2

Sadraj

Predgovor Petom izdanju 5

Prostorno planiranje, Kljuni instrument razvoja i efikasnog upravljanja, sa posebnim osvrtom na zemlje u tranziciji, UNECE, 2008

7

Rezime 7 1.3 Zemlje u tranziciji 11 3. Principi prostornog planiranja 13 3.1 Princip demokratinosti 13 3.2 Princip subsidijarnosti 13 3.3 Princip participacije 13 3.4 Princip integracije 14 3.5 Princip proporcionalnosti 14 3.6 Princip predostronosti 14

Politike u prostornim planovima: Vodi za sastavljanje sadraja politika u lokalnim planskim dokumentima, Drutvo planera na lokalnim funkcijama, 2005

15 Sumarni pregled najvanijih odrednica na osnovu dobrih primera iz prakse 15 1.3 ta su politike prostornog planiranja? 16 4.0 Sastavljanje prostornih politika 16 4.1 Uvod 17 4.2 Prostorni portret 17 4.3 Problematike koje bi trebalo obraditi 17 4.4 Prostorna vizija 18 4.5 Prostorni ciljevi 18 4.6 Formulisanje prostornih politika 19 5.0 Elementi od znaaja za lokalne planske dokumente 21 5.6 Odreenost i fleksibilnost politika 21 5.7 Korienje kriterijuma u politikama 22 5.8 Korienje pozitivnih i negativnih odrednica 23 5.9 Optimizacija broja politika i smanjenje konfuznog detaljisanja 23 5.10 Jasnoa jezika, svrha, metod izrade i rezultat 23 5.11 Odnos izmeu politika i njihovog obrazloenja 24 5.12 Korienje modela politika 24 8.0 Kontrolni obrasci 25

Vodi za odrivo planiranje i razvoj za projekte urbanizacije i urbane obnove u kontekstu reavanja stambenih potreba (stambena izgradnja, ZAC), Generalni savet departmana Donje Rajne i SDAU

31 Predgovor 31 Vodi kao praktino sredstvo 32 Energija 33 Saobraaj 38 Prostor 43 Voda 48 Predeo i biodiverzitet 52 Uslovi za ivot / Dostupnost 58 Urbane forme 62 Socijalni konetkst 67 Otpad 69 Voda i energija 72

3

Prostorno planiranje u kontekstu investiranja u urbanu infrastrukturu Vodi za obuku i praksu, Odeljenje za planiranje razvoja Univerzitetskog koleda u Londonu, 2001

75

4

5

Predgovor Petom izdanju

Izvrni odbor Matine sekcije planera Inenjerske komore Srbije doneo je 2. aprila 2009. godine odluku da se u okviru aktivnosti Sekcije u 2009. godini priredi novo, peto po redu, izdanje knjige prevoda, koje e nastaviti da pribliava evropsku praksu planiranja odgovornim planerima u Srbiji. Izmeu nekoliko razliitih predloga, odlueno je da se putem Internet pretrage pronau ona uputstva i preporuke za izradu prostornih planova koja bi mogla inspirisati rukovodioce i obraivae planova na neka inovativna, praktina, metodoloka i/ili druga reenja.

Nakon obimne pretrage, utvreno je da je broj besplatnih on-line prirunika relativno ogranien, kao i da veina njih nije upuena toliko planerima, koliko studentima planiranja i razliitim akterima, a posebno lokalnoj saomoupravi. Ipak, odreeni broj ovih dokumenata mogao bi jednako biti koristan i za planersku zajednicu, tako da su za potrebe izrade ove publikacijije izabrana etiri razliita prirunika koja itaoca vode od generalnih postavki i preduslova za izradu kvalitetnog prostornog plana, do veoma detaljnih, pa ak i brzih planskih reenja.

Kao to je ve prikazano u nekim ranijim izdanjima Matine sekcije planera (Knjiga 3), proces planiranja u razvijenim evropskim zemljama se zasniva na nekoliko opteprihvaenih postulata (odrivi razvoj, teritorijalna i socijalna kohezija, participacija i sl.), jasnom zakonskom okviru, ali i fleksibilnom pristupu u pogledu formulisanja planskih reenja, odabira tematika, kartografskog prikazivanja... Izabrane prirunike odlikuje, meutim, jo nekoliko stvari. Prvo, mnoge preporuke i komentari ne predstavljaju sami po sebi novinu (ponekad se ak mogu uiniti i banalnim), ali esto bivaju prenebregnuti u praksi. Drugo, prirunici mogu da pomognu u oceni sistema i prakse planiranja u Srbiji u odnosu na razvijene zemlje, zemlje u tranziciji i nerazvijene zemlje. Tree, odabir prirunika nainjen je tako da, na izvestan nain, spoji razliite zadatke sa kojima sa lanovi Sekcije susreu u praksi, ukljuujui i problematiku urbanizma, ali koja svoju primenu moe nai i u prostornim planovima optina.

Izabrani dokumenti su sledei:

Prostorno planiranje, Kljuni instrument razvoja i efikasnog upravljanja, sa posebnim osvrtom na zemlje u tranziciji. Ovaj dokument Evropske ekonomske komisije Organizacije ujedinjenih nacija donet je krajem 2008. godine sa ciljem da iroj javnosti i razliitim strukturama vlasti ukae na znaaj prostornog planiranja, a posebno u tranzicionim zemljama, iji sistemi i praksa planiranja u mnogim sluajevima i dalje fluktuiraju izmeu nasleenog i novog. Dokument daje pregled i analizu nadlenosti, sistema planiranja i aktera, ali i predloge za efikasniji proces planiranja, kao i spisak najvanijih termina.

Politike u prostornim planovima: Vodi za sastavljanje sadraja politika u lokalnim planskim dokumentima. Drutvo planera na lokalnim funkcijama je ovaj prirunik pripremilo 2005. godine za lokalnu samoupravu u Engleskoj. Vodi predstavlja svojevrsni tuma novog Zakona o planiranju i eksproprijaciji iz 2004. godine, a posebno tretira deo Zakona koji se odnosi na formulisanje planskih politika. Pored tumaenja sistema planiranja i uloge planskih politika, prirunik daje mnotvo metodolokih uputstava i preporuka, ukljuujui primere iz dobre prakse i kontrolne upitnike.

6

Vodi za odrivo planiranje i razvoj za projekte urbanizacije i urbane obnove u kontekstu reavanja stambenih potreba (stambena izgradnja, ZAC). Ovaj dokument je rezultat prakse studenata poslediplomskog kursa iz oblasti prostornog planiranja, urbanizma i prostornog razvoja, sprovedene tokom 2007. godine u saradnji sa Departmanskom slubom za planiranje i urbanizam Donje Rajne u Francuskoj. Vodi ukazuje na razliite aspekte odrivog razvoja koji bi trebalo da budu ugraeni u planske dokumente kroz konkretna reenja, u ovom sluaju, u domenu stanovanja i stambene izgradnje. Pored opisa opteg konteksta, sektorske priloge prate relevantni uporedivi podaci, komentari, podsetnici, ilustracije i primeri iz prakse.

Prostorno planiranje u kontekstu investiranja u urbanu infrastrukturu Vodi za obuku i praksu. Ovaj vodi iz 2001. godine prvenstveno je posveen planiranju infrastruktunih sistema u gradskim naseljima zemalja u razvoju, odnosno obuci lokalnih vlasti i planera za reavanje urgentnih potreba za infrastrukturom u uslovima nedovoljne razvijenosti sistema planiranja, aurnih i dostupnih podataka i podloga i nedostatka kadrova. Vodi je zamiljen kao kurs planiranja sa uputstvima za trenere i eksperimentalnim zadacima za polaznike.

Iz navedenih dokumenata prevedeni su samo oni delovi koji odgovaraju na postavljen cilj ove publikacije, dok se integralne verzije prirunika mogu nai na Internet stranicama ija je adresa data uz svaki prilog. Redni brojevi poglavlja preuzeti su iz originalnih verzija dokumenata radi lakeg snalaenja onih italaca koji e ih potraiti na Internetu.

Prevela i priredila Mr Tijana ivanovi

U ime Izvrnog odbora Matine sekcije planera IKS Predsednik, Mr Aleksandar Vuievi

Beograd, avgust 2009. godine

7

Prostorno planiranje

Kljuni instrument razvoja i efikasnog upravljanja, sa posebnim osvrtom na zemlje u tranziciji

UNECE, 2008

ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE Geneva

SPATIAL PLANNING Key Instrument for Development and Effective Governance with Special Reference to Countries in Transition

UNITED NATIONS New York and Geneva, 2008

http://www.unece.org/hlm/prgm/urbanenvperf/Publications/spatial_planning.pdf

Rezime

Prostorno planiranje je kljuni instrument za uspostavljanje dugoronih, odrivih okvira socijalnog, prostornog i ekonomskog razvoja unutar i izmeu razliitih zemalja. Njegova glavna uloga je da obezbedi integraciju razliitih sektora (poput stanovanja, saobraaja, energetike i industrije), kao i da unapredi nacionalne i lokalne sisteme urbanog i ruralnog razvoja, uzimajui u obzir i problematiku ivotne sredine. Ova studija predstavlja pregledni dokument koji kreatorima politika skree panju na znaaj prostornog planiranja. Studija, takoe, za cilj ima podizanje svesti o znaaju sve veeg ukljuivanja ire zajedince i socijalne kohezije, kao i uloge svih aktera prostornog razvoja u implementaciji stambenih i srodnih politika i zatiti ivotne sredine.

Studija Prostorno planiranje - kljuni instrument za razvoj i efikasno upravljanje sa posebnim osvrtom na zemlje u tranziciji naglaava potrebu za uspostavljanjem zajednike vizije i konzistentnog pravca prostornog planiranja, zasnovanim na efikasnom korienju resursa, dobrim upravljanjem, partnerstvu javnog i privatnog sektora i racionalnom donoenju odluka u pogledu investicija. Iako je dokument namenjen panevropskoj publici, posebna panja je posveena potrebama zemalja u tranziciji. Usled razliitih politikih, kulturnih i ekonomskih uslova zemalja lanica UNECE1, univerzalni i jedinstveni pristup prostornom planiranju se ne preporuuje. Studiju bi stoga trebalo shvatiti kao izvor koji se mora prilagoditi kako bi odgovorio na potrebe neke odreene zemlje.

Prostorno planiranje ima regulatornu i razvojnu funkciju. Regulatorna funkcija ogleda se u injenici da nacionalna, regionalna ili lokalna uprava mora da odobri odreenu aktivnost, dok se razvojna funkcija ostvaruje kroz donoenje razvojnih instrumenata

1 Ekonomska komisija ujedinjenih nacija za Evropu - UNECE je osnovana 1947. godine i jedna je od pet regionalnih

komisija Ujedinjenih nacija. U radu UNECE uestvuje 56 zemalja ukljuujui i zemlje kavkaza, Saveza nezavisnih drava, Kanadu i SAD. Prim. prev.

8

za obezbeivanje usluga i infrastrukture, za usmeravanje urbanog razvoja, za ouvanje nacionalnih resursa, za utvrivanje podsticajnih mera za investiranje itd.

Ciljevi prostornog planiranja su: (a) Podsticanje teritorijalne kohezije putem ravnomernijeg socijalnog i

ekonomskog razvoja regiona i bolje konkurentnosti; (b) Podsticanje razvoja koji generiu urbane funkcije i unapreenje odnosa

izmeu grada i sela; (c) Podsticanje ravnomernije pristupanosti; (d) Obezbeivanje pristupa infrastrukturi i znanju; (e) Smanjenje teta nanetih ivotnoj sredini; (f) Unapreenje i zatita prirodnih resursa i prirodnog naslea; (g) Unapreenje kulturnog naslea kao faktora razvoja; (h) Razvoj energetskih resursa uz ouvanje bezbednosti; (i) Podsticanje visokokvalitetnog, odrivog turizma; (j) Ograniavanje uticaja prirodnih katastrofa.

