ЛИЛИ ЈАНКОВСКИ, теолог

Оснивач и Председник Удружења грађана „ЗБОГ ЗДРАВЉА“ Пролом Бања

О ЗДРАВЉУ

ПРИЛОЖЕНУ ЗБИРКУ ВРХУНСКОГ ЗДРАВСТВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА О НАЧЕЛИМА ЗДРАВОГ ЖИВОТА ТЕ ПРИРОДНИМ МЕТОДАМА ИСЦЕЛЈЕНЈА ОД МНОГОИХ ОБОЛЈЕНЈА ПОСВЕЋУЈЕМ СРПСКОЈ ДЕЦИ У НАДИ ДА ЋЕ ИХ ОД МНОГИХ БОЛЕСТИ ИЗБАВИТИ И ПРЕРАНЕ СМРТИ СПАСТИ.

С ЉУБАВЉУ, ТЕТА ЛИЛИ

2

У В О Д

Књига “O задрављу“ је штиво које ће несумњиво бити од велике користи свим читаоцима. У овој књизи налазе се веома вредне и поуздане информације и чињенице у вези са мерама и поступцима које треба предузимати у циљу здравог и спокојног живота. Човек је, нажалост, у савременом свету изложен многим страдањима и разноразним болестима. Да би унапредио своје здравље, а самим тим и живот, човек мора живети у складу са божанским принципима, љубави према себи и ближњима, што мирним и уредним животом. Кроз преглед различитих болести, ауторка књиге најпре анализира болест, а затим наводи и препоручује мере које треба применити у отклањању и лечењу одређене болести. У књизи су веома прецизно и поступно, приказане одређене врсте болести које се данас најчешће јављају, и то почев од узрока који их изазивају, преко тока и развоја болести, затим последица које болест са собом носи, све до, што је свакако најважније, метода које треба применити у њиховом лечењу и отклањању. „O здрављу “ исцрпно и буквално на свакој страни пропагира здрав живот и савлађивање болести природним путем. Управо због тога, ова књига, као својеврсни информациони центар о здрављу, сигурно ће наћи своју примену код широке масе читалаца. Веома су корисне нарочито оне странице књиге које говоре о здравој исхрани односно храни која би требало да буде искључиво биљног порекла, јер је само таква храна најздравија и као таква од огромног значаја за здравље човека.

„О здрављу “ завређује несумњиво велику пажњу, и то најпре због вечите теме којом се бави, а то је човеков живот који треба проживети у здрављу, благостању и у складу са Божјим принципима.

3

I ПОГЛАВЉЕ

ОСНОВЕ СНАЖНОГ ЗДРАВЉА

ПОРЕКЛО ГРЕХА И НАШИХ ПРОБЛЕМА

Да ли сте се икада запитали, какви су односи владали на небу пре стварање наше планете? Благосиљајте Господа анђели Његови…који извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи Његове. Благосиљајте господа све војске Његове, слуге његове који творите вољу Његову".

Пре побуне на небу је владала савршена сагласност, непристрасна љубав

међу свим створеним бићима. Небеске војске су биле усхићене што могу извршавати вољу Божју. Љубав према Богу им је било најсветије осећање. Они су испуњавали небески закон "Љуби Бога свим срцем својим, свом снагом својом, свом мисли својом… а ближњега као самога себе." Никакав несклад није реметио небеску хармонију. "Kад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божји кликоваху".

Где је зло имало свој почетак? 1) Који твори гријех од ђавола јер је ђаво гријеши од почетка"; 2) "Сваки који чини гријех и безакоње чини и гријех и безакоње".; 3) "Овако вели Господ: ти (Луцифер) си био херувим (најлепши анђео)…и Ја те

поставих; ти бјеше на светој гори Божјој. Савршен бјеше на путовима твојим од дана кад се роди, докле се не нађе безакоње на теби.";

4) Како паде с неба… како се обори на земљу… А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој,… изићи ћу у висине над облаке, изједначићу се Свевишњим…"

Иако је све добио од Бога, Сотона је почео да се понаша као да је све то његово. У

њему се зачело самоузвишење и себичност. Он је хтео да се изједначи са Богом и да има исту власт као и Исус, иако је знао да је Исус Бог, а Сотона створено биће. Када је почео побуну на небу, Сотона је усмерио све своје снаге да наведе анђеле на сумњу у Божју праведност и говорио је да анђелима није потребан закон, јер су свети и не могу погрешити као ни сам Бог… Исту ту побуну сотона је пренео и на земљу и свим силама се бори против Божје владавине и на земљи…

Којим средствима се сотона служио у побуни? "Он је крвник људски од почетка

и не стоји на истини, јер је лажа и отац лажи, јер нема истине у њему, кад говори лаж

4

своје говори: јер је лажа и отац лажи". Ко се сотони придружио у тој побуни? И реп аждајин одвуче трећину небеских

звијезда небеских, и баци их на земљу…" Зашто је сотона збачен на земљу? "И поста рат на небу. Михајло и анђели

његови ударише на аждају и би аждаја и анђели њезини и више им се не нађе мјеста на небу. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, који вара сав свијет, и звачена би на земљу и анђели њезини…"

"Будите тријезни и пазите јер супарник ваш ђаво, као лав иде ричући и тражи кога

да прождере". Бог је дозволио сотони да искуша све светове у свемиру, јер је он сва та створења

створио са слободном вољом, па тако искушани били су Aдам. Они падоше на тесту послушности Ствараоцу и тако је сотона добио власт да живи на земљи и да куша људе…

Да ли је Бог створио човека тако слабог да је морао погрешити?

"Шта је човјек…учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га; поставио си га господарем над дјелима руку својих…"

"И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га".

Да ли постоји човек који није грешан? Правилан одговор је: НЕ. "Јер сви сагријешише и изгубише славу Божју". "Нема ни једног праведног". Да ли се човек може ослободити сопственом снагом? Правилан одговор је: НЕ.

5

ДАР ОД СТВАРАОЦА - ТЕЛО НАШЕ

„Или не знате да су тјелеса ваша црква Светога Духа који живи у вама и нијесте своји; прославите дакле, Бога у тјелесима вашима и у душама својијем, што је Божије“.

Хвалим Те Господе што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја и душа моја то добро зна". "Тело је једини посредник помоћу којега се и дух и душа развијају у усавршавању карактера. Стога непријатељ своја кушања усмерава баш тако да ослаби и унизи физичке снаге. Његов успех у овоме значи потчињавање читавог бића сили зла. Склоности наше телесне природе, уколико нису под контролом више силе, сигурно доприносе нашој пропасти и смрти. Тело треба бити подређено вишим силама нашег бића. Страсти морају бити обуздане снагом воље која такође треба да буде потчињена Божанској контроли. Царска моћ разума, посвећена божјом милости, треба да влада нашим бићем. Божије интенције се морају унети у одаје савести путем образовања и личног духовног развитка. У срцу наше омладине и свих грађана треба пробудити свест о важности самосавлађивања, неопходности чистоте и избегавања сваког штетног прохтева и нечисте навике. Но, то је лакше рећи него урадити, па нам зато треба помоћ васкрснутог Христа јер… све док Христов живот не постане животворна сила у нашем животу, ми нисмо у стању да се одупремо искушењима, која нас салећу и споља и изнутра. Христос је дошао на овај свет да би човек кроз веру у њега могао задобити потпуну власт над склоностима телесне природе које често светом и склоностима телесне природе кваре и упропашћују душу.

Велики лекар тела и душе омогућује нам победу над свим телесним жељама којем војују на душу. Он се побринуо за све што је потребно да би човек могао изградити добар, Богобојазан карактер. Кад се неко преда Христу, његов дух се доводи у покорност закону, али ово је царски закон који сваког заробљеника (роба греха) проглашава слободним. Кад постане једно са Христом, човек се ослобађа. Предати се вољи Христовој, значи поновно успостављање човековог првобитног савршенства". Никада не смемо заборавити да је наше тело Божји дар и да ћемо одговарати пред небом како смо искористили тај дар. Бог жели да будемо срећни и здрави, а да би тако било, потребно је да се и према нашем телу односимо као непроцењивом дару. Господ нас љуби и он никада није желео да буде болести, смрти, патње, беде… Поменула сам ове масовне, савремене проблеме и грехе да бих указала на моћ тога порока (самозадовољавање - онанија) који уништава и душу и тело. Читав ум је просто подређен тој ниској страсти. Ниске силе савлађују моралне и интелектуалне способности.

6

Тело је надражено, ум ослабљен. Расипа се материјал који је сакупљен за исхрану организма. Осетљиви мождани нерви, надражени неприродним путем, отупљују и постају у извесној мери паралисани. Моралне и интелектуалне снаге слабе, док животињске страсти јачају и развијају се одавањем пороку. Појављује се снажна жеља за нездравом храном. Лица која се одају том пороку нису у стању да пробуде своја морална осећања како би ценили вечне ствари и уживали у духовном развоју. Нечисте мисли обузимају машту и опчаравају ум и после тога се појављује готово несавладива жеља да се порок понови. Кад би ум био васпитан да се бави узвишеним питањима, када би се машта задржавала на чистим и светим стварима, она би била обезбеђена од ужасног, унижавајућег порока порнографије који уништава и душу и тело. Ум би се тако навикао да се посвећује ономе што је узвишено, небеско, чисто и свето и не би га привлачила та ниска, покварена и огавна навика… Трудила сам се да пробудим родитеље како би схватили своје дужности, али они и даље спавају. Ваша се деца тајно одају пороку и обмањују вас. Ви имате тако поверење у њих да сматрате да су исувише добра и невина да би се тајно могла одавати пороку. Родитељи мазе своју децу и угађају им, трпе њихову гордост, не обуздавају их чврсто и одлучно. Они се толико плаше њихове упорне и самовољне нарави, да се боје да дођу у сукоб са њима... Зар не видите страшну слику стања у свету? Свуда влада неморал. Распусност је нарочити грех овога века. Никад грех није тако смело дизао своју изопачену главу као данас... Омладина и деца оба пола прљају свој морал и тај одвратни грех упропашћује им и душу и тело…Сваки Хришћанин мора научити да обуздава своје страсти и да се руководи истинским, добрим, здравим начелима...

Све што омета ток електричног струјања у нервном систему, умањује снагу животних сила и последица тога је губитак осећајности духа.

Нажалост мало је младих без изопачених навика. Дозвољава им се да избегавају физички рад из страха да се не преморе. Родитељи сами носе терете које би требало да понесу њихова деца. У раду не треба претеривати, међутим, више треба страховати од последица лењости. Лењост води удовољавању поквареним навикама. Вредноћа не замара и не исцрпљује ни за петину онолико колико замара и исцрпљује погибељна навика самоскрнављења. Уколико нормалан рад исцрпљује вашу децу, будите уверени, родитељи, да нешто друго осим рада раздражује њихов нервни систем и ствара осећање сталног замора. Дајте вашој деци да раде физички и тако ће ојачати њихове нерве и мишиће. Замор који изазива такав рад ослабиће њихову склоност ка рђавим навикама…

Зато, ако је икад било време да исхрана буде што једноставнија, онда је то данас.

Месо се не треба износити пред нашу децу. Месо између осталог надражује и снажи ниске страсти и умртвљује моралне снаге. Житарице, поврће и воће, у што природнијем стању треба да буду храна на трпези свих паметних и Богобојазних домаћица.

Бог нам је дао тело (као своју цркву) да се за њега бринемо и да га сачувамо у

7

најбољем стању, да бисмо му служили и прославили га. Ваша тела нису ваша својина! "Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама? Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог јер је црква Божија света, а то сте ви". … Зато, захваљујући Богу ми живимо, мичемо се и постојимо. Сваки откуцај срца, сваки дах, сваки и најмањи покрет представљају инспирацију онога који је удахнуо још у Aдамове ноздрве дах живота - инспирацију увек присутног Бога, великог ЈА ЈЕСАМ.

ВЕРА У БОГА

"Без мене не можете чинити ништа", рекао је Исус својим ученицима.

Христос је дошао на овај свет и живео по Божјим заповестима да би човек могао потпуно задобити власт над склоностима телесне природе које кваре и упропашћују душу. Велики лекар тела и душе омогућио нам је победу кроз љубав и веру. Спаситељ је за нас на Голготи платио казну, поднео сва искушења уместо нас, победио уместо нас тако да се ми Његовом снагом можемо борити и постати победници над грехом. Прву победу треба да извојујемо над лошом исхраном и изопаченим апетитом, јер је ту и почео пад човеков… "Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје".

Жени, која је дванаест година боловала од течења крви, и тада се она, у вери да ће оздравити само ако се дотакне Његове хаљине. Исус рече: "Вјера твоја поможе ти; иди с миром".

Вера је победник јачи и од саме смрти. Кад би се болесник могао навести да своје

очи управи на моћног Исцељитеља, чудесни резултати би уследили. То би донело живот и телу и души. Сети се да је Христос дошао на свет управо зато да спасе грешнике. Ми немамо ништа, чиме бисмо могли да се препоручимо Богу. Наша потпуна беспомоћност на коју се можемо позвати сада и увек представља разлог који нам Његову спасоносну моћ чини толико неопходном. Одрекавши се сваког поуздања можемо управити свој поглед на Голготу и рећи: "Ја немам шта да Ти дам, само се за крст хватам".

Ако можемо веровати, све је могуће ономе који верује". Вера нас повезује са

Створитељем и даје нам снагу у борби са силама зла. Онај који је за време свог боравка међу људима лечио болесне и изгонио демоне, још увек је тако исто моћан Исцељитељ. Стога Његово обећање: "Који долази к Мени нећу га отерати напоље", ко је Бог? То је немогуће, мада духовно невидљиво шокантно, креативно биће савршеном облику. Оца Сина и Светог Духа, Свете Тројице. То је Небеска Породица која нас све подједнако воли, која нема миљеника. Бог је Љубав, Бог је вечан, Бог Отац кроз сина Христа приказан и отелотворен, Бог нежан као Небеска Мајка, тај предивни Свети Дух који је при васкрсењу обећао и послао следбеницима. Ако вам је тешко да ово схватите појам Бога, размислите

8

овако. Ако постоји Отац, који има Сина Исуса Христа онда је логично да је у тој једначини и мајка х + Син = ОТАЦ. Х можемо заменити невидљиву као ноћну добру Небеску маму која нас помно чува и води ка испуњењу наших полупредодређених судбина. Овај појам блиског личног Бога те верне Небеске Породице је мени лично највиве помогло да се имтимно зближим са бићем тако неразумљиво огромним као што је Створитељ све органске материје у тим организованим облицима и целом крцатом задивљујућем свемиру, прекрасном универзуму. Прихватимо као лишће са дрвета живота. Кад долазите к Њему, чврсто верујте да вас прима, јер је Он то обећао. Док тако чините не можете пропасти нигде и никад… "А ако је Бог с нама, ко ће бити против нас? Који дакле свога Сина не поштедје, него Га предаде за све нас, како дакле да нам с Њим све не дарује?"

"Јер знам јамачно, да ни смрт ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни

садашње ни будуће, ни висина, ни дубина, ни друга каква твар не може нас одвојити од љубави Божје, која је у Исусу Христу Господу нашему." Ми можемо имати све благослове којима нас небо може благословити ако у вери будемо послушни Божјим принципима телима и душе, имајући Христову помоћ у свакој невољи и болести.

Околности могу да нас раздвоје од свих земаљских пријатеља. Узбуркане воде и

таласи великих мора могу да се таласају између нас, али нас никакве околности и никаква удаљеност не могу одвојити од нашег личног Спаситеља. Ма где да се налазимо, ма куда да идемо, да. Он је с нама јер ми смо Његов храм. Он живи у нашим срцима, нам помаже, крепи, подиже и храбри, да нас одржава у љубави према Оцу Ствараоцу и својим ближњима као према себи, јединој и најважнијој Божјој заповести.

ТРИ УБИЦЕ

Стрес, себичност и страх три неуморна брата, раде нам о глави од јутра до мрака. Сотона је њихов отац па демонима страха никад краја ако дозволите ружне илузије о будућности да вам садашњицу кваре кроз морбидне мисли што се јавља као куга у души где захвалности небива. Став захвалности је Богобојазан ментално и физички исправан. Ако верујемо да Бог наше животе на крају крајева, оркестрира, онда као што Свето Писмо налаже, требамо прихватити све околности као коцкицу која се слаже у оквиру Божије воље, те уз захвалност прихватити и добро и лоше. Тада стрес избледи, страх одустаје и одлази да тражи нову жртву јер у нашој души Христ живи испуњавајући празнину, као застрашујућу пећину – љубављу. Од стреса себичности и страха, невидљиве подлоге свих духовних, психичких и физичких поремећаја преминуло је више душа након језивих мука него кроз велике рате овог немирног света. Зато, опустите се у снажном загрљају наше верне Небеске породице док у молитви Богу предајемо све муке, а од греха страха се оканите. Веру у васкрснутог Христа свакодневно обнављајте па ће живот ићи лежерно унапред.

9

ПРИРОДНИ ЗАКОН ПРИПАДНИШТВА Или не знате да су тјелеса ваша, пита апостол Павле, "црква Светога Духа који

живи у вама, којега имате од Бога и нијесте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у тјелесима својијем и у душама својијем, што је Божије".

Свако од нас припада Богу и по стварању и по откупљењу и по одржавању у

животу. Бог је створио човека. "И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га: „мушко и женско створи их”. Он даје силу којом ће човек кога је створио живети. Он покреће на рад организам наш. “Дух Божји створио ме је и дах Свемогућега дао ми је живот.” "Бог… даје дисање народу што је на њој (Земљи) и дух онима што ходе по њој.” "Ти си Сам Господ”, кличе Немија. "Ти си створио… земљу и све што је на њој… Ти оживљаваш све то и војска небеска Теби се клања".

За све што имамо и уживамо можемо захвалити Сину Божијем, Исусу Христу који

је за нас дао откуп. "Јер Богу тако омиље свијет да је и Сина својега јединороднога дао да ниједан који Га вјерује не погине него да има живот вјечни…"

"А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни и

поста човек душа жива".

ПРИРОДНИ ЗАКОНИ ЗДРАВЉА

Главни природни Божји закони за добро здравље су: чист ваздух, сунчева светлост, правилна употреба воде, умереност, одмор, кретање, и правилна исхрана. Вера у Бога.

Бог се великодушно постарао за животне потребе и срећу свих својих створења. Кад

се његови вечни принципи не би преступали и кад би сви живели у складу са Његовом вољом, уместо беде и зла, сви људи би били здрави, спокојни и срећни.

Свима треба јасно ставити до знања да је пут примене Божје воље пут живота и обратно. Одемо ли супротним самоуништавајућим путем, живот ће нам бити пун непотребних перипетија и болештина.

Природне законе је створио Сам Бог. Али, Његови закони нису прописани диктаторском самовољом. Свако "немој" - било у здравственом или моралном погледу - представља једно обећање. Ако се будемо покоравали Божјој вољи пратиће нас Божји благослови и супротно.

Васпитање у начелима здравља још никада није било тако потребно као данас.

Упркос чудноватом напретку у погледу комфора…опадање у физичкој снази и издржљивости све више узнемирује и забрињава… Наша извештачена цивилизација, хранећи и подстичући зло поткопава начела здравља младих и старих на свим континентима, јер се не повинује природним принципима.

10

Бог нам увек оставља слободан избор и никада не приморава, већ Он настоји да нас спасе од зла и упути на оно што је корисно за нас". Мудри Соломун је рекао: "Сине мој, слушај ријечи моје… да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега, јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову". "Све што овај свет може да пружи није у стању да излечи сломљено срце, да врати мир души, да одагна бриге и отклони болест… Обожени живот у човековој души је једина нада. Христова љубав својом животворном силом прожима читаво биће, и обнавља здравље најбитнијих животних органа – снаге мозга, срца и живаца; она буди и на рад покреће најузвишеније силе људског бића, ослобађа душу, свега што нас уништава, кривице и бола, страховања и брига.С том љубављу долази унутрашња ведрина и душевни мир која у души буди радост која доносећи здравље што условљава живот на свим пољима." Зато да би много боље живели и уживали из захвалности према Небеском ствараоцу, дужност нам је да се о свом здрављу стварно до максимума бринемо, па хајде да се у остатку ове књиге посветимо брижљивом проучавању здравствених истина.

Нажалост ми нерадо прихватамо поклоњен само један животни век питање које свако треба да постави гласи:

"Како могу да уложим своје снаге тако да остварим највећу корист? Како највише

могу да допринесем Божјој слави и добробити својих ближњих? "Живот је заиста вредан када се искористи за постизање ових циљева. Бог је творац

физичких закона, као што је творац и моралног. Његов закон написан је његовим прстом на сваком живцу, сваком мишићу, свакој способности, која је поверена човеку. Живи организам је Божја својина… Своју обавезу према Богу да му посветимо чисто и здраво тело. Верујте ми поштовање правила која је Бог одредио, сачуваће људска бића од болести мукотрпног живота и преране смрти.

Имајмо на уму да је велики циљ нашег Створитеља осигурати највиши могући

развој свих способности ума, душе и тела. Сви закони природе а закони су Божји, и намењени су за наше добро. Покоравање овим принципима допринеће нашој срећи у овом животу и помоћи ће нам у припреми за живот у вечности. Кроз изградњу карактера по узору на Исуса Христа, наш већни пример врлина.

ВАЗДУХ

Ваздух је најважнији животни елеменат. Да бисмо имали добру крв, морамо правилно дисати. Дубоко удисање чистог ваздуха, који пуни плућа кисеоником, чисти крв. Ово ће дати здраву боју вашој крви и деловаће као животворна струја која се шири кроз сваки део нашег тела. Правилно удисање умирује нерве, отвара апетит, потпомаже варење и омогућава здрав и окрепљујући сан. Навикли смо да нашем систему за варење нудимо чисте и здраве намирнице које ће задовољити потребе организма за регенерацијом (обновом) и енергијом, ако би нас неко понудио поквареном храном, ми бисмо је сигурно

11

одбили. Међутим, не поступамо тако када је у питању наш дисајни апарат. Модерна цивилизација загадила је извор животног опстанка - ваздух. Чак и више од тога, много пута ми сами оштећујемо дисајни апарат (плућа, бронхије, нос, грло) удишући дим цигарете и на тај начин реметимо и уништавамо фину структуру алвео-капиларних мембрана (ткива плућа), као и цео кардиоваскуларни (срце и крвни судови) систем. Зар смемо да будемо тако равнодушни према соптвеном здрављу?!

Значај ваздуха за здравље

Ваша плућа којима недостаје ваздух могу се упоредити са изгладнелом особом која чезне за храном. Заправо, ми можемо живети без хране дуже него без ваздуха, којег је Господ предвидео као храну нашим плућима као драгоцени благослов од Бога.

Ваздух богат озоном у планинским пределима, стимулативно делује на организам,

повећава отпорност организма на хладноћу и токсичне (отровне) супстанце; истовремено он показује оксидативне и бактерицидне ефекте (уништава бактерије и помаже сагоревање хранљивих материја у телу), што представља аргумент више за примену терапије планинским ваздухом када су у питању обољења респираторног апарата, као и кадриоваскуларног (срце и крвни судови) те нервног система.

Ко борави доста на чистом ваздуху, у природи, биће отпоран на кијавицу, прехладу,

запаљења плућа, нервозу, жлезде на врату. Брже ће се од болести опоравити; теже ће у болест пасти. Наука је доказала да има више телесних, умних, због поремећаја недостатка ваздуха и светлости сунца, а тек после тога због рђаве хране, туге и тешког рада.

Дубоко дисање чистог ваздуха, како-тако и доставља више кисеоника доњим

режњевима плућа и алвеолама. Тако више кисеоника доспе у крвоток, а микроорганизми (бактерије), који се ту скупљају и који могу да изазову болест - угину. Свеж ваздух убрзава циркулацију, допрема више кисеоника и хранљивих материја свим ћелијама. Доприноси бржем и бољем избацивању отпадних материја. Све ово омогућава човеку боље мишљење и рад, а тело чини јаким и здравим. Кретање на свежем ваздуху подстиче добар апетит, побољшава варење, доноси здрав и дубок сан. А све ово утиче на боље расположење и здравије живце. Свеж ваздух и сунчеви зраци убијају бактерије и у нашим телима и у нашим становима.

Сам Бог је успоставио изванредну равнотежу у природи. Он је дао да биљни свет преко дана користи угљендиоксид, а ноћу кисеоник. Људи користе само кисеоник, а избацују угљендиоксид. Данас су људи посекли многе драгоцене шуме, наше природне фабрике кисеоника, и на њиховом месту подигли фабрике и насеља који загађују ваздух. Ако немамо довољно свежег ваздуха и кретања имаћемо успорен крвоток и нездраву крв. Последице ће осетити стомак, јетра, плућа, мозак… Наш организам, та жива машина остаће без снаге и енергије.

Ваздуха, ваздуха, ваздуха! И то чистог, отвореног ваздуха за дисање. То је нужно

12

зато што чист, свеж ваздух не само да је главно средство за одржавање здравља, него и за искорењивање болести. Човеку треба ваздуха и при раду, и при одмору, спавању, јер ни најбоља храна и пиће не доносе користи без чистог ваздуха.

Ваздух је први чинилац здравља и живота. Ваздух је животворни дух. Без њега би

све живо угинуло. Без хране се може неколико седмица, а без ваздуха само неколико минута. То је безброј пута испитано. Избегавање чистог ваздуха и кретања затвара кожне поре кроз која тело дише и тако се онемогућава да организам тим путем избаци нечистоћу. Напори се онда преносе на јетру, плућа, бубреге, тако да су унутрашњи органи принуђени да врше рад коже. На тај начин људи сами на себе навлаче болест својим рђавим навикама. Једна шетња, чак и зими, може бити благотворнија за здравље него сви лекови које лекар препише… Плућа ће обављати потребан рад, јер немогуће је ићи по свежем ваздуху зимског јутра а да нам се притом плућа не рашире.

Главни ако не и једини разлог зашто многи побољевају је то што крв не циркулише

слободно, крв стога није у стању да се обнови те лењо тече кроз организам. Свеж ваздух прочишћава крв, освежава тело и чини га јачим и здравијим. То се

повољно одражава на ум, дајући му енергију и бистрину, исто тако као и сталоженост и спокојство. Свеж ваздух подстиче здрав апетит, потпомаже варење и изазива дубок и здрав сан. Од сталног задржавања у непроветреним и затвореним просторијама, организам изнемогне, ум постане тмуран, кожа убледи, а крвоток ослаби. Крв споро протиче кроз крвне судове, варење је отежано и организам постаје сувише осетљив према хладноћи. Организам треба да се привикне на свеж и хладан ваздух и онда неће бити склон прехлади при свакој промени температуре. Наравно, човек треба да буде пажљив, и да не седи на промаји када је уморан и ознојен. Многи прегреју своје собе. Ово шкоди организму. Излучења затварају поре и унутрашњи органи су у запаљењу, јер је крв потиснута са површине и оптеретила их. Ако је чист ваздух икад потребан, он је нарочито потребан кад оболи било који део организма, било плућа, било желудац, било психа.

Елементи (састојци) ваздуха. Константни (стални) елементи ваздуха јесу кисеоник (20%-50%), угљендиоксид (00,3%), азот (78,09%). Осим ових гасова постоје и други елементи ваздуха као што је озон, затим ретки гасови (хелијум, аргон, неон, ксенон), амонијак. Водена испарења и ти елементи се могу наћи у варијабилним (несталним) пропорцијама. У ваздуху има све више дима, честица прашине, разних отровних гасова из димњака фабрика који делују надражујуће и трауматски (повређујуће) на слузокожу дисајних органа, нарочито ако су носиоци разних патогених (заразних клица).

Кисеоник, озон и негативни јони имају нарочит значај, јер од њиховог присуства и

равнотеже у ваздуху који удишемо зависи здравље и дуговечност. Крепост и дуговечност првих генерација људског рода, као и постепено слабљење човечјег организма и скраћивање људског животног века, могу се сасвим сигурно објаснити и разликом у квалитету ваздуха који се удисао некада и који се удише сада.

Кисеоник. Овај елеменат ваздуха налази се у атмосфери (омотачу земље), земљи и

води. Он учествује у сложеним процесима метаболизма путем оксидативних процеса који

13

омогућавају организму најважнији извор енергије. Ако је концентрација кисеоника много већа од уобичајене, кисеоник може, у року дужег периода, довести до поремећаја респираторног апарата (органа за дисање) па и до саме смрти.

Озон. Овај плавичасти гас оштрог мириса, благотворно делује на наш организам.

Доприноси отпорности организма на хладноћу, на токсичне супстанце и уништава бактерије. Највише га има у планинским пределима.

Јони, негативни, настају као резултат природних процеса јонизације ваздуха. Овај

процес се врши под утицајем космичког зрачења, радиоактивности тла, електричног пражњења атмосфере. Тако ће молекули разних супстанци у ваздуху губити или примати наелектрисање па ће постати или позитивни или негативни јони. Негативни јони благотворно делују на здравље. Они помажу стварању крви (хаматоза), повољно утичу на метаболизам нервних ћелија што доприноси релаксацији и мирном сну, а тиме помажу и обнову психичког и физичког здравља организма. Највише негативних јона има у планинским областима, од 1000 до 1500 по једном цм3, у равници их има мање, а у пренасељеним градовима мање од 150.

Дубоко дисање. Свим нашим ткивима је потребан кисеоник, а само мозак користи

више од 50% унетог кисеоника. Ако дишемо плитко, само врховима плућа, нећемо унети довољно кисеоника. Потребно је да барем једном дневно дубоко практикујемо циклус од 11 удисаја и издисаја у што мање загађеној атмосфери. Ако седимо или ходамо савијених леђа и рамена ми не можемо дубоко дисати. Усправно седење и ходање ослобађа плућа за дубоко удисање ваздуха.

Веома је важно да се што више дубоко дише. То због тога што кисеоник подмлађује

крв, опоравља од малокрвности, лек је за многе болести па и за болести плућа. При ходу и раду треба се држати усправно, јер ће плућа примити више кисеоника, а избацити нечист ваздух. Треба вежбати дисање трбушним мишићима. При удисању опустити трбушне мишиће, а када избацујемо ваздух, онда увлачити трбушне мишиће како би истерали што више нечистог ваздуха. Ниједна ћелија нашега организма неће извршити свој специфични задатак ако се у њој не одвија оксидациони процес (процес сагоревања) за који је неопходан кисеоник. Тада се ослобађа топлотна енергија и стварају се крајњи производи тог тока. Један од њих је угљендиоксид који се избацује преко плућа из организма.

Брзина дисања код одраслих је 15 до 20 пута у једном минуту, код новорођенчади

45 до 50 у минути, код петогодишњег детета 26, а у доба пубертета 20 пута. Човеку је потребно око 480 литара ваздуха на сат. Болесни организам убрзано дише.

Какве су последице по здравље ако се свакодневно удише 11500 л нездравог

ваздуха? То се никако не сме олако схватити! Удисањем чистог ваздуха удише се здравље и живот, а издисањем се отклањају болест и смрт. Сви родитељи и учитељи би ово требало да прихвате као основно правило за здрав живот.

Препоручљиво је дисати на нос. Док пролази кроз нос, ваздух се загрева, длачице у

носу очисте већи део прашине и шкодљивих честица, а истовремено се ваздух овлажи. Тек тако припремљен ваздух одговара плућима. Дисањем на уста уноси се непрочишћен,

14

незагрејан и сув ваздух. Влага у становима трује ваздух и нарушава здравље људи. Последице тога су многе болести: реума у мишићима и зглобовима, катар плућа, нервне болести.

Ако је ваздух претерано хладан то оптерећује срце, јер се крвни притисак подиже у

настојању да очува топлоту организма. Код претераног излагања хладном ваздуху смањује се број белих крвних ћелија, што је одбрамбена војска организма, а тиме се смањује и отпорност на болести. Претерано топао ваздух доводи до бржег замарања. Просторије у којима је превише топло и влажно нису здраве. Када се тело превише утопљава долази до топлотног удара, тело је прегрејано и не може да одаје ни топлоту ни влагу. Тада је дисање отежано. Топлотни удар може изазвати несвест и грчеве па чак и смрт. А за оне који имају болесна плућа ништа није горе него прегрејан ваздух. Велика влажност ваздуха доприноси осећању врућине и непријатности, па чак и депресије, а зими даје осећај веће хладноће. Влажан ваздух за време кишних периода нарочито смета плућним болесницима. Они тада теже дишу, више кашљу, малаксали су. Влага смета и астматичарима и зато ће им користити да пре изласка из куће нешто поједу или попију. Превише сув ваздух надражује грло, а цилије (ситне трепље) у дисајним органима неће моћи својим треперењем да тако добро избаце бактерије и штетне честице. Веома нечист и убитачан ваздух је код баруштина, блата, магле, трулежи, влаге.

Чистачи ваздуха. То су текуће воде (реке, потоци), високо дрвеће, баште, усеви на

њивама, зелене површине. Зато је корисно око својих кућа имати башту. У отвореном простору концентрација угљендиоксида је до 7%, а ако је већа од овога, долази до отежаног дисања. У затвореној просторији где има доста цвећа не треба спавати јер долази до повећане концентрације угљендиоксида, пошто биљке ноћу испуштају угљедиоксид као и људи.

Смог - загађен ваздух. Један од великих проблема данашњице је загађеност ваздуха

односно аерозагађеност. Многе фабрике и возила сваке године избацују милионе тона разних отровних гасова, капљица и честица. Поред тога, у ваздуху има прашине, инсектицида, дима, полена, а све то загађује ваздух. За време густог смога повећана је стопа смртности у градовима. Зато болесне, слабе и старе особе не би требало у то време да излазе напоље. У загађеном ваздуху налазе се у великој концентрацији угљендиоксид и азот. Они нарушавају здравље и живот. Овако затрован ваздух изазива несвестицу и обамрлост. Таквог ваздуха има по пећинама, бунарима, подрумима и непроветреним собама.

Проветравање. Плућа са ваздухом који издишемо, стално избацују нечистоћу из организма и стога морају бити непрестано снабдевена свежим ваздухом. Нечист ваздух онемогућује узимање кисеоника у довољној количини услед чега крв остаје непречишћена и таква отиче према мозгу и другим органима. Због тога је често проветравање неопходно. Боравак у затвореним или рђаво проветреним просторијама где је ваздух истрошен, слаби цео организам. То чини да тело постане сувише осетљиво на хладноћу, те и најмања прехлада проузрокује болест. Зато су многи, и бледи и слаби. Они стално удишу исти ваздух који најзад постаје презасићен отровним материјама избаченим из плућа или преко пора на кожи тако да се нечистоћа избачена из организма поново уноси у крв.

15

Спаваће собе треба тако подесити да кроз њих и дању и ноћу ваздух слободно струји. Ниједна просторија није погодна за спаваћу собу, ако у њу не допире свакога дана довољна колична ваздуха и сунчеве светлости.

Тежак мирис у соби је знак да је нестало чистог ваздуха и да треба да се проветри.

Проветравање је од животног значаја. Проветравањем се отклања сувишна количина угљендиоксида, сувишна влажност ваздуха, ослобађа се топлота тела, отклањају се непријатни мириси као и штетни гасови (који настају услед кувања, прања, па чак и централног грејања), затим дим цигарета, прашина, разна штетна зрачења, микроорганизми (бактерије).

Проветравање разређује (а тиме и слаби њихово дејство) загађиваче ваздуха, а

истовремено обезбеђује довољну количину кисеоника неопходног за одржавање најосновнијих животних функција отварање прозора дању и ноћу треба схватити као најважнију животну потребу.

Имајмо у виду да ни најздравија храна неће бити довољно искоришћена нити

претворена у здраву крв, ако не пијемо довољно воде и ако немамо довољно кисеоника. И опет, тело неће бити здраво ако се не излаже сунчевој светлости и ако се не креће… И опет, све ово скупа неће бити благословено ако се не одмарамо довољно… И најзад, без Божје помоћи ми не можемо чинити ништа, јер "сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца свјетлости, у којега нема промјењивања…"

В О Д А Благослов са неба

"Извео си изворе по долинама, између гора теку воде… Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу… како је много дјела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега. Гле море велико и широко…" У здрављу и у болести, чиста вода је један од најодабранијих благослова неба. Правилна употреба воде обнавља здравље. Она је напитак који је Бог одредио да њом гасе своју жеђ и људи и животиње. Пијте је обилно, јер подмирује потребе организма и помаже му да се одупре болестима. "Вода - елемент од виталног значаја за живот - незаобилазан је чинилац у природној терапији. Толика заступљеност воде представља још један доказ у низу о великодушности савезника и пријатеља - природе. Од обичне минералне и термалне воде, од кристалних термалних извора који се обрушавају на хладне дивовске стене, како би обогатила лепезу природних лекова. Зауставићемо се, дакле на тренутак, како бисмо одгонетнули и протумачили шапат дивног воденог шума који нам се придружује на путу до потпуног исцељења".

16

Ова Богом дана драгоцена течност налази се у свим нашим ткивима, ћелијама и око њих. Наша крв се састоји од око 90% воде, сива маса мозга има око 80% воде, у мишићима има воде, чак и кости садрже у себи воду. У нашем организму има све у свему око 70% воде! Заправо две трећине нашег тела састављено је од воде. Наше тело је једна жива машина која функционише на води. За рад свакога органа, ткива и ћелије потребна је вода.

Улога воде у нашем организму Вода се налази у саставу свих ћелија, ткива, органа и система и користи се за обављање свих телесних активности. Нашем телу је потребна вода како би путем крвне струје разносила храну и електролите до сваке ћелије. Жлезде које стварају сокове за варење (жуч, јетра, гуштерача, пљувачне жлезде, панкреас, желудац) луче око 7 литара течности на дан. Оне не могу да ставе у складиште толико течности. Посебним процесима, уз помоћ ензима, жлезде извлаче воду из крви, па тако обезбеђују ћелијама које стварају сокове потребне густине. Када стомачни сокови заврше свој посао, вода се поново враћа у крв. Да би кисеоник из ваздуха могао да прође кроз алвеоле (мале плућне кесице - мехуриће), он прво мора да се претвори у танак слој течности. Јер, када не би било тако, зидови алвеола били би суви и угљен - диоксид из крви не би могао проћи напоље кроз плућа. Ми свакодневно уносимо мноштво штетних материја путем хране, пића, лекова, као и дисања. Све ове штетне односно отпадне материје морају се разложити и као такве доћи у крв и лимфу. Крв и лимфа имају велике количине воде. Да би се ове штетне материје одстраниле, а то значи да би се свака ћелија испрала, потребно је много воде. Вода скупља све отпадне материје, преноси их до бубрега, плућа, коже, а ови органи их потом избацију из тела. Ако не пијемо довољно воде, наш организам мора под тешким условима и са много напора да одржи функцију сваке ћелије односно сваког виталног органа (плућа, срца, бубрега, мозга). Честа последица недостатка воде у организму је осећај умора, малаксалости, нервозе. Вода даје еластичност нашој кожи, мишићима па чак и костима. Вода помаже нашим капцима да фино и неосетно клизе преко очних јабучица. Вода даје нашем мозгу и нервима бодрост и чини их чилим органима. Када организам не добија довољно воде, он даје сигнале упозорења. Један од сигнала је опстипација - затвор столице. До тога долази тако што оно мало воде које дајемо телу оно користи за најнужније потребе. Услед тога гастроинтестинални тракт (органи за варење) остају често врло слабо снабдевени водом, која им је јако потребна. Услед тога дебело црево нема довољно воде и столица је тврда, односно пражњење је веома ретко. Штетне, отпадне материје, које су пуне отрова и које треба да се у што краћем року избаце из тела, остају дуго у организму и то данима па и дуже. Отрови се из црева поново враћају у крв и цео организам се трује. Овакво стање је подлога за многе болести.

17

Многи тада прибегавају лековима против затвора, гутају пилуле, пију чајеве, али тиме проблем постаје још тежи. Јер тело, које је иначе недовољно снабдевено водом, присиљено је да узме из других делова тела воду за пробавни тракт (органе за варење) да би се оформила маса столице и тако је привидно за један дан све у реду. Лечење је имало само привремено дејство. А проблем је постао још тежи. Пилуле временом сасвим умртвљују природни напон за пражњењем и ускоро ни пилуле не делују. Једини лек за такве болеснике је доста воде, доста биљних влакана и кретања на чистом ваздуху. Ако свакодневно пијемо око 2 литара воде отровне материје ће бити уклоњене у врло кратком року. Вода ће допринети да столица омекша, а да пражњење буде редовно. Када је редовна и лака столица, онда се спречава настанак хемороида. Услед нездравог начина исхране, лоше воде, хемијских лекова, загађености хране разним хемикалијама у телу се ствара опасни минерални талог који штетно утиче на наше кости, мозак, очи, уши, косу, уопште негативно утиче на цео организам. Ствара се и опасна мокраћна киселина која трује тело и узрок је реуматских болести. Ако довољно пијемо меку чисту воду (уз правилну исхрану богату свежим воћем и поврћем, житарицама, махунаркама, орасима) спречиће се стварање талога и мокраћне киселине. Многи мисле да чине посебан уступак своме здрављу када пију доста минералне воде. Права, чиста минерална, негазирана вода може се пити, али у малим количинама. Оно што је потребно нашем здрављу јесте чиста, мека вода. Напомена! Болесници који болују од болести које задржавају течност у организму (водена болест, болести срца, бубрега, висок крвни притисак) морају консултовати свог лекара о количини течности коју смеју пити.

Када пити воду?

Веома штетна навика јесте да се вода пије за време јела. То страховито отежава варење, јер се желудачни сокови разређују, губе своју снагу а храна се спира уместо да се упија у тело.. Корисно је ујутро, одмах после устајања, попити две чаше воде, која је стајала у соби и има собну температуру. То ће бити велики дар вашем телу, јер ће помоћи излучивању токсина (отрова) који су се накупили током ноћи, а притисак ће се нормализовати. Тада ће се особа осећати веома снажно и расположење ће јој порасти. Између доручка и ручка треба попити две чаше и између ручка и вечере такође две чаше воде. Важно је да се не пије вода непосредно пре и после јела. Пола сата или сат времена пре јела није добро пити воду јер се тада спремају сокови за варење. Један до два сата после јела није корисно пити воду, јер је храна још у желуцу на варењу. После тог времена воду можемо обилато пити. Ако пијемо воду за време јела она ће растворити односно разредити пљувачку у устима која је важна за варење скроба и шећера, затим стомачне сокове желуца, пробавне сокове у горњем делу танког црева. Вода ће испирати храну и реметити варење па се из хране неће искористити сви хранљиви састојци. Шест, осам, или десет чаша дневно треба распоредити у току целога дана и то између оброка. Важна је и температура воде. Пола сата пре јела веома користи топла вода јер ће испрати желудац. Али превише врела и ледено хладна вода никоме неће користити. И једно и друго оштећује желудац. Ако пијемо ледену воду, настаће прави шок у желуцу јер

18

он мора да загреје воду до своје температуре, а за то му је потребно много енергије, потребно је да се повуче крв из удова у желудац па удови остају разхлађени. Ако редовно пијемо воду, чак ће и наше кости бити гипкије и неће се лако ломити. И када је вода у питању треба бити умерен јер превише воде може бити веома штетно услед излучивања минералних соли из организма, услед чега страдају бубрези, срце и мозак. Вода, више од било које супстанце, има способност да везује много топлоте. Зато је корисно лети пити доста воде да би се организам расхладио. У грозници је такође корисна вода јер снижава температуру. Никако не смемо болесницима који имају температуру и желе воду забранити да пију воду, као што то многи чине. Недостатак воде може довести и до смрти. Нека се болеснику не даје хладна, него топла вода и неће му шкодити, него ће га лечити. Беба, којој се не нуди вода, неће се правилно развијати. Мало дете, због брже размене материја и због раста веома је осетљиво на ненормална померања у равнотежи воде у организму. Дете често оболи и та болест бива праћена температуром, проливом и повраћањем. То је често последица недовољног уношења воде која је детету веома потребна.

Колико воде пити? Многи људи мисле да узимају довољно течности у виду супа, напитака или сочног воћа. Сва ова храна има свој значај, али све то заједно не може да замени воду и то чисту воду. Супе, чајеви, сокови и остали напици морају да се варе. Само чиста, мека вода, брзо прелази у крв и органе. Сваком човеку је потребно шест до осам чаша дневно, а то је око 2 литара, а лети и више. Понављам, изузетак су болесници који болују од болести које задржавају течност у организму и они се морају консултовати са својим лекаром о количини течности коју уносе у организам.

Индустријски воћни сокови и напици. У свим овим производима има доста разних хемикалија које остављају своје штетно дејство на организам. Данас се земљишта на којима се узгајају воће и остале културе засипају вештачким ђубривима, затим разним пестицидима како би се заштитили од разних инсеката и штеточина. Тако се дивни плодови воћа "купају" у хемикалијама од заметка па до изношења на тржницу или у фабрику где ће се прерађивати у сокове и остале производе. Тако се у соковима може наћи нитрата и нитрита, вештачких боја, гумарабика (акацијева смола), бензоеве киселине, пестицида и вештачког ђубрива… Део ових отрова остаје "заувек" у организму. Последице које овакве хемикалије остављају јесу разни осипи на кожи, напади астме, урођене мане код новорођенчади, малокрвност, слабост мишића, оштећење јетре, замор, раздражљивост и претерана активност код деце. Ови адитиви, пестициди и конзерванси често могу да изазову и рак. У неким земљама су донесене забране за коришћење неких од ових хемикалија, а неке су чак забрањене и за коришћење у рату. Треба избегавати ове напитке и употребљавати обичну чисту и меку воду, коју нам Бог још увек милостиво даје преко извора којих има не само на дивним планинама него и у градским насељима.

19

Лековита својства воде

Вода спречава умор и грчеве у мишићима код спортиста. Вода даје еластичност нашим мишићима, крвним судовима, хрскавици па чак и костима. Уколико се, на пример, пригњечи прст неким предметом, одмах га треба потопити у суд са хладном водом и држати док се може поднети. Уколико се угане нога, одмах је треба ставити у суд са хладном водом па ће се спречити отицање и смањити бол. Опечени део тела одмах загњурити у хладну воду. Хладна вода спречава јак бол, зауставља разарања ткива и убржава опоравак. "Спољашња употреба воде представља једно од најједноставнијих и најповољнијих средстава за регулисање крвотока. Хладна или освежавајућа бања представља одлично средство за јачање. Топла вода отвара поре на кожи и на овај начин потпомаже излучивање нечистоће из организма. Наизменична употреба топле и хладне (или млаке) воде умирује живце, и уједначује крвоток ". "Хиљаде оних који су могли да живе, умрли су због недостатка чисте воде и чистог ваздуха…ови благослови потребни су за оздрављење. Када би сви били просветљени, када би напустили лекове и навикли се на вежбање на чистом ваздуху и проветравање својих кућа, лети и зими, и када би употребљавали меку воду за пиће и купање, осећали би се савим добро и били срећни, уместо да воде јадан живот". У случајевима грознице да су људи за време свог грозничавог стања добили воду да је слободно пију, и да је била примењивана и споља, уштедели би дуге ноћи и дане патње и сачували би се многи драгоцени животи. Међутим, хиљаде су умрле од јаке и исцрпљујуће грознице, све док није нестало оно што је подстицало грозницу, све док се нису истрошиле животне снаге и онда почела да наступа смрт у најтежем ропцу, па им ни тада није дозвољена вода, да угасе своју распламсалу жеђ. Вода која се троши да би се угасио разбуктали пожар и тако сачувала зграда, која нема осећања, није допуштена људском бићу да угаси ватру која уништава животне снаге". током грознице треба пити топлу воду, или млаку. Ако се поквари желудац храном или чим другим, треба се уздржати од хране бар један дан. Али топлу воду треба пити сваки час, што више, јер ће испрати желудац и црева, потпомоћи знојење и рад бубрега, као и чишћење путем столице, а све ће то допринети одстрањењу свег штетног талога из тела. Топла купка ногу отклања главобољу. Туширање млаком или хладном водом снижава температуру. Вода делује као јастуче за рад зглобова и штити тело од последица удара. Вода ублажава међусобни додир унутрашњих органа. Довољно воде у организму спречава развој цревних бактерија, смањује труљење у цревима, отклања затвор столице, умор, нервозу, лош рад органа, даје радну енергију. Ако не пијемо довољно воде, имаћемо нездраву крв, много бактерија, крте кости које се лако ломе и, према томе, измучен организам. Вода је један од највећих благослова неба. Нека је пију одрасли и деца, болесни и

20

здрави. Децу треба научити када и колико да је пију. Ако не пијемо довољно воде крв ће бити нездрава, загађења токсинима, црева ће бити пуна штетних бактерија, урин ће бити густ, тамно жут, непријатног мириса. Здрав урин треба да буде готово безбојан и бистар. Није редак случај да услед недостатка воде у телу дође до камена у жучи или бубрезима. Вода помаже да се излучи и опасна мокраћна киселина. Туширање подстиче циркулацију, помаже варење, бољи рад јетре, убацује бела крвна зрнца у крвоток, повећава отпорност према болестима. Купке, масажа, облози, инхалације, фоментације (умотавања), фрикције (трљања), све је то део величанствене терапије водом. Колико је вода значајна за раст, развој и одржавање здравља и његово обнављање и за исцељење схватиће свако ко послуша Божји савет и прихвати његова средства за лечење. Једно дивно средство је и вода.

Лечење водом

Хладне купке. Пре терапије хладном водом, пацијент треба да буде добро угрејан или са гимнастиком или у кревету. Ако после купке осећа дрхтавицу, треба да се добро угреје или вежбом или утопљавањем или термофором (може се употребити обична боца са врелом водом). Што је вода хладнија, треба да буде краћа купка - од три секунде до три минуте. Изузетак је купка "Виталис" која траје од 25 до 30 минута. Анемичне, осетљивог здравља и дебилне особе купку "Виталис" треба да употребе само 5 - 10 минута. Нека почетак буде са мало топлијом (млаком) водом, онда се постепено снижава температура до одређене границе за ту купку. Пажња! Срчани и бубрежни болесници морају будно пратити реакцију организма на хладну воду. Почети са 5-10 минута и постепено продужавати ако то организам подноси. После третмана тело треба добро утоплити вежбама или покривањем у кревету. Соба треба да буде топла као и просторија у којој се врши третман и не сме бити промаје. Жене у току месечнице не употребљавају купке.

Топле купке. Топле и парне купке могу сметати срчаним и бубрежним болесницима, као и болесницима од хипертензије (повишенох крвног притиска.). Код таквих болесника треба да је што краћи третман топле купке (5-10 минута). Срчани болесници нека током топле купке стављају хладне облоге изнад срца и на чело, и мењају их сваких један до три минута. После парне купке треба изводити масажу тела крпом која је натопљена у хладну воду. Могу се радити лаке вежбе или, ако је пацијент неспособан за њих, мора лежати у кревету до загревања. 20 минута пре јела и сат или четири сата после јела (ако је оброк обилнији) не радити купке. Просторија у којој се врши купка мора бити без промаје и загрејана. У току месечнице (менструације) жене не треба да врше топле купке. Особе које су осетљиве на топлоту нека мере топлоту воде и подесе је према потреби. Нека атмосфера буде пријатна уз духовну музику. Најзад, све ово се може извести и у најскромнијим кућним условима.

Примена хладних купки - Прибор за купку "ВИТАЛИС": хладна вода један лавор или велика када у коју се може сести, хладна вода 19-20 степени, столичица која се стави у суд са хладном водом, мора да буде испод нивоа седала; суд за топлу воду у којој се држе ноге тако да вода буде до чланака; суд за доливање топле воде; меко платно за трљање; пешкир.

21

Поступак: пацијент мора бити покривен од пупка нагоре односно обучен. Сести на

столицу у кади са хладном водом, а ноге држати у суду са топлом водом,. Меко платно умочити у хладну воду и трљати, не грубо, цели стомак у облику троугла од десног кука према левом низ слабину све до гениталија . Све то исто поновити само у обрнутом смеру. Овај поступак примењивати два пута, понекад и три пута, дневно, зависно од болести, у трајању од 5 до 30 минута. Само име купке говори о њеној ефикасности. Болести код којих се примењује купка "Виталис" јесу: камен у жучи, бронхиекстазија (деформација бронхија), бронхијална астма, бронхитис, варикозни чир, варике (проширене вене), велики кашаљ, гастритис, хиперхлоридија, (повећана киселина желуца), гастро-дуоденални чир (чир на желуцу и дванаестопалачном цреву), гојазност, грип, гута (костобоља), дијабетес, дијареја (пролив).

Хладна купка целог тела. Ова купка се примењује увече пред спавање. Трајање купке је 3 секунде (бројати овако: један и двадесет, два и двадесет, три и двадесет). Када изађе из каде, особа се умота у чаршав од стопала до пазуха, а рамена покрије пешкиром, затим одлази у кревет. После пола сата треба да наступи сан, а ако не, онда поновити поступак. Пажња! Улазак у воду мора бити постепен. Прво сести, испружити ноге, па онда уронити и горњи део тела. Дејство: умирује живце, повећава имунитет (отпорност према болестима), побољшава циркулацију крви.

Напомена! Пацијенти који су стари, анемични, дебилни, морају код ове купке

пажљиво "ослушкивати" реакцију организма и бити у мањем контакту са водом него друге особе. Исто правило важи и за пацијенте са срчаним и бубрежним болестима. Хладно туширање целог тела. Ово туширање се обавља с јаким млазем воде (туш скинути да остане само црево), а може и са цревом "шлауфом" за поливање баште. Водени млаз треба да удара у тело са даљине од 10 цм како би млаз воде вршио што бољи учинак и масирао тело. Овакво туширање треба обавити брзо - једанпут са задње, а једанпут са предње стране. После туша не брисати се него се умотати у чаршав и утоплити се 30 минута. После тога уклонити чаршав и остати у кревету неко време. Након овога се могу наставити уобичајени послови. Хладно туширање подстиче стварање наглог пораста имунитета па самим тим помаже код низа болести. Болести код којих помаже овај метод јесу цревна обољења - три пута недељно, цистична мастоза (упала дојке) - три пута недељно, спазмофилија (склоност грчевима) - три пута недељно, синуситис (упала синуса) - три пута недељно, рахитис - три пута недељно, упала плућа - једном дневно, тимус (грудна жлезда) неуроза - два пута недељно, мултипла склероза - три пута недељно, камен у бубрегу и бешици - три пута недељно, затвор - два пута недељно, инапетенција (слаб апетит) - три пута недељно, епилепсија - три пута недељно, екцем - три пута недељно, дијабетес - три пута недељно, камен у жучи - три пута недељно, акне - три пута недељно, мождани удар - три пута недељно.

Шкотски туш. У овом туширању се примењује и термичко (топлотно) и механичко

деловање воде на тело. Топлом водом се туширати 15 секунди и исто толико и хладном водом. Ово понављати наизменично неколико пута, дневно два до три пута. Шкотски туш препоручује се у следећим случајевима: против малокрвности (анемије), ишијаса, хроничних обољења, за јачање имунитета два пута дневно, атеросклерозе два пута дневно,

22

камен у жучи два пута дневно, бронхиекстазија (проширење дисајне цеви) два пута дневно, варикозни чир два пута дневно, велики кашаљ два пута дневно, чир на желуцу и дванаестопалачном цреву два пута дневно, болести јетре и жучи једном дневно 8 секунди топла вода и 4 секунде хладна, обољења јајника два пута дневно, бубрези два пута дневно, неуроза два пута дневно, неуралгија тригеминална два пута дневно, мождани удар два пута дневно, климакс два до три пута дневно, рак два до три пута дневно, интердигитална епидермофилија (кожна инфекција између ножних прстију) два пута дневно, инсомнија (несаница) два до три пута дневно, епилепсија (падавица) два до три пута дневно, екцем два до три пута днавно, тироида (штитна жлезда) два пута дневно, уши два пута дневно, заушке два пута дневно, плеуритис (упала плућне марамице) два пута дневно, рахитис два пута дневно, синуситис (упала синуса) два пута дневно, грчеви два пута дневно, уртикарија (копривњача) два пута дневно, парализа два пута дневно, хипертензија (висок крвни притисак) два пута дневно, хипотензија (низак притисак) два пута дневно, цистична мастоза (оток дојке) два пута дневно, цревна обољења два пута дневно.

Фрикција – трљање хладном водом. Ово је једна метода са двоструким деловањем - термичким и механичким. Пешкир се умочи у хладну воду и благо оцеди (да не цури вода). Пешкир намотати око руке као рукавицу (или направити фротир рукавицу) па снажно трљати тело оваквим редом: прво руке, па груди, па стомак, ноге, а после тога лећи на стомак. Сада трљати исте делове тела само са задње стране. За сваки део тела поново умочити пешкир у хладну воду. Треба трљати све док кожа не поцрвени. После овога тело истрљати сувим пешкиром, па покрити завршени део тела, а затим прећи на следећи део тела. Сваки пут поступити на исти начин. Када је у питању дејство ове методе, мора се нагласити да она делује као тоник (освежавајуће), подстиче живљу цирулацију крви, повећава отпорност организма на хладноћу, на физичкје напоре, на болести и даје добро расположење. Болести код којих се примењује ова метода јесу неуроза (ујутро применити методу), мултипла склероза, камен у бубрегу и бешици.

Фрикција – трљање сољу. Ноге треба да су у суду са топлом водом. Пацијент може седети на столици у кади, ако не може да стоји. У један суд ставити шољу соли и наквасити је хладном водом. Узети мало соли у обе руке и трљати тело лаким покретима горе - доле. Трљати овим редом: руке, ноге, грудни кош, напред и назад, трбух, доњи део леђа. Завршити туширањем како би се спрала со. Обрисати се и бити у кревету 30 - 60 минута. Ово радити једанпут дневно у периоду од две до три седмице, па паузирати две до четири седмице. Болести код којих се примењује овај поступак јесу епилепсија, рак, Паркинсонова болест.

Дериватни облог – хладни облог. Направити облог у величини оболеле површине. Ово је хладни облог, преко облога ставља се пластична фолија која је нешто већих димензија од облога. И облог и фолија прекрију се меком вуненом тканином или великим шалом да се не хлади и све се учврсти неким каишем или слично. Може се у току дана мењати облог 3-4 пута или се може држати током целе ноћи. Умочити крпу у хладну воду, мало исцедити и ставити на оболело место. У једном третману се не мења облог, осим ако се осуши - тада га треба заменити. Облог има пријатно дејство. Почетни осећај хладноће постепено прелази у пријатан осећај топлоте. Пажња! Ако облог остане хладан, треба га одмах уклонити. Деловање облога: облог делује деконгестивно (спречава прекомерни доток крви и сокова у унутрашње органе, као и у друге делове тела на које се примењује).

23

После сваког третмана облог треба добро опрати. Преко облога се стави пластична фолија, а изнад ње топла вунена крпа.

Болести код којих се примењује дериватни облог јесу: цревна паразитоза (на трбух),

цревна обољења (на стомак), цистична мастоза односно упала дојке (на дојку), циститис односно упала мокраћног мехура (на стомак), флебитис односно упала вена (на оболело место), упала јајника и материце (на стомак), тонзилитис односно упала крајника (на грло), рубеоле (на врат), упала плућа (на груди у току ноћи), промрзлине (на промрзле делове), ТБЦ (на груди ноћу), заушке (на врат ноћу), обољење тимуса односно грудне жлезде (на врат), простата (на трбух), обољење јетре и жучи (на стомак и предео јетре - ноћу), ишијас (вода и сирће ноћу на оболело место), угануће (ноћу на оболело место), затвор (на стомак ноћу), црвени ветар (ноћу), гута или костобоља (један до три сата дневно или у току ноћи), грозница (ноћу на трбух), чир (на стомак), гастритис (на стомак), вене (трбух), бронхитис (на груди), камен у жучи (на стомак).

Умотавање. Потребан је чаршав једном или двапут савијен, ћебе једном пресавијено, пластична фолија да се заштити кревет, инфузија (чај) од ливадског сена или камилице или хајдучице. Кревет покрити прво пластичном фолијом, а затим ћебетом. Чаршав умочити у топлу инфузију (чај) и мало исцедити, па прострти преко ћебета. Преко свега тога болесник треба да легне на леђа, а затим да се обмота чаршавом и осталим од пазуха до колена. Болесника треба добро покрити све до врата и оставити га да лежи око 40 до 50 минута. После тога, чаршав треба поново умочити у чај који је сада већ хладан и све поновити као први пут. После 45 минута уклонити чаршав, остати у кревету још пола сата или 40 минута добро покривен.

Умотавања код следећих болести: цревна паразитоза (два пута недељно), циститис односно упала мехура (једном недељно), уртикарија или копривњача (два пута недељно), рубеоле (три пута недељно), знојење ногу (два пута недељно), јајници (два пута недељно), бубрези (два пута недељно), камен у бубрегу и бешици (два пута недељно), црвени ветар (два пута недељно), екцем (два пута недељно), гута или костобвоља (два пута недељно).

Топла купка целог тела. Каду напунити топлом водом тако да вода дође до

предела врата. Температура воде је око 45 степени. Трајање купке је око 15 до 30 минута. У платнени џакчић ставити 100 грама биља (две пуне шаке) и кувати 5 минута у 2 л воде. Ову врећицу сипати у каду са што топлијом водом. После купке се туширати топло-хладним тушем, обрисати се, па остати покривен у кревету око један сат. Дејство ове купке огледа се код следећих болести: грип (у воду додати уље од менте или лаванде), обољење уретре (топла седећа купка), обољења јетре и жучи (седећа купка), обољење бубрега (седећа купка), неуроза (седећа купка), мултипла склероза (седећа купка), менопауза (седећа купка), паркинсонова болест (седећа купка и то 10 минута дневно, са додатком рузмарина, луцерке, сена, русе), синуси (седећа купка два пута седмично, хипертензија (топла седећа купка једном дневно са додатком биља у трајању од 10 мин).

Топла купка ногу. Ово је врло једноставан и ефикасан поступак. Ноге су у топлој

води (до границе издржљивости), затим их треба умотати у чаршав, тело покрити ћебетом како би се изазвало обилно знојење. Вода мора бити изнад чланака до 30 цм. У другом суду је топла вода за доливање. Пацијент се умота го у чаршав и у ћебад, а око врата је

24

пешкир. Пре купке попити пола шоље топлог чаја за знојење. На чело ставити хладну компресу (облогу) и мењати је сваких један до три минута. Кад почне знојење, попити опет чај. Трајање купке је од 20 до 60 минута. На крају треба трљати ноге компресом замоченом у хладну воду или их полити хладном водом (осим у случају менструације или ако се примени масажа ногу). После третмана избегавати додир табана са хладном подлогом. Обрисати ноге и одлежати пола сата до 60 минута. Дејство купке огледа се на следеће начине: антиспастик - против болних напада жучи и бубрега (колике); аналгетик - против главобоље, бола у ушима, болне менструације; деконгестив - отклањање нагомилане крви у мозгу, трбушној дупљи, органима за варење; антиинфламатор - ангина, упала крајника; судофирик - подстиче знојење и као седатив – релаксације. Ова купка примењује се код следећих болести: бронхиекстазија (два пута дневно), бронхитис или астма (једном дневно), велики кашаљ (једном дневно), грип (једном дневно), грозница (три до четири пута дневно), ларингитис или упала гркљана (два пута дневно), мождани удар (два пута дневно на чело кеса са ледом), тонзилитис или упала крајника (два пута дневно).

Фоментација (стављање облога, парење, утопљавање). Узети тканину дугу 42

цм, а широку 36 сцм, пресавити је три пута да се добије дужина 14, а ширина 36 цм, али може и мање. Овако савијена компреса (облога) умочи се у топлу воду и оцеди тек толико да не цури. Нека облог буде топао толико колико може да се издржи. Компресу (облог) стављати на оболело место па је прекрити вуненим ћебетом или неким другим дебелим материјалом. После три до четири минута облог одстранити, а болна места трљати пешкиром умоченим у хладну воду у трајању 20 до 30 секунди. Обрисати се сувим пешкиром па поновити поступак у трајању 15 до 60 минута. Третман завршити трљањем хладном водом. Када се мења облог, пацијента треба покрити да се не прехлади. Пре почетка третмана треба попити пола литре чаја за знојење. Користи од овог поступка су: боља циркулација крви, одстрањивање отрова из тела, подстицај знојења, умирење живаца.

Инхалације. Инхалација значи удисање паре, а користи се у лечењу респираторног тракта (дисајних путева), синуса. Пара се удише из врелог чаја који испарава и то од камилице или еукалиптусае. На суд са врелом водом се постави сито у коме је крупна со или исецкан црни лук. Или, може се ставити у сам суд са чајем, или уместо тога сипати неколико капи биљног екстракта - нане или друге биљке. Ставити пешкир на главу и наднети се на суд да пара иде у нос. Удисати 15 до 20 минута, а после истрљати лице умочено у хладну воду или га истуширати хладном водом. После овога два-три сата бити без контакта са хладним ваздухом.

Биљке у купкама. Топла купка опушта и релаксира. Мајчина душица и рузмарин

сужавају поре на кожи и релаксирају цело тело. Борове иглице дају бољу циркулацију крви. За смањено знојење и нечисту кожу препоручује се храстова кора и жалфија. За чишћење и учвршћивање коже користити мекиње (исцеђене), орахов лист, овсено брашно или виново лишће. За целулит и вене узети сојино уље, а за добар сан потопити ноге у топлу воду пре спавања.

Запамтите: Вода је први и најважнији лек који постоји. Користите је!

25

КРЕТАЊЕ

"И створи Бог човека од праха земаљскога и дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива". Бог је човеку подарио живот. И сваком свом створеном бићу Он је подарио део своје животне снаге. "Јер кроз њега живимо и мичемо се и јесмо".

Човек је створен савршеног здравља. Када је Бог створио човека Он га је окружио природом. Дао му је чист ваздух, здраву бистру воду, сунчеве зраке, диван врт пун прекрасних плодова у коме ће наћи храну и који ће обрађивати. Јер човеку није дато да буде неактиван. Не. Човеку је дарован Рајски врт у коме је требало да ради, да се креће. И док је човек живео у додиру с природом, незагађеном и чистом, његово здравље је било савршено, а црте карактера племените и несклоне ка злу. Имао је високе способности разума. Људски век је био много пута дужи, здравље савршено. Није забележен случај да се неко дете родило малоумно, сакато, глуво или слепо. Готово да нема извештаја да је умро млад човек, дете у доба развоја, да је родитељ надживео свога сина. Тако је то било у првом раздобљу људске историје.

Бог је човеку поставио и морални и здравствени закон. Начела за одржавање здравља су као што смо рекли чист ваздух, правилна употреба воде, здрава храна, сунчева светлост и топлота, кретање, одмор, умереност (уздржљивост) и јака вера у Господа.

Утицај кретања на организам

Активност је закон за наше тело. Сваки орган има одређени задатак и од вршења истог зависи његов развој и снага. Правилно функционисање свих органа даје организму снагу и издржљивост, док склоност неактивности доноси распадање и смрт. Неактивност представља знатан узрок болести. Кретање и живахност уједначују циркулацију крви у организму, док, у стању неактивности крв не циркулише правилно, и стога у организму не долази до размене материја потребних за живот и здравље…“ Савремена цивилизација је донела многе олакшице за човеков живот, али и много штетних утицаја за човеково здравље. Данашњи запослени људи углавном обављају своје послове у седећем ставу, са мало кретања. Када се томе придружи и нездрава исхрана са доста меса и месних прерађевина, масти животињског порекла, као и слаткиша, затим кафа, алкохол, индустријска пића са много хемикалија, недовољно чистог ваздуха и сунца, тада настаје физичко, умно и морално пропадање организма.

Чињеница је да више људи умире од недовољног кретања, него од прекомерног кретања; а учмалост је много чешћи узрок болести па и смрти него изнуреност. Редовно пешачење је корисније за здравље него сви лекови које лекар препише.

26

Утицај кретања на општу отпорност организма

Кретање помаже излучивању нагомиланих токсина и прљавштине из крви и органа, па тако растерећује органе за излучивање и доприноси здрављу. Доказано је да људи и жене, који редовно вежбају, ређе обољевају од особа које нередовно или уопште не вежбају. Телесна вежбања (физички рад у башти или у пољу, гимнастика, трчање, пливање) повећавају отпорност на инфекције, јер помажу стварању одбрамбених тела у организм, и у крви и у другим течностима тела. Редован напор мишића у вежбама, или рад у врту или пешачење помаже и у борби против рака. Запажено је да радници који раде у производњи радијума много лакше подносе опасна радиоактивна зрачења, у случају кад редовно практикују физичке активности на свежем ваздуху. Крвна слика им се знатно не погоршава. После атомске бомбе бачене на Хирошиму много мање су биле озрачене оне особе које су вежбале. Редовна физичка активност повећава способност ћелија макрофага (врста белих крвних ћелија) да униште изазиваче болести, па чак и ћелије рака. Телесно вежбање помаже да се ређе оболи од рака дебелог црева, простате и дојке.

Кретање побољшава циркулацију и стварање крви

"Главни, ако не и једини разлог зашто многи оболевају је то што крв не циркулише слободно и што се у њој не врше оне промене које су нужне за живот и здравље… крв лењо тече кроз организам и није у стању да се обнови". "Лаке, не тако напорне вежбе, на чистом ваздуху и у добром расположењу, појачаће циркулацију, дати здраву боју кожи и удовима слати крв обновљену свежим кисеоником". Редовно кретање на свежем ваздуху доприноси бржем стварању црвених крвних зрнаца (еритроцита) у коштаној сржи, а црвене крвне ћелије снабдевају сва ткива и мозак кисеоником. Велики благослов који доноси кретање је и убрзан проток лимфе која отклања отпадне материје".

Утицај кретања на унутрашње органе Дугогодишња испитивања су показала да код људи који се редовно баве физичким активностима ендокрини хормон бета-ендорфин доприноси смањењу крвног притиска, бољем раду срца и дисања, расположењу и уклањању бола. Кретање веома помаже болесном желуцу да поврати своју снагу како би могао добро да изврши свој рад. Кретање као и обилно коришћење ваздуха и сунца, благодати које нам је Господ бесплатно подарио, дају живот и снагу изнуреним болесницима. Кретање на свежем ваздуху неопходно је за здраву циркулацију крви. То је најбоље обезбеђење против назеба, кашља и унутрашње презасићености крвљу што полаже темељ многим болестима".

27

"Редовно вежбање јача мишиће, вене, а јетра, плућа и бубрези такође јачају кретањем на свежем ваздуху и постају способнији за вршење својих послова". Свако кретање или лак посао, а посебно шетња после оброка, веома ће помоћи варењу. Испитивања су показала да се код редовног кретања смањује опасни холестерол у крви. Редовно вежбање уклања нагомилану мокраћну киселину која се таложи у мишићима и ту изазива бол и умор. Тако настаје узрок многих болести, а посебно реуматских. Диспептичарима односно особама које пате од лошег варења, затим онима који пате од успореног метаболизма, нарочито ће добро користити кретање на свежем ваздуху, и то у што је могуће мање загађеној околини.

Утицај кретања на психичко здравље

"Ходи…да идемо у поље… Ранићемо у винограде, да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци…"

Доказано је да јутарње шетње, ако је могуће поред текуће воде, веома повољно утичу на мозак и живце и успешно отклањају депресију. "Природа је Богом дани лекар. Чист ваздух, дивна сунчева светлост, цвеће и дрвеће, воћњаци и виногради, као и слободно кретање у оваквој околини, доносе здравље и живот. Природа има чудотворну моћ од Бога дату, којом отклања тегобе проузроковане начином савременог живота који слаби и уништава снаге и тела и душе. Колико би само мир и слобода били благотворни за болеснике уморне од градског живота, бљештавих сијалица и уличне вреве… Борова смола, мирис кедра, јеловине и смрековине имају у себи таква својства која служе исцељењу и враћају живот". У шетњи поред реке или мора, језера или потока, кроз шумарке и зелена поља, већа је концентрација негативних јона који доприносе стабилности и физичког и психичког стања организма. Мозгу је потребна велика количина кисеоника, којим ћемо се снабдети кретањем на чистом ваздуху. Кретање на ваздуху ослобађа једну супстанцу у мозгу, ендорфин, која разбуђује, подиже свесност, изоштрава пажњу, даје оштрину виду и слуху, доноси опуштеност, даје осећај задовољства. Све ово повезано је са десном половином мозга која контролише креативност. Кретање ствара појачану електричну енергију потребну можданим ћелијама, што доноси боље размишљање и мањи душевни немир. Телесна и емотивна напетост се смањује. Кретање доноси и опуштеност и отклања терет брига, ублажава последице стреса, а често их и сасвим отклања. Неактивни мишићи стварају јаке електричне промене, а кретање може да испразни тај штетни набој и ослободи мишиће. Многи, када се нађу у таквој ситуацији узимају пилуле за умирење, али, када се зна њихово штетно споредно дејство, треба се определити за кретање. Вежбањем се може утицати и на негативне емоције. Јер, вежбањем се троши вишак електричног набоја који се ствара код гнева, срџбе, мржње, стреса. Тако ће се осећања смирити, и створиће се добро расположење. Брзо ходање, трчање, вежбање,

28

пливање, рад на обради земље, вожња бицикла, као и најобичније обилаторно пешачење јесу активности који ће сигурно заштитити здравље, брже отклонити последице болести и продужити живот. Треба знати и то да све вежбе које користе срцу користе и мозгу. Међутим, ако не уживамо у кретању, биће мање користи од њега него ако то радимо са уживањем. Пажљивим програмом кретања побољшавају се интелектуалне функције попут памћења, а отклањају се заборавност, депресија и стресно стање. Неки истраживачи су открили повећање алфа - можданих таласа за време кретања. Ово су повезали са смањењем напетости, љутње, депресије и забринутости за време интензивног и редовног кретања што доноси добро расположење, опуштеност, ведар дух, ведро лице, добре односе са ближњима.

