, �atrinci iStejanovci nalaze se crkve pod zemljom

Pandurske zloupotrebe na iloèkom vlastelinstvu

Hajduci danju ulazili u Bukovac i Banovce.Velika potera protiv hajduka u Sremu

Zvonik Velike Remete je podigao nemaèki majstor Johan Vilhem

Patent protiv jataka u Sremu

Emanuil Kozaèinski je re�irao dramu O tragediji Uro�a Pjatago...

Seljaci odbijaju plaæanje da�bine zbog zloupotreba komorskih èinovnika (Mirko Vujiæ)

Buna Pere Segedinca

Naseljavanje Baskijaca pored Begeja

Pobuna seljaka na iloèkom, zemunskom i �idskom vlastelinstvu

Urbar Karla VI za Srem i Slavoniju

Austro-turski rat

Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem IV Jovanoviæem �akabentom

U epidemiji kuge uni�tena Nova Barselona, �pan-sko naselje u Beèkereku, ali i nemaèki kolonisti

Beogradski mir

Dolazak trgovaca i zanatlija iz Beograda u Petrovaradinski �anac

Naseljavanje Nemaca u Novi Sad

Poèetak intenzivnijeg doseljavanja Rumuna uBanat: naseljavanje u Margitu, i u Sent Joan(Barice)

Vladavina Marije Terezije: Srbi su za to vremedobili oko 90 plemiækih titula

Rat za austrijsko nasleðe

Poèetak naseljavanja Rusina-Ukrajinaca

Zahtev Ugarskog sabora za razvojaèenje Potiske i Pomori�ke vojne granice

Matijas Erlbinger radi na obnovi crkve sv.Trifuna u Sremskim Karlovcima

Razvojaèeni su �anèevi u Segedinu, Subotici, Somboru i Brestovcu

U Novom Sadu �ivi 26 jevrejskih porodica

HRONOLO�KE TABELE

169

Ahenski mir

Objavljivanje Enciklopedije u Francuskoj

1743.

1744.

1744.

1744.

1745-1750.

1745-1750.

1745-1747.

1745-1777.

1745.

1745.

1745.

1745.

1745.

1746-1747.

1746.

1746.

1746-1772.

1747-1777.

1747.

1748.

1748.

1748.

1748.

1748.

1749.

1749.

1749.1750.

1750.

1750.

1750-1762.

1. I. 1751.

1751.

1751-1772.

Privilegija po kojoj je zabranjeno ometanje naroda prilikom zidanja hramova

Baèki seljaci �ale se poimence na zloupotrebekomorskih èinovnika Èupora, Gombo�a i Bilarda

Naseljavanje Rumuna u Mali i Veliki Gaj

Èarnojeviæi dobijaju posede u Futogu

Nova Podunavska granica formirana je na prostoru Zemun-Petrovaradin

Razgranièen je prostor Vojne granice i Sremske �upanije

Ilirska dvorska komisija

�id, Èereviæ i Berkasovo bili su komorski posedi

Mitrovaèko vlastelinstvo èiji je vlasnik bio grofKoleraðo otkupljeno je za potrebe Vojne granice

Doseljavanje Slovaka u Baèki Petrovac

Isu�ivanje moèvara oko Vr�ca

Impopulator Martin Èanji, po dogovoru sa vlasnikom futo�kog vlastelinstva MihajlomÈarnojeviæem, doveo 2000 Slovaka iz Novohrada,Orave, Liptova, Honta, Zvolena, Turca na prostor Petrovca u Baèkoj

Otvorena pivara u Velikom Beèkereku

Doseljavanje maðarskog stanovni�tva u Suboticu

Slovaèki naseljenici u Kulpinu, na imanju braæe Stratimiroviæ

Na popisu stanovni�tva Kule prvo zapisane tri, a posle jo� 11 rusinskih porodica

Vlastelin Miklo� Karas naseljavao je maðarskim �ivljem pustaru Horgo�

Ilirska dvorska deputacija

Doseljenici Slovaci sklapaju ugovor sa feudalcima koji su ih doveli 1745. godine

Naseljavanje Nemaca u Od�acima, Kolutu,Prigrevici, Baèkoj Palanci i Gajdobri

Novi Sad postaje slobodan kraljevski grad

U Novom Sadu zabele�eno postojanje jevrejske op�tine

Maðari naseljavaju Bezdan

Sombor postaje slobodan kraljevski grad

Zemun dobija status slobodnog granièarskog komuniteta

Maðari se naseljavaju u Kulu

Odluka o razvojaèenju Potiske i Pomori�ke vojne granice, protesti zbog odlukeu jesen i zimu, seoba porodica u vojnu granicu

Nemci su se naselili u Apatin i Bukin

Grof Anton Gra�alkoviæ zadu�uje FerencaÈizovskog da naseli topolsku pustaru

Maðarski doseljenici stigli u Beèej, Èonoplju, Kupusinu, Doroslovo

Pedeset plemiækih titula dodeljeno je srpskim oficirima u doba razvojaèenja vojnih granica

Poèinje organizovano naseljavanje Rusina uBaèku u naselje Veliki Krstur, osnovana grkokatolièka parohija

KOLIKO SE POZNAJEMO

170

Sedmogodi�nji rat

Volter objavljuje Kandid

1751-1752.

1750-1751.

1751.

1751.

1751.

1751-1753.

1751-1752.

1751-1752.

1751-1782.

1753.

1753.

1753.

1753.

1753.

1754.

1755.

1755.

1756.

1756.

1756.

1756.

1756-1763.

1756.

1756.

1757.

1759.

1762-1772.

oko 1760.

1760.

1760.

1760.

1762.

1763.

1763.

1763.

1763.

Iseljavanja Srba u Rusiju

Ukrajinski slikar Jov Vasilijeviè oslikavaKru�edol u baroknom stilu

Marija Terezija dodeljuje 50 plemiækih titulaugarskim Srbima

Formiranje Potiskog krunskog di�trikta

Rusini dolaze pod jurisdikciju kaloèke nadbiskupije

Maðarski doseljenici do�li su u Sentu, Adu i Mol

Seoba potiskih i pomori�kih granièara u Banat

Seoba 2000 Srba iz Potiske i Pomori�ke vojne granice u Rusiju

Potiski krunski di�trikt

Doseljavanje Rusina u Ruski Krstur i poèetak rada �kole

Dvorska komora naselila je maðarsko stanovni�tvo u Kanji�u

Naredba Marije Terezije kojom se reguli�ezidanje pravoslavnih hramova

Kraljevska naredba regulisala je pitanje zidanja i popravke pravoslavnih hramova

Karlovci i Bukovac dobijaju status slobodnih granièarskih komuniteta.

Slovaci protestanti naseljavaju se u Baj�u

Gra�alkoviæi dobijaju posede u Baèkoj

Kegleviæ-Serbolonijev urbar

Kulski knez Nedeljko Barjaktareviæ podsticao jeotpor seljaka, pa je Kotmanova komisija ispitalastanje u Baèkoj i kasnije, seljaci u Baèu, na pose-du kaloèkih nadbiskupa, �alili su se zbog nasilja

Urbar za Srem i Slavoniju

Poèetak rada pivare u Apatinu

Slovaci sti�u u Glo�an

Sremsko-slavonski urbar

Stefan Tenecki nastavlja delo Jova Vasilijevièa

Najvi�im austrijskim odlikovanjem Vite�kimkrstom koji je uspostavila carica Marija Terezijaodlikovani su èlanovi porodica Duka, Papila,Seèujac, Sokoloviæ, Davidoviæ, Vukosaviæ

Kolonisti sa Rajne do�li su u Od�ake

Terezijanska kolonizacija Nemaca

Poèetak doseljavanja pojedinih rusinskih porodica iz Krstura i Kucure u Novi Sad

Vladièanski dvor u Vr�cu grade prajski majstori

U Baj�u su se doselili maðari katolici

Pojava ideje o osnivanju Maðarske akademije

Baèki urbar

Sremska Mitrovica dobija status slobodnog granièarskog komuniteta

Potpisan ugovor o naseljavanju 150 rusinskih porodica u Kucuru

Patent Marije Terezije o kolonizaciji i poèetak naseljavanja Nemaca

Andra Andrejeviæ, upravitelj po�te u SremskimKarlovcima, dobio je plemiæku titulu za razvojpo�tanskog saobraæaja

HRONOLO�KE TABELE

171

D�ejms Kuk istra�uje obalu Australije

D�ems Vat usavr�ava parnu ma�inu

Osnovana Kurcbekova �tamparija u Beèu

1763.

1763-1768.

1764.

1764.

1764.

1764.

1765.

1765.

1765.

1765.

1765.

1765.

1765.

1766.

1767.

1767.

1767.

1768-1771.

1769.

1769.

1769.

1769.

26. IX 1769.

1769.

1770.

1770.

1770.

1770.

oko 1770.

1770-1773.

1771.

1773.

1773.

1773.