Efikasno postorno planiranje umanjuje preklapanje napora razliitih aktera - organa uprave, investitora, organizacija i pojedinaca. Znaaj ove odlike planiranja je veoma velik, jer su mnogi od pomenutih ciljeva viesektorske prirode i na taj nain bi ih trebalo i tretirati. Prostorno planiranje je aktivnost javnog sektora na svim nivoima, ali uz neophodnu jasnu podelu nadlenosti izmeu razliitih nivoa uprave.

Na nacionalnom nivou, vlade donose okvirne politike koje iniciraju i usmeravaju proces donoenja odluka, stvarajui uslove za efikasno funkcionisanje planiranja na regionalnom i lokalnom nivou. Meu glavnim zadacima nalaze se: uspostavljanje delotvornog zakonskog okvira, koordinacija sa ostalim sektorima i meu regionima (ukljuujui i one koji prelaze nacionalne granice), praenje primene nacionalnih smernica i principa na regionalnom i lokalnom nivou i utvrivanje problema koji se javljaju u planiranju i sprovoenju. Nacionalne vlasti su takoe nadlene za podrku regionalnim i lokalnim vlastima prilikom primene nacionalnih smernica, posebno kroz osposobljavanje u smislu strune ekspertize i politikog voenja.

Glavni zadatak na regionalnom nivou je priprema i koordinacija sveobuhvatne regionalne prostorne strategije koja anticipira sveukupan razvoj regiona u narednih 15 do 20 godina. Strategija bi trebalo da se priprema u saradnji sa regionalnim i lokalnim akterima. Regionalne vlasti su takoe nadlene za podrku lokalnim vlastima kroz informisanje o nacionalnim i regionalnim prioritetima, utvrivanje zatienih podruja, planiranje i obezbeivanje glavnih elemenata infrastrukture, procenu uticaja na ivotnu sredinu i ocenu planova i projekata regionalog znaaja, kao i za usmeravanje i pomo lokalnim vlastima putem kreiranja instrumenata lokalnog planiranja.

Planiranje na lokalnom nivou se oslanja na politike kreirane na nacionalnom i regionalnom nivou. Izuzetan znaaj lokalnih planova ogleda se u injenici da oni ukljuuju i pogaaju krajnje korisnike. Lokalne vlasti treba da pripreme regulatorne planske instrumente, utvrde prioritetne aktivnosti, omogue izradu lokalnih prostornih planova, koordiniraju planiranje sa vlastima u susedstvu, ukljue lokalnu zajednicu kroz tehnike participativnog planiranja, preduzmu proaktivne mere za podsticanje razvoja i prate sprovoenje politika i prioriteta kroz, na primer, strogo sprovoenje specifine legislative u oblasti planiranja.

Mnoge zemlje su u skorije vreme sprovele korenite reforme sistemskih zakona o planiranju kako bi se izmenio sistem planiranja i njegovo funkcionisanje. U nekim zemljama, meutim, zakonski okvir nije pratio realnost prostornog planiranja.

9

Problem obino nije u nedostatku legislative, ve u njenoj zastarelosti. U nekim drugim sluajevima, reforme zakona o planiranju nisu imale visok prioritet. Posledica toga je da se realan prostorni razvoj na svim nivoima jo uvek nije desio jer nije donet odgovarajui zakonski osnov koji bi olakao proces planiranja. To se odnosi i na odredbe koje nalau saradnju meu institucijama nadlenim za planiranje, koje bi utvrdile sektorske interese radi obezbeivanja konzistentnosti u procesu donoenja odluka. U zemljama u kojima je dolo do reforme planiranja, fokus je uglavnom pomeren sa fizikog na integralni pristup prostornog planiranja.

Koristi koje ostvaruje prostorno planiranje

Ekonomske koristi Stvaranje stabilnosti i poverenja za investiranje; Identifikacija zemljita na odgovarajuim lokacijama za potrebe ekonomskog razvoja; Obezbeivanje povoljne udaljenosti zemljita za razvoj od saobraajnica i radne snage; Podsticanje kvaliteta ivotne sredine i u urbanim i u ruralnim podrujima, to moe dovesti do

stvaranja povoljnijih uslova za investiranje i razvoj; Definisanje razvoja koji odgovara potrebama lokalnih zajednica; Podsticanje regeneracije i obnove; Donoenje odluka na efikasniji i konzistentiji nain.

Drutvene koristi: Ukljuivanje potreba lokalnih zajednica prilikom kreiranja politika; Unapreenje pristupanosti prilikom izbora lokacija za razvoj; Obezbeivanje komunalne infrastrukture tamo gde ona nedostaje; Podsticanje ponovnog korienja naputenog zemljita, pogotovo kada ono ima negativan

uticaj na kvalitet ivota i potencijal za ekonmski razvoj; Formiranje i odravanje prijatnog, zdravog i sigurnog okruenja.

Koristi za ivotnu sredinu : Podsticanje regeneracije i odgovarajueg korienja zemljita, objekata i infrastrukture; Podsticanje prethodno opremljenog (brownfield) zemljita i minimiziranje opremanja greenfield

zemljita; Ouvanje znaajnih prirodnih, istorijskih i kulturnih dobara; Isticanje potencijalnih rizika po ivotnu sredinu (na primer, poplave, kvalitet vazduha); Zatita i unapreenje podruja prirodnog naslea i rekreacije; Podsticanje pristupanosti kroz razvoj svih vidova saobraaja (peaenje, vonja bicikla, javni

prevoz), a ne samo automobilskog; Podsticanje energetske efikasnosti prilikom izrade projekata izgradnje.

Sprovoenje efikasnog prostornog planiranja zavisi od donoenja relevantnih zakona, politika, smernica, procedura i podsticajnih mera. Implementacija zahteva da se u obzir uzmu kratkorone prognoze i ogranienja, ali da ceo taj posao bude rukovoen dugoronom vizijom. Veina zemalja je tako rigidno formirala sektore koji slede sopstvene interese, da se do interdisciplinarnog pristupa implementaciji teko dolazi.

Kako iskustvo pokazuje, nedostatak jasne legislative i sistemskih politika, kao i napredne organizacione strukture se mnogo tee reava nego to je to sluaj sa tehnikim pitanjima. Podrka za izradu prostornih planova na viim nivoima odluivanja je od sutinskog znaaja za delotvornost politika prilikom njihovog sprovoenja i regulisanja na lokalnom nivou.

Utvrivanje i ukljuivanje itavog niza aktera ima presudan znaaj. Pored onih koji su direktno ukljueni u proces donoenja odluka, kao to su lokalne vlasti (poltiari i slubenici), druge poluge vlasti, industrija i privatni investitori, meu aktere treba

10

ukljuiti i predstavnike udruenja i nevladinih organizacija (NVO). U cilju vee socijalne inkluzije, esto je neophodno promeniti zastupljenost javnosti kako bi se sasluali stavovi ljudi i grupa koji tradicionalno nisu dovoljno ukljueni.

Iskusni planeri bi trebalo da imaju sposobnost angaovanja aktera na svim razvojnim nivoima: (a) Participacija: angaovanje aktera u recipronim odnosima komunikacije; (b) Konsultacije: pruanje strunog saveta za potrebe formulisanja zakljuaka; (c) Zastupanje: nastupanje u ime jedne ili vie grupa aktera u cilju zastupanja

razliitih ideja i pojedinaca; (d) Apelacija: zastupanje ideje zajednikog donoenja odluka i poboljanja stanja

pogoene grupacije.

Vaan faktor uspeha ili neuspeha prostornog planiranja je kvalitet njegovog menadmenta. Menadment podrazumeva organizaciju i koordinaciju, politiku i planiranje, kao i praenje relevantnih projekata. On takoe ukljuuje i promatranje, analizu, donoenje odluka i razmatranje ideja koje bi inae mogle biti pogreno shvaene. Nedostatak menaderskih sposobnosti moe usloviti prolongiranje stanja nedovoljne informisanosti i komunikacije izmeu predstavnika zaduenih za formulisanje okvirne politike i onih koji tu politiku treba da sprovode na lokalnom nivou. Relativan nedostatak kvalifikovanih eksperata, posebno u EECCA2 zemljama, ponekad oteava sprovoenje projekata.

Efikasan menadment lokalnih programa treba da bude zaduen za: (a) Voenje procesa planiranja uzimajui u obzir odrivost; (b) Nadgledanje procesa ukljuivanja zajednice; (c) Uticanje na strateku raspodelu javnih i privatnih investicija; (d) Pregovaranje sa akterima i eksternim organizacijama; (e) Potovanje utvrenih rokova.

Kvalifikovani planeri treba da budu svesni znaaja tehnika integralnog prostornog planiranja u primenjivanju politike koja zastupa interese i realnost svih aktera, uz visok stepen objektivnosti i transparentnosti. Institucije nadlene za planiranje treba da znaju kako da ukljue lokalna udruenja u proces planiranja i kako da njihovo znanje i ekspertizu uine korisnim. Sposobnost voenja procesa planiranja takoe predstavlja klju, jer na taj nain transparentno prostorno planiranje, koje se odvija na vie nivoa, postaje delotvorniji instrument razvoja.

Prostorno planiranje mora da se odvija uporedo sa knjienjem zemljita, jer uknjiba podrazumeva mere za utvrivanje novih zemljinih podela i novu strukturu njegovog korienja. Nemogunost identifikacije postojee strukture i vlasnikih prava esto dovodi do prolongiranja ili kraha razvojnih programa, posebno u urbanim podrujima. Potrebno je da postoje definisane pravne procedure za obavezno pribavljanje zemljita i izmetanje vlasnika, kao i mehanizmi albe koji e uveriti graane da se njihova vlasnika prava potuju.

Dobro sprovedene strategije prostornog planiranja podravaju odrivi model razvoja. Inicijalni trokovi planiranja lako se pravdaju unapreenjem efikasnosti, integralnim finansijskim strategijama i smanjenim operativnim trokovima.

2 Re je o zemljama Istone Evrope, Kavkaza i Centralne Azije (Eastern Europe, Caucasus, and Central Asia

EECCA) u koje spadaju Ukrajina, Moldavija, Belorusija, Ruska Federacija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdan, Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgizija i Tadikistan. Prim. prev.

11

Kao rezime, prostorno planiranje samo po sebi nee rezultirati unapreenjem neke odreene zajednice. Do transparentnije i ostvarljivije promene koja e unaprediti neku zajednicu i koja e koristiti i drugim zajednicama i viim nivoima uprave dolazi se zajednikom voljom svih aktera, u kombinaciji sa kredibilnim akcionim okvirom.

1.3 Zemlje u tranziciji

Potreba za prostornim planiranjem izuzetno je vana u zemljama u tranziciji. Usled naglog porasta stambene i industrijske izgradnje, zahtevi za infrastrukturom su se u mnogim evropskim zemljama lanicama UNECE znaajno poveali. Stopa urbanizacije u zemljama UNECE je u porastu, i oekuje se da se taj trend nastavi i u bliskoj budunosti. U 2000. godini je, na primer, 73% stanovnitva UNECE zemalja u Evropi ivelo u urbanim podrujima, a procenjuje se da e taj udeo 2020. godine iznositi 77%.

U veini zemalja Jugoistone Evrope, priblino jedna polovina stambenog fonda je izgraena nakon 1970. godine, ali veina naselja u ovim zemljama nema fizike ili prostorne planove (Tsenkova, 2005). Tamo gde u ovim zemljama planovi postoje, deava se da su mnogi od njih zastareli ili da prosto nisu anticipirali takav rast niti su predvideli dovoljno zemljita za razvoj koji je kasnije usledio. Ovakve situacije u pomenutim zemljama negativno utiu na lociranje ili investiranje u poslovne aktivnosti. Pored toga, bespravna izgradnja, i to esto na povrinama koje nisu pogodne za graenje, predstavlja uobiajenu posledicu nejasne planske legislative. U Skoplju, na primer, postoji 27 bespravno podignutih naselja, nekih 146.000 objekata je bespravno izgraeno u Beogradu, a vie od 45% stanovnitva Tirane ivi u neformalnim naseljima po obodu grada. Nedostatak prostornih politika, planova i zakonskih procedura takoe doprinosi, kako koruptivnim radnjama tako i ad hoc donoenju odluka prilikom odobravanja izgradnje.