Творац је за наше прародитеље изабрао такву околину која је најбоље одговарала њиховом здрављу и срећи…сам Бог је том првом људском пару одредио занимање у врту и да га раде и да га чувај. Рад им је свакога дана пружао здравље и ведрину и они су потпуно срећни поздрављали посете свога Створитеља који им се у смирај дана придруживао у шетњи и разговору. Господ их је свакодневно поучавао. Начин живота који је Творац предвидео за наше прародитеље представља поуку и за нас. Премда је грех помрачио земљу, Бог ипак жели да његова деца уживају у делима његових руку. Уколико се људи тачније придржавају Његовог плана живљења, утолико ће чудесније Он радити на исцељењу човечанства које пати. Оболели треба да буду у тесном додиру са природом, која ће чудотворно деловати на многе беспомоћне болеснике чији су случајеви скоро безнадежни".

Колико времена посветити благотворном кретању?

Људи су различити по свом телесном саставу, по здрављу, занимању, па ће и време које треба посветити кретању бити различито. О томе се треба посаветовати са својим лекаром. Поступност и умереност и овде има своје значајно место. Треба почети са мање времена па постепено повећавати трајање активности до границе издржљивости. Пешачење је веома корисно и могу га готово сви користити. Корисно је недељно четири до пет пута по 30 до 60 минута дневно пешачити. Када су вежбе у питању, онда можемо почети са пет минута, па повећавати до пола сата, али постепено. Јутарње вежбе и јутарње шетње су најкорисније из више разлога: тада је ваздух очишћен од дневног саобраћаја, наше тело је одморно од сна, целу ноћ је тело мировало и сада му је потребно кретање. Јутарње кретање доприноси губитку сувишне телесне тежине, као и отклањању емотивне напетости. Брзи ход, трчање, шетња забачених рамена и усправног стаса, када дубоко удишемо пуним плућима, учиниће нас здравијим, отпорнијим на болести и способнијим за рад. Наш дух ће бити ведрији, мисли чистије, бићемо способнији да боље обавимо своје

29

свакодневне дужности.

Обрада земље и шетња – изврстан лек

Рад у башти. "Кретање на чистом ваздуху треба представити као животну потребу. А за такво кретање нема боље могућности од обрађивања земље. Нека се брину о лејама са цвећем, нека раде у воћњаку или башти. Ако болеснике охрабрите да напусте своју собу и да своје време проводе на чистом ваздуху негујући цвеће или вршећи неки други лак и пријатан посао, они ће престати да мисле на себе и своје патње". Др Киршнер у 82. години има добро здравље и снагу, и то захваљује, како каже, редовном бављењу баштованством и поред великих обавеза које је имао као лекар. За нас, који живимо данас, каже Др Киршнер, кретање на отвореном простору је још значајније него што је то било за наше прародитеље. Ко год буде проводио доста времена у башти, награда ће му бити боље здравље и продужен живот. Шетња - кориснија од лекова. Одмах после рада у башти или воћњаку, шетња је најбоља и најкориснија за развој и здравље нашег тела. Џ. М. Тревелијан, британски педагог, изјавио је: "Имам два доктора - леву и десну ногу. Када су моје тело и ум ван строја, знам да треба да позовем у помоћ моја два доктора, и да ћу се убрзо добро осећати". Можда ће некоме ово изгледати сувише поједностављено схватање здравствених проблема, али ако узмемо у обзир једно зрело и снажно утемељено сведочанство водећих лекара и стручњака, можемо веровати да је педагог Тревелијан сасвим правилно схватио саму срж проблема здравља. Врхунски кардиолози објашњавају физиолошке користи шетње. Бољи проток крви кроз срце. "Добро развијени рамени и ножни мишићи", каже др Тревелијан, "који су резултат редовног вежбања, помажу да се одржава бољи проток крви кроз крвне судове. С обзиром да вене имају залиске, који, ако добро раде, спречавају отицање крви у погрешном правцу стезање вена помоћу скелетних мишића помаже пумпање крви ка срцу. Мишићи који су нежни и неискоришћени не могу добро обавити свој задатак.

Бољи рад дијафрагме. Шетња умерено брзим кораком ће допринети да дијафрагма много боље обави своју функцију приликом преноса кисеоника до плућа и избацивања угљендиоксида. Дијафрагма помаже усисавање и убризгавање крви у срце. Овај свој богом дани задатак она ће добро извршити ако јој помогнемо шетњом или вежбом на свежем ваздуху.

Добра циркулација крви. Доктори тврде да је шетња умерено брзим кораком

најлакша вежба за одржавање добре циркулације крви, и одржавање тела и духа у здрављу и снази.

Лек за оболеле органе за варење. Ако је чист ваздух икада потребан, он је то

нарочито кад оболи било који део организма, било плућа, било желудац. Умерено кретање ће потиснути крв на површину, чиме ће се олакшати унутрашњим органима…а помажу и оболелом желуцу.

30

Хипокрит је, пре много векова, писао о шетњи као изванредној терапији за лечење болести органа за варење. Он у том одељку спомиње шетњу чак 40 пута! Хипокрит препоручује брзе шетње за мршављење, затим кратке шетње, па јутарње шетње за отклањање емотивног немира, затим шетње после оброка, па чак и вечерње шетње. Међутим, данашња генерација младих као да је сасвим заборавила на шетњу и њен значај. Млади данас као да не схватају ову врсту кретања. Као да више цене компликоване справе за гимнастику у затвореном простору, у гимнастичким салама. Таква рекреација заостаје свакако за кретањем на отвореном ваздуху. Филип Велш описује вишеструке користи од шетње: "Установио сам, после многих испитивања, да није неопходно имати справе за вежбање или посећивати сале за рекреацију. Једноставне, опуштајуће и сасвим природне методе вежбања су најбоље". Прва и најбоља вежба је шетња. Што се више хода, тело и дух ће бити све здравији. Редовна шетња просто потискује болест. Покрети при ходању утичу на бољи рад унутрашњих органа, а нарочито користе добро органима за варење. Ништа боље од шетње не доприноси добром функционисању органа за варење. Помаже и при ослобађању од непријатних гасова. Зато треба устати и отићи у шетњу.

Зашто понекад настаје бол у мишићима после кретања? Ако осећате бол у мишићима када почнете да вежбате или шетате, немојте одустати. Јер бол је проузрокован напорима које улаже природа да би вратила живот и снагу оном делу тела који је услед неактивности постао готово беживотан. Активирање мишића који су дуго били неактивни, проузроковаће бол, јер их управо природа буди и враћа у живот…

"Шетња представља најбољи лек за болесно тело, јер се на овај начин сви органи стављају у покрет и употребу…У неким случајевима поједини органи, на пример црева и мишићи, услед недостатка вежби слабе и опуштају се, али вежбом они се могу вратити у форму. Ниједна вежба не може заменити шетњу и кретање. На овај начин циркулација крви се знатно побољшава". Било да сте здрави или болесни, ако се свакодневно не будете шетали, остаћете без једног од најдрагоценијих благослова који вам природа може дати. Свако ко послуша Божје савете за одржавање здравља, увидеће да Бог никада и ни у чему не греши, да је све створио за наше добро, да послушност Њему доноси срећан живот и добро здравље.

СПОРТ

Одмор и забављање су две различите ствари. Одмор служи за јачање и дограђивање, крепи душу и тело, и на овај начин нас оспособљава да се са новом снагом повратимо озбиљном послу свога живота. Док напротив забављање има свој извор у жељи за уживањем, и често када је прекомерено води до разврата, троши за користан посао потребне снаге, и само кочи прави напредак у животу. Цело тело је одређено да ради. Ако се телесне снаге не сачувају здраве радом, онда

31

ни душевне снаге не задржавају дуго своју способност. Телесни одмор повећава не само телесну него и душевну снагу. Мождани нерви, спојени са целим системом, јесу средство кроз које Бог саобраћа са људима и делује на унутрашњи живот. Све што спречава циркулацију електричне струје у нервном систему, слаби животне снаге и умањује душевну способност, а моралну природу отупљује. У гимнастичкој дворани било како добро вођене вежбе, не могу надокнадити одмор на свежем ваздуху. Игре које толико одузимају од њиховог времена мало, ако ишта доприносе да се омладина припреми за практичан и користан рад у животу. Њихов утицај не води осетљивости, племенитости и правој мужевности. Многе најомиљеније игре, као на пример фудбал и томе слично, изродиле су се у школе суровости. Оне развијају исте особине карактера као игре старога Рима. Похлепа за владањем, понос на сурову снагу и омаловажавање слабијих, делује на морал омладине, да је то права страхота. Друге атлетске игре, иако не тако сурове, нису много боље ради испада до којих воде. Оне развијају тежњу за забавама и узбуђењима, негују немар према корисном раду, док гаје склоност да се избегавају практичне дужности и обавезе. Оне воде до тога, да развијају уживање у једноставним стварностима живота и телесним радостима. На овај се начин отварају врата лакоумном животу и безакоњу са свим њиховим страшним последицама. Лакомислена друштва, расипне и забаве жељне навике, утичу штетно на цео живот, као и на опште здравље. У овим као и свим стварима које се тичу нашег благостања, Свето Писмо је показало прави пут. У пређашњим временима, проводио је народ, под Божјим вођством, сасвим једноставан живот. Он је био тесно спојен с природом. Деца су суделовала у раду родитеља, и упознавала лепоте и поуке ризнице природе. У тишини шума и поља, размишљали су о великим истинама, које су као света наследства прелазила од родитеља на децу. Такво васпитање стварало је јаке људе. Данас је живот постао извештачен и људи су се изродили. Васпитање би било много лакше, када би се ученицима пружала могућноаст да обрађују земљу, негују баште и да имају лаки приступ у поља и шуме. Пошто се тим активностима разум и тело јачају, гаји се несебичан дух. Што је кључна карактерна здрава особина. "…Лак и пријатан телесни рад забавља, побољшава крвоток, олакшава расположење, обнавља мозак и показује се врло користан за опште здравствено стање. Развијање духовних мишића, проучавање Светог Писма, молитва, слављење а тиме утицај Светог Духа је најаче средство за опоравак болеснику који верује у Свевишњега, кроз рад на Голготи предивнога Исуса Христа. Начин живота који је Творац предвидео за наше прародитеље представља пример и за нас. Премда је грех помрачио земљу, Бог ипак жели да његова деца уживају у делима његових руку. Уколико се људи тачније придржавају Његовог плана живљења, утолико ће Он чудесније радити на исцељењу човечанства које пати што ужасно растужује Нашег небеског Оца јер нас Он незамисливо воли!

32

ОДМОР

"Свему има вријеме".

Потребан је свакодневно. Добро је да нам одмор буде у виду рекреације на свежем ваздуху, шетња кроз зеленило или рад у башти. Неопходан је нормално ноћни одмор, односно сан. У сну се тело регенерише, чисти од токсина, обнавља се снага за следећи дан. И ту је Господ дао одређене законитости. Није здраво ићи касно на спавање, јер се отрови излучују пре поноћи, а много мање после поноћи. Касни одлазак на спавање нити спавање током дана уместо током ноћи неће донети окрепу телу, ни нервима, као што је потребно и Богом предвиђено за наше добро.

Осим ноћног сна човеку је потребно да један део дана проведе у одмору кроз

боравак на свежем ваздуху, шетњи, гимнастици и дубоком дисању. Погледајмо биљни и животињски свет! Све животиње са првим сумраком спремају се за спавање. У рану зору оне се већ буде, јер је то закон природе живих бића, које је Бог уредио и дао, а животиње много више поштују те законе него човек. Погледајмо биљни свет! Зар се многи дивни цветови не скупљају увече, а ујутро се поново расцветавају? Зар биљке не испуштају увече угљендиоксид, а ујутро кисеоник? Значи, и оне се на свој начин одмарају. Зар се биљни свет не одмара целе зиме? Погледајмо дрвеће - од пролећа до јесени расте, листа, цвета, доноси плод и род, а у зиму мирује. Нема лишћа, нема раста, нема цветања, нема плода ни рода! Зашто? Јер је Бог дао да се биљни свет одмара у зиму да би ојачан и одморан могао поново следеће године да дарива човеку своје плодове и родове. Господ нас упућује да се учимо од природе: "Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти. Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедати".

Свим нашим органима је потребан одмор. Када би наш желудац непрекидно радио, после одређеног броја година, он би напросто престао да ради јер би изгубио сву животну слагу. Зато је бог одредио да размак између оброка буде најмање пет сати за одрасле (изузетак је неко болесно стање када се мора за неко време другачије поступити). Чак и органи који стално раде (срце, плућа) морају се на свој начин одморити, како би се поштедили посебних напора, стреса, јела).

Бог је успоставио дан када нико не треба да ради него да се одмара. "Шест дана

ради, и свршуј све послове своје. А седми је дан субота, одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ни једнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје ни странац (гост) који је међу вратима твојим. Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан одмора и посветио га". Бог се не умара, он је уживао у делима која је за друге створио, али човек се итекако умара и њему је неопходан један дан одмора од земаљских послова и брига. Да ли је дан одмора субота, недеља или

33

уторак није од кључне важности, битно је наћи један дан недељно за одмор од обавеза и активности, најважнији духовни дан.

Сва жива бића на овој планети, после греха, постала су смртна. А то значи да се њихово тело рађа, расте, развија се, достиже свој максимални развој и онда полако почиње да стари, опада у снази и величини, да би најзад подлегло смрти. Бог је човека створио за вечни живот, где нема промене, него је вечна снага и младост, где нема умора ни распадања ни пропадања, где нема болести ни смрти, па чак ни суза. Али, ми сада не живимо вечни, него земаљски, смртни живот. Сав живи свет се умара и потребан му је одмор.

Одмор има многоструке сврхе. Служи за јачање и дограђивање. Ослобађајући нас од свакодневних брига и послова, он крепи душу и тело, и на овај начин нас оспособљава, да се са новом снагом повратимо послу свога живота". "Телесни одмор повећава не само душевну него и моралну снагу…“

Недељни одмор. Господ је тако створио човеков организам да он може да ради

квалитетно и без последица по здравље шест дана, а седми дан да се одмара. У целом свету је уведен седми дан као дан одмора. Школе, фирме, установе, продавнице - све обуставља свој рад једнога дана у седмици. Чак и болнице смањују у знатној мери свој рад, амбуланте и све здравствене установе (осим дежурне службе). Једно време је у француској била побуна против Бога, па су увели десетодневну недељу - да се ради 10 дана па одмор - али то није могло да се одржи, јер је здравље људи доведено у питање, па су се морали вратити на седмодневну недељу. То није теорија, него животна пракса.

Годишњи одмор. Поред дневног, седмичног одмора, човеку је потребан и годишњи

одмор. Најбоље га је провести негде у природи, далеко од градске вреве и нечистог ваздуха, у тишини и чистоти природе, јер ништа не обнавља снагу човека као боравак у природи. Господ је човеку подарио много за срећан живот, и ако човек чини оно што до њега стоји, може бити сигуран да ће уживати Божји благослов, бити здрав и задовољан.

Биљни свет има свој годишњи одмор, животињски свет такође (стока зими одмара,

све до пролећа када почињу радови). Наука је доказала да када људи немају годишњи одмор, долази до преоптерећења нервног система и човек није здрав, смирен, него раздражљив, суморан, потиштен, безвољан, а онда пропада и физички и морално.

Бог је Јеврејима, док су били његов народ, дао уредбу по којој ће се земља одмарати

сваке 7. године! "И још рече господ: ...нека празнује земља суботу Господњу". (субота = одмор) "Шест година засијевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сијати у пољу својем нити резати винограда својега."

И тако је било - земља се одмарала, и народ се одмарао те седме године. Они су

користили то време да у пријатном одмору обнове своје физичке снаге, да се освеже за напоре који су их чекали следеће године. Имали су више слободног времена да се посвете

34

размишљању и молитви, као и породици. После тог одмора, земља је дупло више рађала. А каква је ситуација данас? Библија даје одговор, а наша стварност то потврђује. "Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти… јер се земља поквари под становницима својим, јер изменише законе, преступише уредбе…"

Хвала Господу на Његовим дивним вечним принципима које је створио и дао дао из

исконске љубави према нама. Амин.

СУНЧЕВИ ЗРАЦИ

"Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ…И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако". "Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звијезде и сунце…јер их Господ Бог твој даде свијем народима под цијелијем небом". "Хвалите Га сунце и мјесече, хвалите Га све звијезде сјајне…нека хвале име Господње, јер Он заповиједи и створише се". "Ако желимо да у нашим домовима процвета здравље и срећа, онда морамо широм отворити врата и прозоре животворним даровима неба - свежем ваздуху и сунцу. Уклоните тешке завесе, отворите све прозоре, унутрашње и спољашње, не допустите да вам винова лоза, ма колико била дивна, заклања прозоре, нека се у близини куће не нађе никакво дрво које би спречавало приступ сунчевим зрацима. Можда ће од сунчеве светлости избледети завесе и ћилимови, као и оквири слика, али ће зато дечји образи бити украшени и обасјани здравим руменилом. За оне који су у већ поодмаклим годинама неопходно је да имају што више сунчеве светлости као и чистог и свежег ваздуха". Природа је Богом дат доктор. Чист ваздух, дивна сунчева светлост, цвеће и дрвеће, воћњаци и виногради, као и слободно кретање у оваквој средини доносе здравље и живот. Природа има чудотворну моћ којом отклања болести проузроковане узбуђењима савременог живота који слаби и уништава снаге тела и душе. Земља добија енергију од Сунца. Живот на земљи не би био могућ без ултравиолетног (УВ) зрачења од кога добијамо светлост. Под утицајем ових зрака у кожи се ствара пигмент меланин, који даје смеђу боју кожи и штити је од превеликог зрачења. Под утицајем ових зрака ствара се витамин Д уз помоћ масних супстанци. Овај витамин помаже да се из хране узму калцијум и фосфор и да се сместе у коштане ћелије. Тако се граде, развијају и обнављају наше кости. Овај процес не би био могућ без сунчеве светлости. Кожа је наша прва заштита од заразних клица. Она је и најфинији систем за загревање и хлађење. Сунчева светлост утиче на рад ендокриних жлезда (жлезда са унутрашњим лучењем), нервног система, респираторног (дисајног), дигестивног (органа за

35

варење) и кардиоваскуларног система. Сунчева светлост подстиче све животне процесе у организму и јача их. Сунчеви зраци су дезинфекционо средство које уништава многе заразне клице на нашој кожи и телу. Исто тако уништава бактерије које се налазе у нашим становима чак и када је облачно. Инфрацрвени зраци (топлотни) дају земљи топлоту и делују на људски организам. Подстичу бољу циркулацију крви, бољи метаболизам и ћелијску размену. Светлосни зраци делују на фотосинтезу биљака, а код људи на метаболизам нервних ћелија. Ако се не излажемо довољно сунчевим зрацима, имаћемо негативне последице у раду централног нервног система са психичким сметњама. Снага светлосних зрака зависи од више чинилаца: На нашим просторима је сунце најјаче у месецу јуну; На планинама је јаче зрачење него на мору; У току дана је највећа снага зрачења од 9 – 12 сати; Највећи одблесак и преламање зрака је на песку, снегу, као и на сјајним површинама

(лед, вода); Уколико је већа загађеност ваздуха, зрачење је слабије.

Деловање сунчевих зрака на људски организам

Људски организам је осетљивији зими на УВ зрачење него лети. Старије особе и деца су мање осетљиви на зрачење, мушкарци су мање осетљиви од жена. Жене су осетљивије у предменструалном периоду. Болесници са повећаном функцијом тироидне (штитне) жлезде (Базедовљева болест), као и особе са повећаним крвним притиском, екцемом, изразито су осетљиви на ултравиолетно зрачење.

Деловање сунца на наш организам. Наша кожа је прва заштита од деловања

заразних клица и токсина који проузрокују обољења. Она је најосетљивији и најфинији систем терморегулације (загревања и хлађења) тела који је икада створен. У кожи се налазе масне супстанце које имају моћ да из хране узимају калцијум и фосфор и помажу да се то смести у коштане ћелије. Али, ако се не излажемо довољно сунчевој светлости односно ултравиолетним зрацима сунца, нећемо имати довољно Де-витамина у кожи и тај задатак неће бити добро обављен. Деца која се не сунчају неће имати довољно витамина и неће имати здраве кости, у најгорем случају оболеће од рахитиса.

Сунце је природно лековито средство. Али, озонски омотач је покидан па је

зрачење повећано. Зато треба бити опрезан у сунчању да не би било штетних последица. Пре почетка сунчања потребно је консултовати лекара. Хелиотерапију (лечење сунчањем) треба прилагодити индивидуалним потребама. Важно је да се обрати пажња на доба старости, здравствено стање, врсту болести, отпорност организма на сунчеве зраке. Није препоручљиво сунчање када је зрачење најјаче, него у јутарњим и поподневним часовима. Довољно је сат сунчања дневно. Није препоручљиво сунчање непосредно после оброка.

36

Ако се нагло изложимо сунцу, може доћи до сунчанице. Симптоми су малаксалост, мука, повраћање, грозница, главобоља, упала очију (црвенило). Тада треба одмах прекинути и склонити се са сунца. Главу и очи треба заштитити од директног утицаја сунчевих зрака. Излагање сунцу треба да буде постепено. Почети са 5 минута па повећавати неколико дана по 5 минута, онда десет минута, 30 минута и на крају један сат. Наставити по један сат сунчања сваки дан. После сваког сунчања применити туширање хладном водом.

Благотворно деловање сунца је многоструко. Кожа постаје гипкија и отпорнија према бактеријама. Под утицајем сунчевих зрака наша крв ће имати више и белих и црвених крвних зрнаца. Ослабљени мишићи ће ојачати, рад срчаног мишића биће бољи. Сунце је велики непријатељ бактерија па ће ране боље и брже зарасти под дејством сунчевих зрака него од било којих лекова и мелема. Чак и они који болују од туберкулозе костију могу да се сунчају и до пар сати дневно. Наравно, услед оштећења човекове животне средине и озонског омотача не треба се излагати сунцу између 11 сати и 15 часова поподне.

Приликом стварања Бог је створио "два видјела велика: видјело веће да управља

даном, и видјело мање да управља ноћу., и звијезде. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. И да управљају даном и ноћу и да дијеле свјетлост од таме".

Сунчева светлост је неисцрпан извор светлости и снаге. Она је истински спасилац живота. Сунчева светлост повећава активност јетре, утиче на бољи крвоток и бољи рад мишића. Сунчеви зраци убијају бактерије које се налазе у мрачним угловима соба и изазивају болести. Сунце делује чак и преко облака. Сунчева светлост ствара беле крвне ћелије, браниоце нашег организма. За све оне који су стари и болесни, везани за кревет и време проводе у затвореним просторијама треба обезбедити удобну собу у коју продиру сунчеви зраци, јер су те особе изгубиле снагу и потребно им је да имају што више сунчеве незаменљиве светлости.

ЧОВЕК ЈЕ СТВОРЕН САВРШЕНОГ ЗДРАВЉА

"И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијему створи га". "Твоје су ме руке створиле и начиниле…" "Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје". "Шта је човјек…Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу вјенчао си га…" "Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела Твоја и душа моја то добро зна. Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно…"

Човек је из руку свога Творца изишао савршеног телесног састава и дивног облика. Чињеница да већ хиљадама година одолева све тежим ударцима болести и преступа, представља најубедљивији доказ о снази и издржљивости којом је у почетку био обдарен... Бог је човека створио на славу себи, да би људски род, пошто буде прокушан и

37

проверен, могао да се припоји небеској породици…"

"И створи Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни и поста човјек душа жива".

Да би се створило људско тело, потребно је од 50 до 100 хиљада различитих супстанци које тако савршено узајамно делују, да је то запањујуће. При крају 20. века наука је открила око 90 витамина, 24 минерала, десетак есенцијалних аминокиселина (неопходних за живот). Али ту није крај, откривају се нове супстанце… "Многи ће претраживати и знање ће се умножити".

Одакле човек може добити све ове материје које су неопходне за грађу, одржавање и правилан рад његовог организма? Све се ово налази у природи, у биљној храни. Наука је установила велике сличности између људске крви и течности из природе: крвни серум је сличан морској води, а хемоглобин из крви сличан је биљном пигменту - хлорофилу. Наше тело је једна жива и најсаврешенија машина. Људско тело је састављено од елемената који се налазе у земљи, а које путем биљне хране уносимо у своје тело. Калцијум, фосфор, магнезијум, сумпор, силицијум, флуор, јод, гвожђе јесу елементи који се налазе у житарицама, махунаркама, воћу, поврћу, орасима, семењу. Нашем телу су у храни потребне беланчевине, угљени хидрати, вода, витамини и минерали. Данас је све више болесних људи и поред великог напретка у науци и техници. Зашто је тако? Управо зато што се човек данас, нарочито у великим градовима, одвојио од природног начина живота. Опадање здравља, телесног и умног, као и опадање морала, јесте последица напуштања природних закона здравља које је сам Бог прописао за човека. Продавнице су пуне сухомеснатих "деликатеса" који трују крв и стварају подлогу за многе болести. Мноштво прерађене хране такође има погубно дејство на организам и здравље. Бог брине у сваком времену о онима које је створио и које је његов Син својом царском крвљу откупио. Он налаже човеку да напусти све оно што штети његовом здрављу, да изабере ону храну која ће, не само градити његово тело, него га одржавати у најбољем стању, ону која ће му бити и храна и лек.

ПРАВИЛНА ИСХРАНА

Врло често се постављају питања како смањити телесну тежину, холестерол, срчане болести, ризик од рака? Чувени амерички лекар, др Барнард, саветује: "Помоћу вегетаријанске исхране", каже он: "То је најбољи рецепт за здравље који могу да дам". Исти стручњак каже: "Мада су просечни вегетаријанци виткији и здравији од оних који једу месо, још увек има много сумњи око тога да ли потпуно вегетаријанска исхрана може да обезбеди све што је организму потребно".

38

Месна исхрана са осталим штетним навикама односи хиљаде живота сваке године. Американци су постали мање здрави, предебели, са болестима срца, дијабетеса и многим другим болестима. Да ли бисмо избегли многе болести ако бисмо месну храну заменили вегетаријанским бургерима, чорбама и махунама? Да ли бисмо избегли многе хроничне болести ? Лекари дијететичари кажу да!

Да ли биљке дају довољно беланчевина? Месоједи уносе два пута више беланчевина него што треба. Али, организму та количина такве хране не доноси ни здравље ни снагу. "Превише беланчевина у исхрани доводи до губитка калцијума у костима, па је повећан ризик од остеопорозе, а бубрези се при томе превише напрежу", каже др Барнард. Нутриционисти (стручњаци за исхрану) описују ту ствар овако: кaда се беланчевине сваре, аминокиселине прелазе у крвоток чинећи крв мало киселом. Да би се та киселина неутралисала, тело извлачи калцијум из костију и избацује га путем мокраће. Исхрана заснована на месу постаје проблем за кости. Биљне беланчевине из махунарки, житарица, поврћа и воћа не троше калцијум из организма. Сав тај вишак беланчевина из савремене исхране бубрези не могу да савладају. То може да доведе до разарања бубрежног ткива. Значај и утицај исхране на здравље је непобитан. Храна коју употребљавамо представља грађу нашег тела. Ткива се у организму непрестано троше. Рад сваког органа проузрокује трошење ткива, а овај губитак надокнађује се управо храном. Сваки орган тела захтева свој део од унете хране. Мозак се мора снабдети оним што је потребно, док кости, мишићи и живци исто тако траже своје. Диван је, заиста, и чудан процес којим се храна претвара у крв, а крв користи у изградњи разних делова тела; овај процес се обавља у континуитету, давајући снагу сваком живцу, мишићима и ткиву.

Избор хране. Треба изабрати такве намирнице које у највећој мери садрже састојке

неопходне за изградњу тела. У избору хране апетит није никако сигуран вођа, јер се изопачио услед рђавих навика у јелу. Он често изискује такву храну која нарушава здравље и уместо снаге доноси слабост. Да бисмо сазнали која је храна најбоља, морамо проучити првобитни Божји план у погледу људске исхране. Он који је створио човека, и који разуме његове потребе, показао је Адаму шта ће му бити храна. И рече Бог: „Ево, дао сам вам све биље што носи сјеме… и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну".

Зрнаста храна , воће, ораси и поврће - то је храна коју је за нас одабрао сам Творац.

Ове намирнице, припремљене на што је могуће једноставнији и природнији начин, најздравије су и најхранљивије. Оне дају снагу, издржљивост и оштрину ума, што се не постиже никаквом компликованом и раздражујућом храном. Природа пружа обиље плодова, ораха и зрнасте хране. Замена за месо је зрнаста храна и то махунарке (соја, пасуљ, грашак, боранија, сочиво, кикирики), житарице (пшеница, кукуруз, раж, овас, пиринач, јечам, просо, лан, сусам) као и орашасти плодови (ораси, бадеми, лешници, бадемово семе).

Да ли угљени хидрати доносе гојазност? Популарне дијете уздижу беланчевине, а

39

протерују угљене хидрате из исхране. Многи страхују од хлеба, теста, кромпира и од поврћа у коме има скроба јер сматрају да ће им та храна донети гојазност. Међутим, угљени хидрати имају далеко мање калорија од масноће животињског порекла. Један грам масти из пилетине или говедине има само 9 калорија, а један грам угљених хидрата из кромпира има само 4 калорије. Ако угљене хидрате узимамо без маслаца, уља или без прелива, онда они чак подстичу губљење тежине. Зашто? Зато што угљени хидрати убрзавају метаболизам односно сагоревање калорија и то сатима после оброка. Те калорије се не таложе у телу у виду сала, него се губе у виду топлоте.

Око 170 г црнога пасуља даје 150 калорија, а 150 г пилећих филета даје 280 калорија. Да би се угљени хидрати претворили у маст у човечијем телу, потребан је сложен процес у коме сагори 23% калорија. Да би се маст из меса претворила у сало у телу, потроши се само 3% калорија. Храна која садржи угљене хидрате обезбеђује унутрашње сагоревање масноћа. Али то ипак не значи да треба уносити много угљених хидрата (хлеба, тестенине, каша). Не, него их треба користити сасвим умерено у облику интегралних житарица (цело зрно), у облику каше црног хлеба или пецива.

Да ли је риба чиста и здрава? Када бирате месо, онда мудро узмите у обзир у

каквој средини живе те животиње. Познато је да наше воде прихватају у себе отпадне воде и пестициде. Наука је доказала да су полихлоридни бифенили (хемикалије које се користе у индустрији електроопреме, хидрауличних течности, папирних производа) пронађени свуда где су рибе испитиване, чак и у најудаљенијим ненасељеним пределима Аљаске на Северном полу, Девичанским острвима и Хавајима. Ове материје су нађене у мишићима рибе, али остају много година у телу човека који једе такву рибу. У многим рибама је пронађена и жива, која утиче на настанак паркинсонове болести, депресије, раздражљивости и других психичких тегоба. Узорци љускара (шкампи, јастог) су одједном узети са 145 различитих места и у свакоме је пронађена жива. Чувени амерички лекар др Барнард саветује: "конзумирање (једење) рибе је далеко ризичније од свега. Рибу треба изоставити из јеловника. Кад избаците рибу, преполовићете ризик коме се излажете". Много хваљене масне киселине омега 3 из рибе, уља и меса, врло брзо се распадају због нестабилних молекула. У том процесу стварају се слободни радикали. Исте те, омега 3 масне киселине, садржи и даје и поврће, прокељ, спанаћ, пасуљ, зелена салата, само стабилније и у мањим количинама. Надајмо се да ће технологија сутрашњице очистити реке и мора тако да се риба може јести безбедније, а до тада боље не.

Антиоксиданти. Најмоћнији антиоксиданси налазе се у биљној храни. Витамин E,

снажан антиоксиданс, налази се у биљним уљима, махунаркама, поврћу, орашастим плодовима, воћу. Овај витамин смешта се у ћелијске мембране да би спречио разарање ћелија од слободних радикала. Бета - каротин из мркве, диње или бундеве даје ћелијама дуговечност. Овај витамин се налази у воћу и поврћу наранџасте и тамнозелене боје и моћан је антиоксиданс. Хлеб од интегралног брашна садржи минерал селен који помаже ензимима да неутралишу слободне радикале који иначе доводе до болести. Јужно воће, јагоде, као и зелено поврће дају витамин ц . Овај витамин улази у зглобове и јача ћелије многих органа. Многи мисле да веома значајан витамин б12 можемо добити само са месном храном, али то није тако, јер се овај витамин налази и у биљној храни. Има га у сојином млеку, у млеку од житарица, банани.

40

Месо. Једино што се месу може приписати у квалитет јесу беланчевине, затим неки витамини, гвожђе и, иначе редак, Б12 витамин. Све друго у месу је не само штетно, него и веома опасно.

Мокраћна киселина се ствара у организму као последица употребе месне хране.

Мокраћна киселина трује цело тело, оштећује желудац, цревну флору, нагомилава се у мишићима и зглобовима, ту се претвара у кристале, а они се таложе и стварају реуму, гихт, артритис, камен у бубрегу и друге болести.

Вишак беланчевина претвара се у амонијак и уреу односно јаке отрове који

оштећују телесне ћелије, нападају ензимски систем, оптерећују срце и крвоток. Осим тога, месна храна се вари четири пута дуже него биљна јер у месу нема влакана.

Месо ствара ризик од болести артеросклерозе, рака дебелог црева, обољења јетре,

доноси раздражљивост и депресију. Стока се гаји у условима који личе на фабрику у којој се стока "напумпа" за кратко време. У ту сврху користе се хемијски препарати и разни медикаменти. Ту су затим и разни хормони, који прелазе и у човека. Антибиотицима се стока "чува" од болести, јер у таквим условима друкчије не би преживела, а антибиотици улазе преко меса у људски организам. Стока која је без паше, без покрета, без довољно светла, мора бити нервозна, а тај проблем се решава тако што јој се дају лекови за умирење, као у психијатријској болници. Стока мирује и олењи се да би што пре добила килограме.

Тешки метали, арсеник и жива, посебно су штетни јер они доживотно остају у

костима човека, а човек их добија преко месне хране. Месне прерађевине (суво месо, сланина, салама, кобасице, паштете) су још много лошијег квалитета од меса. Зашто? Зато што се праве од најлошијег меса, мељу се и кости и кокошје главе, а маст се ставља и до 50%. У месне прерађевине се стављају разни зачини као што су бибер, паприка, нитрити, глутамини, глутаминати, емулгатори, вештачке боје, сулфати, а све то је заправо чиста хемија. Ружичаста боја меса такође је хемијског порекла. Нитрати и нитрити којима се саламури месо јесу потенцијалне канцерогене материје односно изазивачи рака.

Болести које настају као последица употребе меса су болести срца, крвних судова,

рак, болести органа за варење, реума, гихт, артритис, болест бубрега, неуроза, неуротичност.

Како прећи на вегетаријанску исхрану? Треба добро проучити значај

вегетаријанске исхране. А одмах затим спровести у праксу оно што сте научили. Нека прелаз на вегетаријански начин исхране буде постепен. Треба се посветити томе у потпуности и пратити промене које ће се осетити. Препоручљиво је узимати ону храну која најбоље одговара организму.

Kад изоставе месну храну људи често осете слабост и губитак у снази, неки то онда

истичу као доказ да им је месо неопходно. Међутим, то долази отуда што је изостало уобичајено деловање месне хране: разгрејаност крви и надражени живци. Зато је многима исто тако тешко оставити месну храну, као и пијаници одрећи се ракије. Међутим, управо за такве ова опомена биће од велике користи.

41

Погрешно је мислити да снагу мишића даје храна животињског порекла. Потребе

организма могу се потпуно задовољити и без меса, а и здравље ћесигурно у том случају бити много боље. Зрнаста храна, воће, ораси и поврће носи у себи све неопходне састојке за стварање здраве крви. Месном храном се ови елементи не могу ни добро ни потпуно надокнадити. Да је употреба меса толико битна за здравље и снагу, онда би намирнице животињског порекла биле саставни део исхране која је у почетку била дата човеку.

Добре навике у исхрани

Да би нам најбоље и у највећој мери користило проклијало семе и пресна биљна храна, потребно је да поштујемо и остале законе здравог живота које нам је Бог прописао у својој милости, љубави и бризи за људски род. У данашњим условима је нарочито важно да се они поштују како бисмо избегли многе болести које се сручују на овај свет:

Да поновимо главне Божје законе за снажно здравље:

1) вода - пити меку изворску воду и то шест до осам чаша дневно између оброка; 2) кретање на свежем ваздуху најмање један сат дневно, јер нема доброг варења без

довољно кисеоника; 3) напустити месну храну и заменити је биљним беланчевинама 4) пазити на умереност у исхрани, на редовно време оброка и не узимати више од три

оброка дневно; 5) не седети у замраченим просторијама, него пустити сунчеву светлост и сунчати се

умерено у погодно време, јер је сунце прејако задњих година; 6) добро жвакати сваки залогај како би се храна добро сварила; 7) не мешати за исти оброк воће и поврће; не мешати беланчевине са угљеним

хидратима; 8) не заборавити да је сваки дар од Бога и у захвалности користити Његове дарове, јер

Га Његова дела славе.

У свакој породици треба да се стекне навика свакодневног припремања семења за клијање. Клице су веома јефтине, али и веома драгоцене у савременој исхрани. У многим санаторијумима клице се препоручују код многих болести.

Доручак. Најбоље је када доручак започнемо порцијом свежег воћа. Али не више

од две врсте воћа, а ко има осетљив стомак нека узме само једну врсту једног јутра, а другога јутра другу врсту воћа. Може се узети и воћни сок, који је исцеђен тога јутра, и треба га полако пити малтене као да га жваћемо најидеалније приликом промене исхране. Најбоље је да се доручак неколико дана састоји само од воћа како би се прочистио организам од нагомиланих отрова. За време доручка не пити воду. Сат времена после доручка не пити воду, а после тог времена може се обилно пити вода, и треба да се попије јер је неопходна и веома корисна за здравље.

Затим, препоручују се житарице за доручак. Пошто смо неколико дана за доручак

42

имали само воће, можемо прећи на житарице. Порције воћа сат касније, можемо узети и неку житарицу у било каквом облику најбоље интегрални, црни хлеб и пецива, са медом и мало ораха или неког семења. То ће дати снагу за рад све до ручка.

Ручак. За ручак је добро узети неку од махунарки које су боље него било какво месо. Ту спадају соја, пасуљ, грашак, боранија, сочиво. Уз махунарке треба јести црни односно интегрални хлеб. Бели хлеб не даје здравље, јер је од њега одстрањено све што је најбоље, већ само замара желудац, таложи се као сало а истатак тело избацује. Необично је корисно ако ручак започнемо неком од салата јер ћемо на тај начин унети у организам обиље витамина, минерала и ензима, који ће подстаћи лучење сокова за варење, па ће се ручак са лакоћом сварити и неће се осећати никаква тегоба након оброка.

Не треба узимати много разних јела за један оброк, јер тако оптерећујемо органе за

варење, сва храна не може да се свари па одједном се претвара у трулеж. Неумереност је одлична подлога за слабљење органа за варење и целокупног организма. Довољно је узети два до три јела за један оброк, а сваки дан настојати да се узме ново јело како би се задовољила потреба за разноврсном исхраном. Због неумерености у јелу многи морају да спавају после ручка јер је мозак тако уморан од варења да тражи сан.

Колачи после ручка. Није добро после комплетног ручка додати још и колаче. Ако

би се појело само једно парче пите, понекад, онда то и не би било тако штетно, али ако се свакога дана поједе по неколико колача после ручка, то ће сигурно допринети слабости органа за варење и ствараће нездраву крв, као и убитачну гојазност.

Понављам, икада не треба пити воду за време оброка, јер се тако разређују сокови

за варење и губе своју снагу. Ако сте пили довољно воде између оброка, онда нећете осећати велику жеђ ни потребу да пијете за време јела. Из истог разлога није корисно ни започињати ручак супом, бар не свакога дана. Ако већ тако волите супу да не можете да замислите ручак без ње, онда је поједите на крају када су сокови већ натопили храну.

НАЈИДЕЛАНИЈИ ЈЕЛОВНИК ЗА СЕДАМ ДАНА

Опет понављам, јер је јако важно: "Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, и ушчиниш што је право у очима

Његовијем, и ако пригнеш ухо к заповијестима Његовијем и ушчуваш све уредбе Његове, ниједне болести коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер Сам Ја Господ Љекар твој".

Први дан

Доручак. Одмах после устајања попити једну чашу сока од једне поморанџе и

43

једног лимуна са мало млаке воде. После једног сата појести порцију воћа (3 јабуке, или неко друго воће). После два

до три сата појести још једну порцију воћа, количину по потреби. Између оброка пити чисту воду или неки фини биљни чај. Између оброка треба да прође најмање пет сати. Желудац треба да се одмори, сокови за варење треба да се сакупе, храна треба да се претвори у крв која треба да нахрани све делове тела, токсини треба да се сакупе и избаце, а за то је потребно пет сати. Због тога је веома важно да се оброци узимају уобичајено време јер је редовитост оброка од животног значаја.

Ручак. Направити велику чинију салате (зелена салата, мрква, млади лук, целер)

зачињену са мало лимуна и соли или лимуна и мало меда, уз хладно цеђеног уља или куваног интегралног пиринча. Додати мало густо куваног сочива или пасуља или неколико ћуфти од сојиног зрна, а јако је укусно додати јој кашику семења као и сира. Користити хлеб од црног (интегралног) брашна.

Запамтимо никада не јести колаче после ручка, јер то ствара врење и трује крв, а

тиме и цело тело. Вечера. Само воће, или чај, или шоља млека од соје. Најбоље је само воће. Вечера

не сме да буде касна, јер се неће добро сварити нити претворити у здраву крв, већ заморити органе за варење и нервни систем, а тело се неће ни одморити ни очистити ни обновити, како треба.

Други дан

Доручак. Одмах после устајања попити сок од наранџе и лимуна с мало млаке воде. После једног сата појести порцију воћа. Не мешати више од две врсте воћа. Пазити да се не меша кисело и слатко воће. После једног сата појести трећи део доручка, може бити сладак или слан. Слатки доручак: на интегрално пециво или хлеб намазати мало павлаке са медом. Или се може помешати млевени сусам са мало меда и мало павлаке, или намазати кашиком доброг домаћег пекмеза. Уз то се може попити једна шоља сојиног млека или крављег млека, али од здраве краве, а најздравија је шоља козјег млека. Може се увече потопити у млеко или воду нека од житних пахуљица да преко ноћи набубри и да се не мора кувати, па је ујутро појести са мало меда.

Слани доручак: потопити у млеко или воду житне пахуљице (раж, пшеница, овас)

увече да набубре до ујутро, да буде густа каша, па мало посолити или само онако појести. Друга варијанта - узети мало ситног младог сира од здраве краве или соје са црним

хлебом. Трећа варијанта - намазати на хлеб или пециво паштету од сојиног зрна. Четврта варијанта - једно до два ровито кувана јајета појести са мало млека и

хлеба.

44

Ручак. Сојине шницле (од зрна) или одресци од соје (рецепт у кувару), уз неко од

густо куваног варива (препоручује се сочиво, коприва, шаргарепа јер помажу стварању здраве крви). Доста свеже салате. Препоручује се цвекла, јер ствара здраву крв. Избегавати комбинацију соје и кромпира, јер се тешко варе заједно. Добро жвакати и полако јести. После ручка може се узети мало ораха или семе сунцокрета или кикирикија.

Вечера. Воће или чај или млеко. Најбоље је воће. Избегавати кувано за вечеру као и

обилне вечере и касне вечере, јер то необично штети целом телу.

Трећи дан

Доручак. Исто као први или други дан - према жељи. Ручак. Кромпир салата са доста младог лука, са листовима маслачка. Уместо

маслачка могу се исецкати врхови младе коприве, јер то ствара здраву крв, а чисти од отрова. Као прилог може се направити сафт од печурака. Уместо печурака салата се може помешати са бареним (не тврдо) јајима. Корисно је комбиновати храну зелене, црвене и друге боје. После ручка може се узети мало неког семења, или га додати салати од свежег поврћа.

Вечера. Воће.

Четврти дан Воћни дан, значи јести само воће. Не мешати више од две врсте воћа одједном. Не

мешати слатко и кисело воће. Свака 3 сата може се узети нова порција и у току дана се може појести и до два килограма воћа ако то организам тражи. Између порција пити воду или чајеве. Нека једна порција буде састављена од банане и неколико смокава, или урми јер ће то очистити црева и донети многе користи. Јабуке су необично корисне ако нису прскане; грожђе такође, али и свако друго воће које добро подносимо уз воће, унесимо у организам чај од хајдучице који одстоји само 5 минута па се процеди и пије. Он утиче на здраву крв снижава крвни притисак и обнавља ткива.

Пети дан

Доручак. Као првог или другог дана - лични избор према жељи и потреби. Ручак. Вариво од сочива, при чему имати на уму да густо вариво ствара здраву крв.

Салате од рендане мркве и цвекле. Корисна је и зелена салата. Може и салата од спанаћа (и он утиче на здраву крв). Уместо сочива може се направити и вариво од коприве. (погледати у Кувару). Уз то се може сервирати барени кромпир или интегрални пиринач.

Вечера. Воће.

45

Шести дан

Доручак. Воћни кох и две порције воћа. Ручак. Неко вариво, може од спанаћа или блитве са црним и белим луком. Прилог

могу бити шницле од сојиног зрна. Зелена салата са ротквицама. Црни хлеб. Вечера. Воће.

Седми дан Воћни дан. Напомена! За стварање добре крви и лечење малокрвности корисно је јести што

чешће коприву, цвеклу, сочиво, раж, спанаћ, шаргарепу, листове маслачка, боквице. Маслачак умешати са другом салатом, боквицу такође, и то само 5-6 листова. Такође чај од хајдучице ствара крв и обнавља ткива. Варива се могу мењати према потреби и могућности. Кувати поврће у што мање воде и на мањој температури, што краће времена како би се сачували витамини и остали хранљиви састојци.

БЕЛАНЧЕВИНЕ БИЉНОГ ПОРЕКЛА Беланчевине односно протеини јесу материје од којих је грађено наше тело и без

којих нема живота. Оне су саставни елеменат мишића, крви, коже, унутрашњих органа. Беланчевине везују калцијум и минерале. Њихово варење почиње у желуцу под утицајем ензима пепсина, а ензим трипсин (из панкреаса) довршава њихово варење. Тако припремљене беланчевине одлазе у танко црево, па одатле у крвоток, да би путем крви биле разнесене у све ћелије организма.

У јетри се изграђују корисни протеини, а вишак се претвара у масти и шећер. Да би

организам изградио потребне беланчевине, потребно му је око 20 аминокиселина. Јетра има способност да беланчевине претвори из једног облика у други и да их у себи складишти као резерву која ће се депоновати у случају потребе организма у оном облику који му је потребан. То је заиста диван и чудесан процес којим се наше тело гради, храни и одржава. Има мноштво аминокиселина; међутим, нашем телу су неопходне осам аминокиселина којих увек мора бити у храни. Све се ово може савршено обезбедити храном у којој нема меса односно храном биљног порекла. И не само то, него треба знати да су беланчевине биљног порекла много квалитетније и јефтиније него беланчевине животињског порекла. Међу биљним изворима беланчевина соја је најбољи извор без премца.

46

И још рече Бог: '' ево, дао Сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва

дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну". Када је Бог створио човека, Он му је одредио и какву ће храну јести и то је написано у Библији.

Да је уотреба места толико битна за здравље и снагу, онда би намирнице

животињског порекла биле саставни део исхране која је у почетку била дата човеку, што није случај, како знамо из Библије.

У зрнасту храну спадају: махунарке (соја, пасуљ, грашак, сочиво, боб, боранија),

затим житарице (пшеница, раж, овас, јечам, кукуруз, просо, хељда, пиринач), семенке (сунцокретове, сусамове, бундевине, ланене). У ову храну је Господ салио непроцењиво благо које је потребно за изградњу, одржавање, обнављање и рад нашега организма.

Беланчевине јесу неопходна градивна материја. Беланчевине се налазе у свим

ћелијама нашег тела. Оне су потребне за раст, размножавање и обнављање. Путем хране човек добија амино-киселине од којих гради сопствене беланчевине, али не све. Постоје беланчевине које се морају унети путем хране. То су есенцијалне аминокиселине којих има осам. Ако се уносе махунарке, житарице, воће, поврће, семење организам ће сигурно имати све потребне беланчевине. Само соја има свих осам есенцијалних аминокиселина; имају их и друге махунарке, мада не свих осам, али комбинацијом неке махунарке и неке житарице ова потреба ће бити подмирена. Најбољи и највећи извори беланчевина јесу махунарке, затим житарице, јаја, поврће, семење, орашасти плодови, као и извесно воће.

Махунарке су најбољи и најјефтинији извор беланчевина. Оне су и најбоље

средство за отклањање холестерола без икаквих штетних последица. Већ после двадесетак дана употребе беланчевина из махунарки холестерол се може снизити за читавих 20%, ако се троши само пола шоље куване махунарке на дан. Махунарке садрже шест компонената за сузбијање холестерола, а најважнија компонента коју садрже јесу влакна. Ова влакна скупљају холестерол и избацују га из организма. У махунаркама има око 15 - 20 % влакана. Нека су растворљива, а нека нерастворљива у процесу варења. Растворљива влакна су пектин, а нерастворљива су целулоза и хемицелулоза. Ова влакна смањују и проценат холестерола и проценат триглицерида у крви. Ова влакна користе се у лечењу рака дојке, дебелог црева и простате. У махунаркама нема прикривених масти као у месу, а ензими, витамини и минерали које садрже имају заштитну моћ.

Ако се јави надимање код употребе махунарки, тада треба обратити пажњу на

добро жвакање, а прву воду у којој се кувају или остаје преко ноћи треба бацити и на тај начин ће се надимање смањити.

Осим беланчевина, махунарке су богате и сложеним шећерима који могу

обезбедити око 15% потребе за угљеним хидратима. Захваљујући богатству хранљивих материја које се налазе у махунаркама схватићемо да оне не само што су замена за месо него су и много богатије од меса. Соја, пасуљ, сочиво, грашак, боранија, леблебија (наут), боб и кикирики спадају у групу махунарки. Махунарке садрже све есенцијалне аминокиселине без којих организам не може функци-онисати. Осим беланчевина, махунарке садрже и сложене угљене хидрате

47

који не захтевају нагли скок инсулина да би се свариле па су зато корисне и за дијабетичаре. Махунарке су богате и витаминима Б1, Б2, Б3, Б6, Д, Е, К, Ц. Од минерала садрже калијум, калцијум, фосфор, сумпор, гвожђе, манган, молибден, натријум, бакар, бор, јод, кобалт, цинк. Махунарке имају од 25 до 50% беланчевина. Масноћа коју имају махунарке није опасна и не доводи до холестерола него још помаже организму да га се ослободи. Беланчевине из махунарки се лако и брзо варе и не остављају штетне и отровне киселине, као што је то случај са месном храном. Биљна влакна из махунарки помажу боље варење, боље искоришћавање унете хране и њено претварање у здраву крв. Влакна чисте организам од штетних материја и избацују их из организма путем столице. Енергетске материје добијамо из житарица, воћа, меда, семења, уља, коренастог и кртоластог поврћа и масноћа (уља) шећера. Енергетске материје дају топлоту и снагу. Витамини и минерали су потребни у малим количинама, али без њих у тим малим количинама не би било живота. Биљни свет је пун витамина и минерала и они преко биљне исхране доспевају у наш организам како би учествовали у најразличитијим процесима који се обављају у нашем организму. Витамини помажу искори-шћавање градивних и енергетских материја, они штите организам од болести. Чак и врло редак витамин Б12, кога има у намирницама животињског порекла, се може наћи и у биљној храни. Витамин А потребан је за развој човечјег тела, он даје отпорност према инфективним болестима. Овај витамин је одговоран за здравље коже и слузокоже. Витамин А чува здравље очију односно чува вид. Ако нема довољно витамина А, имунитет слаби, коса опада, вид почиње да слаби, а долази чак и до слепила.

Извори овог витамина јесу воће и поврће које је наранџасте, црвене и тамнозелене боје: мрква, кајсија, наранџа, бресква, парадајз, малина, јагода, кељ, спанаћ, брокул, јабука, крушка, диња, блитва, паприка (црвена), першун, броколи. Витамин Б1 (тиамин) је потребан за сагоревање угљених хидрата и за њихово претварање у потребну енергију. Овај витамин је основни фактор функционисања нервног система. Недостатак овог витамина доводи до раздражљивости, неуравнотежености, губитка памћења, несанице, умора, запаљења живаца, поремећаја метаболизма. Изворишта овог витамина јесу пшеничне клице, пивски квасац, интегралне житарице, бадем, соја, сочиво, купине, грашак, ораси, наранџа, црни лук, језграсто воће (ораси, бадеми, лешници).

Витамин Б2 (рибофлавин) такође има значајну улогу у промету угљених хидрата, масти и беланчевина. Умор, застој у развоју, оштећења коже и слузнице, појава катаракте, болне напрслине у угловима усана - све је то последица недостатка овог витамина. Исхрана ока и стварање крви тесно су повезани са витамином б2.извори овог витамина јесу интегралне житарице, махунарке, пивски квасац, пшеничне клице и мекиње.

Витамин Б3 (ниацин) одговоран је за правилну функцију јетре и надбубрежних жлезда. Слаба коса, затим седе власи могу се приписати недостатку овог витамина. И овај витамин учествује у разградњи угљених хидрата, масти и беланчевина односно у стварању

48

енергије. Помаже у раду органа за варење (црева и желуца), а користан је и у нервном систему. Такође помаже у стварању неких хормона и смањује триглицериде и холестерол у крви, а самим тим снижава и крвни притисак. Извори овог витамина су пивски квасац, интегралне житарице, кромпир, печурке. Витамин Б6 (пиридоксин) учествује у метаболизму протеина у нервним ткивима, као и у јетри и кожи, затим у промету беланчевина, масти и угљених хидрата. Овај витамин учествује у стварању црвених крвних зрнаца, заправо ствара антитела која штите организам од бактерија. Недостатак овог витамина ствара поремећаје у нервном систему, изазива склоност инфекцијама, анемију, кожне болести, пропадање зуба и камен у бубрегу. Најбољи извори овог витамина јесу клице житарица, орашасти плодови (ораси), соја, банане, паприке, воће, поврће, јаја. Витамин БЦ (фолна киселина) одржава нормалан број еритроцита (црвених крвних зрнаца), односно равнотежу хемоглобина у крви, заправо лечи анемију. Недостатак овог витамина узрокује слабу циркулацију крви, обољење десни, поремећај метаболизма неких хранљивих састојака, замор. Извори овог витамина јесу воће, као и зелено лиснато поврће. Витамин Б12 (цијанокобаламин) једини је витамин који садржи кобалт. Ствара се од микроорганизама (бактерије, гљивице) који су у организму животиња, а складишти се у јетри. Ствара се и у органима за варење човека (бактерије дебелог црева синтетизују овај витамин у великим количинама). Значајан је за стварање еритроцита (црвених крвних зрнаца) као и за функцију нервног система. Недостатак овог витамина доводи до тешког облика анемије, дегенерисања нервних влакана, поремећаја метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина. Изворишта овог витамина јесу јаја, пивски квасац, орашасти плодови (бадем, лешник), махунарке, воће (банане), поврће (патлиџан, кромпир, карфиол, цвекла, першун). Чак и вегетаријанци који не једу храну животињског порекла не морају страховати да ће остати без овог витамина. Витамин Д (калциферол) олакшава апсорцију (упијање, искоришћавање) калцијума у цревима и помаже окоштавање костију. Услед недостатка овог витамина долази до рахитиса код деце у развоју, а код одраслих особа до омекшавања костију, које се потом деформишу и не могу да издрже тежину тела. Ако се излажемо дејству сунчевих зрака, макар само десет минута на дан, ми ћемо обезбедити неопходне количине овог витамина. Потребно је знати да превелике дозе овог витамина (када се он узима као лек) могу бити веома опасне и довести до тровања. Овај витамин се ствара у човечјем телу под утицајем сунчевих зрака и масноће која се налази под кожом. Најбољи извори овог витамина јесу рибље уље, јаја, а у мањим количинама банане, авокадо, пшеничне клице, пивски квасац. Витамин Е (токоферол) јесте витамин плодности. Овај витамин спречава старење, а такође спречава оксидисање незасићених масних киселина и оштећење ткива. Витамин Е ствара репродуктивне ћелије. Олакшава функцију нервног система и рад хипофизе - жлезде са унутрашњим лучењем која регулише стварање хормона у осталим жлездама. Извори овог витамина јесу клице проклијалих житарица, биљна (хладно цеђена) уља, семење, језграсто воће (ораси, бадеми, лешници). Витамин К делује у јетри. Он утиче на синтезу протеина за коагулацију крви. Овај

49

витамин спречава крварење у цревима или другим унутрашњим органима, спречава крварење после операција јер помаже згрушавање крви. Ако се узима у великим дозама може доћи до разарања црвених крвних зрнаца и жутице код деце. Извори овог витамина јесу биљна уља, жуманце, зелено лиснато поврће, купус, кељ, карфиол, броколи, репа, грашак. Витамин Ц (аскорбинска киселина) олакшава функцију свих ћелија. Овај витамин је моћни антиоксиданс који спречава разарање ћелија и њихово превремено старење. Витамин Ц помаже апсорпцију осталих витамина и минерала, штити од оксидације витамине А и Е и групу Бе витамина. Витамин Ц олакшава апсорпцију гвожђа у цревима, неутралише отрове у крви, јача одбрану организма од заразних бактерија, помаже зарастање рана. Недостатак овог витамина изазива скорбут (крварење десни) слаби отпорност према инфекцијама, ствара замор, успорава раст код деце, прузрокује споро зарастање рана. Овај витамин не ствара резерву у телу па се мора свакодневно уносити. Али када се узима у превеликој количини (више од 2 г на дан) изазива знакове тровања. Извори овог витамина јесу сво воће и поврће, а нарочито јужно воће јер се овај витамин добро чува у киселом садржају воћа. Целокупно свеже, сирово поврће садржи овај витамин, а много га има и у шипку, паприки, поморанџама, лимуну, грејпфруту, а поготово је нужан зими у киселом купусу.

МИНЕРАЛИ

Минерали су материје које улазе у састав човечјег организма. Има их око 50, а око 5% телесне тежине чине управо минерали. Тако у организму човека од 70 кг телесне тежине има око 3,5 кг минерала. Минерали се непрекидно обнављају, избацују, а нови се уносе храном. Избацују се из организма кроз мокраћу, столицу, зној. Без минерала ни једна ћелија организма не би могла да живи. Они граде наше тело односно регулишу многе процесе у њему. Извори минерала јесу воће, поврће, житарице, махунарке, заправо сва биљна храна.

Витамини и минерали. Витамина и минерала има у воћу и поврћу, затим у житарицама, махунаркама, семењу. Ако је исхрана богата витаминима и минералима, онда ће и отрови који се налазе у ваздуху, храни, води много мање деловати на ткива. Мрква има бета-каротин који има способност да неутралише отрове који се налазе у ваздуху, као и да штити од последица зрачења.

Калцијум. У телу одраслог човека има 1-1,5 кг калцијума. Калцијум улази у грађу костију и зуба, преноси нервне импулсе, обезбеђује срчани ритам, помаже коагулацију крви, регулише односе киселине и базе у крви, спречава превелику киселост крви (која настаје од метаболизма беланчевина). Да би калцијум прешао у крв и кости потребан му је витамин Д. Недостатак калцијума доноси болно грчење мишића, поремећај срчаног ритма, раздражљивост, омекшавање костију (рахитис код деце, остеопорозу код жена), услед чега кости постају лако ломљиве. Јављају се болови у зглобовима, кваре се и испадају зуба, настају нервоза и депресија. Налазишта калцијума у вегетаријанској исхрани јесу махунарке (нарочито соја али и млеко од соје), орашасти плодови, интегралне житарице, семење (сусам, бундева, сунцокретово семе), воће и поврће. Има га доста и у блитви и

50

спанаћу, али треба бити опрезан са тим поврћем јер оно у великој мери садржи оксалну киселину која отежава апсорпцију калцијума и ствара нерастворљиви калцијум оксалат.

Фосфоr. И овај минерал, као и калцијум, налази се највише у костима и зубима. Фосфор у нашем организму утиче на правилан раст и обнављање ткива, на изградњу ткива, као и на добро здравље костију и зуба. Он делује у комбинацији са калцијумом и витамином Ц. У комбинацији са витаминима Б групе учествује у функцији и одржавању нервног система. Веома је важан и однос калцијума и фосфора у телу. Овај однос је веома уравнотежен у биљкама, док у месној храни има више фосфора него калцијума па то отежава искоришћавање калцијума. Најбољи извори овог минерала јесу жуманце, интегралне житарице (посебно овас, јечам и мекиње), нерафинисана уља, махунарке (посебно грашак, сочиво, кикирики, пасуљ, сојино зрно), пивски квасац, бадем.

Гвожђе. У телу одраслог човека има 3-4 г гвожђа које је у саставу хемоглобина и даје му црвену боју. Задатак гвожђа јесте да путем крви преноси кисеоник из плућа и разноси га у све ћелије тела, а да из ћелија пренесе непотребан угљендиоксид натраг у плућа, како би тај угљендиоксид био избачен из плућа са издахнутим ваздухом. Гвожђе у исхрани? Мало гвожђа у крви је неопходно за преношење кисеоника. Вишак гвожђа се спрема у посебним молекулима као резерва која ће се користити код прекомерних крварења или код неправилне исхране. Тело узима гвожђе из старих, истрошених ћелија крви. Један мг гвожђа се губи кроз мокраћу, зној и ћелије које отпадају са коже, косе, ноктију, зидова црева. Тело зна да је слободнопливајуће гвожђе опасно. Ако у телу има више од 300 мг гвожђа, тада долази до убрзаног уништавања ћелија. Симптоми вишка гвожђа су умор, артритис, слабост, кратки дах, импотенција, шећерна болест, губитак менструације, неуролошки проблеми, чак и срчани удар. Али, ако узимамо гвожђе из биљне хране, ми лако можемо избећи ове опасности. Ако унесете и вишак гвожђа из биљне хране, тело ће узети само колико му је потребно. Али, ако у исхрану убаците црвено месо, живину и рибу, настаје проблем коришћења гвожђа. Јер, месо садржи гвожђе које не одговара систему за регулацију гвожђа у нашем телу. Ово гвожђе продире кроз зидове црева у крвоток и тако доприноси стварању слободних радикала и оштећењу ћелија.

Највише гвожђа има у сочиву, пивском квасцу, полену (биљном праху), сојином брашну, сусаму, белом пасуљу, семењу (сунцокретовом), пшеници, ражи, леблебији, интегралним житарицама, пивском квасцу.

Магнезијум. Овај минерал такође улази у састав костију, а има га и у меким ткивима и у телесној течности. Има улогу у хемијским реакцијама код сагоревања хранљивих материја односно у производњи енергије. Посебно је значајан за правилан рад нервног система. Важну улогу има и у промету минерала (натријума, калцијума, фосфора). Магнезијум чува здравље срца, смањује холестерол, отклања умор и малаксалост, спречава неуровегетативне поремећаје, отклања затвор и болове у желуцу, спречава упалу дебелог црева, грчење мишића, лупање срца. Најбољи извори овог минерала су семење (нарочито сунцокретово), орашасти плодови (бадем, ораси), махунарке (соја, боб), интегралне житарице, (посебно проклијале клице пшенице), зелено лиснато поврће, воће (банане, папаја, наранџе, смоква, јагоде), поврће (кромпир). Вишак овог минерала избацује се столицом.

51

Калијум. Овај минерал се понаша "супарнички" према натријуму тако што подстиче његово излучивање и тиме спречава штетно деловање вишка натријума у организму. Калијум је потребан за пренос порука кроз нерве, за правилан рад срца, за метаболизам масти, угљених хидрата и беланчевина. Удружен са фосфором преноси кисеоник до мозга. Извори калијума јесу свеже и суво воће, коштуњаво воће (бадеми), пасуљ, интегралне житарице, маслине, купине, маслачак.

Натријум. И овај минерал има улогу да заједно са осталим минералима (калијумом

и хлором) делује на проток хранљивих материја између ћелија и међућелијске течности. Осим тога, натријуим ствара равнотежу између калијума и калцијума како би био обезбеђен нормалан рад срчаног мишића. Натријум се, готово по правилу, налази више него што је потребно у организму. Натријум се уноси путем кухињске соли. Превелика количина натријума у телу изазива висок крвни притисак, обољења срца, губитак калијума, а то има за последицу грчење мишића, неправилан рад срца и осећај умора. Овог минерала има у кухињској соли, овсу, мркви, краставцу, махунаркама, жуманцету, смокви.

Сумпор је потребан организму у количини од око 5 грама дневно. Улази у састав

неких витамина (Б) и неких аминокиселина. Недостатак сумпора изазива запаљење коже, оштећење ноктију и косе. Сумпора има у орашастим плодовима (посебно у бадему и кестену), махунаркама (нарочито у соји), интегралним житарицама, поврћу (броколи, купус, карфиол).

Јод. Хормони штитне жлезде стварају се захваљујући јоду. Овај минерал утиче

на брзину раста и на правилан метаболизам. У телу се јод највише налази у штитној жлезди. Недостатак јода доводи до поремећаја рада штитне жлезде. Да би у биљкама било јода потребно је да га има у земљишту на коме се биљке узгајају. Поред мора има највише јода, као и у морској соли. Потребно је користити морску со (а не кухињску рафинисану) и тако се углавном задовољава потреба за овим минералом.

Манган. Да бисмо имали добру размену материја у костима и да би се обављале многе ензимске реакције, потребан је манган. Овај минерал има улогу у стварању полних хормона, хормона штитне жлезде, утиче на боље памћење. Мангана има у језграстом воћу, зеленом лиснатом поврћу, махунаркама, воћу, мекињама. Цинк. Без цинка многи ензими не би могли обавити свој задатак. Цинк учествује у синтези беланчевина, у метаболизму угљених хидрата, у дисању ткива. Он улази и у састав инсулина (хормона гуштераче). Цинк чува здравље коже, централни нервни систем, органе за дисање, контролише нормалан развој плода. Језграсто воће, семе бундеве као и интегралне житарице јесу најбољи извори цинка. Селен. Овај минерал је снажан антиоксидант (спречава пропадање здравих ћелија), а повећава и отпорност организма према болестима. Ако се веже са кадмијумом онда неће бити апсорбован у организму. Има га у сунцокретовом семену, интегралном пшеничном брашну, белом луку, бразилском ораху. Има још минерала који су нам потребни и које можемо обезбедити разноврсном биљном исхраном као што су молибден, флуор, бакар, хром, хлор, кобалт.

52

Ензими су ферменти који се налазе у биљкама, а човек их уноси само пресном биљном храном јер их топлота уништава. Ензими су управљачи животних процеса у свим нашим ћелијама. Они руководе радом свих наших органа. У жлездама ензими надзиру производњу хормона, у ћелијама руководе разменом материја, у јетри су прави хемичари, у бубрезима делују као чистачи крви од отрова. Без њих се не могу добро искористити ни витамини ни минерали. Зелени хлорофил. Сво поврће зеленог лишћа обилује овом драгоценом супстанцом. Хлорофил има значај у стварању црвене боје крви. Неки биолози чак тврде да је узимање сока од коприве на пример исто као кад се узме трансфузија крви. У хлорофилу има магнезијума. Хлорофил је сличан по својој структури црвеном пигменту хемоглобина у крви, с тим што нема гвожђа као хемоглобин него садржи магнезијум. Зелено биље има највећу биолошку вредност. Један лекар је о томе рекао: „То нису само витамини, ни минералне соли, ни хлорофил, ни квалитетне беланчевине, ни вишак алкалија (база), ни слободна кухињска со, иако сви ови чиниоци имају велики значај, то је вредност сунчеве светлости, акумулирана сунчева енергија. (др Ралф Бенер)

Ферменти су посебна врста ензима која је задужена за варење. Њих производе жлезде са унутрашњим лучењем. Ензими који се уносе пресном биљном храном утичу на бољу производњу хормона, обнављају истрошене ћелије, чисте капиларе. Пресна, свежа биљна храна, ослобађа крв од штетних масноћа, а тело од вишка воде, па тако растерећује срце и крвоток. Ако у исхрани буде доста свеже салате и доста свежег, пресног воћа, тиме ће се обезбедити добро варење, добар метаболизам (размена материја). Обезбедиће се пријатан осећај ситости, снага за рад и умни и физички, а такође и добро расположење. Најбољи ензими се налазе у пшеничним клицама, семенкама сунцокрета, сусама и бундеве, у целеру, мркви и салати.

Потребно је пажљиво извршити прелаз на вегетаријанску храну и тај прелаз треба да буде постепен, током неколико месеци јер организам мора да се навикне да користи хранљиве материје из другог извора а не оног извора на који је до тада навикао. Иначе, ма колико да је у питању здрава храна, ум се буни када на нешто није навикнут.

Када овако поступимо, и променимо начин исхране, ми онда можемо рачунати и на

Божје благослове. И рече Господ: „Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, и учиниш што је право у очима Његовијем, и ако пригнеш ухо к заповијестима Његовијем и очуваш све уредбе Његове, ниједне болести коју Сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер Сам Ја Господ, Љекар твој".

"И ако ове законе узаслушате и уздржите и устворите, и Господ ће твој

уздржати теби завјет и милост… И миловаће те…и благословиће те… благословиће плод утробе твоје и плод земље твоје, жито твоје и вино твоје и уље твоје… Бићеш благословен мимо све народе…"

Редовитост у јелу треба најбрижљивије примењивати. Мајке које попуштају

жељама деце на рачун здравља и срећног расположења сеју зло семе које ће узрасти и донети свој род. Самозадовољавање расте заједно са децом и томе се жртвују снаге и тела и ума. Мајке које тако чине морају са болом и горчином да жању оно што су саме

53

посејале. Снаге и духа, и душе, и тела, трпе последице узимања нездраве хране.

Децу треба учити да савлађују своје прохтеве и да једу само оно што је корисно за здравље, а да се клоне свега онога што би им могло нашкодити. Нека се одричу свега што је штетно ради онога што је боље. Трпеза треба да је увек постављена укусно и привлачно и снабдевена добрим намирницама које нам је Бог тако изобилно подарио. "Како је много дјела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твојега… Дајеш те расте… зелен на корист човјеку да би изводио хљеб из земље… и хљеб срце човјеку кријепи… Све Тебе чека да им дајеш храну на вријеме. Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра. …Пошто уживамо Божје дарове, настојмо да му као дародавцу одајемо захвалност и славу".

Редовитост оброка

„Важност стварања исправних навика у погледу исхране детета никада се не може преценити. Децу од малена треба учити да морају јести да би живели, а не да живе само зато да би јели. Детету треба давати храну само у одређеним размацима… Пажња и редовитост у храњењу не само да ће деловати повољно на његово здравље и развити у њему миран и пријатан карактер, него ће положити темељ навикама које ће у познијим годинама представљати за њега прави благослов. Иако су деца изишла из периода раног детињства још увек велику пажњу треба поклањати васпитавању њиховог укуса и апетита. Често им се дозвољава да једу кад год хоће и шта год зажеле, без обзира на здравље. Родитељи треба своју децу да уче савлађивању апетита и уздржавању од нездравих јела. Међутим, морамо бити опрезни да не паднемо у заблуду захтевајући од деце да једу оно што им не прија или присиљавајући их да једу више него што је потребно. И дете има своја права, има јела која му више одговарају, и кад то није штетно и нездраво треба им удовољити.

Зашто је значајна редовитост у јелу и пићу ? Редовитост у јелу и пићу је од

животног значаја. У то су се уверили сви који су тако радили. Зашто је то тако? Зашто наши оброци не би смели ни у ком случају да буду нередовни?

Да би се унета храна добро сварила и претворила у здраву крв, која ће нахранити

сва наша ткива и органе, важно је да та храна буде унета у одређено, најбоље време. Храна се не може добро искористити ако се не луче сокови за варење у потребној количини. Осим тога, потребно је да се желудац извесно време одмара после варења оброка. Зато је потребно да размак између оброка буде пет сати за одрасле, а нешто мање за децу. Бебе имају посебан распоред.

Уколико се руча један до два сата пре истека времена од пет сати, тада је сигурно

да ће желудац бити неприпремљен да изврши свој Богом дани задатак. Ако је оброк био обилан, онда можда неће још бити сварен, а већ долази нова храна. Ако је храна из желуца сишла у дванаестопалачно црево и даље на варење, желудац, иако већ празан, још увек није спреман за нова оптерећења, јер се није одморио. Желуцу је неопходно да се одмори два сата након сваког оброка.

54

Ако одложимо било који оброк за један до два сата, из било којих разлога, ми ћемо опет пореметити рад не само желуца него и целог организма. Ако једемо увек на време, онда се пљувачка редовно лучи, а сокови жучи, желуца и гуштераче припремају се да у одређено време натопе храну како би се варење добро обавило. Ако каснимо са оброком, онда ће се велики део фермента амилазе потребног за варење угљених хидрата изгубити и варење неће бити тако ефикасно.

Рђаво скувана храна Храна која није добро припремљена изазиваће у желуцу киселину и стварати нездраву крв. Нездрава крв не даје организму потребне састојке него га загађује и ствара подлогу за болести. Кисео хлеб је нездрав и тешко се вари. Хлеб мора бити добро печен да би се уништиле клице квасца. Јела која су пржена или кувана на уљу, поготово рафинисаном, затим на животињској масноћи, на маргарину или бутеру стварају нечистоћу у телу и трују крв. Најбоље је кувати без масноће и, тек када је јело кувано и прохлађено, треба додари дозвољену масноћу. Уља на којима се кува или пржи постају штетна за здравље јер од њих настаје штетни холестерол. Хладно цеђена уља (маслиново, сунцокретово, сојино, бундевино) здрава су само ако се на њима не пржи јер топлота од здравог уља ствара нездраво уље. Никада не користите исто пржено уље два или више пута!