Osnovan �ajka�ki bataljon, na prostoru izmeðuDunava i Tise, sa �tapskim mestom Titelom i jo� 13 naselja

Nemci su naselili Gajdobru, Gakovo, Kolut, Karavukovo, Filipovo

U Od�acima Nemci imaju svoju crkvu

Osnovan je Ilirski granièarski puk u Banatu

Rusinski knez u Kucuri zvao se Janko Èorda�, a sve�tenik Osif Karda

Prva apoteka u Novom Sadu

Futo�ki feudalac Èarnojeviæ izbatinao je u svom dvorcu u Futogu 15 seljaka iz Glo�ana

Osnovan je Nemaèko-banatski puk

Patent Marije Terezije o iseljavanju �itelja rumunskih naselja u koje dolaze nemaèki kolonisti

Porodica Nako naselila je Nemce na svoj feud u Nakovo, Hajfeld i Mastort

Rumunskim stanovni�tvom je naseljenoBanatsko Novo Selo u Vojnoj granici

Naseljavanje 42 rusinske porodice

U Kucuri osnovana rusinska �kola

U Kucuri osnovana grkokatolièka parohija

Naseljavanja Rumuna u naselja oko Begeja(Rumuni sa pustare)

Maðarsko stanovni�tvo do�lo je u Petrovo Selo

Rumuni napustili sela oko Temi�vara i u doliniMori�a i naselili naselja oko Begeja

Formiran je Vla�ki bataljon

Veliki Beèkerek postao je trgovi�te

Zemun dobija bolnicu

�kole prelaze u dr�avno nadle�tvo

Car Josif II dozvolio naseljavanje Slovacima protestantima u pustaru Pazovu

Naselja Potiskog di�trikta Èurug, Gospoðinci,Kovilj i Feldvarac ulaze u sastav Vojne granice, u sastav �ajka�kog bataljona

Naseljavanje Slovaka u Pazovu. NaseljavanjeFrancuza oko Velike Kikinde

Nemaèki doseljenici sti�u u Kovin

�ijaci se pominju u Gospoðincima i Èurugu

Iz sela Selenèe u Baèkoj proterano je 98 slova-èkih protestantskih porodica koje su se naselilepo specijalnoj dozvoli cara Josifa II u Pazovu uSremu na teritoriju Petrovaradinske pukovnije

Francuski kolonisti se naseljavaju oko Velike Kikinde

Razgranièavan je prostor Vojne granice odzemlji�ta Dvorske komore u Banatu

Maðari se doseljavaju u Martono�

Malenica je dobio plemiæku titulu za svoj rad u zdravstvu, a Ðurièko za istrebljenje razbojnika u Banatu

Seoba 460 porodica iz Velikokikindskog di�trikta u Banatsku vojnu granicu

Maðari sti�u u Novu Kanji�u (danas Novi Kne�evac), Majdan i Krstur

KOLIKO SE POZNAJEMO

172

Deklaracija o nezavisnosti engleskih kolonija u Americi

Vladavina Josifa II

Car odbija stvaranje Maðarskog uèenog dru�tva

1773.

1774.

1774.

1774.

1774-1776.

1774-1876.

1775.

1775.

1776.

1776.

1777.

1777.

1777.

1777.

1778.

1778.

1779.

1779.

1779.

1780.

1780.

1780.

1780.

1780-1790.

1781-1782.

13. X 1781.

1781.

1781.

1781-1782.

1782.

1782.

1783-1784.

1784.

1784.

Slovaèki doseljenici stigli u Kisaè

Topolska pustara ima 247 naseljanih domova iz severne Maðarske

Vla�ki bataljon se spojio sa Ilirskim pukom u Vla�ko-ilirski puk

Nemaèki doseljenici sti�u u Glogonj

Maðari sti�u u Orosin (Rusko Selo) i Tordu

Velikokikindski di�trikt

Osnivanje nemaèkog granièarskog puka u Ju�nom Banatu

Prva jevrejska porodica (Jakova Hercela) naselila se u Suboticu

Nemaèki doseljenici sti�u u Mariolanu, Omoljicu i Jabuku

Bela Crkva dobija status slobodnog granièarskog komuniteta

Sa feudalnih poseda �id i Berkasovo se iseljavaju porodice u vojnu granicu

Za grkokatolike, unijate u Hrvatskoj i za Rusineu Baèkoj osnovana je Kri�evaèka episkopija, uokviru koje su Rusini ostali sve do 2003. godine.

Ujednaèavanje nastavnih planova, kao rezultat reforme �kolstva

Marija Terezija donela je odluku da se onaj deo Banata koji nije u�ao u okvire Vojne granice i Velikokikindskog di�trikta ukljuèi u ugarske �upanije

Veliki Beèkerek postaje slobodan grad

Veliki Beèkerek postaje centar Torontalske �upanije

Inkorporisanje Banata u Tami�ku, Kra�ovansku i Torontalsku �upaniju

Subotica postala slobodan kraljevski grad

Banatski urban

Osnovana grkokatolièka parohija u Novom Sadu

Zavr�etak radova na Petrovaradinskoj tvrðavi,graðenoj tokom XVIII veka

Prva apoteka u Subotici

Èetiri velike licitacije u Beèu i Temi�varuo prodaji poseda u Banatu, seoba porodica saprodatih feuda u Vojnu granicu

Patent Josifa II o verskoj toleranciji

Srbi iz Martinice oti�li su u Vojnu granicu, u Èentu

Rumunska naselja oko Begeja posle prodaje u�la u posed Luke Lazara i Isaka Ki�a

Maðarsko stanovni�tvo do�lo je u Èoku

Na posed Kristofora Nake u Banatu do�lo je slovaèko stanovni�tvo iz Novogradske,Pe�tanske, Nitranske i Zvolenske �upanije

Maðari sti�u u Maðarski Itebej

Matija Baranji preveo je deo slovaèkih naseljeni-ka u selo Pardanj, na imanje Gabriela Butlera

Prva apoteka u Vr�cu i Velikom Beèkereku

HRONOLO�KE TABELE

173

Arondacijom zemlji�ta za potrebe karlovaèkoggeneraliteta Zagrebaèka nadbiskupija izgubila je

zemlju du� reke Kupe, dvorski ratni savet je tadanadbiskupiji ponudio zemlji�te u Banatu

Austro-turski rat

Velika francuska revolucija

Donet amerièki ustav

Umro car Josif II

Donet prvi francuski ustav

Svi�tovski mir

Vladavina Franje I

Napoleonovi ratovi

Zavera maðarskih jakobinaca pod voðstvom opata Ignacija Martinoviæa

1784-1786.

1784-1788.

1785.

1785.

1786.

1786.

1786.

1786.

1786.

1786.

1786.

1787.

1787.

1788.

1788-1791.

1. IX 1789.

1787-1791.

1789-1799.

1789.

1790.

1790.

1790.

1. IX 1790.

1790.

1790-1791.

1791-1792.

1791.

1791.

1791.

1792-1835.

1793.

1793-1815.

1794.

Nemci naseljavaju Crvenku, Vrbas, Sekiæ,Buljkes, Sivac, Kulu, Parabuæ, Stani�iæ, Èonoplju i Modo�

U Baj�u se doseljavaju Maðari reformatske veroispovesti

Prva apoteka u Somboru

Osnovana jevrejska op�tina u Subotici

Jano� Zakarija� Saks izradio je veoma dobru kartu Banata

Slovaèki doseljenici sti�u u Aradac, kod Velikog Beèkereka, na imanje Isaka Ki�a

334 maðarske porodice reformatske veroispovesti naseljavaju Staru Moravicu

Stanovnici Ki�ujsala�a naseljavaju Paèir

�ijaci se pominju u Gospoðincima i Èurugu

Naseljavanje 8000 zaporo�kih kozaka, koje jeJosif II primio u slu�bu, u Sentu i okolinu

Maðarske porodice naseljavaju se u Feketiæ

Popisom stanovni�tva utvrðeno da je u Krsturu�ivelo oko 2200, a u Kucuri oko 1600 Rusina

Slovaèki �ivalj je iz Pardanja pre�ao u Eèku

Austro-turski rat

Otvorena novosadska katolièka gimnazija

Patrijarh Arsenije IV Jovanoviæ - �akabenta dovodi nove talase naseljenika iz Turske uHabzbur�ku monarhiju, a istovremeno se naseljavaju i Albanci

Emanuil Jankoviæ otvorio prvu srpsku knji�aru u Novom Sadu i novi car Leopold II sazvao Ugarski sabor

Spoljnu dekoraciju i toranj somborskog hramasv. Georgija izradio Anton Haker iz Pe�te

Zasedanje Ugarskog parlamenta

Poèetak srpskog narodno-crkvenog sabora u Temi�varu

Nemci naseljavaju Crnju i Nakovo

Slovaci naseljavaju Pivnice i Laliæ

Ilirska dvorska kancelarija u Beèu

Osnivanje Karlovaèke gimnazije

Dvadeset Srba dobilo plemiæke titule nakon Austro-turskog rata

Rafael Takaè u Padeju �tampa Dodatak reèniku Pariza-Papaia (Toldalék a Pariz - Pápai szótárhoz)

Bugari katolici se naseljavaju na posed Lazara u Eèku

Panèevo dobija status slobodnog granièarskog komuniteta

KOLIKO SE POZNAJEMO

174

Habzburzi gube Belgiju

Osnovana je zadu�bina za srpske ðakeStepindarius Servickianus

Habzburzi gube veæi deo poseda u Italiji

Doba konzulata u Francuskoj

Grof Ferenc Seèenji osniva Nacionalni muzej

Franja I nazivao se naslednim carem Austrije

Prvi srpski ustanak i doba carstva u Francuskoj

Franja I se odrekao titule cara Svetog Rimskog Carstva

Konstruisan prvi parobrod

Rusko-turski rat

Dositej Obradoviæ otvara Veliku �kolu u Beogradu i postaje

prvi srpski ministar obrazovanja

Bitka kod Ðera

Nastanak ilirskih pokrajina pod Napoleonovim pokroviteljstvom

1794.

1794.

1794.

1794.

1795-1802.

1796.

1797.

1799.

1799-1804.

pre 1800.

oko 1800.

1801.

1801.

1802.

1802.

1802.

1802.

1803.

1803.

1804.

1804-1813.

1805.

1806.

1806.

1807.

1807.