Razlozi zbog kojih je prostorno planiranje neophodno u veini UNECE zemalja, a posebno u zemljama u tranziciji, sadrani su u sledeih osam taaka:

1. Obezbeivanje vizije i doslednog pravca, kao i strateke procene, ne samo za ono to se eli ve i za ono to je u razliitim kontekstima ostvarivo.

2. Zatita ljudskih prava. Kada ljudi dobiju pristup zemljitu oni, ustvari, dobijaju odreena prava i obaveze. Promene je potrebno vriti tako da se ta prava i obaveze potuju.

3. Zatita prirodnih sistema. Prirodni sistemi imaju sopstvene procese koje je potrebno ispotovati kako bi se dostigao dugoroni odrivi humani razvoj i izbegla ili minimizirala velika degradacija ivotne sredine.

4. Efikasno korienje resursa. Resursi, kao to su zemljite, voda, energija, finansije, graevinski materijali, vetine itd. su ogranieni. Oni koji su dostupni moraju, nezavisno od konteksta, biti mudro korieni kako bi se iz njih izvukao maksimum.

5. Podizanje kvaliteta usluga u svim segmentima uprave. 6. Koordinacija aktivnosti i investicija kako bi se obezbedio maksimalan

pozitivan efekat od angaovanih resursa zahteva koordinaciju aktivnosti i investicija u vremenu i prostoru. Ova koordinacija ima dva oblika: koordinaciju razliitih oblika aktivnosti i investicija vlasti i ira koordinacija aktivnosti javnog i privatnog sektora.

7. Definisanje prioriteta. Da bi se adekvatno i ravnopravno zadovoljile razvojne potrebe neke zemlje, neophodno je ustanoviti racionalno polazite za odreivanje prioriteta, kao i upravljanje i usmeravanje resursa u podruja gde su oni najpotrebniji.

12

8. Izbegavanje dupliranja napora od strane razliitih uprava i poluga vlasti.

U mnogim UNECE zemljama u tranziciji drastino su se u proteklih nekoliko decenija promenili i uslovi zapoljavanja. Iako u veini ovih zemalja poljoprivreda i industrija i dalje predstavljaju znaajne sektore privrede, udeo zaposlenih u ovim sektorima je uglavnom opao. Udeo zaposlenih u sektoru usluga je, sa druge strane, naglo porastao. U mnogim zemljama Centralne i Istone Evrope udeo zaposlenih u sektoru usluga danas iznosi oko 60%, ime su se ove zemlje pribliile zemljama zapadne privrede (UNECE, 2005). Promene u zapoljavanju su dovele do znaajnih promena u prostornom razvoju, u strukturi zaposlenih i dnevnim migracijama, kao i u strukturi i odvijanju nacionalne privrede.

Region UNECE

Izvor: http://www.unece.org

Zemlje UNECE regiona se suoavaju sa znaajnim lokalnim, transgraninim i meunarodnim problemima u vezi sa ivotnom sredinom. Meu njima su: emisije gasova sa efektom staklene bate, zagaenje vazduha i vode, gubitak biodiverziteta, poveana proizvodnja otpada, tehnoloki akcidenti i rizici po zdravlje ljudi izazvani tetnim hemikalijama. Uprkos napretku ostvarenom u pojedinim sferama, kao to je smanjenje emisija nekih zagaivaa vazduha i razdvajanje ekonomskog rasta od potronje energije, za zatitu ivotne sredine i zdravlja ljudi neophodne su efikasnije mere. Kao posledica jakih veza izmeu ekonomskog rasta, siromatva i ivotne sredine, stanje ivotne sredine u naseljenim podrujima je postalo centralna tema. Zemlje u tranziciji suoavaju se sa posledicama zagaenja vazduha, zemljita i vode usled zastarelih industrijskih tehnologija i nedostatka doslednih politika ivotne sredine. U Istonoj Evropi, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji (EECCA), prisustvo kontaminiranih povrina i dalje predstavlja opasnost za ivotnu sredinu (UNECE, 2003). Prostorno planiranje prua konkretne alate za razmatranje ovih problema.

Nakon naputanja centralizovane planske privrede i prostornog razvoja, prostorno planiranje je u veini UNECE zemalja u tranziciji marginalizovano (UNECE, 2000). Mnoge od ovih zemalja su poslednjih godina ostvarile napredak u smislu donoenja novog zakonodavnog okvira u oblasti urbanizma i prostornog planiranja i institucionalnog organizovanja, ali su zakonski okviri i institucionalni uslovi i dalje nepotpuni. Savremeni sistemi prostornog planiranja su stoga neophodni u veini pomenutih zemalja, jer izostanak koordinisane politike moe rezultirati znaajnim uveanjem nepotrebnih trokova (pogledati, na primer, Robert et al, 2001).

13

3. Principi prostornog planiranja

U ovom poglavlju su dati osnovni principi prostornog planiranja. Iako jedinstven model prostornog planiranja ne postoji, postoje neki opti, fundamentalni principi na kojim se zasnivaju zakonski okviri i politike prostornog planiranja. U poglavlju je opisano est kljunih principa: princip demokratinosti, princip subsidijarnosti, princip participacije, princip integracije, princip proporcionalnosti i princip predostronosti.

3.1 Princip demokratinosti

Demokratske karakteristike prostornog planiranja u velikoj meri zavise od oblika vladavine. Dobra vlada rezultira dobrim planiranjem. Prostorno planiranje je znaajna funkcija centralne uprave koja direktno utie na ivot graana. Iz tog razloga veoma je vano da planske odluke donose legitimna tela, iju odgovornost kontrolie demokratski proces. U veini zemalja to znai da formalne odluke donose izabrani predstavnici vlasti na razliitim nivoima uprave, uz preporuke relevantnih strunjaka. Ove odluke treba da se donose na vrstim osnovama, kroz zakonom propisane procedure koje obezbeuju jasnou i potovanje ljudskih prava. Proveru potovanja zakonske procedure prilikom donoenja odluka vri sudstvo.

3.2 Princip subsidijarnosti

Kada je to mogue, proces donoenja odluka bi trebalo da se rukovodi lokalnim potrebama. Princip subsidijarnosti, meutim, daje na znanje da bi neku odluku trebalo doneti na viem nivou jer predmet ili cilj date odluke ne moe na zadovoljavajui nain biti tretiran na lokalnom nivou. To je, na primer, sluaj sa modernizacijom glavnih infrastrukturnih objekata.

Donoenje odluka na viim instancama moe imati i vee direktne koristi. Mnoge planerske teme se prelivaju sa jednog mesta na drugo, preko teritorija vie optina, regiona, pa ak i zemalja. irenje plavnih podruja u nekom regionu moe, na primer, imati posledice i na neki drugi region. U takvim sluajevima postoji opravdanje da se deo odluivanja prebaci na vii nivo uprave koji pokriva ire podruje, ime se izbegava nekoherentnost strategija prostornog razvoja. Rigidnu podelu nadlenosti bi iz tog razloga trebalo izbegavati. Meusobna povezanost odluka u praksi znai da e iste nadlenosti neizbeno biti dodeljene razliitim nivoima uprave.

3.3 Princip participacije

Odluke u prostornom planiranju imaju toliko irok i direktan uticaj, da njihovo donoenje zahteva iru debatu od uobiajenog demokratskog procesa. Efikasne procedure za ukljuivanje zajednica e uvrstiti legitimitet procesu formulisanja politika i donoenju odluka, stvarajui oseaj lokalne prijemivosti i obezbeujui potovanje graanskih i vlasnikih prava. Proces donoenja odluka bi trebalo da bude transparentan kako bi svi graani mogli da se upoznaju sa logikom njihovog donoenja. Graani bi trebalo da imaju, kako pristup informacijama o razvojnim predlozima, planovima i politikama, tako i pristup slubenicima i politikim odborima koji takve odluke donose. Oni bi trebalo da imaju mogunost da daju svoje komentare na predloge, kao i da se suprotstave planskim odlukama. Takoe je potrebno da postoji i mogunost upuivanja albi na negativne odluke viim instancama.

14

3.4 Princip integracije

Rad u sektorskim i geografski odreenim strukturama predstavlja efikasan i delotvoran nain upravljanja, ali takav rad proizvodi znaajne trokove izostanka koordinacije koje je potrebno utvrditi i istai. U kontekstu deregulacije i privatizacije, kontradikcije i tenzije koje se javljaju izmeu sektora imaju tendenciju porasta. U nekim sluajevima poljoprivredne politike su, na primer, dovele do neeljene depopulacije ruralnih podruja, usled ega je dolo do dodatnog optereenja susednih podruja.

Prostorno planiranje igra odluujuu ulogu u obezbeivanju koherentnosti i integracije politika kroz prostorne strategije. Integracija izmeu razliitih nivoa uprave (jurisdikcije) pomae stvaranju komplementarnih i sveobuhvatnih politika i aktivnosti. Integracija izmeu razliitih sektorskih politika uveava koristi. Integracija koja prevazilazi administrativne granice dovodi do stvaranja koherentnih politika i umanjuje tetnu konkurenciju na irim prostorima (Stead et al, 2004).

3.5 Princip proporcionalnosti

Kao permanentan problem u organizaciji prostornog razvoja kroz politke, javlja se odravanje odgovarajueg balansa izmeu obaveznosti i fleksibilnosti. Obaveznost u vidu robusnih, nedvosmislenih politika je od velike koristi za jaanje razvoja jer doprinosi stvaranju sigurnosti i smanjenju rizika po investitore. Ona je, takoe, vana za ouvanje ogranienih resursa kao to je visokokvalitetno poljoprivredno zemljite. Sa druge strane, politika prostornog planiranja treba da bude dovoljno fleksibilna da se prilagodi ekonomskim, socijalnim i tehnolokim trendovima, kao i da stimulie inovacije. Princip proporcionalnosti omoguuje da se utvrdi prava mera gde bi striktne odrednice mogle da se zaustave, odnosno gde vie slobode treba dati graanima, investitorima i lokalnim donosiocima odluka. Princip je, u stvari taj, da nije potrebno ekiem razbijati orah, ako to moe da uradi i krckalica. Drugim reima, sredstva treba da budu proporcionalna cilju. Umesto da donosi samo propisane i, verovatno, ne-efikasne mere, prostorno planiranje mora da podstie inicijativu i intuiciju. Prostorno planiranje bi, takoe, trebalo da sledi minimalistiki pristup, dajui prioritet problematikama koje zahtevaju hitnu intervenciju. To znai da bi u nekim sluajevima, kao to je zatita osetljivih prirodnih dobara od nacionalnog znaaja, neophodna bila upotreba rigidnih direktiva o kojima nema pregovora. U veini sluajeva, meutim, potreban je fleksibilniji pristup predlozima koji moda nisu bili anticipirani, ali koji mogu reiti odreenu situaciju. Prema takvom scenariju, kriterijumski zasnovane politike postaju znaajnije od rigidnog zoniranja, politike planiranja se vie fokusiraju na eljene rezultate, kao i na kriterijume za njihovu ocenu, a ne na diktiranje reenja.

3.6 Princip predostronosti

Kada je mogua teta od neke razvojne aktivnosti ozbiljna ili nepovratna, neizvesnost u pogledu posledica ne treba da bude razlog za donoenje neodgovarajuih odluka ili nepreduzimanje korektivnih aktivnosti. Kao primer ovog principa moe se navesti meunarodno privaen stav da globalno otopljavanje predstavlja posebnu pretnju ivotnoj sredini. Iako naunici jo uvek ne mogu da se sloe oko toga koliko su klimatske promene ozbiljne, oni su sloni u stavu da su rizici veliki i da bi zbog toga bilo mudro minimizirati mogue efekte klimatskih promena kroz donoenje ranih odluka o ograniavanju razvoja u osetljivim podrujima. U situacijama gde se, usled nedostatka informacija ili neizvesnosti, uticaji razvoja na ivotnu sredinu ne mogu proceniti, princip predostronosti treba primeniti u cilju obustavljanja potencijalno opasnih aktivnosti u drugim podrujima.