Зачини. Постоје штетни и корисни зачини. У штетне зачине спадају бибер, каранфилић, љута паприка, сенф (слачица), туршија. Ови зачини прво надражују, а затим разарају слузокожу желуца. Од њих крв постаје грозничава, јачају страсти, темперамент постаје необуздан. Ови зачини наносе штету слузокожи желуца и нервном систему. Уместо њих треба употребљавати зачине који су корисни. Корисни зачини су: мирођија, першун, целер, лук власац, мајоран, рузмарин, бели и црни лук, ким, блага алева паприка. Од њих се може правити на пример и домаћа вегета. Што је храна мање раздражујућа, утолико је боље. Зачини су по својој природи шкодљиви. Прашак за пециво и сода бикарбона су непотребни и нездрави. Сода бикарбона изазива запаљење желуца и трује крв, изазива катар, разара витамине у телу. Ако желимо здрав хлеб, онда користимо само квасац и воду без прашка за пециво јер је он прављен на бази соде бикарбоне. Људи који ужурбано живе не би требало никада да користе зачине јер би њима посебно штетили. Зачини су чест узрок чира и тегоба у стомаку.

Доказано је да пиперидин из црног бибера, еугенол из каранфилића па и алдехид из цимета ометају електричну активност мозга и срца. Често су ови састојци били узрок и повишеном крвном притиску. Цимет и бибер садрже уље еугенол које оштећује слузокожу желуца, чинећи подлогу за чир. Цимет, осим тога, изазива оштећење и запаљење желуца и горњег дела црева. Бибер са својим пиперидином подстиче стварање веће количине хормона који подстичу желудац да ствара већу количину хлороводоничне киселине. Трудите се да не једите сувише слано, избегавајте употребу киселих, љутих и јако

55

зачињених јела…"

Јаки зачини у почетку неосетно надражују нежну слузокожу желуца, док на крају не разоре природну осетљивост ове нежне опне. Крв постаје грозничава, оживљавају ниске склоности, а морална и умна снага слаби и постаје слуга страстима…

Уравнотеженост духовних и моралних снага зависи умногоме од физичког стања организма. Сви наркотици и неприродна раздражујућа средства која слабе телесну снагу и отпорност, доприносе и унижењу умних и моралних сила. Извлачимо логичан закључак да је узрок моралне изопачености у свету управо неумереност". Здраве посластице. Бог је дао обиље посластица које су веома корисне за наше здравље. Такве посластице су на пример воће и мед. Житарице се у органима за варење претварају једним делом у сложени шећер који је користан. Нека нам најлепша посластица буде дивно свеже воће које нам је Бог дао у изобиљу у свако доба године. Свеже воће са житарицама, медом, орасима, житарице у облику хлеба од интегралног брашна, или интегралног пецива, или куваног зрна – са семењем и орашастим плодовима (орасима, бадемима, лешницима) јесу посластице које су здраве за организам. Ове посластице стварају здраву крв и здрава ткива. Обичан грахам хлеб са воћем јесте најздравија посластица. Ако хоћемо да сачувамо здравље морамо се строжије држати једноставне хране. Једноставна, проста пита од воћа није забрањена. Понекад се може направити колач са сувим грожђем, смоквама или пудинг од пиринча са сувим воћем. „Ко једе колаче после комплетног оброка, не може имати бистар ум, нити добре органе за варење. Чак је и месо боље од торте. Одбаците торте, колаче, посластице… Посластице после јела су сувишне и нездраве.“ Деци не треба давати слаткише нити храну за одрасле. Међутим, треба поштовати и њихово право да неку храну воле више а неку мање, све у границама дозвољеног. Ако је за ручак било богато зачињено месо, а на крају ручка богати колачи – будите сигурни да ће то ослабити органе за варење. Богати ручкови, касне вечере, месо, сосови, колачи, пите, сладолед, кафа, чај (руски и сл.) умртвљују племените особине и узрок су дегенерације и смртности. Ту је узрок слепим страстима. Од такве хране нарав постаје мрзовољна, раздражљива. Сотона је у апетиту створио своје најјаче упориште и преко апетита уништава човека. Последица нездраве хране јесу обложен језик, тежак задах, болови, главобоља, болест. Укус се васпитава уз помоћ воље. Попуштање дечјим захтевима је свирепост ако није у границама здравствене мудрости. Треба васпитавати самоодрицање, као и самоконтрола у јелу и пићу већ од малена како касније не би дошло до лепезе здравствених проблема.

Јело између оброка

Друга битна навика је јести јело између оброка. У овоме многи људи греше, а да тога нимало нису свесни, јер многи лекари саветују да узимање мање, али чешћих оброка. Истина, овако често узимање хране може бити оправдано у случајевима неких обољења, али не и за људе који немају таква обољења. Они наводе и доказе за такав свој став.

56

Међутим, бог који никада није грешном човеку ускратио ништа што би му могло користити, дао је да се и о томе напише његова реч. Онај који нас је створио најбоље зна шта је за нас добро. Ако хоћемо да будемо здрави и снажни, онда смемо узимати највише три оброка. Све што је преко тога штетно је. Само у случају неких болести, док траје лечење, можда ће бити потребно да се чешће једе, али то је за кратко време. Наука је доказала да више од три оброка дневно штетно утиче на здравље. Ако се често једе, онда се храна не свари потпуно, него само делимично. Последице су исте као када се узима много различитих јела у једном оброку. То стомак не може да савлада и стварају се многе отровне материје у крви. Истраживања која су обављена на људима показала су да особе које једу више од три до четири пута на дан чешће обољевају од зубног каријеса. Навика да се храна узима између оброка је једна од најопаснијих. Наука је детаљно објаснила шта се дешава у организму када се једе између оброка, а то значи четири, пет или више оброка дневно. Храна прво улази у уста и ту почиње процес варења. Пљувачка садржи ензим којим почиње варење скроба. Зато је потребно да се сваки залогај темељито сажваће (најмање 30 пута). Сажвакани залогај се гута и доспева у желудац где ће се даље варити (разграђивати) помоћу желудачних сокова. Када се храна разгради у желуцу, она силази у дванаестопалачно црево и то мало по мало. Желудац остаје празан. Он је радио два до три сата или можда мање (ако смо јели воће) и њему је потребно два до три сата да се одмори. Варење се наставља у цревима. Размак између два оброка треба да буде пет сати. Али, ако смо унели нови оброк пре него што се сварио претходни оброк, дакле ако смо јели између оброка, онда настају велики проблеми. Чим се почне уносити нова храна, желудац престаје да потискује у црева храну која је већ била у њему и варење те "старе" хране се прекида. Сада се отежано вари унесена нова храна, јер се нису довољно спремили сокови за варење, желудац се није одморио, а стара храна у желуцу стоји и чека. Шта се у ствари дешава са несвареном храном? Она сада стоји у желуцу где је топло, мрачно, кисело и док чека да буде сварена, она ће се претворити у трулеж. Код овог делимичног варења се стварају многа штетна хемијска једињења и она су отровна. Тиме се трује крв, а преко ње се трују бубрези, мозак и остала ткива. Штетне последице честог узимања хране јесу надимање, горушица, гасови, рђав задах, поремећен сан, раздражљивост и умор, осећај слабости. Неки стално осећају глад и мисле да морају због тога јести. Међутим, њима баш треба да уведу редовитост оброка и да их сведу на највише три дневно, како би се желудац одморио. Јер тај осећај за који мисле да је глад у ствари је замор желуца. Тиме желудац хоће да каже "дај ми одмор, да бих могао да добро урадим свој посао". Често узимање хране доводи до слабљења целог организма. Мозак је тесно повезан са желуцем и поремећаји желуца доводе до поремећаја мозга. Када услед злоупотребе желуца мозак почиње да слаби, ослабиће и цео организам Mноги добровољци су били испитивани да би се ово научно доказало. У желуцу оних који су често јели налазили су се остаци хране стари и до три дана. Та храна је била покварена. То је исто као када бисмо јели трулеж са ђубришта. Да бисмо савладали ту штетну навику честог јела, односно јела између оброка, треба да добро распоредимо време

57

оброка и њихов квалитет. Многе особе не доручкују, а баш је доручак најпотребнији оброк. Нека доручак буде увек у исто време и врло квалитетан, јер ће он дати енергију организму која му је ујутро потребна. Ако не доручкујемо, ми ћемо после извесног времена осећати глад, па слабост и дешаваће се низ штетних последица у организму. Ако узмемо добар доручак неће бити потребе да се једе у невреме ни између оброка. Ручак такође треба да буде пет сати, или више, после доручка и притом нека је обилан, а за вечеру је најбоље не узимати ништа. Увече се цео организам спрема за одмор, па се сокови за варење веома слабо луче, тако да се храна која се уноси увече, неће сасвим добро сварити, а онда се не може ни претворити у добру крв. Све ово наноси само штету организму. Ако неко већ и осећа потребу за вечером, нека то буде нешто сасвим лагано што ће се брзо сварити, тако да пре одласка у постељу вечера буде сварена, како би се органи за варење одморили заједно са целим организмом.

Aко изоставимо доручак, онда постоји опасност да за ручак и вечеру то надокнадимо, па се нећемо у току ноћи одморити. Храна која је узета као обилна вечера, претвориће се у трулеж. Сан неће бити окрепљујући, тело и живци ће слабити, апетит ће се губити. Могу се јавити и болови у пределу желуца. Јер, увече се организам спрема за одмор и сокови за варење се слабо луче. Пијење воде. Између оброка само треба воду пити и то обилато. Притом се мисли на чисту воду која је прави благослов за здравље уопште, а посебно за здравље органа за варење. Сат времена пре јела не треба пити воду. Један - два сата после јела не треба пити воду. Међутим, између тог времена воду треба обилато пити јер је неопходна свим органима. Свакодневно је потребно шест до осам чаша чисте воде, а лети и више. Међутим, ни превише воде није здраво, јер може доћи до излучивања минерала из организма. Уколико је неко болестан од болести срца, бубрега или водене болести, он се мора консултовати са својим лекаром о количини течности коју сме узимати у току дана. Веома је добро ујутро, одмах после устајања, попити две чаше воде, која је угрејана на собној температури. Никада не треба пити воду за време јела, јер ће то отежати варење.

КОМБИНОВАЊЕ ХРАНЕ

За успешно и лако варење никада не треба мешати воће и поврће у истом оброку. Веома је важан састав односно комбинација хране у једном оброку. Ако мешамо у једном оброку воће и поврће, долази до врења и осетљиви делови организма ће бити погођени. Нека за један оброк буде само воће коме се могу додати житарице, и то интегралне, или млади “швапски” сир, или семење, а за ручак нека су махунарке са поврћем у облику свежих салата, уз интегрални хлеб. Добро комбиновање су беланчевине и поврће, угљени хидрати и поврће, а лоше беланчевине са угљеним хидратима или воћем. Уз то ако салату поједемо пре јела, ми ћемо заиста много учинити за добробит центра нашег тела незаменљивог вредног желуца.

58

Храна коју уносимо се претвара у здраву или нездраву крв. А крв разноси хранљиве материје по целом телу и храни га. Ако је исхрана лоша и крв неће бити здрава. Нечиста крв разноси отрове по целом телу и тако настаје терен за болест и слабост организма. Ако узимамо превише састојака у једном оброку, у нашем желуцу ће настати прави “рат”. Зашто? Свака намирница коју смо унели у желудац мора да се разгради на своје саставне делове у процесу варења јер тек тако може да се претвори у крв. Међутим, ако има превише састојака, онда је желуцу немогуће да све то обави, па остаје доста несварене хране која се претвара у трулеж и доста дуго се задржава у желуцу. Једноставни оброци, али сваки дан различити сасвим ће добро користити здрављу. Доручак нека буде састављен од обиља воћа, нешто млечних производа (под условом да потичу од здраве краве, или још боље од козе), или интегралних житарица у било ком облику (пециво, хлеб, кувана каша од житарица, житне пахуљице, мед, семење). Ручак нека буде комбинација од неке од махунарки, салате од пресног поврћа, интегралних житарица (хлеб нпр), ораха и тако даље. Вечера треба да буде што лакша и једноставнија - мало воћа, неко пециво, или житна кафа, чај, а најбоље би било изоставити је. Сокови за варење се увече веома мало луче па је варење отежано и организам се замара. Бог је одредио да се сва жива бића, па и човек, увече спреме за ноћни одмор. Варење треба да буде завршено пре него што се иде на спавање како би се и органи за варење заједно са целим организмом одморили и очистили од унетих и створених токсина.

Рђаве навике

Добро жвакање је веома битно. Храну треба полако јести и добро жвакати. Ово је неопходно да би се пљувачка потпуно измешала са храном, и да сокови за варење ступе у дејство. Ово је знање потврђено од људи који се баве медицинским наукама, доказано у животној пракси. Пошто први чин варења почиње у устима. У процесу варења ништа није ни једноставно ни безначајно. Жвакањем се храна и дроби (како би се лакше прогутала), али се и натопи соковима које луче пљувачне жлезде које се налазе у устима. Под утицајем фермента птијалина који делује у устима скроб се разлаже и претвара у шећер, а храна се тако припрема за даље варење у желуцу. Ако се храна не сажваће добро, прети опасност од обољења индигестије (поремећаја рада органа за варење). Може доћи до надимања, киселости, подригивања, повраћања. Овако неприпремљена храна у устима представља и за желудац велико оптерећење. Зато је боље да одложимо јело ако немамо довољно времена да га на миру и полако поједемо. Када смо уморни, у журби, или нерасположени боље је да тада не једемо, него да сачекамо док се не одморимо. Течна храна, иако код многих омиљена, није здрава као чврста храна. Супе и чорбе могу садржавати корисне хранљиве материје, али се оне гутају без жвакања. Осим тога, доста течности у желуцу разређује сокове за варење који су у њему и храна се спира. Неки

59

због тога остављају да поједу супу на крају оброка, када је чврста храна већ натопљена соковима за варење.

Многи узимају воће на крају оброка или неки воћни сок. То је погрешно, јер воће ће се тако претворити у трулеж која ће загадити крв. Воће требова јести као посебан оброк за најбољу асимилацију у организму.

Јело између оброка једна је од најштетнијих навика, као што смо већ установили али ове истине треба поновити. Да би се један оброк најдуже један сат сварио потребно је неколико сати, најмање пет. Воће се брзо вари, ако се не комбинује са другом храном. Када се варење у желуцу заврши, њему је потребан одмор од неколико сати. Али, када се узме храна пре него што је варење завршено догађа се велика збрка у желуцу јер претходно унет оброк још није сварен, а нова храна коју уносимо захтева поновно лучење сокова, прекида варење претходног оброка, и тако ниједан оброк не може да се добро свари. Храна остаје дуго у желуцу, претвара се у трулеж која улази у крв и разноси се по целом телу. Од оваквих навика неће оболети само органи за варење него и нервни систем који управља радом свих наших органа.

Касне и обилне вечере - наносе много штете и органима за варење и нервном

систему, као и целом организму. Понављам увече наше тело треба да се припреми за добар сан који ће пружити одмор и чишћење тела и нерава. Када идемо на спавање треба да престане активан рад свих наших органа, па и органа за варење. Ако увече оптеретимо организам варењем, ми се нећемо одморити, а храна се неће претворити у здраву крв.

Умереност

Умереност је веома важна карика златног ланца природних Божјих закона за

телесно здравље. Преобилни оброци, па макар да се ради о најздравијој храни, јесу последица неумерености и тело мора уложити огромне напоре да се ослободи додатног терета. Много енергије се троши на варење обилног оброка. Сва унета храна уноси и нечистоћу које се организам ослобађа лако ако једемо умерено, али веома тешко ако смо неумерени. Бог је дао “чистаче” нашег тела (јетру, плућа, кожу, бубреге, органе за варење), али они се временом заморе и слабе услед напорног рада на одстрањивању нечистоће која је последица неумерености услед чега настаје низ разних тегоба и обољења.

НАРОЧИТО ШТЕТНА ХРАНА

У својој Речи Господ је дао да се напише: "Кад сједнеш с господином да једеш, пази добро шта је пред тобом. Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком. Не жели преслачака његовијех (посластица), јер су лажна храна”.

Ако је икада било потребно пазити шта једемо, онда је то данас, јер је човекова

60

околина загађена, а животињски свет је болестан. Опасност прети човековом здрављу са свих страна, а нарочито од нездраве хране. Храна коју уносимо у наш организам или јача или слаби наше тело, наш дух и наш морал. Она или чува или слаби равнотежу нашег нервног и имуног система, она доноси уравнотеженост или неуравнотеженост, јер јачина ова два система успоставља здравље целог организма. Бог је желео да Израиљци буду вегетаријанци, да се врате на првобитну исхрану како би очистили своје тело и постали канали кроз које би Бог могао деловати, али они то нису прихватили. Бог никада не врши присиљавање на савест људи, па им је испунио жељу и дао им је дозволу да једу месо, али је поставио строга ограничења. Преко свог слуге Мојсија рекао им је: И рече Господ: „Кажи синовима Израиљевијем и реци: не једите сала од вола ни од овце ни од козе… Може се узети за сваку потребу (споља) али га не једите. Ко би јео сало од стоке… нека се истреби из народа својега онај који једе". Маст и сало били су строго забрањени за јело. Бог то није урадио да би показао своју самовољу, него зато што воли човека и брине о његовом здрављу. Месо, бутер, маст, сало – то је нарочито штетна храна. То је храна која оптерећује наш организам и не даје здраву крв. Оваква храна надражује живчани систем и слаби га, заправо ремети рад организма. Храна месног порекла разбуктава чула, отупљује морал, разум.

Месо, маст, сало. Месо никада није било најбоља храна, а данас се његовој

употреби још много више може замерити јер се болест међу животињама нагло шири. Често људи једу месо прожето клицама туберкулозе, птичијег грипа, свињског грипа, многих бактерија, рака и других страшних болести које се на тај начин преносе. Главни разлог што многе особе користе месо јесу беланчевине, мислећи да им је месо нужно. Истина је да су беланчевине не само потребне него и неопходне нашем телу. Међутим, беланчевине месног порекла су другоразредне, оне су другог нивоа. Месне беланчевине не могу се поредити са беланчевинама биљног порекла. Поставља се питање одакле животиње узимају материјал за стварање својих беланчевина? Зар животиње не једу биљну храну из које онда стварају беланчевине? Највећи део својих беланчевина животиње користе за изградњу и одржавање свога тела, а човек добије тек оно што је преостало. Осим тога, животиња потроши и ензиме, а што је преостало ми уништимо кувањем. И не само то него месна храна делује и на природу човека, на његов морал. Месна храна развија у човеку животињске склоности. Употреба меса умањује духовност, онемогућава ум да разуме духовне истине. Многи умиру од болести које се у потпуности могу приписати месној храни, док нико ни не помишља на стварни узрок свег тог зла.

Пошто животиње једу биљке, месо је житарица и поврће из друге руке, тако да уместо да узимају ту храну директно, многи је узимају преко меса. Дакле, корисније је за наш организам да он сам преради житарице и поврће у прворазредне беланчевине. Тиме уносимо не само беланчевине него и многе витамине и минерале, ензиме и угљене хидрате, здраве масноће и многе друге хранљиве материје, а за узврат добијамо енергију. Све ово је непроцењиво корисније од месне хране. Месо се тешко и дуго вари, оставља талог у телу у виду холестерола и штетних киселина (нарочито мокраћну киселину), а то је подлога за многе болести. Рак, тумори, запаљења, отупљивање осетљивости ума имају свој узрок у месној храни. Маст има у себи холестерол који се таложи на крвним судовима стварајући артеросклерозу, а артеросклероза је темељ многих болести.

61

Свињетина, која је тако омиљена и у нашим крајевима, била је од Бога нарочито забрањена. Месо свиње је прожето паразитима који доносе губу, шкрофулозу и многе друге болести. Господ је рекао: "И свиња јер има папке раздвојене али не прежива: нечиста да вам је. Месо од ње не једите нити се стрва њезина дохватајте; јер вам је нечисто." А чему онда сврха свиња? Да очисте људску природну средину као сваштоједи попут ајкула у мору, ракова по тлу океана, и птица лешинара које врше веома важну еколошку улогу, али нису прикладне за нашу трпезу.

У вези са исхраном ми можемо извући многе поуке из Божјег поступања са Израиљцима, када их је Господ изводио из Мисира. Он је имао намеру да их очисти од мисирских лонаца с месом, па им је са неба слао небески, анђеоски хлеб, ману. ”И пусти те им подаждје мана за јело, хљеб небески даде им. Хљеба анђеоског јеђаше човјек; посла им јела до ситости…" Међутим, они нису тиме били задовољни, стално су гунђали и тражили су месо…Бог, који људе ни на шта не присиљава, испунио им је жељу – мада су морали сносити последице свога избора. "Али месо им још бијаше у устима, и удари Господ народ помором врло великим." "Инаједоше се, и даде им што су жељели. Али док још бјеше јело у устима њиховијем, гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби…" Оно што је Бог дао човечанству кроз Свето Писмо, рекао о опасности употребе месне хране данас је увелико стварност о којој пишу људи који нису упознати са Божјом речју, али који су сведоци драматичне стварности. У књизи Све од природе, од аутора Јовановић и Мојсилова, од 73. до 76. стране пише се о штетности месне хране за људски организам. Једино што месо може да пружи јесу беланчевине, затим витамини А, Б, и Е и иначе веома редак витамин Б12, нешто минерала пре свега гвожђа. Све остало што месо пружа је не само штетно, него и веома опасно. Чак и да је у питању месо здравих животиња, оно ће у људском организму оставити нездрав траг - мокраћну киселину - која ће тровати крв, а путем крви ће се разносити по свим органима. Мокраћна клиселина ће оштетити желудац, пореметити цревну флору, нагомилаваће се у мишићима и зглобовима, где ће се претварати у кристале, а они ће се таложити изазивајући болести као што су реума, гихт, артритис, песак па и камен у бубрегу. Преко месне хране обично се уноси и вишак беланчевина који постаје отрован. Све то оштећује ћелије, срце, бубреге, крвоток и напада ензимски систем, кључан при варењу хране. И данас многи умиру од меса и од последица своје непослушности Божјим принципима који се односе на телесно и морално здравље. У време када воде нису биле тако загађене као данас риба је била корисна за јело, али данас су воде загађене па је и риба нажалост штетна за јело. Такође треба имати у виду да се стока не гаји у природним условима. Стока није на пашњацима, сунцу, не пасе свежу траву, не креће се довољно, она је у влажним, полумрачним шталама, храни се храном којој су додата разна хемијска средства и хормони да би се побољшао укус и квалитет. Услед таквих неприродних услова стока оболева па јој се често морају давати разни лекови и антибиотици, на које ми постајемо имуни. Ти лекови трују месо стоке, а путем меса преносе се и у човека. Што се тиче месних прерађевина боље је, наводи се даље у поменутој књизи, да се и не зна од чега се

62

све праве. То кажу особе које су добро упознате са технологијом прераде меса. На пример мељу се и кокошје главе где је чак и боја меса хемијског порекла.

У књизи Како бити здрав на природан начин о болестима још 1978. године међу животињама на пише следеће: "Писац књиге цитира дословце агронома Маxа Кронан у вези са "загађивањем човекове околине". Ове реченице које ћемо навести односе се на болести животиња. "Паразитоза (метиљавост, цревни паразитизам, шугавост) обична су појава. У кланицама се готово 80% јетре мора уништити. Злоупотреба антибиотика на газдинствима где се стока узгаја на индустријски начин изазива токсоплазмозу, а тиме и појаву дегенерације костију, мишића, утробе. Бруцелоза, особито као заразни побачај, кошта нас годишње осамдесет милијарди. Септикемија (сепса) телади је редовна: 35% их је леукемично у товилиштима и боксовима. Заразне упале вимена сусрећу се по стајама свих узгајивача крава музара. Вештачко оплођивање узрокује упалу материце, а код крава се запажа и комплекс фрустрације. Леукемична телад, фрустриране краве, ето шта је постала наша дивна стока, некада прави понос наших пашњака. Поставља се питање у каквом је онда стању човек када се храни месом тих болесних животиња?“

"Недавно ми је један од руководилаца Ветеринарске станице у Герсу (име му из

разумљивих разлога нећу споменути) у поверењу рекао: "А шта да вам кажем! Свакога дана обилазим кланице и видим како изнутра изгледа телад… а ми ветеринари смо управо ту због надзора… има већ десет година како не једем телетину". (стр. 25). У Политици од 10. јуна 2001. године, на 15. страни, под насловом Поремећен свет, приказан је узрок болести међу животињама које се преносе и на људe, a поднаслов текста је Човек претвара биљоједе у месождере и тако производи нове смртоносне болести које почињу да харају као Мадкау или луда крава. Преписаћемо само неке делове текста: "Човек је створио ужасан свет кроз непослушност Божјих принципа. То је закључак предавања које је у Офенбаху одржао доктор медицинских наука Роберт Елез, професионални истраживач и видар рака и осталих опаких болести нашег времена…“

Распад. Нажалост стока се храни прерађеним лешевима животиња да би брже напредовала, и да би краве млекуље давале више млека. Пошто је животиња убијена, каже др Елез, прва фаза распадања настаје после три минута па до следећих шест сати, када сва ткива почну да се распадају. После шест сати распада се и цео организам. Ћелије мртвог живинчета луче отрове који разарају сам леш, па се у месу стварају узрочници болести као што су рак, жутица, сида, Кројцфелд - Јакобова и Алцхајмерова болест, амилоидоза, бруцелоза. Ову групу болести изазивају приони. Шта су приони? Сами Косинеа је добио Нобелову награду ове деценије за откриће приона који су у ствари протеини који преносе заразу. Косинеа је доказао да приони изазивају упалу мозга. Растачу мождану супстанцу до физичког уништења. На местима где је болест захватила настају рупе, па мозак изгледа као сунђер. Зато је названа Бовине спонгиформ енцепхалопхатие, а обично се означава као БЦЕ. Код људи БЦЕ изазива Кројцфелд - Јакобову болест, популарно названу болест „лудих крава“.

Животињско или сточно (коштано) брашно названо је тако јер се прави од животињских лешева. Израз сточно брашно не значи брашно за стоку, него брашно настало од прерађивања сточних производа. Коме осим похлепним индустријалцима је да се створи одрасло говече за клање у року од шест месеци, уместо за две године! Запамтите

63

говеда која су по природи биљоједи једу храну од мртвих животиња. По немачком закону, ако угину, говече или овца, животиња мора да се одвезе у фабрике које мељу лешеве. У тим фабрикама све се меље: крв, сало, кости. Ту завршавају и животиње из ЗОО-врта, као и пси и мачке који су убијени због болести, старости или агресивнисти. Онда се сва та самлевена смеса у огромним котловима кува да би се уништили микроорганизми и тако настаје животињско "брашно". Сви су били убеђени да је кување на 121 Целзијуса под притиском од три атмосфере довољно да уништи све узрочнике болести у лешевима, али су се преварили. Прионе није могуће уништити ни на хиљаду степени! Слути се да их висока температура чини још опаснијима! Људи који једу такво месо уносе прионе у желудац, одакле доспевају у црева, улазе у крвоток и долазе до мозга где имамо те исте протеине, али здраве. Оно што је открио нобеловац јесте то да унети болесни приони преносе болест на здраве протеине и они почињу да се деформишу и кристалишу. Процес инкубације траје од две до четрдесет година, док се не испоље први знаци болести: губи се концентрација, настаје малаксалост и поремећаји вида, губљење равнотеже, неконтролисани покрети мишића. Болесна особа је јако агресивна, али и склона самоубиству. Лека засад нема. Једини савет је пазити на храну која се уноси у организам. Када је у питању млеко, проблем је у томе што узрочник болести може да се открије само код крава старијих од 32 месеца. Крава и даље даје 30 до 40 литара млека у којем се налазе крвне плочице пуне приона, могућих узрочника наведених болести. Али о томе обично нико не говори. Сви кажу да је млеко здраво јер се данашњим тестовима не може доказати присуство приона. Давање хормона раста деци која заостају у расту забрањено је јер су од тога деца и умирала; али се зато дају говедима, а говеђе месо често завршава у нашим стомацима. Јаја, млеко, сир, бутер. Јаја и млеко не спадају у исту категорију са месом и сами по себи нису штетни. Али данас су многе животиње болесне, па ни млеко ни јаја од њих нису више исправни. Крава која се не креће по паши, на сунцу, која у полумрачној и влажној стаји једе нездраву храну, није и не може бити здрава. Ако се кокоши хране концентратом у који се ставља и храна животињског порекла, онда је таква храна неисправна, јер Бог није створио домаће животиње да се хране месном храном. Управо таква храна је давана кравама и оне су полуделе. Јаја, ако су исправна, могу бити корисна за старије и слабије особе, али их није добро пржити на масноћи, јер се тада ствара засићена масна киселина која ствара холестерол у крви. Пресно јаје у соку од грожђа, без конзерванса, најбоље је средство за опоравак. Пресно јаје отклања отрове из организма. Кувано јаје или пржено на води је мање штетно од прженог. У пресном јајету лецитин контролише холестерол да не постане отрован. Ко има слаб организам, нека не изоставља из своје исхране јаја, само нека пази да буду од здраве живине.

Бутер је пун холестерола, али не садржи отрова као маст и сало. Треба га што мање употребљавати, нарочито не кувати и не пржити на њему.

Млеко и шећер заједно (нарочито у већим количинама) веома су штетни за здравље. Млеко и шећер стварају нечистоћу у телу и коче рад нашег организма као живе машине. Стварају мрзовољно расположење и ремете рад органа за варење.

64

Сир, у првом реду се мисли на превреле сиреве - качкаваљ нпр, не би требало уносити у наш организам. Павлака од здраве краве би користила нарочито умним радницима. Помешана са житарицама и поврћем, павлака је добра веома, али опет под условом да је добијена од здравог млека.

Слаткиши. Слаткиши спадају у најнездравију храну која разбуктава крв, чула, ствара грозничавост. Ова храна ствара необуздан темпераменат, јаке страсти. Разум и морал отупљују. Ствара се нездрава крв. Шећер изазива врење у стомаку, ствара мрзовољно расположење, помрачује мозак и ремети општи рад организма као живе машине. Велика употреба шећера може довести чак и до смрти. Слаткиши су узрок слабог варења што проузрокује гојазност јер се шећер претвара у маст. Нарочито су штетни преливи и пудинзи. Комбинација од које се праве готово сви колачи - млеко, шећер, јаја, брашно, масноћа - веома је штетна јер ствара веома брзо холестерол у крви. Торте са млеком, павлаком, бутером изазивају врење у стомаку и погађају осетљиве делове тела. Мозак ће бити под утицајем варења у желуцу, а све то може изазвати низ неугодности и болести. Чак ни омиљени бисквит (сладак кекс) није користан органима за варење. Најбоље је избегавати колаче и слаткише или их свести на најмању меру. Нашем телу су потребни угљени хидрати, шећери и скроб, и ми би требало да их узимамо у таквом облику да не ремете рад нашег организма. Бело брашно је веома осиромашено у хранљивим састојцима и не треба га често користити. Бело брашно се добија када се из зрна извади клица, мекиње, па остаје скоро сам скроб. У белом брашну има сасвим мало беланчевина, витамина и минерала и скоро нимало влакана која су тако важна за здравље. Бело брашно може бити узрок многим болестима. Црно односно интегрално брашно је оно што храни и чисти наше тело.

ДУВАН

Утицај дувана на опште здравље. Пушење је узело маха у 16. веку, када су људи спокојно удисали дим и чак веровали да је то лековито. Тек након дугог времена наука је установила да пушење није ни лековито ни безопасно него, напротив, веома штетно. Поставља се питање да ли је данас пушење опасније него што је то било у 16. и 17. веку? Сигурно је да је никотин, удружен са угљен - моноксидом и са више од буквално 1000 опасних састојака у свакој цигарети, веома штетан по здравље. Пре неколико стотина година ваздух је био неупоредиво чистији, храна здравија, вода незагађена, па је дувански отров наносио мање штете здрављу. Данас је дувански отров комбинован са загађеним ваздухом, загађеном храном, загађеном водом, са стресним ситуацијама, а то неупоредиво више штети него некада. Данас се пуши у затвореним просторијама, па се кисеоник брзо потроши и тако велика количина отрова улази у организам. Пошто је данашњи живот пун стресова то само погоршава ствар.

65

Пораст броја пушача, иако се у свету јавља тежња за смањењем броја пушача, зависност од никотина је још увек најмасовнија зависност. Посебно забрињава пораст пушача међу женама и омладином. Постоји велики број "тешких пушача" који и поред жеље не успевају да оставе пушење. Цигарета је преузела контролу над њиховим понашањем. Они више не могу ни да разговарају, ни да размишљају, нити да раде, ни да се друже, ни да путују без цигарета. Најмање психичко или физичко оптерећење њима слуши као изговор да поново запале цигарету. Ако им је негде онемогућено пушење, они једва чекају да се ослободе те забране. Ако остану без цигарета и не могу да их купе, они ће зауставити пролазнике и тражити омиљену цигарету. Ако ни то не могу, они постају раздражљиви, нервозни, једном речју неподношљиви.

Никотин – узрок зависности

Како цигарете замрачују мозак? Пушачи тврде да их цигарете чине оштроумнијим, буднијим, способнијим за концентрацију и рад. Да ли пушење заиста тако делује? Не. То је само краткотрајна обмана. Шта пушење заиста чини мозгу? Када се почне пушити, десетак секунди после тога, никотин, који је један моћни алкалоид, продире у крвоток, прелазећи препреку која штити мозак од већине нечистоћа, и почиње да делује на ћелије мозга. Тамо се никотин убацује у "никотинске" рецепторе (специјални делови мозга који примају надражаје). Када никотин ту доспе, он је доспео на исто место где доспева и један од врло важних сигналних можданих супстанци - ацетилхолин - и никотин га уништава. Количина никотина која се добија од прве јутарње цигарете - 1,5 мг - измамљује телесне хемикалије (адреналин и норадреналин) које делују побуђујуће. Тиме је организам стимулисан и доток крви у мозак се повећава. Та прва цигарета је покренула електричну активност мозга, нарочито бета таласе који се јављају за време јаке концентрације и менталне активности. На тај начин пушење мења мождане таласе. Када би се на главу причврстиле електроде, запазило би се следеће: алфа таласи односно електрични импулси везани за одмор у будном стању нагло опадају, па се враћају у нормалу на крају прве попушене цигарете; делта таласи који су повезани са спавањем и бета таласи укључени у емоције, креативност, маштовитост, дубоко размишљање слабије расту. После десетак димова прве јутарње цигарете, који су прошли кроз плућа, ви се осећате енергичније.

После пола сата ниво никотина се смањује, а тиме и телесна снага. Ви сада палите

другу цигарету и поново долази талас адреналина, али сада је нешто друкчије. Никотин активира низ биохемијских процеса у мозгу. Сада се ослобађа супстанца за регулацију стреса, позната као кортизол, и бета ендорфин за ублажење бола који је сличан опијуму. Ви сада осећате да вас друга цигарета успављује, што је сасвим супротно дејству прве цигарете. Ви се опуштате. После следећих пола сата ваша пажња је опет усмерена на паклицу цигарета. Јер, жудња за цигаретом није само навика, није само психолошка, сада је то нешто више од тога. Ваше мождане ћелије, под утицајем никотина, стварају много више никотинских рецептора него раније. Мозак је просто преплављен никотином, али још увек нормално функционише. Ако му се не дода нова количина никотина, мозак постаје ненормалан. То је разлог зашто пушачи тешко доносе одлуку да оставе пушење.

66

Са дуванским димом у организам се уноси мноштво штетних састојака осим никотина. Тридесетак тих састојака јесу изазивачи рака односно канцерогени састојци, главни састојак дувана никотин, изазива зависност. Када никотин доспе у мозак, он стимулише различите рецепторе, а тада се ослобађају и различите супстанце: ацетилхолин, вазопресин, норепинерфин, допамин, серотонин, АЦХТ односно хормон раста. Ове супстанце доводе до низа патолошких промена у организму.

Поремећаји изазвани никотином. Осим никотина са димом цигарете удише се и

угљен - моноксид. Он уништава кисеоник и везује се 200 пута јаче за хемоглобин него кисеоник. Хемоглобин има задатак да испоручује кисеоник ћелијама тела. Али, услед пушења, угљен - моноксид спречава да ћелије добију довољно кисеоника. Свака цигарета "упумпава" 10 - 20 мг угљен - моноксида у плућа. То смањује способност преношења кисеоника за време пушења од 3 до 10%, а када пређе 10% може доћи до смањења менталне присебности. Ова испитивања је вршила Америчка психијатријска асоцијација (удружење).

Да пушење смањује концентрацију и способност решавања компликованијих

проблема говоре нам подаци које је дао "Вашингтон колеџ" у Честертауну у држави Мериленд. Психолог Џорџ Спилич и његове колеге радили су испитивања на непушачима, активним пушачима и пушачима којима су биле ускраћене цигарете. Испитивана је концентрација при решавању разних проблема. Тестови су показали да непушачи много брже и тачније решавају проблеме и то нарочито изненадне, док пушачи и ускраћени пушачи имају чак за 67% мању концентрацију да се снађу у датој ситуацији са проблемима, а са сваком попушеном цигаретом тај проценат се погоршава.

Када никотин са осталим састојцима доспе у организам, рад срца је убрзан,

притисак се повећава, периферни крвни судови се сужавају. Ово сужавање односно вазоконстрикција настаје услед снижене температуре коже. Пушење повећава и концентрацију слободних масних киселина у крви (ФФА).

Жене које пуше, раније улазе у климактеријум (менопаузу) и подложније су

остеопорози ( разређењу костију), јер пушење утиче на смањење хормона естрогена у телу. Никотин са другим алкалоидима из дувана кочи један ензим који суделује у стварању хормона етрогена. Код трудница никотин пролази кроз постељицу и улази у крвоток детета. Код дојиља које пуше пронађен је никотин у млеку. Жена пушач рађа децу мање тежине, а чешћи су и спонтани побачаји као и превремени порођаји.

Веза између пушења и разних обољења. У последњим деценијама вршен је

значајан научно-истраживачки рад о утицају пушења на људски организам. Код нас постоји чак и у круговима медицине занемаривање велике штетности дувана, па се резултати из страних земаља прихватају са великом резервом. То се правда тиме што је код нас мања загађеност услед индустрије и слично. Међутим непосредна повезаност пушења и болести рака и код нас је очигледна. Као последица пушења настаје хронични бронхитис као и Биргерова болест и то је потврђено многим доказима и излишно је о томе и расправљати. Доказано је да пушење изазива артеросклерозу и болести које настају од ње (болести срца) и то коронарна исхемична болест срца односно спреченост притицања крви услед појаве грча у неком крвном суду. Затим, као последица пушења јавља се и

67

мождани атером, а то значи поткожни, унурашњи оток или израштај. О. Ауербах је са својим сарадницима радио студију о утицају пушења на појаву

артеросклерозе и установили су да је пушење знатно утицало на израженост артеросклерозе срца. У задње време је описана болест код пушача под називом "tabacco angina" која је нарочито учестала код младих пушача. Ова болест се јавља после попушене цигарете као бол иза грудне кости, као и код ангине пекторис, и показује се у виду промена на електрокардиограму.

Утицај пушења на појаву срчаног инфаркта и мождане капи односно

апоплексије. Испитивања су вршена на болесницима са акутним инфарктом миокарда (инфаркт срчаног мишића) као и болесника са можданом капи односно апоплексијом. Испитано је 103 болесника са инфарктом и 112 са можданом капи. Испитано је колико њих је било гојазно, са повишеним крвним притиском, колико њих је конзумирало алкохол. Установило се да су 85% мушкараца болесних од мождане капи били пушачи, а 87% оболелих од инфаркта су такође били пушачи. Мање од половине болесника били су гојазни, а мање од половине су прекомерно уживали алкохол. Већи број болесника је био млађег узраста. Испитивања су показала да су у Немачкој и у САД-у оболели испод 40 година старости били 90% пушачи. Несумњиво је доказана веза између пушења и срчаног инфаркта и пушења и мождане капи. Тако дуван заузима једно од водећих места међу факторима ризика за болести срца и крвних судова. Уплашени овим подацима, половина Британских лекара оставили су пушење, а само шест година касније установљено је опадање коронарне исхемичне болести међу Британским лекарима.

Пушење уништава хранљиве материје. Правилна исхрана је један од основних

услова човековог живота. Она обезбеђује правилан раст и развој организма, затим здравље односно отпорност на болести, као и радну способност и дужину живота. Пушење на много начина онемогућава овакву исхрану, погоршава варење хране, апетит, оштећује виталне органе - срце, бубреге, мозак, плућа. И поред тога, уместо да се на плодном земљишту производи здрава храна, производи се дуван, што је мотивисано похлепом за новцем, нажалост.

Пушење такође сужава крвне судове. Последица тога је слабо снабдевање ћелија

погодним хранљивим материјама. Нарочито су тиме погођени мозак, срце, јетра и плућа. Пушење уништава витамин Ц који је тако значајан за здравље, добро расположење и радну способност. Свака попушена цигарета разори по 25 мг тог драгоценог витамина, што представља 1/3 дневне потребе витамина Ц. Пушење изазива жељу за кафом и алкохолом, а само 2 шољице (не шоље) већ веома неповољно делују на здравље. Код пушача слаби потреба за здравом храном и ако је њима потребнија него непушачима.

Тровање никотином

Симптоми (знаци) тровања никотином јесу: мучнина, повраћање, бледило, слабост, смушеност, главобоља, и ређе, знојење. Ређе се јавља бол у трбуху, осећај хладноће и јако лучење пљувачке. Јаче тровање доводи до пада притиска, поремећаја свести, престанка

68

дисања (респираторног ареста).

Лекови и никотин. Пушачи морају бити веома обазриви код узимања лекова, јер код пушача долази до убрзаног метаболизма неких лекова односно преласка лекова у крвоток и органе. Препоручује се опрез код следећих лекова: антипирин, имипрамин, лидокаин, оксазепам, фенацетин, теофилин. Пушач треба да обавести свог лекара о пушењу.

Дијабетичари који узимају инсулин имаће отежано искоришћавање инсулина ако пуше, јер пушење смањује циркулацију односно проток крви кроз кожу и поткожно ткиво. Жене пушачи које узимају контрацептивне пилуле (антибеби пилуле) могу оболети од болести крвних судова и инфаркта. Дуван и проблем исхране у свету. Храна је услов самог човековог опстанка. Међутим, производња хране је све мања. Половина светског становништва трпи потхрањеност, а стотине милиона гладују, док десетине милиона умиру од глади. Зашто је тако? Све више се смањују површине које би се могле користити за производњу хране. Узроци су многоструки: изградња нових насеља, индустрије, рекреационих центара, путне мреже, стварање депонија, одлагање јаловине из рудничких копова, ерозије. У бившој Југославији ерозија годишње смањи ораничне површине за 16 хиљада хектара, а остали узроци смање за још толико. Површине засејане дуваном у свету обухватају земљиште од 4, 37 милиона хектара, а производи се 5, 43 милијарде тона дувана који се користи само за тровање људи и жена па чак и деце. У СФРЈ (подаци су до 1982.године) дуван је заузимао 60 хиљада хектара одличних ораница, погодних за производњу одличне хране и то оне од највеће вредности. Када би се површине које заузима дуван засејале храном, у свету би се добило 21 850 000 тона пшенице или кукуруза и више, или 60 000 000 тона јабука, или 40 000 000 тона грожђа, или 100 000 000 тона кромпира. Само у нашој земљи би се са дуванских површина добило 300 хиљада тона пшенице, или 500 хиљада тона кукуруза, или 3 милиона тона јабука, или 600 хиљада тона грожђа, или 2 500 000 тона кромпира! Kада све ово знамо онда треба да извршимо избор - храна или дуван? Привидна корист од дуванске индустрије. Финансијска служба интересује се за дуванску индустрију као важан извор прихода. Међутим, то је неоправдан став јер не доприноси интересу народа. Здравље становништва и његово унапређење мора бити први интерес друштва и ни са чим не сме да се ставља на коцку. Здравље нема цену. И ту неизмерну вредност - здравље - пушење директно угрожава. Осим тога, више се средстава троши на отклањање последица пушења, на лечење болести насталих због дуванске наркоманије, него што се добија продајом дувана. Пушење омета правилну исхрану, угрожава здравље и смањује радну способност и успешно привређивање. Народу је потребно да уместо дувана има хлеб, а уместо пушења здравље. То је решење у интересу друштва, човека као појединца и економије сваког друштва.

Као што видимо и знамо из искуства дуван је спор, али подмукао и веома опасан

69

отров. На било који начин да се употреби, он шкоди организму. То што му је деловање у почетку споро и једва приметно, чини опасност још већом. Дуван раздражује и на крају отупи живце, он слаби и помрачује ум. На нервни систем често убитачније делује од алкохолног пића. То је финији отров па је његове последице утолико теже отклонити. Употреба дувана је у многим случајевима главни узрок пијанства. Код деце и омладине употреба дувана доводи до страшних последица. Нездраве навике ранијих генерација остављају трагове на данашњој деци и омладини. Духовна неспособност, телесна слабост, као и растројеност живаца и неприродне жеље - јесу наслеђе пренето са родитеља на децу. Исте ове навике се преносе на следеће генерације и чине зло још већим. Овоме се може приписати духовно, телесно и морално пропадање које веома забрињава… Упоредите износе утрошене на ово прљаво уживање са износом употребљеним за ублажавање беде сиромашних и ширење Јеванђеља… Зар на тај начин не злоупотребљавате Божје благодаре? Зар нисте криви и одговорни пред Богом и својим ближњима за овај украдени новац? Зар не знате да "нијесте своји"? "Купљени већ скупо". "Прославите дакле Бога у тјелесима својијем и у душама својијем, што је Божије".

„Дуван није потребан ниједном људском бићу, а пошто су многи лишени и најосновнијих средстава за живот, пушење је више него расипање. Дуван скрнави човека који га ужива, а сем тога шкоди и другима. Људи могу бити упорни и тврдоглави у самотровању; међутим, ко им је дао право да загађују ваздух који и други људи треба да удишу? Обраћам се онима који тврде да верују у Божју реч и да јој се покоравају: можете ли ви као хришћани удовољити једној таквој навици која отупљује ваш разум и одузима вам снагу, да нисте у стању да процените оно што је пролазно? …" Све што надражује живце приводи крају животне снаге и непрекидном активношћу доводи до живчаног слома, нестрпљивости и умне немоћи, спречавајући и духовни напредак. Они што пију чај (руски) кафу, користе опијум или алкохол могу понекад да доживе дубоку старост, али то није никакав аргумент у корист ових раздражујућих средстава. Шта су све такви могли да постигну, али су то пропустили услед своје неумерености, показаће се једино оног великог дана "кад Бог узасуди". Природи је потребно време да опорави своје исцрпљене енергије. Међутим, ако се њене снаге употребом раздражујућих средстава стално подстичу на активност, са сваким понављањем тог процеса снага се у ствари губи. За извесно време ће под дејством раздражујућих средстава можда урадити нешто више, али постепено постаје све теже узбудити ослабљену енергију до жељеног степена, и најзад измождена природа уопште више не одговара на такве надражаје. Многи који су се навикли на употребу ових раздражујућих пића (дроге и дувана) пате од главобоље и нервне измождености, и много времена губе на боловању. Они уображавају да без тих раздражујућих средстава не би могли живети, а не знају или поричу како то штетно утиче на њихово здравље. А што је најгоре од свега, они последице употребе оваквих средстава најчешће приписују нечем другом! Услед употребе надражујућих средстава пати цео организам. Живци су неуравнотежени, јетра постаје сивкасто зеленкаста преосетљива, квалитет и циркулација крви се погоршавају, а кожа постаје нефункционална и бледа. Ум је такође оштећен.

70

Непосредно дејство раздражујућих средстава подстиче мозак на непрекидну активност што га само чини слабијим и мање способним за неопходне напоре. Коначна последица је изможденост, не само умна и физичка, него и морална. Услед тога видимо нервозне људе и жене, нездравог расуђивања и неуравнотеженог ума. Они често испољавају плаховитост, нестрпљење, дух оптуживања, изналажења грешака код других и то помоћу увеличавајућег стакла, уз потпуну неспособност да увиде своје недостатке. Људима нашег покољења је, далеко више него онима у прошлости, неопходно да у помоћ позову снагу воље и силу Божје милости, како би се одупрли сотонином кушању и у најмањем попуштању изопаченим прохтевима. Међутим, данашња генерација је у самосавлађивању слабија од иједне која је живела у прошлости. Они који употребљавају ова раздражујућа средства преносе те изопачене прохтеве и на своју децу, и сада је потребно много више моралне снаге да би се стало насупрот неумерености у свим њеним облицима. Једини потпуно сигуран пут је чврста и стриктна примена умерености у сваком погледу, и никад се не излагати опасности погрешног пута. Осећам дубоку тежњу да очеви и мајке схвате озбиљне обавезе које почивају на њима. Ми подижемо децу која ће бити под влашћу сотонином или под влашћу Христовом. Никако! Зашто је у свету данас толико патњи и несреће? Да ли зато што Бог воли да гледа патње својих створења? То долази отуда што су људи, одајући се ненормалном животу, ослабили. Свуда око нас налазе се жртве изопачених прохтева, а шта ви предузимате да бисте им помогли? Ко је вољан да стане на страну Господњу? Ко ће притећи у помоћ да би се зауставила плима неморала, несрећа и невоља која преплављује свет? Преклињемо вас да поклоните пажњу задатку самоконтроле и да се превинујете послушности Богу. Прохтеве за опојним и раздражујућим средствима није нимало лако савладати. Али у име Христово може се извојевати и ова велика победа. Његова љубав према палом роду толико је велика да је поднео неизмерну жртву, како би досегао до њега у његовој унижености, и како би га својом божанском снагом коначно уздигао до свога престола. Међутим, од самог човека зависи да ли ће Христос за њега моћи да учини оно што је Он иначе потпуно у стању да учини. Бог не може и неће да ради против човекове слободне воље да би га спасао од сотониног лукавства. Човек (са своје стране) мора уложити све своје снаге да би се одупро искушењу и извојевао победу по сваку цену; он мора да сарађује са Христом. Јер човек мора хтети да победи телесне страсти а Васкрснути Христос ће му дати потребну снагу за борбу. Тек тада, победом задобијеном свемоћном руком Христовом и у Његово име, човек може постати један од следбеника Божјих и сунаследник са Христом у Његовој слави.

"Најбоље је не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини." Ово је речено 2000 година пре него што је наука била присиљена да својим истраживањима потврди погубан утицај свих раздражујућих средстава на наш опстанак и здравље.

71

Како се одвићи од пушења? Ако пушач хоће да поврати своје здравље и телесно и психичко и духовно, он мора унети измене у начин живота. Не постоји никакав чаробни лек који може да замени здрав, природан начин живота и поштовање Божјих интенција за нашу добробит. Да би пушач добио психичку и моралну снагу да победи порок који је овладао његовим бићем, он мора да очисти и ојача своје тело. Само у здравом телу је и здрав дух. Зато, првенствено треба поштовати и придржавати се Божјих интенција за људско здравље јер су то закони здравог, природног живота, а слободно се обратите за помоћ и свом доктору.

Користи од напуштања пушења. Користи од напуштања пушења су многоструке.

Најпре се морају поменути свакако најважније здравствене користи: чула укуса, мириса и боје прораде; храна више прија; зуби постају бељи; дах постаје свежији; циркулација крви је боља, а кожа више не смрди већ је свежија и лепша; целокупно здравље се побољшава; нестају кашаљ и упале; срце правилније ради; притисак се смањује и нормализује; смањује се опасност од инфаркта од бронхитиса, од емфизема плућа, чира на желуцу, рака на било ком органу. Затим треба издвојити друштвене и породичне користи: више времена за породицу и рад; неприсиљавање других да удишу отровни дим цигарете; кућа, одећа - све добија лепши мирис; нема опасности да опушак изазове пожар; добија се осећање самопоштовања због победе над самим собом; добија се подршка од породице и пријатеља. Одвикавање од пушења такође доноси и емотивне предности: задовољство што се деци и осталима даје добар пример; нестаје осећај кривице; расте поверење у себе; због побољшаног здравља расте и расположење. Свакако треба поменути и економску предност: нема више издатака за отров, па тај новац слободно искористите да себе частите!

"Прославите дакле Бога у тјелесима својим и у душама својим, што је Божије". Увек имајте у виду да ми постајемо Његов храм чим позовемо Исуса Христа да постане наш Бог и Господ и да се у наше срце настани заувек. Слава Христу за Веке Векова!

КАФА У групу раздражујућих средстава и наркотика убраја се много чега, што се користи

или као јело или као пиће, а надражује желудац, трује крв и проузрокује растројство живаца. Њихова је употреба право зло. Уживање неприродних раздражујућих средстава води увек у крајност проузрокујући на тај начин телесно слабљење и пропадање. Ту спадају алкохол, дрога, руски чај, дуван и неумерено уношење кафе.

Боље је не пити кафу уопште, мада се једна шољица дневно, да би се пробудили,

праћена чашом воде – може код већине људи без значајних последица толерисати.

Кафа потиче из Етиопије, а много се узгаја у Индији, Арабији и Бразилу. У Европу је унесена 1644.године. Деловање кафе на наше здравље. Кафа делује као стимуланс који раздражује

72

нервни систем. У почетку човек осети неку веселост када кафа надражује нерве желуца, а они одмах преносе надражај на мозак. Сада мозак изазива бржи рад срца и све ово ствара привремени и краткотрајни осећај појачане енергије. Умор нестаје, снага се повећава, а размишљање постаје живље. То је разлог што уживаоци кафе мисле да им она користи. Међутим, све ово није ништа друго до један јачи, пролазни надражај живаца. Кафа није храна и она не исхрањује организам. Чим прође надражај, настају последице у виду главобоље, дрхтања, лупања срца, слабост, рђаво варење. Овако третираном организму потребно је време да се поврати.

Научна истраживања о дејству кафе. Главни састојак кафе кофеин у почетку стимулише (подстиче) ослобађање резерве шећера у јетри, али то је само краткотрајно дејство. Одмах затим следи замор што тражи још кафе, па посебно штетно делује на нервни систем. Ако се пије већа количина кафе јавља се нервоза, повишен крвни притисак, умор, дрхтање, раздражљивост и несаница, а код неких и паничан страх. Штетно дејство кафе је и у томе што, пролазећи кроз организам, црпи из њега важне витамине и минерале, а посебно витамин Б1, витамин Ц и калијуим. Кофеин мења састав ћелије и спречава њено оздрављење. Трудница која пије кафу наноси велику опасност своме плоду, јер јетра плода није довољно развијена и може доћи до озбиљних оштећења. Срчани удар је у 60% случајева већи код особа које пију кафу него код оних које је не користе. Код осетљивих особа кафа може да изазове психосоматска обољења (телесна обољења на нервној односно психичкој основи). Испитивања су доказала да се жене које пију једну или више шољица кафе на дан излажу опасности од рака бешике двоструко више него жене које је не пију. Рак гуштераче од кога у САД умире годишње око 20 хиљада људи више од 50% погађа особе које конзумирају кафу него оне који је не пију. Кофеин изазива поремећен рад срца, сужава крвне судове и тако долази до повишеног притиска.

Како оставити кафу? У прилог тези која говори о томе како се ослободити штетне навике конзумирања кафе могу се навести следећи савети:

1 настојте да добро доручкујте; 2 једите довољно свежег воћа и поврћа, нарочито оног које је богато витамином

Ц, како би се смањила неповољна реакција живаца после конзумирања кафе; 3 избегавајте слаткише, а једите пецива од црног (интегралног) брашна, са доста

пресног воћа и поврћа; 4 уместо праве кафе, направите житну кафу која се прави од разних житарица и од

соје, при чему се те житарице испрже као кафа; 5 пијте свакога дана шест до осам чаша чисте, меке воде, као и лековите чајеве за

умирење и опоравак; 6 ако сте пушили одмах оставите пушење; 7 боравак на свежем ваздуху немојте изоставити, јер је то најдрагоценије за

здраву и чисту крв, добре живце,будан и оштар ум, варење и највећи благослов за целокупно здравље;

8 спавајте довољно и идите на спавање неколико сати пре поноћи, јер се тада организам најбоље очисти и обнови; један сат пре поноћи вреди више него два сата после поноћи;

73

9 редовно се туширајте. Ако овако будете радили, ви ћете осећати много већу снагу и задовољство него када сте пили кафу и „уживали“. Јер ћете тада поштовати управо оне законе које нам је Господ дао за очување нашега здравља. Показаћете поштовање према принципима које је за нас прописао Онај који нас је створио, који нас љуби и који нам жели веће добро него што ми сами себи желимо. Онда рачунајте на Његову помоћ у борби против свега што је штетно за ваше здравље. Не смемо никада заборавити да Бог неће учинити оно што ми сами за себе морамо учинити. "Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост. Дјеца се море и сустају, и младићи падају. Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се". Тако ће Господ помоћи свакоме искреном борцу у борби против зла, уколико се покори Божјој вољи. Нека је хлава и слава Господу Богу за Његову милост над свима нама грешнима.

МАСНОЋЕ

"И рече Господ говорећи…: …не једите сала од вола ни од овце ни од козе. Може се

узети за сваку потребу сало од живинчета… али га не једите, ко ли би јео сало од стоке…нека се истријеби онај који једе".

"И свиња…нечиста да вам је. Меса од њих не једите нити се стрва (леша) њихова дохватајте; јер вам је нечисто". "…Који једу месо свињеће и ствари гадне и мишеве, сви ће изгинути, вели Господ". Шта су масноће? Масноћа као материја је састављена од атома угљеника, водоника и кисеоника. Масноће (липиди) не растварају се у води. Највећи део енергије наш организам добија од масноће.

Триглицериди су прости липиди, који поред масних киселина имају и нешто глицерина. Сложени липиди имају у себи више елемената него прости липиди. Садрже фосфор, азот, сумпор. Ови липиди врше важну улогу у раду нервног система. Ову функцију врши лецитин.

Постоји масноћа коју уносимо храном и телесна масноћа коју ствара људски и животињски организам. И једна и друга масноћа су нам до извесне мере корисне, ако нису унесене у претераним количинама. Телесна масноћа се ствара од вишка масноћа унетих храном, од вишка беланчевина или најчешће од вишка угљених хидрата (скроба и шећера). Масноће животињског порекла су животињско сало и маст, масна меса, маслац,

74

кајмак, павлака и млеко. Масноће биљног порекла су биљна уља и то сунцокретово, маслиново, кукурузно, бундевино, ланено, као и изванредно уље од сусама. Масне киселине. Оно што мастима даје укус, оно што је њихов основни састав - то су масне киселине. Масне киселине су основни састојак масноћа. Има више врста масних киселина.

Засићене масне киселине. Масноће животињског порекла (масти, сало) су засићене масне киселине. У биљкама постоје засићене масне киселине само у кокосовом ораху и у палми. Засићене масне киселине стварају чврсте масти, па је зато свињска маст и сало других животиња чврста масноћа. Од масноћа животињског порекла ствара се повећан холестерол у крви. На тај начин ствара се подлога за болести крвних судова и срца. Нека нико не мисли да је нездраво живети без масноће животињског порекла. Бог је строго забранио употребу масти и сала, а наука је доказала да се у салу налази највише отрова. Зато је најсигурније за здравље да се оканимо масноћа животињског порекла. Незасићене масне киселине. Најбољи извори незасићених масних киселина су ораси, лешници, бадеми, семење, клице житарица. Једна од најбољих масноћа је маслиново уље које има веома квалитетну олеинску мононезасићену масну киселину. Полинезасићене масне киселине имамо у клици пшенице, орасима, сунцокрету, соји, коштицама грожђа. Незасићене масне киселине смањују ниво холестерола у крви, а тиме смањују и опасност од болести срца и крвних судова.

Дневне потребе у мастима. У савременој исхрани се користи око 45% калорија из масноћа. То је много и представља велику опасност за кардиоваскуларна обољења, обољења дијебетеса, жучи, органа за варење и других болести. Услед велике количине масноће у крви долази и до обољења од рака дојке, простате, дебелог црева. Максимална количина холестерола који се дневно уноси храном не би смела да пређе 300 мг. Нарочито је потребно смањити потрошњу засићених масних киселина, а онда их и избацити из исхране. Незасићене масне киселине (биљна уља), ма колико да су корисне и безопасне у минималној количини, не треба трошити у већој количини, јер и то представља опасност. Маслиново, бундевино, сунцокретово, сојино, кукурузно и орахово уље а нарочито уље од лана и сусама садржи масне киселине односно есенцијалне масне киселине које су неопходне за нормалну функцију и грађу људског организма. Како користити уља? Уље треба додавати јелу тек онда када је храна скувана и када се скине са шпорета. Тако ће се сачувати његова хранљива вредност. Уместо пржења, многа јела се могу пећи у рерни и, када су печена, прелити их уљем или просто замочити у уље које смо налили у једну шољицу или неку другу посуду.

75

Холестерол

Холестерол је врста масти која се налази у масноћи животињског порекла и у људском организму. Људски организам ствара холестерол у јетри. Одређена количина холестерола је неопходна за изградњу сексуалних хормона, жучних соли и мембрана ћелија. Али, ако се унесе већа количина холестерола, онда се тај вишак таложи на зидове артерија и сужава их, што омета проток крви кроз њих и ствара висок крвни притисак и срчана обољења. Чест је случај да вишак холестерола узрокује болести као што су слаба циркулација крви, инфаркт миокарда, тромбоза. Кроз крв холестерол струји спојен са липопротеином, а липопротеина има две врсте. LDL (лош) холестерол спојен је са липопротеином мале густине. Овог холестерола има 75% од укупног холестерола у крви. И то није добро, јер он подстиче стварање артеросклерозе, тромбозе, инфаркта, слабе циркулације у ногама и рукама, а све су то болести данашњег времена. Лош холестерол је спојен са липопротеинима мале густине. HDL (добар) холестерол пролази крвотоком са липопротеинима велике густине. Пожељно је да је у крви већи проценат овог холестерола. Хдл штити од артеросклерозе. Маслиново уље мало смањује онај лош холестерол (LDL), док повећава корисни (HDL) холестерол и тиме штити артерије од наслага штетног холестерола. Уља из семенки спадају у полинезасићене масне киселине које смањују укупан холестерол, и добри и лош, па је корисно да се комбинује маслиново уље са другим биљним уљима, али не у једном оброку. Него једном приликом једно, а други пут користити друго уље.

ЕСЕНЦИЈАЛНЕ МАСНЕ КИСЕЛИНЕ

Есенцијалне масне киселине су полинезасићене масне киселине које наш организам не може да синтетизује (ствара). Потребно је да их редовно уносимо храном. Линолеинска и линоленинска есенцијална масна киселина налази се у клицама житарица и орашастим плодовима. Недостатак ових киселина узрокује спор раст, сушење коже, дерматозе, нервне и гениталне поремећаје. Користи од линолеинске киселине су раст организма (у доба раста, наравно), стварање нервних ткива, стварање и обнављање коже, косе, ноктију, синтеза простагландина (супстанце сличне хормону). Линолеинске масне есенцијалне киселине има у орасима, соји, јајима, бадему.

Кување масноћа. Ако се угљени хидрати и беланчевине мешају са масноћом, оне се тада спорије и теже варе. Уместо животињске масноће треба користити искључиво биљна уља. Најбоље је да никада не пржимо на уљу, нити на било којој другој масноћи, јер се на високој температури ствара акролеин, а од њега се стварају сметње у желуцу и

76

цревима, и то нарочито када се пржи на масти животињског порекла. Када се пржи на уљу, и када се створи пена, то је знак да се повећао број масних киселина које наносе штету органима за варење, и понашају се као праве киселине. Под утицајем високе температуре и кисеоника, стварају се оксидациона једињења која штете организму. Код пржења се распадају витамини, а уље постаје лошег квалитета. Осим тога, ако на истом уљу пржимо више пута, као што је случај са прженим кромпиром, помфритом, такво уље постаје веома опасно, па и канцерогено. И намирнице које су пржене у оваквим уљима нису здраве јер су се напиле доста лоше масноће и тешко се варе, стварајући и гојазност.

Варење масноћа. Животињске масти се најтеже варе и оптерећују јетру и панкреас (гуштерачу). Код упале ових органа препоручује се дијета са мало масноће. У танком цреву, уз помоћ жучи и липазе у панкреасном соку, долази до деобе масти на глицерин и масне киселине, и у том облику из црева прелазе у крвоток. Поновно спајање и синтетизовање догађа се у јетри и масним ткивима. Масноће су енергетско гориво организма, јер 1 грам масти даје 9 калорија, а то је два пута више калорија него што дају беланчевине или угљени хидрати.

Уља у људској исхрани

Биљна уља садрже есенцијалне незасићене масне киселине и то линолну, линолеинску и арахидонску. Ова уља се лако разграђују, лако се варе, док се засићене масне киселине теже варе и оптерећују органе за варење.

Хладно цеђена уља. Само хладно цеђена уља су здрава и безопасна за нашу исхрану. Током цеђења хладним поступком нема хемијских додатака, нема високе температуре, тако да сви састојци остају природни.

Маслиново уље је једно од најбољих биљних уља, оно је не само храна него и лек. Богато је витаминима А, Д, Ц и Е и минералима: сумпором, фосфором, хлором, натријумом, калцијумом, гвожђем. Маслиново уље лечи јетру, камен у жучи, запаљен желудац и црева, бубреге, отклања затвор. Маслиново уље је најотпорније на високе температуре па чак и на пржење, иако је најкорисније ако се употребљава без излагања високим температурама. Маслиново уље снижава лош, а повећава добар холестерол. "Маслиново уље много је пожељније од животињских масноћа. Оно отклања затвор. Његова употреба биће благотворна за оне који болују од туберкулозе, а лековито делује на запаљен и надражен желудац... Предности које тражимо употребом маслаца, можемо остварити правилно припремљеним маслинама. За туберкулозне и оне који пате од запаљеног и надраженог желуца, боље је од било каквог лека... Уље од маслина представља лек за оне. Који имају оболеле бубреге".

Сунцокретово уље - хладно цеђено је веома хранљиво и лековито уље. Обилује витаминима Б1, Б2, Д и Е. Садржи линолну масну киселину која обухвата 65% укупних масних киселина у овом уљу. Витамина Е има у већој количини и она побољшава рад штитне жлезде, олакшава снабдевање организма кисеоником и помаже претварање

77

провитамина А (бета - каротина) у витамин А. Значајна је и количина витамина Б1, а значајна је и количина лецитина коју има ово биљно уље. Сунцокретово уље може снизити већ постојећи висок ниво масти и спречити њихово подизање. Суцокретово уље је корисно за правилан рад штитне жлезде, за нормалан рад органа као што су кожа, јетра, бубрези.

Рафинисана уља. Продавнице широм света нуде лепо упакована уља са привлачним етикетама која људи са поверењем купују и употребљавају у исхрани. Да ли знамо шта је у тој много рекламираној флаши? Познато је да приликом цеђења овог уља зрна из којих ће се цедити морају да се загревају да би се што више уља исцедило, а затим се додаје и препарат хексан. Најзад, да би се неутралисао хексан додаје се и фосфорна киселина. Напослетку, да би се одузео пријатан и природан мирис сунцокрета, врши се третман врелом паром угрејаном до 200 Ц. Овако цеђено уље нема више ни витамина, ни незасићених масних киселина, оне сада мењају своје дејство у организму, а минерали који су остали неће се тако добро искористити као у хладно цеђеном уљу. Услед горе наведеног треба избегавати; а најбоље избацити рафинисана уља из свакодневне употребе.

Маргарин треба потпуно избацити из јеловника, јер он је канцерогена вештачка,

хемијска субстанца а не храна. Овај тип масноће се добија од биљних уља, али и од животињских (како пише у неким написима о томе). Да би течна уља очврснула потребно је да прођу кроз процес хидрогенизације. У ту сврху се употребљава и катализатор, да би се отклонио лош мирис, али то све ствара канцерогене супстанце. Процес хидрогенизације уништава основне масне киселине које су нам неопходне. На високој температури су уништени сви витамини, а маргарин се у призводњи "обогаћује" додавањем витамина. Укратко - маргарин отежава варење и повећава ниво холестерола у крви.

Производи за геноцид - канцерогени маргарин. У чланку „Производи за геноцид“ наводи се како постоји велика опасност од увоза прехрамбених производа који садрже емулгаторе опасне по здравље. Познато је да једна компанија може да производи три категорије истог производа - прву за домаће тржиште, другу за извоз у развијене земље и трећу за извоз у земље у развоју.

Недавно је комисија Уједињених нација за храну и контролу животних намирница објавила да неке западне фирме проширују производњу и извоз канцерогених производа у "неелитне" земље. Такви производи се убрзаним темпом припремају у предузећима тих фирми на Бахамима, Кипру, Филипинима, Малти, Порторику, Сенегалу, Мароку, Аустралији, али такође и у Холандији, Немачкој, Швајцарској и Турској. Тако су Кока - Кола и маргарини произведени у Немачкој и Холандији дистрибуирани у земље у развоју и у источну Европу, конзервисани емулгатором који изазива рак, а означени су на паковању симболом Е 330. Ти производи су иначе забрањени за дистрибуцију и продају у земљама које су чланице организације за економску сарадњу и развој.

За употребу у елитним регионима забрањени су следећи конзерванси: - изазивачи злоћудних тумора: Е 105, Е 121, Е 123, Е 125,

Е 126, Е 130, Е 131, Е 142, Е 152, Е 210, Е 213 - 217, Е 240, Е330, Е 477; - изазивачи обољења органа за варење: Е 221 - 226, Е 320 - 322, Е 336 - 341, Е

407, Е 450, Е 461 – 465; - изазивачи болести јетре и бубрега: Е 171 - 173, Е 320 – 322;

78

- алергени: Е 230 - 232, Е239, Е 311 - 313. Обележавање емулгатора је видљиво на паковању, очигледно за обавештавање странаца, који се привремено налазе у неразвијеним земљама како не би куповали и користили такве производе. Пажња! Ако на амбалажи купљене робе прочитате једну од приказаних ознака, производ обавезно вратите продавцу и пријавите случај градском заводу за заштиту здравља или сличној установи.

БИЉНА ВЛАКНА

Биљна исхрана обезбеђује потребну количину аминокиселина, угљених хидрата, витамина, минерала и органских киселина, али и веома потребних влакана. Биљна влакна су била дуго ван пажње научника медицинских наука због уверења да су непотребна и некорисна. Међутим, у новије време, биљна влакна су дошла у жижу интересовања медицинских стручњака. Влакана има много, али за човеково здравље су важна влакна која помажу метаболизам и утичу на добро пражњење црева односно на чишћење организма. "Дијетална" влакна су хемицелулоза, пектин и лигнин. Влакна помажу добро метаболисање хранљивих материја у организму, а затим и добро чишћење организма и то преко органа за варење.

Тако влакна имају двоструку улогу - механичку и метаболичку. Механичко дејство влакана јесте да помажу боље варење, затим добро пражњење

отпадних, отровних материја из црева и то подстичући перисталтику (потискивање непотребног цревног садржаја напоље из дебелог црева). Влакна подстичу и бољу прокрвљеност црева. Све ово доприноси обилним и честим столицама. Биљна влакна смањују количину опасних масноћа у организму односно триглицерида који изазивају артеросклерозу и инфаркт миокарда (изумирање срчаног мишића услед зачепљења коронарне артерије). Ако у оброку има доста биљних влакана, знатно се смањује количина шећера у крви, а тиме се смањује и количина триглицерида (природног састојка масти слаткастог укуса) који се стварају помоћу шећера.

Последица недостатка биљних влакана у исхрани су многе болести и тегобе: Затвор (опстипација) Запаљење слепог црева ( апендицитис) Избочине у цревима ( џеп или дивертикулоза) Кила у пределу желуца ( хлатус херниа) Карцином дебелог црева Полипи

79

Шуљеви Зубни каријес Гојазност Дијабетес (шећерна болест) Обољења срца и крвних судова Камен у жучи, чир на желуцу. Влакна која се налазе у махунаркама успешно могу заменити инсулин, јер регулишу

ниво масноће у крви па и ниво шећера. Растворљивих влакана, која смањују лош холестерол у организму, има у интегралним житарицама, мекињама, махунаркама, поврћу (прокељ, броколи, мрква, пашканат, репа, црни лук). У воћу га има у кајсијама, наранџи, мангу. Срчана обољења су последица неправилне исхране, недовољног кретања на ваздуху, нагомиланих масноћа у крви, пушења и употребе алкохола. Али, врло значајан чинилац је и недостатак влакана у исхрани. Влакна махунарки чисте холестерол, али влакна из житарица имају још већу улогу у заштити од срчаних обољења. Рак плућа и дебелог црева су често последица загађеног ваздуха и недостатка влакана у исхрани. Хемороиди су такође последица исхране која је сиромашна влакнима. Полипи дебелог црева честа је болест у развијеним земљама, а врло ретка у земљама у развоју где се мало зна за рафинисану храну и узима се доста влакана. Болести вена (тромбоза вена на пример) готово да и не постоји у земљама у развоју, Авганистану, Африци, иако тамо људи много стоје, па ипак немају проширене вене. Црнац у Африци не оболи од проширених вена. Али, ако живи у САД–у, он може да оболи и често заправо и оболи. То је зато што главни разлог за настанак вена није само стајање, трудноћа или наследне мане, него управо недостатак влакана у исхрани. Недостатак влакана у исхрани доводи до рака црева, дивертикулозе (проширење у цревима, "џепови"), полипа слузокоже црева, упале слепог црева, камена у жучи, шећерне болести, хемороида, проширених вена, тромбозе, парадентозе, каријеса, болести срца и крвних судова. Услед недостатка влакана цревна флора ствара мању количину баластних материја, масне и млечне киселине које убрзавају рад црева. Влакна скраћују време задржавања отрова у организму и везују продукте труљења да би их избацила путем столице из тела. Тако мекиње чисте организам од свих отпадних односно штетних материја.

Не претерујте са влакнима! Коликогод да су влакна драгоцена, са њима не треба претеривати.. Она су лек за многе сметње, али ако се уносе претерано могу смањити количину калцијума у организму, могу изазвати пречесте столице, а тиме и губитак хранљивих материја.