1807-1812.

1808.

1808.

1809.

1809-1813.

1810.

1810.

Seèenji kupuje posede kod Temerina

Maðari se naseljavaju u Doroslovo

Izgradnja Velikog baèkog kanala

Iseljavanje temerinskih Srba u �ajka�ku, u Ðurðevo

Grof Seèenji naselio je Maðare na svoj temerinski posed

Rumuni se naseljavaju u Uzdin i Kovin

Na imanje Lazara u Martinicu i u Lazarfeld naseljeni su Nemci iz okoline Velike Kikinde(Soltur, Sveti Hubert, �arlevil)

Naseljavanje kajkavskog plemstva, nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuzinu,Jarkovac, Boto�, Margiticu, Klariju (kao kompenzacija za gubitak zemlji�ta kod Kupe)

Maðari naseljavaju Maðarsku Crnju

Nemci naseljeni iz Badenske oblasti daju nazivnaselju Karlsdorf, po ministru rata Karlu

Slovaci iz Eèke sa sve�tenikom JanomBosidelerskim prelaze u Kovaèicu

Evangelistièki sve�tenik u Glo�anu, Juraj Rohonj,izdaje na slovaèkom jeziku Kratke pesme za seljaèku omladinu

Treæa grupa hrvatskih naseljenika do�la je uBanat; �itelji tri kra�ovanska naselja naseljeni uKarlsdorfu (Banatski Karlovac)

Iz Kucure i Ruskog Krstura deo stanovnika oti�ao je u �id

Izbeglice iz Srbije sti�u na prostor dana�nje Vojvodine

Rumuni naseljavaju Mramorak

Slovaci sti�u u Padinu, �andorf (Jano�ik) i Hajduèicu

Kriza ustanka u Srbiji, sti�u izbeglice

Ticanova buna

Rumuni naseljavaju Deliblato

Kru�ièka buna

Formirano rumunsko naselje Vladimirovac (Petrovo Selo)

Osnovana Novosadska gimnazija (dana�nja gimnazija Javan Jovanoviæ Zmaj)

Dr�avna dugovanja Habzbur�ke monarhije bila sudvanaest puta veæa od njenog godi�njeg prihoda

HRONOLO�KE TABELE

175

Napoleonov pohod na Rusiju; sklopljenBukure�tanski mir izmeðu Rusije i Turske

Pad prvog srpskog ustanka

Drugi srpski ustanak i Beèki kongres

Ustanak u �paniji

Grèki ustanak i nastanak grèke dr�ave

Prvi reformski Ugarski sabor; osnovana Maðarska akademija nauka i umetnosti i izraðen plan za reforme

Stivensonova parna lokomotiva

Ustanak dekabrista u Rusiji

Nezavisnost Belgije

Ustanak u Poljskoj

Velike radnièke pobune u Lionu

Drugi reformski ugarski sabor, pojava opozicije

Disertacija grofa Janka Drakoviæa, ju�noslovenski nacionalni program

Poèela redovna razmena publikacija ruskeakademije sa bibliotekom Matice srpske

Semjuel Morze konstruisao telegraf

U Pe�ti je osnovan Tekelijanum, kojim je do1878. godine upravljala Matica srpska

Dr�avni sabor Maðarske

Pokrenut Pesti Hírlap (Pe�tanske novine), prvi moderan maðarski dnevni list

Dr�avni sabor Maðarske

Naèertanija Ilije Gara�anina

U borbi za modernizaciju srpskog jezika presudio filolog Ðura Danièiæ

dav�i prednost Vukovim reformama

Poslednji dr�avni, stale�ki sabor Maðarske

Deklaracija opozicije maðarskog sabora

Revolucije u Italiji, Francuskoj, Nemaèkoj, Vla�koj itd.

1810-1816.

1811-1812.

1812.

1812.

1812-1825.

1813.

1815.

1820.

1821-1830.

1823-1825.

1824.

1825.

1825.

1825.

1826.

1828.

1829.

1830.

1831.

1831-1834.

1832-1836.

1832.

1832.

1833.

1834.

1837.

1838.

1838.

1839-1840.

1841.

1843.

1843-1844.

1844.

1847.

1847.

1848.

1848-49.

1848.

Sukob vladara i plemstva na dr�avnom saborupovodom izdavanja papirnih novèanica

Sukob vladara i dr�avnog plemstva

U Pe�ti je prikazana istorijska drama o Karaðorðu

Franja I ne saziva dr�avni sabor

Sve zanatlije u Rumi, bez obzira na naciju iveroispovest, bile su u jednom esnafu (cehu)

Bugari katolici se naseljavaju u Dvor u Banatu,na imanje Josipa Petroviæa

Pokrenut Letopis Matice srpske

U Pe�ti osnovana Matica srpska

Rusini naseljeni u Berkasovo.

Slovaci iz Padine naselili Hajduèicu

Poèetak plovidbe kroz Ðerdapsku klisuru

Rusini se naseljavaju u Baèince, u Sremu

Feudalac Ludvig Baraè naselio je pustaruBaraèhaza bugarskim naseljenicima

Parni mlin u Panèevu

(do)nastavni jezik u gimnazijama je latinski

Izgraðen Lanèani most izmeðu Budima i Pe�te(koristio se beoèinski cement)

KOLIKO SE POZNAJEMO

176

Ko�utov nastup u parlamentu radi osiguranja donetih zakona

Revolucija u Beèu

Revolucija u Pe�ti

Objava srpskih zahteva u Pe�ti

Objava zakona kojima je ukinut feudalizam u Maðarskoj

Kongres Slovaka u Liptosentmiklo�u

Kongres Rumuna u Bla�u (kasnije i u Lugo�u)

Prekid Sveslovenskog kongresa u Pragu

Hrvatskoj priznata autonomija

Ban Jelaèiæ napao Maðarsku

Bitka kod Pakozda, gde je maðarska revolucionarna vojska porazila carske trupe

pod komandom bana Jelaèiæa

Novi ustanak u Beèu

Bitka kod Ozore

Bitka kod �vehata

Franja Josif I

Carska vojska u�la u Budim i Pe�tu

Honvedska vojska pobeðuje u niz bitaka protiv carske vojske

Detronizacija Franje Josipa i progla�enje nezavisnosti Maðarske u Debrecinu

Dono�enje prvog zakona o narodnostima

Maðarska revolucionarna vojska polo�ila jeoru�je pred Rusima kod Vilago�a u blizini Arada

Komandant Imre Ki� Imre predao jePetrovaradinsku tvrðavu carskoj vojsci

U Pe�ti pogubljen grof Lajo� Baæanji, predsednikprve maðarske vlade, a istog dana u Aradu

pogubljeno je 13 generala revolucionarne vojske(meðu njima i Jovan Damjaniæ)

Drugo casrtvo u Francuskoj

Krimski rat

Finansijska kriza u Habzbur�koj monarhiji

Bitke kod Solferina i Maðente

3. III 1848.

13. III 1848.

15. III 1848.

17-19. III 1848.

22. III 1848.

23. III 1848.

2. IV 1848.

11. IV 1848.

10-11. V 1848.

15-17. V 1848.

13-15. V 1848.

12. VI 1848.

27. VIII 1848.

11. IX 1848.

29. IX 1848.

6. X 1848.

7. X 1848.

30. X 1848.

1848-1916.

I 1849.

III-IV 1849.

14. IV 1849.

28.VI 1849.

13.VIII 1849.

4. X. 1849.

5. IX 1849.

6. X 1849.

1850.

1850-1851.

1852-1870.

1852-1871.

1853.

1853-1856.

1856.

1857.

1857.

1858.

1859.

1859.

Nemiri u Zemunu i Panèevu

Josip Jelaèiæ imenovan za hrvatskog bana

Nemiri u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu

Majska skup�tina

Napad petrovaradinskog garnizona na srpskoupori�te u Sremskim Karlovcima

Èlanom 72. Oktroisanog ustava ustanovljenaSrpska Vojvodina i Tami�ki Banat

U Vrbasu izgraðena fabrika ulja

Popis stanovni�tva u Srpskoj Vojvodini iTami�kom Banatu

Rad uèiteljske �kole u Vr�cu

Subotica dobija hotel

Ulièna rasveta u Subotici

Otvorena �eleznièka pruga Segedin-Velika Kikinda-Temi�var

Subotica dobija gimnaziju i vrtiæ

U Vr�cu izgraðena pivara, klanica i osnovana gradska muzièka �kola

HRONOLO�KE TABELE

177

Sent Kantenova reakcija hap�enjima na zajednièki nastup Maðara i Srba

Pojava Oktobarske diplome

Ukinuta je Srpska Vojvodina i Tami�ki Banat

Izdat Februarski patent

Amerièki graðanski rat (traje do 1865.)

Oslobaðanje kmetova u Rusiji Progla�enje Kraljevine Italije

Zasedanje Ugarskog sabora

Plan Dunavske konfederacije Lajo�a Ko�uta

Osnovana Matica slovaèka

Zasedanje Ugarskog sabora

Austro-pruski rat

Sklopljena Austro-ugarska nagodba

Ugarsko-hrvatska nagodba

Zakon o narodnostima

Otvoren Suecki kanal

Progla�enje Nemaèkog carstva

1860.

1860.

1860.

20. X 1860.

27. XII 1860.

I 1861.

21. II 1861.

12. IV 1861.

1861.

IV-VIII 1861.

2. IV 1861.

1861-1865.

1861.

1861.

1862.

1863.

1864.

1864.

1864.

1864.

1865.

1865.

1865.

1865-1867.

1866.

1866.

1866.

1866.

1867.

1867.

1868.

6. XII 1868.

1869.

1869.