15

Politike u prostornim planovima: Vodi za sastavljanje sadraja politika u lokalnim planskim dokumentima

Drutvo planera na lokalnim funkcijama, 2005

Policies for Spatial Plans: A guide to writing the policy content of Local Development Documents

Planning Officers Society

July 2005

Policies for Spatial Plans

http://www.planningofficers.org.uk/documents/Policies_for_Spatial_Plans_July_2005.doc

Sumarni pregled najvanijih odrednica na osnovu dobrih primera iz prakse

Prostorne politike treba da budu:

Usklaene sa nacionalnom politikom planiranja (osim u sluaju kada lokalne okolnosti opravdavaju drugaiji pristup), kao i sa regionalnim planskim dokumentima;

Jasne i precizne, bez stranih ili irelevantnih pojmova; Napisane tako da sadre ciljeve i indikatore kako bi mogli da se prate i ocene

njihovi efekti i rezultati; Uobliene na pozitivan nain, kada je to mogue; Sposobne da daju rezultat u okviru planskog horizonta i jasne u smislu njihove

implementacije tokom perioda sprovoenja plana; i Ukljuene u druge lokalne planske dokumente ukoliko obuhvataju strateka

pitanja ili pitanja od velikog lokalnog znaaja ili ukoliko se odnose na konkretne lokacije.

One, takoe, treba da:

Pomognu utvrivanju prostorne vizije i prostornih ciljva u okviru ire strategije prostornog razvoja;

Daju prostorni izraz Strategiji lokalne zajednice (u skladu sa Regionalnom prostornom strategijom);

Jasno ukau na injenice koje utiu na odobravanjje ili odbijanje zahteva za izdavanje graevinske dozvole ukoliko je predvieno da se politika sprovodi kroz izgradnju;

Naprave jasnu razliku izmeu same politike i obrazloenja; Daju osnov za razradu kroz dodatne planske dokumente, ukoliko je to potrebno;

i Uzmu u obzir lokalni plan saobraaja i druge relevantne lokalne strategije i

inicijative.

16

Prostorne politike ne bi trebalo da budu:

Zasnovane na lokalnim stavovima za koje ne postoje vrsti dokazi; Formulisane tako iroko da ih je teko sprovesti u praksi; Previe rigidne u realizaciji usled velikog broja kriterijuma i detalja; U suprotnosti sa prostornom vizijom i ciljevima iz strategije prostornog razvoja; i Formulisane tako da brzo zastarevaju ili tako da onemoguuju praenje i

revidiranje.

One, takoe, ne bi trebalo da:

Obuhvate svaku situaciju koja bi mogla da se pojavi; Sadre strune termine iz planiranja osim ukoliko je to neophodno radi njihovog

preciznog definisanja; Kopiraju druge planske dokumente, relevantne strategije i zakonodvni okvir; Sadre neosnovane izjave i namere umesto merljivih predloga; Sadre detalje koji treba da budu deo obrazloenja; i Sadre dvostruke negacije i neodreene termine poput normalno ili

nenormalno.

1.3 ta su politike prostornog planiranja?

Odeljak 17(3) Zakona o planiranju i eksproprijaciji nalae da se, kako god formulisana, u svim lokalnim razvojnim dokumentima (Local Development Documents - LDD)3 ustanovi politika lokalne samouprave koja e se odnositi na korienje i razvoj zemljita na datom podruju. Sve politike u nekom prostornom planu su, po definiciji, prostorne politike, ali sredstva za njihovu implementaciju mogu biti razliita. U okviru lokalnih razvojnih dokumenata, sve politike moraju biti usklaene sa prostornom vizijom za predmetno podruje. One se mogu podeliti u tri osnovne grupe:

politike koje se u potpunosti zasnivaju na odobravanju ili odbijanju zahteva za izdavanje graevinske dozvole;

politike ije se sprovoenje zasniva na upravljanju ili investiranju, a ne na odobravanju ili odbijanju zahteva za izdavanje graevinske dozvole (na primer, politika kojom se reava saobraajno zaguenje moe dalje usloviti stvaranje atraktivnije ivotne sredine u centru grada); i

politike koje su meavine prva dva tipa.

Sve ove kategorije politika treba da budu usmerene ka definisanim ciljevima, na aktere koji treba da ih sprovode, kao i na merenje njihove efektivnosti.

4.0 Sastavljanje prostornih politika

3 Prema britanskom Zakonu o planiranju i eksproprijaciji, pod lokalnim razvojnim dokumentima podrazumevaju se

Startegija planiranog razvoja, sektorski razvojni planovi, lokacioni planovi, prostorni akcioni planovi, karte planiranih namena i sl. Prim. prev.

17

4.1 Uvod

Konvencionalni pristupi za izradu lokalnih prostorno-razvojnih planova nee rezultirati pravim politikama prostornog planiranja. Umesto toga, planeri treba da usvoje nove pristupe i tehnike, to vodi naputanju mnogih ustaljenih naina planiranja. To se odnosi i na pripremnu fazu i na samu izradu plana.

S obzirom da je Zakonom istaknut znaaj formiranja baze podataka, rad na njenom kreiranju treba da traje tokom celokupnog procesa izrade plana. Prilikom analize relevantnih strategija i nacionalnih smernica, ne treba prepisivati njihove delove ve dati tumaenje njihovog znaaja za izradu lokalnog plana.

Pre poetka formulisanja politika, ovaj vodi strogo preporuuje da se tokom formiranja baze podataka i izdvajanja relevantnih tematika i opcija definiu:

Prostorni portret lokalne zajednice; Problematike koje proistiu iz prostornog portreta, a koje bi kroz plan trebalo

obraditi; Prostorna vizija datog podruja u budunosti; i Set prostornih ciljeva koji pokrivaju utvrene problematike i koji se uklapaju u

prostornu viziju.

Kroz ovaj logiki proces obezbedie se uee javnosti, partnerskih organizacija i donosioca odluka u svim kritinim momentima formulisanja politika.

U daljem tekstu dat je detaljniji pregled navedenih aspekata.

4.2 Prostorni portret

Prostorni portret treba da d kontekst itavom planu. Njime poinje izrada strategije prostornog razvoja. Iako on ne bi trebalo da bude dui od pet do est strana, on treba jasno da predstavi glavne geografske, ekonomske, ekoloke, socijalne i kulturne karakteristike i tokove predmetnog podruja. Prostornim planom posebno je potrebno:

Utvrditi funkcionalne veze izmeu korienja zemljita i naselja, kako unutar planskog podruja tako i u njegovom zaleu. Time bi se utvrdile veze meuzavisnosti izmeu razliitih mesta, kao i konfliktne ili konkurentne veze;

Artikulisati raznovrsnost i specifinost potreba lokalnih zajednica i celokupnog planskog podruja;

Definisati lokalni karakter i jedinstvenost gradskih i ostalih predela; Utvrditi glavne saobraajne veze i nivoe pristupanosti na planskom podruju; Ustanoviti glavne pokretae promena, bilo da se radi o socijanim, ekonomskim,

demografskim ili ekolokim faktorima ili njihovoj kombinaciji; i Ukazati na prethodno (na primer, koja ekonomska kretanja su uticala na plansko

podruje u poslednjih deset godina) i sadanje stanje (na primer, poveana socijalna polarizacja i odlazak stanovnitva iz glavnog centra).

4.3 Problematike koje bi trebalo obraditi

Nakon utvrivanja problema, tema i pokretaa promena kroz prostorni portret, mogu se detaljnije analizirati ona pitanja koja zahtevaju veu panju, uz oslanjanje

18

na druge donete regionalne i lokalne strategije i inicijative. I u ovom sluaju potrebno je pokriti itav niz ekolokih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih aspekata, kao to su:

propadanje gradskih centara; akutno socijalno propadanje i nezaposlenost u odreenim zonama/podrujima; mogunost obuke za potrebna zanimanja; nedostatak ekonomskog razvoja i lokalnih investicija; obezbeivanje stanova u odnosu na dinamiku i potrebe iskazane u regionalnoj

strategiji; obezbeivanje stanova za slabije plaeno stanovitvo i zaposlene u kljunim

delatnostima; nedostatak drutvenih usluga za mlade i stare; loa opremljenost kola i bolnica; inicijative za reavanje nedostatka javnog prevoza; problemi ruralnog razvoja, kao to su saobraajna dostupnost (prodavnica,

kola, bolnica itd.), raznovrsnost lokalne privrede i stambena izgradnja u manjim naseljima;

ulaganje u komunalnu infrastrukturu za potrebe razvoja urbanih centara; lokalne stope i vrste kriminala, kao i mogua reenja; inicijative za smanjenje proizvodnje otpada i poveanje stopa reciklae; zdravstvene potrebe; problematika ivotne sredine, ukljuujui i energetsku efikasnost; i potreba za ouvanjem gradskih i drugih predela.

4.4 Prostorna vizija

Na osnovu utvrenih problematika i tema potrebno je formulisati jasnu i ambicioznu viziju za plansko podruje, koja treba da bude prijemiva lokalnoj zajednici i drugim relevantnim akterima.

Uz zadravanje prostornog aspekta, vizija treba da artikulie oseaj lokalnog identiteta kako bi itaoci bili u mogunosti da lako shvate na koji nain e se prostor transformisati do kraja planskog perioda u fizikom, ekonomskom, socijalno i ekolokom smislu. Vizija, ipak, ne treba da bude ograniena samo na aspekte koje je mogue implementirati kroz sistem planiranja, ve treba da se osloni i na druge strategije i programe, ukljuujui obnovu, ekonomski razvoj, saobraaj, obrazovanje, stanovanje, zdravstvo, otpad, energetiku, recikliranje, zatitu ivotne sredine i kulture. Uputno bi bilo ilustrovati individualnu viziju lokalne zajednice umesto da se navode tenje koje mogu vaiti bilo gde u zemlji.

Blage ili uoptene vizije za prostorno planiranje nisu dovoljne. Vizija treba jasno da odraava principe odrivog razvoja (ukoliko time ne izlazi iz opteg okvira regionalne strategije) i treba da objasni na koji nain bi dati prostor mogao da se promeni, kako u geografskom, tako i u socio-ekonomskom smislu. Vizija, takoe, treba jasno da definie oekivane rezultate.

4.5 Prostorni ciljevi

Prostorni ciljevi proistiu iz utvrenih problema i prostorne vizije. Oni ilustruju naine na koji strategija doprinosi ostvarenju rezultata predvienih prostornom vizijom. Iako ciljevi treba da budu jasni, fokusirani i koncizni, oni ne treba da budu preuski ili mehaniki. Ciljevi, na primer, esto sadre sledee:

19

Zadovoljavanje stambenih potreba utvrenih u regionalnoj prostornoj strategiji; Obezbeivanje jeftinijih stanova za odreene socijalne kategorije; Smanjenje potreba za korienjem privatnog automobila; Revitalizacija centara u glavnim urbanim naseljima; Regeneracija i diverzifikacija lokalne privrede; Unapreenje pristupanosti javnom saobraaju u gradskim centrima; Podsticanje ruralne diverzifikacije, unapreenje dostupnosti javnog saobraaja,

lokalnih usluga i javnih slubi; Unapreenje kvaliteta ivotne sredine; Podsticanje kvalitetnog projektovanja kod nove izgradnje; Obezbeenje zadovoljavajueg nivoa drutvenih i kulturnih sadraja; i Poboljanje biodiverziteta na odabranim podrujima.

Ovim ilustrativnim ciljevima jasno nedostaju prostorne odrednice, specifikacije i ciljani rezultati, te treba formulisati sofisticiranije prostorne ciljeve, prilagoene lokalnoj sredini, sa jasnim rezultatima, predmetom i indikatorima.

4.6 Formulisanje prostornih politika

Nakon odreivanja konteksta politika prostornog planiranja (kroz izradu prostornog portreta, utvrivanje problematika, prostorne vizije i prostornih ciljeva), ciljeve je potrebno pretoiti u svrsishodne prostorne politike.