Овас (зоб) има растворљива (бета глукан) влакна која у цревима упијају

холестерол и одстрањују га. Овсене мекиње (или цело зрно) смањују лош (LDL) холестерол, а повећавају добар (HDL) холестерол у току два месеца за 15%. Што је најлепше, овас неће снизити низак холестерол, него само висок. Само 60 г овсених мекиња

80

дневно снижава лдл за 8,5%. Али, овас има веће дејство код старијих него код младих жена. Код мушкараца су резултати осредњи. Дијетална влакна. Има много врста влакана и нису сва једнако корисна. "Дијетална" влакна су најкориснија и то су хемицелулоза, пектин, лигнин. Влакна обезбеђују пробаву. Влакна односно мекиње у организму веома набубре јер упију велику количину воде. Тако се њихов садржај увећа и до четири пута. Ова увећана количина издужи црево, па се оно стеже и тако се убрзава варење. Храна која је богата влакнима свари се за 14 сати, а која је сиромашна влакнима остаје у организму и до 48 сати и тиме мрцвари целокупан организам. Влакна помажу да се хранљиве материје боље искористе. Влакна уклањају холестерол и триглицериде из организма. Како влакна смањују ниво шећера у крви, они самим тим смањују и триглицериде (природан састојак масти слаткастог укуса) који настају помоћу шећера. Влакна такође спречавају гојазност.

Влакна у желуцу набубре и тако дају осећај ситости, а то смањује потребу за јелом. Влакнаста храна су богата угљеним хидратима и корисним есенцијалним састојцима. Где су влакна у исхрани, нема много масноће и шећера, па је и мање калорија у исхрани. Влакна јачају имунитет. Довољна количина влакана у исхрани доприноси обнови црева, јер влакна помажу бољи проток крви кроз њих. У цревима се стварају антитела која су важна одбрамбена снага организма. Влакна штите од рака дебелог црева. Влакна су значајна јер уклањају отрове. Влакна веома брзо излучују отрове из организма што је веома значајно, јер је данас храна веома загађена разним хемикалијама. Влакна спречавају и парадентозу. Влакнаста храна се мора добро сажвакати, па тиме јача зубе и десни, а то спречава парадентозу (болест десни). Колико влакана треба узимати у исхрани? Стручњаци за исхрану сматрају да је довољно 30 г влакана дневно. Међутим, већина уноси само 11 г влакана. Ако се хранимо интегралним житарицама (хлеб, пахуљице, црна пецива, каше од житарица), воћем и поврћем, махунаркама - ми тиме већ обезбеђујемо потребну количину влакана. Мекиње можемо додати пецивима од интегралног брашна. Хлеб из продавница није увек исправан, јер је често обојен прехрамбеном бојом да би имао смеђу боју. Нека на вашем столу буде воће уместо колача.

М Е К И Њ Е Мекиње се добијају када се одвоји опна од зрна житарица. Оне обилују

витаминима, минералима, као и важним корисним влакнима. Мекиње као четка чисте организам од штетних масноћа, отрова, вишка шећера. Мекиње штите слузокожу органа за варење, спречавају упалу дебелог црева, проширене вене и стварање хемороида. Изванредно помажу пражњење црева. Ако се редовно једе хлеб од интегралних житарица, онда ће се задовољити потреба за мекињама, јер се оне налазе у целом зрну житарице. Ако

81

је дошло до болесног стања и повећа се потреба за мекињама, онда се мора пазити на њихово дозирање. Не треба претерати са мекињама, довољно је пар кашика дневно уз јело. Нарочито је важно да се узима довољно воде у току дана, јер мекиње покупе воду из црева и, ако нема довољно течности, може доћи до зачепљења. Влакна која се налазе у мекињама заслужна су за изванредно чишћење организма од отровних материја односно за њихово избацивање из организма путем столице. Дај нам Боже да уместо свињетине, људе и децу хранимо супер здравим и потребним мекињама!

Пшеничне мекиње лече лењост црева, отклањају затвор, а тиме и многе последице

затвора као што су упале, апсцеси, фистуле, запаљење трбушне марамице. Услед тврде столице страдају крвни судови (тако настају запаљења, тромбоза, емболија, хемориоди). Пшеничне мекиње смањују концентрацију холестерола у жучи, а тиме и ризик од стварања камена. За ово је довољно 30 г мекиња дневно. Мекиње као четка чисте организам од вишка шећера и масноће, од отровних материја, несварене хране у дебелом цреву, штите слузокожу органа за варење и стварају повољну подлогу за напредак црвне флоре.

Пектин, кога има у зрелом воћу и поврћу и у семењу, значајно је влакно за здравље

човека. Он штити крв и крвне судове од обољења. Пектин је растворљиво влакно које смањује холестерол у крви па самим тим штити крвне судове. Осим тога, пектин смањује учесталост рака дебелог црева. Пектина има у јабукама, бананама, крушкама, сувим шљивама, кајсијама, мркви, пасуљу.

ЖИТАРИЦЕ

У житарице се убрајају: пшеница, раж, овас (зоб), јечам, просо, пиринач, хељда, кукуруз. То је део зрнасте хране коју нам је дао Творац и која даје здраву крв. У комбинацији са воћем и орасима представља првокласну храну за човека, за све узрасте и сва поднебља. Истакнуто место међу житарицама заузима пшеница. Житарице садрже све неопходне састојке који су потребни за изградњу и одржавање нашег тела. Нема здравије хране од житарица и воћа.

Пшеница. Ово је најраспрострањенија житарица на свету и то није случајно. Ово

обиље је дато јер је непроцењиво за здравље. Међутим, треба знати да је најкорисније цело зрно, а не бело брашно. Брашно од целог (интегралног) зрна садржи све састојке који су потребни за изградњу тела, за рад и одржавање. Пшеница садржи скроб, беланчевине, витамине и минерале. Пшеница је богата комплексом витамина Бе (Б1, Б2, Б3, Б6, Б9, беатина, холина). Пшеница је једина житарица у којој има провитамина А, а садржи и витамине растворљиве у мастима (Е, Д и К). Од минерала има фосфора, магнезијума, калцијума, гвожђа, кобалта, бакра, цинка.

“Народи који “још увек” једу интегралне житарице изузетног су здравља, врло су

82

издржљиви у раду, одликују се здравим блиставобелим зубима и имају лепу, густу косу”.

Пшеничне клице. Постоје две врсте пшеничних клица - једне се у млиновима издвајају из зрна, а друге су проклијале. Клица је унутрашњи део зрна и пуна је беланчевина, уља и витамина. Клице су корисније ако се користе пресне него пржене. А најкорисније су свакако проклијале клице. Проклијале клице су невероватно богата храна и лек. У сваком семену се налази клица која је живот биљке. У процесу клијања, под утицајем влаге и топлоте, покреће се животни процес који научници не могу да одгонетну, јер је то творчева тајна. Али, што је за нас важно, Господ нас је упознао са корисношћу тог процеса по наше здравље.

У процесу клијања у зрну се ствара многоструко више витамина и минерала него у мировању. Долази чак и до стварања витамина Ц. Због тог богатства клице су у исто време и храна и лек. Нема бољег средства од пшеничних клица за јачање организма и као лека против депресије. Органски фосфати које садрже дају снагу мишићима, побољшавају рад органа за варење. Магнезијум, којим су богате, много доприноси отпорности организма против болести. Корисне су у лечењу рака и других болести. Калцијум обнавља нервни систем, а томе доприносе и фосфор и витамини Б. Нема бољег природног средства за лечење депресије од пшеничних клица. Витамин Е је користан код астме, дијабетеса, болести срца, стерилитета, рака. Калцијум-карбонат, цинк и гвожђе обнављају крв и спречавају анемију, а уље спречава затвор. Клице су корисне и против окоштавања, као и код остеопорозе (губитка калцијума из костију). Оне користе старима и младима, болеснима и здравима, трудницама и дојиљама, спортистима.

Како се добијају проклијале клице? Узети једну шољу пробране пшенице и ставити је у теглу па прелити водом неколико центиметара изнад нивоа пшенице. Теглу покрити газом и везати је гумицом (уместо затварача). Тако нека преноћи (12 сати). Ујутро просути воду и испрати у чистој води преко газе, поново процедити и оставити да стоји без воде у току дана. Преко дана два пута дневно испрати и оцедити. Друге ноћи опет оставити потопљену у води до јутра, па опет оцедити и оставити без воде, али испирати два пута и оцедити. Оставити да клија, али не на топлом и светлом месту. Када клица нарасте највише до један и по центиметар, онда је најбогатија хранљивим састојцима. Ако оставимо да нарасте више, онда ће хранљиви састојци да се троше на раст биљке. Лети проклија и за 24 часа, а зими јој је потребно и до 70 сати за клијање.

Како се употребљавају пшеничне клице? Клице никада не треба кувати нити

пржити, јер тада губе хранљиву вредност. Увек их треба употребљавати свеже, могу се самлети или не. Укусне су као додатак супи ( у тањиру), салатама, воћним и од поврћа, намазима, јогурту. Следећа табела ће нам показати вредност клица у односу на бело брашно и чак на цело зрно:

83

Црни хлеб: Бели хлеб: Пшеничне клице: (у 100 г) (у 100 г) ( у 100 г) 133 мг магнезијума 0,5 мг магнезијума 342 мг магнезијума 45 мг калцијума 14 мг калцијума 75 мг калцијума 423 мг фосфора 5 мг фосфора 1050 мг фосфора

Ово су само неке од вредности које се налазе у пшеничним клицама. Цинк, којим су клице иначе богате, јача отпорност према болестима. Фосфор даје снагу и чврстину зубима и костима, јача памћење и помаже код учења. Биотин успорава старење коже и косе и јача вид, посебно јача рожњачу. Лецитин уклања масноћу из крви која се наталожила у крвним судовима. Најзад, богатство у влакнима уклања отрове из тела и штетни холестерол. Време је да се хлеб, пецива, пите и колачи праве од црнога, а не од белог брашна. Тако ћемо имати здраву крв, а то значи и добро здравље.

Пажња! Међутим, треба имати на уму да и најздравија храна код неких особа може

да изазове неподношење и нежељене реакције у организму у виду неких болести. И пшеница може да изазове алергијске реакције, па у том случају њена употреба треба да се сведе на најмању меру или да се сасвим замени неком од житарица. Бог је дао обиље разноврсне хране за свакога.

Раж. Ово је врло издржљива и распрострањена житарица. Успева највише у северним пределима. Ражано брашно дуго задржава влагу па је добар додатак пшеничном брашну. Хлеб од ражаног брашна је пријатног укуса и мириса и лековит је. За кратко време крв се обогаћује гвожђем па је такав хлеб користан против анемије, а доприноси и смањењу шећера у крви. По саставу, раж је житарица која је слична пшеници, само што има нешто више калцијума. Садржи сумпор, манган, бакар, кобалт, фосфор. Од витамина раж је најбогатији витамином Б. Пиринач. Многи нутриционисти (стручњаци за исхрану) сматрају пиринач једном од најквалитетнијих житарица. То се пре свега односи на интегрални пиринач. Има велику хранљиву вредност јер је богат лако сварљивим скробом, а има и обиље минерала и витамина. Има доста фосфора и калцијума, а нешто мање магнезијума, гвожђа, калијума. Богат је витамином Б и витамином Е. Као и код осталих житарица, тако се и у пиринчаној љуски налази највише хранљивих материја. Глазирани пиринач, односно пиринач коме је одстрањена љуска, ствара дебљину и изазива затвор јер углавном има само скроба. Добро је да се на столу нађе пиринач бар једном недељно. Пиринач је лековит - смањује крвни притисак, спречава дегенерацију крвних судова и поправља њихову еластичност. Одличан је код повремених дијета за чишћење организма. Овас – Зоб. Ово је житарица високе биолошке вредности. Богата је минералима од којих највише има калцијума, гвожђа, јода, мангана, цинка, бакра, алуминијума, натријума, магнезијума, сумпора, флуора. Богата је групом витамина Б, затим витаминима Е и К, као и биотином. Зобене пахуљице углавном имају све природне састојке. Зоб нас снабдева и витамином Д, као и хормонима раста. У зобу има чак и провитамина А-каротина. Овас је богата, снажна и сита храна. У Енглеској је једу најбољи коњи, а у Шкотској најлепши људи. У готово свим састојцима овас је прави рекордер међу житарицама, а нарочито се истиче богатим садржајем целулозе – осам пута више целулозе и два пута више витамина Б у односу на пшеницу; има и највише биљног уља па је рекордер и у витамину Е. Овас

84

предњачи и у садржају калцијума и гвожђа. Није онда никакво чудо што коњи који га једу имају лепу и сјајну длаку. Овас је лековит јер побољшава рад штитне жлезде тако што загрева организам. То га чини подесном храном у хладнијим крајевима. Биљно уље којим обилује добар је заштитник против холестерола, па тако штити и крвне судове и срце. Али то није све - овас повољно делује и на бубреге, мокраћне путеве, јетру, желудац и црева, женске болести, дијабетес и кожне болести, па чак и на опаке болести. Зоб више од било које житарице штити организам од болести. Чај од овса је прави лек за многе болести. Чај припремити на следећи начин: у литри воде кувати увече око 200 г овса, и то са љуском; нека одстоји целу ноћ, а сутрадан процедити и пити као као воду.

Пажња! Уз свеже воће и орахе зобена каша је изврстан доручак или вечера. Али, и поред велике хранљиве вредности, има осетљивих особа које могу бити алергичне и на зоб. Ако се узме мало више зоби може доћи до поремећаја рада црева, па зато треба посматрати реакцију свога организма и на зоб.

ЈЕЧАМ НАЈЛЕКОВИТИЈА ЖИТАРИЦА

И ова житарица има широку могућност у исхрани и многа лековита својства. Јечам обилује минералима и то калцијумом, фосфором, магнезијумом, калијумом, натријумом, сумпором, гвожђем, бакром, кобалтом, цинком, флуором, јодом. Има скоро све витамине из групе Б као и витамин Е. Јечам садржи око 35% незасићених масних киселина, које снижавају холестерол. Ољуштени јечам, познат и као гершла, веома је користан. Оболелом желуцу користи јечмени слад јер помаже лучење желудачног сока. Јечам користи и деци и старијим особама. Јечмена слуз која се добија кувањем јечма лековита је за грло и желудац. А као топли облог јечам се користи за зарашћивање рана, чирева и смањење отеклина. Ублажава болове у зглобовима и болове од реуме. Купке са јечменим сладом лече лишајеве, красте, осипе. Јечам одржава нервне ћелије у добром стању и подмлађује организам. У јечменом сладу, у облику брашна, налази се и иначе редак витамин Б12. Хром, који се налази у јечму, користан је за дијабетичаре. Поред свега наведеног јечам има и антивирусно и антиканцерогено дејство. Јечам храни, лечи и подмлађује. Сок од младог јечма. "Млади јечам, као биљка са изванредним дејством на цео организам, нарочито у виду зеленог сока од јечма, откриће је доктора Јошихиде Хагиваре (Yoshihide Hagiwara), доктора медицине на универзитету Кумамото. За своја истраживања, идеје и открића у области исхране и фармакологије др Хагивара је добио безброј признања и награда од стране гувернера Осаке, удружења за проналазаштво, фармацуетског удружења Јапана, а такође и од многобројних професора медицинских наука Јапана. Он је један од оснивача "Компаније здравља" у Јапану…др Хагивара је открио да млади јечам садржи супстанце са највећим лековитим дејством које су неопходне организму. Открића др Хагиваре: ефикасност сока од младог јечма у лечењу

85

болести и одржавању здравља резултат су тринаестогодишњег истраживања на плану људске исхране, са циљем да се нађу посредници који учествују у процесу рехабилитације оболелог организма, као и у заустављању разградње и старења ћелија.

Млади јечам је потврдио своје лековито дејство. Када биљка нарасте 20 - 30 цм, тада садржи максимум хранљивих састојака потребних људским ћелијама. У овој фази развоја, листови јечма имају највише витамина из групе Б (Б1, Б2, Б6, Б12), никотинску киселину, витамин Е, витамин Ц и велике количине гвожђа, калцијума, мангана магнезијума, молибдена, германијума, цинка, бакра, литијума, биофлавоноида, полисахарида и полипептида. Биохемијски састав младог јечма даје овој биљци изузетна терапијска својства, нарочито способност успоравања старења ћелија.

У порцији од 2 г младог јечма има 2000 мг сод-а (супероксид дисмутазе).

Супероксид дисмутаза је активни протеински ензим са изванредним ефектом у лечењу болести, ревитализацији организма и успоравању процеса старења овај ензим спречава дејство слободних радикала, а ови радикали потпомажу старење и појаву болести. Млади јечам је, до сада, најбогатији познати извор СОД-а. Ова супстанца би могла ублажити патње милиона болесних људи.

Користећи млади јечам свакодневно, у облику сока, пацијенти запажају изванредне

резултате у погледу енергије и виталности: 1) потреба за краћим сном - „поново поседујем младалачку снагу“; 2) више енергије код интелектуалних и физичких напора, побољшање памћења,

бистрина ума, уколико виталност организма опада потребно је више спавања, „Захваљујући младом јечму спавам два сата мање“;

3) регулисање крвног притиска – „Двадесетпет година сам боловао од хипертензије (високог крвног притиска). Сада је он нормализован захваљујући соку од младог јечма“.

4) замењује пилуле против бола, ублажава болове у желуцу, лечи чир, смирује боловe и упале зглобова (артритис). "Дванаест година сам осећао болове у глежњевима. Млади јечам ме је ослободио тих болова и узимања лекова". "Престао сам да узимам медикаменте против упале зглобова. С радошћу очекујем више енергије". "Скоро потпуно елиминише болове у коленима и апсолутно враћа савитљивост пршљеновима". "Спасао сам се од болова у рамену, а врат је поново постао покретљив. Не осећам више ни болове у зглобовима";

5) елиминисање вишка телесне тежине код гојазности; 6) решавање проблема акни: "Млади јечам је решио проблем акни код наше деце, а

мени у великој мери повратио свежину". "Поново зрачим младалачком свежином и немам више акне";

7) антиинфаматорно дејство (против упала); 8) ревитализација коже, путем рехидрације исушеног епидерма (враћање

влажности кожи) који прати процес старења. СОД, односно супероксид дисмутаза, првенствено делује код старења ћелија,

колагених болести (запаљења вазивног ткива и ситних крвних судова: лупус, пернициозна анемија, склеродермија, дерамтомиозитис, полиартеритис и леукемије.

Сок од младог јечма има јаче антиинфламаторно дејство (против запаљења), од

86

кортизона и фенил-бутазона, и то без пратећих компликација.

Начин добијања младог јечма. Може се одредити мања парцела у башти, а може се гајити и у стану - у сандучићу за свеће или у неком старом суду на тераси лети, а зими у самом стану. Узети земљу за цвеће и помешати са обичном земљом и полити је да преноћи. Увече потопити јечам у љусци до јутра па посејати плитко у земљу. За пар дана он ће нићи и онда га заливати, али не често. Нека има довољно сунца. Када израсте око 20 - 30 цм, онда га ишчупати или покосити, корен одбацити, а траву опрати у неколико вода. Затим га исецкати ножем и самлети на машини за месо. Оцедити сок, а остатак масе ставити у миксер, чашу или соковник и налити воду да огрезне, па измиксати. Процедити на густу цедиљку, па још једном измиксати. Сок сипати у флашу, затворити је и ставити у фрижидер. У башти или на њиви покошени јечам поново израсте. Код узгајања јечма не користити пестициде нити хемијске супстанце.

Начин употребе сока од младог јечма. Пола сата пре јела извадити 1,5 дл сока из

фрижидера да се угреје на собној температури. Пити га пре јела у ретким гутљајима и сваки гутљај добро промућкати у устима. Пити га два или три пута на дан пре јела. Никада га не загревати, јер тада губи од својих својстава.

Терапеутске индикације (делотворност у лечењу болести): анорексија (губитак апетита); стоматитис (упала усне дупље); обољења очију, гастритиса, чира, канцера (рака), колитиса (упала дебелог црева), панкреатитиса (упала панкреаса); обољења јетре (хепатитиса, цирозе, холециститиса), исхемичне кардиопатије (недовољно снабдевање срца кисеоником); обољења церебралне атеросклерозе (закречење артерије мозга), инфаркта (срчаног удара); хипертензија и хипотензија (повишени и снижени крвни притисак; бронхијална астма, бронхитис, грип, плућне заразне болести изазване вирусом, туберкулоза плућа, алергијска кијавица, хормонални поремећаји, дијабетес, гојазност, психомоторна ретардираност (успорене психо - физичке функције), неурастенија (слабост живаца), инсомнија (несаница), шизофренија (психички поремећаји), епилепсија, неуралгија тригеминуса (болови петог можданог живца), фацијална неуралгија, акутни реуматизам у зглобовима, лумбални ишијас, артритис (упала зглобова), акна (бубуљице), ефелид (пеге), дерматитис (упала коже), екцем, варикозни чир, тромбофлебитис (упала вена услед зачепљења тромбом), хемороиди, анални чир (чир у пределу ануса- чмара), хеморагија (крварење), дисменореја (болне менструације), остеопорозе (губитак калцијума из костију - шупљикаве кости), фрактура (преломи), опадања косе, стерилитет“.

Кукуруз. Ова житарица златне боје је нешто сиромашнија витаминима и

минералима од осталих житарица, али зато има много квалитетног уља и у њему високу концентрацију витамина Е. Кукуруз је сварљива житарица и корисна за све узрасте. Уље отклања вишак холестерола из крви. Кукуруз као четка чисти желудац и црева, а не надражује их. Има и антивирусно и антиканцерогено дејство, па доприноси заштити од рака и вируса. Има способност да подстиче стварање естрогена (женског хормона). Требало би га јести два-три пута седмично. Али, и овако корисна намирница може за некога бити штетна, може изазвати алергију, па треба ослушкивати реакције и на ову житарицу.

87

Просо. Ова житарица није само добра храна за птице, него и за људе јер даје телу скоро све неопходне састојке. Богата је минералима и то калијумом, фосфором, магнезијумом, а нешто мање има гвожђа, калцијума, сумпора, јода.ту су и скоро сви витамини групе Б, па је веома користан за интелектуалне раднике, отклања умор и депресију. Редовна употреба проса ће заштитити од каријеса, кијавице, грипа, бронхитиса. Просо обнавља ћелије и даје лепу и здраву косу.

Хељда. Ова житарица се лако узгаја и богата је хранљивим састојцима. Богатство минералима, а то су калцијум, калијум, фосфор, магнезијум, натријум, гвожђе, затим витаминима групе Б и П чини је драгоценом храном. Особе са поремећеним варењем, деца и старије особе, треба да користе хељду. Добра је у комбинацији са другим житарицама. Може се користити као каша, хлеб, палачинке. Флуор и витамин п користе за зубе, нервне ћелије, крвни систем. Од хељдиних цветова прави се одличан хељдин мед. Хељда даје добро расположење, отклања умор и доноси сан. Мешење хлеба. Да бисмо имали здрав хлеб потребно нам је брашно од целога зрна. Добро је комбиновати разне житарице. Хлеб мора бити лако сварљив и не сме имати ни трага од киселости. Соду бикарбону и прашак за пециво није добро употребљавати, јер они трују крв, надражују желудац и доводе до запаљења слузокоже желуца. Такође није препоручљиво месити хлеб са млеком, јер такав хлеб лако прокисне у желуцу изазивајући врење. Није добро јести свеж и врућ хлеб са квасцем, јер је тада тежак за варење, али бесквасни хлеб се може јести врућ. Хлеб мора бити лак и сладак. Некувана свежа каша од житарица. Свеже каше од некуваних житарица поседују поред природних фермената и активна својства која подстичу раст и регенерацију ћелија. Неке супстанце стимулативно делују на варење, побољшавају радну способнот, отклањају умор, скраћују период опоравка болесника, а све то олакшава обнављање и исцељење организма.

Начин припреме некуване каше - за једну особу: 50 г крупно млевене пшенице, 5 супених кашика воде, 15 г слатког воћа, 100 г јабука или другог свежег воћа, 1 кашика пасте од ораха или павлаке. Све помешати и ставити да одстоји 12 сати. У другој посуди потопити суво воће. После 12 сати помешати све и додати мало ораха или семења. Може се додати и лимунов сок, јабуке изрендати и помешати. Препоручљиво је да се пшеница меље пре сваке употребе. Корисно је ову кашу јести са воћем за доручак. Не пити воду два сата после јела, а слободно је пити касније.

Све си премудро створио; пуна је земља блага Твојега…" "Благосиљај, душо моја

Господа, и не заборављај ни једнога добра што ти је учинио…Благосиљајте Господа сва дјела Његова, по свијем местима владе Његове! Благосиљај душо моја, Господа!"

88

ПРОКЛИЈАЛО СЕМЕ

Важна храна. Ако постоји најконцентрованија и најбогатија храна, онда је то свакако проклијало семење биљака. Бог је у свако семе сместио минерале, витамине, беланчевине, угљене хидрате и ензиме који у одређеним условима дају нови живот, нову биљку. У семену је клица живота. У процесу клијања хранљиве материје се претварају у такав облик који је најбољи за човеков организам. Количина витамина и минерала је вишеструко већа него у биљци која ће нарасти. Ензими су најважнији елеменат који актвира просец клијања. У клицама и пресној храни струји животна енергија. Проклијало семе је пуно живота и оно доприноси обнављању ћелија и читавог организма. Ту животну снагу не могу пружити ни гомила куване хране нити лекови ни вештачки витамини и минерали. Витамини су регулатори хемијских процеса у организму, а сви витамини се налазе у проклијалим клицама. Једна шоља проклијалих клица ће обезбедити сву потребну количину витамина, минерала и ензима за један дан. У тренутку клијања има највише витамина. У овсу се повећава витамин Б2 за 1300%, а појавом малих листића за 2000%, биотин се повећава за 50%, пиридоксин за 500%, а фолна киселина за 600%. Витамин Е, тако драгоцени заштитник срца, нервног система и плодности, покретач рада свих жлезда са унутрашњим лучењем, најважнији чинилац обнављања, лечења и подмлађивања ткива, налази се у проклијалим клицама овса, ражи, луцерке, сусама, сунцокрета, бадема. Има га много у ораху, бадему, лешнику, кикирикију. Минерали и микроелементи налазе се у свакој проклијалој клици у најбољој форми. Калцијума има у сусаму, сунцокрету, бадему, луцерки, семену бундеве. Цинк помаже коришћење беланчевина, рад јетре, затварање рана. Има га у луцерки и бундевином семену. Ово семе има и селенијума (селена) који спречава рак, али чува и нервни систем. Кобалта има у опни бадема и делује на добар крвоток. Беланчевине из семена садрже свих осам аминокиселина: изолеуцин, леуцин, лизин, метионин, фенилаланин, треонин, триптофан, валин. Без њих није могућа изградња, обнова, уопште - живот ћелија.

Лековитост проклијалих клица

Пшеничне клице су у исто време храна и лек. Оне су једно од најбољих средстава за јачање организма. Органски фосфати у клици јачају снагу мишића, побољшавају опште стање организма и бољи рад органа за варење. Магнезијум, којим су клице веома богате, повећава отпорност организма против болести, чак и против рака. Калцијум, фосфор и витамин Б1 обнављају нервни систем. Витамин Е штити од астме, шећерне болести, болести срца, као и рака. Калијум карбонат, гвожђе и цинк обнављају крв и лече анемију; уље спречава затвор. Клице штите и од остеопорозе (разређења костију код старијих жена). Ова храна може спречити, лечити, па чак и зауставити многе болести. Званична

89

медицинска наука је много истраживала и патентирала многе скупе и отровне лекове који лече последице, а не отклањају узроке болести, а сасвим безначајне напоре је уложила у истраживању природних лекова. Ипак, има лекара и нутрициониста који су у практичој примени на клиникама за природно лечење увидели велики значај здраве исхране за здравље и лечење. Проклијало семење чисти организам и јача његове одбрамбене способности. Ако се тело прво очисти пресном биљном храном, клице ће имати још јаче дејство. Доказано је да код већ насталог обољења срца овај начин исхране доводи до оздрављења, односно да убија ћелије рака. Само семе не лечи, али оно тако ојача организам да се он сам избори са болешћу. Најкорисније семе за лечење рака је проклијала пшеница, сочиво, кељ, купус, карфиол, мрква, першун. Проклијале клице заустављају развој ћелије рака и то без икаквог штетног дејства. Клице убрзавају метаболизам, излучивање токсина (отрова) из тела, па се тиме отклања и гојазност. Помажу рад јетре, која је главна лабораторија и чистач организма, затим помажу бољи рад срца и крвних судова, нервног система, подстичу на бољи рад жлезде са унутрашњим лучењем, као и бољи рад црева и излучивање нечистоће путем столице и мокраће.

Употреба проклијалог семена. Чим семе почне да клија, може се одмах јести. Не треба чекати да клица много израсте, јер тада губи хранљиве материје. За два дана је треба појести, а случају да је топло, држати теглу са проклијалим клицама у фрижидеру. Могу се додати житној каши, охлађеној, или воћној салати или јогурту, млеку, супи (не врелој, јер се губе витамини и ензими). За доручак узети две супене кашике клица, за ручак опет две кашике клица. Чим проклија једна "тегла" клица, одмах ставити нове у другу теглу, тако да их има свакога дана. Не држати их на сунчаном и топлом месту пре клијања и после клијања. Воће, поврће и семење, и када није проклијало, веома је здрава храна; ако је још и проклијало, онда је то веома богата храна која садржи много више хранљивих материја од обичног плода или листа. Ако употребљавамо непроклијало семење и коштуњаво воће (орахе бадеме, лешнике), прво га треба натопити у води, а семење претходно још и самлети, јер се тако лакше вари и не оставља киселу средину у организму. Проклијало семење треба јести као сирове клице додате разним салатама или било ком јелу, али их не треба кувати јер тада губе много од своје хранљивости. Код неких особа може доћи до појаве гасова код употребе проклијалог семења, због опне која се тешко вари. То се може избећи ако се семење које је проклијало претходно самеље на машини за месо или у блендеру. Испитивања су доказала да проклијало семење поред многих користи штити и од радиоактивног зрачења, као и зрачења од ТВ- екрана. Већ је довољно и само то да се у близини екрана држи тацна са проклијалим пшеницом. Хлорофил и калцијум, којим су проклијали изданци богати, добро се искоришћава у организму, а познато је да радијација прво уништава коштану срж.

90

Семење које се може користити је сво семе житарица (пшеница, раж, овас или зоб, јечам, кукуруз, пиринач, хељда), затим семе махунарки (соја, пасуљ, грашак, сочиво, боб), семе поврћа, семе сусама, сунцокрета, семе луцерке, детелине. Проклијало семе (клице) може се јести у комбинацији са разним воћем, поврћем, житарицама или у другим јелима.

Како добити проклијале клице

Прво треба одабрати семе које није загађено хемикалијама (пестицидима, хебрицидима, вештачким ђубривом). Одабрати само цело семе, опрати га и ставити у теглу па прелити водом да буде у висини 3 цм изнад семена. Семе житарица и махунарки (пшенице, ражи, јечма, кукуруза, соје, грашка, сочива, бадема) треба да стоји у води 12 сати, али не поклопљено са непропустљивим затварачем, него повезано платненом гумицом да има ваздуха, а после 12 сати треба га процедити. Онда стоји док не клија, али мора се неколико пута дневно испирати како би семе имало доста влаге, али се вода одмах процеди. Оставити га да проклија и чим се појави клица, оно је спремно за употребу.

Напомена! Ако је семе дуго у води, и ако се не испира довољно, ако стоји на претоплом месту, може да се укисели и да постане неупотребљиво. Време потапања у воду у трајању од осам сати је за семе бундеве, проса, сунцокрета. Семе сунцокрета мора бити без опне када се ставља да клија. Време потапања од четири до шест сати је за семе сусама, луцерке, купуса, детелине.

КОРИСНИ ЗАЧИНИ

Бог нас је снабдео обиљем корисних зачина, који не само што побољшавају мирис и укус јела, него помажу варење и лековити су. Корисни зачини су першунов лист, целеров лист, бели лук, лук власац, мента, ким, босиљак, мајоран, оригано, мирођија, рузмарин, рен, ловор, мајчина душица, паприка, сусам. Першунов лист. Веома је богат минералним састојцима: калијум, калцијум, манган, магнезијум, гвожђе, бакар. Богат је витамином Ц, каротином (провитамином А, групом витамина Б, па чак има и витамин Б12 који је иначе редак у биљкама, а заједно са гвожђем ствара црвена крвна зрнца). Першун је користан код обољења бубрега и мокраћног мехура, камена у бубрезима, код повећане и упаљене простате, код отежаног мокрења, водене болести, реуме, артритиса, гојазности, целулита. Першун је такође лековит и код упале јетре и жутице. Он подстиче лучење желудачног сока, помаже варење, смирује грчеве, отклања надимање. Такође побољшава бољи проток крви односно циркулацију, па се препоручује и код срчаних болести. Першун не треба остављати да стоји јер тада губи своју лековитост, али може служити као ароматичан зачин. Додаје се

91

супама, чорбама, намазима, салатама, варивима и готово свим сланим јелима у свежем стању, а не куван. Целерово лишће. Ова биљка је веома драгоцена намирница, а користи се и лишће и корен за јело. Лишће је још богатије минералима и витаминима од корена. Богат је витаминима Ц, Б, К и Е. Целер је добар диуретик (помаже излучивање течности из тела), па је лековит против реуме, гихта, артритиса, отежаног мокрења, упале мокраћних путева, водене болести, хипертензије (високог притиска); он такође чисти јетру, смањује шећер у крви и делује умирујуће на живце. Није препоручљиво узимати целер код упале бубрега и у трудноћи. Целер се употребљава као зачин у салатама, чорбама, варивима, намазима, и то увек у свежем стању. Бели лук. Ово драгоцено поврће је истовремено и храна и зачин и лек, који је познат и испробан од давнина. Бели лук уништава цревне паразите, бактерије и вирусе у организму. Он је један природни антибиотик. Спречава стварање масних наслага на крвним судовима, па тиме смањује крвни притисак. Бели лук је лековит за желудац. Утиче повољно на метаболизам па тиме смањује ниво шећера у крви, заправо он га нормализује на тај начин што повећава низак и снижава висок ниво шећера, па је самим тим веома користан за дијабетичаре. Бели лук побољшава рад јетре, користи нервима и побољшава циркулацију крви. Састојак који му даје карактеристичан мирис алицин има антибактеријско дејство, а минерал геранијум штити од рака. Бели лук помаже зарастању рана и опекотина. Оригано. Ова биљка је слична мајорану по свом мирису и састојцима и даје врло пријатан мирис јелима. Нарочито се употребљава у јелима од парадајза и пицама. Оригано треба употребљавати само у малим количинама. Босиљак помаже варење и умирује живце, али га треба употребљавати у малим количинама и то свежег или сувог листа. Додаје се супама, варивима, салатама од поврћа, умацима и шницлама. Рен. Овај зачин оштрог мириса и укуса је веома лековит код затвора, тровања, паразитских глиста, болести јетре, бубрега, мокраћног мехура, надимања. Делује изванредно на желудац, црева и јетру. Рен јача цели организам. Употребљава се као зачин у салатама и умацима. Рен подстиче апетит. Ким. Овај зачин је омиљен у пецивима, варивима и салатама, сосовима, супама, шницлама. Подстиче варење, јача желудац и подстиче излучивање мокраће. Мајчина душица. Овај миришљави зачин додаје се поврћу, умацима од поврћа, салатама и супама, али у малим количинама. Смирује кашаљ, користи желуцу и плућима. Ловоров лист. Кува се заједно са јелом од пасуља, или поврћа, или се додаје супи. Даје пријатан мирис и помаже варење, а такође спречава надимање. Мајоран је врло пријатног мириса и лековитог дејства. Умирује, а користи се и против несанице, напетости, потиштености или нервозе. Помаже рад црева и желуца,

92

подстиче рад свих унутрашњих органа (јетре, желуца, слезине) и чисти плућа. Треба га употребљавати само у малим количинама, јер у великим количинама може бити опасан јер делује као дрога. Додаје се куваним јелима, салатама, умацима, паштетама. Паприка - слатка млевена. Само слатка паприка се може користити као зачин и боја за јела. Користи се код варива, куваних јела, сосова, паштета или куваних махунарки. Рузмарин је снажног и пријатног мириса и користи се као зачин у супама, шницлама, умацима, варивима, динстаном поврћу. Рузмарин користи бољем варењу, раду желуца, подстиче бољи рад жучи и јетре као и бољу циркулацију крви. Сусам. Ово семе богато многим хранљивим састојцима, беланчевинама, првокласним масноћама, ензимима, витаминима и минералима може се користити самлевено за посипање салата од воћа и поврћа, или као цело зрно преко пецива. Сусам помаже варењу, користи раду мозга због лецитина, а такође снажи цео организам.

ЈАЈА

Нажалост употреба јаја биће све несигурнија. Особе које живе у сиромашним

пределима, где има врло мало воћа и ораха, не треба принудити да искључе млеко и јаја из своје исхране. Али, гојазне особе и оне код којих су страсти веома изражене треба да избегавају употребу надражујуће хране.

Међутим, они који имају слабе органе за стварање крви, нарочито ако не могу наћи друге намирнице које дају потребне састојке, млеко и јаја не треба у потпуности да изоставе. Нарочиту пажњу треба обратити на то да се млеко добије од здравих крава и од јаја која потичу од здраве живине, добро храњене и добро гајене. Јаја треба тако кувати да се могу добро и лако сварити.

Уколико се сточне болести повећавају, утолико ће употреба јаја и млека постати све несигурнија. Треба учинити напоре да се њихово место употпуни другим здравим и јефтиним намирницама, као што је соја.

О лековитости јаја, чувати се крајности. „…Ви не смете да се лишите хране која ствара добру крв. Када уочите да сте телесно ослабили, за вас је неопходно да одмах уочите промену. Ваша је дужност да то учините. Набавите јаја од здраве живине. Употребите ова јаја кувана или пресна. Ставите некувана јаја у најбоље слатко вино које можете да нађете. То ће дати вашем телу оно што му је потребно. Немојте ни једног тренутка претпоставити да то што тако чините неће бити добро. Јаја садрже лековита својства која представљају средство за сузбијање отрова…“

Напомена! Ако се јаја дуже чувају, треба их окренути на другу страну за 180 - то продужује њихову трајност. Лети се јаја чувају до 15 дана а зими до месец дана.

93

СОЈА Драгоцена биљка соја је позната пар хиљада година пре Христа, а у Европу је донесена у 18. веку. Све до 1980. године није се у већој мери употребљавала у исхрани људи. Запажено је да су народи, који су у исхрани употребљавали соју, били здрави па је то привукло пажњу научника. Ова махунарка, округлог зрна златножуте боје, садржи много драгоцених елемената који дају човеку здраво тело, квалитетнији и дуговечнији живот.

Састав соје. Соја је веома богата беланчевинама којих има више од 35%, угљених хидрата има око 15%, а корисних масноћа око 17%. Од витамина има А, Б, Д и К, фолну киселину, а од минерала има калцијум, селен, фосфор, магнезијум, калијум, сумпор, гвожђе, натријум, манган, молибден, бакар, кобалт, цинк. Такође садржи и јод.

За варење угљених хидрата из соје није потребан инсулин тако да је без опасности

могу користити и дијебетичари. Сојино уље је богато незасићеним масним киселинама, а сварљиво је чак и до 90%.

Влакна која се налазе у опни зрна су двојака - има растворљивих и нерастворљивих, сварљивих и несварљивих. И једна и друга су корисна за чишћење организма од штетних материја. Али у опни сојиног зрна постоји једна отровна материја која се кувањем разлаже, зато није добро јести пресну соју. Соја и кикирики садрже све непоходне аминокиселине.

Лековитост соје. Тромбоза је процес стварања чепа на зиду крвног суда. Плочице се лепе на избочини крвног суда и тако се ствара тромб. Соја спречава стварање крвног угрушка - тромба. Опна плочице је изграђена од масних киселина. Али, ако се она гради од масноће животињског порекла (које су засићене, штетне масне киселине), тада ће се крвне плочице лепити стварајући тромб. Ко се храни масноћом животињског порекла излаже се ризику да оболи од ангине пекторис. Још у времену од пре 1500 година пре Христа, Бог је заповедио преко Мојсија "сало и маст не једи“.

Простагландин је материја коју луче крвне плочице и она шири крвне судове, па се не ствара крвни притисак. Ако је крвни суд сужен, тада крв има мање простора да струји па тако настаје повећан крвни притисак. Ако се удруже тромбоза и атеросклероза настаје повећан крвни притисак, па долази до обољења шлога и инфаркта. Соја одређује квалитет крвних судова, она даје младалачки изглед, јер мишићна влакна постају еластичнија и квалитетнија.

Витамин Е који се налази у клици соје, растворљив је у мастима, па се не упија у крв ако нема масти у цревима. Соја садржи масне киселине које омогућавају коришћење витамина Е. Врло је корисно користити клице (исклијале), а нарочито клице исклијалих житарица, па и махунарки. Витамин Е шири крвне судове и омогућава циркулацију крви, спречава лепљење тромбоцита. Зато је соја одлично превентивно средство у спречавању крвног притиска.

Здравље крвних судова зависи од количине холестерола у крви и, што га је више,

94

крвни судови су болеснији и мање проходни. Редовна употреба соје снижава холестерол и за 20%, а триглицериде и до 25%. Наслаге које се стварају на крвним судовима су у ствари од штетног холестерола (ЛДЛ). Тај холестерол потиче највише од животињске масти и меса. Сојине масноће подижу ниво корисних масноћа (ХДЛ - корисни холестерол, а снижавају штетни холестерол (ЛДЛ).

Кретање у виду физичких вежби или шетње или рада у башти подстаћи ће јетру да повећа корисни холестерол. Ако у крви има антиоксиданаса (материја која спречавају пропадање ћелија), опет ће се спречити стварање штетног холестерола. Њега ће јетра преко црева избацити напоље из организма. Соја садржи потребне оксидансе. Калијум у соји помаже излучивање течности из организма (из крви) па се тиме смањује крвни притисак. Али натријума има мало па и то доприноси смањењу крвног притиска.

Зато нека се нико не брине како ће живети без меса. Јер онај који нас је створио, најбоље и зна шта је за нашу исхрану најбоље и то нам је и дао. Ми само можемо бити захвални Господу.

Сојине беланчевине без пурина. Сојине беланчевине су пуновредне, али без пурина који се ствара од беланчевина животињског порекла. Од пурина се ствара мокраћна киселина која је узрок болести зглобова. Сојине беланчевине не подстичу стварање мокраћне киселине. Соја штити кости. Беланчевине животињског порекла излучују калцијум из организма путем мокраће што има за последицу болест костију остеопорозу. Соја садржи калцијум, а њене беланчевине много мање излучују калцијум из тела. Калцијум из соје је високе вредности и велике апсорпције (степена искоришћености). Соја садржи и хормон естроген који спречава остеопорозу код жена у зрелим годинама, јер спречава губитак калцијума. Боб и леблебија имају калцијума као сир. Снижава холестерол. Холестерол који се ствара у организму доспева у жуч и даље у пробавни канал. Сварљива влакна повезују овај штетни холестерол и спречавају његову поновну апсорпцију (упијање) и тако се смањује количина штетног холестерола ( лдл) у крви. Влакна пектин повезују холестерол из хране и избацују га путем столице из тела. Соја снижава холестерол за 12%, а тиме је смањена и опасност од кардиоваскуларних болести за 25%. За четири седмице је могуће да се снизи холестерол са 673 на 228 само ако се искључи месна храна. Ово се постиже већ и са само 20 - 30 г соје дневно. Спречава рак. Влакна из махунарки и соје повећавају пражњење црева, чиме се смањује време задржавања канцерогених супстанци (изазивача рака) у организму. Влакна утичу и на бактеријско деловање на жучне киселине и тако смањују ризик од рака. Соја (и остале махунарке) штите од рака дојке, дебелог црева, јајника, простате, плућа, желуца, ректума. Махунарке садрже антиканцерогене факторе и то фенолске који спречавају претварање нитрата у нитрите. Помаже варење. Соја прија желуцу. Сoјино зрно помаже развој корисних бактерија (бифидо на пример) које смањују настанак рака црева. Соја има 24% влакана које регулишу пробаву. Лоша сварљивост махунарки код неких особа има узрок у целулозној

95

љусци која надражује слузокожу органа за варење. Такве особе треба да одстране љуску, да направе пире од зрна. Гасови су честа појава код конзумирања махунарки и потичу од врења које се ствара од несвареног шећера олигосахарозе. Ово се може избећи добрим жвакањем, проливањем прве воде у којој се махунарка кувала. Клице проклијалих махунарки не стварају гасове. Да би се соја што боље сварила и искористила, веома је важно да се правилно комбинује са осталим намирницама. Треба избегавати у истом оброку намирнице са доста беланчевина и скроба. Јер, за варење беланчевина је потребна кисела средина, коју обезбеђује фермент пепсин у желуцу, а за варење скроба је потребна базна средина коју обезбеђује фермент птијалин у устима. Ако узмемо у истом оброку беланчевине и скроб, онда ће скроб бити недовољно сварен, остаће дуго у цревима и ствараће се ферментација (врење). Последице ће бити подригивање, тежина у стомаку, тромост, поспаност, а крв неће бити здрава. Није корисно јести соју и пасуљ са кромпиром. Махунарке се слажу са свим поврћем осим соје и кромпира. Ниједна махунарка се не слаже са воћем. Махунарке се слажу са житарицама и орашастим плодовима (бадемом, орасима, лешницима, кикирикијем).

Корисне комбинације: соја са житарицама, са поврћем. Једино се сочиво може јести са кромпиром. Махунарке се слажу једна са другом. Пасуљ и сочиво слажу се са пиринчем. Боранија се слаже са кукурузом. Соја се не слаже са воћем ни са дињом и лубеницом.

Слагање беланчевина: - јаја, млеко, кромпир; - млеко, житарице, махунарке, ораси; - јаја, кромпир, неке махунарке (сочиво и боранија); - кукуруз, млеко, махунарке; - кромпир, млеко или млечни производи, јаја; - махунарке, млеко, јаја, житарице, ораси.

Соја регулише шећер у крви. Ако једемо око 250 г куваног пасуља у току 6 недеља, знатно ће пасти ниво шећера у крви, па ће се чак и одгодити употреба инсулина. Вискозна природа влакна успоравају пражњење желуца, а тиме и прелаз глукозе у црева односно продужавају време варења шећера, па нема наглог скока шећера нити наглог лучења инсулина. Влакна махунарки заустављају ензиме за варење скроба (амилазу). Осим тога, варење влакана подстиче лучење инсулина, па је после порције пасуља онима који узимају инсулин, потребно 50% мање инсулина. Чак и ако само повремено узимамо махунарке, оне ће повољно деловати. Влакна махунарки снижавају проценат холестерола и плазматских триглицерида. До скоро је јабука била природни лек против холестерола са својим пектином (влакнима), а сада су откривене и махунарке са својим влакнима. Влакна из сојиног зрна регулишу ниво глукозе у крви, а сојине беланчевине регулишу лучење инсулина. Ово се може постићи са најмање 30 г сојиног зрна дневно.

Напомена! Махунарке се никада не смеју јести пресне, јер у љусци зрна постоји једна отровна супстанца које се кувањем неутралише. Махунарке не губе своја хранљива својства кувањем.

96

Соја штити бубреге. Познато је да бубрежни болесници морају избегавати месну храну због мокраћне киселине која је врло штетна, а која се ствара од меса и месних производа. Међутим, беланчевине из соје не оштећују бубреге јер се вишак сојиних беланчевина много лакше избаци из организма па бубрези то много лакше поднесу. Соја садржи корисне масноће. У сојином зрну има око 18 - 20% незасићених масних киселина, лецитина и витамина Д. Ово доприноси здрављу срца и крвних судова. Малигна обољења. Ако исхрана обилује махунаркама, посебно сојом, малигна обољења се неће тако лако појавити. У соји се малази фитоестроген (биљни хормон) који може да одстрани вишак телесног женског естрогена (женског полног хормона) и тако спречи настанак рака дојке. Сапонини имају антиканцерогено дејство, нарочито код рака грлића материце, рака коже и дебелог црева. Под утицајем сапонина стварају се лимфоцити, ћелије убице, које убијају малигне ћелије. Фолна киселина из соје значајна је за синтетизовање црвених крвних зрнаца и спречава рак плућа и црева. Фитоестроген помаже регулисање естрогена и код млађих и код старијих жена. Калцијум, којим је соја богата, спречава разређење костију (остеопорозу) које је често код жена у климактеријуму. Сојино млеко је најближе мајчином млеку, а и најбоља је замена за мајчино млеко. Митрозамини, штетне материје које се налазе у димљеној храни (кобасицама, шунки, сланини), затим у храни у којој се налазе разне вештачке боје, конзерванси (сокови, слаткиши) и у бензинским испарењима, утичу на стварање малигних обољења, рака желуца пре свега. Соја садржи супстанцу која неутралише нитроједињења, избацује их из организма и тако спречава њихово штетно дејство.

Женске болести и соја. Естрадиол је хормон који учествује у стварању рака дојке. Али, фитоестроген из соје везује се за рецепторе и спречава стварање естрадиола тако да нема штетних подстицаја на стварање рака. На стварање рака утиче и наслеђена предиспозиција. После четрдесете године живота повећава се опасност од рака дојке. Подаци показују да адвентисткиње вегетаријанке ређе оболевају од рака дојке. Око педесете године настаје менопауза код жена. Ово доба је често праћено остеопорозом и слабљењем мишића, услед губљења калцијума и беланчевина из организма.

Бор, важан минерал кога има у соји, омогућава да се калцијум угради у кости, а ако га нема, калцијум се излучује путем мокраће из организма. Бора има и у орасима, и у махунаркама, нарочито у соји. Тегобе које се јављају пред месечницу умногоме могу бити ублажене ако је жена вегетаријанка и ако редовно има соју у исхрани. Минерали из соје су добра одбрана од штетне киселости која ствара болести.

Лецитин је веома драгоцен састојак соје који улази у грађу можданих ћелија, изграђујући њихову опну. Ако се мозак детета гради од материјала који се добија из биљака, онда можемо бити сигурни да ће дете имати квалитетнији мозак него када се он гради од хране животињског порекла. Лецитин је супстанца која гради ћелије нервног система. Лецитин подмазује окосницу зглобова, даје младалачки изглед, јер мишићи постају квалитетнији као и нокти. Лецитин јача срчани мишић.све је више и код младих и код старих особа срчаних обољења, болести кичме, зглобова, рамена, али употребом соје све се ове тегобе могу умногоме олакшати.

Употреба соје. Најдрагоценије је сојино зрно - од њега се добија брашно,

97

млеко,сојино месо, коцкице, љуспице, уље. Брашно се користи увек у комбинацији са другим брашном за било које пециво. Најразноврснија јела се добијају од соје. Соја прија желуцу, лако се вари и не оставља холестерол, јер га и не садржи.

Сојино зрно се мора кувати јер у опни постоји једна отровна супстанца када је зрно пресно, али се кувањем разлаже и не шкоди. Све производе од соје треба кувати. Од соје се могу правити и слана и слатка јела у најразноврснијим комбинацијама. Када у исхрани има меса онда се у телу ствара једна штетна материја пурин, која се распада и ствара мокраћну киселину. Ова киселина трује крв и раздражује централни нервни систем. Овако загађена крв ствара могућност за развој многих обољења па и малигних. Услед презакисељености организма бубрези постају преоптерећени, ствара се гихт односно упала зглобова. Све се ово може избећи ако се месо замени беланчевинама биљног порекла.

Соју треба комбиновати са доста свежег поврћа, са житарицама, са орашастим плодовима. Сојине шницле не треба пржити на масноћи него их правити у рерни и када буду готове прелити их уљем.

СОЈА РЕЦЕПТИ

Шницле. Шницле од сојиних љуспица: 200 г сојиних љуспица, 150 г шпаната, 2 јајета, 2 главице црнога лука, 4 чешња белога лука, 1 шоља хлебних мрвица или потопљеног старог хлеба, морска со, мало мајорана, першуна и алеве паприке, хладно цеђено уље.

Припрема: љуспице потопити и мало прокувати (густо), хлеб измрвити, опран

шпанат и лук исецкати, додати јаја, мрвице или хлеб, посолити, зачинити и измешати да буде густа маса. Правити мале ћуфте и ређати их у подмазан плех и пећи у рерни око 20 минута на 180. Када су готове, премазати их уљем и служити са прилогом од пиринча или неким варивом, уз доста које било свеже салате.

Ћуфте од сојиног зрна:1 шоља сувог зрна, 2 главице црнога лука, 1/2 главице белога лука, 1 шоља житних пахуљица, 1 велика мрква, биљни зачини, со, першун.

Припрема: пробрану и опрану соју потопити у три шоље воде да преноћи. Сутрадан

соју оцедити, самлети на машини за месо и осолити, па мало продинстати на мало воде. Ако се не посоли неће да омекша. Када мало омекша скинути са шпорета и додати пахуљице од неке житарице, могу се додати и јаја по жељи, мркву изрендати, лук исецкати, додати зачине и све помешати у чврсту масу. Правити ћуфтице и ређати их у подмазан плех и пећи у рерни на 180 30 минута. Готове ћуфте премазати уљем. Ако неко мисли да ће му то бити велика промена, може пржити шницле на мало уља у тавици на плотни. Али, то је много мање здраво од печења у рерни. Служити шницле са варивом од било кога поврћа сем кромпира или са прилогом од пиринча или проса или са црним

98

интегралним хлебом. Друга варијанта ових ћуфти је од куваног сојиног зрна све је исто као у претходном рецепту само што се зрно прво скува у посољеној води па се онда самеље.

Ћуфте од соје и ораха: 1 шоља сојиног зрна, 1 шоља ораха млевених, веза младога лука, шоља ренданог целера, зачини. Припрема: пробрану и опрану соју потопити преко ноћи. Сутрадан оцедити и кувати је у сланој води док не омекне. Кувану соју оцедити и самлети на машини за месо. Додати рендани целер, сецкани лук и остале додатке да се добије густа маса. Правити шницле и пећи као и остале шницле. Служити са куваним пиринчем или црним хлебом уз салату и неко вариво.

Ћуфте са сојом у сосу: 250 г куваног сојиног зрна, 250 г рендане мркве, 3 веће главице црнога лука, 1 главица белог лука, мрвице или стари мрвљени (потопљени) хлеб, 2 јајета, зачини. Припрема: соју пробрати и опрати па је преко ноћи потопити. Сутрадан оцедити, налити нову воду, посолити и кувати док омекша. Кувану соју оцедити и самлети на машини за месо. Лук исецкати, мркву изрендати, па додати соји уз остале зачине. Нека смеса мало одстоји. Правити шницле и пећи као и остале. Готове премазати уљем. Сос: самлети на млину за кафу пиринач или просо, па у мало воде скувати као сос. Скинути са ватре и додати умућено жуманце (или два), мало уља хладно цеђеног, сок од једног лимуна и све измешати па сосом прелити поређане у суду ћуфте. Додати и сецканог першуна.

Вегетаријански ћевапи: 5 јаја, 10 кашика гриза, 5 кашика млевених ораха, 1 кашика кукурузног брашна, 4 чешња белога лука, 200 г сојиних љуспица, мало домаће вегете, 5 кашика пшеничних клица (или мрвица). Припрема: јаја измутити и додати вегету и гриз и оставити да одстоји 2 сата у фрижидеру. Додати остале састојке и мало алеве паприке. Сојине љуспице мало прокувати у мало воде, па додати смеси која мора бити густа. Правити ћевапе и спустити их да се мало пропрже на врелом уљу. Када се ухвати корица, додати мало воде и смањити ватру. Нека се тихо кувају, поклопљене, док не омекшају. Служити са прилозима као и остала јела од соје.

Вариво од соје. Соја се може кувати као и пасуљ. Мора се потопити преко ноћи,

оцедити, поново налити и кувати као што се и пасуљ кува. Готову је треба зачинити са першуном, белим луком, али не прженим.

Салама од соје: 600 г куваног и млевеног сојиног зрна, 2 празилука, 3 јајета, пола главице белога лука, 2 кромпира, 5 кашика млевених ораха или мрвица, со, зачини. Припрема: у млевену соју додати сецкани празилук, рендани кромпир и остале зачине. Све смешати. Узети фолију, премазати је уљем, и ставити пола масе и уролати је као саламу у фолију. Исто урадити и са другом половином. Пећи у загрејаној пећници на 180, а када се охлади скинути фолију и премазати саламу уљем. Држати је у фрижидеру и сећи по потреби. Не сме да стоји дуже од 3 дана.

Намази и паштете

Намаз од соје и хељде: 100 г сојиног зрна, 50 г хељде, 2 кашике зобених пахуљица, 2 кашике куваног интегралног пиринча, 2-3 кашике нерафинисаног уља, першунов лист,

99

со, мајоран. Припрема: соју потопити и сутрадан скувати у сланој води док не омекне. Кувану и оцеђену соју самлети на машини за месо. Хељду одвојено кувати, а самлети је заједно са сојом. Пахуљице потопити да набубре, додати зачине и све измешати. Намаз посути шеничним клицама и служити са интегралним хлебом.

Паштета од соје: 200 г сојиног зрна, пола дл уља, главица белога лука, со и зачини по избору, пола везе младога лука или главица црнога лука. Соју потопити па сутрадан скувати, оцедити и самлети на машини за месо. Додати остале састојке - млади лук ситно исецкати или главицу лука исецкати па је мало продинстати на мало воде и самлети га са сојом. Додати и мало сецканог першуна и сецкани бели лук. У сезони паприка самлети пресну црвену паприку са сојом. Мазати на интегрални хлеб. Остатак држати у фрижидеру неколико дана.

Намаз од пасуља: 250 г пасуља, 1 дл уља, главица белога лука, першунов лист, рузмарин, неки биљни зачин, со. Припрема: пробран и опран пасуљ потопити преко ноћи, а сутрадан га процедити и у новој води скувати. Куван оцедити, самлети на машини за месо, додати сецкани лук и остале зачине.

Паштета од соје и плавог патлиџана:150 г соје у зрну, 1 плави патлиџан, 2 - 3 кашике нерафинисаног уља, морска со,бели лук, зачини. Припрема: патлиџан испећи на плотни као паприку па га огулити и самлети на машини за месо. Соју скувати као у претходним рецептима, самлети је па помешати са патлиџаном. Додати зачине. Намаз чувати до неколико дана у фрижидеру.

Слатка паштета: 10 кашика сојиног брашна, 1/2 л воде, пар кашика кокоса, мало

лимуновог сока, мало ваниле, мало меда.припрема: сојино брашно пропржити на суво уз стално мешање да не загори. Воду постепено доливати уз мешање док не згусне. Када се скине са ватре додати остале састојке. Паштета од сочива: 250 г сочива, 2 велике главице црнога лука, 3 кашике уља, зачини по жељи. Припрема: сочиво потопити преко ноћи, а сутрадан га скувати и оцедити па самлети. Лук исецкати и издинстати на мало воде, па самлети са сочивом.

Паштета од грашка: 3 шоље куваног грашка, неколико чешња белог лука, кашика першуна, 1/2 шоље млевеног сусама, со, 1 сок лимуна, уље.

Припрема: све састојке измиксати у блендеру (или самлети) па додати уље.

Рецепти са сојиним млеком

Млеко од сојиног зрна: 2 шоље сојиног зрна, мало ваниле, мало соли, мало меда, вода. Припрема: соју потопити 24 сата или преко ноћи. Сутрадан је оцедити, уклонити љуске и самлети је на машини за месо или у миксер чаши. Добијену кашу помешати са 2,5 л воде и оставити неколико сати. После тога процедити на цедиљку на којој је газа и добићемо доста густо млеко. Кувати млеко на благој ватри око пола сата уз непрекидну пажњу и мешање јер лако искипи. Када је кувано, скинути га са ватре и у прохлађено млеко додати мало соли и мало меда, а замирисати га ванилом, или млевеним лешником

100

пропрженим насуво. Млеко се прави за један или два дана. Сојино млеко је веома квалитетно и најсличније мајчином млеку. Окару - остатак соје од цеђења не треба бацити, јер је у њему још доста хранљивих састојака и може се употребити за прављење шницли, погачица, пите.

Сојино млеко са сувим воћем, лешником или орахом: 3 шоље куваног млека, шоља сувог воћа, мало воде, мало лешника (ораха, бадема). Направити млеко по рецепту, а суво воће натопити неколико сати, измиксати га или самлети, па помешати са млеком. Лешнике самлети и додати.

Сојин јогурт: 7 дл сојиног млека, 1 дл јогурта. Припрема: сојино млеко угрејати да буде мало јаче од млаког, па му додати јогурт који је остао од претходног кисељења. Измешати и оставити на топлом да се кисели. Када се згусне, добили смо јогурт. Може се користити тако да се измикса са ренданом мрквом или са сецканим спанаћем. Такође се може користити са било којим сезонским воћем и то измиксано.

Кисело млеко од соје: 1 л сојиног млека, 3 кашике киселог млека. Припрема: сојино млеко загрејати на мало јаче од млаког и додати му кисело млеко. Може се ставити и у тегле и затворити, па оставити на благо топлом месту или у млакој рерни неколико сати док не згусне. Може се употребити или само као додатак чорбама, варивима или миксано са свежим воћем или поврћем. Сојино млеко има 50% више беланчевина него кравље млеко, а 25% мање масноће и 15% мање угљених хидрата. Има минерала и витамина: калцијум, фосфор, гвожђе, бакар, витамин Д и Б12. Нема млечни шећер лактозу, па је подносе и особе које су осетљиве на кравље млеко.

Сојин сир: узети по жељи количину сојиног млека. Угрејати га, али не да ври. Скинути са шпорета па га закиселити лимуновим соком. Промешати га и оставити на млаком месту да згусне. Чим се усири, процедити га кроз газу и формирати облик по жељи. Користити га као и сваки сир. Сојин сир (тофу) прави се за 1 сат. Може стојати у фрижидеру око 10 дана, а ако се држи у сланој води која се мења сваки дан може стајати и много дуже. Лако је сварљив.

Напитак од сојиног млека и банане: 1 шоља млека, 1 банана, мало меда, измиксати.

Сојина кафа: 1 шоља сојиног зрна. Опрано сојино зрно ставити у кључалу воду 10 -15 минута. Воду оцедити, соју осушити и испржити на тигању од гвожђа или емајлираном, да буде смеђкаста, као и кафу. На исти начин се може правити кафа од житарица. Може се помешати. Самлети је и кувати као праву кафу. Одлична је замена по укусу и мирису, а није штетна него врло здрава.

Пите од соје. Бурек пита од сојиних љуспица: 300 г сојиних љуспица, коре за питу,

3 главице црнога лука, кисела вода (или обична), уље, со, оригано.припрема: сојине љуспице обарити у мало воде да буде густо, лук издинстати на мало воде, измешати. У подмазан плех ставити 4 коре, па поуљити и ставити половину фила, а преко фила мало уља. Сваки слој кора попрскати са мало воде. Преко фила ставити 3 коре, па опет фил и 4 коре преко фила. Сваки слој кора попрскати са мало воде и уља. Пећи 10 минута на 200, а

101

20 минута на 180. Пита од сочива: 300 г сочива, 4 јајета, 2 главице црнога лука, зачини, со, уље.

Припрема: суво сочиво самлети на млину за кафу и скувати га као кафу, али густу, додати сецкани лук и остале зачине. Жуманца ставити у масу, а беланца излупати у чврст снег. Смешану масу изручити у подмазан плех и запећи 15 - 20 минута на 180. Печено сећи на коцке и сервирати са варивом, кромпиром или рижом, уз доста свеже сезонске салате.

Паприке пуњене пасуљем: 8 великих паприка, 200 г мрког пасуља, 3 главице црнога лука и 4 чена белога, 1 дл хладно цеђеног уља, мало брашна и алеве паприке, со, целерово лишће. Припрема: опран пасуљ потопити преко ноћи и сутрадан га скувати у другој води, али да се не распадне. Црни лук исецкати и издинстати на мало воде, па у њега додати и оцеђен пасуљ па заједно динстати још мало. Додати остале зачине, помешати и пунити паприке. Оставити воду од пасуља и у део воде размутити мало брашна, ставити паприку у посуду и прелити водом, па ставити у рерну да се запече. Када се извади из рерне онда ставити уље.

Летња сојина салата: 200 г сојиног зрна, 1 средњи краставац, мања главица зелене

салате, 3 - 4 ротквице, 3 парадајза, першун, мало жалфије, со, уље.припрема: соју кувати као у претходним рецептима. Кувану оцедити, уклонити љуске. Краставац огулити, изрендати, а парадајз ољуштити и ситно исецкати; салату опрати и ставити је око салате од соје. Ротквице изрезати као руже и ставити их као украс на салату. Може се служити као комплетно јело.

Салата од соје и мркве: 200 г соје у зрну, 2 велике мркве, мало црне роткве (ко воли), першун, зачини. Припрема: соју скувати као и у свим рецептима, мркву настругати, додати зачине и измешати. Може се служити као комплетно јело.

Мешана салата са сојом: 450 г куване соје у зрну, 3 жуте и 2 црвене паприке, 1 парадајз, 2 главице црнога лука, першун, 1 кашика ренданог рена, мајоран, мало павлаке. Припрема: кувану соју оцедити. Паприку опрати и исецкати на танке резанце. Црни лук исецкати, додати зачине и све помешати, на крају поуљити.

СЕМЕЊЕ

Ланено семе. Ланено семе је једно од најстаријих лековитих средстава. Уље из ланеног семена природно штити слузокожу, доприноси равнотежи воде у организму, јача његову одбрамбену моћ. Зрело семе лана је значајан биолошки чистач организма. Оно својом слузавом материјом помаже функцију црева, ослобађа црева отрова и грчева. Осим свега тога, ланено семе делује умирујуће и спречава запаљења.

Ланено семе је један од најбољих извора лигнина и омега - 3 масних киселина.

102

Лигнини спречавају јаке естрогене који подстичу раст тумора дојке, материце и дебелог црева. Омега - 3 масне киселине блокирају деловање простагландина који покрећу канцер (рак). Ове масноће из лана снижавају холестерол и триглицериде код особа са повећаним липидима (масноћама). Масти из лана спречавају стварање угрушака у крви који могу довести до можданог удара и срчаног напада. Осим овога, ове масноће штите од инфламаторних (запаљењских) процеса, па помажу код псоријазе, артритиса тако што мењају ланац хемијских деловања који покрећу и разбуктавају запаљења. Ланено семе користи и крвним судовима, јер их чисти и јача. Чај од ланеног семена: код катара (упале) плућа користи ланено семе. Једна кашика семена прелије се једном шољом хладне воде и кратко прокува, па одстоји 10 минута. Пити две до три шоље дневно. Катаплазма (облог) од лана: у пола литре воде скувати 100 г лана, да ври 2 минута, а да стоји 10 минута. Од тога правити облог код загноја, чира, бронхитиса, неуритиса, бола у мишићима, зглобовима, као и код убоја. Код упале плућа и бронхитиса ставити 4 облога лана узастопно, један за другим, држати их по 10 минута. Један облог користити само једном. Ланено семе се може користити и за јело, као додатак житарицама, воћним салатама, али у умереним количинама - једна кашичица дневно.

Пажња! Болесници који болују од болести штитне жлезде не треба да користе ланено семе. Уље из ланеног семена ублажава тегобе код рака дојке. Биљни естроген лигнин налази се у изобилној количини у лану и смањује опасност од рака дојке. Лигнин (највише га има у лану и соји) блокира природни естроген код жене који је узрок рака дојке. Семе лана је богато алфа - линиленичном киселином која је вегетаријанско "рибље уље" односно омега - 3. Лан обилује растворљивим влакнима која снижавају холестерол. Уље лана доприноси равнотежи воде у организму и јача његову одбрамбену моћ. Зрело ланено семе је биолошко средство за чишћење организма. Сусам. Ова биљка се највише гаји у Средоземљу, али и на далеком истоку, у Индији и Малој Азији. Већ много година од ове биљке се праве лекови за регенерацију (обнову) ћелија. Поред многобројних корисних састојака, сусам има и најбоље ензиме. И семе и уље од сусама делују умирујуће. Сусам има најквалитетније беланчевине, много калцијума и то двоструко више него у млеку. Има витамине Д, Е и Б, а од минерала садржи калцијум, гвожђе, магнезијум, силицијум, хром, бакар. Садржи и природни инсулин па је користан за дијабетичаре. Сусам има 15 аминокиселина. У сусаму има чак 28% лецитина који је драгоцена храна за мозак и живце. Недостатак лецитина узрок је многим неугодностима, па и обољењима. Последице мањка лецитина у организму јесу: исцрпљеност, замор, слабо памћење. Онима који се баве умним радом, препоручује се редовно узимање сусама. Лецитин подстиче и лучење хормона који подмлађују организам. Сусам подстиче излучивање нечистоће из коже, нарочито акни. Повољно утиче на жлезде са унутрашњим лучењем.

103

Напомена! Ако се сусам не сажваће довољно, онда најчешће остаје неискоришћен. Зато је добро да се самеље пре употребе и да се једе пресан.

Сунцокрет. Семе сунцокрета садржи око 50% масноће која је незасићена масна киселина и спречава концентрацију холестерола. Ако је холестерол повећан, оно га смањује. Ове масноће помажу нормалну функцију штитне жлезде, коже, јетре, бубрега, затим синтезу липида неопходних за изградњу ћелија. Сунцокрет је богат и витамином Е, који штити од тромбозе, олакшава снабдевање кисеоником и помаже стварање витамина А из каротина. Сунцокретово семе има и селена и фолне киселине. Сунцокретово уље је корисно за здравље само ако је хладно цеђено и ако се на њему не пржи и не кува него се храна, када је већ кувана, прелије.

ШЕЋЕР – НАЈГОРА НАМИРНИЦА

"Кад сједнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом. Иначе би сатјерао себи нож у грло ако би био лаком. Не жели преслачака Његовијех јер су лажна храна". На нашу велику штету често се у исхрани употребљава превише шећера. Колачи, слатки пудинзи, торте, слатко и џемови умногоме отежавају варење. Нарочито су штетни колачи и пудинзи, чији су главни састојци млеко, јаја и шећер. Неумерену употребу млека са шећером треба нарочито избегавати. "Шећер није добар за стомак. Он изазива врење, а то помрачује мозак и ствара мрзовољно расположење.

Једноставне посластице нису штетне и опасне. "Воће је најбоља посластица. Воће је изврсно. Одбаците богате торте, колаче, посластице. Колач са сувим грожђем, пудинг од пиринча са сувим грожђем, суве шљиве и смокве с времена на време, одговарали би захтевима свачијег апетита. Када се узму посластице после комплетног оброка, тада се чини велика штета јер настаје поремећај варења, врење и нездрава крв… Погођен је и мозак и цео организам. Што је наука данас потврдила.

Шта наука каже о шећеру? Пре више од четрдесет година један лекар је проучавао деловање шећера на људски организам и дошао до закључка да је рафинисани (бели) шећер отров. Зашто? Зато што у шећеру нема никаквих материја које дају животну снагу. Да би се шећер метаболисао (искористио) у телу, потребно је присуство неких витамина и минерала. Непотпуно метаболисан шећер постаје оксидирана, токсична (отровна) супстанца. Шећер који се узима са колачима, слаткишима, чоколадом више је отров него храна. Док је шећер пролазио кроз процес рафинисања, из њега су одстрањени минерали хром, манган, кобалт, бакар, цинк, магнезијум. Али, када шећер доспе у организам, он

104

мора да тражи ове минерале да би се прерадио у телу. Честа употреба шећера ствара киселост крви, а да би се успоставила кисело - базна равнотежа, из зуба и костију извлачи се калцијум. То слаби и оштећује кости па настаје остеопороза. Шећер погађа сваки орган у телу. У почетку се складишти у јетри као гликоген, али јетра има одређен и ограничен капацитет, зато ако уносимо прекомерно шећера она се надува и повећа. Тако у презасићеној јетри вишак шећера прелази у штетне масти односно засићене масне кислине. Оне се тада складиште као целулит у крвним судовима, на стомаку, бутинама, куковима, грудима. Када се и та места презасите, онда се масне киселине преносе на мишиће, срце, бубреге. Ово успорава њихов рад, ткиво ових органа постаје масно, и то погађа цео организам. Артерије су сужене па се повећава крвни притисак. Поремећен је и рад парасимпатичког нервног система, а самим тим слаби и функција органа којима они управљају. Погођен је и лимфни систем, а квалитет црвених крвних зрнаца слаби, а тако се смањује отпорност целог организма. Шећер комбинован са храном. Ако се узме рафинисани шећер (бели шећер или прости шећер или сахароза), пореметиће се рад желуца и лучење желудачног сока. Шећер се не разлаже ни у устима ни у желуцу. Он пролази брзо у танко црево. Међутим, ако се узме шећер у комбинацији са неком храном или после комплетног оброка, у облику колача, слаткиша, торти, воћних сокова, он се неко време мора задржати у желуцу.

Ако смо узели колач после комплетног ручка, а у желуцу се налазе беланчевине, и то још животињског порекла, па онда и скроб од белога брашна, који смо унели преко белог хлеба или неког пецива, онда ће колач са шећером изазвати врење у желуцу. Беланчевине са шећером распадају се и разлажу на разне отрове. Довољна је и само једна коцка шећера у кафи после ручка да би настала ферментација односно врење. Под утицајем врења стварају се млечна, сирћетна и угљена киселина, затим алдехиди, гасови, угљендиоксид. То ствара ретку, пенушаву столицу оштрог мириса. Последице врења су и надимање, главобоља, нерасположење. Крв је затрована и отрови се путем крви разносе по свим нашим органима и ткивима. Погођен је и нервни систем и цео организам. Сложени шећери и скроб (житарице, воћни шећери) и мед разлажу се у органима за варење на просте шећере (моносахарозе) које организам користи као хранљиве материје. Ако се заједно унесу у желудац скроб и рафинисани шећер, врење је неизбежно, а самим тим и стварање угљен-диоксида, сирћетне киселине, алкохола. Све ово су само загађивачи наше крви и тела. Свакодневна употреба шећера доводи и до емоционалних поремећаја зато што је нервни систем много осетљивији на разне хемијске супстанце од свих осталих органа. Установљено је да су многи шизофреничари употребљавали много слаткиша који стимулишу стрес надбубрежних жлезда. Наука је установила да је бели шећер најгора намирница. Не даје ништа, а узима много. Он нема ни материје за сопствено варење, већ их грубо "пљачка" из организма. Шећер јурне у крв стварајући шок у организму. Настаје ненормално лучење инсулина који настоји да га некако преведе у јетру и мишиће. Ово је велики напор за гуштерачу. Још у самом желуцу шећер је изазвао велико лучење киселине. За своје варење

105

уништио је доста хрома, калцијума и других минерала. Смањио је резерве витамина Б1, део цревне флоре се уништио.