1869.

1869.

1869.

1871.

1871.

1871-1873.

U Somboru izgraðeno 29 kuæa na sprat

U Novom Sadu su objavljivani knji�evni èasopisiDanica i Javor; Jovan Jovanoviæ Zmaj, LazaKostiæ, Ðura Jak�iæ, Jakov Ignjatoviæ poèinjali su znaèajne knji�evne karijere

Tucindanski èlanak

Zasedanje Blagove�tenskog sabora

Provizorijum (privremena prinudna uprava)

Zalaganje nacionalnih manjina u Maðarskoj za priznavanje statusa nacije

Jovan Ðorðeviæ osnovao je Srpsko narodno pozori�te u Novom Sadu

Matica srpska iz Pe�te preseljena u Novi Sad

Razdvajanjem srpske i rumunske crkve nastalarumunska pravoslavna mitropolija

U Velikoj Kikindi poèinje sa radom ciglana

Plandi�te u Banatu dobija apoteku

U Vrbasu izgraðena kudeljara

Èitaonica u Baèkoj Topoli

Ðorðe Stratimiroviæ i Karol Kuzmanji potpisali zajednièku srpsko-slovaèku opozicionu izbornu konvenciju

Prva predstava na slovaèkom jeziku u BaèkomPetrovcu

Svetozar Miletiæ je pokrenuo list Zastava

Plandi�te u Banatu dobija po�tu

Osnovana Ujedinjena omladina srpska

Prvi javni koncert u Velikom Beèkereku

U Velikom Beèkereku osnovana MiletiæevaSrpska narodna slobodoumna stranka

Bela Crkva dobija gimnastièko dru�tvo

Pokrenute dr�avne statistike (prvi pouzdanipodaci o stanovni�tvu)

Izgraðena pruga Segedin - Sombor

Vilijem Paulinji Tot zajednièki kandidat Srba iSlovaka na izborima za Maðarski sabor

Otvorena cementara braæe Oren�tajn

Ukidanje Vojne granice

KOLIKO SE POZNAJEMO

178

Stabilizacija dualistièkog sistema, sa Kalmanom Tisom na èelu maðarske vlade

Velika istoèna kriza

Konstruisan prvi telefon

Tivadar Pu�ka� prvi put koristi telefonsku centralu

Berlinski kongres - nezavisnost Srbije i Crne Gore

Nastanak Trojnog saveza (Nemaèka, Austro-Ugarska, Italija)

Benc i Dajmler konstruisali prvi automobil

Osnivanje Socijaldemokratske stranke Maðarske

Osnivanje Srpske Narodne Radikalne stranke

Monetarna reforma u Ugarskoj (umesto forinteuvedena krona sa zlatnom podlogom)

Donat Banki pronalazi karburator

Francusko-ruski savez

Rentgen otkrio X-zrake

Osnovana Katolièka narodna stranka Maðarske

Kongres narodnosti u Budimpe�ti

Milenijumske proslave �irom Maðarskepovodom hiljadugodi�njice dolaska

Maðara u Panonsku niziju

U Budimpe�ti izgradena podzemna �eleznica

1872.

1872.

1873.

1873.

1875-1890.

1875-1878.

1876.

1876.

1876.

1877.

1878.

1880.

1880.

1880.

1881-1883.

1882.

1883.

1883.

1884.

1885.

1885-1886.

1887.

1888.

1889.

1890.

1891.

1891.

1891.

1892.

1892.

1893.

1893.

1893-1895.

1895.

1895.

1895.

1895.

1896.

1896.

1896.

1896.

1897.

Zakonom o zanatima se ukidaju cehovi

Ukinut Potiski krunski di�trikt

U Novom Sadu zapoèela sadnja Dunavskog parka

Kod Sente na Tisi izgraðen most

Ukidanje Velikokikindskog di�trikta

Poèetak rada nove ciglane u Kikindi

Poèetak redovnog bele�enja statistika o nacionalnoj pripadnosti u Austro -Ugarskoj

Kod Sente izgraðeno rano pristani�te

Verme� organizovao prvu Paliæku olimpijadu

Izgradnja �eleznièke pruge Veliki Beèkerek - Velika Kikinda

�eleznica prolazi kroz Inðiju

�eleznièka pruga Budimpe�ta-Zemun

Izgraðen �eleznièki most Franja Josif preko Dunava kod Novog Sada

Raspad Srpske narodne slobodoumne stranke

�eleznièka pruga Baja-Sombor-Novi Sad

Podela u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci

U Zrenjaninu otvorena fabrika tepiha

�eleznièka pruga Senta-Subotica

Otvoren parni mlin Forgaè u Baèkoj Topoli

Za potrebe sportista Verme� izgradio hotel i prvu kru�nu atletsku stazu, Ahileon

Mlin Baèka u Vrbasu poèeo sa radom

Katolièka katedrala u Novom Sadu

Deo Bugara iz Banata sele se u Ivanovo kod Panèeva, a deo u Bugarsku

Subotica dobila tramvaj

Momèilo Tapavica je na prvim Olimpijskim igrama osvojio bronzanu medalju

Ukrajinski etnograf i folklorist Volodimir

HRONOLO�KE TABELE

179

Braæa Rajt konstruisali prvi avion

Nastanak Antante (Francuska, Rusija, Velika Britanija)

Rusko-japanski rat

Posle 30 godina Tisina Slobodoumna strankasi�la sa vlasti, kriza dualistièkog ureðenja

Prva marokanska kriza

Srpsko-hrvatska koalicija u Hrvatskoj

Spor Austrije i Maðarske zbog carinskih propisa

Aponjijev �kolski zakon

Aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, aneksiona kriza

Tisina Nacionalna stranka rada dolazi na vlast

Meksièka revolucija

Druga marokanska kriza i Norve�aninAmundsen stigao do Ju�nog pola

Velike antiratne demonstracije u Budimpe�ti i ujo� nekim gradovima (Krvavi èetvrtak)

Prvi balkanski rat; Londonski mir; Turska ostalabez evropskih poseda sem Istanbula sa okolinom

Drugi balkanski rat; mir u Bukure�tu; Bugarskaizgubila Dobrud�u, Jedrene, Traèko primorje

Osnivanje Graðanske radikalne stranke u Budimpe�ti

Sarajevski atentat, ubistvo prestolonaslednikaFranca Ferdinanda u Sarajevu

Austrougarska objavila rat Srbiji; poèetak Prvogsvetskog rata; objave rata izmeðu Centralnih sila

1897.

1900.

1901.

1901-1912.

1903.

1904.

1904-1905.

1905.

1905.

1905.

1905.

1906.

1906.

1906.

1907.

1907.

1907.

1907.

1908.

1908.

1909.

1910.

1910.

1910.

1910.

1910-1917.

1911.

1911.

1912.

1912.

1912.

1912.

1912-1913.

1913.

1913.

1914.

28. VI 1914.

28.VII-5.VIII 1914.

Hnatjuk je u Ruskom Krsturu i Kucuri napravioetnografske zapise o Rusinima

Pojava prvog automobila u Novom Sadu

Izgraðen Vladièanski dvor u Novom Sadu

Stvarala�tvo Jakaba i Komora u Subotici

U Staroj Pazovi se formira amaterska pozori�na grupa koja radi na slovaèkom jeziku

U Sombor sti�e elektrièna energija

U Somboru izgraðeno parno kupatilo

Izgraðena fabrika ve�taèkog ðubriva Klotild u Subotici

U Kovaèici se formira amaterska pozori�nagrupa sa repertoarom na slovaèkom jeziku

Fabrika kudelje Johann Ertla u Od�acima

Prva bioskopska predstava u Somboru

Parna ciglana u Kanji�i.

U Novom Sadu izgraðena sinagoga

Popis stanovni�tva (i na teritoriji dana�nje Vojvodine)

Podignuta zgrada novosadske gimnazije

U Novom Sadu zapoèeta sadnja futo�kog parka

U Novom Sadu krenuo prvi tramvaj i zabele�en prvi let avionom

Ukinuta srpska narodno-crkvena autonomija

U Novom Sadu izgraðeno Siroti�te MarijeTrandafil (danas zgrada Matice srpske)

U Subotici je otvorena treæa Gradska kuæa(danas najveæa u zemlji)

Du�ijanca u Subotici

Otvorena Fabrika �eæera Baèka u Vrbasu

KOLIKO SE POZNAJEMO

180

(Nemaèka i Austro-ugarska) i sila Antante(Francuska, Velika Britanija, Rusija)

i saveznika; formiranje fronta na Marni, bitke u Galiciji i �leziji

Ni�ka deklaracija

Londonski sporazum; Italija ulazi u rat na strani Antante

Poèetak Makenzenove ofanzive u Srbiji,povlaèenje srpske vojske na Krf

Bugarska ulazi u rat na strani Centralnih sila

Osnivanje Jugoslovenskog odbora

Bitka kod Mojkovca

Rumunija ulazi u rat na strani Antante

Formiranje Solunskog fronta

Prva srpska dobrovoljaèka divizija, osnovana u Odesi

Februarska revolucija u Rusiji

Poèetak Oktobarske revolucije u Rusiji

Ruski car se odrièe prestola

Sovjetska Rusija izlazi iz rata

Krfska deklaracija

SAD ulaze u rat na strani Antante

Poveæavanje broja dezertera

Pravo naroda na samoopredeljenje Vudro Vilsona

Proboj Solunskog fronta

Narodno vijeæe u Zagrebu prekinulo dr�avno-pravne odnose sa Austrijom i Maðarskom

Revolucije jesenjih ru�a, vlada Mihalja Karoljija

Austro-Ugarska potpisala primirje sa Antantom

Narodno vijeæe Kraljevine Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu nagovestilo

ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom

Sastanak predstavnika srpske vlade i èlanovaJugoslovenskog odbora i Narodnog vijeæa

Nemaèka potpisala primirje sa Antantom - kraj rata

Primirje srpske vojske i maðarske vlade

Regent Aleksandar proglasio formiranjeKraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca

Sovjetska revolucija u Berlinu

Progla�ena Maðarska Sovjetska republika

Poèetak mirovne konferencije u Parizu

Osnovana Kominterna

28.VII-5.VIII 1914.