Veze izmeu prostornih ciljeva i politika moraju biti jasne za itaoce. Cilj bez relevantne politike za prostorni plan nema vrednost, kao ni politike kojima nedostaju odgovarajui ciljevi. Pre poetka formulisanja prostorne politike, potrebno je razumeti vezu izmeu predvienog rezultata i onoga to je potrebno da bi se on dostigao. Jedan od naina za razumevanje ove veze je, na primer, da se utvrdi cilj, a zatim da se razmotre sve lokalalne strategije, incijative i akteri koji bi mogli doprineti ostvarenju tog cilja.

Primer: Reavanje stambenih potreba

20

Nakon utvrivanja svih relevantnih interesa potrebno je utvrditi da li se bilo koji od posebnih interesa odnosi na korienje zemljita i izgradnju, kao to je naznaeno u prostornom cilju. Ove aspekte je potrebno ugraditi u formulaciju politike, kao to je to uraeno u sledeem primeru:

Primer strateke prostorne politike

Prostorni cilj: Reavanje stambenih potreba kroz kreiranje dovoljnog broja adekvatnih stambenih jedinica svake godine, otprilike 1.000 to 1.200 stambenih jedinica godinje u periodu 2006 2016. godina

Najmanje 11.000 stanova e na planskom podruju biti izgraeno do 2016. godine u cilju stvaranja odrive zajednice. Stanovi e biti graeni po stopi od otprilike 800 do 1.000 jedinica godinje u prve tri godine, a zatim 1.000 do 1.400 jedinica godinje. U ukupan broj stanova ukljueno je 100 do 150 subvencionisanih stanova na jo neutvrenim dobrim lokacijama. Nove stanove e obezbediti razliiti posrednici, uglavnom privatni sektor i agencije za pribavljanje neprofitnih stanova. Tokom prve tri godine najmanje 25% novih stambenih jedinica e initi dostupno stanovanje, a zatim e se taj udeo popeti na 35%.

Ukoliko stopa izgradnje padne ispod 900 stambenih jedinica godinje, ili udeo dostupnih stanova ispod 25% tokom prve tri godine sprovoenja Plana, vlasti e

Savet za sport

Transportna preduzea

Javna preduzea (vodovod,

kanalizacija, telekomunikacije)

Lokalni plan saobraaja

Zdravstvo

Obrazovanje

Direkcija za puteve

Regionalne i lokalna

strategija prostornog

razvoja

Lokalne socijalne grupe (verske, omladinske,

majke I deca)

Investitori

Agencija za zatitu ivotne

sredine (poplave,

zagaenje)

Startegija otpada

Policija i vatrogasna

sluba

Voluntarsitike organizacije (udruenja

stanovnika itd.)

Reavanje stambenih potreba

21

izvriti reviziju alokacija u dogovoru sa organizacijama koje obezbeuju infrastrukturu i stanove. Da bi se zadovoljile stambene potrebe na planskom podruju, to e eventualno dovesti ili do ubrzavanja izgradnje u kasnijim fazama ili do odabira rezervnih lokacija.

Stambena izgradnja e se odvijati na lokacijama koje imaju kapacitet (ili na kojima zahtevani kapacitet moe biti obezbeen u utvrenim rokovima) da prihvate dodatno stanovnitvo. Za obezbeivanje adekvatnog kapaciteta kao i za formiranje odrivih zajednica, primenjivae se sledei kriterijumi:

kole i centri za obuku e se graditi paralelno sa razvojem obrazovanja i obuke kako bi se zadovoljile utvrene potrebe stanovnitva i lokalnih poslodavaca;

Zdravstvene centre, drutvene centre, objekte namenjene sportu i rekreaciji, obezbedie sektor zdravstva i drutvenih usluga, u skladu sa projektovanim brojem stanovnika;

Prodavnice i usluge namenjene zadovoljavanju svakodnevnih potreba bie smetene na razumnoj peakoj distanci;

Javni prevoz e pruiti odgovarajui pristup gradskim centrima u kojima se nalazi iri izbor prodavnica, usluga i objekata namenjenih drutvenim aktivnostima i zabavi;

Mrea puteva i staza e biti graena tako da se do stanova moe stii bezbedno peice i biciklom, ali i javnim prevozom i privatnim automobilima;

Izgradnja i postavljanje infrastrukture, ukljuujui telekomunikacije, vodosnabdevanje, kanalizacionu mreu, snabdevanje energijom, objekte namenjene drutvenim aktivnostima i zabavi (na primer, crkve, sadraji za mlade, sportski tereni i prostori za neformalnu rekreaciju) e se odvijati u skladu sa tempom naseljavanja; i

Zgrade, javne povrine, ulice i etvrti e biti izgraeni prema visokim arhitektonskim standardima, u saglasnosti sa predelom i karakterom planskog podruja.

Komentar primera:

i. Ovo nije preporuka za stvarnu politiku koja bi trebalo da bude paljivo izvedena iz prostornih ciljeva lokalne institucije nadlene za planiranje. Ovaj primer samo pokazuje na koji nain bi prostorna politika stanovanja trebalo da ide korak dalje od prostog planiranja namena, kako bi obuhvatila ire drutvene, ekonomske i ekoloke aspekte.

ii. Politika pokazuje kako se prostorni ciljevi za zadovoljavanje stambenih potreba mogu dovesti u vezu sa razliitim organizacijama koje obezbeuju infrastrukturu i usluge (na primer, kole, zdravstvene slube, vodovod).

iii. Prostorna politika mora da zadovolji tzv. SMART4 test, odnosno da bude specifina, da moe da se prati, da bude odgovarajua, realna i vremenski odreena.

5.0 Elementi od znaaja za lokalne planske dokumente

5.6 Odreenost i fleksibilnost politika

4 Skraenica od being Specific, capable of being Monitored, Appropriate, Realistic and

Time-related na engleskom jeziku. Prim. prev.

22

Planerima koji izrauju politike ve je poznata problematika uspostavljanja balansa izmeu odreenosti i fleksibilnosti. Planovi su godinama pokuavali da odrede jasan pravac bez velike doze rigidnosti, to je rezultiralo nemogunou praenja promena. Odeljak 38(6) britanskog Zakona preuzima iz stare legislative obavezu vlasti da odluke donosi u skladu sa planom izuzev kada neke opipljive injenice ukazuju na suprotno. U tom smislu, prilikom primene planskih politika potrebno je proceniti i uzeti u obzir sve relevantne faktore. U nekim izuzetnim sluajevima, potrebno je sueliti suprotstavljene ciljeve politika. Ovaj proces ponekad moe da rezultira time da ubedljive injenice prevagnu nad politikama i da odluke ne budu donete u skladu sa planom. Ukoliko se za neku plansku politiku jave opravdani izuzeci, esto je bolje vanredne okolnosti razraditi u posebnim politikama nego formulisati jedinstvenu, ali veoma komplikovanu politiku. Prilikom donoenja odluka tako e u obzir biti uzete sve politike, kao i drugi vani faktori.

Novi sistem prostornog planiranja bi trebalo da bude prilagodljiviji na promene, jer bi on trebalo da funkcionie uz aktivno praenje i bre revidiranje. Politike u prostornim planovima moraju da kontroliu i podstiu namensko korienje zemljita u uslovima ubrzavanja svetskih procesa. Politike moraju da budu realne, solidne i da imaju dugoronu viziju, jer e upravo one biti glavna smernica za delovanje i investiranje irokog spektra organizacija i pojedinaca u periodu od pet, deset ili petnaest godina. Politike treba da sadre vrste namere i jasnu sprovodljivost. Sa druge strane, formulacija politika u prostornim planovima ne treba da bude previe fleksibillna, jer, uprkos redovnom praenju i revidiranju, politike mogu postati prevaziene ili demantovane objektivnim injenicama.

Prostorno planiranje e kroz planove dodati novi aspekt balansa izmeu odreenosti i fleksibilnosti, jer se oekuje da politike prostornog planiranja ukljue elemente drugih strategija koje nisu zasnovane na korienju zemljita. Na primer, blagovremeno postavljanje vodovoda i kanalizacije moe biti od kljunog znaaja za izgradnju na nekim lokacijama. Strategije koje nisu zasnovane na namenama prostora se pripremaju i sprovode drugaije nego prostorni planovi. One imaju drugaije prioritete, ukljuuju druga tela i mogu, takoe, drugaije da tumae pojmove odreenosti i fleksibilnosti. U tom smislu, savetuje se prikupljanje pouzdanih informacija (u pisanoj formi) od institucija zaduenih za donoenje strategija koje nisu zasnovane na korienju zemljita za delove i teme koji e se ugraditi u planski dokument. Na taj nain utvrdie se nivo odreenosti i fleksibilnosti za elemente koji se odnose na namenu ili izgradnju zemljita, a time i definisati sadraj politike, obrazloenje i drugi elementi plana.

5.7 Korienje kriterijuma u politikama

Mnoge planske politike date su kroz kriterijume koji opisuju na koji nain se politika primenjuje u zavisnosti od situacije. Primena kriterijuma se u prostornim planovima preporuuje kako bi se politike skratile, a ipak sauvale svoje znaenje. Neke od sugestija su:

Da se kriterijumi koriste za usmeravanje efekata politika na specifine ciljeve; Da se kriterijumi navode kroz bulite umesto da ine deo dueg pasusa; Da se kriterijumi koriste za formulisanje sistemske politike koja e obuhvatiti set,

aktivnosti umesto da se formulie vie posebnih politika; Da obrazloenje ima jasnu vezu sa korienjem kriterijuma; Da se kriterijumi odvajaju takom i zarezom i jednim i pred kraj nabrajanja,

kako bi se pokazalo da predlog mora da zadovolji niz kriterijuma;

23

Da se kriterijumi odvajaju takom i zarezom i reju ili, kako bi se pokazalo da postoje alternative, a da je dovoljno da predlog zadovolji jedan kriterijum.

Postoji, meutim, opasnost da neke politike budu definisane kroz prevelik broj kriterijuma i da usled toga njihov efekat itaocu bude nejasan. U takvim sluajevima moda je uputnije usvojiti obrnut process, na primer, rei na ta se politike odnose, a ne na ta se ne odnose.

5.8 Korienje pozitivnih i negativnih odrednica

Sistem prostornog planiranja ne menja postojei savet o korienju pozitivnih i negativnih odrednica prilikom formulisanja politika. Na primer:

Pozitivna odrednica - Dozvola za graenje e biti izdata u sluaju da...

Negativna odrednica - Graenje nee biti dozvoljeno u sluaju da...

Opti savet je da su pozitivne odrednice poeljnije od negativnih. One odraavaju princip da je dozvole mogue izdavati sve dok nije re o izgradnji koja nanosi tetu. Kratke politike negativnih odrednica koje pruaju efikasnu kontrolu nad vrstama izgradnje su, meutim, jasnije od kompleksnih i indirektnih politika sa pozitivnim odrednicama koje ukljuuju brojne kriterijume. Shodno tome, najrestriktivnije politike su efikasnije kada su formulisane negativnim odrednicama, dok bi podsticajne politike trebalo formulisati uz pomo pozitivnih odrednica.

5.9 Optimizacija broja politika i smanjenje konfuznog detaljisanja

Vaan cilj novog sistema planiranja je uklanjanje nepotrebnih sadraja iz planova kako bi se vie prostora dalo sutinskim elementima politika, predlozima, obrazloenjima i kartama planiranih namena. To znai da je planer suoen sa izazovom uklanjanja svih nepotrebnih detalja i ponavljanja iz planskih dokumenata. Drugim reima, i broj politika je poeljno svesti na neophodan minimum, a neki od saveta su:

Na poetku plana treba jasno rei da su sve politike meusobno povezane i da ih je potrebno posmatrati zajedno kako bi se razumeo njihov kombinovani efekat na planske propozicije.

Uputnije je koristiti sistemske politike irokog spektra gde god je to mogue, nego formulisati vie politika koje se bave slinim namenama ili vrstama izgradnje.