Поремећаји изазвани употребом рафинисаног шећера

Шећер одузима много минерала и витанима из тела. Повећава ниво триглицерида и штетног ЛДЛ холестерола. Слаби вид, диже ниво шећера и крви, ниво серотонина, што има за последицу

сужавање крвних судова, повећање телесне тежине, ствара се ризик од кронове болести, од улцерозног колитиса, повећава се крвни притисак, замашћује јетра, повећава се опасност од Алцхајмерове болести; шећер ствара зависност.

Слаби имуни систем, јер слаби рад свих органа, па се имуни систем сувише ангажује. Изазива каријес (кварење зуба). Ремети метаболизам, изазива дијебетес. У току варења ствара штетну оксалну киселину. Подстиче стварање жучних каменаца. Шећер ствара акне (бубуљице), а коси одузима сјај.

Замена за бели шећер

Природни жути шећер има све минерале који су били у репици па самим тим не "пљачка" минерале из тела. Много је укуснији од белог шећера, али се и на жути шећер треба навићи.

МЕД

Мед као најдрагоценији шећер је и храна и лек. Суво воће је богато природним воћним шећером, који је такође и храна и лек.

Свеже слатко воће је богато шећером који не шкоди. Шећер из шећерне трске је

такође добар а сличан је меду по саставу. Мед, пчелињи производ, садржи у себи око 70% грожђаног и воћног шећера, витамине Б-групе, минерале као што су калцијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, бакар, манган, хром, затим садржи и аминокиселине, ензиме и електролите. Састав меда. Мед садржи антибактеријске материје (инхибиторе) који спречавају размножавање разних бактерија и штите од прехладе. Мед јача отпорност организма, односно појачава имунитет. Вишак хранљивих материја складишти се у јетри као резерва у случају потребе. Од витамина има Б1, Б2, Б3, Б6, Б5, Бц (фолна киселина), витамин К, Ц и Е, као и витамине А-групе. Мед регулише столицу када се узима кашика меда са млаком водом. Редовна

106

употреба меда спречава закрчење артерија и вена. Подстиче раст код деце. Ко користи мед, тај ће сачувати здравље желуца и добро варење. Мед спречава појаву хемороида (шуљева). Мед одстрањује нервозу, малокрвност и разне болести костију. Оболели од жутице треба да користе мед ујутро и увече.

Пантљичара се може истерати и уништити медом, ако се ујутро у пола литре млека стави четири кашике меда и попије неколико јутара, али вечера мора бити слаба или не треба вечерати. Мед са водом лечи оспице у танком цреву. Мед чисти крв и помаже циркулацију. Мед је лековит за плућне болеснике, оболеле од инфаркта, против опште слабости, код тешких болести. Квалитет меда. Ливадски, шумски и јелов мед имају више фермената, а мед са сунчаних предела има више ензима. Оно што је штетно у меду јесу додатне материје - конзерванси и боје. Ако се мед загрева на температури већој од 40% губи своју вредност. Али у млеку, чају, води, он не губи вредност. Како установити да ли је мед природан? Узети 1 кашику меда и ставити га у 3 кашике шпиритуса или алкохола, ставити у стаклену џезву или у плехани тањир, да се загрева 5 до10 минута на шпорету. Ако се при томе образује бели талог, у питању је вештачки мед. Ако нема никаквог талога, значи да је мед природан. Дозвољена количина меда. Ма колико да је мед здрава храна, не сме се претеривати са количином. Једна до две кашике дневно је довољно, осим ако је у питању нека терапија кратког трајања. Торте и колаче замените свежим или сувим воћем, воћним салатама, компотима. Поред меда користите и јечмени слад који је веома здрава посластица.

За мешење колача користите жути шећер.

Чоколада и какао производи Чоколада и какао – контраверзне намирнице. Саме по себи ово нису опасне намирнице у умереним количинама али у комбинацији са белим шећером јесу, наравно. Црна чоколада по најновијим истраживањима се чак препоручује у залогајима, не таблама, услед благотворних флавоноида на расположење јер подиже ниво сератонина. Какао се сматрао штетним дуго времена али се сада установило да спречава артеносклерозу, заборавност те утиче повољно за општи нервни систем и рад срца. У сваком случају чоколаду и какао треба конзумирати изузетно умерено као ретку посластицу, никако свакодневно.

Рогач – замена за чоколаду

107

Рогач је махунарка која се само осуши и самеље. Некада су рогач мерили као драгоценост. Хранљива вредност рогача је велика. Он садржи протеинае као и остале махунарке, има доста нешкодљивог шећера, витамина Б - групе, минерала (калцијум, магнезијум, калијум), а садржи и гвожђе. Хрома и бакра, мангана и никла има у трагу. Три пута је богатији калцијумом од чоколаде, има око 35% мање калорија и 17 пута мање масноће од чоколаде. Пектин (несварљиви угљени хидрати, биљно влакно), који помаже варење и пражњење црева, налази се обилато у рогачу. Пектин је биљно влакно из групе несварљивих сложених угљених хидрата. Пектин из рогача зауставља пролив, повраћање и мучнину. Он скупља токсине (отрове) из црева (као и остала влакна) и доприноси њиховом избацивању. Довољно је велику кашику рогача ставити у воду или воћну салату. Лигнин је друго влакно из дрвенастог дела рогача. Заједно са пектином лигнин смањује штетни холестерол у крви. Употребите га у свим рецептима уместо чоколаде рогач и имаћете далеко здравију посластицу.

ШТЕТНИ ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ - ПЕСТИЦИДИ, КОНЗЕРВАНСИ

Јер знамо да сва створења заједно уздишу и заједно трпе велике муке до сад. Значајан разлог за горње наведену истину су штетни прехрамбени адитиви. Адитиви се додају индустријској храни да тобоже "побољшају" укус, мирис, боју, изглед хране.

Натријум глутамат даје укус месу и ставља се у конзерве, кобасице, коцке за супу, концентрате у кесицама. Мала количина није тако штетна, али већа количина оставља последице на бубрезима, очима, можданим ћелијама (нарочито код деце). Може доћи до алергије, смањене апсорпције (искоришћавања) једног или више састојака хране, као и до стварања штетних једињења код коришћења хране.

Полифосфати упијају много воде па месо набубри и буде теже. Има га у напицима и топљеним сиревима. Ако се једу у већој количини остављају последице као што су губитак калцијума из тела или оштећење бубрега. Нитрати и нитрити се додају месу како би месо добило лепу, црвену боју, затим да би се избегао процес ужеглости масти, појава ботулизма и да се месо мање квари. Са нитритима се месо брже саламури. Нитрити се редовно додају, а нитрати нешто ређе. Додају се кобасицама и конзервама са месом. Нитрити су у већим количинама отровни. Нитрати се углавном налазе у вештачким ђубривима, а одатле улазе у земљу, у воду па у поврће. Више врста вештачког ђубрива у земљишту повећавају количину нитрата. Нитрата има у неком поврћу, воћним соковима и води за пиће. Деловањем нитрита и нитрата у

108

желуцу настаје снажан канцерогени агенс нитрозамин који је врло опасан. Парафини (восак). У широкој су употреби за прављење глазуре на воћу, поврћу и слаткишима, да их учине сјајним и лепим и сачувају од сушења и кварења. Восак се прави од биљних уља, деривата палминог уља и синтетичких смола (које се употребљавају за полирање кола, паркета и плочица). Особе алергичне на аспирин могу бити алергичне на восак. Восак може тако да прекрије инсектициде којима се воће прскало, да се не могу опрати. Купујте воће које није "увоштено" и које је гајено без вештачког ђубрива. Утичите на људе да гаје органски произведено поврће и воће. Калијум – бромат. Овај адитив се често употребљава у производњи пецива, а може довести до поремећаја нервног система и бубрега као и органа за варење. Може бити и канцероген и зато га треба избегавати. Пропил – галат изазива проблеме бубрега, јетре, стомака. У Британији је забрањен за употребу у дечјој храни. Сулфити изазивају озбиљне алергијске реакције код астматичара и осетљивих људи. Употребљавају се у ресторанима да би се сачувала боја поврћа које дуже стоји, затим у производњи вина и као конзерванс. Сулфити троше у организму резерве витамина Б1. Може и сам произвођач да користи сулфите па би зато било добро да се храна тестира траком (купује се у апотеци) која постаје јаркоцрвена када се само дотакне намирница са тим адитивима. Нитрити и беланчевине (аминокиселине цистеин и лизин) стварају тровање када се у већим количинама користе конзерве са месом. Нитрити настају у цревима, а нитрати се могу створити и у самом организму човека. У малим количинама штети трудницама и деци, а у већим количинама штети свим особама. Нитрити и нитрати се везују за хемоглобин и ометају црвена крвна зрнца у разношењу кисеоника. У самом организму се претвара у нитрозамин који је отрован и канцероген (изазива рак). Нитрозамин се ствара у самом организму, али може доспети у организам већ готов - из хране. Етрел се употребљава за "сазревање" воћа и поврћа. У јаки раствори етрела стави се зелени парадајз или воће и преко ноћи добије црвену воју. "Е" додаци храни употребљавају се за боју, конзервирање, против оксидације, као емулгатори и стабилизатори. Када пише на амбалажи производа "конзерванс" или "колорант" то је често калијуимов нитрат (који изазива туморе код пацова). Понекад је и лецитин који је користан. Боје. Често производи од меса, воћа или поврћа губе боју услед стајања. Месо посиви па се користе биљне боје или пигменти у прехрамбеној индустрији да се "поправи" боја. Природне боје или пигменти нису штетни. Вештачке боје у облику нитрита су штетне. Деца су нарочито осетљива на обојене адитиве. Она постају превише немирна и мање способна за учење. Акацијина смола (гумарабика). Овај адитив се често налази у преливима за

109

колаче, жвакама и безалкохолним напицима. Може да изазове нападе астме, осипе, а труднице никако не би смеле да је употребљавају у усхрани. Код осетљивих особа може да проузрокује мане, као и код новорођенчади. Мајке које доје нека избегавају гумарабику. Алгинска киселина. Овај адитив се налази у сладоледима, сирним намазима, преливима за салату и сличним производима. Нарочито треба да је избегавају жене које хоће да затрудне, труднице и дојиље, јер изазива абнормалности у развоју фетуса.

Алуминијум је у широкој употреби код многих производа од белога брашна како би их сачувао од грудвања, затим код прерађених сирева да олакша топљење. Сматра се да доприноси старачкој излапелости и слабом памћењу, а чак и да може изазвати Алцхајмерову болест. Алуминијум може бити узрок болестима бубрега, чирева у устима, колитиса, може да спречава коришћење осталих минерала. Зато га треба избегавати. Бензалдехид је чест састојак прерађених намирница и може код осетљивих особа изазвати депресију.

Бензоева киселина. Налазимо је у многим производима - желеима, безалкохолним

пићима, маргаринима, џемовима. Оставља последице као што су осип на кожи, гастроинтестинални поремећаји (поремећаји органа за варење) и претерана активност код деце. Избегавајте овај адитив у највећој мери.

БХА или БТХ (бутилизовани хидроксианизол или бутилизовани

хидрокситолуен). Овај адитив који је већ протеран из Велике Британије може да проузрокује оштећења јетре и бубрега, да изазове проблеме у понашању деце, као и да утиче на слабљење имунолошког система.

Биљно уље с додатком брома. Може да буде узрок урођеним манама код деце и

проблем одрастања. Труднице треба да га избегавају. Карагинин. То је средство за згушњавање које може да изазове колитис, али и рак. Посластичарска глазура има широку употребу у посластичарству и код лекова.

Боље је избегавати је. ЕДРА (етилендиаминтетрасирћетне киселинске соли). Овај конзерванс може да

иритира кожу, да оштети бубреге, стомак, минералну равнотежу. Хидролизовани биљни протеин садржи много соли и може да оштети мозак и

нерве код мале деце. Соли гвожђа се додају хлебу, цереалијама и другим производима од житарица.

Неконтролисана употреба гвожђа односно вишак гвожђа може довести до срчаног напада. Нарочито треба да буду опрезне труднице, болесници од чира, хемохроматозе јер је за њих вишак гвожђа токсичан (отрован).

Моноглицериди и диглицериди, ацетил - моноглицериди и ацетил –

110

диглицериди. Има их у производима од соје, кукуруза, кикирикија, на бази масноће, могу да изазову алергију.

Мононатрујум - глутамат (МСГ). Омиљени адитив код кинеских кувара. Изазива

низ последица - срчане палпитације (убрзано лупање срца), главобоље и слабост мишића, мучнину, повишен притисак, алергију. Треба га избегавати.

Шта су пестициди? Ова канцерогена хемијска средства имају широку примену у медицини, пољопривреди и сточарству. То су хемијска средства за заштиту биљака, људи и стоке од штетних инсеката. Неконтролисана употреба пестицида угрожава здравље људи, на масовној скали.

Инсектициди уништавају инцекте, родентициди уништавају глодаре, фунгициди

су против биљних болести, хебрициди против корова, лимициди против пужева, коврициди се користе против гавранова и тако даље. Данас се производи преко 200 разних пестицида: ДДТ, етиол, рамацид, пепеин, томарин и други.

ДДТ, чија је употреба законом забрањена у паметним земљама, убија комарце па је тако савладана маларија. Али, ДДТ убија и пчеле јер отров паралише нервни систем инсекта и убија га. Тровање људи и животиња пестицидима и њихове последице. Људи који су у производњи пестицида или их примењују, односно особе које су у додиру са производима или површинама које су засуте пестицидима непосредно су изложени тровању. У телу човека и животиње услед тровања пестицидима долази до губитка тежине, слабости мишића, оштећења јетре, малокрвности, слабости полних органа. Овај отров лако пролази кроз кожу. Ако се у нападнутом организму нађе количина пестицида од 50 мг на 1 кг телесне тежине (један милиграм је хиљадити део грама), то ће деловати на нервни систем. Последица тровања пестицидом је и неплодност, односно урођена деформација плода. Тело животиње се затрује храном засутом пестицидима или ако поједу инсекте који су отровани или ако је сама животиња засута пестицидом. У телу животиње пестициди се задржавају у масним ткивима, у јајима, млеку, месу, а онда путем хране доспевају у људски организам. Ови отрови се таложе "за вијек вијека" у костима, масном ткиву, јетри, бубрезима, а највише их има у земљи. У Француској је испитано 199 јаја из разних крајева земље, и у 88,94% случајева, јаја су била загађена пестицидом. Кокошке су затроване пестицидима или код посипања у живинарницима или преко загађене хране. Што је најстрашније - ово загађење животињског и људског тела је трајно.

Слободна продаја пестицида. Пестициди се сасвим слободно продају. Код заклане животиње најмање пестицида има у месу, али их има веома много у сланини и свим изнутрицама. Колико су штетни ови отрови казује и чињеница да су неки од њих забрањени за употребу у рату. Биолошка равнотежа је озбиљно нарушена.постоји опште загађење земље метаном, диоксином, ДДТ – ем и тако даље.

Употеба пестицида у пољопривреди. Пестициди, хебрициди, вештачка ђубрива

111

употребљавају се у пољопривреди. То су хемијска средства за уништавање биљних штеточина и биљних болести. Употребљавају се за „припрему" земљишта, уништавање корова, "исхрану" земље вештачким ђубривима, "заштиту" од пропадања у складишту. Хемијска средства која се додају воћу и поврћу налазе се и у фабричким воћним соковима. Ово, вештачки гајено, бујно воће и поврће не вреди много.

Све нове сорте воћа и поврћа обрађују се хемијским средствима. Највише пестицида се испрска у зимским баштама и пластеницима. Јер топлота и влага у њима идеалан су услов за штеточине. Зелена салата, шпанат, мрква одржавају се сталним "купкама". Ниједан стручњак неће окусити зимско поврће из пластеника уколико немају сертификацију органског узгајања. Можемо рећи да је једна половина становништва уништена глађу, а друга половина отровима.

Нарушена биолошка равнотежа. Биолошка равнотежа је озбиљно нарушена, а штеточине све отпорније на отрове пестицида! Пестициди су прављени да се за две до три седмице распадну, али никада се не распадају 100% - један део отрова увек остаје у биљкама. Када доспе у тело животиње и човека, део отрова остаје заувек.

Ако хоћемо да се колико - толико сачувамо од хемије која је преплавила храну, треба да бирамо само незагађене намирнице и да чинимо све што је у нашој моћи да се спречава загађење (тровање) хране.

Диуретици за излучивање мокраће Намирнице са диуретичким дејством су целер, ендивија, бели лук, клека, лимун, црни лук, першун, нана, плави патлиџан.

Намирнице које стварају киселост крви (штетне) Све врсте меса, јаја индустријског порекла, животињска маст, преврели сиреви, кафа, винско сирће, слаткиши са белим шећером, рафинисано уље, бело брашно, бели шећер, кухињска со у већој количини, посластичарски производи и млечна чоколада и све врсте Кока – Коле и чипса јесу штетне намирнице.

Намирнице које повећавају базност организма (корисне)

Сво поврће, воће, јестиво кестење, семење, пшеничне мекиње, пшеничне клице спадају у корисне намирнице. Неутралне намирнице су некувано млеко, бостан, зреле јабуке, парадајз, бадем, маслачак.

112

ЗА СУПЕР СНАЖНО ЗДРАВЉЕ, СУПЕР РЕЦЕПТИ ПРЕСНЕ ХРАНЕ

Напомена: ск или к значи супена кашика, ш значи шоља. Мекиње су изразито базне и треба их често употребљавати у умереним

количинама. На пример: 2 к мекиња, 1 к семенки сунцокрета, 1 к сувог грожђа, 1 к млевених ораха, 1 к уља, 1 к меда или малтекса (јечменог слада), 1 к лимуновог сока, 1 к овсене прекрупе; користи се за доручак;

1) 1 банана или рибана јабука, 3 ск клица, 1 ск лимуновог сока, 1 ск грожђа, 1 јаје

(пресно), мало кима; 2) 3 ск клица, 1ск ланене прекрупе, 1 сечен парадајз, 1 ск уља, лук, со, мало уља или

павлаке, мало лимуна; 3) клице помешати са јогуртом или младим сиром (самокисом), соком од

поморанџе, мало меда и уља;

4) млевене семенке од сусама или сунцокрета или бундеве и то 1-2 кашике помешати са мало меда, пшеничних клица, мало павлаке, сувог грожђа; све измешати и мазати на "пресан" хлеб; за време лечења било би најбоље да се прави бесквасни, непечени хлеб.

Пресан хлеб конзумира се на следећи начин. Узети око 300 г пшеничног зрна и 150

г пиринча, опрати их и потопити 12 сати у води. Затим их оцедити и самлети на машини за месо. Додати 1 кашику уља, мало морске соли, свеже пшеничне мекиње, а може и мало брашна од хељде. Све измешати, растањити на дебљину од пола центиметра и оставити га да се суши на дасци стола или на ситу, и то са обе стране. Када се осуши, чувати га у пластичним кесама у фрижидеру. Хлеб се може правити и од ражи, овса, јечма;

5) млевене семенке (по избору) могу се мешати са мало младог крављег сира (самокиса), са мало меда и ренданом јабуком и то мазати на пресан хлеб;

6) крупно млевена пшеница или раж или кукуруз, потопити преко ноћи у води,

ујутро помешати са једном бананом, једном јабуком ренданом, 2 -3 ск павлаке, 1 ск грожђице, мало меда;

7) 2 -3 ск пшеничних клица, 1/2 главице црнога лука, 2 ск уља, 1 ск млека, мало

соли; 8) једна јабука, 2 ск павлаке, пшеничне клице,2 ск млевеног проса, 1 к семена

сунцокрета, 1 к ланеног семена, 1 рибана јаука или неко бобичасто воће, 1 л сувог грожђа, мало лимуна, 2 к павлаке или 1 к маслиновог уља, једна банана;

113

9) 3 ск младог сира, 2-5 комада ситно рендане мркве, 1 ск пшеничних клица, 1 к уља, 1 к пивског квасца (или сувог квасца за хлеб), 2 к црнога лука, со, неки биљни зачин, 1 к лимуновог сока;

10) 2-3 к сира, 1 к уља, један до два сечена парадајза, 1 к млевених семенки од

сунцокрета или ораха, мало црне роткве или лука, со, зачинске биљке по жељи; 11) 3 к сира, 3 к пшеничних клица, једна банана, 1 к лимуна, 2 к сувог грожђа, мед; 12) пресно жуманце одвојити од јајета и помешати га са сецканим црним

луком,мазати на хлеб; 13) паштета од крављег сира - млади крављи сир помешати са сецканим црним и

белим луком, першуном, мирођијом, мало павлаке и мазати на хлеб; 14) салата од целера са павлаком, изрендати целер; 15) млади сир помешати са млевеним семењем сунцокрета, мало павлаке, црним

луком, млевеним орасима; 16) ситно рендана мрква, першунов корен, целер, помешати са сецканим црним

луком, 1 чен белога лука, прелити мајонезом од једног жуманца са 2 к уља и мало лимуна, све то добро умутити;

17) пресна чорба од поврћа: шоља сока од поврћа (парадајза, купуса, мркве, цвекле

или неког другог поврћа), мало млека, 3 к ситно сецканог црнога лука, 2 к млевених ораха, 2 к павлаке или уља, першунов лист, додати мало пахуљуца од неке житарице;

18) рендане јабуке, 1 к меда, млевени ораси, проклијале клице пшенице; направити ролат - 2 шаке млевеног сувог грожђа, додато млевено интегрално овсено или пшенично брашно, направити тесто па га растањити на дебљину од пола центиметара, исећи га на траке широке 10 цм, па филовати ренданим јабукама, орасима и медом; уместо јабуке може се филовати младим сиром и орасима, затим увијати у ролате;

19) рендати мркву па је помешати са младим сиром и мало лимуновог сока и меда;

овом смесом могу се пунити бабуре, као и парадајз; 20) млади сир са сецканим поврћем. Узети зелено поврће по жељи (слата, кељ,

блитва…) исецкати га и помешати са сиром. 21) млади сир са јагодама и сувим грожђем, додати мало меда и помешати; 22) салата од маслачка са краставцима, зачинити белим луком, са мало павлаке или

уља, мирођије и першуна; 23)салата од коприве, маслачка и киселице - све исецкати и зачинити са мало

лимуна и мирођије;

114

24) сочиво - 3 к потопљеног сочива, 2 к мекиња, мало млевеног семена лана или сусама, парадајз, уље; све добро измешати (сочиво самлети и лан) и гарнирати парадајзем;

25) крем од меда - 1/2 кг меда, 4 к сира, 1 к млека, 1 к ораха, добро измешати; 26) крем од јабука - 2 јабуке, једна банана, 1 к сувог грожђа, 1-2 к ораха, мало меда,

шоља млека, све измиксати; може се користити и друго воће; 27) бундева са медом; ситно изрендати бундеву по жељи и засладити медом; 28) мармелада од јагода - 1 ш урми без коштица (или смокава), 1 ш грожђице, 1-2 к

ораха, мало меда, 2 ш јагода, све измешати у кашасту масу. Прелазак са пресне на кувану храну треба да буде постепено у трајању од неколико дана. Помало треба уносити кувану поред пресне хране. Болесници треба да једу претежно пресну храну 70%, а мало кувану 20 - 30 %, јер ће само тако сачувати организам од поновног закисељавања, односно од поновне болести.

Подсетимо се још једанпут: "И рече Бог: ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, и ушчиниш што је право у очима Његовијем, и ако пригнеш ухо к заповијестима Његовијем и ушчуваш све уредбе Његове, ниједне болести коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам Ја Господ, Љекар твој".

Зато нас, услед Очевеске огремне љубави Свето Писмо опомиње: „Ако ли докле

једете ако ли пијете ... не на славу Бога радите. Амин.

С љубављу за сву Божију творевину, Сестра Лили

115

II ПОГЛАВЉЕ

ПРИРОДНА РЕШЕЊА ЗА МНОГА ОБОЉЕЊА

116

У В О Д

У првом делу ове књиге навели смо утврђење, Библијске базиране истине у вези превентиве као и путеве природних исцељења од свих обољења, јер је ТОХIMIA, ниво загађености организма, управо узрок велике већине акутних и хроничних патотлошких стања наших телесних система и органа који су предвиђени да функционишу у тишини просто неприметљиво, неометајући нас у животним обавезама и свакодневним пословима.

И ја сам као вероватни и Ви постала приморана, услед Hepatitis C дијагнозе и

лоших резултата јетре да променим животни стил и комплетан начин исхране почевши од 1989.године, са предоминантног месоједа укључујући огромне количине крављег млека „за здравље“ до скоро стопостотног задовољног ветаријанца.

Решила сам да се борим, да помогнем својој угроженој јетри, да бољи квалитет

живота себи и својој породици обезбедим. Решила сам да се образујем на пољу природне медицине и да је применим на себи обраћајући пажњу на потребе и специфичности мог сопственог организма, на кога сам научила да обраћам пажњу и да га слушам. Како сам то у праксу ставила и одредила рећи ћу Вам у мојој следећој књизи „12 Корака до оздрављења“ базираној на крвавом искуству, које се тренутно припрема. Углавном, када сам почела са животним променама, нисам нити чула, нити пробала, нити познавала а камоли знала да кувам и припремам свакодневно проклијале клице или остале овде описане феноменалне рецепте од праве хране нити о биљним препаратима о којима је Елена Вајт писала још пре стотинак година.

Нисам била лења да почнем да радим на свом телу – Његовом храму, већ сам

прионула са воћним терапијама. Применила сам духовна, психичка и физичка помагала свакојаких врста, радила на свом телу и здрављу као на захтевном послу док се нисам увела у ред, знатно побољшала крвну слику, умерила у свему и научила како да кувам и припремам вегетеријанске кулинарске специјалитете, делотворно тинктуре у лековите чајеве убране на Радан планини где сам се решила да проведен неко време због здравља, да пијем Пролом боду и уживам у тишини обнављајући свој нервни систем, посао који се не може журити.

Награда за сав овај здравствени труд је непобитан, за 58. година одлично изгледам, имам много снажне, не нервозне енергије, продуктивна сам и углавном радосна. Захвална сам Господу Исусу Христу за одличан ниво здравља који уживам, захвална сам и за Хепатитис Ц, том сићушном вирусу који је Бог искористио да ми скрене пажњу на аспект живота који се мора имати првенствено у свести при сваком дану и сваком залогају – нашем драгоценом здрављу!

У II поглављу обраћамо пажњу на специфична обољења и куре те природне методе

исцелења које захтевају времена и труда али које ако примењиване као што је описано, верујем да ће довести до оздрављења, специјално ако се примењује у почетку обољења, чим се добије дијагноза и то под надзором лекара. Сматрам да Вам ове куре свакако неће одмоћи нити Вас оштетити као многи медикаменти. Учините све да не морате да их користите, имајући у виду да тело одмах реагује и захваљује на природном лековитом

117

третману, тиме што ћете се боље осећати и имати више енергије за све животне дужности и изазове.

Нека Вас нас Небески Отац обилатно благослови и чува од искушења нечастивог.

Будите снажни у понизности, тражећи помоћ од Исуса, изјутра док му се захваљујете на сунцу и ваздуху, на примљеном осмехом... на свему.

ЛЕКОВИТОСТ БИЉАКА

"Како је много дјела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твојега… Све Тебе чека да и дајеш на вријеме. Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра." "Дивна су дјела Твоја и душа моја то добро зна".

Када су болесници долазили Исусу, Он је мислио не само на њих… него на све

који до данас са истим потребама и истом вјером долазе к Њему. Када је узетом казао: "Не бој се синко! Опраштају ти се гријеси твоји" и када је жени из капернаума рекао: "Не бој се кћери, вјера твоја поможе ти; иди с миром" - Он је у исто време говорио ожалошћенима и грехом оптерећеним душама које год затраже његову помоћ до дан данас и за веке векова.

Нека је слава и хвала Господу који нам је дао толико много лекова који не

остављају штетне последице на наш организам, који су јефтини и свима доступни. Бели лук подстиче стварање Т - лимфоцита, макрофага (ћелија убица) и то 140 -

160 пута више него код оних који не једу бели лук. Употреба ове лековите и прехрамбене биљке је стара колико и свет. За бели лук су знали Вавилонци, Египћани и други стари народи. У средњем веку, када је епидемија куге односила хиљаде живота, они који су свакодневно јели бели лук били си поштеђени болести. Бели лук снижава ниво масноће у крви и кречне наслаге, па самим тим штити крвне судове од артеросклерозе, побољшава метаболизам, даје еластичност крвним судовима, спречава инфаркт, спречава стварање тумора, побољшава вид, подмлађује организам. Користи се за искашљавање, поспешује мокрење. Снажан је антисептик (делује против заразних клица), бактерицид (убија бактерије), хипотензор (смањује притисак), хопогликемијант (снижава шећер у крви), нормализује цревну флору, побољшава апетит. Бели лук је природни антибиотик.

Тинктура од белога лука припрема се на следећи начин: 350 г белога лука

истуцати дрвеним тучком, додати 300 г алкохола јачине 40 - 70 %, ставити у флашу и затворити па оставити да стоји на прохладном месту 10 - 14 дана; свакодневно мућкати флашу неколико пута; када се процеди нека одстоји још 2 дана и почети лечење; узимати три пута дневно по 20 - 30 капи.

Свежи сок од белога лука се припрема тако што се исцеди сок од лука и узима по

20 капи дневно са мало воде. Овај сок користи код повишеног крвног притиска,

118

кардиоваскуларних обољења, склерозе. Инхалација на бази белог лука је веома делотворна. Ставити чен белога лука на

жар и удисати испарења. Користи код болести дисајних органа. Биљни антибиотици (фитонциди). Биљни антибиотици су: бели лук, црни лук,

ротква, рен, купус, паприка, мрква, целер, цвекла, кромпир, парадајз, мед, црне и црвене боровнице. Фитонциди уништавају штетне, а развијају корисне бактерије. Вегетаријанци имају много јачи имуни систем од особа које једу месо. Половина белих ћелија код вегетаријанаца снажније делује од дупло веће количине код невегетеријанаца.

Намирнице са антибактеријским деловањем су: јабука, банана, босиљак,

боровница, купус, мрква, лук власац, ким, мирођија, црвена боровница, бели лук, мед, рен, маслина, црни лук, жалфија, лубеница, непреврело вино, јогурт, шљиве, прокељ, брокула, кукуруз, ананас, кикирики, пиринач, сусам, а посебно соја у зрну имају велику улогу у јачању имунитета организма.

Намирнице које повећавају базност крви. Повећана киселост крви је узрок

многих болести. Треба користити намирнице које повећавају базност односно неутралишу и одстрањују штетне киселине. Базне намирнице јесу сво поврће и воће у пресном стању, а посебно спанаћ, блитва, суво грожђе, смокве, маслачак, бадем, пшеничне мекиње, пшеничне клице.

Маст од гавеза. Четири до шест свежих корена гавеза извадити из земље, добро их

опрати (иситнити, изрендати) па додати у 250 г отопљеног маргарина или масти. Оставити да стоји 12 сати, па поново отопити да се може процедити, а затим и процедити. Ставити маст у теглицу па у фрижидер. Маст од гавеза лековита је код варикозног чира (проширене вене), мањих повреда, хемороида (шуљева).

На исти начин се прави и маст од невена и она је корисна за исте поремећаје као и

гавез, плус користити код рана од рака на грудима и плућима. Тинктура од мајчине душице. Узети 2 шаке биљке и налити у флашу са 1 литром

комовице, оставити да стоји најмање 15 дана на топлом месту (осунчаном). Свакога дана више пута промућкати флашу, која мора бити добро затворена. После 15 - 20 дана процедити и свакога дана масирати удове. Делотворна је код дебилне деце, парализе и мултипле склерозе и многих других болести. Користити и чај од мајчине душице у тим случајевима.

На исти начин се може направити и тинктура од рузмарина или неких других

биљака. Лечење бобицама клеке (Кнајпова кура). Терапија траје 23 дана. Почиње се са 4 бобице, па се свакога дана додаје по једна

више док се не дође до 15 бобица. А онда се смањује све по једна док се не врати на 4 бобице. Бобице се добро сажваћу и прогутају.

119

Препарат од алоје, меда и прополиса садржи: пчелињи мед - 1000 г, прополис - 20 г, алоја - 750 г. Листове алоје изрендати на

пластично ренде и то од биљке старе 3 - 5 година. Пре брања не заливати 5 дана. Све састојке помешати у тегли и оставити на хладном да одстоји 5 дана. Употреба: 5 дана узимати по једну кашику ујутро и у подне, 2 сата пре јела, а од шестог дана по једну малу кашичицу исто 2 сата пре јела и то два пута дневно. Овај третман траје три недеље, а највише два месеца. Може се поновити још једном, али после паузе од 7 дана. Препоручује се код следећих обољења: грипа, вирозе дисајних органа, анорексије (губитка апетита), јаких главобоља, фаринго - тонзилитиса (упале ждрела и крајника), бронхијалне астме, реуматизма, парализе (и мултипле склерозе), хроничне инфекције коже, неурастеније (слабости живаца), чира на желуцу, рака, плућног ТБЦ. Напомена! Алоја се не препоручује у трудноћи ни код хормоналних поремећаја. Матични млеч такође никада не треба да користе жене.

За прочишћавање крви јести маслачак у пролеће и коприву у пролеће, а и касније.

Правити салату од листа маслачка; такође може помешана са другом салатом или са куваним кромпиром, листови да буду свежи и исецкани.

Чај од зоби у љусци. Шака зоби скувана увече у 1 литру воде, остави се до ујутро

непороцеђен, а ујутро се чај процеди и пије у току дана. Овај чај чисти крв, отклања отрове или чак и туморе. Против хемороида се препоручује маст од невена или од гавеза (маст од невена се прави као од гавеза) као и чајеви за прочишћавање крви. Посебно треба пазити на уредну столицу, јер ће то увелико смањити проблем. Столица мора бити довољно мека да без икаквог напрезања и тешкоћа излази. Да би се то постигло треба обратити пажњу на следеће:

1) довољно воде; 2) довољно биљних влакана у исхрани; 3) довољно кретања на чистом ваздуху. Остало проучити из поглавља – затвор - опстипација. Погледати воћне дијете у поглављу храна као лек и пресне житне каше у поглављу житарице.

Против мултипле склерозе препоручује се препарат од алоје, тинктура од мајчине душице или бобице клеке. Посебно обратити пажњу на спис мултипла склероза, кретање и вода (у поглављу вода описане су неке терапије водом које се могу извести у кућним условима). Масажа се може вршити и са једнаком деловима винског сирћета и комовице ракије. Добро измасирати цело тело, јер је веома корисно за целокупни нервни систем, парализу, мишиће и кости. Тинктура од гавеза справља се као тинктура од мајчине душице. Узима се уситњени корен гавеза, све остало је исто. Веома је корисна за масажу целог тела код реуматских болести, код остеопорозе, код слабости, убоја или нагњечења. Не ставља се на живу односно отворену рану. Обнавља ткива па је корисна и код прелома костију, после облога од корена гавеза, код слабе циркулације, код проширених вена, ишчашења зглоба, уганућа, код последица можданог удара. Тинктура од хајдучице прави се као остале тинктуре. Важна напомена: цветови

120

хајдучице који се употребљавају или као чај или као тинктура морају бити беличасти а не смеђкасти, јер тада хајдучица није лековита. Помаже код лоше циркулације, код коштаних болести, реуме и слабости јер обнавља ткива. Масирати или само намазати болна места. Користити и код проширених вена. Сок од младог јечма је до данас најлековитија пронађена биљка. Обнавља организам, помаже код болести костију и нерава, регулише притисак, обнавља кожу, ублажава болове желуца, лечи чир у желуцу. Даје енергију и виталност целом организму, утиче на добар сан и већу способност рада. Побољшава апетит и метаболизам. Обезбеђује велику количину витамина, минерала и других лековитих материја. Користи код обољења јетре, желуца, очију, колитиса (дебелог црева), панкреаса, плућних болети, бронхитиса, закречења мозга артеросклерозе), инфаркта, поремећеног крвног притиска, хормоналних поремећаја, дијабетеса, слабих живаца (неурастеније), реуме, ишијаса, акни, пега, упала коже, хемороида, крварења, менструалних болова, недостатка витамина, опадања косе, стерилитета. Најпре треба посејати јечам у љусци у башти, њиви или саксији за цвеће. У башти посејати само два-три реда од пар метара. Када нарасте до 15 - 20 цм посећи једну количину (мање од пола киле) и опрати, а затим самлети на машини за месо. У другом суду процедити кроз ситну цедиљку, а остатак опет самлети па потопити у воду и процедити. Треба да буде нешто више од једног литра сока. Сок налити у флашу, добро затворити и оставити у фрижидеру. За лечење пити три пута дневно по 1,5 дл сока пре јела. Извадити из фрижидера пола сата пре јела да се угреје на собној температури. За опоравак пити два пута дневно. Сируп за срце. У 1 литар грожђаног сока ставити 10 стабљика першуна са лишћем и 2 супене кашике сирћета. Кувати 10 минута. После првог кључања додати 300 г меда и кувати још 4 минута. Одмах процедити и држати у фрижидеру у добро затвореној флаши. Узимати једну до три кашике на дан, а у кризним ситуацијама две кашике три пута дневно. Помаже код кардиопатије (недовољно снабдевање срца кисеоником) праћене болом, срчанае неурозе, срчане инсуфисијенције (слабост срца) и других срчаних тегоба. Ланено уље. У 2 литра хладне воде ставити 50 г ланеног семена, кад прокључа 2 минута скинути, после 10 минута процедити. Примењује се код свраба коже и екцема. Када се стави 100 г семена на пола литра воде добије се каша коју стављамо као облог код гнојења, бронхитиса, неуритиса (упале живаца), болова у мишићима и зглобовима, код убоја. Каша са пшеничним мекињама. У 1 литар врелог млека додати мекиње или црни хлеб без коре и једно жуманце па направити кашу. Стављати је као облог на чир, загнојено место (апсцес), загнојено и запаљено ћелијско ткиво, црни пришт (антракс). Сакупља и одводи гној и смирује бол у зглобовима, нарочито у коленима. Каша од купуса. Излупати односно изгњечити 5 листова купуса, 2 главице црнога лука, пет шака пшеничних мекиња и мало воде. Кувати 20 минута да вода испари. Ову катаплазму (облог) ставити на болно место и држати два до четири сата.

121

Некувана свежа каша од житарица (цело зрно са љуском): пресне каше од млевених житарица (пшеница, раж, јечам, овас) садрже много ензима, витамина и минерала, као и других активних својстава који подстичу раст и регенерацију (обнављање) ћелија. Помажу варење, отклањају умор, подижу радну способност, убрзавају опоравак од болести. Све ово помаже обнављање оболелог организма.начин припреме (за 1 особу): неколико кашика млевене пшенице (од целога зрна), неколико кашика воде, 1 кашика сувог воћа, једна средња јабука рендана, мало млевеног ораха или павлаке. Прекрупа од пшенице се потопи преко ноћи у води, а ујутро се додају остали састојци. Пшеницу треба млети увек свежу или најдуже за осам дана да не би изгубила активна својства.

Каша од проклијалих клица житарица: узети пшеницу (или друге житарице по

потреби) и опрати је па потопити у једну теглу преко ноћи. Сутрадан оцедити воду и оставити цео дан без воде. Увече испрати семе па опет налити воду преко ноћи. Онда опет оцедити, испрати и оставити без воде преко дана, тако радити док не проклија. Када проклија и нарасте пола центриметра треба је јести, јер је тада најбогатија хранљивим састојцима. Ако клице буду киселе не смемо их користити. Требало би да су слатке и меке. Конзумирају се са салатама или са свежим воћем са мало меда или саме. Каша од гавеза или невена. На болна места, туморе, нодусе (тврде отеклине на зглобовима), као и ожиљке после операције ставити кашу од корена сировог наренданог гавеза помешаног са млаком водом. Ставити облог ноћу четири сата. Нодусе не масирати. Дању ставити издробљен лист белог купуса или маст од невена и то у трајању од четири сата. Напомена! Туморе и нодусе не масирати. Облог од листова купуса. Опране и оцеђене листове са изрезаним жилама излупати дрвеним чекићем како би се исцедио сок. Листови се могу потопити у кључалу воду 2 секунде или се држати мало на пари. Облог правити овако: на кревет ставити вунено ћебе ширине пола метра, преко њега платнени чаршав, па листове купуса, и то тако да глатка страна буде окренута кожи. Увити на оболело место и завити завојем да се не помера и држати преко ноћи, а може и по дану. Ујутро скинути, опрати и намазати болно место машћу од невена. Ако је тумор улцерозан, нека купус стоји 30 минута у маслиновом уљу. Када су у питању ране које луче секрет, ставити облог од лишћа један преко другог. Облог од купуса је делотворан код рака, некрозе (изумирање делова ткива), опекотина, екцема, акни, аденитиса (упале жлезда), обољења крвних судова, лимфангитиса (упала лимфних судова), апсцеса (отока), флегмона, фурункула (чирева), пришта на прсту (панарицијума), реуме, лумбага, ишијаса, фацијалне неуралгије, бубрежних колика (болних напада), мигрене, промрзлина, убоја, рана, варикозног чира.

Лечење мућкањем хладно - цеђеног уља. Узети хладно цеђено сунцокретово уље и то једну супену кашику и ставити у уста, под условом да смо их пре тога испрали, искашљали се и добро обрисали нос. Уље провлачити кроз зубе и стално "жвакати" како би оно вршило своје лековито дејство. Никако гутати ниједну кап, јер је уље пуно отрова које излази из тела у уста. Тако жвакати затворених уста и провлачити кроз зубе 15 - 20 минута. Уље ће постати течно као млеко и бело као млеко, јер ће покупити отрове, бактерије и клице из тела па ће уста бити пуна. После 20 минута уље испљунути. Испљунуто уље мора бити бело као млеко и течније у односу на уље које смо унели, ако није бело онда није извршило своју улогу јер нисмо добро мућкали. Уста добро испрати сланом водом. На овај начин се

122

помаже у лечењу многих болести стомака, живаца, чак и шизофреније, болести плућа, костију; на тај начин чисти се крв па се лече многе крвне болести; затим болести зуба (парадентоза, загнојење) и уста: код прехладе. Може се примењивати дуго и по неколико пута на дан, а може само ујутро. Ово је испитао руски лекар и многи су осведочени у корисност и безопасност ове методе лечења.

Препарат од овса. Једну већу чашу овса са љуском скувати у 1,5 л воде и оставити

га преко ноћи, па ујутро процедити и пити у току дана. Може се правити чај од овса и без љуске.

Такође овас треба самлети или истуцати и ставити га да проври, па оставити да

стоји 12 - 16 сати. Процедити и пити течност, а талог оставити у фрижидеру и још неколико пута га преливати водом. Талог се може тихо кувати са мало воде да згусне, а потом се може јести са неким воћем. Овај чај стабилизује шећер у крви, чисти организам од отрова, чисти бактерије у мокраћним каналима, добар је антиоксиданс, побољшава метаболизам и јача одбрамбене снаге организма.

Смеша за јачање имунитета. Узети по 250 г маслиновог уља, меда и лимуна.

Лимун ољуштити и самлети, па помешати са осталим састојцима. Држати у фрижидеру и узимати три пута дневно по једну кашику пре јела. Ово смеша јача имунитет и даје снагу, али и топи камен у жучи.

За јачање старијих људи корисно је припремити следећу смешу: умутити пресно

жуманце са кашиком меда и јести три до четири пута недељно. То даје снагу организму и јача крв.

Одлично је и непреврело вино (сок од грожђа) са једним пресним јајетом, умутити

га и пити често у сезони грожђа. Ово даје снагу и опоравак од болести. За јачање костију. Опрати једно јаје са љуском па га потопити у лимунов сок нека

преноћи, а ујутро попити сок. Овај напитак је пун калцијума, па помаже против омекшавања костију (остеопорозе), али и против депресије.

Чај од црнога лука. У 1,5 л воде скувати две до три расечене главице расечене

црнога лука. Кувати око пола сата,а затим пити у току дана, код обољења где се препоручује.

Лечење лимуновим соком. Почети са једним лимуном на дан па повећавати до

седам лимунова дневно седмог дана. Од осмог дана се смањује по један лимун док се не дође до једног. Паузирати две недеље па се може поновити ова дијета. Овај третман веома користи код камена у бубрегу, костобоље, гојазности, ангине, мигрене, варикса (проширених вена), ишијаса, обољења јетре, обољења респираторног тракта (дисајних путева).

Зато се препоручује:

123

10 - 15 дана лечење соковима од воћа и поврћа; сок од два лимуна разблажених са мало воде пити ујутро пре јела; обавезна једна јутарња клизма онолико дана колико се узимају сокови, са 1,5 литара

млаке камилице; у наставку, лечење соковима и пресном храном два месеца; уместо клизме за чишћење

организма може се пити ујутру наште срца један литар топле воде са равном кашиком морске соли, ако вам је то лакше него клистирање. Напомена!

1) Сокови се цеде у кући и само за један дан, не остављају се за сутрадан. Може се исцедити количина потребна за један дан, флаширати и ставити у фрижидер. Треба извадити 2,5 дл сока да се угреје на собној температури. Пити највише до 2 литра сока дневно. Један дан пити сок од воћа, а други дан од поврћа. Није потребно мешати сокове. Сок од цвекле меша се само са мрквом и пије се одмах. Сок од кромпира се не меша и пије се одмах. Сок од мркве, целера, купуса пије се највише 2,5 дл, а мрква може и до пола литре. У случају леукемије или анемије (малокрвности) цвекла се може повећати на 400 млл. Сок од пашканата и од зелени пије се до 1,5 дл. Сок од келерабе пије се до 30 мл, од краставца до 90 мл, а од кромпира до 30 мл.

2) Прелаз са сокова на пресну односно чврсту храну мора бити постепен, да не би дошло

до поремећаја рада органа за варење и до трајних последица. Треба смањивати сокове, а постепено повећавати порцију пресне хране. Увек почети са једном јабуком за доручак, а са мало салате за ручак. Другога дана појести две јабуке или сушено воће, а за ручак пресну супу од поврћа са мало пахуљица од житарица. Трећега и четвртог дана поступити као и другог дана. Петога дана појести две до три јабуке за доручак, мало ораха, мало меда. Свих ових дана пити и даље сокове, али у мањој мери. За ручак конзумирати више салате и пресну супу уз млади сир или црни хлеб, а за вечеру и једну шољу млека. Шестога дана јести нормално.

Пажња! Болесници који болују од водене болести, цирозе јетре, срчаних или

бубрежних болести као и повишеног притиска, код којих се вода задржава у организму, морају бити веома опрезни са количином течности коју уносе и требало би да консултују лекара.

Лековита терапија клеком. Бобице клеке узимати овако: један дан четири бобице,

други дан пет бобице и тако сваки дан повећавати по једну бобицу док се не дође до петнаестог дана- онда се враћати назад смањујући свакога дана по једну бобицу док се не стигне на четири бобице. Паузирати четрнаест дана па поновити куру.

Пажња! За онога ко има упалу бубрега није препоручљиво да узима ову терапију. Лековита терапја јечмом. Сок од младог јечма правити од посејаног јечма који

нарасте 15 до 20 цм. Одсећи корен, а од зеленог јечма направити сок. Опран и исецкан јечам самлети на машини за месо или у блендеру (са водом). Процедити и добијени сок

124

чувати у фрижидеру, а потом узимати пре јела 1 дл.

Чајеви против артеросклерозе: 1) По 15 г русомаче, хајдучице, коприве, 10 г матичњака, 20 г глога, 40 г преслице; 2) По 30 г маслачка, дивље руже и рузмарина, по 20 г лаванде и менте, по 10 г имеле,

зимзелена и димљаче. Сваки чај пити по 14 дана. Мешавина односно једна кашичица се прелије шољом вреле воде. Пити једну до две шоље дневно са шведском тинктуром.

Постоје још многе мере заштите од болести артеросклерозе као што су свакодневно излагање свежем ваздуху уз гимнастику и вежбе дисања, зависно од могућности болесника, затим шкотски наизменични туш (топло - хладно са јаким млазом воде) два пута дневно, сунчање умерено, када није јако сунце, потом катаплазма (облог) од глине на трбуху и слабинама (лумбо - абдомална) и то једном дневно по 30 минута. У такве мере спадају још и парна купка целог тела једном дневно као и хладно туширање задње стране тела три пута недељно.

Болест је у ствари карактеристичан напор природе да ослободи организам последица кршења природних закона. У случају болести треба утврдити узрок, изменити нездрав начин живота, увести нове добре навике, а рђаве одбацити. Тиме се помаже природи да из тела избаци нагомилану нечистоћу и обнови здравље целог организма.

АРТЕРОСКЛЕРОЗА Како настаје артеросклероза? Обољење коронарних (срчаних) артерија настаје, најчешће, у старијим годинама, када се смањи еластичност и проходност артерија, али нажалост све више младих подлеже овом дегенеративном стању услед погрешне исхране у Мек Доналду. Тада допремање крви до срца постаје отежано јер су aртерије сужене или блокиране услед наслаге плака који је иначе густа, жућкаста супстанца слична воску. Овај плак је смеша холестерола и липида који се производе у јетри. Када доток крви у срце потпуно престане, тада настаје срчани напад. Да би се спречио срчани напад треба одржавати ниво холестерола и триглицерида у нормалним границама. Идеалан ниво холестерола је испод 200 мг. Још је важнији однос доброг - ХДЛ и лошег - ЛДЛ холестерола. Добар, користан, ХДЛ холестерол има задатак да преноси холестерол до јетре да би био излучен преко жучи. Укупни холетесрол у крви не би требало да је већи више од шест пута од ХДЛ холестерола. То значи - ако је укупни холестерол 240 онда ХДЛ не треба да буде већи од 40.

125

Од нездраве крви настају многе болести, па и артеросклероза. Храна животињског порекла са доста масноће доноси велику количину холестерола у крв. Засићене масноће које се налазе у месу, млеку и слаткишима производе холестерол у организму. Количина холестерола не би смела бити изнад 300 мг дневно. Сав вишак лошег холестерола таложи се на зидовима артерија и ствара наслаге које их сужавају и онеспособљавају за нормалан проток крви. Маргарин, нарочито чврсти, може да изазове стварање трансмасних киселина а оне могу створити холестерол у крви. Триглицериди. То је други тип масноће о коме треба водити рачуна. Жене не би смеле да га имају више од 190 јер ако се пређе ова граница настаје опасност од срчаног удара. Запамтите, узроци обољења коронарних артерија су лоша исхрана, недостатак кретања на чистом ваздуху, депресивна и нервозна стања (стрес), пушење, пијење кафе и алкохола, недовољан одмор, неумереност у јелу и пићу.

Корисне масноће. Полинезасићене масноће као што су кукурузно или сунцокретово уље могу да снизе лош холестерол, ако се употребљавају уместо масноће животињског порекла. Мононезасићене масне киселине као што је хладно цеђено (девичанско) маслиново уље или бундевино уље снижавају штетан холестерол, али не дирају користан холестерол. Витамини и минерали попут бета-каротина, витамина Ц и Е или минерала селена спречавају оксидацију лошег холестерола ЛДЛ, а самим тим онемогућавају стварање плака односно наслага на артеријама. Лековита храна за артерије. Воће и поврће - мрква (шаргарепа) је богата бета - каротином и калцијум пектатом (влакнима која снижавају холестерол). Ако поједемо само по две мркве дневно, можемо снизити холестерол за 20%! Бета - каротина има у свом воћу наранџасте и црвене боје као и у поврћу наранџасте или тамнозелене боје. Антиоксиданси у храни попут прокеља, купуса, диње, зеленог лиснатог поврћа, воћа (нарочито цитруси као што је лимун, наранџа, грејп) имају супстанце које штите ћелије од пропадања, а самим тим и организам од болести. Растворљива влакна се налазе у мекињама, јабукама, махунаркама, јечму и имају изванредну способност да разбијају холестерол. Бели лук - и сиров и куван - снижава холестерол, нарочито штетни. У било ком облику да се једе одличан је за артерије. Једино пржен на масноћи бели лук није од користи.

Дијета: - 10 - 15 дана лечење соковима од воћа и поврћа (као код срчаних болести); - сок од два лимуна разблажен са мало воде, пити ујутро пре јела; - једна јутарња клизма (клистирање) док траје лечење соковима; - у наставку лечење соковима и пресном храном у трајању од два месеца.

Лечење бобицама клеке (Кнајпова кура), горе описана. Лечење чајем од имеле. Пити чај шест недеља, три недеље по три шоље дневно, две

недеље по две шоље дневно, једну недељу по једну шољу и наставити ако треба до једне године и то по једну шољу дневно. Три равне кашичице имеле, суве, увече потопити на

126

три шоље воде до ујутро, а онда процедити и пити у току дана. Лечење маслачковом стабљиком 14 дана, по шест дршки на дан. Дршке се беру у

пролеће у периоду цветања биљке. Дршке се сажваћу и поједу. Сок од младог јечма пити три пута по 50 мл дневно пре јела.

АЛЕРГИЈА

Шта је алергија? То је преосетљивост на неку храну, козметичке препарате, неке лекове или нека испарења. Боје, адитиви и конзерванси у храни јесу чиниоци који такође могу алергију изазвати.

Алергичне болести су астма, екцем, иритабилни колон (надражена црева), улцерозни колитис, реуматоидни артритис, хронични умор, депресија, зловоља, тромост. Деца могу имати гушење, инфекцију ува, епилептични напад. Ово нису обичне алергије, већ настају услед мучења неких особа одрећеном врстом хране. То можемо назвати "неподношење" неке хране или "осетљивост" на неку материју, "метаболичке реакције" или "измењене реакције". Класична реакција на храну - алергија. Ова реакција настаје ако се поједе само и мали комад хране који не одговара одређеној особи, па може да се јави драматична реакција: оток усана, осип, свраб, црвенило коже, напад астме. То се дешава због тога што имуни систем претерано реагује и погрешно идентификује неке материје као да су бактерије или вируси. Тада настаје права узбуна имунолошког система и стварају се антитела имуноглобулин Е или И и Е па се у том процесу ослобађа хистамин који подстиче симптоме алергије. Хистамин је природна супстанца која и у малим дозама има велики утицај на мишиће, крвне капиларе и желудачну секрецију; лучење хистамина повећано је у алергијским реакцијама и алергијском шоку. Имуноглобулини су беланчевине крвне плазме, најчешће гама глобулини којима припадају антитела. Изазивачи алергије могу бити: пшеница, кукуруз, кофеин (у кафи, кока коли), квасац, агруми (наранџе, лимун, грејпфрут), јагоде, ракови итд., док је интолеранција на лактозу тј. млеко и млечне производе постала епидемијских пропорција. Када одемо у јаслице или обданиште често видимо многе слинаве дечаке и девојчице па мисломо да нешто „влада“ и преноси се са детета на дете, а у ствари у већини случајева ради се о немогућности њиховог организма да правилно абсорбује а камоли избаци и елиминише вишак лактозе (млечног шећера) из крви, па га тело избацује кроз нос путем слузи. Уместо млека, дајте деци сокове од воћа па ће провести детињство без гомиле марамица што је Богу угодно а мајкама растерећење пријатно. Поленска кијавица. Ова врста кијавице је алергија на полен (цветни прах)

127

односно на цвеће и може да траје веома дуго.

Лечење поленске кијавице: 1) Узети пола литара винског сирћета и у њега изручити шест супених кашика ренданог рена (може и пола дозе од свега). Затворену флашу држати шест дана у топлој соби. Мућкати је више пута дневно. Свака два сата удисати по три минута из флаше кроз нос, а на крају узети мало течности на вату и њоме мазати нос изнутра и споља по неколико секунди. Ово чинити осам дана. 2) Чај за гргљање и пиће: у 17 децилитара кључале воде ставити по две кашике хајдучице, жалфије, босиљка и оставити да стоји око сат времена, па процедити и пити око литар чаја, а остатак користити за гргљање. 3) Јачати организам са што више свежег воћа и поврћа. Нарочито прија мрква, коприва, купус, али и друго воће. Посебно је користан црни лук, јер садржи једно сумпорно једињење које спречава ланчана биохемијска дешавања која доводе до астме и алергијских реакција. Корисно је употребити и пивски квасац као велики извор комплекса витамина Б.

4) Чај од неољуштене зоби јача и чисти крв. Узети две шаке зоби и кувати је у 14 дл воде пола сата увече. Оставити смесу поклопљену до ујутро и процедити па пити у току дана. 5) "Шведен - битер" пити свако јутро наштину по једну кашичицу у чаши воде. Он чисти крв и јача организам одраслих, помаже и против алергије. Може се мазати њиме и нос изнутра два до три пута дневно. Божји закони здравог живота - довољно удисања свежег ваздуха, довољно пијење воде, редовитост оброка, неуношење хране између оброка, свођење колача на најмању меру, довољно сунчевих зрака у становима и просторијама за спавање, што више свежег воћа и поврћа - ојачаће сваки организам.

Напомена! Свако треба да посматра реакције свога организма на одређену храну и,

ако примети да му она ствара тешкоће, једноставно треба да је избаци из свог јеловника и да нађе, ако је то неопходно, одговарајућу алтернативну намирницу.

АГРИЛОТЕРАПИЈА - ЛЕЧЕЊЕ ГЛИНОМ

"Рекавши ово пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме, и рече: иди умиј се у бањи Силоамској (које значи послан). Отиде дакле и уми се, и дође гледајући".

128

Лековитост глине је била позната од давнина код народа Инка, Грка, Римљана, као и афричких и азијских народа. Најзад, сам човек сачињен је од земље односно од "праха земаљског" како нас извештава Библија у Првој Мојсијевој, 2:7. А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животњи; и поста човек душа жива.

Земља је такође извор хране и за човека и за животињски и за биљни свет. На крају животног века, човечије тело се опет враћа у земљу... јер си прах и у прах ћеш се вратити". Човек је користећи глину установио једну чудновату особину глине као лековитог средства - видео је да се она, без обзира да ли је употребљавана споља или изнутра (интерно), усмерава на оболело место као да је теледиригована. Ово кретање глине (тропизам) за сада је нерасветљена тајна. Па ипак, донекле се може схватити лековито деловање глине, када се зна да земља даје храну свом живом свету, да се у земљу враћају њихови посмртни остаци, да се све то дешава у савршеном биолошком циклусу, па све то даје донекле објашњење и за чудновато деловање глине као лека. Без обзира што наука још увек није дала прецизан извештај о томе, лековитост глине је доказана у лечењу многих обољења и стога заслужује нашу пажњу.

Хемијски састав глине који чине силикати, алуминијумске соли, каолин, олигоелементи даје јој терапеутска својства. Деловање глине може бити антитоксично (против отрова), антисептично, бактерицидно, антиинфламаторно (против запаљења), цикатри-зантско (за зарастање рана). Глина такође има апсорбентну (упија токсине односно отрове из организма) и реминерализантну моћ.

Напомена! Код коришћења глине за катаплазму (облоге) користи се глина која потиче са најмање загађеног места и која је копана са дубине од 50 до 100 цм. Мора бити лепљива под прстима, док боја није значајна. После вађења из земље глина се суши и чува у папирној или платненој врећи. Квалитетна глина може се набавити у апотекама и радњама здраве хране.

Купке глином

Купка ногу. У суд од 10 литара растворити глину у врућој води у размери 1:1. Добро измешати. Ноге потопити до колена и држати 30 минута. После купке се истуширати и одмах ићи у кревет на пола сата или радити гимнастику, већ по способности:

Купка руку. Поступак исти као и код ногу, руке умочити до лаката.

Напомена! Ако пацијент има повећану седиментацију избегавати купке глином.

Лумбално - абдоминална катаплазма од глине (облог на стомак и слабине). Неопходан прибор:

1) пластична фолија да се заштити кревет,

129

2) један чаршав, 3) топла тканина, 4) лист хартије, 5) крпа од памука, 6) хомогена (уједначена) паста глине дебела 2 цм.

Глину оставити у води да одстоји два сата. Потом је добро измешати са водом, да би се добила маса налик на путер, па је распоредити на памучну крпу како би се прекрили цео стомак и слабине. Слојеви облога су следећи: чаршав, изнад њега топла тканина, изнад тканине лист хартије, после хартије памучна крпа, а изнад свега тога глина. Пластична фолија стоји прострта на кревету. Када се облог стави, пацијент је на леђном положају, треба га покрити ћебетом, а ако је довољно топло у соби може бити и откривен. Под стопала би му требало ставити термофор, угрејану циглу или флашу са топлом водом. Облог држати три сата, а код тежих обољења и осам сати. Ако се облог угреје, ставити нов облог. Један облог се не сме више пута употребљавати.

Интерно лечење глином. Интерно лечење примењује се успешно код обољења

органа за варење. За једну дозу треба 1 дл хладне воде и 1 кашичица глине да одстоји три до четири сата или да преноћи. То попити пола сата пре јела ујутро или три сата после јела једном дневно. Првих седам дана пије се само вода изнад глине, а после тога се пије цео садржај. Терапија траје до 40 дана.

Напомена! За време терапије не јести млеко ни млечне производе, не пити алкохол,

кафу, руски чај, кока колу. Такође смањити употребу уља, шећера, соли и хранити се вегетаријанском храном (биљном храном) без масноће, меса и сухомеснатих производа.

Глина се примењује код следећих обољења:

аденитис (упала лимфних чворова) - ставити слабинско-стомачни облог три пута дневно;

анемија (малокрвност) – два пута дневно ставити исти облог на стомак и слабине; артеросклероза - исти облог једном дневно ставити на стомак и слабине; атрофија мишића - три пута дневно исти облог ставити на стомак и слабине; билијарна литијаза (камен у жучи) - једном по три сата на дан стављати исти облог на

стомак и слабине; блефаро - коњуктивитис (запаљење очних капака) - два пута дневно стављати исти

облог на очне капке; гастро - дуоденални чир (чир на желуцу и дванаестопалачном цреву) - једном дневно

три сата стављати облог на слабине и стомак; грозница - једном по два сата дневно исти облог стављати на стомак и слабине; гута (костобоља) - три сата дневно исти облог стављати на оболеле зглобове; дијареја (пролив) - три пута дневно стављати облог на стомак и слабине; екцем - два пута дневно стављати облог на слабине и стомак; инсуфицијенција јетре (слабост јетре) - три сата дневно стављати облог на слабине и

трбух.

130

Не будите лењи нити скептични, користете глину уместо да журите ка лекарима чије методе више штете нешто што користе свим нашим унутрашњим органима.

АРТРИТИС И ИШИЈАС Утицај хране на реуматске болести. Утврђено је да реума и артритис у великој мери имају узрок у неправилној исхрани и уопште у неприродном и неправилном начину живота што доводи до таложења нечистоће односно штетних киселина које закисељавају крв, стварајући токсичност, а организму је то темељ многим болестима. Киселост крви је узрок слабости органа а самим тим и организма, јер делује као отров у крви. Како долази до киселости крви? Пре свега, неправилном исхраном, затим недовољним узимањем воде, недовољним кретањем на чистом ваздуху, као и услед неумерености, лоше комбинације намирница у исхрани и јела између оброка. Намирнице које повећавају киселост крви јесу све врсте меса, месне прерађевине, изнутрице, преврели сиреви, кафа, винско сирће, слаткиши, масноће животињског порекла, рафинисана уља, бело брашно, бели хлеб и бела пецива, рафинисани (бели шећер), кухињска (не морска) со, посластичарски производи, компликовани колачи и торте, чоколада, алкохолна пића, и коле и чипсови свих врста.

Да поновимо, храна животињског порекла, нарочито месо, маст, сало, месне прерађевине, па чак у неким случајевима и млеко и бутер, могу бити великим делом узрок реуматичних обољења. Месо се дуго вари и оставља као отрован траг у телу мокраћну киселину која се таложи, услед чега настају болести зглобова и друге болести. Ако се не пије довољно воде у току дана, и то између оброка, а никада за време оброка, онда ће организам имати тешкоће да избаци отрове из крви, да добро свари храну, јер је вода највећи благослов неба и поред ваздуха, најзначајнији елемент здравог тела. Храна биљног порекла не само што не ствара мокраћну киселину, него је још и одстрањује и чисти тело од отрова који су узрок обољења.

Да би се помогло организму да се ослободи болести потребно је да се он прво очисти од наталожене нечистоће. Али није само храна узрок болести, то може бити и последица хладноће, недовољног боравка на свежем ваздуху, недовољног кретања, неодговарајућег одевања као и генетског узрока, мада се путем правилне исхране и ти узроци могу предухитрити. Прочишћавање крви. Уколико вам је двонедељна терапија воћем претешка онда би добро било да се неколико дана пију само сокови од воћа и поврћа који су цеђени само за тај дан. Ти сокови би очистили тело од наталожене нечистоће, органи за варење би се одморили, а ћелије би се обновиле и цео организам би се подмладио. Ако је некоме то тешко, онда нека почне с тим што ће сваке седмице два дана јести само воће или може један дан воће, па после пар дана опет следи воћни дан (то су тзв. воћни дани). Боље би било саставити два воћна дана. Када се има воћни дан може се пити неки чај или вода. У тежим случајевима препоручљиво је сваког дана попити 2,5 дл сока од целера

131

(или појести ситно изрендан мањи целер) пре јела у току три седмице. Такође треба свакодневно пити сок од два до три лимуна без шећера, разређен са водом. Такође треба купити бобице клеке и применити куру са њима. Првог дана узети четири бобице, па свакога дана повећавати по једну више све до петнаест бобица, а онда смањивати сваки дан по једну бобицу док се не вратимо на четири бобице. Паузирати неко време па поновити. Треба избацити слаткише, бели шећер, кухињску со и бело брашно односно бели хлеб и пецива. Изузетно је здраво користити интегрално брашно од целог зрна, најбоље јечмено или ражано. Треба конзумирати јела од сојиног зрна јер дају еластичност зглобовима, али ни то не превише, јер је соја јака храна, довољно је два до три пута недељно. Соја је много здравија од меса и не оставља мокраћну киселину у крви као месо, нити има бактерије које су узрочници болести. Бели лук је такође користан у лечењу реуматских болести. Користити свежи лук, не пржен нити куван, него свеж до три - четири чешња на дан. Ако неко има низак притисак, довољно је два чешња. Када су у питању купке треба користити топле купке један до три пута седмично. Добро је ставити и неку лековиту биљку у воду (коприва или сена). Дневно пити шест до осам чаша воде како би се крв прочистила од отрова и бактерија. Свакога дана треба се кретати на свежем ваздуху и дубоко дисати, јер без тога нема здраве ни чисте крви. А, здрава крв није кисела крв. Понављам, редовитост у јелу је од животног значаја па зато треба настојати да оброци буду увек у одређено време, јер је то од огромног значаја за органе за варење а тиме и за целокупно здравље. Треба трљати болне зглобове тинктуром направљеном од алкохола или јаке ракије у коју се стави иситњена биљка (мајчина душица, клека, гавез или русомача), па да одстоји две недеље дана. Свакога дана више пута промућкати флашу, а на крају сваког дана процедити и том тинктуром масирати болна места. Винско сирће и ракија, или појединачно или заједно, користе се да се измасира цело тело а посебно болна места. Облози се справљају на неколико начина. Три шаке мекиња закувати у пола литре воде, ставити на ланену крпу и превити болна места, два до три пута на дан по три сата. Један од облога справља се кад се исецка црни лук, лист рена и мало уља па благо пропржи. Тај облог ставити три сата. После опрати млаком водом. Такође се може нарендати рен и ставити на болно место или замесити тесто од пшеничног брашна са винским сирћетом и ставити на болно место.

Уколико је у питању ишијас веома је значајно да лежај на коме се лежи буде раван и тврд како би се спречили болови током ноћи. Од чајева треба пити чај од зоби и то једну кашику зоби на 2 дл воде кувати 15 минута и пити три пута дневно пре јела. У случају ишијаса ставити облог од куване зоби и држати га четири сата. Може се лист купуса омекшати пеглом или на рингли па омотати на болно место. Припрема се и облог од 1 кг кукурузног брашна са 20 дкг рибаног рена, 1/2 л ракије који треба држати двадесетчетири сата. Све уредбе здравог начина живота које су дате код реуматских болести могу се применити и код ишијаса.

132

АСТМА

Симптоми ове болести су обољење бронхија. Нездрава крв је темељ многим болестима, па тако и астма настаје услед нездраве крви, назеба, неумерености или је узрок алергија на извесну храну, тј. неуспешног варења. Неумереност слаби отпорност организма, па ако се узимају касне и обилне вечере може умногоме ослабити организам, нарочито код особа које имају растегнуте плућне мехуриће па не могу удисати ваздух према потреби. Астма може настати због погрешне исхране, због алергије на прашину, лекове, гљивице, длаке, перје, разна лепила, семење, јаја, рибу, шкољке, орахе и тако даље. Најтежи напади астме су у време влажних, магловитих и ветровитих дана. Узрок напада може бити и промена температуре, влаге, раздражљивост, љутња, страх, пушење, јаки мириси, велики физички напор. Када наступи напад, болесник побледи, усне му помодре, настаје лупање срца, ноге и руке му се охладе, зноји се и дише тако тешко као да је у самртном ропцу. Притом у грудима осећа бол. За време напада, мали дисајни путеви се зачепе од слузи и секреције (излучења) и, ако се то не рашчисти, настаје гушење. Прва помоћ код напада астме. Болеснику одмах треба раскопчати одећу, а затим отворити прозор или изнети болесника на чист ваздух. Требало би узети четку (којом се може трљати тело) и трљати њоме табане све док напад траје. Под нос треба ставити крпу умочену у топло сирће, а пред лицем болесника јако махати како би се болесник расхладио. Добро је дати му чашу чаја од камилице, а може му се дати и да прогута неколико комадића леда. Чим почне напад, поред свега горенаведеног, болеснику треба ставити ноге у топлу воду, и то слану, до 20 минута. Корисно је узети морач куван у млеку - једна кашичица морача на 250 мл млека. Болесник треба да пије увече само воду, или сурутку и ништа више. Вечера мора бити врло лагана и конзумирана два до три сата пре спавања. Храна као лек. Узимање праве хране може много помоћи болеснику. Разноврсно свеже воће, и то зрело, може умногоме олакшати. Воће је богато витамином Ц који јача цео организам, али и спречава нападе астме. Корисно је сваки дан пити бар једну чашу сока од поморанџе. Поврће, нарочито свеже у облику салате или сасвим једноставно спремљено, веома је добро као лек против астме. Посебно је користан црни лук који има јаче дејство од фармацеутског лека. Црни лук има састојке који штите од запаљења, уништавају бактерије, спречавају алергију и нападе астме.

Бели лук користи се за искашљавање, такође уништава бактерије и заразне клице, помаже варење и делује на нервни систем као умирујуће средство. Бели лук се може користити на више начина.

За справљање тинктуре од белог лука потребно је узети 350 г белога лука,

ољуштити га и истуцати дрвеним тучком, потом налити 300 г 96% - процентног алкохола, па све ставити у стаклену посуду, затворити и оставити да стоји десет дана на прохладном месту. Процедити кроз газу и оставити да стоји још два дана па након дванаест дана

133

почети са употребом. Тинктуру је препоручљиво узимати овако: првог дана - пре доручка 4 капи, пре ручка 5 капи, пре вечере 6 капи; другог дана - пре доручка 7 капи, пре ручка 8 капи, пре вечере 9 капи. Овако наставити све до 15 капи, а онда се враћати назад смањујући по једну кап на исти начин као што се повећавао број капи. У наставку попити три пута дневно по 25 капи док се не потроши. Ако укус белог лука смета, онда се тинктура може користити са мало млека. Терапија се може поновити после неколико година. Такође се препоручује инхалација (удисање испарења) белога лука и то на тај начин што треба узети мало жара и на њега ставити већи чешањ белог лука, а затим удисати то испарење. Врло је делотворан и чај од белога лука који треба скувати као и сваки чај и пити. Лук се може конзумирати уз јело при чему треба једноставно свакодневно појести по неколико чешња белог лука уз оброк. Количина белог лука зависи од подношљивости и од висине притиска особе која конзумира бели лук, при чему треба имати у виду да бели лук смањује крвни притисак. У борби против астме врло је ефикасна воћна дијета, већ предходно описана. У даљем тексту наводе се намирнице и чајеви које су веома корисне у сузбијању астме.

Рендана мрква са цвеклом и целером изванредна је лековита салата. Печена бундева требало би често да се нађе на столу ових болесника због обиља

бета - каротина који штити од болести. То је корисно и за плућа, за јетру, подизање имунитета, чак и за прочишћавање плућа од загађеног ваздуха. Никада не треба мешати за исти оброк воће и поврће јер то загађује крв код осетљивог организама. У истом оброку не треба мешати слатко, слано и кисело. То отежава варење и ствара врење и труљење у желуцу. Не треба узимати превише врела ни превише хладна јела и пића. Још једна од благотворних мера односи се на то да не треба јести много различитих јела у једном оброку, јер то отежава варење тако да се не искористи добро ниједно једино јело. Чајеви. Када су астматични болесници у питању, треба бити веома опрезан јер су они често алергични на чајеве. Не треба узимати смешу биљака него појединачне биљке једну по једну. За умирење код напада астме користи се лаванда. Код сувог кашља користи честославица, грчко семе. За уништавање заразних клица и против грчева препоручује се мајчина душица, хајдучица и невен.