7. XII 1914.

1915.

6. X 1915.

1915.

1915.

5. I 1916.

1916.

1916.

1916.

1917.

7. XI 1917.

7. XI 1917.

1917.

1917.

14. VII 1917.

1917.

1. VIII 1918.

15. IX 1918.

27. X 1918.

29. X 1918.

30-31. X 1918.

3. XI 1918.

6. XI 1918.

9. XI 1918.

11. XI 1918.

13. XI 1918.

25. XI 1918.

1. XII 1918.

5-14. I 1919.

27. II 1919.

1. III 1919.

21. III 1919.

25. XI 1918 - III 1919.

V 1919.

1919.

1919.

1919.

1919.

Osnovan Bunjevaèko-srpski narodni odbor u Subotici

Velika narodna skup�tina u Novom Sadu

Sazvana Velika narodna skup�tina za Banat, Baèku i Baranju

Konstitutivna sednica Privremenog narodnog predstavni�tva

Privremena prelazna faza vlasti

Osnovana Jugoslovenska demokratska stranka

Ukidanje politièkih organa Baèke, Banata i Baranje

Poèetak agrarne reforme

HRONOLO�KE TABELE

181

Osnovana Liga Naroda

Prihvaæen Pakt od 26 taèaka

Grèko-turski rat zapoèet 1920. godine zavr�en je porazom Grèke

Musolinijev mar� na Rim - pobeda fa�izma u Italiji

Osnovan Savez Sovjetskih Socijalistièkih Republika

Francuske i belgijske trupe zaposele Rursku Oblast

Prima de Rivera uvodi vojnu diktaturu u �paniji

Turska progla�ena republikom

Smrt V.I. Lenjina; Staljin zadr�ava polo�ajglavnog partijskog i dr�avnog rukovodioca

Konferencija u Lokarnu o miroljubivom re�avanju sporova

Ubistvo poslanika HSS-a u skup�tini, kriza parlamentarizma

U Parizu sklopljen Brajan-Kelogov pakt ouzdr�avanju od rata kao sredstva

za re�avanje politièkih sporova

Lateranski ugovori izmeðu Italije i Vatikana;Italija priznaje papin suverenitet u Vatikanu

Crni petak na njujor�koj berzi

Velika svetska ekonomska kriza

U Indiji, pod voðstvom Mahatme Gandija poèinjePokret za izbegavanje graðanske neposlu�nosti

pozivajuæi na neposlu�nost britanskim vlastima(pasivna rezistencija)

Japanci ulaze u Mand�uriju

1919.

1919.

1919.

1919.

4. VI 1920.

28. XI 1920.

1920.

28. VI 1921.

20. VIII 1921.

16. IX 1922.

28. X 1922.

30. XII 1922.

1922.

11. 1 1923.

13. IX 1923.

29. X 1923.

1923.

1923.

1923.

1923.

21. I 1924.

5-16. X 1925.

1926.

1927.

20. VI 1928.

27. VIII 1928.

1928.

6. I 1929.

11. II 1929.

3. X 1929.

25. X 1929.

1929-1933.

12. III 1930.

3. IX 1931.

18. IX 1931.

U Novom Sadu je osnovano Rusinsko narodno prosvetno dru�tvo

Festival pevaèa amatera - sredi�nja kulturna manifestacija Slovaka u Vojvodini

Potpisan mirovni ugovor izmeðu Antante i Maðarske u Trianonu

Izbori za Ustavotvornu skup�tinu

Osnovan Pravni fakultet u Subotici

Progla�enje Ustava (Vidovdanski ustav)

Povlaèenje srpskih jedinica iz Baranje i Bajskog okruga nalo�eno od sila Antante

Podela dr�ave na oblasti

Okonèanje razgranièenja sa Rumunijom

Formiranje Maðarske stranke

Formiranje stranke Rumuna

Pojava Samostalne demokratske stranke u Vojvodini

Matica Srpska dobija zgradu od Novog Sada u kojoj se i danas nalazi

Bunjevaèko-�okaèka stranka pristupila Hrvatskoj seljaèkoj stranci

Izgorela zgrada Narodnog pozori�ta u Novom Sadu

Progla�enje diktature kralja Aleksandra

Formiranje banovina

Progla�enje Oktroisanog ustava

KOLIKO SE POZNAJEMO

182

Adolf Hitler postaje kancelar Nemaèke

New Deal amerièkog predsednika Ruzvelta

Èang Kaj-�ek zapoèinje pohod protiv komunista,poèetak Dugog mar�a Crvene armije kroz Kinu

Austrijski kancelar Dolfus ubijen u Beèu u nacistièkom poku�aju dr�avnog udara

Smrt nemaèkog predsednika Hindenburga;Hitler postaje i predsednik i kancelar

Ubistvo kralja Aleksandra u Marseju;Namesnièki re�im

U Lenjingradu ubijen S. M. Kirov; poèetakStaljinovih èistki u SSSR-u

U Nemaèkoj donet Nirnber�ki zakon o iskljuèivanju Jevreja iz javnog �ivota

Italijanske trupe ulaze u Etiopiju; poèetak Italijansko-abisinskog rata

Pobuna generala Franka protiv vlade Narodnogfronta; poèetak �panskog graðanskog rata

Savez Nemaèke i Italije - Osovina Rim-Berlin

Antikomunistièki pakt (Antikominterna-pakt)izmeðu Nemaèke i Japana

Italija pristupa Antikominterna-paktu

Minhenski sporazum (Nemaèka, Italija,Francuska, Velika Britanija)

U Nemaèkoj organizovani neredi protiv Jevreja(Kristalna noæ)

Hitler zaposeda Èe�ku i Moravsku

Hitler objavljuje odluku o stvaranju Protektorata Èe�ke i Moravske

Frankove trupe u Madridu; kraj �panskog graðanskog rata

Velika Britanija i Francuska garantuju nezavisnost Poljske

Pakt Molotov-Ribentrop

Nemaèka bez objave rata napala Poljsku; poèetak Drugog svetskog rata

Velika Britanija i Francuska objavile rat Nemaèkoj

Sovjetske trupe ulaze u istoènu Poljsku

Nemaèka zaposeda Dansku, Norve�ku, Holandiju i Belgiju

U Velikoj Britaniji Vinston Èerèil postaje predsednik Vlade

Nemaèke trupe ulaze u Pariz

U neokupiranom delu Francuske predsednikVlade postaje Peten i tra�i primirje od Nemaèke

General de Gol sastavlja u Londonu Nacionalni komitet slobodne Francuske

1931.

1931.

1932.

1932.

30. I 1933.

1933.

13.II 1934.

25. VII 1934.

2. VIII 1934.

9. X 1934.

1. XII 1934.

15. IX 1935.

3. X 1935.

18. VII 1936.

25. X 1936.

25. XI 1936.

1936-1939.

6. XI 1937.

29. IX 1938.

9-10. XI 1938.

1938.

15. III 1939.

16. III 1939.

28. III 1939.

31. III 1939.

23. VIII 1939.

26. VIII 1939.

1. IX 1939.

3. IX 1939.

17. IX 1939.

1940.

1940.

14. VI 1940.

1940.

1940.

Skup Jevreja u Subotici

Zavr�na faza agrarne reforme

Odobren rad opozicije

Sastanak Seljaèko-demokratske koalicije uZagrebu (SDK osnovana 1926. godine)

Vlada Milana Stojadinoviæa

Prekida se agrarna reforma zbog nedostataka zemlji�ta

Stvaranje Banovine Hrvatske

Pakt o veèitom prijateljstvu Jugoslavije i Maðarske

HRONOLO�KE TABELE

183

Nemaèki vazdu�ni napadi na Veliku Britaniju(poèetak Bitke za Englesku)

Nemaèka napada bez objave rata SSSR

Japanci napali amerièku flotu u luci Perl Harbor;SAD i Velika Britanija objavljuju rat Japanu

Poèetak pomorske i vazdu�ne bitke kod ostrvaMidvej na Paciflku; presudna pobeda amerièkih

snaga nad Japanom

Britanska protivofanziva u severnoj Africi; probojnemaèko-italijanskih polo�aja kod El Alamejna

Crvena armija opkoljava Nemce kod Staljingrada

Kapitulacija nemaèke 6. armije u Staljingradu

Anglo-amerièke trupe iskrcavaju se na Siciliji

Poèetak sovjetske letnje ofanzive

Kapitulacija Italije

Teheranska konferencija (Ruzvelt, Staljin, Èerèil)

Iskrcavanje anglo-amerièkih trupa u Normandiji

Poèetak sovjetske ofanzive protiv nemaèke armijske grupe Centar

Crvena armija prodire do Var�ave i zaustavlja sepred var�avskim predgraðem Pragom

Konferencija u Jalti (Ruzvelt, Staljin, Èerèil);podela Nemaèke na èetiri okupacione zone

Amerikanci prelaze Rajnu kod Remagena; slom nemaèkog zapadnog fronta

U Kairu osnovana Arapska liga

10. VII. 1940.

25. III 1941.

26-27. III 1941.