Treba skratiti preduge opise, analizu faktora i izvode iz drugih dokumenata. Smanjiti koliinu tekstova lienih sutine korienjem referenci koje e itaoce

plana uputiti na relevantne izvore za dalje prouavanje.

5.10 Jasnoa jezika, svrha, metod izrade i rezultat

Izbegavanje previe komplikovanih politika u novim prostornim planovima je od vitalnog znaaja; planovi treba da budu fokusirani i britko sroeni. Jezik politika i obrazloenja u lokalnim planovima treba da bude to je mogue jasniji, jer su planski dokumenti osnovno sredstvo komunikacije lokalnih institucija nadlenih za planiranje sa itaocima. Samodisciplina u pogledu rigoroznog ureivanja teksta i korienja

24

samo konciznih i nedvosmislenih izraza u planu e biti od neprocenjive koristi u fazama konsultacija sa javnou, nezavisne evaluacije i implamantacije.

Smernice Vlade za prostorno planiranje poseban akcenat stavljaju na takvu formulaciju planskih politika koja e biti to eksplicitnija u odnosu na krajnje ciljeve i rezultate, odnosno koje sadre odgovor na sledea pitanja:

Koja je svrha politike? Kako e se politika finansirati i realizovati? Ko je odgovoran? Kada e njena primena poeti i zavriti? Koji se rezultat oekuje? i Na koji nain se mogu pratiti sprovoenje i efektivnost?

Jasnoa u pogledu krajnjih ciljeva i rezultata je od posebnog znaaja kada su planske politike vezane za druge strategije koje su druge organizacije i tela pripremili za sopstvene potrebe i koje slede sopstvene programe i reime finansiranja. Savet bi bio da se od drugih organizacija koje su ukljuene u kljune procese investiranja, implementacije i sl, prikupe pismene izjave o obavezama.

5.11 Odnos izmeu politika i njihovog obrazloenja

I planske politike i njihova obrazloenja predstavljaju odluujue komponente plana, zbog ega moraju biti ocenjeni i uzeti u obzir prilikom evaluacije i donoenja odluka. Politike treba da sadre samo one rei i fraze koje utiu na propozicije ili koje podstiu aktivnosti; nema potrebe da sadre samoopravdanja. Obrazloenja treba da sadre samo neophodne prethodne informacije i reference o izvorima podataka. Previe opisne reenice u politikama i obrazloenjima mogu dovesti do gubljenja vremena u fazi evaluacije. Treba se opredeliti za jasnu razliku u formulaciji politika i obrazloenja u lokalnim planovima svaka politika i njeno obrazloenje treba da budu sroeni tako da se meusobno dopunjuju i da itaocu prue jasnu sliku bez mnogo detalja.

Prostorno planiranje mora mnogo dublje da se pozabavi implementacijom nego to je to sluaj sa aktuelnim planovima (na primer, kroz finansiranje, programiranje, nadlenosti i praenje efikasnosti). Ne bi, meutim, bilo praktino ugraditi sve ove kljune elemente u svaku politiku prostornog planiranja jer bi one tada postale preglomazne i nejasne. Obrazloenja predstavljaju dobro mesto za veinu detalja koji se tiu ciljeva i rezultata i u njima se mogu navesti, na primer, sporazumi i zaduenja tela ukljuenih u implementaciju.

5.12 Korienje modela politika

Razliita javna preduzea i druge grupacije dostavljaju dokumente koji sadre preporuene modele planskih politika u njihovoj sferi interesovanja. Preporuuje se, meutim, da lokalna institucija nadlena za poslove planiranja paljivo razmotri da li su predloeni modeli politika primenljivi na planskom podruju, da li su u potpunosti relevantni u odnosu na lokalne prilike i da li su u potpunosti odgovarajui za prostorni plan.

25

8.0 Kontrolni obrasci

Ovaj odeljak sadri kontrolne obrasce koji prikazuju neke od potekoa sa kojima se planer moe sresti prilikom rada u novom sistemu planiranja.

1. Kako se sastavlja odgovarajua politika za prostorni plan

Prilikom pripreme sektorskih delova plana potrebno je upitati se:

Da li je apsolutno neophodno da se data politika nae u prostornom planu, a ne u nekoj drugoj strategiji?

Da li politika odgovara prateoj planskoj dokumentaciji? Da li je bolje da se politika nalazi u Strategiji ili u sektorskim delovima plana?

Zatim treba postaviti pitanje:

Da li je predmetna politika u skladu sa nacionalnom planskom politikom? Da li je predmetna politika usklaena sa odgovarajuom regionalnom

prostornom strategijom? Da li je posebno usklaena sa lokalnom razvojnom strategijom i drugim

lokalnim startegijama i programima? Da li politika doprinosi odrivom razvoju, ukljuujui i kvalitetno

projektovanje? i Da li je politika zasnovana na lokalnim socijalnim, ekonomskim i ekolokim

odlikama planskog podruja?

Na kraju je potrebno odgovoriti na sledea pitanja:

Da li politika stoji u jasnoj vezi sa namenom ili izgradnjom zemljita? Da li je na kratak i jasan nain reeno ta se eli kontrolisati ili predloiti? Da li je politika dobro povezana sa svojim obrazloenjem? Da li je politika zasnovana na dovoljnom broju injenica i podataka? Da li je politika jasna u pogledu dostizanja cilja (implementacija, finansiranje,

vreme, zaduenja i rezultat); Da li je podrana obavezama organizacija koje su ukljuene u

implementaciju u pisanoj formi? Da li je politika pogodna za procenu odrivosti? Da li je politiku mogue sprovoditi i pratiti? Da li je u skladu sa savetima iz dobre prakse?

2. Kako se sastavlja odgovarajua politika za Srategiju prostornog razvoja

Pre nego to politika postane sastavni deo Strategije potrebno je upitati se:

Da li je apsolutno neophodno da se politika nae u Strategiji, a ne u sektorskim delovima plana?

Da li je politika stvarno strateka u svom cilju i operacionalizaciji i da li je deo prostorne vizije plana?

Da li je politika dugorona, odnosno da li bi dovela do revizije Strategije u

26

kraem vremenskom periodu?

Zatim treba postaviti pitanje:

Da li je predmetna politika u skladu sa nacionalnom planskom politikom? Da li je predmetna politika usklaena sa odgovarajuom regionalnom

prostornom strategijom? Da li je posebno usklaena sa lokalnom razvojnom strategijom i drugim

lokalnim startegijama i programima? Da li politika doprinosi odrivom razvoju, ukljuujui i kvalitetno

projektovanje? Da li je politika zasnovana na lokalnim socijalnim, ekonomskim i ekolokim

odlikama planskog podruja?

Na kraju je potrebno odgovoriti na sledea pitanja:

Da li politika stoji u jasnoj vezi sa namenom ili izgradnjom zemljita? Da li je na kratak i jasan nain reeno ta se eli kontrolisati ili predloiti? Da li je politika dobro povezana sa svojim obrazloenjem? Da li je politika zasnovana na dovoljnom broju injenica i podataka? Da li je politika jasna u pogledu dostizanja cilja (implementacija, finansiranje,

vreme, zaduenja i rezultat); Da li je podrana obavezama organizacija koje su ukljuene u

implementaciju u pisanoj formi? Da li je politika pogodna za procenu odrivosti? Da li je politiku mogue sprovoditi i pratiti? Da li je u skladu sa savetima iz dobre prakse?

27

3. Formulisanje stratekih politika

Prvo se treba upitati:

Da li se politika formulie kako bi se utvrdilo odobravanje ili odbijanje graevinske dozvole ? ili

Da li se formulie politika koja se odnosi na namenu i izgradnju zemljita ali koja e biti sprovedena drugim sredstvima?

Ukoliko se formulie sistemska politika izgradnje i kontrole potrebno je obratiti panju na:

Vrstu ili vrste izgradnje ili namena koje politika obuhvata; Kljune okolnosti koje utiu na odluku da li e izgradnja biti dozovoljena ili

ne; Kriterijume koji e se primeniti prilikom donoenja odluke; Aurnu geografsku identifikaciju lokacije, na primer, naziv, adresa ili

geografske koordinate; Bruto podruje lokacije prikazane na karti (ili ubaciti kartu); Okolnosti koje utiu na iskoriavanje lokacije za izgradnju, na primer,

vreme, limiti, faze; i Kada i kako e politika biti praena i revidirana.

Ukoliko se kreira politika koja se nee sprovoditi kroz odobravanje ili odbijanje zahteva za graevinskom dozvolom, kao to je politika upravljanja zemljitem, potrebno je obratiti panju na sledee elemente:

Vrstu ili vrste izgradnje ili namena koje politika obuhvata; Aurnu geografsku identifikaciju lokacije, na primer, naziv, adresa ili

geografske koordinate; Bruto podruje lokacije prikazane na karti (ili ubaciti kartu); Obaveze strana koje uestvuju u implementaciji i program implementacije,

ukljuujui mehanizme za implementaciju (na primer, ugovore); Kljune datume i limite; Zahteve za finansiranjem i obaveze, gde je mogue; i Kada i kako e politika biti praena i revidirana.

Formulisanje obrazloenja

Prvo, opisati bez suvinih detalja:

Razloge za formulisanje i namere politike ili planske propozicije; Kako politika doprinosi strategiji prostornog razvoja i odrivom razvoju; Kada i kako e politika biti praena i revidirana; Najvanije informacije, na primer, o planiranim investicijama i izgradnji

kljune komunalne i druge infrastrukture; Izvori koji su korieni za formulisanje politika ili predloga, na primer,

Strategija lokalnog razvoja ili Lokalni plan saobraaja; Reference drugih kljunih politika ili predloga i uputstvo za primenu;

Dodati sledee relevantne elemente ukoliko nisu ukljueni u politiku:

Kljune datume, pragove ili zahteve koje je potrebno ispotovati;

28

Program implementacije; Zaduenja strana ukljuenih u implementaciju; Zahteve za finansiranjem; Zaduenja strana ukljuenih u finansiranje; Doprinos izvoaa; i Mehanizmi implementacije, na primer, ugovori ili planske obaveze.

4. Ukljuivanje elemenata lokalnih strategija koje nisu zasnovane na korienju zemljita u politike prostornog plana, na primer elemenata iz lokalne razvojne strategije

ta moe da se uzme u obzir:

Informacije koje treba da se nau u planskom dokumentu; Elemente koji su izvorno vezani za korienje ili izgradnju zemljita; Elemente koji daju korisnu prostornu dimenziju politikama i obrazloenjima; Elementi koji povezuju obrazloenje sa ostalim lokalnim strategijama; Reference o potpuno pouzdanom spoljnom finansiranju i mehanizmima

implementacije; i Informacije nakon sprovoenja testa odrivosti u smislu polne, rasne i

socijalne inkluzije i tzv. rural proofing5-a.

ta je potrebno izbei:

Ekstrakte ili dopune za koje ne postoji potreba da se nau u planu; Elemente koji bi bili efektivniji u nekim drugim vrstama dokumenata; Elemente koji nisu izvorno vezani za korienje ili izgradnju zemljita; Izjave o namerama koje nemaju pouzdano opravdanje ili osnovu; Navoenje partnerskih organizacija bez njihove izjave o obavezivanju; Politike koje nisu usklaene sa politikom Vlade ili regionalnim planovima,

osim ukoliko je to u potpunosti opravdano; Elemente koje stvaraju ozbiljne ili neobjanjive kontradikcije u planu; Elemente koji, pojedinano ili kolektivno, ne doprinose odrivom razvoju; Navoenje izvora finansiranja i programa implementacije koji nisu pouzdani; Elemente koji se ne mogu pratiti i oceniti; i Oslanjanje na spoljne mehanizme ili vremenske periode koji nisu u

saglasnosti sa onima navedenim u planu.