Треба користити наизменичну топло - хладну купку и то топлу воду колико се може издржати у трајању четири минута, а хладна (5-10) у трајању једног минута. Тако наизменично треба поновити купке по четири пута.

Астма је у суштини проузрокована у стомаку јер је услед неуспешног варења

опасних намирница тело принуђено да се чисти кроз плућа изазивајући јаке симптоме и реакције код ослабљеног организма. Потпуно је излечива с променом исхране и начином живота. Најважније је избацити рафинисан шећер у свакој форми као и млечне производе!

134

БУБРЕЗИ Бубрези су главни мокраћни органи. Смештени су у задњем делу трбушне дупље, оба наспрам дванаестопарног ребра, с једне и с друге стране кичме. Бубрези су ж л е з д а н и органи који стварају мокраћу. Бубрег има облик зрна пасуља, а конкавна (издубљена) страна је окренута ка кичми. Бубрег је дуг око 12 цм а тежак је око 120 до 150 г. Задња страна бубрега належе на мишиће задњег трбушног зида. Десни бубрег је нижи и његова предња страна додирује јетру и дебело црево. Леви бубрег додирује слезину, гуштерачу, танко и дебело црево. У шупљини бубрега су смештени цевасти органи, бубрежне чашице и бубрежне карлице. Од карлице до мокраћне бешике је канал дуг 30 цм који се назива мокраћовод (уретер). Мокраћни путеви су цевасти органи који проводе мокраћу од бубрега до мехура. Бубрег има омотаче. Средњи омотач је од масног ткива, а спољни омотач не обухвата потпуно бубрег па бубрег може да се спусти ("лутајући" бубрег). Сваки бубрег има око милион нефрона. Нефрон има лоптицу која је артеријско клупче, а око ње је чаура. Одатле полази бубрежни каналић. Мношто ових каналића се улива у сабирне каналиће, а највећи од њих се отварају у бубрежне чашице. Каналићи и цевчице се могу видети само помоћу микроскопа. Бубрези преко мокраће одстрањују највећи део отровних односно штетних материја из организма, па су зато најважнији орган екскреције тј. излучивања. Мања количина отрова се излучује преко плућа, коже, црева. Током 24 часа кроз бубрег прође много крви од које се створи око 1,5 л мокраће. Стварање мокраће се одвија у нефронима, који из крви избацују штетне састојке и тако стварају мокраћу која се одатле излучује из тела. Лабораторијски преглед мокраће даје извештај о стању бубрега. У здравој мокраћи не сме бити ни беланчевина ни шећера.

Болести бубрега Болести бубрега настају као последица ангине, шарлаха, грипа, запаљења плућа, разних општих инфекција, интокцинација (тровања) металима (жива, олово, бизмут, синтетички лекови). Када су бубрези хронично болесни крвни притисак се повећава. Како се ствара камен у бубрегу? Камен се ствара од наталожених кристала калцијума, оксалата или мокраћне киселине. Камен спречава проток мокраће кроз бубреге. Мушкарци су троструко чешће подложнији стварању камена од жена. Уколико се камен и одстрани, али се не промени начин живота и исхране, постоји могућност да се камен временом опет створи. Чиниоци који доприносе стварању камена јесу наслеђе, поремећај метаболизма, инфекције, лекови а нарочито начин исхране. Кристали минерала се растварају у мокраћи. Али, када их је много онда се формирају грудвице кристала које формирају камен. Садржај кристала зависи од хране коју употребљавамо. Веома је чест камен од калцијум оксалата. Лечење. Први и најважнији део терапије је исхрана. Лекови, који се морају доживотно употребљавати, остављају многе нежељене ефекте. Зато се препоручује дијета. Дијета има лековити ефекат, али је безопасна. Ако се правилно хранимо, тада има изгледа да се у 50% случајева спречи поновно стварање камена.

135

Веома важан лек је и вода и то мека чиста вода коју треба обилато пити. Треба много смањити, а најбоље је сасвим избацити из исхране месну храну односно беланчевине животињског порекла. Што је више беланчевина из меса то ће бити више калцијума у мокраћи, затим мокраћне киселине од које се и ствара камен. Чак и када узимате доста течности, а једете месо, неће бити велике користи. Али, ако узимате доста поврћа и воћа и доста воде, а мало или нимало меса, резултати ће бити врло добри. Вегетаријанска исхрана је превентива против стварања камена у бубрегу, јер вегетаријанци уносе много влакана у исхрани чиме се спречава излучивање калцијума у мокраћу, а тиме и стварање кристала. Смањивањем количине соли у храни смањује се и опасност од камена у бубрегу за 35%. Треба избегавати прерађене намирнице у којима има доста натријума (соли), на пример сланину, сухомеснато, конзервиране супе, кисели купус, димљено месо и рибу, замрзнута и конзервисана предјела и јела.

Намирнице богате оксалатима могу се конзумирати. Спанаћ 1350 мг, блитва 1000 мг, кикирики 288 мг, купине 66 мг, бундева 40 мг, какао 35 мг, пасуљ 50 мг. Дневно је дозвољено 180 мг оксалата. Калцијум из хране сам по себи не ствара кристале калцијума. Напротив, он у танком цреву везује оксалате и спречава их да доспеју у крвоток, а то значи и у бубреге. Али, ово се не односи на препарате калцијума. Међутим, беланчевине животињског порекла (месо и месне прерађевине) утичу на смањење калцијума у костима јер се калцијум излучује у мокраћу, а од вишка калцијума се стварају кристали од којих се временом ствара камен. Што је више беланчевина животињског порекла у организму то ће бити мање калцијума у костима, а више ће га бити и у мокраћи.

Вода може бити веома делотворна као лек. Треба пити што више воде јер то знатно смањује ризик од стварања камена у било ком делу тела. Вода спречава кристализирање оксалата, мокраћне киселине и калцијум-фосфата, а самим тим и стварање камена. Али, ни вода неће много користити ако се узима много беланчевина. Минимум воде дневно је око осам чаша, али лети и више (не превише, јер ће се много минерала и витамина изнети из тела). Воду не пити за време јела, пола сата пре јела нити сат и по после јела, јер то омета варење. Међутим, између оброка треба обилато пити воду. Штетни напици су чај (руски или кинески на пример), заслађена безалкохолна пића (кока кола), индустријски сокови и тако даље. Влакна која се налазе у биљкама (интегралне житарице, воће, поврће, мекиње, махунарке), доприносе да се смањи количина калцијума у мокраћи. Па ипак, не сме се узимати превише влакана. Не треба избацити намирнице које су богате калцијумом јер је калцијум веома потребан организму.

Метод лечења камена у бубрегу по рецепту из санаторијума "Еден" у Румунији подразумева следеће третмане:

1) Камен од мокраћне киселине - не јести месо ни месне прерађевине и смањити употребу биљних беланчевина (суве легуминозе: пасуљ, соја, грашак).

136

2) Камен од оксалне киселине - смањити намирнице које садрже доста оксалне киселине (цвекла, равен, спанаћ, блитва, кисељак, шпаргла, парадајз, першун).

3) Камен од калцијум- фосфата - док се камен не одстрани, искључити из исхране

јаја, млеко, млечне производе, боранију, орах, бадем, боб. Избацивање камена у бубрегу и мокраћној бешици врши се на неколико начина.

Не уносити храну три дана. За то време, првога дана (од 8,00 до 20,00 часова) на свака два сата пити по чашу сока од јабуке. Другог дана исто тако, а трећег дана у 8, 00 часова попити чашу сока од јабуке, а после 30 минута попити 200 мл маслиновог уља и одмах након тога још једну чашу јабуковог сока и то без уношења било које друге хране.

Првог дана пити само воћне сокове или сок од лубенице, свака 2,5 сата по 2,5 дл.

Пити и три пута дневно по пола шоље чаја од русе и кукурузне свиле. Другог дана једну кашичицу маслиновог уља узимати на сваких 15 минута од 6,00 до 18,00 часова. У 12,00 сати применити седећу топлу купку са сеном или кукурузном свилом. Купка траје 40 минута. У 20,00 сати попити пола шоље чаја од камилице. Трећег дана урадити све као другога дана. Четвртог дана јести само воће у – три до четири оброка. Петог дана узети три пута по пола шоље чаја од русе и кукурузне свиле, ујутро узети воћни оброк, у подне кромпир пире и свежу салату од поврћа, а увече јабуке, грахам хлеб, мед, чај од камилице.

Сваке седмице један или два дана јести само воће. Свакога месеца пет до седам

дана јести само пресно воће и поврће. Препоручује се и лечење лимуновим соком - треба почети са једним лимуном

дневно па повећавати, додајући по један више, док се не стигне до седам лимунова дневно, а онда постепено смањивати по један мање све док се не дође до једног лимуна на дан. Затим паузирати. Ова дијета се може применити неколико пута годишње. Чајеви за мешовиту литијазу (камен у бубрегу):

Чај - по 30 г преслице и кукурузне свиле; 20 г живе траве; по 10 г љубичице, медвеђег грожђа, шипка или војошнице (parietaria officinalis); или

Чај за литијазу ( камен) мокраћне бешике: По 30 г златнице, брезе, кукурузне свиле; по 20 г петровца, вербена, русомаче (у

народу хоћу - нећу); или Чај за литијазу која потиче од соли оксалне киселине односно оксалата: по 40 г

гавеза, ивањског цвећа, преслице, жуте коприве, црвене детелине; 10 г бобице клеке. Сви чајеви се припремају на исти начин: на шољу (2,5 дл) вреле воде 1 кашичица

чајне мешавине стоји неколико минута. Пити 4 шоље чаја на дан, по жељи заслађеног медом.

За лечење камена у бубрегу препоручује се и терапија водом која се може

спровести на неколико начина: 1) топла седећа купка са преслицом, 30 минута, три пута недељно при чему

температура воде постепено расте;

137

2) хладно туширање целог тела три пута недељно, а ако на то организам није навикао, онда се препоручује трљање фротир рукавицом замоченом у хладну воду и то део по део тела, не цело тело одједном;

3) умотавање два пута седмично; 4) хладно туширање ногу испод колена, три пута недељно и то наизменично са

топлим туширањем; 5) парна купка за трбух и ноге, два пута седмично по 15 минута; 6) сунчање - 1 кура дневно; 7) трљање хладном водом и наизменично шкотски туш, свакодневно – један до два

пута. Приликом спровођења терапије водом препоручује се строги надзор лекара. Ја доста времена проводим у Пролом Бањи на југу Србије и сведок сам

благотворног дејства Пролом воде која обилује алкалоидима што помаже у исцељењу свих мокраћних путева, бешике и драгоцених бубрега.

Препоручујем употребу Пролом воде као превентиве, и деци као и одраслима.

БРОНХИТИС (ЗАПАЉЕЊЕ ДУШНИЦА, БРОНХИЈА)

Анатомија и физиологија; грађа, функција и рад бронхија. Душнице су наставак душника који почиње у врату, а у средњем делу грудне дупље рачва се на леву и десну душницу. Десна душница је крађа, дебља, мало усправљена па бактерије и страна тела лакше доспевају у њу. Лева душница је дужа, тања и водоравнија. Душнице су изграђене од хрскавичавих лукова, а изнутра су обложене слузокожом. И лева и десна душница пролазе кроз хилус плућа (удубљење на обе стране плућа) кроз које пролазе крвни судови, нерви и душнице. Кроз хилус душнице улазе у плућна крила где се рачвају на мање гране видљиве голим оком. Бронхије се гранају на још ситније "гранчице" које се зову бронхиоле. На крају бронхиола су ситни плућни мехурићи, алвеоле, којих има око 2 милиона у оба плућна крила. Око сваког плућног мехурића односно алвеоле оплетена је густа мрежа као котарица од ситних крвних судова - капилара. Између мехурића (алвеола) и капилара врши се размена гасова - преко крви из капилара у мехуриће прелази угљендиоксид, а из мехурића у капиларе прелази кисеоник. И управо овај процес представља суштину дисања. Душнице са свим својим гранама и гранчицама спроводе ваздух и то без икаквих сметњи. Али, сметње могу да настану када у њих продре нека страна материја, која дражи слузокожу душница и тада настаје кашаљ који има задатак да избаци стране материје из душница. Кашаљ настаје и када се ствара много слузи уз запаљења слузокоже душница, услед потребе организма да елиминише токсине коју крвоток сакупља из ткива у виду слузи а избацује кроз нос и плућа.

138

Када дође до запаљења душница, онда слузокожа задебља што доводи до сужавања свих делова душница, а као последица тога јавља се отежано дисање и кашаљ. Тада се јављају симптоми астме. Најчешћи узроци бронхитиса а јак назеб, грипа, стресови, пушење, загађен градски ваздух, а најчешћи узрок је неуспешно варење.

Лечење бронхитиса. За лечење бронхитиса препоручује се следећа дијета: Пет дана лечење соковима од воћа и поврћа и то један дан само воћни, а други дан

само поврћни сокови. На свака 2,5 сата треба конзумирати по 2 дл сока. Сокови не смеју да се цеде за сутрадан, него само за један дан, а најбоље непосредно пре употребе. Сок за један дан држати у фрижидеру и изнети 30 минута пре како би се угрејао на собној температури. Сок треба пити у гутљајима, полако. Не мешати заједно више сокова. Цвекла и мрква се пију одмах и могу се помешати. Дневно се препоручује највише 2 л сока. За време конзумирања сокова применити једну клизму ујутро са 1,5 л млаког чаја од камилице. У наставку постепено прећи на чврсту, али пресну храну. Пити мање сокова, а у једном оброку јести воће. Другог дана унети два оброка и то у један воће, а у други салате поред сокова. Трећег дана јести мало веће, са мало ораха, бадема, лешника, порције салате од поврћа и пресним јајетом умућеним као прелив, са мало младог сира или са орашастим плодовима. Постепено прећи са пресне хране на кувану, у току три до четири дана. У наставку лечења, јести више пресну биљну храну а мање кувану. Сваке седмице увести воћне дане, један до два дана, како би се организам оснажио у борби против болести.

Напомена! Пацијенти са ослабелим срцем или бубрезима или пацијенти који пате

од водене болести нека буду веома опрезни са количином сокова, чајева и воде, јер они морају унети мању количину течности.

У борби против бронхитиса корисна је једна кура препаратом од алоје и то у трајању од три недеље до два месеца, као и сок од младог јечма и то три пута дневно 2 дл пре јела.

Често се препоручује и лечење водом које подразумева топлу купку руку и ногу и

то једном дневно по 15 минута, затим две инхалације дневно 15 -30 минута са неким од лековитих биљака, хладно туширање цеваница три пута недељно уз инхалације црним или белим луком.

У лечењу болести бронхитиса велику улогу имају и облози. Све док назеб не сазри,

целу ноћ треба држати облог од млаког кантарионовог уља на грудима. Топла купка руку и ногу захтева следеће објашњење. За руке треба узети два лонца

у које може да стане подлактица са лактом. За ноге треба узети један лавор. У судове налити воде онолико топле колико пацијент може да издржи. Пре купке препоручљиво је попити чај за презнојавање (зова на пример), а у току купке попити остатак чаја. Купка траје 15 минута. После купке руке и ноге истрљати крпом умоченом у хладну воду у трајању од око једног минута. Након тога могу се радити свакодневни послови.

Када је у питању инхалација треба узети суд са топлом водом која испарава и

прекрити главу пешкиром. Удисати пару 10 - 15 минута. У воду ставити неку лековиту

139

биљку: камилицу, нану, еукалиптус или лаванду. После инхалације обрисати лице хладном водом и остати у просторији неколико сати. Може се пробати и инхалација са црним луком и сољу. У том случају треба угрејати јако воду, а у једно ситно сито ставити исецкан црни лук и крупну со. Затим ставити сито на суд и покрити главу пешкиром. Инхалирати се 15 минута па опрати лице хладном водом. Постоји и инхалација са белим луком при чему се узима чешањ белога лука, ставља се на жар па онда удише.

Када је у питању катаплазма односно облог од ланеног семена даје се следеће објашњење. Сто грама ланеног семена ставити у пола литре воде, да ври два минута,а затим прохладити да буде још увек топло. Направити облог и ставити га и на груди и на леђа (ако не може на леђа онда макар само на груди) и држати га десет минута, па потом ставити други свеж облог, а први бацити и тако један за другим ставити четири облога по десет минута. Затим опрати болно место млаком водом и остати у соби.

Препарат од алоје: Узети 1 кг пчелињег меда, 20 г прополиса (иструганог на пластичном рендеу), 750 г наренданог алојиног листа. Алоја мора бити стара три до пет година, а пре брања да се не залива пет дана. Све састојке помешати, ставити их у теглу па у фрижидер да одстоји пет дана пре употребе. После пет дана узимати по једну супену кашику два пута дневно, два сата пре јела (доручка и ручка). Тако радити пет дана, а после узимати по једну кашичицу два пута дневно у току три недеље до 2 месеца. Паузирати седам дана па поновити само још једном. Напомена! Труднице и они са хормоналним поремећајима нека не узимају алоју.

Као лек против бронхитиса користи се и тинктура или сируп од прополиса.

Кашичицу уситњеног прополиса кувати у 2,5 дл воде све док се не смањи за половину. Процедити и засладити са две кашичице меда. Против кашља треба узимати три кашичице дневно.

Сок од младог јечма је такође ефикасан као лек. Јечам у љусци треба посејати у

башти, на њиви или у сандучићима за цвеће. Не сејати одједном велику леју у башти него у два-три реда. Када нарасте 15 – 20 цм онда га сећи, без корена, опрати и самлети на машини за месо. Процедити га кроз ситну цедиљку, остатак прелити водом и промешати па опет процедити, а остатак самлети на машини поново. Поновити поступак са цеђењем. Сок налити у флашу, затворити и ставити у фрижидер. За једну особу не треба правити више од једног литра. Употребити три пута дневно по пола чаше пре јела. Из фрижидера извадити пола сата пре јела да се угреје на собној температури.

Чајеви: против кашља и за искашљавање: 1) по једну супену кашику хајдучице и зове скувати у 6 дл вреле воде, оставити

неколико минута да одстоји, процедити и пити по 2 дл три пута дневно пре јела; чај пити десет дана;

2 ) или две средње главице црнога лука пресећи са љуском, уз три здробљена ораха

и кувати у 1 л воде 10 - 15 минута; процедити, засладити медом (ако има од багрема) и пити у гутљајима током дана; или

140

3) по једна кашика зрелог исецканог плода шипка, пупољка бора и плућњака; припрема се као први чај; пити десет дана по две шоље; или

4) три кашике бокциве, 1 кашика плућњака; припрема се као први чај. Постоје и следеће комбинације чајева: по 40 г гавеза (корен и лист), матичњака или

преслице; по 30 г боквице, црвене детелине; по 20 г белога слеза и дивизме; по 10 г мајчине душице. Чај се припрема тако што се на једну шољу вреле воде ставља кашичица мешавине. Засладити медом и додати по пола кашичице "Шведен - битера" (Шведске тинктуре) и пити три шоље дневно.

За ублажавање кашља препоручују се три кашичице разблажене тинктуре прополиса или мало подгрејаног меда са 2-3 капи уља од еукалиптуса или чај од ланеног семена при чему на шољу хладне воде треба ставити једну кашику ланеног семена да накратко проври; потом, кад одстоји 10 минута, процедити и пити две до три шоље дневно. Особе које болују од бронхитиса до краја живота морају да искључе следеће намирнице: месо, животињску маст и све врсте месних прерађевина; пржење на уљу (уље додати када се јело скине са шпорета); бели шећер - чак и у чоколади, џему, колачима, соковима, сладоледу, кока коли, чајевима; сирће (ни јабуково) као и конзервирање са сирћетом (уместо сирћета узимати лимун, јогурт или парадајз); бибер, кафу, црни чај, дуван, алкохол и рафинисану со, а треба узимати умерено морску со; намирнице конзервиране са хемијским конзервансима; соду бикарбону као и прашак за пециво. Болесник треба редовно да практикује шетње на свежем ваздуху, да избегава конфликтне ситуације и депресивна стања. Свакодневно треба применити једно сунчање у одговарајућем времену - до десет часова пре подне и од четири сата поподне. Да бисмо сачували и повратили здравље потребно је придржавати се Божјих закона за здравље: правилна употреба воде, чист ваздух, кретање, сунчеви зраци, правилна исхрана и умереност, одмор и чистоћа, а изнад свега јако поуздање у Бога, које превентивно стичемо путем свакодневног разговора и личног односа са васкрснутим Исусом Христом кроз молитву као и читањем и проучавањем Његових Речи у Старом и Новом Завету. Сада постоји савремени превод Новог Завета на Српском језику у свим већим књижарама тако да су нам исконске истине много приступачније. Уживајте!

ДРВЕНИ УГАЉ (БИЉНИ УГАЉ) ЛЕК ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА У ПРИРОДНОЈ ТЕРАПИЈИ

"Једно од најефикаснијих природних средстава је угљени прах, припремљен као

облог. На овај начин се постижу најбољи резултати, а ако је облог припремљен са чајем од љуте паприке, онда је још делотворнији". Угаљ се од давнина убраја у лек који природа пружа против многих болести.

141

Лековито својство угља је у томе што има способност да упија отрове који се стварају у организму, или као производ бактерија, или као производ метаболичких процеса, или оних који су унети као отровне материје путем лекова или неких других отрова. Осим тога дрвени угаљ се може употребити као освеживач просторија, фрижидера, судова, цеви. Угаљ је сваком доступан уз мало труда. Начин прераде (добијања дрвеног угља). Дрвени угаљ се добија сагоревањем дрвета еукалиптуса, липе, неког стабла воћке (орах, трешња, јабука) или неког другог дрвета. Дрво нека сагори тако да остане у фази жара, а онда се ставља у неку посуду (лимену) и поклопи се да се прекине сагоревање. Када се охлади, ситни се у прах или у авану или у млину за кафу. Не сме сагорети у пепео, него мора остати у жару и задржати свој облик. Начин примене дрвеног угља. Интерно. Узети једну супену кашику угљеног праха размућеног у мало воде, два до три пута дневно, пре јела. Код акутних тровања узима се већа количина у што краћем року. После уношења отровне материје у организам, одмах, ако је могуће, испрати желудац угљеним прахом. Деца и осетљиве особе могу га употребити на следећи начин: прах помешати са водом и оставити га да одстоји преко ноћи. Пити течност која се издваја преко талога у чаши. Код новорођенчади са повећаним вредностима билирубина, терапију применити на уста са раствором угљеног праха у води, а притом и сунчати бебе. Дрвени угаљ користи код пробавних сметњи, непријатног задаха из уста, чира на желуцу, акутног и хроничног ентеритиса (упале црева или цревног катара), колитиса (упале дебелог црева), затим услед ферментације, путрификације (труљења), иктера (жутице), канцера (рака), случајног тровања медикаментима или другим хемијским супстанцама или чак покушаја самоубиства пилулама. Корисно је да се угаљ пије три дана, па три дана да се паузира, па опет тако. Споља: код рана, код уједа змије, целулитиса (упале поткожног ткива), поткожног чира, стомачних или других болести, упале очију и других упала, повреде зглобова, екцема веома је корисна терапија дрвеним угљем. У том случају дрвени угаљ употребљава се као обична катаплазма (облог). Користи се угљени прах са топлом или хладном водом или са чајем од љуте алеве паприке, или као мешавина од угљеног праха и ланеног семена или неке друге биљке као облог. Катаплазма од угљеног праха припрема се на следећи начин: Зависно од величине облога (и болесног места) размутити 5 - 10 кашика угља у праху у обичној води, топлој или хладној, или у чају од љуте паприке. Овај облог ставити код повреде зглобова, артритиса (упале зглобова), реуматизма. Нека облог буде од мало ређе масе, која ће се ставити између два слоја газе, а дебљина саме пасте да буде око пола цм. Преко газе се ставља пластична фолија, а преко ње дебљи вунени материјал. Ако је облог топли, онда треба преко њега ставити нешто топло (термофор, или флашу са топлом водом, или електрично јастуче). Катаплазму (облог) држати на болном месту један до осам сати. Када се облог одстрани треба трљати оболело место комадом крпе умочене у хладни алкохолни раствор (шпиритус) или слично. Ова катаплазма се може применити у наизменичним интервалима топло-хладно и то 8 минута топло, 4 минута хладно и тако четири до шест пута узастопно.

142

Катаплазма од угљеног праха и ланеног брашна. Самлети семе лана да се добије

брашно које се измеша са угљеним прахом у размери 1:1. Сипати у воду кашику праха и три кашике воде. Кувати уз мешање, док се не добије лепљива маса, даље поступати на претходно описан начин.

Вискозна паста од угљеног праха (више) и воде (мање) примењује се интравагинално код леукореје (белог прања са непријатним мирисом), трихомонијазе, вагиналне кандидозе; држи се интравагинално један до три сата у току ноћи или дана.

Напомена! Код отворених рана које су захватиле и дубље слојеве коже (дерм, хиподерм) постоји ризик од последица тетоваже које се могу јавити након примене угљеног праха на ту зону.

ФАСЦИНАНТАН ИМУНИТЕТ

До скоро се знало за око 300 микроорганизама изазивача болести, али у задње време се откривају многи нови изазивачи акутних и хроничних. Тиме је човеков организам озбиљно угрожен, па је потребно увећати и одржати одбрамбени механизам тела. Одбрамбене снаге организма које се називају имунитет настоје да одрже нормално стање организма, односно да одрже здравље. То су компензаторске реакције и прилагођавање организма који чини напор да надокнади недостатке. Када је организам нападнут, он одмах покреће стварање одбране од штетних изазивача, кочи њихово размножавање и избацује њихове отрове. Свакога дана наш имунолошки систем је активиран у борби против безбројних нападача на наш организам: бактерија вируса, гљивица, хемијских супстанци, загађеног ваздуха и тако даље. Имунолошки систем нас брани од досадних болести као што су грип, прехлада, грлобоља; помаже нам да брзо зарастају ране, посекотине, опекотине. Имунитет чини да нам минимално штете отрови из ваздуха, воде, хране, као и да се одупиремо озбиљним болестима срца, обољењима рака и осталим нападачима.

На које утицаје реагују одбрамбене снаге организма? Постоје три групе утицаја на имунитет: 1) физичка сила, 2) хемијске материје, 3) биолошки утицаји. Одбрамбене снаге су најслабије према хемијским агенсима (утицајима), а најразвијеније и најсложеније су према биолошким утицајима.

Отпорност организма се ствара тек после контакта са изазивачем. Имунитет (отпорност) зависи од много чинилаца.

143

Шта чини општу отпорност организма?

Кожа. Кожа је механичка заштита свих ткива организма - од микроорганизама до хемијских материја. Неки узрочници гнојних инфекција продиру кроз канале лојних и знојних жлезда, а врло ретко пролазе и кроз неоштећену кожу. Масне и млечне киселине у зноју и лојном секрету коже имају бактерицидну моћ (уништавају бактерије). Ако се длан загади бактеријама салмонеле (тифи), после 2 - 3 сата их више неће бити!

Очи. Овај орган лучи сузе у којима се налази лизозим који убија бактерије. Нос. У носу постоје длачице и секрет помоћу којих се организам брани од бактерија и прљавштине. Многи микроорганизми бивају уништени у носу. У носном секрету има лизозина и интерферона који уништавају и саме вирусе. Плућа се бране кијањем и кашљањем. У дубини дисајних органа, у бронхијама, постоје цилије односно трепље које терају слуз у смеру усне шупљине, па се на тај начин алвеоле (најмањи делови плућа) ослобађају штетних микроорганизама. Органи за варење. Усна шупљина је снабдевена микробном флором, а неке од тих бактерија делују као антибиотици. Сама пљувачка је бактерицидна, а осим тога она и механички избацује штетне бактерије. Желудачна киселина брзо убија многе микроорганизме. Дебело црево има многе микроорганизме који доспевају у њега, али цревна флора својим антибактеријским деловањем уништава микроорганизме. Дебело црево избацује мокроорганизме помоћу слузи и перисталтиком (покретима за избацивање измета) из тела.

Антибиотици поред лоших бактерија уништавају цревну флору па се развијају гљивице и други штетни организми. Лимфни систем који се налази у зиду црева јесте заштита од свега страног и непотребног. Крв са своје стране неутралише штетне организме. Мокраћни и полни органи имају сопствену флору која их штити од штетних микроорганизама и одстрањује их урином. Оно што се не одбаци, уништава кисела реакција урина. Органи чистачи: бубрези, плућа, јетра, органи за варење и кожа, неутралишу, одстрањују или претварају штетне у корисне материје (у јетри на пример). Нервни систем регулише, стимулише (покреће), али и инхибира (спречава) многе функције. Приликом сваке агресије (изненадног напада) на организам нервни систем интервенише. Долази до многих рефлексних радњи - трептања, сузења, кијања, кашљања, повраћања, што је све у ствари природна одбрана организма. Ензими. Лизозим на многим местима организма разграђује и убија бактерије. Интерферон је на првом месту у одбрани организма.

144

Базни пептиди односно беланчевине великих молекула налазе се у грудној жлезди, гуштерачи, слепом цреву и убијају бактерије. Хистони и протамини имају слично дејство. Мањак беланчевина смањује отпорност организма према бактеријама, а повећава отпорност према вирусима. Хормонска равнотежа има велики утицај на имунитет. Естроген повећава отпорност на плућне инфекције, повећава отпорност дијабетичара на инфекције, даје отпорност штитној жлезди. Кортизом и АЦТХ смањују отпорност према бактеријама, гљивицама, вирусима, коче неутрализацију отрова, смањују ефикасност антибиотика. Кортикостериоди смањују отпорност на вирусе. Фагоцити су ћелије које усисавају, уништавају и неутралишу микроорганизме и друге честице. Фагоцити су у ствари леукоцити, у капиларима јетре, слезине, коштане сржи, као и лимфних чворова. Температура организма у болести је корисна до извесне мере, јер сагорева „непријатеље“ и кочи развој бактерија и њихове биохемијске реакције. Запаљења су такође једна од заштита отпорности организма. Тај процес има циљ да избаци страна тела и обнови ткива. Код запаљења се крвни суд шири, пропушта течност у ткиво, ту се ствара оток па настаје бол због притиска на нервне завршетке. Притом настаје црвенило, температута, уопште лош рад запаљеног ткива. Гној настаје од уништених леукоцита (белих крвних ћелија), еритроцита (црвених крвних ћелија), или крвне плазме, а ти леукоцити изашли су из крвног суда и били уништени у борби са страним изазивачима. Старост. Са годинама опада и отпорност организма због дегенеративних промена на ткивима. Мушкарци су подложнији заразама од жена. Годишња доба, клима, географски предели, састав хране, квалитет воде и ваздуха - све то има утицаја на отпорност организма. Начин живота, природнији или одвојен од природе, све то има утицаја на јачину имунитета. Здравији организми се лакше боре, али ако су дуго злоупотребљавани, временом слабе и губе отпорност. Данас све више опада имунитет код људи, тако да и сасвим слаби микроорганизми изазивају болести. Потхрањеност, исцрпљеност, замор, штетне навике (кафа, алкохол, касни одлазак на спавање, дуван), лоши хигијенски услови, недовољно узимање воде, недовољно кретање на чистом ваздуху, боравак у затвореним просторијама, лоша исхрана - све то смањује отпорност на болести. Недостатак масноће изазива повећану пропустљивост коже, недостатак угљених хидрата кочи лучење заштитних супстанци. Недостатак беланчевина кочи процес фагоцитозе и стварања антитела. Занимања. Рад са каменом, у прашини, у свилари, са вуном, са отровним испарењима, и субстанцама у задимљеним просторијама и слично смањује отпорност

145

организма према болестима.

Шта повећава имунитет?

Најснажнија одбрана је здрав организам. Неколико врста имунолошких ћелија које су распоређене по телу чине одбрамбени систем. Научници су израчунали да је та маса ћелија тешка око 1,5 кг. Ова прецизна "војска", добро организована, даноноћно бди над нашим организмом. Она има способност да нас одбрани од 10 хиљада разних обољења! Имунолошке ћелије се стварају у коштаној сржи (грудна кост, ребра, карлична кост) уз помоћ жлезде тимус (thimus). Када имуни систем добро ради свој посао, онда се изазивачи болести могу уништити, или држати на одстојању, у кожи, слузокожи и крвним судовима. Ту делују ћелије макрофаге које просто прождиру вирусе, бактерије и друге изазиваче болести. Т - ћелије (врста белих крвних зрнаца) делују после макрофага. Т - ћелије дочекују оне узрочнике болести који су преживели борбу са макрофаг ћелијама. Т – ћелије, као помоћници, испитују о каквом се непријатељу ради, и доносе одлуку како да се они униште. Т- ћелије, које делују као убице, убијају бактерије и вирусе. Б - ћелије уништавају супстанце које изазивају болести. Када је борба успешна, онда Т - ћелије супресори најављују престанак борбе. Т и Б - ћелије поседују меморију тако да могу уочити особине непријатеља, па при поновном нападу оне брзо дају информације о одбрани. Да би имунолошки систем добро функционисао, потребно је да га одржавамо у добром стању. Како ћемо то постићи? Поштовање природних закона здравља - правилна исхрана, правилна употреба воде, боравак на чистом ваздуху, кретање, одмор, умереност и јако повезивање Господа очуваће наше природне одбрамбене снаге. Бог је са своје стране учинио све за наше добро здравље. Дао нам је тело које је савршено организовано за одбрану од болести, али на нама је задатак да то дивно тело чувамо и негујемо!

ФЕНОМЕНАЛАН АПАРАТУС ВАРЕЊА

"Хвалим Те, Господе, што сам дивно саздан. Дивна су дјела Твоја, и душа моја то добро зна. Ниједна се кост моја није сакрила од тебе… Јер си Ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје".

Желудац

Желудац је смештен у горњем делу трбушне дупље, између јетре и слезине, а испред гуштераче (панкреаса). Желудац је један шупљи орган у коме се храна меси, гњечи

146

и бућка, а када се тај рад заврши, онда се храна потискује у дванаестопалачно црево. У свом горњем делу желудац је спојен са једњаком из кога се храна спушта у желудац. Зид желуца је мишићни слој. Цео унутрашњи део желуца је покривен слузницом у којој је смештен велики број жлезда са унутрашњим лучењем. Ове жлезде луче желудачне сокове, ензиме, хлороводоничну киселину и "унутрашњи фактор" који ствара витамин Б-12.

Желудачни сок је бистра безбојна течност, киселог укуса. То су ферменти који утичу на разлагање хране и њене састојке како би их организам могао употребити.

Варење почиње у устима

Варење је у ствари разлагање хране на њене хранљиве састојке, како би се боље искористили. Када је у питању рад желуца, онда ништа није неважно. Рад желуца и целог система за варење је од огромног значаја за целокупно здравље, а посебно за здравље мозга и живаца. Разлагање хране почиње у устима. Намирнице су компликованог састава, па је потребно да прођу кроз много степена разлагања. Разлагање хране се врши у органима за варење. Само тако разложене намирнице на своје саставне делове, могу бити разнете у животне токове нашег тела путем крвотока. То су заиста величанствени и чудесни процеси. Али, пре него што доспеју у крв, све материје унетих намирница морају се изменити, да бих их наш организам могао примити и искористити. Темељито жвакање. У устима се налазе жлезде које луче ензиме (ферменте). У пљувачки се налази фермент птијалин и, када се храна натопи пљувачком, скроб почиње да се разлаже и претвара у шећер. Птијалин разлаже скроб на малтозу, декстрозу и глукозу. Да би се тај процес добро обавио, потребно је да се храна добро натопи пљувачком, и стога је неопходно добро и темељито жвакање свакога залогаја 20 до 30 пута. Понављам, тек тада можемо бити сигурни да ће се добро сажвакана храна искористити и претворити у здраву крв. И не само то, него ће се варење у желуцу и даље у цревима обавити лако и брзо без оптерећења и штетних последица. Брзо јело и несажвакана храна неће се добро сварити, оптеретиће желудац и остале органе за варење. Јер, ако брзо гутамо храну, тада ометамо процес варења, а последице су печење у желуцу, подригивање, надимање, киселост, повраћање, а може да се оштети и једњак. Тако прогутана храна неће се ни добро сварити ни претворити у здраву крв, а онда наш организам неће бити правилно храњен, и ако ћемо постати гојазни. Након гутања, храна доспева из једњака у желудац. Када се желудац напуни храном, у њему се наставља даље варење које траје од 20 минута (када је у питању воће) па до два-три сата. Вегетаријанска храна се брже вари него месна, која се у желуцу задржава и до 8 сати. Воће се најбрже и најлакше вари, оно просто "протрчи " кроз желудац, тако се брзо и лако вари. Жлезде у желуцу су излучиле своје сокове и када храна дође, она се натапа хлороводоничном киселином, соковима желуца и ензимима, који утичу на разлагање

147

беланчевина, масти и угљених хидрата. Желудац лучи ензим пепсин, који разлаже беланчевине. Желудац је мишић који се грчи и опушта, па се у њему храна преврће и гњечи све док не постане полутечна. Тада је она припремљена за улазак у дванаестопалачно црево, које је у ствари почетак танког црева. Из желуца се храна потискује мало по мало, кроз отвор који пропушта материје с времена на време у малим количинама. Одатле ће се храна спуштати даље у дубачко танко црево.

Како да сачувамо здравље желуца?

"Умереност ваша да буде позната свим људима".

"Благо теби земљо, кад…кнезови твоји једу на вријеме да се поткријепе а не да се опију".

Добар избор хране односно добра комбинација као и припрема те хране имаће великог утицаја на њено искоришћавање. Сам Творац је одредио за нас најбољу храну - вегетаријанску – и дао је упутства како да је припремимо, и дао је саму храну. Таква храна прија желуцу, ако свако пронађе оно што њему прија у оквиру дозвољеног. Бели шећер и посластице од шећера односно слаткиши са преливом и торте наносе штету желуцу, делују на њега као шок, подстичу га да лучи много више киселине него обично. Тако, временом настаје и чир као и друга обољења желуца. Неумереност је велики непријатељ желуца. Ако узимамо преобилне оброке, са много јела и много састојака у њима, то ће бити велики напор за желудац и у њему ће настати велики хаос, јер неће моћи да искористи сву ту храну. Она ће трулити у желуцу, ствараће се штетна једињења и тако ће се тровати цео организам. Довољно је да за један оброк унесемо два до три једноставна јела без много састојака. Умни радници посебно треба да буду умерени у јелу и пићу, јер је њихов рад без физичког напрезања. Треба зато избегавати воће и поврће у истом оброку. За варење воћа и поврћа потребна је различита киселост, иначе се неће ни једно добро сварити. Воће ће бити изложено алкалном врењу, а поврће труљењу и ствараће се сирћетна киселина, а сви штетни састојци настали услед неправилног варења ући ће у крв. Јело између оброка једна је од најштетнијих навика, јер не дозвољава да се свари до краја ни један оброк, нити да се желудац одмори између оброка. Размак између оброка мора бити најмање 5 сати за одрасле, а нешто мање за децу. Ни деца не треба да једу између оброка. Понављам, пијење воде за време јела отежава варење, јер разблажује а тиме и слаби

148

сокове за варење, па се храна спира. Воду никада не треба пити за време јела, нити мало пре, ни мало после оброка. Сат два после јела воду можемо мирно пити и обилато, јер она је неопходна, али никако за време јела. Воду треба пити најмање шест до осам чаша дневно. Касне и обилате вечере јесу навика која негативно утиче на органе за варење. Оне запошљавају органе за варење у току ноћи, када би они, заједно са осталим органима нашега организма, требало да се одмарају. Храна унета у касним вечерњим сатима неће се добро сварити нити се претворити у здраву крв. Не треба јести после напорног физичког или интелектуалног рада јер је за варење потребно много телесне енергије, а она је доста потрошена већ у раду. Боље је мало се одморити па онда јести. Такође треба јести у пријатној атмосфери са пријатним мислима, а изнад свега са захвалношћу ономе који нам је све дао. Треба одбацити бриге и лоше мисли за време јела. Кретање на свежем ваздуху од непроцењивог је значаја за добро варење и здравље уопште. Кисеоник помаже варење, помаже желуцу да најбоље обави свој део посла у том тако значајном послу као што је варење хране.

Болести желуца

Гастритис је запаљење желудачне слузокоже настало услед разних тровања, на пример загађеном храном, отровним лековима, јаком кафом, аклохолом, пушењем, неком инфекцијом или услед психичких потреса. Превише врућа или превише хладна јела веома штетно делују на слузокожу желуца и могу изазвати гастритис. Јела треба да су умерено топла и умерено хладна. Слабо жвакање хране веома штетно делује на желудац и чест је узрок гастритиса. Храну треба темељито сажвакати како се желудац не би оптерећивао. Превише масна јела, јака црна кафа - све то доводи до гастритиса.

Ако се свакодневно бар један до два сата не крећемо на свежем ваздуху и не дишемо дубоко, ми сигурно не можемо имати добро варење нити здраве органе за варење. Кисеоник је неопходан да би се храна сварила и претворила у здраву крв. Јако зачињена јела (љута, забиберена, кисела, масна) шкоде желуцу. Код овог обољења слузница желуца може да одебља или да се истањи. Промене настају и код желудачног сока - може да се повећа или смањи његова киселост (ацидитет). Често настаје и оштећење слузнице и тада се ствара чир или гризлица (улкус вентрикули). Знаци болести. Ако се гастритис не лечи у својој акутној фази, он може постати хронична болест. Знаци ове болести јесу обложен језик, недостатак апетита, притисак и

149

бол у желуцу после сваког јела, жгаравица, подригивање, а често и повраћање. Гастритис је узрок слабог варења, а последица је мршавост, главобоља, несвестица, недостатак радног елана, лоше расположење. Дијета. Треба избегавати сва алкохолна пића, дуван, кафу, јаке зачине, масноћу животињског порекла, масна, љута забиберена, преслана, кисела јела, масне кајгане, масна меса, гушчје и пачје месо, дивљач, конзерве, сухомеснате производе, масне рибе, масне колаче, масне гибанице, кајмак, превреле сиреве, колаче са богатим филом, киселе салате (туршије), сосове, јела са винским сирћетом, свеж, врућ бели хлеб. Корисно и лековито: двопек, куване житарице, хлеб и пецива од интегралног брашна, ровита јаја, барено поврће, пресне салате од поврћа, копривино лишће, махунарке (соја, грашак, сочиво, боб - соја посебно прија желуцу), интегралне житарице. Јела треба зачинити природним нешкодљивим зачинима (першун, мирођија, коприва, мајоран, рузмарин) и хладно цеђеним уљима. Маслиново уље. За упаљен желудац посебно је корисно маслиново уље које се сипа у готово јело; на њему се не пржи нити се кува.

Лечење гастритиса методама које се примењују у санаторијуму "Еден" у Бреази – Румунија подразумева доленаведени режим лечења.

Дијета:

- 2 дана лечење постом са чајевима и соком од лимуна; - 2 дана клистирање са чајем од млаке камилице (1,5 л); - у наставку, у исхрану укључити воћне сокове, пресно млеко од здраве козе, јогурт,

биљно млеко, каше од житарица, када се побољша апетит и нестану болни симптоми, постепено прелазити на лакшу односно вегетаријанску исхрану (козје млеко и млади козји сир, јаја, поврће и воће). Оброци треба да буду мањи, али чешћи (четири до пет пута дневно); храну треба добро сажвакати; један до два дана у седмици држати воћну дијету (јести само воће по жељи);

- три пута по 50 мл дневно сок од купуса и то 30 минута пре јела; - три пута по 50 мл дневно сока од кромпира и то један сат после јела; - лечење препаратом од алоје; - три пута по 50 мл дневно сока од младог јечма.

Чајеви:

1) бели слез 20 г, жалфија 30 г, гавез 30 г, клека 20 г, враниловка 10 г, матичњак 20 г, невен 30 г, троскавица 20г, рујевина 20г; 2) исоп 20 г, нана 20 г, различак 20 г, пелен 10 г, стежа 20 г, коприва 30 г, боквица 20 г, анис 10 г, камилица 20 г. Употреба: на једну шољу чаја (250 мл воде) једна кашичица мешавине; када

прокључа вода прелити чај и оставити 2 минута, процедити и пити по три шоље дневно, један дан један чај, а други дан други чај.

150

У случају упале желуца и црева припремити следеће лекове:

1) бели слез (корен) 30 г, камилица 10 г, боровница 10г, зимзелен 10г; кашичицу мешавине прелити са 250 мл вреле воде да одстоји 3 минута па процедити; пити две шоље дневно 30 минута пре јела;

2) по 100 г брашна пшенице, овса (зоби) помешати, узети 4 кашике брашна и кувати у 1,5 л воде док не остане 1 литар течности; затим процедити и додати једну кашику меда; млађа деца узимају по једну кашичицу четири пута дневно пре јела, а старија и одрасли пију две шоље дневно.

Терапија водом изводи се на следећи начин: наизменични шкотски туш (топло -

хладно под јаким млазом воде и то топло дуже, хладно краће).

Облог од глине ставити на слабински део и трбух, три сата дневно; на зону желуца стављати мешавину глине и црног лука.

Биљна топла купка, једном седмично са матичњаком, ливадским сеном, рузмарином показује се као веома делотворна.

Топла катаплазма односно облог са лишћем од преслице ставља се на предео желуца после јела.

Дериватни (хладни) облог ставља се на трбух у току ноћи и то прекривен вуненом тканином и пластичном фолијом.

Препоручује се сунчање и то један сат дневно.

У случају повраћања крви (хематемезе) треба учинити следеће: 9 одмарати у кревету, држати кесу са ледом на стомаку, избацити из јеловника

чврсту храну, пити хладне напитке са коцкама леда и чајеве који делују хемастатички (заустављају крварење) попут преслице или русомаче;

10 после заустављања крварења, постепено уводити у исхрану некувано козје млеко, слатки сир, јогурт, беланце некуваног јајета, каше од житарица;

11 обавезан је строги надзор лекара. Овај режим лечења ће регулисати и повећану желудачну киселину.

Горушица (жгаравица)

Често се јавља повећана киселина код оболелог желуца и подригивање са горким укусом киселине у устима. То је једна од последица лошег варења услед брзог јела, слабог жвакања, узимања масне и јако зачињене хране, преобилних оброка, јела између оброка, кафе, алкохола, слаткиша, мајонеза, вина, пива, млека (код неких особа), конзумирања кока коле, вештачких сокова. Када се уведе ред и исправе се лоше навике у јелу и пићу, онда ће се регулисати и вишак киселине у желуцу. Јела која везују киселину и тако отклањају штетни вишак јесу кувани пиринач, кукуруз, кувано жито, пасуљ (бели и црвени), сир од соје, бадем. Храна се мора узимати у мањим количинама, јер већа количина хране изазива и јаче лучење киселине.

151

Када се појави горушица, тело нам „прича“ и треба га слушати пре него што постане хронично обољење зато у потпуности треба искључити следеће навике и намирнице: - пржење и кување на уљу (или било којој масноћи), уље се додаје када је јело

скинуто са ватре; - месо и месне прерађевине било које врсте; - шећер (бели рафинисани), чак ни у чоколади, сладоледу, млеку, компотима, кока

коли, колачима; - сирће (ни јабуково) као и намирнице конзервисане сирћетом, такође и бибер; - кафу, црни чај, алкохолна пића свих врста; - бели хлеб, разна теста, преврео сир, овчји сир, качкаваљ, топљени сир; - со у претераним количинама (нарочито рафинисану со), препоручује се морска со; - намирнице конзервисане хемијским конзервансом; - соду бикарбону, прашак за пециво; - ради очувања добре психофизичке кондиције, болесник треба да практикује шетње

на свежем ваздуху уз дубоко дисање; не препоручује се психофизичко напрезање и исцрпљивање у конфликтним и депресивним ситуацијама; овакво понашање би спречило процес излечења;

- утврдити стално време оброка; - избегавати неправилно уношење воде у организам, - избегавати узимање велике количине хране и превише разних јела и састојака у

једном оброку; - не јести у истом оброку воће и поврће; - не јести између оброка; - жвакати полако и добро ( 20 - 30 пута сваки залогај). - не конзумирати напитке и јела који су или сувише топли или сувише хладни. Имајте на уму да пробавне органе никада не треба оптеретити количином или квалитетом хране која ће заморити организам. Све што се уноси у желудац, и превазилази могућности тела да то претвори у здраву крв, смета органима за варење, јер се не може претворити ни у мишиће ни у крв, већ својим присуством оптерећује јетру и ствара болесно стање тела. Желудац се у својим напорима да то свари премори и тако се јавља осећај малаксалости која се тумачи као глад, па се још једна неумерена количина хране уноси у желудац и тако се поново покреће већ уморна машина, не дозвољавајући пробавним органима да се одморе од напорног рада и да обнове своје снаге. Умерене вежбе на ваздуху подпомажу варење. За добро варење и здраво стање теле и ума вежбе су важне, али ни учење, а ни снажне вежбе не смеју уследити одмах после оброка; то би био прекршај закона тела. Одмах после оброка нервни систем треба да изврши тежак задатак. Снага ума је позвана на активну помоћ желуцу, зато када су после јела ум и тело тешко оптерећени, ток варења је поремећен. Снага тела која треба да обави рад у једном, позвана је да ради у другом правцу. Плућима треба дати што већу слободу. Њихов капацитет развија се слободним радом; он се смањује ако су плућа притиснута и спутана. Зато је утицај погуреног седења врло штетан...Површно дисање ускоро постаје навика и плућа губе своју моћ ширења...То онемогућава довољно снабдевање кисеоником. Крв се споро креће. Велике количине

152

отровних материја које треба избацити издисањем из плућа, задржавају се и крв постаје нездрава. Болест захвата не само плућа, већ и желудац, јетру и мозак. Кожа постаје бледа, пробава спора, срце слаби, мозак је помућен, мисли збркане, туробност је завладала духом; цело тело притиснуто је депресијом и непокретношћу и веома подложно болестима. Међутим, кратка шетња после оброка, подигнуте главе, исправљених леђа и умерено обављање телесних вежби, веома је корисна. Чист и свеж ваздух својим утицајем условљава здраво струјање крви у телу. Он освежава тело чинећи га јаким и здравим и истовремено утиче на ум обогаћујући га сталоженошћу и ведрином. Он подстиче апетит и чини да пробава буде боља, а сан здрав и сладак. Ако обављате посао седећи, вежбајте и шетајте сваки дан, а за оброк узмите само два до три једноставна јела и то тек толико да утолите глад. Кашаста храна. Грешка је јести много кашасте хране. Сува, чврста храна је пожељна, јер захтева жвакање. У овом смислу припремање здраве хране је благослов. Добар црни хлеб и колачи од хлебног теста, пажљиво и на једноставан начин припремљени, представљају здраву храну. У хлебу никада не сме да се осети ни најмања киселост. Хлеб треба добро испећи и тако избећи гњецавост и лепљивост. Добро поврће припремљено на здрав начин, за оне који га могу користити, боље је од меког качамака и каше. Воће употребљено са добро печеним хлебом, старим два до три дана, биће много здравије него са свежим хлебом. Ово ће телу дати све што му је потребно ако се полако и темељито жваће. Миран стомак, мирно расположење. Пробавни органи имају велику улогу у изградњи срећног живота. Бог нам је дао мудрост да бисмо знали шта треба да користимо за храну. Зар као разумни људи нећемо проучити да ли се оно што једемо слаже или ће проузроковати муку? Људи са болесним желуцем често су раздражљивог расположења. Чини им се да је све против њих и наклоњени су раздражљивости и мрзовољи. Ако желимо мир међу собом, потребно је да више размишљамо о томе да бисмо имали миран желудац.

Богати слаткиши и поврће. Пудинзи, преливи, слатки колачи и поврће послужени за исти оброк изазваће поремећај у желуцу.

Воће и поврће узети у истом оброку изазивају киселину у стомаку; неправилно варење ствара тешке састојке у крви и онеспособљава мозак. Ви морате да схватите да према сваком органу у телу морате с поштовањем поступати. У предмету исхране морате да размислите о узроцима и последицама.

Шећер и млеко. Обично се у исхрани употребљава превише шећера. Колачи,

пудинзи, паштете, слаткиши, џемови активни су узроци слабог варења. Нарочито су штетни преливи и пудинзи у којима су главни састојци млеко, јаја и шећер. Обилно употребљавање млека и шећера заједно треба избегавати (понекад се може узети мало џема, колача, али једноставних и веома ретко).

За доручак узмите јаку храну. Тада је желудац у стању да свари више хране него

153

када је у питању други и трећи оброк. Касне вечере су веома штетне. Ту може бити чест почетак обољења које се може

завршити чак и смрћу. Многи узимају храну пре спавања, јер осећају слабост (глад). Глад је у ствари знак замора желуца који је у току дана много радио па се тај осећај замора испољава управо као глад. То је знак измученог желуца који тражи одмор. Тада не треба јести него попити неки чај за умирење желуца и оставити да се желудац одмори преко ноћи и обнову снагу. Нека само у овоме особе истрају и слабости ће ускоро нестати.

Навика желуца може бити да тражи и осам оброка дневно. Или да се једе само

ноћу, и да створи осећај слабости ако не добије храну. Међутим, то није доказ у прилог оваквом начину исхране. Потребно је желудац постепено навикавати на ред и он ће се навићи и обновити своје снаге.

Избегавајте претрану забринутост. Немогуће је прописати количину хране која се

мора појести. Слушајте свој јединствени организам! Неки су стално заокупљени мишљу да им њихова храна, иако једноставна и здрава, може нашкодити; немојте уопште мислити о њој. Храните се онако како сматрате да је најбоље, и када сте се помолили Гоподу да благослови храну која треба да оснажи ваше тело, верујте да он чује ваше молитве и будите спокојни.

ВАРЕЊЕ И ПОРЕМЕЋAЈИ Диспепсија долази од Грчке речи "дис" што значи отежано, а "пепто" значи варење.

Узроци диспепсије настају услед неумерености у оброцима, непоштовања законитости рада наших органа за варење и рђавог састава хране, те лоших комбинација хране у оброцима, као што смо већ објаснили.

Диспепсија врења

Врење настаје у систему за варење када се у току једног оброка узме воће и поврће. Воће садржи воћни шећер, а у поврћу има минералних соли. Када се ово споји, онда у присуству бактерија које изазиају врење, настаје поремећај варења. Притом се ослобађају ниже масне киселине: млечна, сирћетна и угљена киселина, затим алдехиди, гасови, угљендиоксид. Све ово убрзава перисталтику односно рад црева, па долази до пролива. Столица је ретка, пенушава, оштрог мириса. Последице оваквог врења су надимање, горушица, главобоља, нерасположење. Све ове штетне материје, настале као последица врења, доспевају у крв, а преко крви делују на нервни систем надражајно, па самим тим долази до нерасположења. Воће које нема много шећера неће изазвати јако врење. Понекад се може комбиновати мрква и јабука, лимун са поврћем. Али никада не би смели јести са поврћем трешње, брескве, кајсије, шљиве, крушке, смокве, дуње, наранџе, грожђе, урме.

154

Лечење од диспепсије врења се спроводи тако што се уклањају грешке у исхрани, а

веома користи и изостављање вечере, како би се желудац одморио од свих злоупотреба.

Диспепсија труљења

Узрок овог поремећаја је преобилно узимање беланчевина. Једна половина унетих беланчевина доспева до дебелог црева скоро несварено. Ту настаје труљење дела беланчевина јер није било довољно фермената да се свари тако велика количина беланчевина. Иста последица настаје и код оних чији је желудац болестан па зато има мањак сокова. Труљење - настаје и код хигијенски неисправне хране, под дејством бактерија које утичу на распад беланчевина што ствара веома штетне материје. Оне доспевају у крв, па у јетру да се делимично неутралишу. Ове материје делују на велики мозак, на нервни систем, изазивајући диспепсију и нервне поремећаје. Последице су: раздражљивост, надимање, грчеви у цревима, главобоља. Исто се догађа и ако се једу јаки зачини и кисела храна. Обе врсте диспепсије - врење и труљење - могу настати истовремено или једна за другом, ако не поштујемо законе здравља органа за варење.

Лечење диспепсије Препоручује се једнодневни пост (без хране и уз мало воде) који ће одморити и очистити органе за варење, а тиме их и залечити.

Надаље треба уклонити грешке у исхрани о којима је било речи.

Кратки подсетник навика које воде поремећеном варењу:

1. неумереност - никада не претоварити желудац; 2. недовољно жвакање хране - жвакати полако и довољно; 3. непоштовање времена рада органа за варење - најмање пет сати између оброка; 4. рђава комбинација хране - не јести воће и поврће у истом оброку, не јести угљене

хидрате и беланчевине; 5. млеко и шећер - никада заједно у већој количини; 6. слаткиши после комплетног оброка са поврћем - не после комплетног оброка; 7. хигијенски неисправна храна - пазити да храна буде свежа и чиста; 8. пијење воде за време оброка - никада не пити воду за време оброка; 9. превише врућа и превише хладна јела и пића - штетна за желудац; 10. уместо супом, почети оброк салатом а завршити га супом; 11. боравак у затвореним просторијама - ниједна здрава храна се не може добро

искорисити ако организаму недостаје кисеоник и кретање;

155

12. боравак у мрачним просторијама - недовољно сунчевих зрака значи слабо здравље и варење, кључни процес наше егзистенције.

ВЕНЕ На ногама се налазе два венска крвна суда, а сваки од њих има и своје гране. Један крвни суд је са унутрашње стране и простире се дуж целе ноге. Вена saphena magna, велика површинска вена, улива се у главну вену. Друга вена, saphena parva, је мала површинска вена, на спољашњој страни листа ноге, колена, и улива се у "златну вену" па преко главне бутне, карличне и доње шупље вене шаље венску крв у срце. У бутну вену се уливају дубоке вене ногу. Дубоке и површинске вене повезане су везама Rami comunicantes, а то је од великог значаја код болесних вена.

Како настају проширене вене?

Венска крв се креће ка срцу, а на венама се налазе значајни залисци. Залисци служе да контролишу количину крви која ће протицати венама. Али, ако они попусте, настаје поремећај у отицању крви кроз вене и оне ће се од превеликог притиска ширити. Проширене вене се јављају и код млађих жена, али чешће се јављају код старијих жена.

Узроци проширених вена. Код неких особа то може бити наследна склоност односно конституционална слабост симпатичких нерава, који одржавају тонус (чврстину) глатке мускулатуре венског зида. Узрок може бити и у утицају неког хормона на појаву варикозитета (проширених вена) преко нервног система.

Значајну улогу има нервни систем који утиче на рад ендокриних жлезда (жлезда са унутрашњим лучењем), а преко њих и на ферменте. Све ово утиче на промене у венама. Ако постоји урођена деформација на залисцима вена, нарочито у пределу препона, на месту где се уливају површинске и дубоке вене у главну вену односно бутну вену, може доћи до приширења вена. Промене на залисцима настају и као последица запаљења (флеботромбоза, тромбофлебитис, артериовенске фистуле, анеуризме карличних тумора који притискају венска стабла у карлици). Услед тога настаје позитиван крвни притисак у венама (а нормално је да је негативан као и у артеријама). Услед тога вене се пуне, шире, отицање крви је успорено, попушта еластичност мишића у венском крвном суду, а фиброзно ткиво губи своју еластичност односно чврстину. Сада могу настати и чворови који се још називају и вариокозитети. Неправилна исхрана, пушење, хронични затвор, психичка и нервна напетост, уз друге чиниоце, допринеће у великој мери проширењу вена. Дуго стајање код неких занимања (фризери, столари, стоматолози, хирурзи) утиче на то да они често оболевају од проширених вена.

У почетку, болест не ствара много проблема. Тек касније се јавља бол, печење и отежано ходање. Ако се дуго хода и дуго стоји, па још ако су табани спуштени, бол ће се

156

појачати. Бол се може јавити и услед притиска или истезања стопала и потколенице. Мења се и боја коже – кожа постаје модра, танка, јавља се свраб, оток. То је већ хронична венска инсуфицијенција (слабост). Код повређених оболелих места настаје крварење а ране тешко зарастају.

Лечење

Лечење треба започети у раној фази болести. Мере спречавања и ублажавања болести јесу масирање удова, вежбе, хидротерапија, фротирање (масирање фротирском рукавицом или пешкиром), пливање. Ако је болест у фази када се осећају болови, грчења, трњења, напетост и тежина у ногама, онда треба применити лечење.

Када се ставља еластична чарапа, нога мора стајати хоризонтално до 10 минута, тек онда стављати завој. Када се завој скида, онда у кревету ногу лако уздићи, па скинути завој. Чарапе не смеју бити ни преуске ни прешироке због правилне циркулације. Задња мера је операција. Жене треба да избегавају мидере и подвезице, сва стезања која ометају циркулацију крви. Веома је важно да се има уредна столица, а то значи здрава исхрана богата воћем и поврћем, интегралним житарицама, махунаркама и да се пије доста чисте воде између оброка. Неопходна је гимнастика ногу, масажа ујутро и увече. Вожња бицикла, затезање и лабављење мишића јесу активности које јачају крвне судове вена. Значајну улогу има и хигијена ногу.

У лечењу проширених вена препоручује се следећа дијета, која подразумева пет до десет дана лечења соковима од воћа и поврћа. Један дан треба пити само воћне, а други дан само сокове од поврћа које смо сами цедили код своје куће. Сокове цедити само за тај дан. Највише се може попити сока од цвекле и од мркве и то до пола литре на дан, а треба почети са четвртином литре. Сокове треба пити саме, без узајамног мешања. Цвекла се може мешати само са мрквом. У току терапије соковима примењивати клистир ујутро са млаком камилицом. У наставку предузети лечење соковима и пресном храном. Прелаз са сокова на пресну храну треба вршити постепено три до пет дана. Првог дана поред сокова пожељно је појести за доручак једну јабуку, а за ручак мало салате. Сокове постепено смањивати, а уводити пресну храну. Другог дана појести две јабуке за доручак и мало више салате за ручак. Трећег дана појести две јабуке и мало сувог воћа са мало ораха или лешника. За ручак направити пресну супу од поврћа и додати мало пахуљица од житарица. За вечеру конзумирати сокове. Четвртог и петог дана поступати исто као и трећег дана. Наставити два месеца пресне хране и то уз конзумирање сока од младог јечма, или спровођење куре са бобицама клеке.

У третману проширених вена препоручују се следећи чајеви:

1) смешати по 20 г гавеза, хајдучице, преслице, по 10 г рузмарина и пелена и пити 3 шоље дневно при чему се једна кашичица прелије са 250 мл вреле воде; пити 14 дана;

2) по 20 г преслице и коприве, по 10 г подбела и глога; припрема се као и први чај и пије

157

14 дана по три шоље; 3) по 20 г храстове коре и жалфије, 10 г клеке; исто као и други чај; 4) по 20 г различак и боквица, по 30 г коприва, хајдучица, црвена детелина; пити као и

остале чајеве.

Остала правила за здраве ноге и вене:

1) исхрана - одбацити месо и маст, пржену и поховану храну, као и димљену и јести што више пресног воћа и поврћа, интегралних житарица и махунарки уместо меса, као и семење и орашасте плодове;

2) пити довољно воде (1 до 2 л дневно) али између оброка, а не за време јела; 3) боравак на свежем ваздуху уз пешачење или гимнастику; 4) избегавати јако зачињену храну; 5) не јести слаткише после ручка и смањити их на најмању меру; 6) избегавати јако сунце; 7) пливати у реци или мору.

Ходање босим ногама као лек. Овакав начин чувања и обнављања здравља познат је још из Старе Грчке. Чувени мислилац Сократ ходао је бос "да изоштри мисли", како је говорио. У Старој Грчкој је било обавезно за војнике да ходају по камењу босоноги. Тадашњи лекари су на тај начин лечили неке врло озбиљне болести. И уопште, ходање по трави, камењу или неравном тлу врло је лековито за све нас.

Бог је уградио у људско тело саморегулацију тако да организам може сам себе да обнавља, поправља и одржава. Један од облика саморегулације је очување сталности унутрашње температуре и то без обзира на спољашњу температуру. Терморегулатори примају топлотне сигнале. То су нервни завршеци. Када је спољна температура ниска, одмах се активира систем заштите, односно цепа се АТР супстанца са много фосфора, па се тако ослобађа резервна топлота. Истовремено се скупљају периферни крвни судови, па се из тела одаје мање топлоте, а поре на кожи се смањују. По целој кожи распоређени су терморецептори, "хладне" и "топле" тачке, а највише их има на стопалима. Зато лако долази до прехладе када се ноге прехладе. Стопала су у вези са горњим дисајним органима па отуда и појава кијавице, кашља, промуклости. Вируси на нормалној температури остају у организму један до два дана и онда умиру. Ако настане прехлада, они се активирају. Код оних који су дуже од једне године тренирали ходање босим ногама, настала је велика промена у отпорности организма према грипу и они су постали неупоредиво отпорнији. Поступност у оваквом начину лечења је веома важна. Треба почети са ходањем по соби у чарапама, па постепено прећи на ходање напољу по трави, земљи или каменчићима. Поливање ногу водом и то наизменично топло - хладно треба комбиновати са ходањем босим ногама. Поступак ходања треба реализовати на следећи начин: у пролеће ходати у чарапама по соби 15 дана у трајању једног до једног и по сата дневно. Истовремено треба применити купку ногу - ноге потопити до чланака у воду собне температуре, најпре један минут, па постепено повећавати по један минут дневно док се не дође до десет минута. После купке трљати ноге пешкиром до загревања. Постепено смањивати температуру воде све од 5 до 7

158

степени Целзијуса. Овако радити 15 дана. Корисно је и поливање топло - хладном водом наизменично: један суд са топлом водом од 40 степени, други суд са хладном водом од 15 степени. Поливати два минута топлом, два минута хладном водом, а затим ноге измасирати. Хладну воду постепено смањивати до 3 - 5 степени. Све то радити два пута дневно. Још један поступак који се примењује подразумева ходање босим ногама у трајању од два сата по поду, земљи или загрејаној трави. Затим спровести купке и то топле са 20 степени, а хладне са 8 степени. У лето предузимати стално ходање босим ногама по кући и хладне купке стопала са 10 или 8 степени температуре воде. Препоручује се и ходање по морском песку, трави, шљунку, у трајању до 50 минута. Такође треба и трчати босим ногама од једног до пет минута. У рану јесен радити све као у пролеће и у лето - ходати по гранчицама, иглицама четинара, по морском камењу, затим ходати и трчати до један сат дневно. У јесен све чинити исто као у пролеће и лето, само повећавати трчање босим ногама. Током зиме спроводити све као у пролеће као и трчање по снегу у трајању од једног до десет минута. Препоручује се и трљање ногу снегом у топлој соби. Пажња! Први излазак на снег не сме бити дужи од једног минута и то треба извести са поскакивањем или трчањем по снегу. Одмах затим ући у топлу собу и масирати стопала, пљескати шакама по стопалама, потколеницама, бедрима, све док не порумене.

Корисни учинак ове терапије је вишеструки: лечи деформације стопала (равне табане), затим хладне табане, промрзле табане; користи бољем раду срца и доприноси општој отпорности организма на многе болести, а посебно на прехладу и грипозна стања. Совјетски специјалисти Апарин и Крилов вршили су обимна испитивања оваквог лечења и имали су веома добре резултате. Пажња! Треба пазити ко сме да примени овакав поступак. Обавезно консултовати претходно свог лекара.

Приликом оваквог поступка лечења могу се јавити одређене контраиндикације.

Слабе, старе, осетљиве особе не треба да примењују овакав начин лечења. Ако неко болује од болести унутрашњих органа, хормоналних поремећаја, упала или високе температуре, за њега су забрањени сви облици ове терапије.

Код неких може да дође до преоптерећености организма која се огледа у следећим симптомима: губљење апетита, тромост, сањивост, главобоља, мрзовољност, непријатности око срца. Шта тада радити? Прво - смањити оптерећења, а ако и даље остају исти симптоми, онда прекинути терапију и отићи лекару на преглед.

Напомена! Пре почетка терапије и после завршетка исте отићи на преглед лекару.

ГЛАВОБОЉА Бол у глави не осећа сам мозак, него је он последица притиска на крвне судове, нерве лобање, синусе и мождану опну. Посебну пажњу треба посветити главобољи која је последица удараца у главу а који изазивају менталну конфузију (збуњеност), изненадне

159

главобоље код старијих особа, када су променљиве учесталости, појачавају се код кашља, главобоље које човека буде у току ноћи, оне које су локализоване у једном делу главе, главобоље које су праћене повишеном температуром и укоченошћу, које траже већу дозу лекова против бола, као и главобоље које су повезане са начином живота и занимањем. Лекару треба одговорити на следећа питања:

3 Колико дуго болујете од главобоље? 4 Где боли? Колико често? 5 Од колико врста главобоља патите? Да ли болест мења природу? 6 Да ли је бол оштар или тишти? 7 У које доба дана се јавља бол? Колика је дужина трајања бола? 8 Има ли и других симптома (знакова болести)? Болује ли пацијент од неке друге

болести? 9 Да ли је особа под стресом или је имала неку трауму? 10 Постоје ли промене у апетиту? 11 Које лекове је особа користила?

На ова питања је потребно дати одговор зато што главобоља може бити симптом

разних обољења.

Најчешће врсте главобоље

Главобоља услед напестости. Ово је најчешћи тип главобоље са упорним притиском и болом. У стресном стању је тежа, а може бити и хронична. Бол се осећа спреда или у потиљку. Бол се осећа као "обруч" који стеже сатима па и данима, а увече се још појачава. Може се јављати у временским размацима - седмично, месечно или годишње. Долази до грчења мишића врата, рамена, вилице, лица. Узрок ове врсте главобоље може бити полагање испита, сукоби и конфликти, бука, густ саобраћај, дуги редови и тако даље. Мигренска главобоља. То је бол који "кљуца" и често је праћен мучнином и повраћањем. Јавља се у неправилним интервалима - одређених дана, месечно или годишње. Бол може трајати и 24 сата. Често се осећа бол око очију и човек је тада неспособан за рад. Узроци мигрене су 60 до 70 % наследни. Ова врста главобоље повезана је са скупљањем и ширењем крвних судова. Болеснику годи тиха и мрачна просторија. Јавља се три пута чешће код жена него код мушкараца. Почиње у двадесетим годинама, а завршава се у четрдесетим. Начин живота има великог утицаја на јављање мигрене: стрес, нередовни оброци, пушење, касно одлажење на спавање, жестоки темперамент, перфектциознизам, отровне хемијске супстанце, алергије. Мигрену "најављују" знаци - видно поље се сужава, испред очију се виде светлаци као таласасте линије или као звезде. Главобоље у налетима. Овај тип главобоље се може јавити и до 15 пута у дану и трајати до 90 минута. Ноћу се јавља жесток и упоран бол иза ока. Може пореметити вид, изазвати сузење очију, па и крварење из носа. Узроци ове врсте главобоље су: алкохол, нека храна, бљештава светлост, стрес. Углавном није наследна и јавља се код мушкараца

160

између тридесете и четрдесете године. Почиње нагло, може се јавити свакога дана у исто време и трајати и до два сата. Напади ове главобоље се јављају данима, седмицама, а у временским размацима понавља се месецима и годинама. Смирује се постепено, чак и више од годину дана. Чешће се јавља у пролеће и јесен. Потребан је озбиљан лекарски надзор код овакве врсте главобоље. Трауматска главобоља - услед повреде главе. То је бол који стално траје, који тишти и кљуца. Последице ове болести су: поремећај памћења, концентрације, емотивна нестабилност, раздражљивост и губитак равнотеже. Главобоља изазвана хемијским супстанцама. Узроци су: претерана употреба алкохола (ширење крвних судова, ослобађање хистамина, депресија услед алкохолизма), алергија на храну, престанак коришћења кофеина, употреба контрацептивних пилула. Сасвим мале дозе хистамина имају велики утицај на крвне судове, мишиће као и на лучење желудачног сока. Главобоља због инфекције. Узроци ове главобоље су: туберкулоза, сифилис, гљивичне инфекције, херпес и све болести које изазивају повишену температуру. Главобоља због поремећеног метаболизма. Изазива је хипогликемија (низак шећер у крви). То значи да оброк није обезбедио довољно беланчевина, угљених хидрата и масноће па нема довољно шећера и крви. Ова главобоља долази и услед глади. Главобоља због болести главе и врата. Узроци су: глауком, рефракционе аномалије ока, артритис цервикалног греберна, оштећени зуби, језик, ухо, грло, неправилан рад виличног зглоба (шкљоцање, пуцкетање), али и ограничено кретање. Главобоља услед хипертензије - високог крвног притиска. Висок притисак је "тихи убица". Код врло високог притиска, 180/100 на пример, могу се јавити јутарње главобоље. Главобоља услед алергије и болесних синуса. Алергија на полен, прашину, животињску длаку, перје, храну може бити узрок овој врсти главобоље. Узрок може бити и поленска кијавица као и акутне синусне инфекције. Главобоља због интоксинације. Узроци су: пестициди, конзерваанси, смог, загађена вода, инсектициди, горива, боје, хемикалије за чишћење, вируси, бактерије. Психолошка главобоља. Глава је командна станица тела. Анксиозност (осећање страха) ствара напетост у мишићима па и бол. Око 90% хроничних главобоља се јављају код људи који потискују сукоб, гнев, стресна осећања. Када мачка осећа страх, њени леђни мишићи се савијају у лук, кичма се напрегне, длака накостреши. Код човека се догађају сличне реакције у љутњи и страху - промене на мускулатури, скелету (костима), кожи.

161

Како спречити главобољу?

Најбоља превентива (спречавање) главобоље огледа се у следећим поступцима: редовитост у оброцима - у одређеним временским размацима; умерени оброци (ни превише ни премало хране); редовно боравити на свежем ваздуху уз довољно кретање, пазити на избор намирница - избегавати месну и масну храну, слаткише, кафу, алкохол, пршену и поховану храну; јести што више свежег воћа и поврћа и, наравно, довољно сна. Лекови против главобоље, који се називају аналгетици, ако се редовно узимају, могу створити зависност, па чак и сами могу бити узрок главобоље. Лекови против главобоље могу оставити нежељене последице као што су зујање у ушима или надражен желудац. Зато се уместо аналгетика препоручују природни лекови који подразумевају следеће: јутарње шетње поред воде (ако је могуће) уз дубоко дисање; вежбе истезања смањују напетост у мишићима; топла купка ублажује главобољу; истрљати чело и слепоочнице уљем од мајчине душице или рузмарина, или тинктуром од тих биљака; узимати пивски квасац због витамина Б (нарочито Б6): хладан облог на челу мењати више пута; поливати руке хладном водом више пута од рамена ка шакиама; масирање врата тинктуром од рузмарина; облог од "Шведен- битера" на чело и потиљак; редовно узимање чаја од хајдучице (две шоље дневно); један дан у седмици јести само воће, корисно би било и четири до пет дана; чај од валеријане и то две шоље дневно; чај од мајчине душице три недеље по две шоље дневно.