6. IV 1941.

10. IV 1941.

11. IV. 1941.

17. IV 1941.

22. VI 1941.

VI-VII 1941.

IX 1941.

7. XII 1941.

16. XII 1941.

I 1942.

1942.

3. VI 1942.

VIII 1942.

23. X - 20. XI 1942.

19-21. XI. 1942

31. I - 2. II 1943.

10. VII 1943.

12. VII 1943.

8. IX 1943.

8. XI - 1. XII 1943.

III. 1944.

6. VI 1944.

22. VI 1944.

VII 1944.

1 - 2. VIII 1944.

IX 1944.

sredina X 1944.

10. X 1944.

23. X 1944.

XI 1944.

krajem 1944.

1. I 1945.

4. - 11. II 1945.

7. III 1945.

1945.

22. III 1945.

Jugoslavija pristupa Trojnom Paktu

Vojni puè u Beogradu protiv pristupanja Trojnom paktu

Napad Trojnog pakta na Jugoslaviju

Progla�enje Nezavisne dr�ave Hrvatske

Napad Maðarske na Jugoslaviju

Kapitulacija Jugoslavije, okupaciona podela zamlje

Formiranje partizanskih jedinica

Pripreme i poèetak ustanka u Jugoslaviji

Poèetak otpora okupatorima u Sremu

Pripajanje delova Jugoslavije Maðarskoj

Racija maðarskih okupatora prerasta u masovna ubistva civilnog stanovni�tva

Sremski partizani u Bosni

Represalije i u�asan teror u Sremu, posle toga reorganizacija partizanskih odreda

Josip Broz Tito izjavljuje da æe Vojvodina pripasti onome za koga se opredeli narod

Partizanska ofanziva �itni Cvet

Jedinice Crvene armije prelaze rumunsku i jugoslovensku granicu

Banat i Baèka osloboðeni

Partizani sti�u u Suboticu

Partizani sti�u u Novi Sad

Bitka na Batini

Formira se Sremski front

Formirana II jugoslovenska armija

Formirana vlada Demokratske Federativne Jugoslavije

�estoke bitke kod Batine

KOLIKO SE POZNAJEMO

184

Osnivanje Organizacije ujedinjenih naroda u San Francisku

Hitler izvr�ava samoubistvo; njegov naslednikpostaje admiral Denic

Sovjetske trupe zauzimaju Berlin

Kraj rata u Evropi

Bezuslovna kapitulacija Nemaèke potpisana u Renu i Berlin

Saveznièke sile u Nemaèkoj stvorile èetiri okupacione zone; obrazovan saveznièki kontrolni savet (deluje do 20.03.1948.)

Povelja o osnivanju Ujedinjenih naroda potpisalaje 51 zemlja, meðu njima i Jugoslavija

Potsdamska konferencija; nemaèka podruèjaistoèno od linije Odra-Nisa pripojena Poljskoj

Amerikanci bacaju atomsku bombu na Hiro�imu

Amerikanci bacaju atomsku bombu na Nagasaki

Kapitulacija Japana, potpisana na amerièkombrodu Misuri u Tokijskom zalivu i zavr�etak rata

Francuzi zapoèinju otvoreni rat protiv Vijetnamau Indokini (Indokineski rat, zavr�en 1954)

Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskojpomoæi zemljama ugro�enim komunistièkim

pokretima; poèetak hladnog rata

Mar�alov plan (plan pomoæi SAD za obnovuEvrope); od 1948 do 1952. godine 16 evropskih

zemalja primilo je 15 milijardi dolara u oblikukredita i pomoæi

Nezavisnost Indije i Pakistana

Progla�enje nezavisnosti dr�ave Izrael; prvi izraelsko-arapski rat (primirje 1949)

Osnovan Atlantski pakt (NATO pakt), vojno-poli-tièki savez zapadnoevropskih zemalja i SAD

Osnovano Evropsko veæe u Strazburu

Progla�enje Narodne Republike Kine

6. IV 1945.

25. IV - 26. VI 1945.

30. IV 1945.

2. V 1945.

9. V 1945.

15. V 1945.

V 1945.

7-9. V 1945.

5. VI 1945.

26. VI 1945.

17. VII - 2. VIII 1945.

6. VIII 1945.

9. VIII 1945.

23. VIII 1945.

VIII 1945.

2. IX. 1945.

11. XI 1945.

29. XI 1945.

31. I 1946.

19. XII 1946.

1947.

12. III 1947.

5. VI 1947.

15. VIII 1947.

1948.

14. V 1948.

28. VI 1948.

1948.

1948.

4. IV 1949.

5. V. 1950.

21. IX 1950.

1950.

1950.

1951.

Odluka o prikljuèenju Vojvodine Srbiji

Kraj rata u Jugoslaviji

Ujedinjuju se partijske organizacije Srbije,Vojvodine i Kosova i Metohije

Zapoèela agrarna reforma i kolonizacija Vojvodine

Ponovo potvrðeno da se Vojvodina prikljuèuje Srbiji

Izbori u Jugoslaviji

Nakon pobede NF na izborima, progla�enaDemokratska Federativna Republika Jugoslavija

Ustavom FNRJ se reguli�e status Vojvodine

Ustavnom NR Srbije se reguli�e status Vojvodine

Donet statut Vojvodine

Rezolucija Informacionog biroa

Matica srpska postala je centralna (matièna) biblioteka Vojvodine.

Srednja �kola za primenjenu umetnost Bogdan�uput osnovana je u Novom Sadu

Uvoðenje sistema samoupravljanja

SNP formira baletski ansambl

Na evropskom prvenstvu u Beèu jugoslovenski

HRONOLO�KE TABELE

185

Kraj korejskog rata

�enevski ugovor o Indokini; zemlja podeljena napo 17. paraleli na Severni i Ju�ni Vijetnam

Ustanak protiv Francuske u Al�iru

Bandun�ka konferencija afrièkih i azijskih zemalja

Potpisivanje Var�avskog pakta, vojnog savezaistoènoevropskih zemalja pod voðstvom SSSR-a

Ustanak u Maðarskoj; sovjetski tenkovi zauzimaju Budimpe�tu

Suecka kriza; Izrael uz pomoæ Francuske iVelike Britanije napada Egipat;

rat se zavr�ava primirjem

Potpisani tzv. Rimski ugovori o osnivanjuEvropske ekonomske zajednice (EEZ) iEvropske zajednice za atomsku energiju

(Euratom)

SSSR lansirao prvi ve�taèki satelit Sputnjik

De Gol prvi predsednik Pete republike u Francuskoj

Fidel Kastro predsednik vlade na Kubi, nakon svrgavanja Batiste

Prvi sovjetski ve�taèki satelit sa ljudskom posadom (Jurij Gagarin)

Poèinje podizanje Berlinskog zida

Konferencija nesvrstanih zemalja u Beogradu

Kubanska kriza zbog instaliranja sovjetskihraketnih baza; amerièka pomorska blokada

Ubistvo amerièkog predsednika Kenedija

Tonkin�ki incident: D�onson dobija od Kongresaodre�ene ruke za intervenciju u Vijetnamu

1951.

27.VII 1953.

1953.

1953.

1953.

1954.

1954.

21. VII 1954.

l. XI 1954.

1955.

1955.

18-24. IV 1955.

14. V 1955.

23. X-24. XI 1956.

29. X. - 6. XI 1956.

1957.

4. X 1957.

8. I 1959.

16.II 1959.

1959.

1961.

12. IV 1961.

13. VIII 1961.

1-6. IX 1961.

1961.

20. X - 20. XI 1962.

1962.

1962.

1963.

21. XI 1963.

1963.

2. VIII 1964.

stonoteniseri osvojili su drugo mesto, a bojereprezentacije branili su Vilim i njegov bratTibor Harangozo

Ustavnim zakonom DFJ postala FederativnaNarodna Republika Jugoslavija

Ustavnim zakononom predviðena dublja decentralizaeija dr�avne vlasti

Osnovan memorijalni muzej Save �umanoviæa u �idu

Pojava nove generacije vajara

Subotièki stonoteniser Vilim Harangozo postao je svetski prvak u Londonu u paru saZagrepèaninom dr �arkom Dolinarom

Op�tine postaju lokalni organi vlasti

Galerija naivnih slikara osnovana u Kovaèici

Festival rumunske muzike i folklora odr�ava se svake godine u drugom mestu

Formiranje Bloka nesvrstanih zemalja

Likovna jesen u Somboru

Likovni susreti u Subotici, dokumentacioni centar jugoslovenskih likovnih kolonija

Poèetak odr�avanja Durinda i Ðenðe�bokrete

Ustav, progla�ena Socijalistièka Federativna Republika Jugoslavija

U Bajmoku se odr�ava meðunarodna smotra folklora KUD Jedinstvo-Egység

KOLIKO SE POZNAJEMO

186

SAD zapoèinju napade na Severni Vijetnam

Vojna hunta u Grèkoj (do 1974.)

Treæi izraelsko-arapski rat �estodnevni rat

Pra�ko proleæe; novi demokratski kurs u Èehoslovaèkoj.