5 Prema definiciji Komisije za ruralne zajednice (Commission for Rural Communities - CRC), nezavisnog tela

osnovanog 2006. godine Zakonom o prirodnoj sredini i rualnim zajednicama (http://www.ruralcommunities.gov.uk/), Ruralno potvrivanje ili rural proofing je rezultat odluke vlade da se prilikom donoenja svih politika i programa u obzir obavezno uzmu okolnosti i potrebe ruralnih podruja. To znai da donosioci politika treba da razmotre mogue uticaje politike na ruralna podruja, izvre njihovu analizu i, po potrebi, prilagode sadraj politike potrebama i karakteristikama ruralnih podruja. Ova odluka je doneta da bi se izbegla marginalizacija ruralne problematike u okviru nacionalnih i regionalnih politika koje se u Velikoj Britaniji tradicionalno bave gotovo iskljuivo urbanim podrujima. Prim. prev.

29

5. Procena odrivosti - ukljuivanje polne, rasne i socijalne inkluzije i tzv. rural proofing -a

Da li se od samog poetka izrade vodilo rauna na koji nain plan tretitra lokalnu problematiku sa aspekta:

pola; rase; socijalne inkluzije; pristupanosti za osobe sa ogranienom pokretljivou; verzije i tampe plana na lokalnim jezicima; i rural proofing definisan od strane Agencije za seoska podruja6.

Da li su u plan ukljueni oni elementi drugih lokalnih strategija:

Koji su izvorno vezani za namenu ili izgradnju zemljita; Koji nisu u potpunosti ureeni zakonima van sfere planiranja; Koji treba da se nau u lokalnim prostornim planovima; i Koji se zasnivaju na potpuno pouzdanim injenicama i obavezama

imenovanih strana.

Da li je utvreno na koji nain e se pratiti i ocenjivati:

Efektivnost plana u pogledu reavanja lokalnih problema; Izmene ostalih relevantnih lokalnih strategija; i Promene lokalnih i nacionalnih okolnosti tokom perioda vanosti plana.

6. Implementacija, praenje i ocenjivanje politika

Prilikom formulisanja politika potrebno je razmotriti na koji nain e politike biti primenjene, praene i ocenjene, odnosno odgovoriti na sledea pitanja:

Da li politika pretpostavlja obavezu praenja i evaluacije u naznaenom periodu?

Da li je proces praenja adekvatan i da li e pospeiti evaluaciju? Da li su za to vei broj politika postavljeni realni ciljevi kako bi se definisalo

merilo uspeha? Da li su definisani izlazni pokazatelji pomou kojih bi se na lak nain ocenila

performantnost politike i utvrdilo da li su ciljevi ostvareni? Da li je mogue pratiti promene spoljnih okolnosti koje e uticati na

sprovoenje politike?

Kroz odgovore na sledea pitanja, u obzir je potrebno uzeti i iri kontekst praenja i evaluacije:

Da li bi Godinji izvetaj o praenju7 (Annual Monitoring Report) aktivirao evaluaciju sektorskih delova plana?

6 Britanska Agencija za seoska podruja (Countryside Agency) osnovana je 1999. godine, udruivanjem Komisije za

ruralna podruja i Komisije za ruralni razvoj. Usvajanjem Zakona o prirodnoj sredini i rualnim zajednicama 2006. godine, Agencija je rasformirana, a njeni delovi su pripojeni drugim telima. Od jednog takvog dela je nastala Komisija za ruralne zajednice. Prim. prev.

30

Da li nacionalne smernice i normativi pruaju dovoljno vremena za sprovoenje politike?

Da li postoje znaajne promene u realizaciji regionalne strategije prostornog razvoja za dato podruje?

Da li se sa organima vlasti odravaju redovni sastanci? Da li promene u okviru drugih strategija utiu na sprovoenje politike i vode

ka njenoj reviziji? Da li lokalna vlast obezbeuje javnosti jasan uvid u praenje? Da li je uspostavljen sistem informisanja partnerskih organizacija i obrnuto?

7 Re je o Izvetaju koji lokalne nadlene institucije pripremaju radi redovnog praena sprovoenja prostornog

plana. Dobra praksa podrazumeva da se Izvetaj tampa i daje na uvid svim partnerima u implementaciji, kao i javnosti. Prim. prev.

31

Vodi za odrivo planiranje i razvoj za projekte urbanizacije i urbane obnove u kontekstu reavanja stambenih potreba

(stambena izgradnja, ZAC)

Generalni savet departmana Donje Rajne i Departmanska sluba za planiranje i urbanizam (SDAU)

Guide damnagement et de dveloppement durable pour les projets dextension et de renouvellement urbain vocation dhabitat (lotissements, ZAC)

Conseil Gnral du Bas-Rhin, SDAU

http://www.developpement-durable.gouv.fr/ecologie/IMG/a21-bilan/DOCS/DOCS%20GENERAUX/Guide%20amenagement_BasRhin.pdf

Predgovor

Odrivi razvoj danas vie ne treba da bude shvaen samo kao cilj, ve i kao prioritet. Ukoliko se preispita dananji nain ivota i potronje, jasno je da odrivi razvoj predstavlja jedinu moguu alternativu u borbi protiv ekolokih poremeaja i drutvenih i ekonomskih nejednakosti. U tom smislu, globalni pristup ovim problemima napreduje, ali je na lokalnim akterima, na prvom mestu teritorijalnim zajednicama, da u dogovoru sa graanima donesu nove politike koje e dovesti do odrivog razvoja.

Usvajanjem Agende 21 decembra 2006. godine, Generalni savet departmana Donje Rajne je potvrdila spremnost da odrivi razvoj postane sr svih aktivnosti Departmana. Ovu spremnost u domenu prostornog ureenja praktino sporovode Centar za prostorno planiranje (Ple dAmnagement du Territoire) i Departmanska sluba za planiranje i urbanizam (Service Dpartemental dAmnagement et dUrbanisme SDAU).

U opisanom kontesktu nastao je i ovaj vodi za odrivo planiranje. Namenjen odbornicima i planerima, Vodi e, kao sredstvo senzibilizacije, pomoi progresivnu transformaciju prakse odrivog planiranja. Predloge koje ovaj dokument daje ne treba, meutim, shvatiti kao recepte za odrivo planiranje, jer oni, pre svega, ilustruju postupak koji odlikuje: Politika volja odbornika da se u njihovim lokalnim zajednicama realizuju

inovativni projekti koji su usklaeni sa principima odrivog razvoja; Sistematsko preispitivanje koje treba da usmeri planera suoenog sa takvom

politikom voljom; Napredak.

U oblasti planiranja, kao i u svim drugim sferama, politika volja, sistemsko preispitivanje i napredak predstavljaju kljune odrednice svake aktivnosti koja za cilj ima ukljuivanje odrivog razvoja i koja na taj nain uvodi odgovornost kako na lokalnom nivou, tako i na nivou cele zemlje, a ire gledano, i cele planete.

32

Emmanuel Roude, pomonik direktora Centra za prostorno planiranje Generalnog saveta Donje Rajne

Vodi kao praktino sredstvo

S obzirom da odrivi razvoj polazi od lokalnih situacija i od lokalnih aktera, njihovih oekivanja i njihove prostorne vizije, ne postoji idealan ili prethodno ustanovljen model Agende 21. Kako bi, ipak, olakalo njenu uzradu, Ministarstvo ekologije i odrivog razvoja Republike Francuske je 2005. godine predloilo referentni okvir pod nazivom Teritorijalni projekti odrivog razvoja i lokalne Agende 21, koji polazi od sledeih pet ciljeva:

1. Borba protiv klimatskih promena i zatita atmosfere; 2. Ouvanje biodiverziteta, zatita predela i resursa; 3. Ljudski napredak; 4. Socijalna kohezija i solidarnost meu teritorijalnim zajednicama i generacijama; 5. Dinamika razvoja prema odgovornim modelima proizvodnje i potronje.

Ovi ciljevi su predstavljali i osnov za izradu Vodia. Radi vee preciznosti i boljeg razumevanja, svaki od pomenutih ciljeva je, meutim, razbijen na vie tematskih oblasti (voda, prostor, saobraaj, predeo i biodiverzitet, energija, uslovi za ivot / pristupanost, urbane forme, drutveni kontekst, otpad). Svaku tematsku oblast ini skup problematika koje zajedno pruaju odgovor na cilj kojem pripadaju i koje se odnose na prostor i kontekst Departmana. Iz skupa problematika proistiu pitanja koja bi svaki planer koji tei da neki plan prostornog ureenja uradi u duhu odrivog razvoja, trebalo da postavi. Za svako od postavljenih pitanja dati su konkretni elementi odgovora, praeni ilustrativnim primerima (fotografije, crtei, dodatne informacije).

Cilj ovog vodia nije da prui iscrpni spisak gotovih i konanih reenja u oblasti odrivog razvoja, ve da omogui da se planovi i projekti prostornog ureenja formuliu na odgovorniji nain, kroz postavljanje pravih pitanja i pokuaj pruanja to efikasnijih odgovora.

Ciljevi

Tematske oblasti(skup problematika)

Pitanja koja treba postaviti

Elementi odgovora

Primeri

Ciljevi

Tematske oblasti(skup problematika)

Pitanja koja treba postaviti

Elementi odgovora

Primeri

33

Energija

Problematika

Kreiranje urbanih formi i stanova sa malom potronjom energije.

Kontekst

Poetkom XXI veka pouzdano je utvreno da su ljudske aktivnosti odgovorne za globalno otopljavanje. Sue, obilne kie, topljenje lednika, podizanje nivoa mora itd, sve su to pojave koje se dnevno prate. Otopljavanje se, preciznije reeno, vezuje za poveanje emisija gasova sa efektom staklene bate, koji nastaju kao posledica potronje fosilnih goriva.

Ovaj fenomen naroito se odnosi na zgrade, jer one troe energiju za grejanje, proizvodnju sanitarne tople vode, ostvetljenje itd. Francuska je iz tog razloga, tokom izmene normativa o toplotnoj energiji, kao cilj postavila smanjenje potronje energije u zgradama za 40% do 2020. to se tie stambenog i tercijarnog sektora, tano je da periodi masovne izgradnje i procenjena koliina energije nisu znaajno doprineli unapreenju pristupa izgradnji. Dokaz za to je unutranja izolacija koju u itavoj Severnoj Evropi rade samo francuska preduzea.

Sa druge strane, urbanizacija zona individualne izgradnje je veoma doprinela poveanju potreba za energijom. Zasebno individualno stanovanje, u stvari, u poreenju sa grupisanim stambenim jedinicama (kue u nizu) i kolektivnim stanovanjem troi vie energije za grejanje usled vee povrine spoljnih zidova.

Na osnovu prethodno iznetog, neophodno je preduprediti neizbene efekte globalnog otopljavanja u projektima urbanog ureenja. Kroz urbane forme i izgradnju mora se podsticati kontrola potronje energije odnosno energetska efikasnost.

Kljuni podaci

Globalno otopljavanje

> Upotreba fosilnih goriva je odgovorna za 70% emisije gasova sa efektom staklene bate.(1)

> Zgrade u emisiji gasova sa efektom staklene bate uestvuju sa 19% i koriste gotovo polovinu ukupne proizvedene energije (43%), posebno za grejanje i proizvodnju tople vode. (2)

> Potronja energije u stanovima u Alzasu je izvor 21% emisije gasova sa efektom staklene bate (29% se odnosi na CO2).(3)

> U departmanu Donje Rajne, emisije CO2 na jednog stanovnika su vee od proseka za Francusku (8 t/st. prema 6 t/st.).(3)

Potronja energije u stanovima

> Francuski stanovi u proseku troe 200 kWh/m energije godinje (to odgovara klasi E na skali za Dijagnostikovanje energetskih performansi8 DPE), a planirano je da u periodu 2020-2025. ta potronja bude 40kWh/m godinje.(4)

(1) Plan Climat 2004-2012 (2) CITEPA, 2006 (3) ASPA, 2006 (4) ADEME

8 Dijagnostikovanje energetskih performansi (Diagnostic de Performance Energtique DPE) je procedura doneta

dekretom Ministarstva za zapoljavanje, socijalnu koheziju i stanovanje (u saradnji sa Ministarstvom industrije) 15.

34

Pitanje

Na koji nain doprineti energetskoj efikasnosti u zgradama?