Напомена! Не пити све чајеве одједном, него два чаја, па после одређеног времена опет два чаја у току дана. Чим се осети да се спрема напад главобоље треба одмах испљускати лице хладном водом и изаћи у шетњу. Препоручљиво је туширати се хладном водом три пута седмично, а ко не подноси хладну воду онда млаком или масирати цело тело хладном водом и пешкирићем или, опет, млаком водом.

Храна која највише доводи до главобоље. Неке намирнице утичу на промене у нервима и крвним судовима што може резултирати главобољом. Нека храна подстиче констрикцију односно сужавање крвних судова, реметећи на тај начин проток крви и стварајући неуролошке сметње. Када се крвни судови изван мозга шире долази до појаве бола. Стари, преврели сиреви (качкаваљ, трапист), чоколада, сланина, црно вино, суво месо, месне прерађевине, урме, садрже амине који могу довести до главобоље. Кафа, сир, јогурт, кисела павлака, језграсто воће, алкохолна пића, банане, агруми, вештачки заслађивачи, суво грожђе, смоква, пасуљ, купус (кисели), црни лук – све то код неких особа може да буде узрочник главобоље. Важно је знати да главобоља као алергија на храну не настаје одмах, него треба да прође известан временски период, да би се она појавила. Зато треба дуготрајно посматрати реакцију свога организма на одређене хране. Када се осети да прети напад главобоље, веома је корисно изаћи на свеж ваздух, шетати и дубоко дисати. То може да спречи мигренозни напад, можда не одмах, али ако нам постане пракса свакодневно шетање и дубоко дисање, сигурно је да ће се главобоља и ређе и у мањем интензитету јављати.

Препоручљиво је скувати чај од нане, камилице, жалфије и то мешано - течност

попити, а талог ставити као облог на главу и чело.

162

Јести што више воћа и поврћа у свежем стању. Узимати воће и поврће у коме има бакра, јер недостатак бакра сужава крвне судове. Бакра има у језграстом воћу, семењу, зеленим маслинама, пшеничним мекињама. Бакар отклања болове од главобоље.

ГИХТ (ПОДАГРА, УЛОГ)

Гихт је болест која захвата везивно ткиво зглобова и неких органа (јетре, бубрега). Реч "подагра" потиче од грчке речи "подос" - нога и "агра" - захваћеност. Најчешће се јавља у палцу ноге, шаци, рамену и колену. Узроци болести гихта. Главни узрок овог обољења јесте нагомилавање мокраћне киселине, која се ствара од беланчевине познате под називом пурин. Мокраћна киселина се претвара у кристале који се таложе у ткивима, а нарочито у хрскавици зглобова. Садржај пурина у намирницама и то садржај пурина испод 30 мг (сво воће и поврће, изузетак је спанаћ са 72 мг и келераба са 33 мг; сви орашасти плодови и цереалије, на пример прекрупа или пахуљице од житарица; затим све махунарке, изузетак је грашак са 54 мг и зелени грашак са 81 мг), садржај пурина у месу (овчетина око 80 мг, живинско месо око 80 мг, гушчије око 100 мг, говеђа супа око 45 мг), садржај пурина од 0 мг (јабуке, крушке, јаја, уље, млеко, пиринач), садржај пурина од 0 - 5 мг (краставац, боровница, мед, кромпир, салата, наранџа, брусница, парадајз, лук), садржај пурина од 5 - 10 мг (суве кајсије, ендивија, урма, јагода, малина, ротквица, рен, цвекла, кисели купус, бели хлеб, кељ пупчар), садржај пурина од 10 - 20 мг (карфиол, пасуљ, тесто с јајима, пољска салата, црни хлеб, лешник, мрква, бели лук, бадем, целер, шпаргла, ораси, пшеница), садржај пурина од 20 - 30 мг (боранија, пшенична крупица, вргањ), садржај пурина преко 100 мг (лосос, јетра, бубрези, димљена сардела, телеће и говеђе срце, све врсте прерађевина од сардина, чоколада, екстракти од меса до 1450 мг).

Болест може имати акутни или хронични облик. Јавља се често у таласима запаљењских напада. Гихт је врло стара болест и често неизлечива. Може бити чак и смртоносна. Понекад је и наследна. Болни напади са отоком зглобова ноге или руке се јављају најчешће после поноћи. Оток је црвен и болан. Болови су јаки и праћени грозницом.

За гихт се може рећи да је болест високог стандарда, јер га ствара јака и скупа

исхрана. Обилним уношењем намирница које стварају мокраћну киселину – месо, риба, алкохол, чај (руски), чоколада, масти, повећава се концентрација пурина у крви, јер бубрези нису у стању да је излуче из организма. Много мокраћне киселине у крви надражује мозак, а то спречава функцију окрепљења услед чега организам слаби и подлеже болестима. Ако је концентрација мокраћне киселине преко 6 мг/100 мл у крви и другим телесним соковима, онда ће се она таложити у разним деловима тела, посебно у зглобовима ногу и руку, а затим и у бубрезима и другим ткивима. Па ипак, мокраћна киселина није једини узрок гихта.

163

Утврђено је да храна много утиче на ову болест. Али, гихт је често удружен и са другим болестима: хипертензијом, гојазношћу, дијабетесом или каменом у жучи. Гихт је редовно праћен артериосклерозом, а честа је и ангина пекторис, као и поремећај центара за крвне судове у средњем мозгу (вазоморотни центар). Дакле, гихт је израз једног општег оболелог организма.

Лечење гихта. Пре свега треба искључити из исхране месо, масти, алкохол, кафу, руски чај, чоколаду, слаткише са доста белог шећера, јер сви ови производи стварају мокраћну киселину. У третману болести гихта спроводи се следећа дијета:

12 користити врло мало масноће и то незасићене масне киселине у облику хладно

цеђених уља (маслиново, сунцокретово); 13 беланчевине узети из козјег млека и млечних производа и махунарки; 14 искључити квасац - квасни хлеб, квасна теста; 15 некада гихт настаје као алергија на пшеницу, раж или кукуруз па то треба

испитати; 16 искључити обичну со и употребити морску со у малој количини; 17 садржај пурина мора бити испод 30 мг, а јеловник састављен од воћа, поврћа,

мало јаја, махунарки, житарица; 18 за време акутног напада држати строгу дијету и пити само воћне сокове; 19 изоставити и печурке и спанаћ.

Веома је корисна дијета за реуматизам (др Дору Лаза, Санаторијум "Бреаза“,

Румунија) која се спроводи на следећи начин: 20 10 - 20 дана пити само сокове од воћа и поврћа, у том периоду свако јутро

правити клистирање чајем од камилице; 21 наставити са соковима и пресном храном два месеца, смањивати сокове а

повећавати пресну храну, један до два дана у седмици јести само воће; 22 прелаз са сокова на чврсту (пресну) храну мора бити постепен, јер може доћи до

озбиљног оштећења органа за варење; 23 дијета у прелазном периоду: сокови се постепено смањују, а уводи се постепено

чврста храна.

Први дан: доручак – једна јабука или друго воће; ручак - мало салате од поврћа са мало уља; вечера - сокови.

Други дан: доручак - две јабуке или сушено воће; ручак - салата од поврћа или

пресна супа од поврћа са пахуљицама од житарица; вечера - сокови. Трећи и четврти дан: исто као за други дан. Пети дан: доручак - две до три јабуке, три до четири ораха или лешника, једна

кашичица меда; ручак - салата од поврћа или пресна супа са житним пахиљицама и свеж, млади сир, као и интегрални хлеб (без квасца); вечера - једна шоља некуваног козијег млека или јогурт и хлеб.

164

У наставку јеловник се проширује, а сокови се остављају. Напомена! Пре почетка ове дијета саветовати се са својим лекарем о дужини

дијете соковима.

Пажња! Важно је знати како се сокови пију и који се не смеју мешати. Сок од цвекле се сме мешати само са мрквом и пије се одмах. Сок од кромпира се пије одмах и у малој количини (мање од пола дл). Мрква се пије од 250 - 500 мл , цвекла пола дл, целер до 250 мл, купус до 250 мл, краставац 90 мл, зелен и пашканат до 150 мл. У неким случајевима (леукемија на пример) сок од цвекле се повећава до 400 мл дневно. Сокови се спремају само за један дан и не смеју се остављати за сутра. Могу се тог дана држати у фрижидеру и пре употребе извадити да се угреју на собној температури. Једнога дана пити сок од поврћа, а другог од воћа. Најбоље је не мешати разне врсте воћа одједном. Сокови се могу пити свака 2,5 сата, али не више од 2 л сока дневно, мање може. Обавезно консултовати лекара о количини сокова, јер болесно срце или јетра односно бубрези не подносе много течности.

Сок од младог јечма треба конзумитари три пута дневно по пола дл пре јела (у поглављу житарице је описано на који начин).

Веома је ефикасна "Кнајпова кура" у третману болести гихта која се спроводи на

овај начин: треба јести бобице клеке следећим редом - почети са 4 па свакога дана повећавати по једну више док се не дође до 15 бобица, а онда смањивати свакога дана по једну док се не врати на 4 бобице, затим паузирати две недеље па поновити куру.

Такође је делотворан сок од целера - свакога дана ујутру попити по 2,5 дл сока. Лечење лимуном: почне се са једним лимуном дневно па се повећава по један

више док се не дође до седам лимунова седмога дана; осмога дана се смањује по један лимун све док се не врати на један лимун, при томе пити сок без шећера и са мало воде.

Облози од глине стављају се на болно место, али ако је седиментација повишена,

онда није дозвољен облог од глине. Биљна топла купка целог тела примењује се два пута седмично по 15 минута. Од

биљки се користе сено, преслица и сладић. Препоручује се сунчање један сат дневно (ујутро и предвече).

Корисно је шибање копривом једном дневно. Облог од чаја од љуте паприке (суве и то једна кашичица на 250 мл вреле воде)

ставља се на оболело место. Ефикасно је и трљање оболелих зглобова тинктуром од мајчине душице или

клеке или гавеза 100 г суве биљке на 1 л јаке ракије; све ставити у флашу и оставити да одстоји 10 - 14 дана; сваки дан промућкати више пута, а после 14 дана процедити и ставити у посебну флашу, затим тиме трљати зглобове.

165

Препоручују се следећи чајеви: По 20 г црвене детелине, жалфије, коприве; преслице 30 г и клеке 10 г; пелена 10 г,

брезе 30 г, троскавице 20 г; преслице 30 г, врбе и различка по 20 г; затим по 10 г црне рибизле, киселице, разводњака, клеке, гавеза. Пипремати три пута дневно по једну шољу чаја (једна кашичица чаја на 250 мл вреле воде) да одстоји неколико минута и пити пре јела. Десет дана се пије један чај, па онда десет дана други чај и тако редом.

Храна која помаже у излучивању мокраћне киселине (по Драгославу Животићу)

подразумева доста течности; храну богату угљеним хидратима (црни хлеб и интегрална пецива), мед или слад; алкалне, базичне намирнице (сво поврће и воће - свеже и пресно) као и чајеве за избацивање мокраћне киселине и то: по две кашике хајдучице, разводника, невена; затим по две кашике кантариона, репушњаче, цвета медунике или по две кашике кичице, корена јагоде, невена. Чај се припрема на следећи начин: сваки чај кувати у 1 литру воде и пити у току дана у трајању од седам дана.

ДЕБЕЛО ЦРЕВО

Анатомија дебелог црева. Дебело црево (intestinum grassum) је завршни део органа за варење. Дуго је од 1,5 до 2 м. Повезано је са танким цревом и анусом (чмаром). Дебело црево је састављено из три дела:

Сolon (сито црево) је онај део дебелог црева који се пење ка јетри (десно), ту прави кривину па се простире водоравно испод желуца све до слезине (лево). Од слезине, опет у кривини спушта се надоле до карличне дупље. Управо ту се извија као слово с па се зато и зове сигмоидеум. Крај дебелог црева је чмарно црево односно ректум. Чмарно црево (ректум). Овај део дебелог црева се налази у задњем зиду карличне дупље. Горњи део је шири, а задњи ужи. Изнад ануса су венски сплетови, чија проширења (чворићи) могу да прсну и тада настаје крварење. То су шуљеви (хемороиди). Слепо црево. Овај део је у ствари почетак дебелог црева, који се налази на десној страни карличне дупље. У слепо црево се улива илеум - доњи крај танког црева. Испод тог "ушћа" налази се продужетак слепог црева који се назива црвуљак (appendix vermiformis). Црвуљак може да се запали и тада настаје упала слепог црева позната као appendicitis и уклања се операцијом или хладним облозима, али увек под контролом лекара. На месту где се улива танко црево у дебело црево, несварена храна прелази из танког у дебело црево. Грађа дебелог црева је слична грађи танког црева. У зиду црева су мишићи, а унутар је слузница без набора и ресица. Функција дебелог црева. Слузница ресорбује воду и друге материје. У дебелом

166

цреву се од несварене хране ствара маса, позната под именом фецес или фекалије, односно измет који ће бити избачен напоље. Избацивање овог садржаја је дефекција. У измету је, осим несварене хране, вишак витамина, безбројне бактерије, (већином нешкодљиве). Сматра се да ове бактерије имају улогу у стварању неких витамина групе Б. Ове бактерије разлажу остатке хране и стварају се алдехиди (органска течност љутог мириса), амини (дериват амонијака), хидроген и угљен-диоксид. Ове материје се упијају у крвну струју и осећају се у издахнутом ваздуху. Међутим, иако су неке од ових материја штетне (токсичне, отровне), оне бивају неутралисане у додиру са другим супстанцама које су такође производ разлагања хране. Ово разлагање није пожељно. Средства за чишћење, пургативи, избацују све бактерије па и оне корисне и зато су штетни. Симпатички нервни систем утиче на рад дебелог црева. Ако је учестала нервоза, напетост, тада настаје затвор односно опстипација. Зато је врло важно да се одржава уредна столица. Потребно је пити шест до осам чаша воде дневно. Потребно је користити храну са доста биљних влакана (воће, поврће, житарице, махунарке, семење). У интегралним житарицама су мекиње и ту је извор корисних влакана, али се могу употребити и мекиње у количини од – две до шест кашичица дневно и то три пута по две. О количини унете течности у организам сведочи боја мокраће. Мокраћа мора да буде безбојна, тада је унета довољна количина течности, а ако је жута и замућена онда нема довољно воде у телу. Чим храна доспе у органе за варење она је изложена сталном деловању ензима. Ензими су органска једињења слична беланчевинама и то су дјастаза, пепсин, птијалин, липаза. Да би ензими извршили своју улогу потребна је и одређена количина витамина, па је зато потребно да исхрана буде правилна са доста свежег воћа и поврћа. Радом органа за варење управља централни нервни систем. Емоционални поремећаји – гнев, љутина, страх, разочарање, туга - много утичу на процес варења односно дигестију и тада настаје поремећај варења познат као диспепсија. Дивертикуилоза је проширење које се јавља на дебелом цреву. То су врећасте херније ( проширења), ситни гроздасти џепови и врећице на спољнем зиду дебелог црева, али оне се могу наћи на било ком органу. Данас је то најчешћи проблем дебелог црева на западу и од тога пати 30 до 50% становника. У неразвијеним крајевима Африке, у Јапану и неким другим областима, где се једе претежно биљна храна са мало масноће, где нема сухомеснатих производа, слаткиша, кафе, за ову болест се готово и не зна, јер је права реткост. Обиље биљних влакана у исхрани помаже правилно варење, отклања бол, мучнину, надутост, растезање, опстипацију (затвор), пролив, и то у око 90% случајева ове болести. Ако дође до упале ових проширења - настаје дивертикултис. Ово обољење се чешће јавља код старијих него код млађих особа, а нарочито је често код оних који су дуго патили од опстипације. Ова болест се може спречити ако једемо и пијемо тако да се омогући лако кретање хране кроз гастроинтестинални тракт односно органе за варење. Дивертикулоза дебелог црева је била права реткост све до 1900. године.

Веома корисно код краткотрајног обољења дебелог црева јесте конзумирати густе каше од житарица, густе чорбе од разног поврћа са врло мало уља, појести рендану јабуку на празан желудац, затим кропмир, компот од сувих шљива, јабука, кох или

167

сутлијаш. За све време болести треба држати строго вегетаријанску дијету. Нерастворљива биљна влакна налазе се у интегралним житарицама, воћу,

махунаркама, поврћу и веома су значајна јер помажу правилан рад органа за варење односно правилно одстрањивање непотребних и несварених остатака из дебелог црева, заправо помажу у одстрањивању отрова. Ако једемо интегралне житарице (цело зрно, а не бели хлеб и пецива), онда ћемо унети доста биљних влакана.

Вода. Уколико пијемо довољно течности, посебно чисте воде, столица ће бити омекшана и пражњење ће самим тим бити олакшано. Ваздух. Без довољно кретања на чистом ваздуху нема доброг варења, па је веома важно да свакодневно боравимо на чистом ваздуху и да дубоко дишемо. Све ово ће деловати као превентива (чување) од болести органа за варење. Овакве навике ће нас сачувати и од дивертикулитиса. Озбиљни случајеви дивертикулитиса се морају лечити под строгим надзором лекара, јер је могуће да дође и до прскања црева односно руптуре и тада се препоручује храна која је сиромашна влакнима. Спастички колон. Понекад се помеша дијагноза болести дијареје и спастичког колона, јер су готово исти симптоми. Болест спастичког колона јавља се у виду грчева у дебелом цреву праћених проливом. Понекад се јавља алергија на неку храну са истим симптомима. Али најновија истраживања узрока болести иритабилног колона доказују да то може бити и "реакција на храну". Свако треба да испита како реагује на неку храну, да то бележи, а онда да смањи или сасвим избаци храну за коју смо установили да нам смета. Као веома штетне намирнице издвајају се млеко и млечни производи (у првој фази болести), природни шећери као заслађивачи у гуми за жвакање и пеперминт бомбонама, као и кафа. Код неких особа може се јавити и неподношење пшенице, а мање и ражи. То се не испољава као нагла, бурна алергија, али она постепено наноси болест, уколико је нека особа осетљива на ту храну. Осим пшенице постоји осетљивост на кукуруз и кромпир. Ако дебело црево реагује бурно на пшеницу, онда треба бити опрезан и са кукурузом и ражи, а јечам и пиринач су нешто безбеднији. Последице оваквог неподношења хране јесу поремећен однос бактерија у цревима, затвор или пролив, бол, надимање, грчеви.

Храна богата сорбитолом (природним шећером): брескве, јабуке, крушке, шљиве, гуме за жвакање, дијететски џемови, чоколада може се конзумирати.

Код цревних обољења препоручује се и лечење соковима и пресном храном и то на

следећи начин: 1) десет дана лечење соковима које смо сами цедили код куће само за један дан. На

свака два и по сата пити по 2 дл сока. Сок од цвекле и мркве пије се одмах, не сме да стоји и може се попити око пола литара дневно. Сок од кромпира се пије одмах, али у малим количинама и то само пола дл дневно. Укупно се дневно може попити 1 до 2 л сока. Сок треба пити у ретким гутљајима како би се помешао са пљувачком. За време терапије

168

соковима употребљавати једном дневно клистирање. Осим сокова може се пити и чај и вода;

2) прелазни период: у наставку смањивати сокове, а постепено уводити пресну

храну у трајању од два до четири дана. Првог дана узети само једну јабуку за доручак, а за ручак само мало салате. И даље треба пити сокове. Другог дана појести две јабуке за доручак и мало ораха, а за ручак пресну супу од житних пахуљица и мало више салате; сокови се и даље конзумирају, али мање. Трећег дана поред јабука узети и неко друго воће, једну порцију, а за ручак може се поред салате и пресне супе узети и мало црнога хлеба. После три до четири дана прећи на нормалну, али претежно пресну храну;

3) два до три дана у седмици јести пресну дијету за опоравак. За доручак појести

око 3 дл сока од воћа или поврћа и три кашике проклијале пшенице са мало меда. Око 10 сати појести тањир салате од свежег поврћа са мало уља и лимуновог сока. У 13 часова опет појести салату од поврћа по жељи, уз додатак једног до два свеже умућена јајета, мало јогурта или слатког крављег сира (самокиса), мало павлаке, четири до пет ораха, мало лешника, мало семена од бундеве. Дозвољен је добро печен грахам блеб. У 17 часова једна шоља свежег млека биљног (од соје) и мало сувог воћа. У 19 часова узети воће по жељи, грахам хлеб са медом или козијим млеком. Између оброка пити миришљаве чајеве (мајчину душицу, шипак, малину, јагоду);

4) четири до шест кашика мекиња дневно конзумирати уз јело, уз јогурт и салату.

Мора се пити доста воде када се узимају мекиње, да се не би запушила црева; 5) шест кашика чаја од иђирота, једна пре и једна после јела, три пута дневно.

Иђирот се увече потопи, а ујутро се оцеди. На једну шољу иде једна равна кашичица чаја; 6) узети два пута по две кашичице полена пре јела; 7) бели лук узети, и то два до три чешња пре јела (или уз јело) или попити чај од

белога лука; 8) пити глину (према упутству); 9) три пута по једну кашику угља од липовог дрвета раствореног у мало воде

конзумирати пре јела. Од чајева се препоручује смеша: жалфија, ким, различак, бобице клеке, стежа, по

10 г; затим хајдучица, невен, кантарион по 20 г. Узимати једн кашичицу чајне мешавине на једну шољу кипуће воде, оставити да стоји неколико минута па пити две шоље дневно.

ДИЈАБЕТЕС (ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ)

Улога панкреаса (гуштераче). Панкреас је једна врло значајна жлезда која је

169

смештена у кривини дванаестопалачног црева, иза желуца. То је једна од жлезда са унутрашњим и спољашњим лучењем, чији сокови имају значајну улогу у процесу варења. Гуштерача је тешка око 90 грама. Једним каналом је повезана са дванаестопалачним цревом у које лучи ферменте који помажу варење беланчевина, угљених хидрата и масти што је њено спољашње лучење. Унутрашње лучење панкреаса је лучење инсулина који се убацује директно у крв и ту врши промет шећера.

Гликоза је основно гориво организма. У пробавном тракту се угљени хидрати

претварају у гликозу. Када се гликоза сједини са кисеоником у ћелији, тада се ствара енергија која покреће организам. Она даје мишићима снагу за рад, ствара телесну топлоту, помаже развој можданих функција. Гликоза прелази директно у крв, а путем крви у све ћелије. Инсулин, тај производ унутрашњег лучења панкреаса, убрзава улажење гликозе из крви у ћелије. У јетри се гликоза складишти у облику гликогена где се чува као резерва за случај ванредних потреба организма. Гликоген се само мало складишти у мишићима. Инсулин је одговоран за сагоревање гликозе, а за њено искоришћавање потребни су Бе - витамини. Када се смањи ниво гликозе у крви, када се исцрпе резерве из јетре и мишића, тада настаје стање хипогликемије односно смањеног шећера у крви. Последице тог стања јесу малаксалост, јака глад, губитак снаге, па чак и несвестица.

Како настаје дијабетес?

Панкреас (гуштерача) производи инсулин, који контролише и чува ниво шећера у крви. Ако је рад панкреаса поремећен, онда се инсулин лучи смањено или се лучи нормална количина, али је такав инсулин неефикасан (некористан). Тада он не делује на гликозу (шећер) па ниво шећера ненормално расте. Неискоришћена гликоза се таложи у крви и настаје вишак гликозе односно хипергликемија, настаје дијабетес, заправо настаје шећерна болест.

Знаци болести. Због недостатка инсулина, хранљиви састојци не улазе у ћелије,

него се расипају у урину (мокраћи), а то доводи до честог мокрења. Шећер у крви је превисок и бубрези не могу да га уклоне. Иако има много шећера у крви, он не храни ћелије. Због тога дијабетичари осећају сталну глад и жеђ, јер су њихове ћелије у сталном стању глади и дехидрације (губитка воде). Зато ови болесници много једу и много пију, а ипак губе телесну тежину и постају инвалиди. Услед поремећаја метаболизма угљених хидрата настаје и поремећај метаболизма масти, јер сада масти служе као извор енергије. Губе се вода и електролити, а нагомилавају се јаке киселине (кетонска тела). Потребно је појачано излучивање ових киселина из организма па се морају трошити алкалне, базне, резерве организма, а то понекад доводи и до коме.

Симптоми (знаци) ове болести су обилно мокрење, појачана жеђ, слабост, умор,

оштећење срца и крвних судова, бубрега, као и нервног система.

Обољење гуштераче може се јавити и као последица разних болести - тифуса, грипа, заушки, жучних болести, алкохолизма, болести желуца. Шећерну болест не изазива само коришћење шећера у исхрани, него је опасно јести и много масти, па и беланчевина,

170

нарочито животињског порекла, јер и вишак масти и вишак беланчевина може се у организму претворити у угљене хидрате. Код дијабетичара се ствара поремећај промета воде и соли, што доводи до стварања отровних киселина у крви и ткиву, па може доћи до коме односно бесвесног стања па и до смрти.

Младалачки (јувенални) дијабетес настаје када панкреас потпуно откаже лучење инсулина. Узорци су или генетски или велики шок и стрес. Симптоми су нагли и озбиљни. Болесници осећају сталну глад и жеђ, губе тежину, и уколико се не лечи, ова болест може да буде кобна. Од оваквих болесника 5 - 10% су зависни од инсулина. Лечење се састоји у честом узимању инсулина, затим у великој дисциплини у исхрани, телесном вежбању и кретању на чистом ваздуху, као и строгом уздржавању од кафе, дувана и алкохола.

Дијабетес одраслих. Узроци овог дијабетеса јесу старост, гојазност, генетска склоност, недостатак физичке активности, смањена осетљивост на гликозу. Јетра може да производи претерану количину гликозе, панкреас испушта ненормалне количине инсулина и ћелије постају неосетљиве на њега. Симптоми оваквог стања су: умор, свраб у шакама и стопалу, замагљен вид, претерано мокрење, жеђ, али у мањој мери него код младалачког дијабетеса. Дијабетес код трудница. Овај тип дијабетеса се јавља у 2 - 5% код трудница, али нестаје после порођаја. Узрок томе су хормони који се у трудноћи стварају. Зато труднице могу лако оболети од дијабетеса. Остали типови дијабетеса настају као последица операција, узимања лекова, потхрањености, инфекција.

Дијагностиковање дијабетеса

Препоручује се да свака особа после 45. године живота, бар једанпут годишње, контролише ниво шећера у крви. Сваки болесник од дијабетеса треба да схвати шта да чини да се шећер држи под контролом. За успех лечења је значајно на време установити дијагнозу. Данас је могуће и код куће мерити ниво шећера. Редовном контролом се може утврдити како на болест делују храна, стрес, болест, као и разне активности. Ток болести се може држати под контролом ако болесник настоји да сазна неопходно о свом стању и лечењу. Ако заузме исправан став и донесе одлуку да савлада болест, онда неће болест њега савладати. Ако имате болест у породици, ако имате 20% већу тежину, ако осећате умор, повремену замагљеност вида, ако повреде коже теже зарастају, ако често мокрите, осећате јаку жеђ, тада обавезно идите на контролу код лекара. Ризик од срчаног обољења. Када се дијабетес дуго не открије, и не лечи, постоји велика опасност од срчаних болести. Ако се развије артеросклероза на срчаним артеријама на бази дијабетеса, понекад настаје такозвана "тиха исхемија" или тихи срчани напад. То значи да је он без карактеристичног бола, јер су нерви оштећени од дијабетеса (неуропатија). Зато се не осећа у пуној мери бол, додир, топлота, хладноћа. Аутономни нервни систем је оштећен, па се не упућују сигнали мозгу за регулисање срчаног ритма и притиска.

171

Која храна доводи до дијабетеса?

Најопасније су намирнице које су богате шећером (колачи, слаткиши), много масноће животињског порекла, пребогата исхрана и преобилни оброци, бело брашно, индустријски воћни сокови, Кока Кола и разни слатки напици. Ништа мање није опасно ни пушење дувана, конзумирање алкохола, кафе, нередовни оброци, недовољно жвакање хране (што омета варење), јаки зачини, недовољно уношење чисте воде, недостатак чистог ваздуха и кретања. Прекомерна тежина је увек опасна за здравље, па и за панкреас. Масноће животињског порекла (маст, сало, лој, масно месо - нарочито свињско), понекад чак и млеко у претераним количинама, путер, сви сухомеснати производи, много меса, бели хлеб и сва пецива од белога брашна, или кромпир у већој количини - све је то нездраво. Неисправно уношење и недовољно пијење воде штети целом организму па и панкреасу.

Веома је корисно конзумирати што више свежег (пресног) воћа и поврћа, интегралних житарица (пшеница, раж, овас, јечам, пиринач, просо), махунарки (соја, пасуљ, сочиво, грашак, боранија), орашастих плодова (орах, лешник, бадем), семења (сунцокретово, сусамово, ланено), а то заправо значи узимати храну као лек! Бог је воћу дао многа драгоцена својства која чувају и обнављају наше здравље. Воћне киселине имају моћ да одстрањују отровне киселине из тела које су створене као последица лоших навика у јелу и пићу. Ове штетне киселине трују крв и стварају подлогу за болести. Дијабетичарима се нагомилава отровна киселина у телу па је потребно да је на природан и безопасан начин отклоне. Воће, а нарочито зрнасто, накисело воће (јагоде, малине, рибизле, накиселе јабуке) веома ће брзо и добро очистити организам од отровних киселина. Неколико дана (у консултацији са лекаром) држати дијету са овим воћем и резултати неће изостати. Корисна је и само дијета са накиселим јабукама, неколико дана, уколико болесник то може да издржи. Организам би се очистио, а гуштерача одморила и ојачала. Ако болесник не може више дана да једе само воће, онда нека покуша бар два дана у седмици (у размаку) да има воћну дијету. У току воћне дијете треба пити воду или чај. То ће одстранити отрове из тела, очистити цело тело, освежити и одморити органе за варење. Воће се најбрже вари од све хране (најдуже за један сат) па се организам не оптерећује варењем, јер се за варење троши много енергије. Тешко варење оптерећује и мозак јер он управља радом свих органа. Интегралне житарице су веома корисне и за дијабетичаре, јер садрже влакна, хром, сложени шећер који се постепено апсорбује, тако да не изазива нагли скок инсулина. Јечам садржи хром који спречава колебање инсулина. Сок од младог јечма је изузетно лековит. Овас доприноси стабилизовању шећера у крви, а има и способност да одстрањује отрове из организма. Раж смањује шећер. Влакна која се налазе у опни зрна житарица, у махунаркама, у воћу и поврћу необично су корисна. Нарочито су корисна влакна житарица.

172

Мекиње имају посебно место у исхрани и лечењу. Влакна се у цревима натопе и претворе у масу као желе, а то продужава време апсорпције шећера (упијање), што спречава опасне скокове шећера после оброка. Мекиње не обилују само влакнима него и другим хранљивим материјама. Оне регулишу цревну флору и штите слузокожу црева. Корисно је у јело ставити по две кашике мекиња (пресних). Али, ако се не узима довољно течности, не са мекињама, него у току дана, мекиње могу набубрити и затворити црево. Иначе мекиње су необично користан лек против затвора ако се пије довољно воде. Мекиње скупљају отрове из организма, скупљају холестерол и као четка чисте организам од отрова.

Махунарке су веома корисне за дијабетичаре. Нарочито прија соја, чије су беланчевине квалитетније него месне, а има и влакана којих нема у месу. Пасуљ и боранија имају природног инсулина. Од соје је најкорисније њено зрно.

Поврће, нарочито пресно, од велике је користи за лечење. Треба га кувати једноставно, без масноћа животињског порекла, и не дуго. Мрква, купус, зелена салата, пашканат, цвекла, коприва, као и црни лук спречавају разарање инсулина и покрећу његово лучење. Црни лук треба јести пресан, по главицу на дан, јер он спречава разарање инсулина. Никада га не треба јести прженог на уљу, јер је то најнездравије јело. Брокула, богата хромом који регулише шећер, повећава низак, а смањује висок шећер. Ако се употребљавају у исхрани у свежем стању целер, сок од краставаца, сок од пресног купуса, празилук, шпаргла, сок од мркве (шаргарепе), коприва, црни и бели лук, много помажу за нормализовање шећера у крви. Намирнице богате хромом попут језграстог воћа - ораси, лешници, бадеми, гљиве, интегралне житарице (са целим зрном), пшеничне пахуљице, јечам, као и намирнице богате природним инзулином - боранија, маслачак, сусам (пресан, млевен), драгушац јесу биљке које имају природног инсулина, па су веома корисне за дијебетичаре.

Дијабетичари треба да пију редовно воду у нешто већој количини, јер вода одстрањује отрове из крви, а и помаже бољем варењу. Међутим, не сме се пити ни превише воде јер тада се одстрањују минерали из тела. Дијабетичарима је корисно купање, али и брисање тела разблаженим винским сирћетом.

Антиоксиданси су материје које штите тело од болести тако што спречавају разарање ћелија и њихово оксидисање односно "рђање ". На тај начин они помажу организму да се брани од болести. Код дијабетичара лако страдају крвни судови, а и штетни холестерол лакше постаје отрован. Најбољи заштитиници од ових појава су витамини Це, Е и бета-каротин (провитамин А). Витамина Ц има у црвеној слаткој паприки, јагодама, лимуну, наранџи, грејпфруту, кивију, парадајзу. Витамина Е има у орасима, семенкама, мекињама, махунаркама, пшеничним клицама, биљним уљима хладно цеђеним. Бета-каротина има у воћу и поврћу које је обојено наранџасто или жуто односно у поврћу и то мркви, спанаћу, бундеви, блитви, салати, брокули, кељу. Веома је користан и бели лук.

Метода лечења природним путем која се примењује у санаторијуму "Еден" у Бреази – Румунија подразумева следећу дијету која укључује лечење соковима и пресном

173

храном у трајању од два месеца, а затим само пресном храном – од 6 до 12 месеци. Напомена! Пре него што се почне са овом дијетом, консултовати свог лекара. Препоручљиве намирнице које улазе у састав дијете јесу: поврће и лековито биље у облику салате - зелена салата, карфиол, плави патлиџан, црни лук, рен, артичока (лист), цвекла, бели лук, купус, маслачак, шаргарепа, милерам, некувана јаја, краставац, соја, биљни протеини; затим и воће: јабуке (накиселе), крушке, ораси, брескве, купине, банане, поморанџа, лубеница, диња, мандарина. Треба избегавати јако слатко воће. Ова метода лечења састоји се из неколико начина:

1) лечење маслачком - у пролеће 14 дана јести по шест дршки маслачка на дан, а у периоду цветања биљке и 10 - 15 дршки на дан; 2) три пута дневно узети по 50 мл сока од младог јечма; 3) три пута по једну кашику дневно угља од липе попити размућеног у води пре јела; 4) три пута по 15 капи тинктуре валеријане (одољена) дневно; 5) облог од угљеног праха (биљни угаљ) стављати наизменично топло - хладно у пределу желуца и панкреаса и то топли облог 8 минута, а хладни 4 минута; ово топло - хладно поновити пет пута узастопно по једном дневно; 6) наизменична купка ногу (један суд са топлом водом а један са хладном), притом у топлом држати 4 минута, а у хладном 2 минута и тако четири пута узастопце у току дана; 7) хладно туширање целога тела три пута седмично; 8) туширање топло - хладно, наизменично, неколико пута са јаким млазом воде; 9) боравак на чистом ваздуху и дубоко дисање, гимнастика или рад у врту, све то у складу са могућностима болесника.

У третману шећерне болести препоручују се следећи чајеви:

1) зечја стопа - 40г, троскавица 20 г, тепопрсница 30 г, купина 10г боровница (лист) 10 г; кувати посебно 30 г сувих махуна пасуља у 1 л воде пола сата; кад се склони са ватре додати једну кашику мешавине чаја и пошто одстоји 3 минута пити по три шоље дневно; 2) жалфија 20г, боровница (лист) 10 г, хајдучица 20 г, зова 10 г; посебно једну пуну кашику гавеза кувати у 250 мл воде; чим прокључа, склонити са ватре и додати једну кашику мешавине чаја да одстоји 2 минута; пити три шоље дневно са додатком шведске тинктуре.

Сокови од поврћа. Ако се у исхрани употребљавају свежи сокови од целера, краставаца, пресног купуса, празилука, мркве или салате од овог поврћа са белим и црним луком, као и копривом, то ће допринети нормализацији шећера у крви.

За све методе лечења обавезан је строги надзор лекара.

174

ДИЈАРЕЈА

Шта је дијареја (пролив)? Дијареја је честа столица са много течности односно често пражњење црева и на тај начин губљење много течности. Узрок је најчешће смањена апсорпција (упијање хранљивих материја) у цревима, повећано лучење течности, а све ово је последица присуства бактерија ешерихија и стафилокока које се уносе храном, затим инфекције вирусима и паразитима, алергије на одређену храну, болести иритабилног колона, недостатак неког витамина у храни, тровање храном, јака душевна напрезања или изненађења. Ако пролив траје дуго и ако има крви у столици, треба се хитно обратити лекару, јер то може бити знак озбиљног обољења. Опасност прети од превеликог губитка течности, а са њом и многих хранљивих материја. Нарочито су у опасности бебе. Дијареје које трају недељама и месецима могу имати и неки неоткривен медицински узрок.

Узрок дијареје - кравље млеко. Чест узрок дијареје може бити и кравље млеко и то у свим узрастима. Један амерички стручњак је констатовао да је то један од главних узрока дијареје код деце и њиховог слабог напредовања. Неки организми су неспособни да сваре млечни шећер из млека (лактозу) и млечне протеине. Посебно су осетљива деца која потичу из породица у којима има алергичних особа. Таква деца могу наследити алергију на дечју храну, па и храну са сојом. Последице су дијареја (пролив), гушење (астма), осип по кожи.

Када се бебе доје или хране хуманизованим млеком то се може избећи. Ако се сумња на млеко, укините га бар недељу дана и пратите развој болести. Пробајте са храном на бази соје, међутим треба знати да многе бебе не подносе ни соју. Тако ће бити најсигурније млеко у којем је неутрализован протеин изазивач дијереје. Ако беба има дијареју, нека мајка дојиља остави на неко време млеко и нека прати да ли ће беби бити боље. И деца и одрасли нека у року од три седмице избаце млеко из своје исхране. Узрок дијареје код беба могу такође и бити воћни сокови. Ако беба има дијареју дуже од 14 дана, "кривци" могу бити и воћни сокови, нарочито од јабуке, крушке, грожђа, шљива. У овом воћу се налази велика количина воћног шећера, сорбитола, фруктозе, коју деца са осетљивим органима за варење не могу да сваре. У том случају се ови шећери дуго задржавају у дебелом цреву, где под утицајем бактерија ферментирају (стварају врење) од чега потом настају гасови, грчеви, дијареја. Најбезбеднији сок од воћа за бебе је сок од поморанџе. Када се уклоне сокови који изазивају дијареју треба сачекати две недеље да дијареја престане. Дијареја код деце. Ова болест се мора другачије лечити код деце него код одраслих. Деца су осетљивија на дехидрацију односно губитак течности и минерала него одрасли. Код мале деце дијареја може бити узрок озбиљних поремећаја, па чак и

175

смртоносна, јер детету наноси велике штете кроз губитак течности и хранљивих материја.

Када се говори о храни која погоршава дијареју, пре свега је то храна која ствара гасове (махунарке, купус, црни лук), затим млеко и млечни производи, као и храна која је богата влакнима (житне пахуљице, грубо воће и поврће). Треба се чувати и бистрих течности са доста шећера као и безалкохолних пића и сокова, јер немају готово никакву хранљиву вредност. Кафа и све врсте Кока Кола у којима се налази кофеин веома су штетни јер одузимају течност организму. Из исхране треба избацити заслађивач сорбитол, одбацити све врсте кафе (и са кофеином и без кофеина) и не узимати никакава газирана пића.

Дијета против дијареје. Треба имати на уму да свака хронична дијареја има свој

узрок у храни. Зато се препоручују одређене врсте дијета које подразумевају следеће поступке:

- уносити много течности са минимумом шећера и натријума (соли); јести густе супе од житарица; јести благу, скробну храну, кувану мркву, кромпир – пире; узимати много течности, али не много одједном, него у мањим количинама и чешће; не претеривати са количином биљних влакана, која су иначе веома драгоцена, јер

велика количина влакана може изазвати дијареју.

Деца са дијарејом треба да једу благу скробну храбу, на пример пиринчану супу и кашасте а ипак течно куване житарице. Бебама и деци до пет година треба давати раствор за надокнаду течности и хранљивих материја који се може купити у апотеци. Такође је лековита и супа од житарица. Најбоља заштита за бебе је дојење, али ако је то немогуће, онда беби треба давати хуманизовано млеко, јер је оно ослобођено свих штетних састојака. Можда ће бити потребно прећи на "специјално млеко" у коме је неутрализован протеин. Ако беба има дијареју, онда мајка дојиља треба да избаци млеко из исхране и да прати како се болест развија, јер мајка може пренети на дете осетљивост на млеко.

За одрасле и децу препоручује се посебан режим. У многим случајевима, и то

лакшим, дијареја се лечи ренданим јабукама тако што се један или више дана једу само рендане јабуке. Јабука је корисна против пролива, труљења у цревима, против врења, ствара нормалну цревну флору и спречава стварање камена из мокраћне киселине. Такође треба конзумирати густе чорбе од поврћа, нарочито од мркве и кромпира. Препоручљиво је и направити липов угаљ и пити три пута дневно једну кашику растворену у 2 дл воде. Корисна је густа супа од ољуштених јечмених зрна. Малој деци оболелој од дијареје даје се дијета са бананом, куваном кашом од пиринча, пире од јабуке, тост. И облози могу бити веома делотворни - направити млак облог од разблаженог винског сирћета и ставити га на трбух и држати око један сат два пута на дан. Такође и облог од укуваног кукурузног брашна два пута дневно по један сат. У току ноћи стављати на стопала вруће црепове или флаше са врућом водом.

За бебе и одрасле препоручују се каше од житарица које се припремају тако што се

176

скува млевени пиринач, јечам или друга житарица, густо али тако да може да се пије. Не сладити и додати врло мало соли. Бебама давати ову кашу по једну кашичицу али често. Ни одрасли не треба одједном да поједу велику количину.

Боровница је позната као шведски лек против дијареје. Кувати суве боровнице и то

10 г у једној дози. У боровницама се налази антоцијанозид који убија бактерије, па и ешеријхија – коли, бактерију изазивача дијареје. И црна рибизла има слична својства па је добар лек против гастероинтестиналних инфекција. Боровнице заустављају пролив.

Корисна је и храна богата пектинима. Треба јести храну богату пектином

(боровница, јабука, банана) која уједно има и доста калијума који је веома потребан у борби против дијареје. Последице дијареје су умор и "исцеђеност" услед губитка течности и калијума. Пектин је врста растворљивог влакна, апсорбује (упија) воду и материје које изазивају надражај црева. Рендана сирова јабука, мрква и банана показују се као стари опробани лекови .

Напомена! Ако у столици има крви, то може бити знак озбиљног обољења, тада се неизоставно обратити лекару да утврди узрок болести.

Метода лечења која се примењује у санаторијуму "ЕДЕН" у Бреази, Румунија. Дијета коју укључује ова метода реализује се на неколико начина. У тежим случајевима један до два дана не јести ништа и пити одговарајуће чајеве. Код лакших случајева препоручује се лечење ренданим јабукама. У наставку лечења четири до пет дана јести супу од житарица, пиринчану воду, супу од поврћа, кромпир - пире. Корисно је и лечење белим луком, као и лечење глином (интерно, пити). Такође се препоручује лечење угљеним прахом: три пута дневно 1 кашика самлевеног угља од липовог дрвета.

У састав овог метода улазе и одређени чајеви: 1) нана 20 г, штаваљ 15 г, дуња - лист 10г. Једна кашика чаја на 250 мл кључале воде.

После 2 минута процедити и пити две шоље дневно; 2) кора храста 40 г, рујевина 40 г, бела врба 40 г. Кашику чаја кувати у 300 мл воде.

Нека се хлади 10 минута. Пити 2 шоље дневно. Прво пити десет дана један, а онда десет дана други чај.

У лечењу болести дијареје препоручују се и облози и то млак облог од воде и

сирћета на трбух 1 сат дневно или облог од глине на слабине и трбух три пута дневно. Код повећане седиментације не сме се упражњавати глина.

Лечење се мора спроводити уз строги надзор лекара.

177

ЕПИЛЕПСИЈА – ПАДАВИЦА

ДИЈЕТА:

- 5 дана пити само сокове од воћа и поврћа; - 5 дана свако јутро применити клистир млаком камилицом; - у наставку лечење соковима и пресном храном; - сокове постепено смањивати, а уводити све више пресну чврсту храну; сокове

цедити само за један дан, једнога дана пити сокове од воћа, а другога од поврћа; у току дана попити највише 2 литара сока.

Количина сока за један дан. Није потребно мешати сокове. Цедити сок од мркве

од 250 до 450 мл, цвекле 50 мл, краставца 90 мл, парадајза 200 мл, целера 200 - 300 мл, салате 50 мл, корена першуна 60 - 150 мл, купуса 200 мл, и од карфиола 150 мл. Сок од цвекле пије се одмах и сме се мешати само са соком од мркве. Код нервних обољења се препоручује сок од салате и целера више од других сокова. Сокови не смеју остати за сутрадан. Исцеђен сок за један дан држати у фрижидеру а 30 минута пре употребе извадити га да се угреје на собној температури. За време терапије соковима не јести ништа друго осим сокова. Дозвољено је пити воду и чај.

Сок од младог јечма треба пити пре јела по пола децилитра три пута дневно.

Лечење лимуновим соком се изводи у трајању од 20 дана. Почети са једним лимуном, па свакога дана повећавати за још један до десетог дана, а онда се враћати односно смањивати по један лимун док се не дође до једног лимуна. Паузирати 25 дана па још једном поновити. Лимунове распоредити у току дана.

Облог од глине стављати на слабински део и трбух, а маску на лице и врат и то у

трајању од три сата. Наизменична купка ногу препоручује се једном дневно. Узети два суда, један са

топлом водом (онолико топлом колико се може издржати), а други са хладном водом 5 - 10 степени. Ноге држати 4 минута у топлој, а један минут у хладној води, тако четири пута узастопно. Купка почиње топлом, а завршава се хладном водом. Ефикасно је хладно туширање целог тела три пута седмично; затим наизменични шкотски туш два пута дневно - јаки млаз топле воде 15 - 20 секунди, а онда јак млаз хладне воде 15 - 20 секунди и тако узастопно пет до седам пута. Примењивати све време док траје опоравак.

Веома је благотворно сунчање и то једна кура дневно, када сунце није јако. У корист здравом функционисању нервног система иде и трљање сољу. Најпре

овлажити со па је ставити у шаку, а другом руком узимати и масирати део по део тела док не поцрвени. Ноге држати у суду са топлом водом у кади. Почети од руку, груди, затим прећи на трбух, ноге и леђа. Не смеју се масирати повређена кожа или места оболела од неке кожне болести. После се истуширати и добро избрисати и остати у кревету 30 - 60 минута. Примењивати ову терапију једном дневно у трајању две до три седмице па паузирати две до четири седмице.

178

Боравак на чистом ваздуху, вежбе дисања и гимнастика веома су ефикасни као лек и терапија. Ако болесник осети кризу, нека примени топлу купку руку и ногу. За руке су потребна два лонца са топлом водом у којима рука може да стане до лакта. За ноге треба лавор или неки суд са топлом водом. Купка траје 15 минута. За време купке пити чај који подстиче знојење. После купке делове тела који су били у топлој води трљати платненом крпом умоченом у хладну воду око један минут. После овога може се наставити са уобичајеним активностима.

Као благотворни показују се следећи чајеви:

1) по 30 г преслице, ивањског цвећа, коприве, вирића; ставља се једна кашичица на шољу чаја; пити три шоље дневно;

2) мајчина душица и то једна супена кашика на шољу чаја; пити две шоље дневно три седмице, па паузирати десет дана; кура се наставља до годину дана;

3) по 30 г липе, одољена, по 20 г јагорчевине, рузмарина, честославице; пити три шоље дневно у трајању од три седмице. Чајеве пити наизменично.

ЖУЧ

Жучни канали се налазе у јетри и ван ње. Они сабирају жуч и одводе је у дванаестопалачно црево. Ван јетре су јетрени канали и жучовод, жучни мехур и његов канал. Жучни мехур или жучна кеса приљубљен je уз доњу страну јетре. Жучна течност у мехуру се сакупља између варења, а за време варења се улива у дванаесто - палачно црево и тако помаже варење. Жуч се ствара у јетри. То је базна течност златножуте боје и горког укуса. Жуч је састављена од воде, мало слузи, жучне киселине и жучне боје. Улога жучне киселине јесте да разлаже масти, а помаже и дејство неких фермената панкреасног сока односно сока гуштераче.

Улога жучи. Лучење жучи је стално, али када нема варења, спречено је њено

истицање у црево и жуч се враћа у резервоар односно жучну кесу, и то до следећег варења. Када храна доспе у желудац, а одатле у дванаестопалачно црево, долази до уливања жучи у исто црево. Соли жучне киселине важне су за варење масти. Жуч припрема масне киселине за потребу организма. Исто тако омогућава искоришћавање витамина растворљивих у масноћи (А, Д, Е и К).

Болест жучи. Када се у жучи наталожи холестерол може доћи до стварања жучног каменца, што је честа последица упале жучи. Узроци стварања камена у жучи. Исхрана има велику улогу у стварању камена у жучи. Ако у исхрани има доста намирница животињског порекла - месо, маст, сало, сухомеснати производи који су пуни холестерола, те намирнице ће се таложити у камен.

179

Слаткиши такође учествују у стварању холестерола, а тиме и стварању камена у жучи. Јаки зачини су такође штетни, али и повећана телесна тежина односно дебљина. Кафа, дуван и алкохол непријатељи су жучи. Упала жучне кесе доноси жестоке болове и нападе. Камен у жучној кеси такође изазива јаке болове и нападе. Болови настају када камен крене из жучне кесе у канал жучне кесе или у жучовод.

Метода лечења природним путем из санаторијума "ЕДЕН" из Бреазе у Румунији. Ова метода подразумева дијету наведену у даљем тексту.

Прва два дана треба применити следећу куру: првога дана - пост (ништа не јести нити пити). Пост може почети увече у 20:00 и завршити следећег дана у 20:00 часова. Када се пост заврши, треба попити лагано, у ретким гутљајима, две кашике млаког рицинусовог уља у које се дода лимунов сок. У току ноћи не треба ни јести ни пити. Ујутро, у 7:00 часова, појести порцију гриза (око 300 г), куваног у води без соли (да буде густ као каша). Сваких десет минута, до 12:00 часова, на зону жучне кесе треба стављати топле облоге од 250 г цвета камилице куваног у води док се не претвори у кашу. Половином ове каше напунити џакчић од платна или газе, а другом половином напунити други џакчић. Припремљене облоге стављати на зону жучне кесе (регија испод десног ребарног лука) и то тако да на поменутој зони увек буде по један топли облог (џакчић). У 12 сати појести још једну порцију гриза куваног на води. Од 12:00 до 19:00 часова примењују се компреси (облог) од лана, куваног један сат у води, тако да се добије слузава маса. Ову масу распоредити у два џакчића и сваких десет минута њоме облагати зону жучне кесе (као и камилицом). У 17:00, 18:00, 19 :00 часова пити пола деци млаког маслиновог уља у које треба додати сок од једног лимуна (за сваку дозу посебно). До 20:00 часова остати лежећи и то на десном боку. Од 20:00 до 21:00 часова шетати по соби која је добро угрејана. У 21:00 часова узети још две кашике млаког рицинусовог уља са додатком лимуновог сока. По потреби, може се узети и шведска тинктура. Прва болесникова столица требало би да садржи песак и камење ситног састава. До прекосутра ујутро, рачунајући од првога дана поста, не јести ништа. У 7:00 часова пити чај од камилице. У току дана јести пресну храну, пити сокове и чај и то мешавину камилице, кантариона, преслице, пелена, хајдучице све то у једнаким размерама; припрема се тако што се једна кашичица мешавине остави да одстоји 2 минута у 250 мл вреле воде. Попити 1 л чаја дневно.

У наставку лечења препоручљиво је јести пресну биљну храну, сокове од воћа и поврћа (у кући цеђени), пшеничне (исклијале) клице, сок од младог јечма, "Кнајпову куру" (са бобицама клеке), препоручљиво је и лечење лимуновим соком као и препаратом од алоје. Затим треба применити водену терапију.

Камен у жучној кеси. Када се створи камен у жучној кеси, напади бола се зракасто шире и досежу чак до рамена или леђа. Напад може трајати неколико минута, али и неколико сати, некад уз мучнину и повраћање. Како настаје камен у жучи? Камен настаје када се жуч препуни холестеролом, који се кристалише у тврде куглице, као песак или камен величине до 2,5 цм у пречнику. Многи болесници сазнају да имају камен тек онда када он крене из жучне кесе, па се запуши отвор канала који је повезан са јетром и дванаестопалачним цревом, и тада се

180

појаве болови. Ако се камен врати у жучну кесу нестају и болови. И тиме се завршава напад. Камење настаје са старењем особе и чешће је код жена него код мушкараца, као и код гојазних него код нормалне ухрањености.

Утицај хране на стварање камена у жучи. Храна може утицати на стварање камена, али и на његово нестајање. Ово се дешава зато што храна може утицати на смањење или на повећање холестерола у жучи, који је главни узрок настајања камена. Начин исхране може да контролише контракције (грчење) жучне кесе, а може и да буде средство за растварање холестерола. Наука је доказала да вегетаријанци око 50% мање обољевају од камена у жучи у односу на оне особе које једу месо.

Лечење камена у жучи Вода. Чест узрок стварања камена у жучи је недовољно пијење воде и то чисте воде. Потребно је свакодневно пити око 8 чаша воде.

Махунарке односно биљни протеини (беланчевине) и влакна која садрже су прави заштитиници жучи. Нарочито је корисна соја.

Поврће је и заштита и лек за жуч. Треба га што више користити. Поврће треба конзумирати у чорбама, пиреима, салатама. При томе редовно треба употребљавати коприву, цвеклу, зелену салату, црну роткву, свеж и кисели купус, першун, целер, бели и црни лук.

Интегралне житарице. Хлеб, двопек, каше, пецива, затим мекиње и то једна до две

кашике у јелу, потом гриз, кувана теста, али никако кисела теста, корисни су за чување и лечење жучи.

Воће. Треба користити зрело, слатко воће које не надима, затим лубенице, диње, накиселе јабуке, грожђе, јагоде, као и компоте. Језграсто воће, на пример ораси, бадеми, лешници, одлична је храна за жуч. Маслиново уље. Ово уље подстиче пражњење жучи и спречава стварање камена. Оно и отклања камен када је већ створен. Ваздух. Боравак на чистом ваздуху прија целом организму, а посебно прија органима за варење. Потребно је свакодневно боравити на свежем ваздуху (колико можемо чистијем), дубоко дисати, ако је могуће у природи. То даје здраву и чисту крв и помаже боље искоришћавање хране и њено претварање у крв. Кретање. То је закон који влада човековим организмом. Без кретања нема правилног рада ни једног органа, па ни жучи. Најбоље је шетати у природи, поред реке, у шуми, парку или радити у врту, на пољу, на чистом ваздуху. Сунчање. Сунчеви зраци благотворно делују на рад јетре, а истовремено и на рад жучи. Данас треба користити сунчање врло опрезно, не више од један сат дневно и то не у

181

часовима када сунце најјаче греје, него у јутарњим и поподневним часовима.

Биљна влакна јесу лек против камена јер сакупљају вишак холестерола и избацују га напоље путем столице. Тако влакна штите од накупљања холестерола и његовог таложења у камен. Беланчевине биљног порекла су прави лек против камена, јер оне могу да растворе чак и ситно камење у жучи.

Без кафе, дувана и алкохола. Ако већ имате камен у жучи, чувајте се кафе, јер она може изазвати нападе подстичући жуч на контракцију (грчење). За ово је довољно и само пола шоље кафе и то чак и оне без кофеина. Дуван и алкохол трују крв и помажу таложење штетних материја у крви.

Никако не треба изостављати доручак. Ако се више сати гладује, жучна кеса

неће створити довољно разблажујућих жучних киселина које могу одржати холестерол у таквом стању да не може створити камен.

Треба се чувати гојазности. Гојазност доводи до вишка масти, а маст доноси вишак холестерола који онда ствара камење у жучи и другим органима. Триглицериди су врста масноће која може бити повећана у крви, а ако је смањен корисни односно ХДЛ холестерол, онда се ствара подлога за стварање камена у жучи.

Никада не мршавити нагло јер смањено уношење хране, па и масноће, не стимулише жуч на пражњење па се она скупља у кеси и може се покренути стварање камена.

Штетна храна. Из исхране треба избацити сва јако зачињена јела (папрено, кисело, љуто, преслано, сарме, подварак, изнутрице, ђувеч, гулаш, проколе, паприкаш, сухомеснате производе, конзерве, пржена и похована јела, месне мезелуке, жуманце, старе сиреве, чоколаду, печурке, ајвар). Корисна храна. Од поврћа конзумирати зелену салату, младо копривино лишће, цвеклу, кромпир, спанаћ, а од воћа зрело односно слатко воће, компоте, и природне сокове. Препоручује се и употреба житарица и то кувано зрно као каша, интегрално брашно и пецива од њега (од целога зрна), сок од младог јечма и исклијале пшеничне клице. Веома су корисне махунарке, а пре свих соја.

Избацивање камена и песка из жучног мехура. Није препоручљиво одмах

предузети операцију, јер жуч има своју корисну функцију и треба је оставити, а камен избацити природним, нешкодљивим лековима.

У том смислу препоручује се салата од црне роткве. Сваки други дан треба јести салату од рендане црне роткве, а може се пити и њен сок. Ротква раствара сваки камен који је растворљив и тако се он избацује напоље. Ако досади јести дуго роткву (неколико недеља), онда се може за промену узети и салата од киселог купуса или цвекле или пак зелена салата. У купус се може додати мало ренданог целера. Веома су корисне и пшеничне или ражане мекиње - уз јело се може додати за сваки оброк по једна кашика мекиња.

182

Веома је ефикасан и бели лук - свакодневно треба појести неколико чешња белог

лука. Лубенице и диње - у сезони треба свакодневно јести лубенице и диње.

ЗАТВОР - ОПСТИПАЦИЈА

"И рече (Бог): ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, и учиниш што је право у очима Његовијем, и ако пригнеш ухо к заповијестима Његовијем и ушчуваш све уредбе Његове, ниједне болести коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам Ја Господ, Љекар твој".

"Како је много дјела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твојега".

Шта је опстипација или затвор? То је најчешћи поремећај варења. Извршни орган за столицу је дебело црево. Све што желудац и црева не сваре, све што јетра одбаци, сви отпаци и отрови излучени из сваке ћелије организма, путем крви доспевају и таложе се у дебелом цреву. То је нормалан ток ствари. Нормалан је само ако се обави на време и тада се то зове уредна столица. Али шта ако се ово обавља са закашњењем? Ово закашњење значи поремећај рада органа за варење и плаћа се здрављем. Ако се сви ови отрови не избаце на време, они се нагомилавају и имају довољно времена да постепено продру кроз зид дебелог црева у крвоток. Сада они трују и најздравију крв, снабдевену корисним састојцима хране која се управо спрема да крене према свакој ћелији, према сваком телесном органу. Тада у дејство ступа јетра како би спасила што се спасти може. Јетра енергично издваја и у дебело црево враћа отрове. И тако данима, месецима, годинама. Питање је колико ово може потрајати?

Лоше варење и неуредна столица најбоље се виде на лицу. Лош тен, "тежак задах"

из уста, "тежак" мирис тела, надимање, главобоља, лоше расположење, бубуљице – све су то последице затвора. Али, ако је затвор дуготрајан, онда је то основа за многе болести па и оне најтеже.

Али, затвор је некад последица обољења црева или неког другог обољења. Лекар

прво треба да установи узрок обољења па тек онда треба прећи на промену исхране. Симптоми затвора јесу напорно избацивање столице, тврда и сува столица, немогућност пражњења и поред потребе, тегобе у трбуху као и врло ретка и пробава са избацивањем столице мање од три пута недељно. Најчешћи узрок затвора је неправилна исхрана са недовољно влакана, неумереност у исхрани, употреба рафинисане хране, на пример белог брашна, белог шећера, слаткиша, а најчешћи узрок затвора је недовољно пијење воде. Последице затвора су хемороиди (проширене вене у дивертикулама). Погоршање ових

183

стања доводи до враћања отровних материја преко слузокоже дебелог црева натраг у крв, а самим тим доводе и до тровања целокупног организма.

Узроци затвора. Индустријски прерађена храна. На првом месту је то бели хлеб. Све што је најбоље у зрну жита налази се у омотачу зрна односно у мекињама. У белом хлебу нема мекиња, па он представља осиромашену храну која се предуго задржава у стомаку. Ова храна ствара врење и труљење у стомаку и лепи се за зидове црева. Од такве хране ствара се затвор. Али, када се прави хлеб од целога зрна, варење је брзо и не оставља никакав штетни траг у стомаку. Све што треба да се избаци прође кроз оганизам уредно и брзо. Употреба слаткиша. Бели шећер није добар за наш желудац. Он изазива врење у стомаку и организам мора да потроши много витамина и минерала да би га избацио из организма. Бели шећер је прави "пљачкаш" калцијума. Шећер се ферментише, узрокује стварање сирћетне и угљене киселине и алкохола. Све то кочи рад нашег организма као живе машине. Савремени начин живота, нарочито у градовима, ствара журбу и нервозу, а све то прво погађа органе за варење. Кафа, алкохол и дуван ометају варење. Ако се кафа користи као лаксатив дуже време, онда она у почетку делује, а после умртви органе за избацивање столице услед неприродног надражаја. Лекови за умирење и антибиотици ремете рад органа за варење па самим тим ометају и пражњење црева. Савремена медицина као да је капитулирала пред проблемом доброг варења хране и уредног пражњења црева. Лекови који се прописују против затвора, који делују брзо и агресивно, само стварају подлогу за још јачи затвор, јер неприродно надражују црево на пражњење и умртвљују природни ток пражњења. Тако се ствара зависност на лекове који оштећују и слузокожу свих органа за варење.

Природни лекови против затвора

Храна богата влакнима. Потребно је јести доста свежег воћа и поврћа, јер то доприноси добром варењу и чишћењу организма. Нарочито су корисне суве шљиве и суве смокве. Интегралне житарице су веома корисне јер садрже влакна која су нерастворљива и која као четка чисте организам од нечистоће и доприносе пражњењу црева. Махунарке такође садрже потребна влакна и треба их користити редовно у исхрани. Највише влакана има у мекињама од житарица (црно брашно, црни хлеб), у махунаркама, поврћу, воћу, као и орашастим плодовима.

Биљна влакна. Биљних влакана има много, али за човеково здравље су важна влакна која помажу метаболизам и која утичу на добро пражњење црева, а тиме и на чишћење организма. "Дијетална" влакна су хемицелулоза, пектин, лигнин. Влакна помажу добро метаболисање (искоришћавање) хранљивих материја у организму, затим добро

184

чишћење организма, и то преко органа за варење. Тако влакна имају двоструку улогу - механичку и метаболичку. Механичко дејство влакана јесте да помажу бољем варењу, да помажу бољем пражњењу црева, да подстичу перисталтику (потискивање садржаја дебелог црева на пражњење). Влакна подстичу и бољу прокрвљеност црева. Све ово доприноси обилним и честим столицама. Најбољи извори влакана су у воћу, поврћу, житарицама и махунаркама. Ако у нашој исхрани има довољно воћа и поврћа, хлеба и пецива од интегралних житарица или махунарки - тада ћемо унети и доста влакана у организам и неће бити затвора. Пресна храна. Воће, поврће, житарице, проклијало семење и житарице садрже ферменте (ензиме) који су значајни за добро варење. Добро је појести салату (пресну) пре ручка како би се олакшало варење, а тиме и обезбедила редовна столица. Најбољи ензими се налазе у пшеничним (проклијалим) клицама, у семену сунцокрета, сусама, бундеве, као и у целеру, мркви и салати. Пектин је једна врста растворљивих биљних влакана. Он у цревима бубри и сакупља отровне киселине, воду, холестерол и све друге отпадне и отровне материје из црева и тако их путем столице избацује напоље. Вода. Недовољно уношење воде је чест узрок затвора. Вода је неопходна и због одстрањивања штетних материја из црева и крви. Ако уносимо довољно влакана, али без довољно уношења воде, влакна чак могу да зачепе црево јер ће набубрити и покупити течност. Потребно је да свакога дана попијемо 6-8 чаша воде дневно.

Воће. Органске киселине из воћа стимулишу лучење пробавних сокова, подстичу црева на јаче кретање и пражњење. Суве шљиве садрже влакна, али и сорбитол односно природни шећер који има лаксативно дејство. Њега има 15% у шљивама, а у већини воћа само 1%. Шљиве су богате и магнезијумом који такође има лаксативно дејство. Шљиве смањују и штетни холестерол (ЛДЛ). Не сме се одједном појести превише шљива због гасова и грчева.

Мекиње. Мекиње стимулишу црева на пражњење преко нерава црева, али оне и повећавају количину столице. У исхрани треба да буде заступљен хлеб од интегралних житарица. Кад би се мало мекиња конзумирало свакога дана, и до 60% болесника било би излечено. Сирова груба влакна пшеничних мекиња јесу изванредан, безбедан и јефтин лаксатив. Потребно је водити рачуна о количини и то од једне до неколико кашика, мада је то индивидуално. Никако не треба нагло уносити одједном велику количину мекиња. Треба почети са две кашике дневно и повећати до шест кашика. Пиринчане мекиње су још боље, јер већа количина скроба повећава активност цревних бактерија које повећавају количину столице. Ако се узимају лекови за избацивање течности, а уз то и мекиње, а недовољно се уноси вода, онда ће то бити велики шок за стомак. Деци не треба давати непрерађене мекиње, него у облику интегралног пецива, уз доста воћа, поврћа и течности. Понекад су млеко и калцијум узрок опстипације. Кафа делује као лаксатив, али опасност је у томе што је кафа опасна за нерве, и када се они навикну на сталне неприродне стимулансе и они тада не врше своју улогу. Осим тога кофеин узима течност из црева па се столица стврдњава. Најбоље је одбацити кафу у потпуности, ако се не

185

можете ограничити на једну шољицу кафе дневно. Ваздух. Боравак на свежем ваздуху, шетња, трчање, гимнастика или рад у врту - све то само може користити за бољи рад органа за варење, па и за боље одстрањивање непотребних материја из црева.

Редовитост у оброцима. Ако водимо рачуна и о томе да нам оброци буду у одређено време, онда ће то бити веома корисно за правилан рад органа за варење. Никако није добро касно, па још и обилато вечерати. Увече се организам спрема за одмор и сан, а не за тежак рад варења хране. Најбоље је изоставити вечеру, али ако већ осећамо потребу за њом, онда узети нешто што ће се брзо и лако сварити (воће, житну кафу, двопек).

Умереност. Веома је значајно бити умерен у количини хране која се уноси у организам, јер преобилни оброци оптерећију органе за варење а троше много енергије како би се тело ослободило непотребног вишка. Вода од мекиња и поврћа. Веома је корисна вода од мекиња која се добија на тај начин што се у једну теглу од литре (или већу) стави 5-10 кашика мекиња у воду, промеша се и остави до сутрадан. Онда се смеса цеди и вода се пије у току дана. То је добар лаксатив али и базна течност која чисти тело од штетних материја. На исти начин се може користити и вода од поврћа. Користе се здрави делови поврћа који су остали од припреме оброка, исецкају се и налију водом и оставе да одстоје до сутрадан. Ако је топло смеса се држи у фрижидеру. Цеди се и пије у току дана уместо воде. Воћни дани. Ако макар један дан у седмици једемо само воће, то може помоћи и да се организам очисти путем столице. Може се јести било које воће, али не треба мешати одједном више од две врсте воћа. Воће се веома брзо вари (за 1 сат сварено је чак и суво воће које се најдуже вари), па се може јести на свака два-три сата, ако је потребно. Воће се може јести за доручак (када није воћни дан) са црним хлебом, семењем и орашастим плодовима. Корисно је и кувано жито, јечам раж, овас или било која интегрална (са целим зрном) житарица. Угаљ је веома пожељно конзумирати и то три пута на дан по једна кашика угља од липе, раствореног у мало воде. Смеша која је веома ефикасна у борби против затвора припрема се на следећи начин: помешати једну кашичицу ланеног семена, једну кашику мекиња, једну кашику семена сунцокрета, пет кашика рендане шаргарепе, 1/2 кашике сецканог црног лука, две кашике маслиновог улља. Све то измешати и свако јутро појести пола сата пре доручка. Туширање. Туширати се два пута седмично хладном водом и то до те мере хладном до које је могуће да пацијент издржи хладан туш . Ако не може поднети хладну воду, онда нека буде скоро хладна вода, тек мало млака. Махунарке - соја, грашак, пасуљ, боранија - садрже доста влакана која помажу да се регулише затвор. Сојино зрно има и уље које је такође погодно за отклањање затвора.

186

Лекови за опстипацију се не препоручују зато што су јаки и опасни. Они потпуно онеспособљавају црева за самостално пражњење и стварају зависност, и притом штете слузокожи црева.

Добро жвакање је један од услова за добро варење. Сваки залогај треба темељито

сажвакати како би се натопио са пљувачком, јер варење почиње у устима. Брзо гутање несажвакане хране отежава варење, а тиме и комплетан рад органа за варење, па ће тако лакше доћи и до затвора, најчешћег поремећаја модерног света.

ИНСОМНИЈА (НЕСАНИЦА)

Дијета се изводи на исти начин као код неурозе. Чајеви са позитивним ефектом су: јагорчевина 50 г, лаванда 25 г, хмељ 15 г,

кантарион 10 г, одољен; једна кашичица чаја на шољу вреле воде; чај стоји 2 минута, затим се процеди и пије по три шоље дневно; последњу шољу попити пред спавање.

Биљна топла купка целога тела са рузмарином, мајчином душицом, липом, матичњаком примењује се два пута седмично по 12 минута.

Облог од глине ставља се на слабине и трбух у трајању од 2 сата дневно. Наизменични шкотски туш, два до три пута дневно, делује веома благотворно. Хладна купка целога тела пред спавање је више него препоручљива. Боравак на чистом ваздуху, вежбе дисања и гимнастика опробани су рецепти у

борби против разних поремећаја, укључујући и инсомнију.

ЈЕТРА

Јетра је највећа жлезда људског тела. Њена спољна секреција (лучење) је лучење жучи, а њена унутрашња улога је "лабораторијска" јер је јетра најсавршенија лабораторија која постоји не само у телу него уопште. Јетра прерађује материје из желуца, црева, слезине, гуштераче. Преко лучења жучи, јетра има знатну улогу у варењу односно метаболизму беланчевина, масти, угљених хидрата, воде и гвожђа. Она је један од

187

највећих чистача нашега тела који неутралише отровне материје, а истовремено ствара антитела која се боре против болести које прете организму.

Сва сварена храна мора из црева прећи у јетрену лабораторију како би се ту прегледала, пречистила, оплеменила, дезинфиковала и, тако прилагођена потреби тела, разнела у ћелије. Осим тога, јетра је оспособљена да претвара једну хранљиву материју у најповољнији облик и да је држи као резерву да би је, према потреби организма, опет претворила у најповољнији облик за употребу. Тако јетра ствара од простих сложена једињења, потребна за изградњу ткива. Без јетре нема живота, она је издржљив витални орган. Јетра из крви узима аминокиселине и претвара их у беланчевине неопходне за стварање црвених крвних зрнаца или плочица у коштаној сржи. Из јетре истиче жуч. Јетра је резервоар крви у телу из кога ће снабдевати организам при појачаној потреби. Јетра има велику улогу у одржавању температуре тела.

Како сачувати здравље јетре? Сва храна која је потребна за рад јетре налази се у биљкама. Биљке нам дају све што је потребно да се изграде мишићи, кости, мозак, јетра и уопште сви органи. Без јетре се не може живети чак ни неколико часова, соли. Јетра има јединствену способност обнављања својих ћелија. Здравље јетре се чува правилном исхраном, богатом витамином Ц, комплексом витамина Б. Једноставна храна која садржи доста воћа и поврћа, интегралне житарице, махунарке, орашасти плодови и семење, козји млечни производи заправо је храна која храни и чува јетру. Кретање на чистом ваздуху је неопходан услов правилног рада јетре, њеног одржавања у добром стању, као и умереност у јелу и пићу, раду и одмору. Хепатитис (hepatitus acuta) јесте акутно оштећење јетре односно упала која може бити изазвана вирусима (инфективно) или токсичним материјама (разни индустријски отрови, уличне дроге, или извесни лекови). Цироза јетре јесте озбиљно обољење јетре које настаје услед нелеченог хепатитиса, дуготрајног алкохолизма, употребе дувана, као и месне, масне и јако зачињене хране. Узрок цирозе јетре може бити и недовољно кретање на чистом ваздуху. Исхрана за оболелу јетру. Оболела јетра захтева добро одабрану храну која је богата шећером (али не белим рафинисаним шећером), беланчевинама и храну која садржи сасвим мало масноће биљног порекла. Воће. Оболелој јетри не прија кисело воће, па зато треба користити зрело, слатко, добро опрано воће. Воће јести као посебан оброк, не мешајући га са поврћем, уз двопек од грахам хлеба или уз јучерашњи хлеб. Орашасти плодови и коштуњаво воће пријаће јетри.