U SAD ubijen crnaèki voða, Martin Luter King;novi talas rasnih nemira

Studentski nemiri i radnièki �trajkovi dovode doraspu�tanja Narodne skup�tine u Francuskoj

Trupe SSSR, DR Nemaèke, Poljske, Maðarske i Bugarske ulaze u Èehoslovaèku

Incident na granici SSSR-a i Kine na reci Usuriju

Prvi ljudi na Mesecu: Armstrong i Oldrin

Helsin�ki pregovori o ogranièavanju strate�kognuklearnog naoru�anja (SALT) SAD-a i SSSR-a

Istoèni Pakistan progla�en samostalnomBengalskom republikom (Banglade�)

Maspok u Hrvatskoj

Uklanjanje tzv anarholiberala u Beogradu

Pariski sporazum o prekidu rata u Vijetnamu

U Èileu vojna hunta obara predsednika Aljendea

Napadom Egipæana na Sueckom kanalu i Sirijaca na Golansku visoravan; izbija èetvrti izraelsko-arapski rat

Evropska konferencija o manjinama zavr�ena uTrstu; upozoreno na nere�ena pitanja narodnih

manjina (samo u Evropi vi�e od 40 miliona ljudi)

U Helsinkiju zapoèela evropska konferencija obezbednosti i saradnji, na kojoj uèestvuje 35

dr�ava; potpisana Helsin�ka deklaracija

1964.

7. II 1965.

1965.

1966.

1967.

21. IV 1967.

5-10. VI 1967.

III 1968.

4. IV 1968.

30. V 1968.

21. VIII 1968.

1968.

1968.

1968.

2. III 1969.

20. VII 1969.

17. XI 1969.

1970-1990.

26. III 1971.

1971.

1971.

1971-1972.

1972.

1972.

1973.

27. I 1973.

11. IX 1973.

8. X 1973.

21. II 1974.

13. VII 1974.

1974.

30. VII 1975.

Zrenjaninski rvaè Branislav Simiæ osvojio zlatne medalje na Olimpijadi u Tokiju

Poèetak neuspe�ne Privredne reforme

Poèetak privredne reforme

Galerija Milan Konjoviæ u Somboru

Deetatizacija, ustavni amandmani

Protesti beogradskih studenata

Zrenjaninski bokser Zvonko Vujin, osvajaè bronzane medalje na Olimpijadi u Meksiku

Zrenjaninski rvaè Branislav Simiæ, osvajaè bronzane medalje na Olimpijadi u Meksiku

Sportske olimpijade �kolske omladine Vojvodine (svake èetvrte godine)

Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija postalekonstitutivni delovi Socijalistièke FederativneRepublike Jugoslavije

Sukobi u SKJ i smene rukovodstava u Hrvatskoj i Srbiji

Bokser Zvonko Vujin osvajaè bronze naOlimpijadi u Minhenu

Galerija likovnih stvaralaca Maðara na tluVojvodine u periodu od 1830. do 1930. god.

Novim Ustavom potvrðena konstitutivnost pokrajina

Osnovana je Akademija umetnosti u NovomSadu (muzièka, dramska i likovna sekcija)

HRONOLO�KE TABELE

187

Umro �panski diktator Franko; poèetak demokratizacije u zemlji

Kraj Kulturne revolucije u Kini

Homeini preuzima vlast u Iranu; Sovjetska intervencija u Avganistanu

Naftna kriza - nakon skoka cene nafte uslediokolaps tr�i�ta nafte i privredna recesija u svetu

Iransko-iraèki rat

Rat za Foklandska ostrva izmeðu Velike Britanije i Argentine

Amerièke intervencije u Libanu i Grenadi

Raspad SSSR-a

Pad komunizma o SSSR-u i istoènoj Evropi; pad berlinskog zida; ujedinjenje Nemaèke;

Revolucija o Rumuniji; pad diktatora Èau�eskua

Irak napada Kuvajt

Zalivski rat, napad SAD i saveznika na Irak

Neuspe�na intervencija SAD u Somaliji

Poèetak graðanskog rata u Ruandi

20. XI 1975.

25. X 1976.

1976.

1978.

1979.

1979- 1984.

1980-1988.

1980-1991

1980.

4. V 1980.

1980.

1981.

1981.

1981.

1982.

1982.

1983.

1984.

1987.

1988.

5-6. X 1988.

I 1989.

1989-1991.

1989.

1989.

1990.

1-2. VII 1990.

20-22. I 1990.

23. XII 1990.

1991.

1991-1995.

1992.

1993.

1994.

1996.

Rvaè Momir Petkoviæ osvojio zlato na Olimpijadiu Montrealu; bokser Tadija Kaèar osvojio srebrona istom takmièenju

Bokser Tadija Kaèar osvajaè srebra na svetskom prvenstvu u Beogradu

TV Novi Sad poèela da emituje program

Ekonomska kriza

Memorijalni muzej slikara i pesnika romantizmaÐure Jak�iæa u Srpskoj Crnji; Galerija - spomen -zbirka slikara Stojana Trumiæa u Titelu

Umire Josip Broz Tito

Bokser Slobodan Kaèar osvajaè zlata na Olimpijadi u Moskvi

Poèetak demonstracija na Kosovu i Metohiji

Subotièki rvaè Refik Memi�eviæ svetski �ampion u rvanju

Otvaranje nove zgrade Narodnog pozori�ta u Novom Sadu

Poèetak kolonije vajara Terra u Kikindi

Rvaè Refik Memi�eviæ osvaja srebro naOlimpijadi u Los Anðelesu, senæanski rvaè Jo�ef Tertei bronzu

Dolazak Slobodana Milo�eviæa na vlast;Antibirokratska revolucija u Srbiji

Stonoteniser Ilije Lupulesku osvojio je sa Zoranom Primorcem srebro na Olimpijadi u Seulu

Jogurt revolucija u Novom Sadu

Vanredno stanje na Kosovu i Metohiji

Festival igraèkih parova Tulipan u organizaciji PÈESA-e i MZ Èenej

Raspu�tanje Saveza komunista Jugoslavije

Ustav Socijalistièke Republike Srbije

Prekinut XIV kongres SKJ i nije nastavljen

Odr�ani vi�estranaèki izbori u Srbiji

Ratovi na prostoru biv�e SFRJ

Aranka Binder osvojila bronzanu medalju u strelja�tvu na Olimpijadi o Barseloni.

Ogromna inflacija u SR Jugoslaviji

Poèetak odr�avanja susreta amaterskih pozori�ta vojvoðanskih Maðara

KOLIKO SE POZNAJEMO

188

Poèetak sukoba u Èeèeniji

Islamski fundamentalisti ru�e zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku

Amerièka okupacija Avganistana

Drugi Zalivski rat, SAD i Velika Britanija okupirale Irak

1996.

1998.

1998.

1999-2000.

1999.

24. III 1999.

1999.

1999.

24. IX 2000.

5. X 2000.

2000.

2000.

11. XI 2001.

14. XII 2001.

2002.

2002.

12. III 2003.

2003.

2006.

Aleksandra Ivo�ev, osvajaè zlata i bronze u strelja�tvu na Olimpijadi u Atlanti

Zao�travanje krize na Kosovu i Metohiji

Pojava studentske organizacije OTPOR

Vlast brutalno tuèe demonstrante

NATO napad na Srbiju i Crnu Goru

Festival starosedelaca Srba Ivanjsko cveæe u Sivcu

Festival duhovnog i materijalnog stvarala�tva Srba kolonista u Vojvodini

Izbori u Srbiji

Pad re�ima Slobodana Milo�eviæa, dolazak na vlast DOS-a

Odbojka�i SRJ osvajaèi zlata na Olimpijadi u Sidneju

Vaterpolisti Beèeja prvaci Evrope

Predlog Omnibus zakona

Izglasavanje Omnibus zakona

U Subotici se u Maðarskom kulturnom centruNepker odr�ava meðunarodni festival koji sadr�ismotru maðarskog folklora za decu i odrasle idruge kulturno-umetnièke programe

Atentat na predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Ðinðiæa

Raspad SR Jugoslavije - Crna Gora se odvaja od Srbije

HRONOLO�KE TABELE

189

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

KOLIKO SE POZNAJEMO

Sombor

Zrenjanin

Bela CrkvaVršac

Kikinda Novi Sad

KOLIKO SE POZNAJEMO

Sremska Mitrovica

Sremski Karlovci

SuboticaRuma

Pan evo

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.1. Ideja o stvaranju Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.2. Poreklo naziva Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.3. Granice Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

2. ISTORIJA PODRUÈJA BUDUÆE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.2. Vojvodina od doseljavanja Maðara do turskih osvajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

I POGLAVLJEOD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAÈKE BITKE (1526) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.1. Prodor Osmanlija i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141.4. Ulazak srpskih feudalaca u ugarsku vlastelu, njihovi posediu Ugarskoj i prve srpske seobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141.5. Istorijsko i mitsko pamæenje o zajednièkim borbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141.6. Odbrana Beograda i seæanje na nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151.7. Pad Srpske despotovine i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151.8. Vojnièki naèin �ivota postaje trajna karakteristika Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161.10. Srbi na ostalim boji�tima u slu�bi ugarskih kraljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161.11. Prvi traèak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171.12. Ga�enje titule despota, srpsko-vla�ki i srpsko-hrvatski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171.13. Do�in ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak ju�ne odbrambene linije sa Beogradom . . . . . . . . . . . 181.15. Mohaèka bitka i raspad Ugarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

2. OD MOHAÈKE BITKE (1526) DO KARLOVAÈKOG MIRA (1699) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.1. Car Jovan Nenad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.2. Opsada Beèa 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202.3. Dalje jaèanje srpskoslovenskog elementa u ju�noj Ugarskoj i stalno ratno stanje . . . . . . . . . . . . . . 202.4. Zauzimanje Budima i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212.5. Dalji pohodi Osmanlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske . . . . . . . . . . . . . . . . 222.8. Prvi akt verske tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.9. Period habzbur�ko�osmanlijskih ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.10. Dugi rat (1593�1606), tzv. Petnaestogodi�nji rat) i ustanci Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.11. Odjek ustanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232.12. Propast ustanka u Banatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232.13. Seæanje na Banatski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242.14. Preokret u habzbur�ko�osmanlijskim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242.15. Veliki beèki rat (1683�1699) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252.16. Srbi u Velikom beèkom ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252.17. Prodor austrijskih vojskovoða u srce Balkana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