Elementi odgovora

> Valorizacija energetskih potencijala u okviru plana ureenja, uzimajui u obzir: organizaciju parcela ulinu mreu meusobnu udaljenost zgrada i njihovu visinu, itd.

> Favorizovanje bioklimatskog koncepta: orjentacija objekata raspored otvora kompaktnost objekta dominantni vetrovi, itd.

> Rad na: optimalanom izboru izolcaije i za zimski i za

letnji period spreavanju protoka vazduha radi smanjenja

gubitaka

> Podsticanje korienja obnovljive energije: termike solarne i svetlosne drvne geotermalne, itd.

> Favorizovanje grupisanog i kolektivnog stanovanja.

> Primena performantnih graevinskih materijala i tehnika izvoenja radova koje zahtevaju manje sive energije (energija potrebna za proizvodnju materijala ukljuuje ekstrakciju, prikupljanje, preradu i transport).

Prenoenje senke

Prenoenje senke se odnosi na situaciju kada se jedna zgrada nalazi u obuhvatu senke druge zgrade. Ovaj fenomen varira u zavisnosti od distance izmeu zgrada i njihove visine. Drugi element koji ne treba ignorisati je injenica da je ugao pod kojim padaju sunevi zraci zimi manji nego leti ( 17 zimi u odnosu na 60 leti).

septembra 2006. godine. Ova procedura je obavezna prilikom prodaje i izgradnje stanova, a obavljaju je strune organizacije. Dijagnostikom se utvruje obim potronje primarne energije i koliina emisije CO2 u stanovima za potrebe grejanja, hlaenja i proizvodnje sanitarne tople vode. Skale koje prikazuju utroenu energiju i koliinu emisija imaju sedam stupnjeva efikasnosti: od A do G, gde se u klasi A nalaze stanovi sa najmanjom potronjom energije i najmanjim zagaenjem, a u klasi G sa najveim vrednostima ovih pokazatelja. Prim. prev.

Koju ojentaciju izabrati?Uopteno govorei, kako bi se

na najbolji nain iskoristila pasivna energija Sunca i

optimiziralo funkcionisanje solarnih i foto elija,

najpovoljnije su june i jugozapadne ekspozicije (na

20 od ju nih)

Koju ojentaciju izabrati?Uopteno govorei, kako bi se

na najbolji nain iskoristila pasivna energija Sunca i

optimiziralo funkcionisanje solarnih i foto elija,

najpovoljnije su june i jugozapadne ekspozicije (na

20 od ju nih)

35

Organizacija parcele i ekspozicija objekata(za izolovano individualno stanovanje)

O kome god da se tipu stanovanja radi (izolovano individualno, grupisano ili kolektivno), organizacija parcele i ekspozicija objekta e doprineti optimizaciji osunanosti objekta (grejanje, osvetljenje) i dvorita.

Klasine loe ekspozicije (siva boja)

Reenja (kolor)

Ulica pravca sever-jug

Cik-cak ekspozicijaUlica pravca istok-zapad

Povuene kue u odnosu na ulicu

Kue na granici ili u dnu parcele

Ulica pravca jugozapad-severoistok

Ulica pravca jugoistok-severozapad

Organizacija parcele i ekspozicija objekata(za izolovano individualno stanovanje)

O kome god da se tipu stanovanja radi (izolovano individualno, grupisano ili kolektivno), organizacija parcele i ekspozicija objekta e doprineti optimizaciji osunanosti objekta (grejanje, osvetljenje) i dvorita.

Klasine loe ekspozicije (siva boja)

Reenja (kolor)

Ulica pravca sever-jug

Cik-cak ekspozicijaUlica pravca istok-zapad

Povuene kue u odnosu na ulicu

Kue na granici ili u dnu parcele

Ulica pravca jugozapad-severoistok

Ulica pravca jugoistok-severozapad

Elementi energetske efikasnosti u planu Lion Ue

Nivo zahteva koji je ovde naveden preuzet je iz Pravilnika o kvalitetu ivotne sredine prilikom nove stambene izgradnje na prostoru Velikog Liona iz 2006. godine. Upravljanje zemljitem na podruju urbane regije Velikog Liona namee ove standarde prilikom operacija dogovornog planiranja (ZAC), izgradnje socijalnog stanovanja, ali i aktivacije brownfield-a, a standardi ine sastavni deo projektnog zadatka za pribavljanje zemljita. Da bi se utvrdilo da li su ovi energetski standardi ispotovani, nezavisna organizacija vri kontrolu po zavretku graevinskih radova.

Standardi za stambenu izgradnju su: - grejanje: manje od 60 kWh/m godinje (nacionalni prosek: 110 kWh/m godinje); - sanitarna topla voda: manje od 25 kWh/m godinje (nacionalni prosek: 40 kWh/m

godinje); - koliina struje po stanu: manje od 25 kWh/m godinje (nacionalni prosek: 50

kWh/m godinje).

Obnovljiva energija e u potronji za grejanje i proizvodnju tople vode u stanovima uestvovati u visini od 80%, a za zajedniku utroenu elektrinu energiju u visini od 50%.

Standardi za izgradnju kancelarijskog prostora su: grejanje: manje od 40 kWh/m godinje; sanitarna topla voda: manje od 5 kWh/m godinje; ostali vidovi potronje energije: manje od 35 kWh/m godinje; - klima ureaji: manje od 10 kWh/m godinje.

36

Obnovljiva energija e u obezbeivanju grejanja uestvovati u visini od 80%, dok e njen udeo u radu klima-ureaja iznositi 30%.

Objekti kompaktne forme koji su dobili HQE sertifikat (Acign - ZAC de la Timonire)

Kua sa velikim prozorima na junoj strani i korienje solarnih panoa za grejanje vode (Langout imanje Prarie Madame)

Kua sa velikim prozorima na junoj strani i korienje solarnih panoa za grejanje vode (Langout imanje Prarie Madame)

izolacijaTehnika izolacije sa spoljne strane koja se veoma esto koristi u Nemakoj, vajcarskoj, Austriji itd.

izolacija

1. sprat 1. sprat

Tehnika izolacije koja se najee koristi u Francuskoj

Prizemlje Prizemlje

plafon plafon

zid zid

Termiki

gubici

Reenja za izolaciju

izolacijaTehnika izolacije sa spoljne strane koja se veoma esto koristi u Nemakoj, vajcarskoj, Austriji itd.

izolacija

1. sprat 1. sprat

Tehnika izolacije koja se najee koristi u Francuskoj

Prizemlje Prizemlje

plafon plafon

zid zid

Termiki

gubici

Reenja za izolaciju

Uticaj tipologije stambenih objekata

Imajui u vidu da su termiki gubici nekog objekta u najveoj meri srazmerni povrini spoljnih zidova, nije teko razumeti da morfologija objekata moe usloviti potrebu za veom koliinom energije. To znai da to je objekat kompaktniji, a time i povrina spoljnih zidova manja, uteda energije biva vea.

Kompaktnost se moe meriti uz pomo koeficijenta koji predstavlja odnos povrine spoljnih zidova sa zapreminom prostora koji treba zagrejati. to je koeficijent manji, forma objekta je kompaktnija, a gubici energije manji.

To znai da bi stan iste veliine: - ukoliko se radi o kuama u nizu, troio oko 20% vie energije od stana u kolektivnom stanovanju - ukoliko se radi o zasebnom objektu, troio 30% vie energije od stana u kolektivnom stanovanju.

kW/h godinje

kolektivno

Individualno u nizu

individualno

kW/h godinje

kolektivno

Individualno u nizu

individualno

37

Pitanje

Kako vie ukljuiti problematiku energetske efikasnosti u sve aktivnosti prostornog ureenja ?

Elementi odgovora

> Realizacija ekonominog i performantnog ulinog osvetljenja

Uopteno govorei, javno osvetljenje je, pored optinske imovine, drugi po redu potroa energije u nekoj optini i uestvuje u raunima u visini od 25%. Kod prostornog ureenja potrebno je iz tog razloga voditi rauna o ovom aspektu.

Francuska agencija za ivotnu sredinu i energetsku efikasnost (ADEME) je procenila da se kod potronje energije za ulino osvetljenje moe ostvariti uteda od 20 do 40%. Ovu utedu je mogue ostvariti na sledee naine: - 30% kroz postavljanje natrijumskih lampi; - 25% kroz postavljanje regulatora snage; - 10% kroz postavljanje elektronskih balasta.

Utede u Riquewihr-u

U periodu od 2004. do 2006. godine, optina Riquewihr je obnovila svoje ulino osvetljenje zamenivi staru opremu jaim i efikasnijim lampama (jodne lampe snage 35W) sa elektronskim balastom. Optina je na ovaj nain utedela 66.000 kWh (7 tona ugljendioksida) i za 80% smanjila raun za javno osvetljenje.

Preporuke Postojee stanje

Utvrditi potrebe za ulinim osvetljenjem u odnosu na tip kolovoza, jer ne moraju sve ulice da budu osvetljenje na isti nain.

Tip lampe Koristiti lampe sa natrijumskom parom ili druge lampe koje daju dobru svetlost.

Osvetljenje Koristiti reflektore visoke efikasnosti i izbegavati emitovanje svetlosti iznad linije horizonta (svetlosno zagaenje).

Balast za paljenje

Forsirati upotrebu elektronskih balasta sa dugim vekom trajanja.

asovi rada Osvetljavanje uvee kada osvetljenost padne ispod 4 luksa u trajanju duem od 5 minuta, gaenje nou ili smanjenje intenziteta svetlosti ukoliko gaenje nije izvodljivo (regulator snage).

38

Saobraaj

Problematika

Organizacija razliitih vidova saobraaja na odriv nain.

Kontekst

Klimatske promene direktno su povezane sa saobraajem i upotrebom privatnih automobila. Bez obzira na motiv kretanja (odlazak na posao, odlazak u kolu, korienje razlilitih usluga ili zabava), upotreba automobila je nezaobilazna tema, a posebno kada se radi o stanovnitvu periurbanih i ruralnih podruja. Znaajni napori sigurno jesu uinjeni kako bi se poboljala dostupnost javnog prevoza u ovim podrujima, ali automobil i dalje predstavlja omiljeno prevozno sredstvo, ak i za prelaenje malih distanci (na kojima se ostvaruje najvee zagaenje).

Urbanizacija je, sa svoje strane, a posebno kroz urbano irenje i izgradnju nove infrastrukture, dovela do poveanja distanci u saobraajnim kretanjima (odlazak i povratak sa posla, prikupljanje otpada...), a time i do porasta upotrebe automobila.

Kako bi se saobraaj odvijao u skladu sa principima odrivog razvoja i kako bi se sauvao kvalitet vazduha, a umanjila emisija gasova sa efektom staklene bate, projekti urbanog ureenja moraju obavezno da obuhvate organizaciju saobraaja.

Kljuni podaci

Globalno zagrevanje

> 26% gasova sa efektom staklene bate potie od saobraaja (1), a 57% ovih emisija potie od privatnih automobila (2). > U Alzasu saobraaj globalnom zagrevanju doprinosi u visini od 18% (25% emisija CO2) (3).

Korienje automobila

> Tokom prevoza 80% francuskih vozaa je samo u automobilu (4). > Jedna od dve vonje automobilom je kraa od 3 km, a jedna od etiri vonje je kraa od 1 km (peice je potrebno otprilike 15 minuta da bi se preao 1 km) (4).

Prevoz do posla i nazad

> 75 % prevoza od kue do posla se obavlja automobilom (4). > Zaposleni koji svaki dan prelazi 20 km kolima da bi doao na posao potroi, u proseku, 3.000 evra i oslobodi preko 1.5 tona CO2 godinje (4). > U Alzasu gotovo dve treine zaposlenih radi van optine stanovanja (5). > Distanca izmeu kue i radnog mesta je u proseku 30 km za stanovnike periurbanih zona i 28 km za stanovnike ruralnih podruja (5).

Sakupljanje otpada iz domainstava

> Prosena distanca, na nacionalnom nivou, koju pree vozilo za sakupljanje otpada je 43 km(6). > Jedno vozilo za sakupljanje otpada troi, u proseku, 70 litara goriva na 100 km