SADR�AJ

2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u ju�nu Ugarsku i Hrvatsku i privilegije . . . . . . . . . . . . . . 262.19. Ðorðe Brankoviæ, vizionar, znalac, istorièar, pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262.20. Novi talas �be�anija� . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272.21. Dalji tok i posledice Velikog beèkog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272.22. Bitka kod Sente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272.23. Karlovaèki mir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3. OD KARLOVAÈKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283.2. Odomaæenje Srba na novim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293.3. Na�i krajevi u novom istorijskom kontekstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom dru�tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303.6. Beèki dvor, njegova politika prema Srbima i veze srpske crkvene hijerarhije i Beèkog dvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303.7. Barok u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313.8. Pitanje verske tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323.10. Veze Srba sa srednjom Evropom i narodima sa kojima su �iveli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323.11. Zaèeci nove srpske elite: plemstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333.12. Srpsko graðanstvo i pismenost (vi�e varijanti srpskog jezika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333.13. Formiranje Vojne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343.14. �ivot na Vojnoj granici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343.15. Ratovi voðeni uz uèe�æe granièara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353.16. Rakocijev ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko nasleðe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363.20. Gradovi na podruèju Vojne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373.21. Civilna, �upanijska vlast na teritoriji buduæe Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373.22. Pitanje seoskog stanovni�tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383.23. Hajduèija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383.24. Slobodni kraljevski gradovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403.26. Otpor granièara reinkorporaciji u Ugarsku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. DOSELJAVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414.1. Naseljavanje Nemaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414.2. Doseljavanje Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424.3. Doseljavanje Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424.4. Doseljavanje Maðara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434.5. Doseljavanje Rumuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444.6. Doseljavanje Slovaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444.7. Doseljavanje Rusina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454.8. Jevreji u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo seæanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464.10. Doseljavanje i poreklo Roma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474.11. Posledice naseljavanja teritorije buduæe Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI RAZVOJ U XVIII VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485.1. Poèeci navodnjavanja i izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485.2. Kulturni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495.3. Razvoj �kolstva u ju�noj Ugarskoj i �ire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495.4. Knji�evnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505.5. Slikarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

II POGLAVLJEISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511.1. Sukob Maðarskog plemstva i Josifa II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

1.2. Pokret maðarskog plemstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511.3. Vladavina Leopolda II i zavera maðarskih jakobinaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 521.4. Temi�varski sabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 521.5 Uticaj Francuske graðanske revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRU�TVENI �IVOT . . . . . . . . 532.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532.2. Unutra�nji problemi Habzbur�ke monarhije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542.3. Odgovor Habzburgovaca na nove izazove i apsolutizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542.5. Odraz ekonomskog razvoja nastalog ratovanjima, posledice i polo�aj plemstva . . . . . . . . . . . . . . . . 552.6. Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 552.7. Zanatstvo i industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562.8. Trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 572.9. Osnovne karakteristike dru�tva u Maðarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUÐENJE I KULTURNI �IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583.1. Grof I�tvan Seèenji i druge ideje o preureðenju Maðarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583.2. Prvi maðarski (ugarski) reformski sabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajo�a Ko�uta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593.4. Poslednji stale�ki sabor u Maðarskoj (Ugarskoj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buðenje nacionalnih pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603.6. Nacionalno buðenje Nemaca, Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603.7. Uloga sve�tenstva i inteligencije u nacionalnom buðenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 613.8. Ilirizam Kod Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633.9. Romi u dugom XIX veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanoviæ Karad�iæ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633.11. Razvoj srpske kulture u Maðarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum . . . . . . . . . . . . . . . . 633.12. Unapreðivanje kulture i pobolj�anje �kolskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643.13. Zakljuèak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

4. GRAÐANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAÐANJE MAÐARSKE (1848/1849) . . . . . . . . . . . . . 654.1. Poèetak evropskih revolucija 1848/1849. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 654.2. Revolucija u Beèu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 654.3. Od revolucije do poèetka rata za osloboðenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 664.4. Revolucija u Pe�ti, slavni poèetak bez krvoproliæa i prva parlamentu odgovorna maðarska vlada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 664.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 664.6. Delegacija vojvoðanskih Srba u Po�unu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 674.7. Majska skup�tina i Srpska Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 674.8. Poèeci oru�anih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 674.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

5. RAT ZA OSLOBOÐENJE MAÐARSKE OD HABZBUR�KE VLASTI, PROGLA�ENJE NEZAVISNOSTI I SLOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695.1. Revolucija i pitanje narodnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maðarske revolucije i napad na nju5.3. Prve pobede revolucionarne vojske i preokret u ratnoj sreæi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695.4. Novi car i novi uspesi Habzburga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695.5. Proleæni pohod revolucionarne vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695.6. Od detronizacije do propasti revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 705.7. Teror u Maðarskoj (Ugarskoj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA (1849-1860) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 716.1. Bahov apsolutizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 716.2. Kriza Bahovog apsolutizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 716.3. Politièke prilike kod Maðara i Srba tokom Bahovog apsolutizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727.2. Maðari u �merlingovom sisitemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727.3. Koncepcije re�avanja statusa Maðarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

7.4. Srpski pokret �ezdesetih godina XIX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 737.5. Dr�avni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867) i Maðarsko-hrvatske (1868) nagodbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

8. DOBA DUALIZMA (1867-1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 748.1. Stabilizacija dualistièkog ureðenja i politièke stranke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 748.2. Zajednica Srba u Maðarskoj (Ugarskoj) sa autohtonim politièkim �ivotom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 758.3. Jaèanje dualistièkog sistema i stabilizacija politièkog i pravnog sistema u Maðarskoj . . . . . . . . . . . 758.4. Kriza dualistièkog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 768.5. Nacionalno pitanje (nacije u Maðarskoj) i poku�aji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica . . . . . 768.6. Zastupljenost nemaðarskih nacija u politici i sukob politièkih elita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 788.7. Stanje pred Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

9. DRU�TVO, PRIVREDA, OBRAZOVANJE I KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 799.1. Klase u maðarskom dru�tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 799.2. Industrijalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 799.3. Polo�aj dana�nje Vojvodine u ekonomskom sistemu Maðarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 809.4. �kolstvo, visoko obrazovanje i sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 829.5. Doprinos na�ih krajeva kulturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

III POGLAVLJE ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE POSLE PRVOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

1. NACIONALNO PITANJE, KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I RASPAD UGARSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

2. SRBIJA KAO NOVA I USPE�NA DR�AVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

3. VOJVODINA U PRVOM SVETSKOM RATU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 863.1. Odnos Srba prema Austro�Ugarskoj monarhiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 863.2. Razlozi i povodi Velikog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 863.3. Stvaranje ju�noslovenske dr�ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 873.4. Sistem represije Austro�Ugarske u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 873.5. Povoljna meðunarodna situacija i stvaranje ju�noslovenske dr�ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 873.6. Kolaps Austro�Ugarske i ulazak njenih teritorija u ju�noslovensku dr�avu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

4. POLITIÈKE PRILIKE IZMEÐU DVA SVETSKA RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 894.1. Novi dr�avni okviri i Vojvodina u njima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 894.2. Vidovdanski poredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 904.3. Stranaèki �ivot u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 914.4. Privredne prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 924.5. Situacija u poljoprivredi i agrarna reforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 924.6. Industrija, zanati, trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

5. VOJVODINA NAKON ZAVOÐENJA �ESTOJANUARSKOG RE�IMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 945.1. Vojvodina u diktaturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 945.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

6. TERITORIJA VOJVODINE U DRUGOM SVETSKOM RATU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 956.1. Napad na Jugoslaviju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 956.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 966.3. Partizanski pokret u Sremu 1941-42. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

7. VOJVODINA NAKON ZAVR�ETKA DRUGOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 987.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 987.2. Politièke prilike nakon rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 997.3. Nacionalne prilike u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 997.4. Raskid sa staljinizmom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

8. POLET TITOIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

9. POSLE TITA - TITO (POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1019.1. Ekonomska kriza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

10. DOBA POLITIÈKE, DRU�TVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE . . . . . . . . . . . . 10210.1. Produbljivanje krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

10.2. Gubitak autonomije Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10310.3. Raspad Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10310.4. Kosovska kriza, napad NATO-a na Jugoslaviju i pad diktature Slobodana Milo�eviæa . . . . . . . . . 10410.5. Polo�aj Vojvodine posle demokratskih promena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

11. STANOVNI�TVO VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10511.1. Popisi stanovni�tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10611.2. Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10611.3. Struktura stanovni�tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11013.1. Osnovne i srednje �kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11013.2. Univerziteti i vi�e �kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11113.3. Problemi nastave na manjinskim jezicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11113.4. Èasopisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11113.5. Knji�evnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11213.6. Scenska umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11513.7. Muzièka umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11613.8. Likovna umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11713.9. Kulturne manifestacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11913.10. �tampa i elektronski mediji u XX veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12013.11. Sport u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

PRILOZI ZA RAZUMEVANJE ETNIÈKE SLIKE DANA�NJE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Period do Mohaèke bitke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Vojvodina kao deo Osmanlijske imperije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Kolonizacije u XVIII veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Bunjevci, �okci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Hrvati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Maðari u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128Jevreji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Nemci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130Rumuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130Rusini i Ukrajinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Srbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133GRADOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134LIÈNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

HRONOLO�KE TABELE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

ILUSTRACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Documents

Koliko Se Poznajemo SR