188

Тако ће јетра добити воћни шећер, као и обиље витамина и минерала који су јој потребни. Поврће. Поврће треба користити као салату или кувано, а никако пржено на масноћи. Нарочито је корисна салата од мркве или сок од мркве, затим купус, карфиол, кромпир, зелен, лук бели и црни, спанаћ, целер, першун. Корисне су густе чорбе од поврћа са мало палваке. Биљна влакна која се налазе у воћу и поврћу помажу варење и одстрањивање штетних материја, затим регулишу столицу која је чест поремећај код болесне јетре. Житарице, и то нарочито махунарке, треба да буду заступљене у исхрани оболеле јетре због природних (сложених) шећера и квалитетних, лако сварљивих беланчевина. Со треба употребљавати у минималним количинама. Чајеви. Веома су корисни горки чајеви. За бољи рад јетре и органа за варење добро је пити чај од иђирота, затим и капи "Шведен- битер". Оно што се истиче као посебно штетно јесу следећи производи: месо и месне прерађевине, масни преврели сиреви, киселе салате, кисело воће, роткве, краставци, замашћена, забиберена, закисељена, запапрена и пресољена јела, грашак, кајмак, алкохол, кафа, дуван, газирана пића, кока кола. Јетра се преоптерети ако у исхрани има вишка шећера, који се уноси преко колача, слаткиша, чоколаде. Она се од тога затвара, а када се јетра преоптерети и затвори, настаје затвор столице. Последица затвора могу бити чиреви у дебелом цреву, али и камен у бешици. Где је лек? Лек је у природној некуваној и непрженој храни, у свежем воћу и поврћу, у интегралним житарицама. Масноћа, нарочито животињског порекла, на којој се пржи или кува, која се једе у већој количини, оптерећује јетру и доводи је до болести. Јетра не може да очисти сву прљавштину коју ствара погрешна исхрана, па се та нечистоћа претвара у отрове који трују крв, таложе се на појединим органима и стварају болести. Јетра се преоптерећује и полако слаби и оболева. Неумереност. Преобилна храна са много разних састојака смета јетри и оштећује је. Ваздух. Неопходно је свакодневно боравити на чистом ваздуху без обзира на време, јер нема здраве јетре без довољно кисеоника. Ако је болесник везан за кревет, онда је неопходно често и темељито проветравање просторија за боравак и спавање. Кретање је прави благослов и за јетру, а ништа мање није корисно и умерено и опрезно сунчање. Маслиново уље - хладно цеђено и у малим количинама је корисна масноћа и за јетру, али не да се на њему пржи или кува, него да се прелије јело када је већ кувано и скинуто са шпорета.

189

Лечење болести јетре и жучи на начин лечења који се примењује у санаторијумима у којима се лечи само природним путем

Први дан је пост када се од вечери претходног до вечери следећег дана ништа не

једе нити пије (24 сата). Када пост заврши, увече, попити у гутљајима, лагано, 2 кашике млаког рицинусовог уља са мало лимуновог сока. Преко ноћи ништа не јести нити пити до сутрадан ујутро.

Други дан. У 7 сати ујутро појести порцију гриза скуваног на води без соли, и то

око 300 г гриза, густог као каша. До 12 сати, на сваких 10 минута стављати топле облоге на предео жучи. Облоге правити од 250 г камилице скуване у води као каша. Поделити је на два дела и направити два џакчића, од платна или газе па их напунити кашом од камилице. Облоге мењати тако да увек буду топли. У 12 сати појести још једну порцију гриза. Од 12 до 19 сати стављати облоге од ланеног семена, куваног један сат у води како би био у виду слузаве масе. Поступити исто као са камилицом и стављати их на предео жучи и смењивати их да буду топли. У 17,18 и 19 сати пити по један дл млаког маслиновог уља, сваки пут са соком од једног лимуна. До 20 сати увече лежати на десном боку у топлој соби. У 21 сат узети још две кашике рицинусовог уља и то млаког са лимуновим соком. Може се додати и једна кашика шведске тинктуре. До следећег дана не јести нити пити ништа.

Трећи дан. У 7 сати ујутро попити шољу камилице, а у току дана јести само пресну

храну (воће и поврћне салате, при чему треба одвојено јести воће и поврће). Могу се пити воћни сокови или сокови од поврћа, као и чајеви.

Прва столица после ове терапије треба да избаци песак и мање камење. Наставак лечења: 5 - 10 дана пити сокове од воћа и поврћа. Употребити сезонско

воће и поврће и једнога дана пити само воћне, а другога дана само сокове од поврћа. Сок од цвекле може се мешати само са соком од мркве и пије се одмах. Сокове цедити само за један дан и држати их у фрижидеру, а пре употребе извадити само онолико колико треба да се угреје на собној температури. Сок од кромпира пије се одмах и у малој количини (мање од пола дл) и не меша се са другим соковима. Поред сокова могу се пити вода или чајеви. Код болести које задржавају воду у организму треба бити опрезан са уношењем течности. Прелаз са сокова на чврсту пресну храну мора бити постепен у року од 5 дана. Сокове и даље пити, али смањивати их, а постепено уводити пресну храну и то на доленаведени начин.

Први дан оброци се нижу овако: доручак - једна јабука или друго воће; ручак - мало салате од поврћа с мало уља; вечера - сокови. Други дан подразумева следећи режим: доручак - две јабуке или суво воће; ручак - салата од поврћа, пресна супа од сока од поврћа са пахуљицама од житарица; вечера - сокови.

190

Трећи и четврти дан укључују исти третман као и други дан. Пети дан изгледа овако: доручак - две до три јабуке, мало ораха, или лешника, а и кашичица меда; ручак - салата од поврћа, пресна супа са житним пахуљицама, свеж млади сир, хлеб од интегралног брашн: вечера - шоља некуваног козијег млека или јогурта.

У наставку јеловник се проширује. Додаје се употреба јаја и млечних производа (од здравих животиња). После периода пресне хране прелази се на кувану храну исто тако постепено, у року од 5 до 10 дана.

У потпуности треба искључити следеће намирнице: месо и месне прерађевине било

које врсте; пржење и поховање на уљу (уље се додаје када је храна скувана, а пржи се на мало воде и на крају се додаје уље када се скине са ватре); бели шећер и то рафинисани, ни у чоколади, сладоледу, чајевима, млеку; сирће (чак никако јабуково), бибер, конзерве са сирћетом; кафу, црни чај, дуван, алкохол свих врста; бели хлеб, разна теста, преврео сир качкаваљ, топљени сир; со у великим количинама; намирнице конзервисане хемијским конзервансом, соду бикарбону, као и прашак за пециво.

Веома ефикасни могу бити и воћни дани - корисно је да се сваке седмице један до

два дана једе само воће, а пет до седам дана у месецу треба да се једе само пресна храна. Наставак лечења подразумева следећи режим. Пшеничне проклијале клице треба

конзумирати по 2-3 кашике уз јело (без кувања). Сок од младог јечма треба пити и то по пола деци сока са водом или воћним соком, пре јела "Кнајпова кура" са бобицама клеке се конзумира на следећи начин: почети првога дана са 4 бобе, па свакога дана повећавати по једну више све до 15 бобица, а онда се враћати назад све до 4 бобе; та кура раје 23 дана; после тога 10 дана паузирати па поновити куру. Лечење маслачком се показује као веома благотворно - у пролеће јести по 6 стабљика маслачка (дршке цвета) на дан, и то у року од 14 дана. Такође се препоручује и лечење лимуновим соком – треба почети са једним лимуном дневно па повећавати дозу све до 7 лимунова на дан, а онда смањивати уназад до једног лимуна; паузирати две недеље па поновити поступак. Корисна је три пута дневно по једна кашичица угља од липа на дан. То није угаљ за ложење, него се прави тако што се изгори дрво до фазе жара, а онда се поклопи у неком лонцу да се охлади, па се самеље у млину за кафу и потопи се; пре употребе са водом, измеша се и пије.

У третману обољења јетре и жучи користе се следећи чајеви: 1) по 40 г кукурузне свиле и хајдучице; по 20 г петровца и преслице, по 10 г

рузмарина, гавеза, камилице, невена; по 15 г менте; 2) по 30 г маслачка, црвене детелине, различка, по 20 г водопија и боквица, 10 г

русе; 3) по 10 г преслице, маслачка, кантариона, пречице, по 20 г жалфије и

честославице, русомаче (биљке у народу познате као хоћу - нећу). Чајеве пити по 10 дана сваки по три шоље на дан.

Терапија водом се реализује на следећи начин:

191

наизменично туширање топло - хладно једном дневно, при томе топло дуже, а хладно краће;

наизменични топло-хладни облог, мењати га четири пута узастопно; при томе топли држати 8 минута, а хладни 4 минута; топли облог правити са чајем од рузмарина и стављати га на предео јетре;

дериватни облог је хладни облог прекривен вуненом тканином, а на крају пластичном фолијом, треба га држати до два или три сата дању или целу ноћ;

облог од глине стављати на стомак и слабине 3 сата дневно, сунчање један сат дневно пре и после подне, али никако у подне јер је опасно; свакодневно шетати по могућности на свежем ваздуху, а просторије становања редовно

проветравати.

Воду треба пити обилато, али између оброка, а никада за време оброка. Сат пре и сат - два после јела не пити воду.

Редовитост у јелу је од животног значаја. Треба утврдити стално време оброка, а

између оброка ништа не јести, ни једну воћку ни једну семенку, јер то штети варењу и здрављу.

Никада не мешати за исти оброк воће и поврће. Ујутро и увече могу се узети воће и житарице, а у подне поврће са махунаркама.

Жвакати темељито и полако јести. Јело на брзину омета варење и не искористи

се добро. Не мешати много разних јела у једном оброку јер то желудац не може да савлада. Не јести нити пити ни сувише врело ни сувише хладно - ни једно ни друго не

прија органима у стомаку.

КЛИМАКС

Како настаје климакс? Око четрдесете године код жена долази до старења јајника, а последица је смањено лучење хормона естрогена. Међутим, не долази код свих жена старење у исто време. Хормон естроген благотворно делује на све органе и системе у телу жене. А када се смањи лучење хормона естрогена, настаје читав низ промена и пре и после менопаузе.

Тегобе климакса су знојење, врући таласи, главобоља, вртоглавица, лупање срца, поремећај варења, раздражљивост, нервоза, депресија, умор. Могу се јавити и болести као остеопороза, артеросклероза, ангина пекторис, инфаркт.

192

У превентиви тегоба које климакс собом доноси корисно је узети чај од валеријане (одољена), хајдучице, вирка, русомаче, иђирота, глога, кантариона или матичњака. Сваки од ових чајева се може посебно користити по неколико дана, па онда мењати. Треба пити по две шоље чаја дневно. Корисно је додати у чај по једну кашичицу Шведен-битера. Дубоко дисање неколико пута дневно на свежем ваздуху такође користи у ублажавању климактеричних тегоба. Неколико пута недељно треба се туширати хладном водом, а ако је то тешко, онда бар са мало млаком водом или се масирати са крпом замоченом у хладну воду. Применити "Шкотски туш" (топло - хладно). Корисно је и умотавање тела два пута недељно. Треба јести претежно пресну храну и пити довољно воде (од шест до осам чаша на дан).

КОСТИ

Кости су чврст ослонац свим органима и оне дају стабилност телу. Меки делови тела су заштићени између костију па су у њиховим дупљама смештени меки органи - срце, плућа, мозак, бубрези, јетра и црева. Кости су складиште минерала, беланчевина и масти. У цевастим костима налази се коштана срж у којој се стварају црвена крвна зрнца (еритроцити), а и неки леукоцити.

У телу човека има око 200 костију. Кости су изграђене од калцијума, фосфора, магнезијума и других органских материја. Минерали из костију имају важну улогу у животу нашег тела. Јер, кости су живе и учествују у свим животним процесима у организму. Чак и у старости структура костију прилагођава се потребама организма да би се обезбедила снага за удовољавање захтевима организма. Тако се кости разграђују и изграђују према потреби организма. Коштано ткиво је осетљиво на промене у телу. Да бисмо очували кости потребно је свакодневно вежбање. Све наше кости су прожете крвним судовима и нервима. Крв исхрањује кости. Спољашња страна кости је покривена мишићима који су причвршћени за кости. Правилна исхрана, телесне вежбе, правилно седење и држање тела много значе за раст и развој костију. Јаке кости су велика заштита од остеопорозе (разређења костију услед губитка калцијума) која нарочито напада жене после менопаузе.

Болести костију

Узроци болести костију: прерађена храна, месна храна, месне прерађевине, хемикалије, гојазност, стресови, атомска зрачења, пушење, алкохол, храна без довољно влакана, вишак беланчевина животињског порекла, димљено месо, храна засићена белим шећером, недовољно воћа и поврћа, ТБЦ коштане сржи услед радиоактивног зрачења, услед удараца и падова, недовољно излагање сунчевим зрацима, недовољно кретања на свежем ваздуху, недовољно уношење воде.

193

Правилна исхрана код ових болести веома је битна. Исхрана мора обиловати минералима (фосфором, гвожђем, калцијумом, калијумом, магнезијумом, кобалтом, беланчевинама биљног порекла). Дијета која се користи у борби против болести костију мора се спроводити на специфичан начин. Пре свега треба конзумирати што више пресног воћа и поврћа. Базне намирнице веома су значајне и то што више свежег воћа и поврћа, интегралне каше од некуваних житарица, зелене хране, затим црног лука, кромпира, јестивог кестења, пшеничних мекиња, пшеничних проклијалих клица. Дијета грожђем је нарочито корисна. Чај од хајдучице има моћ регенерације (обнављања) коштаних ћелија и стварања црвених крвних зрнаца, па треба пити две до три шоље тог чаја на дан. Нарочито корисна храна код ових болести јесте купус, кељ, карфиол, јер у јетри стварају ензим који штити од рака, затим мрква, цвекла, луцерка (детелина), бели лук, мирођија, целер, интегралне житарице, маслиново уље, коприва, маслачак. Извори минерала су различити за различите врсте минерала, и то за калијум пасуљ, грашак, кромпир, пшеница, раж, јабуке, шљиве, крушке, грожђе; за гвожђе сочиво, бадем, суве смокве, купус, мрква, црни хлеб, кајсије, трешње, јагоде, шљиве, питомо зеље; за фосфор жито, жуманце, купус, зрневље, пискавица (грчко семе).

У борби против болести костију препоручује се и следећа масажа. Треба направити тинктуру од хајдучице или гавеза и масирати тело. Корисна је и масажа разблаженим винским сирћетом. У третману болести костију примељује си и низ других поступака: уз свако јело додати мало пшеничних, проклијалих клица; пити сок од младог јечма три пута на дан пре јела; један до два пута месечно применити лечење воћем; лечење лимуновим соком, свакодневне шетње на свежем ваздуху уз дубоко дисање; купка ногу - ујутро и увече држати ноге у врућој, сланој води, а температура воде треба постепено да се повећава, потом ноге обрисати, па масирати винским сирћетом; врло је ефикасно три дана држати ноге један сат у води у којој је укувана зобена слама (100г сламе на 1 литар воде); два дана држати по један сат ноге у води у којој је куван корен од црне зове (апте) такође може бити користан метод.

Против болести костију препоручују се следећи чајеви: 1) по једна кашика: хајдучице, кичице, коприве, нане, пелена, зове, кантариона,

борових иглица, троскота; у 16 дл кључале воде оставити да стоји два сата, затим пити по 2 дл пре и после јела; у сваку чашу додати по пола кашичице цветног праха; дневно конзумирати и 20 г цветног праха и пити га у трајању од осам дана;

2) по две кашике димњаче, листа коприве у 7 дл кључале воде, да стоји два сата, то

пити 2 дл пре и 2 дл после јела у трајању од осам дана; у шољу додати мало млевене пискавице ( грчког семена).

Препоручљиво је што мање масноће при чему треба користити само маслиново уље и то у ограниченим количинама.

194

Као веома ефикасно средство у третману болести костију наводи се и фрикција

сољу - трљање целог тела. Наквасити со у шаци и њоме трљати цело тело, а затим испрати тушем.

Веома је користан облог од наренданог корена гавеза. Најпре треба нарендати

корен гавеза, па га мало прокувати у млеку или води, ставити на крпу и направити облог који треба држати дан и ноћ, па променити и тако три пута. Гавез обнавља ткиво и отклања болест. Облог се може ставити и од листа купуса или боквице.

Делотворан може бити и угљени прах: треба пити три пута дневно по једну

кашичицу праха раствореног у 1 дл воде пре јела и то у трајању од три недеље, а онда направити паузу.

Препоручује се и лечење бобицама клеке и то "Кнајпова кура".

Болови на врату

Терапија која се спроводи према фитотерапеуту Д. Животићу у виду: 1) чаја - по једна кашика матичњака, камилице, кантариона, пелена, руте скувана у

1 л кључале воде треба да стоји два сата, а онда да се попије у току дана; 2) тинктуре која се припрема на следећи начин: осам кашика ренданог рена, две

кашике рузмарина ставити у 1 литар винског сирћета (стаклена боца) да стоји 20 дана и мућкати више пута сваки дан, потом оцедити па направити облог и привити на врат два пута - ујутро и увече – у трајању од по три сата,

3) лосиона за масажу - седам кашика рузмарина, три кашике кантариона ставити у 1 литар јаке комовице да стоји у стакленој флаши 20 дана, затим мућкати више пута на дан, процедити и трљати болна места натопљеном ватом, и то три пута дневно по 15 - 20 минута; после масаже увити болна места топлим крпама;

4) купке ногу - два пута дневно ( ујутро и увече) по 30 минута држати ноге у топлој води, при томе ставити на врат и главу облоге од винског сирћета и држати их један сат;

5) болна места трљати "Шведен-битером".

Бол у пршљеновима - дископатија

Терапија лековитим биљем по рецепту Д. Животића: "Износим један најуспешнији рецепт за брзо и потпуно излечење од ове болести. Лечење траје највише три вечери. Многи болесници излечили су се за једно вече. Увече, пре спавања треба истрљати лумбални део кичме љутом ракијом. Масажа траје 3 минута и јабучицама прстију благо прелазити по лумбалном ткиву ка слабинама. После овога масирати даље 4 минута уљем. Тиме смо натапали меснати део ткива у лумбалном делу кичме, како би се избегли пликови. Све време болесник лежи на трбуху.

Одмах после масирања ставити облог од следеће смеше: два дела настругане роткве и једна део наструганог рена. Ротква и рен се морају настругати у року од 5 минута. Ову

195

смесу ставити на лумбални део кичме, а преко ње чисту памучну или ланену крпу, према чмару мало вате, а преко крпе мали јастук, па се покрити јорганом. Тако остати један сат. После тога скинути облог, опрати кожу и намазати је уљем. И даље лежати, а за време лежања кичма се не сме ни мало покренути! После ове терапије, дискус који је излетео из свога лежишта враћа се у своје место и болесник је излечен. Терапија траје три вечери и то свако друго вече.

У третману дископатије користи се и чај: по једну кашику рузмарина, кантариона, хајдучице и иглица бора ставити у 11,5 л кључале воде да стоји два сата, па пити по 2 дл пре и после јела и то три пута на дан.

Напомена! Применити савете који су дати за чување костију у поглављу остеопороза.

Остеопороза

Јаке кости су заштита од остеопорозе односно прогресивног (напредујућег) слабљења и разређења костију. Ова болест нарочито погађа старије људе и то жене у 80% случајева.

Узроци остеопорозе. После менопаузе (после климактеријума) многе жене губе коштану масу, па кости постају крхке и ломљиве. Наслеђе је велики чинилац у настанку ове болести, затим неодговарајућа исхрана, вишак беланчевина животињског порекла, физичка неактивност, недовољно излагање сунчевим зрацима, употреба кафе, алкохола, дроге, многих лекова, слаткиша.

Калцијум. Исправна исхрана обезбеђује потребне минерале који граде, јачају и обнављају коштану масу. За здраве и јаке кости потребан је у првом реду минерал калцијум, који је и најважнији минерал за кости. Треба га уносити у младости, јер што је више калцијума у младости то ће у старости бити здравије кости. Морамо знати да после тридесете године живота калцијум неће повећавати коштану масу, али ће ипак спречавати ломљење костију. Количина која је потребна да се спречи остеопороза је око 300 мг дневно. Добри извори калцијума су козије млеко и млечни производи, кељ, сојин сир, зелено лиснато поврће, сојино зрно, сусам, бадем, лешници, ораси, кикирики, спанаћ, интегралне житарице, суве смокве, кувани пасуљ.

Дуго се веровало да су кравље млеко и млечни производи најзначајнији извор

калцијума и за децу и за одрасле, али су испитивања утврдила да наш органзам није у стању да асимилира (искористи) калцијум тог порекла. Стога препоручујем биљне изворе овог важног минерала и избегавање крављег млека који чак шта више штети многим осетљивијим особама.

Калцијум је важан за рад срца и за покрете мишића. Калцијум кружи односно

циркулише између костију и других делова тела. Постоји равнотежа калцијума у крви и у костима. Недостатак калцијума доводи до рахитиса (кривих костију), остеомалације (омекшавања костију), слабости мишића и слабе апсорпције других минерала. Калцијум је

196

значајан за правилан рад, не само костију него и код менструалних тегоба, менопаузе, алергије, нервне слабости.

Велике дозе калцијума нису здраве, јер се таложе у меким ткивима, доводе до споријег раста, умора и поремећаја апсорције цинка, гвожђа и мангана. У менопаузи (климактеријуму) престаје лучење естрогена, па се калцијум губи великом брзином. Уношење довољне количине калцијума после климактеријума спречиће ломљење костију и губљење коштане масе. Шта утиче на губитак калцијума? Пре свега се може говорити о утицају беланчевина на губитак калцијума. Храна богата беланчевинама, посебно животињског порекла, утиче на губитак калцијума. Испитивања су показала да, када је велика количина беланчевина у храни, онда је и велика количина калцијума у мокраћи. Када се смањи количина беланчевина, смањује се и количина калцијума у мокраћи. Чак ни када се поред беланчевина узимало доста поврћа у исхрани, није се смањила количина калцијума у мокраћи. Испитивања су вршена на групи младих људи од 18 до 22 године старости на универзитету у Висконсину. Испитаници су били здрави и активни. Нису имали поремећен метаболизам, а крв и мокраћа су били нормални. Треба напоменути да је констатовано да су вегетаријанци много мање склони остеопорози (губитку костију) него они који једу месо. Разградња костију односно губитак калцијума је већи када се узимају намирнице које стварају киселину у крви, а ту спада и месна храна. Лекари су веровали да ће, ако се поред беланчевина узме и већа количина воћа и поврћа, бити ублажен губитак калцијума, али то се није остварило. Све указује на то да организму не треба много беланчевина. Што је најгоре, када се престане са узимањем веће количине беланчевина, не може се надокнадити изгубљен калцијум. Сојино зрно не утиче на смањење калцијума у костима. Сојино зрно, велики извор беланчевина биљног порекла, садржи и калцијум и естроген (и то фито-естроген односно биљни хормон) који спречава губитак калцијума из организма.

Кафа. Испитивања су показала да кафа утиче на губитак калцијума из организма. Само две до три шољице кафе дневно утицаће да се изгуби и до 50% калцијума из организма.

Бели шећер је прави "пљачкаш" калцијума. Сви слаткиши, посластичарски производи, заслађени фабрички сокови и пића смањују количину калцијума у костима.

Недовољна физичка активност на свежем ваздуху један је од узрока губитка коштане масе што је узрок остеопорозе.

Недовољно излагање сунчевим зрацима, а услед тога мањак витамина Д, утицаће на лошије коришћење калцијума.

Вода. И костима је потребна извесна количина воде па је смањено уношење воде штетно и за кости.

197

Со. Претерана употреба кухињске соли доводи до губитка калцијума, јер натријум подстиче излучивање калцијума, нарочито код старијих жена. Треба бити веома умерен и користити само морску со.

Алкохол. Употреба алкохола штети здрављу костију јер уништава ћелије.

Оксална киселина. Избегавати намирнице са доста оксалне киселине јер она омета коришћење калцијума у организму.

Како сачувати кости од сушења?

Бор је минерал који има значајну улогу у спречавању остеопорозе. Улога бора јесте да спречава губитак калцијума и других минерала из костију (магнезијума на пример). Бор повећава најактивнији облик естрогена у крви, он га удвостручава. Најбоља налазишта бора јесу у воћу (јабуке, крушке, грожђе, урме, грожђице, брескве), у махунаркама (нарочито соји), језграстом воћу (ораси, бадеми, кикирики, лешници), као и у меду. Међу вегетаријанцима има много мање остеопорозе него код оних који једу месо. Манган. Овај минерал је неопходан за метаболизам костију. Ако у телу има превише калцијума то ће отежати искоришћавање мангана. Најбоља налазишта мангана су следеће намирнице: ананас, овсено брашно, језграсто воће (ораси, бадеми, лешници), интегрална пшеница, пасуљ, спанаћ, купине, банане, грашак, зелено лиснато поврће. Витамин Д је неопходан за раст, развој и јачање костију. Поготово је потребан у младости и у старијим годинама. После менопаузе је потребно више овог витамина него обично, јер се с годинама губи способност искоришћавања овог витамина. Витамин Д штити од прелома и то у раној фази остеопорозе више него у каснијој. Редовно сунчање помаже искоришћавању витамина Д. Најбољи извори овог витамина јесу јаја (жуманце), гљиве, банане. Довољно је чак и само 10 минута дневно излагати се сунцу па да се задовољи потреба у овом витамину. Естроген. Ово је хормон који има значајну улогу у спречавању настанка остеопорозе и њеног напретка. У менопаузи престаје лучење женског хормона естрогена и тада се калцијум губи великом брзином. Недостатак телесног естрогена може се надокнадити уношењем биљног естрогена, који има сасвим корисно и безопасно деловање.

Намирнице са јаким естрогенским деловањем. Многе биљке садрже фито - естрогене (биљне естрогене) који су слични људском естрогену. Дејство им је нешто слабије и спорије, па су зато сигурнији и не стварају непожељне последице. Биљни естрогени убрзавају сагоревање и распоређивање естрогена који циркулише у организму. Естроген нема само корисно дејство на здравље костију него и на многе друге органе и функције у нашем организму. Због тога су вегетаријанке много виталније у зрелијим годинама. Махунарке, нарочито соја у зрну, имају јако естрогенско деловање. Јабуке, купус, прокељ, брокула, карфиол, мрква, ланено семе, ким, бели лук, кикирики, кромпир, пиринач, сусамово семе - имају јако естрогенско дејство. Потребно је уносити здраве масноће и најбоље је маслиново уље или неко од биљних хладно цеђених уља.

198

У лечењу остеопорозе се примењује следећи чај: две шоље чаја од хајдучице

дневно попити у четири пута. Такође два пута ставити по пола кашичице семена од пискавице (грчког семена) и попити са чајем. Свакодневно се мазати тинктуром од хајдучке траве. У флашу са ракијом јачине 38 - 40% ставити цвет хајдучице тако да буде пуна флаша. После 10 дана процедити смесу и мазати се.

МОНОНУКЛЕОЗА

Шта је мононуклеоза? То је запаљење лимфних чворова и истовремено ненормално повећање броја белих крвних ћелија (зрнаца). Узрок ове болести је вирус Епштајн - Баров, а мононуклеоза се чешће јавља код млађих особа. Лимфни органи. Грађа лимфних органа јесте у виду мрежастог ткива које је изграђено од разгранатих ћелија које својим огранцима праве ограду око окца односно шупљине. То је основа лимфних органа. У окцима се налази мноштво ћелија које производе лимфоците - врсту белих крвних зрнаца. Лимфни чворићи су смештени у лимфним органима: крајницима, лимфним чворовима, слезини, грудној жлезди, слузницама. Лимфни чворићи представљају мрежасто ткиво које у средини има окце, а у окцету су смештени лимфоцити. Ови чворићи односно лимфне жлезде велики су од 2 - 15 мм, а укључени су у ток великих лимфних судова. У лимфни чвор улази канал са лимфном течношћу, и то са циљем да би се она ту филтрирала (пречистила) и ослободила од бактерија и честица. Лимфоцити, који се налазе у слузницама, из лимфних чворића одлазе у цевасте органе и тамо пропадају, док се истовремено стварају антитела која су одбрамбена снага организма од штетних бактерија и штетних честица. У лимфним чворићима (који су смештени у лимфним органима) стварају се лимфоцити који путем лимфе улазе у крвоток. Лимфоцити, који се иначе стварају у лимфним чворовима, једним делом се боре против инфективних бактерија које се налазе на самом чвору, а други део лимфоцита отплови са лимфом у крв. Тако лимфни чворови имају веома важну улогу у производњи антитела у борби против бактерија, а то значи и у борби против болести. Лимфа се ствара у ткивима органа од течности која ћелијама предаје хранљиве материје, а од њих узима отпадне материје. Лимфни судови представљају скуп цевастих органа кроз које тече лимфа која је врло слична крви. Лимфа тече кроз своје канале, кроз лимфне чворове, а када се ту ослободи од бактерија и отпадних честица лимфа улази у венски крвоток. Лимфни судови су слични венским судовима, само што имају тање зидове. Лимфа се покреће кроз своје судове мишићним радом. У случају запаљења крајника јавља се оток, исто као и код упале зуба, десни или

199

било које упале. Тада се увећавају жлезде на врату, испод вилице, као и потпазушне лимфне жлезде. Шта је узрок томе? Када је настала инфекција, лимфне жлезде су се активирале у борби против бактерија које су довеле до инфекције, да би зауставиле њихов продор у остале делове тела. Ако је борба велика, страда много лимфоцита и жлезда се провали стварајући гној. Нису само бактерије оно против чега се боре лимфоцити. У ткивној течности (део крви која се налази између ћелија) има отпадног материјала који потиче из хране, ваздуха или је настао услед повреде. То се често дешава у плућима. Ако у ваздуху има дима и чађи, ове честице могу допрети све до плућне течности. Тада их лимфне жлезде филтрирају и задрже у себи. Због тога су лимфни чворови код особа које живе у задимљеним просторијама увећани и скоро црни од угљене прашине. Мрква односно бета - каротин који се у њој налази има способност прочишћавања загађеног ваздуха који улази у наша плућа. За снажно здравље ових сићушних органа придржавајмо се исправног начина живота и вегетаријанске исхране.

МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА

Болест мултипла склероза је неуролошко обољење непознатог узрока. Симптоми могу бити сасвим благи, али и врло озбиљни у случају када је пацијент онеспособљен. Испитивања су показала да исхрана има велики утицај на појаву болести и њен ток. Ако је исхрана богата мастима животињског порекла, нарочито млечним мастима (путер, павлака, масно млеко) чешћа је појава болести мултипле склерозе. Али, ако се из исхране искључи млечна маст док се болест још није развила, долази до упадљиве користи. Чак 90% болесника је у таквом случају имало продужен живот без онеспособљености. Особе које нису држале дијету имале су погоршање болести и умирале су у року од 20 година боловања. Засићене масне киселине (маст животињског порекла) треба избацити из исхране, а узимати здраве, биљне масноће односно уља. Јер, болесници од мултипле склерозе имају поремећен однос масних киселина у крви, то вероватно због поремећаја метаболизма масти. Изузетак је рибље уље које је једина масноћа животињског порекла која је лековита. Рибље, маслиново, ланено (може и млевено ланено семе), сунцокретово, кукурузно, бундевино, сојино, сусамово уље јесу здрава уља за болеснике. Треба напоменути и по стоти пут поновити да су само хладно цеђена уља корисна док рафинисана уља губе скоро сву хранљивост у току прераде.

Комплетни поступак у природном начину лечења који се примењује у санаторијуму Едем у Румунији подразумева следећу дијету:

1) 30 дана се лечити соковима од воћа и поврћа, један дан пити сокове од воћа, а други дан од поврћа, а припремати их на већ описане начине.

2) за време терапије соковима потребно је применити клистирање свако јутро и то чајем од камилице;

3) наставак лечења је са пресном храном (на пример, свеже воће и поврће,

200

пшеничне односно исклијале клице, млевено семење и житарице потопљене преко ноћи у мало воде и заслађене медом су изванредна храна). Може се правити чак и пресан хлеб и такав хлеб је без квасца и од црног брашна. У току ове дијете дозвољено је направити два до три пута недељно неко јело од соје (шницле или вариво од зрна соје или паштету), али соја се не сме јести пресна.

4) Кнајпова кура бобицама клеке. 5) стављати једном дневно облог од Шведске тинктуре на кичму и држати 30

минута; 6) стављати три пута дневно по 3 сата облог од глине, а у тежим случајевима

држати га и до 8 сати. Ако се облог угреје треба га скинути и заменити новим. Глина која је једном коришћена мора се бацити. Пажња! Ако болесник има повећану седиментацију - не стављати глину;

7) стављати наизменични облог: топло држати 4 - 8 минута, а хладни 1 - 4 минута. Тако их смењивати једном дневно на оболелим деловима тела;

8) хладно туширање целог тела једном дневно за јачање и отпорност организма. Ако је то немогуће, онда применити масажу хладном водом. Узети један пешкирић или фротирну рукавицу и замочити у хладну воду (или млаку, ако болеснику не прија хладна) и њоме трљати део по део тела. Ако је болесник јако осетљив, одмах обрисати део који је трљан и постепено се навикавати на овај третман.

9) направити тинктуру од кантариона, мајчине душице, брђанке или арнике, па њоме трљати оболела места два до три пута на дан. Тинктура се прави тако што се узме одређена биљка и стави се у 1 литар ракије (комовице) да стоји на топлом 10 - 15 дана. Сваки дан мућкати, а на крају процедити и употребити за масажу;

10) радити гимнастику коју лекар препоручи; 11) рефлексотерапија; 12) строги надзор лекара.

Забрањено је конзумирати кафу, алкохол, бели шећер, поховано или пржено,

животињске масти, слаткише, индустријско сирће, јаке зачине, киселе зимске салате, дуван.

Корисно је јести црни хлеб и пецива, као и куване каше од целога зрна житарица.

Уместо меса јести махунарке (соју, грашак, пасуљ, сочиво, боранију); уместо слаткиша јести воће, мед, јечмени слад, рогач; пити између оброка доста чисте воде и то шест до осам чаша дневно; дубоко дисање свакога дана по један сат или по могућности болесника или редовно проветравање просторије где болесник борави и дању и ноћу; соба мора бити озрачена сунчевим зрацима, по могућности свакога дана боравити на сунцу у јутарњим и предвечерњим часовима.

У борби против мултипле склерозе препоручују се чајеви: 1) по 20 г јагорчевине и кантариона; по 30 г хајдучице, мајчине душице, жалфије,

коприве; по 40 г вирића и преслице; употреба: 1 кашичица мешавине на 250 мл вреле воде, стоји 2 минута, пити 4 шоље дневно:

2) по 20 г кантариона, матичњака, жалфије; по 30 г гавеза, црвене детелине; по 10 г лаванде, рузмарина, исопа, честославица; припрема се као и први чај; пити 2 шоље на дан -

201

увече и ујутро; у сваку шољу додати мало шведске тинктуре (1 кашичицу ).

Као веома ефикасна показује се топла купка која се примењује на следећи начин: у лековитом блату купати цело тело три пута недељно по 15 - 30 минута.

Извор исцељења

Незаборавимо, сваког дана, сваког часа и сваког тренутка Бог делује преко природних сила да би нас одржао у животу, изграђујући и обнављајући наше снаге. Кад је било који део нашег тела а Његовог храма повређен, процес лечења почиње одмах; природа ступа у дејство да би се поремећено здравље повратило. Али сила која делује кроз природу је сила Божја, јер и природа је од Бога створена. Зато, захвалимо Господу при сваком исцељењу и будимо мудри да очувамо организам током целог живота у што бољем стању, као би што боље испунили једину Христову заповест о љубави према Богу, себи и ближњима.

НЕРВНИ СИСТЕМ (SYSTEMA NERVOSUM)

АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА НЕРВНОГ СИСТЕМА

(ГРАЂА И ДЕЛОВАЊЕ)

Чињеница је да су закони који управљају нашим организмом Богом уписани и сваку ћелију програмирани живац, мишић и влакно људског тела, те свих бића и органских материја. Нервни систем омогућује човеку да упозна збивања самоме себи и у спољнем свету. Нервни систем даје покретачку снагу мишићима, управља радом жлезда, даје израз осећањима као и умним радњама. Нервни систем дели се на централни, периферни и аутономни нервни систем. Централни нервни систем обухвата мозак и кичмену мождину.

М о з а к

Велики мозак (Тelencephalon) облика половине јајета jeсте највећи део централног нервног система и смештен је у лобањи где је добро заштићен јаким костима. Мозак је подељен на два једнака дела односно хемисфере, које су раздвојене уздужном пукотином и

202

спојене посебним спојницама. Свака хемисфера има три дела: 1) спољашњу - испупчену као "кров" лобање, 2) унутрашњу - равну, 3) доњу- која је спреда равна, а позади испупчена. Цела хемисфера је покривена

вијугама које су раздвојене жљебовима. Режњеви су делови хемисфере и има их четири: чеони, темени, слепоочни и потиљачни. Шупљина хемисфере (бочна мождана комора) има облик потковице.

Грађа мозга. Сива маса мозга изграђена је од нервних ћелија. Површина сиве масе је мождана кора која је дебела неколико милиметара. Испод сиве масе је бела маса која гради већи део хемисфере. Белу масу мозга сачињавају продужеци нервних ћелија. Базалне ганглије су једра која представљају делове сиве масе, а опкољена су белом масом мозга. Репасто једро је у облику потковице, а сочивасто једро у облику купастог клина које је у водоравном положају.

Можданица (meninge) је мождана опна која обавија сваку мождану хемисферу. Има их по три: прва је мека и прожета крвним судовима; средња је танка и паучинаста; трећа, спољна, је чврста тврда опна. На исти начин три опне обавијају и кичмену мождину.

Liquor cerebrospinalis односно ликвор јесте течност која испуњава простор између меке и паучинасте опне. Она, као водено јастуче, штити мозак и кичмену мождину од костију лобање и можданог канала где је смештена кичмена мождина. Задатак ликвора јесте да спречава продирање штетних материја у нервно ткиво, а да га притом и ослобађа од неких распадних материја. Кора мозга има центре за моторне и сензитивне (чулне) активности. Моторни центри налазе се у кори чеоног режња и регулишу вољне покрете и радње. Сензитивни (чулни) центри налазе се у кори теменог режња и регулишу осећај: бол, температуру, дају "обавештења" о стању у костима, зглобовима, мишићима. У кори слепоочног режња налазе се центри за слух, мирис и укус. У кори потиљачног режња налазе се центри за вид. Ако се повреди неки од ових центара, долази и до прекида функције тог центра. Екстрапирамидни систем чине базалне ганглије односно репасто и сочивасто једро. То је једна функционална целина која управља аутоматским покретима и тонусом мишића. Паркинсова болест настаје услед запаљења ових ганглија. "Шлог" (мождани удар) настаје када прсне крвни суд у унутрашњој можданој чаури, а последица је одузетост супротне стране тела. Менингитис је упала можданица тј. можданих опни. ТБЦ односно запаљење је некада било смртоносно. Неурон је нервна ћелија, заправо јединица нервног система. Неурон има тело и продужетак тела односно нервно влакно. У моменту када се нервно влакно надражи, на том месту настају физичко - хемијске промене. Овај надражај се муњевито преноси кроз нервно влакно. Та појава је слична електричној појави и назива се нервни импулс. Када овај импулс доспе у неки од органа, он тада одмах почиње да ради - мишићи се скупљају и опуштају, жлезде почињу да луче сокове. Да би добро радио, неурон мора стално да се храни крвљу. Довољно је само неколико минута без крви и неурон би пропао.

203

Добра циркулација крви кроз нервни систем за живот и рад нервног система је од највећег значаја. Ни величина, ни облик главе нису од значаја за правилну функцију нервног система, али добра циркулација је од животног значаја. Мозак заузима само 2% телесне тежине, али троши 25% кисеоника из крви. Када би се спречио доток крви за само 4 минута, мождане функције би се неповратно оштетиле. Живци тј. нерви су као врпце које су састављене од мноштва нервних влакана. Они спајају мозак и кичмену мождину са деловима тела. Они спроводе импулсе из делова тела до мозга а из мозга у све делове тела.

Средњи мозак (Мesencephalon) је смештен изнад моста. Предњи део му је ваљкаст и спреда покривен можданим крацима (врпцама), а позади плочицом на којој су четири квржице. У овим крвжицама налазе се центри за вид и слух.

Мали мозак (Cerebellum) налази се иза моста и продужене кичмене мождине. Са њима гради шупљину која се зове четврта мождана комора. Мали мозак има две хемисфере и између њих средњи део. Функција малога мозга јесте да регулише равнотежу, да распоређује импулсе у мишићима, да аутоматски регулише вољне и полувољне покрете.

Међумозак је смештен између леве и десне хемисфере великог мозга, а изнад средњег мозга. Бочни делови су два таламуса, а испод њих се налази хипоталамус. Ти делови су зидови шупљине међумозга односно трећа мождана комора. У хипоталамусу су аутономни центри за промет материја, висину крвног притиска, сан као и неке сексуалне функције.

Мост (Рons) је део мозга изнад продужене мождине. Од њега полазе извесни мождани живци.

Кичмена мождина (medulla spinalis)

Периферни живчани систем представљају мождани и кичмени нерви. Од мозга

полази 12 пари живаца ка мишићима, глави и врату. Moждина се налази у кичменом каналу. Дуга је око 50 цм, а дебела тачно 1 цм. По прецизној Божјој архитектури. Од ње полази 31 пар кичмених или спиралних живаца, ка мишићима врата, трупа и удова. Кичмена мождина проводи импулсе из мозга ка периферији тела и обрнуто. То покреће рефлексне радње које су ван утицаја воље као што су пражњење мокраћног мехура, чмарног црева или неке радње полних органа.

Аутономни вегетативни - живчани систем је посебан систем са сопственим центрима и живцима. Подељен је на симпатички и парасимпатички систем са супротним деловањем. Овај систем контролише дисање, рад срца, контракције глатких мишића у органима, лучење жлезда. Симпатички систем управља радом срца, дисањем, температуром коже. Парасимпатички систем успорава, кад треба, ове акције, чувајући на тај начин утрошак превише енергије.

204

Најтежа оштећења на нервном систему доводе до психичких болести и лудила.

Нерви. Нервни систем је највиши систем у телу који управља радом целога тела и свих његових органа. Саграђен од милиона нервних ћелија, мозак је једини орган који је способан за интелигентну радњу.

Врсте нервних ћелија су нервне и потпорне ћелије. Нервне ћелије су одговорне за строго одређене послове: да спроводе нервне импулсе (надражаје) са коже или неког органа ка кичменој мождини или мозгу тако да мозак прима информације о свему што се догађа у телу и тако издаје наређења која регулишу рад свих ткива и органа. Потпорне ћелије не преносе саме нервне импулсе, али помажу нервним ћелијама и њиховим продужецима. Нервни импулси протичу великом брзином ка свом циљу. Они на свом путу наилазе на "релејне" станице у којима добијају нову енергију да би вест што пре стигла до мозга. Импулси морају проћи кроз синапсе (разводне кутије) које ће или убрзати или зауставити импулсе, зависно од наредби које добију из можданих центара. У синапсама делују различите хемијске супстанце. Једне су кондуктори, а једне су изолатори, а служе као "осигурачи" нервног система. Нервне ћелије самостално производе струју за сопствене потребе и поново се пуне електичном енергијом. Да би нервни систем правилно функционисао, небично је важна правилна исхрана. Емоције имају своје место у међумозгу и кори великог мозга. Емоције немају присилан утицај на мишљење и одлучивање, иако могу утицати на свест. Човек може да управља својим осећањима ако то жели.Путем промене перспекитве на околности у којима се налази. Особе снажног карактера и емотивно зреле особе то и чине.

Емоције утичу на рад унутрашњих органа јер се у међумозгу налази и центар аутономног (вегетативног) нервног система. Када се јави емоција страха, у међумозгу настаје аларм због могуће опасности. Тада настаје одашиљање импулса према телесним органима са наредбом да се организам прилагоди новонасталој ситуацији. Срцe почиње брже да куца, притисак расте, дисање се убрзава, лице побледи, уста се осуше јер шећер нагло расте, настаје грч у желуцу. У тој ситуацији органи троше више кисеоника и енергије него обично. Оваква стања се називају стрес.

Ако не контролишемо своје емоције, оне ће владати нама. Ако овакво стање дуже потраје, нервни систем ће бити под тешким притиском и под сталним стресом. Унутрашњи органи ће трпети и јављаће се психосоматске болести: главобоља, прескакање и лупање срца, пролив, упала дебелог црева. Зато је битно контролисати своја осећања. Човеков ум је неограничен у свом стваралаштву, само ако је правилно усмерен. "Бољи је спор на гнев него јунак, а Господар свога срца бољи је него онај који узме град".

"Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечији те га полазиш? Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу венчао си га. Поставио си га господарем над

205

делима руку својих, све си метнуо под ноге његове…" Леђна кичмена мождина је као дуги кабл који се спушта од мозга ка слабинама. Мождина је заштићена кичменим пршљеновима. Између њих излази 31 пар спиналних нерава. Сваки нерв својим влакнима спроводи импулсе из центра ка периферији и обрнуто. Ови нерви доспевају у све делове тела осим мозга. Сензитивни нерви нас обавештавају о свету који нас окружује. Сви су смештени у кожи, тесно један уз други. Број нервних ћелија се не умножава са растењем. Док се ћелије других телесних органа множе и замењују, мождане ћелије се не обнављају. До скора се веровало да се оштећена нервна мождана ћелија више никада не обнавља, али Бог нам је у својој милости дао пута и начина да увидомо кроз најсавременија медицинска испитивања да је и то могуће уз помоћ матичних ћелија. У Србији се вредно ради и експериментише на овом значајном здравственом пољу, хвала Богу. Алкохол и наркотици трајно ошетећују мозак, јер ови отрови убијају нервне ћелије. Делиријум тременс је последица озбиљног оштећења мозга алкохолом. Последице узимања дроге је чак и шизофрено понашање, губитак разума, душевна обољења. У разуму је суштина и карактеристика човекове личности. Мозак је извор наших идеја а душа је извор наших мотива.

Памћење нема ограничења - човечји мозак је створен да прими неограничен број информација, али се користи само мали део те могућности. Ако је добра циркулација крви кроз све делове мозга, тада се ни у старости не губи моћ памћења и расуђивања. Просечна особа је чак и после седамдесете године способна да памти и учи. Међутим, ову способност може да смањи само неко болесно стање (атеросклероза и сл). Веома је значајно да су старе особе стално ангажоване умним радом, јер умна способност расте са употребом, а пропада ако се не користи. Активан мозак може бити бистар све док постоји.

Корисно за јачање живаца (за здраве и за болесне): 24 мућкање хладног цеђеног сунцокретовог уља, јер одстрањује отрове из крви; 25 редовна шетња или рад у башти или гимнастика уз дубоко дисање, најмање 1

сат дневно; 26 редовно туширање топло - хладно, или само хладно јер јача организам; блажи

облик јесте масажа хладном водом са пешкирићем или фротирном рукавицом; ако је особа осетљива, онда почети само са масажом једног дела тела једнога дана, па постепено доћи до целога тела; у хладну воду умочити рукавицу па снажно масирати прво само руку све док не поцрвени; када је масажа готова добро се обрисати и утоплити.; просторија мора бити топла; туширање необично јача цео организам, а посебно нервни систем;

27 телесне вежбе јачају цело тело, а живце ослобађају негативног набоја и доносе добро расположење;

28 боравак на сунцу (у повољно време) и осунчане просторије за спавање; 29 довољно сна пре поноћи, јер је много здравије него после поноћи; 30 редовно време за оброке јер од тога зависи здравље желуца, а здрав желудац је и

здрав мозак; 31 не јести ништа између оброка и обилато пити воду између оброка;

206

32 избегавати вечере, а нарочито не вечерати касно, да би се одморио желудац и мозак;

33 не јести много разних јела у једном оброку, то замара стомак и мозак; 34 често јести пшеничне проклијале клице, јер су богате комплексом витамина Б

који негује живце; 35 узимати пивски квасац јер је богат витаминима Б и другим минералима и

витаминима; пивски квасац умирује живце (није потребно истовремено узимати пивски квасац и пшеничне клице, јер превише витамина Б није добро);

36 јести квалитетне беланчевине (соја, пасуљ, грашак), интегралне житарице (пшеница, раж, јечам, пиринач, зоб, све од целога зрна);

37 мед - велики чувар нервног система; 38 орашасти плодови (посебно ораси, бадеми, лешници) дају све што је потребно

телу као и минерал бор који активира мозак; 39 унети довољно гвожђа преко махунарки, зеленог поврћа, воћа; 40 селен - врло важан минерал за здравље живаца, јер у недостатку селена јављају

се меланхолија, депресија, умор, изнемоглост; у комбинацији са витамином Е побољшава циркулацију у мозгу и тиме доприноси доброј функцији нервног система и доноси добро расположење; извори селена јесу: сунцокретово семе, интегралне житарице, овсене мекиње, бели лук, бразилски орах, пшеничне клице, парадајз, прокеља; сок од целера посебно прија живцима.

Храна за јачање нервног система

Храна утиче на меморију (боље памћење), концентрацију, депресију, анксиозност (осећај страха), агресивност, на мождане таласе, на подложност менталним болестима и дегенеративним нервним обољењима (одумирање нерава).

Како делује храна? Храна ствара разноврсне неуротрансмитере (хемијске супстанце које преносе информације у мозгу) и то зависно од сировине. Триптофан односно аминокиселина из протеинске хране претвара се у серотонин који делује умирујуће и опуштајуће. Тирозин је аминокиселина која подстиче неуро-трансмитере за регулисање бржег реаговања, пажње, мотивисаности и менталне енергије.

Беланчевине разбуђују. Угљени хидрати делују умирујуће. Бели шећер умртвљује

мозак и кочи његов рад. Ко жели бистар ум и мудро расуђивање треба да сведе слаткише на најмању меру. Масноће, а нарочито масноће животињског порекла, умртвљују нервни систем. Сланина, на пример, оштећује меморију. Воће, на пример бор који се налази у коштуњавим плодовима (попут ораха), у махунаркама, поврћу, бресквама, крушкама, грожђу, утиче на електричну активност мозга.

Тиамин односно витамин Б1 делује на боље памћење, брже мишљење, чува и обнавља нерве. Има га у пшеничним клицама (проклијалим), мекињама, пахуљицама житарица. Рибофлавин (витамин Б2) јесте витамин за меморију. Има га у интегралним

207

житарицама, млеку, бадему, пивском квасцу. Каротин знатно доприноси успешно можданој функцији и размишљању. Има га у воћу и поврћу наранџасте боје, у лиснатом тамнозеленом поврћу. Само једна већа шаргарепа дневно подмирује потребе за овим витамином. Гвожђе. Ако старије особе имају довољно гвожђа, оне ће имати исти тип ЕЕГ (електоенцефалограм) као и млађе особе. Има га у соји, зеленишу, смоквама, сочиву. Фолна киселина (витамин Б9) делује као витамин који чува од депресије, психичких поремећаја, па и од шизофреније. Недостатак овог витамина изазива пад серотонина у мозгу, а последице су несаница, заборавност, раздражљивост. Налази се у зеленом лиснатом поврћу, махунаркама, пивском квасцу. Има га у интегралним житарицама, семену сунцокрета, овсеним мекињама (и пахуљицама), као и пшеничним пахуљицама. Недостатак овог витамина може довести до меланхолије, депресије, умора, узнемирености. Бели лук ефикасан је против умора, нерасположења, напетости, узнемирености, раздражљивости, осетљивости. Постоји опасност од ниског холестерола - ако је холестерол нижи од 160 (4,1), тада може бити узрок потиштености, депресије, агресивности. Проклијале пшеничне клице јесу једно од најбољих средстава за јачање организма па и нервног система. Богате су органским фосфатима, магнезијумом, калцијумом, фосфором, витамином Б1, витамином Е, гвожђем, цинком. Треба их јести пресне са воћем или салатама. Пивски квасац богат је витаминима Б, минералима и олигоелементима. Кајсија садржи елементе који исхрањују мозак, такође користи интелектуалцима. Богата је каротином, фосфором, магнезијумом. Смоква позната као "храна за филозофе", богата је витамином Б1, калцијумом и фосфором, као и магнезијумом. Банана има витамине Б1, Б12, Ц, А, Д, Е, флуор, фосфор, магнезијум, калцијум, а све су то супстанце које су благотворне за нервни сисем. Јабука је корисна против нервозе, раздражљивости, а користи и мозгу. Већ и неколико јабука дневно даје одличне резултате. Никада не треба јести воће после комплетног оброка него као засебан оброк. Чај од зоби је изванредан чистач крви и пун је лековитости. Користи се против бунила у глави, суморности, туге. Треба пити две до три шоље дневно. Грожђе користи хистеричним особама, хипохондрима (уображеним болесницима), и против неуралгије. Сусам је веома богат лецитином (чак и до 28%), који је драгоцена храна за мозак и нерве. Недостатак ове супстанце доводи до исцрпљености, замора, слабог памћења. Лецитин је нарочито потребан интелектуалним радницима. Осим тога, утиче и на лучење хормона па просто подмлађује организам, подмлађује ћелије, али и делује умирујуће на организам. Најбоље је користити пресни и млевени сусам. Сусам је веома богат калцијумом и то више него млеко, магнезијумом, гвожђем, силицијумом, бакром, хромом. Беланчевине овог семена имају 15 аминокиселина. Лецитин улази у састав опне ћелија мозга и нерава. Лецитина има још и у соји, жуманцету, сочиву, грашку, интегралном пшеничном брашну. Жуманце и мед умућени заједно пре доручка побољшавају памћење и дају снагу телу и живцима. Свеже исцеђен сок од мркве, целера, јабуке веома користи живцима а зелена салата делује умирујуће.

208

Вода као лек

Вода је део грађе сиве масе мозга, а потребна је за правилан рад нервног система, па је треба конзумирати свесно и обилато на исправан начинј. Хладан (или сасвим мало млак) туш ће оснажити живце. Затим наизменична топло - хладна купка користи целом телу, па и живцима. Масажа хладном водом допринеће побољшању целокупног здравља, па и нервног система. Међутим, они који су слабог срца, бубрега или имају водену болест, морају бити веома опрезни са воденом терапијом, и претходно се морају консултовати са својим лекаром. На овакве терапије се треба навикавати постепено. Нарочито треба да буду опрезне слабе, старе и дебилне особе.

Кретање на чистом ваздуху. Рад у башти, а одмах затим шетња је нешто што је најдрагоценије за наш организам, а посебно прија нервном систему, јер мозак заузима само око 2% телесне тежине, а потребно му је око 25% - 30% кисеоника из крви. Верујте ми, шетња кориснија од лекова - једна шетња чак и зими, може бити благотворнија за здравље од свих могућих преписаних лекова. Џ. М. Тревелијан, британски педагог, дао је изјаву о шетњи: "Имам два доктора: леву и десну ногу. Када су моје тело и ум ван строја, знам да треба да позовем у помоћ моја два доктора и да ћу се ускоро добро осећати". Хипокрит је пре много година писао о благодати шетње. За отклањање нервних сметњи, нарочито емотивних, он препоручује јутарње шетње. Он у својим списима чак 40 пута пише о шетњи. Кретање на ваздуху изнад гимнастичких дворана - "У гимнастичкој дворани било како добро вођене вежбе, не могу надокнадити кретање на свежем ваздуху…" Када се шетамо поред неке воде - реке, мора, језера, потока, кроз шумарке и зелена поља, тада ћемо унети у тело велику концентрацију кисеоника и негативних јона (честица са негативним електрицитетом) који доприносе здрављу и тела и духа. Користи од шетње. Кретање на свежем ваздуху помаже одстрањивању отрова из организма, помаже стварању црвених крвних зрнаца, затим стварању макрофага (белих крвних ћелија) који су одбрамбена снага организма од инфекција, затим убрзава проток лимфе која одстрањује отрове.

После пада атомске бомбе на Хирошиму, установљено је да су они људи који су редовно вежбали напољу били много мање озрачени од оних који нису практиковали шетњу. Такође је установљено да радници у атомским фабрикама који редовно вежбају на свежем ваздуху имају много мање последица од озрачености. Редовно шетање ствара ендокрини хормон бета ендорфин, који помаже раду срца, дисању, расположењу, уклања бол. Шетња јача мишиће, вене, јетру, плућа, бубреге, много помаже раду органа за варење, побољшава циркулацију крви и у најудаљенијим деловима тела. Редовна шетња отклања нагомилану мокраћну киселину из мишића, убрзава успорен метаболизам.

209

Деловање кретања на нервни систем. Кретање побољшава функцију мозга,

памћење, отклања заборавност, депресију и стресно стање, јер у процесу кретања отклања се негативни емотивни нервни набој из тела. Кретање ствара електричну енергију потребну можданим ћелијама, смањује телесну и емотивну напетост, одржава топлоту у удовима. Даје нам снагу да се мање телесно и душевно замарамо. "Ниједна вежба не може заменити шетњу и кретање на свежем ваздуху…"

Дубоко дисање. Треба нагласити да је потребно дубоко дисање при кретању како би се очистила плућа и "проветрио" цео организам. Корисно је свакога дана бар два до три пута по 10 минута дубоког дисања у паузи рада или у шетњи. Чајеви који имају корисно дејство: 1) 50% матичњака, 25% нане и 25% кантариона, пити 2 шоље дневно 15 дана; 2) мајчина душица и то 2 шоље 3 седмице, пауза 10 дана, па наставити; 3) камилица - пити увече 1 шољу у трајању од десет дана па паузирати; 4) валеријану (одољен) пити 2 шоље дневно 15 дана; 5) бела имела - пити 3 недеље по 3 шоље, па 2 недеље по 2 шоље, па 1 шољу до годину

дана; 6) пушачи треба да пију чај од зоби 1- 2 месеца, па да направе паузу, јер зоб одвраћа од

пушења и дроге; пити по 3-4 шоље дневно; кувати две шаке зоби у љусци у 1,5 л воде увече и оставити да стоји до ујутру поклопљено; ујутро процедити и пити у току дана;

7) "Шведен-битер" - попити по једну кашичицу течности у 2 дл воде пола сата пре јела; мазати њиме слепоочнице, чело, предео око ушију.

Полен (цветни прах) попити 2-3 кашичице дневно растворено у води са медом.

Дијета и препоруке за стресна и нервозна стања

- 5 дана лечење соковима од воћа и поврћа; - за време сокова применити једну клизму ујутро са чајем млаке камилице; - у наставку лечење соковима и пресном храном два месеца, притом узимати

пшеничне проклијале клице; - сок од младог јечма, три пута дневно по пола дл (види књигу За исцељење

народима аутора др Дору Лазе или поглавље житарице).

Лечење бобицама клеке показује се као ефикасан метод. Почети са 4 бобице па сваки дан повећавати по једну све док се не дође до 15 бобица, а онда смањивати по једну све док се не врати на 4 бобице. Паузирати 10 - 15 дана па поновити куру.

Топла седећа купка са мајчином душицом или преслицом препоручује се два пута

седмично. Биљна топла купка целога тела са матичњаком или рузмарином или сеном препоручује се једном седмично. Трљање хладном водом ујутро може такође бити ефикасно, као и ходање кроз хладну воду три минута дневно и то три до четири пута седмично. Хладно туширање колена 2 -3 секунде дневно, наизменични шкотски туш

210

(топла вода 15 - 20 секунди, хладна 15 - 20 секунди и то 5 -7 пута узастопце, хладно туширање целога тела три пута седмично и хладна купка целога тела три пута седмично у великој мери допринеће бољем здравственом стању организма. Напомена! Једнога дана препоручује се купка, а другога дана туширање. Пре примене овог поступка консултовати свога лекара.

Методи који такође доприносе бољем стању болесника јесу и ходање босим ногама

лети, сунчање, боравак на чистом ваздуху или вежбе дисања или гимнастика, потпуна релаксација (опуштање 2-3 пута дневно по 15 минута); треба лежати на леђима и дубоко дисати уз потпуно искључење из амбијента. Уз све ово пожељан је надзор лекара.

ОТОК НА НОГАМА („ДЕБЕЛЕ НОГЕ“)

Узроци водене болести су: хронично обољење бубрега, оштећења срца, употреба неких лекова, неке заразне болести које изазивају поремећај промета воде у телу. Знаци (симптоми) болести су велика количина мокраће и велика жеђ. Постоји и лимфатични оток који се јавља после 35. године живота и коме су узрок сметње у одводном лимфном суду. Ако се ова отеклина не лечи дуго, може постати хронична. Проширене вене могу бити такође узрок отока ногу. Потребно је што чешће држати ноге у уздигнутом положају или бар у водоравном. Потребно је да ципеле буду удобне, а корисно је и радити вежбе за бољи проток крви.

Природни лекови

Облог од брезовог лишћа. Узети брезово лишће и ставити га у врећу па њоме обавити отечене удове који су можда и болни. Облог држати преко ноћи. Ово поновити неколико ноћи и оздрављење ће доћи чак и тамо где доктори дижу руке.

Чајеви: 1) пити неко време чај од корена коприве и боровнице и то по 2-3 шоље дневно;

2) помешати по једну шаку жалфије, рузмарина, ораховог листа и нане и скувати (не сме да ври) у 3 литра воде, да кува тихо 1 сат, а онда се хлади 2 сата; пити 4 шоље чаја дневно, а остатак користити као облог; облоге држати два пута дневно по 2 сата: када се скине облог, ноге намазати винским сирћетом; терапија траје 15 дана; 3) пити чај од мешавине 1 кашике жалфије и 1 кашике брезовог лишћа у 7 дл 3 минута прокључале воде, онда треба да одстоји 2 сата; попити у току дана, а пити у

211

трајању од 15 дана.

Облози: три пута дневно стављати облоге од наструганог свежег купуса и насецканог рена (два дела купуса и један део рена), држати их један сат. Такође три пута дневно (ујутро, у подне и увече) масирати оболеле ноге разблаженим винским сирћетом 5 - 10 минута.

Шетња. Kолико год је у могућности, болесник треба да користи кретање односно

лагану шетњу како би се побољшала циркулација крви у ногама, а после да се одмара са уздигнутим ногама. Сви органи су повезани, а кретање користи целом телу па и болесним ногама. Напомена! Код лекара треба утврдити узрок отока на ногама, па уколико је у питању обољење срца или бубрега, у том случају се мора бити веома опрезан са количином течности која се узима у току дана.

ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ

Дијета: 41 десет дана лечење соковима од воћа и поврћа: 42 једна клизма ујутру свих десет дана; 43 наставак лечења са соковима и пресном хранбом, конзумирати пшеничне клице; 44 сок од младог јечма три пута дневно по 50 мл пре јела; 45 лечење поленом 2 – 4 кашичице у току дана, пола ујутру, а пола увече,

растворити са мало воде; пити месец дана па паузирати три месеца, поновити куру два до три пута на овај начин.

У третману Паркинсонове болести препоручује се следећи чај: по 40 г преслице,

црвене детелине, мајчине душице, по 30 г коприве и јагорчевине, по 20 г кантариона. Припрема се као и остали чајеви, а треба пити три шоље дневно.

Биљна топла купка целога тела пријаће ако се спроводи једном седмично, 12

минута, и то са сеном или рузмарином или луцерком. Препоручује се и хладно туширање целог тела, три пута седмично, затим

неизменични шкотски туш два пута дневно. Уртикација (шибање копривом) препоручује се сваки други дан, до избијања

оспица, после чега треба применити хладно туширање или трљање хладном водом. Као ефикасни методи показују се и трљање кичменог стуба уз примену тинктуре од

хајдучице, трљање сољу, трљање табана са шведском тинктуром.

212

Приликом спровођења терапије потребан је строги надзор лекара.

ПЛУЋА АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ПЛУЋА

Плућа су главни део органа за дисање. Плућа имају десно и лево плућно крило, а између њих се налазе: срце у срчаној кеси, душник и душнице, једњак, велики крвни судови, лимфне жлезде и лимфни судови, као и живци. Плућна крила заједно теже око 1300 г. Десно крило је веће од левог. Плућна марамица обавија оба крила која чувају плућа приликом дисања од трења између плућа и зидова грудне дупље. Десно плућно крило има три, а лево два режња. Горњи део плућа допире до врата изнад кључне кости. На средини унутрашње стране налази се удубљење односно хилус кроз које пролазе душнице, крвни судови и нерви. Око ових елемената, уз хилус, налази се неколико лимфних чворића. Доња страна плућа належе на дијафрагму, односно мишић који одваја грудну од трбушне дупље. Душнице односно дисајне цеви продиру кроз хилус у плућа и деле се на све ситније и ситније гране и гранчице. Најситније гранчице зову се бронхиоле, а на њима се налазе мехурићи (алвеоле) и има их око 2 милиона. Око мехурића се налази мрежа капилара између којих се врши размена гасова. Из крви у капиларима угљендиоксид прелази у мехурић, а из мехурића кисеоник прелази у крвне капиларе. Ова појава је у ствари суштинa дисања. Свако крило је обавијено плућном марамицом (плеуром) у два листа а они прелазе један у други. Тањи лист покрива површину плућа, осим хилуса. Између листова се налази пукотињаст простор без ваздуха, а са мало водњикаве течности. Код удисања дијафрагма се спусти, а грудна дупља се шири у свим правцима и плућа се пуне ваздухом. Код издисања грудна дупља се смањи и плућа истерају вaздух из себе. Све ове радње се врше по командама које долазе из центара у мозгу. Број удисаја код одраслог човека је 16 до 20 у минуту ако је човек здрав. Код млађих особа број удисаја је већи. Сврха дисања јесте да се организам снабде кисеоником, а да истовремено ослободи и избаци непотребни угљендиоксид из тела. Кисеоник је потребан да би се хранљиве материје разложиле на простије састојке у посебан облик подесан за искоришћавање. Током овог процеса ослобађа се угњендиоксид који се одстрањује издисајем из организма.

Запаљење плућа (пнеумонија)

Ако дође до пнеумоније или запаљења плућа, у мехурићима се нагомилају материје

213

које утичу на спречавање функције тог дела плућа. Када запаљење захвати дисајне цевчице и мехуриће, то је бронхопнеумонија. А када се запали плућна марамица са изливом или без њега онда је то плеуритис. Када се сузе дисајне цеви у плућима, настаје отежано дисање и то је астма. Најтеже болести плућа су туберкулоза (ТБЦ) и рак плућа. Све болести плућа треба озбиљно лечити под строгим надзором лекара.

Акутно запаљење (плеуритис)

Узроци оваквог стања могу бити назеб или ТБЦ основа. Симптоми су температура, дрхтавица (грозница), пробадања у висини брадавице, испод пазуха, болови при дисању, суви кашаљ и брзо дисање. Болеснику је лакше да лежи на оној страни где осећа болове. Понекад се излива вода између грудног коша и плућа, а то отежава дисање и повећава притисак. Пулс се убрзава, а срце брже куца. Када се не лечи, настају последице на бубрезима и на плућима које могу бити са фаталним исходом.

Лечење Дијета: јести само пресну храну (воће и поврће) и пити сокове од воћа и поврћа. Овако чинити недељу дана. У наставку јести и даље пресну храну, али додати веома делотворно козије млеко и јаја. Док траје грозница, као и у свим случајевима грознице треба јести само течну храну (воћни сокови, лимунада, чајеви заслађени медом) без чврсте хране. Један до два дана у седмици јести само пресно воће.

Препарат од алоје може бити веома ефикасан, (прегледати биљне препарате). Одмарање у кревету, без физичких напора, без промаје саставни је део третмана

болести плућа. Дериватни облог ставља се на груди у трајању два до три сата, а у току ноћи на

трбух и бубреге. Две до четири фоментације стављају се на плућну зону с леђне стране. Наизменични шкотски туш, два пута дневно, показао се као веома ефикасан. Применити топле облоге, парне купке или електрично јастуче против болова у

грудном кошу. Након престанка болова и грознице, практикује се лагана гимнастика и вежбе

дисања. Болесничка соба треба да буде проветрена и осветљења. Током целе терапије препоручује се строги надзор лекара.

Препоручује се за искашљавање:

214

1 чај: По 2 кашике плућњака, листа и цвета подбела и листа боквице, ставити у 1 л кључале воде да стоји 2 сата изван штедњака, затим засладити медом; пити на свака два сата по 1 дл као и пре и посла ручка; пити укупно пет дана.

Тинктура од белога лука: 6 кашика ситно сецканог белог лука ставити у 1 л

комовице да стоји 20 дана на топлом уз мућкање више пута дневно. После тога процедити и пити по једну чашичицу три пута дневно пре јела, у трајању од десет дана.

Зејтин од бадема: 150 г бадема ољуштити и иситнити у кашу и изручити га у 1 л

маслиновог уља и затворити флашу. Треба да стоји 30 дана, а мућкати га више пута у току дана. Процедити и мазати груди, а једну кафену кашику појести пре јела, и тако у трајању од десет дана.

Запаљење плућне марамице (плеуритис)

Исти поступак као код упале плућа све до дериватног облога, а даље наставити на следећи начин:

1 три пута на дан пола до 1 деци сока од црног лука са медом; 2 облог од младог сира (узети млади неферментисани сир и направити облог који

се потом ставља на оболелу зону, и то четири пута дневно по 20 минута узастопно; припрема облога: 1-2 кг младог сира испрати кроз сито, па разделити на четири једнака дела неопходна за четири облоге које се стављају један за другом);

3 четири топла облога дневно од лана по 10 минута узастопно, на груди и леђа (исти облог не ставља се поново);

4 дериватни облог три пута дневно, по 15 минута, и то са сеном, камилицом и уљем од менте; код грознице се препоручују трљање и масажа целог тела са алкохолним раствором менте и лаванде;

5 делотворно је редовно и често проветравање болесничке собе. Рак плућа. „Нека ваша храна буде лек, а нека ваши лекови буду храна". (Хипокрит)

Данашњи начин живота доноси многоструке последице по здравље. Неправилна исхрана, загађеност ваздуха и воде, пушење, разна вештачка пића, алкохол, дуван, кафа - све то нарушава одбрамбени систем организма и тако долази и до најтежих болести па и до рака. Свако је дужан да сам преиспита свој начин исхране и живота и да на том плану унесе потребне измене.

Дијета соковима. За болеснике од рака препоручује се дијета соковима у трајању

од 30 дана, осим ако није у питању метастаза. Ако болесник не може толико поднети, онда нека смањи период сокова. Свако може неколико дана поднети ту дијету. У сваком случају је обавезна консултација са лекаром. Пре него што се почне са соковима, корисно је да се претходног дана једе само воће, како би се болесници припремили за сокове. Болесници од рака, нарочито у случају метастазе, треба да се прво саветују са својим лекаром како и колико дуго да примене терапију соковима. Болесници који су у стадијуму метастазе нека узимају само оне сокове који им пријају и које могу да поднесу.

215

Сокове треба справљати само за један дан, никако их не остављати за сутрадан. Може се одједном исцедити количина за тај дан и држати у фрижидеру. Пола сата пре употребе извадити потребну количину сока из фрижидера да се загреје на собној температури. Боље је не мешати сокове ни од воћа ни од поврћа. Сок од цвекле се може мешати само са мрквом, а сок од кромпира се пије сам. Ови сокови се пију одмах када се исцеде. Свака два и по сата се пије по 2,5 дл сока. Највише се може попити 2 л сока дневно, а у неким случајевима и мање. Мркве се може попити у дану до пола литре, целер 2,5 дл, купус 2,5 дл, краставац 1 дл, пашканат 1,5 дл, зелен (першунов корен) до 1,5 дл, келераба трећину дл, салата (лоћика) пола дл, цвекла пола дл, кромпир трећину дл. Једнога дана пити сокове од воћа, а другог дана од поврћа. Болесници код којих се услед болести задржава течност у телу морају бити веома опрезни са соковима и течностима. Обавезна је консултација са лекаром.

Дијета са грожђем. Веома је корисна дијета са грожђем. Треба јести грожђе десет

дана. Грожђе одстрањује све штетне материје из тела, нагомилану мокраћну киселину, обнавља ћелије, чисти крв и спречава развој малигних болести. Због тога се препоручује болесницима од рака. Љуску и семе не јести него само "месо" зрна или цедити сок.

Прелаз са сокова на пресну храну мора бити постепен и мора трајати од три до пет

дана зависно од дужине трајања дијете са соковима. Сокови се постепено смањују, а повећава се количина чврсте хране.

Првог дана за доручак узети једну јабука или друго воће, за ручак мало салате од

поврћа са мало уља, а за вечеру сокове. Другог дана за доручак узети две јабуке или суво воће, за ручак салату од поврћа, пресну супу од поврћа са пахуљицама од житарица, а за вечеру сокове. Трећег и четвртог дана поступати исто као другог дана. Петог дана за доручак узети две до три јабуке, два до четири ораха или лешника, једну кашичицу меда, за ручак салату од поврћа, пресну супу са житним пахуљицама, свеж, млади сир, хлеб (интегрални), а за вечеру једну шољу некуваног млека или јогурт и хлеб. После сокова треба јести само пресну храну, јер она чисти, обнавља и оздрављује наше тело. Прелазак са пресне на кувану храну такође нека буде постепен. Настојати да током целога живота у јеловнику буде претежно пресна храна - 70% пресна, а 30% кувана храна.

Остали природни лекови: три пута по једна супена кашика биљног угља (размућеног у мало воде), пити пре јела

у трајању од три седмице па две седмице паузирати; сок од младог јечма (три пута по пола дл неразблаженог сока) пре јела, разблажити га

са мало воде или мало сока од јабуке; препарат од алоје; лечење бобицама клеке; облог од глине стављати на слабине и стомак и то три до шест сати, глина се мења

свака два сата; облози од наренданог корена гавеза, потопити у топлу воду да се добије густа каша,

216

или од листова гавеза, боквице, купуса; стављати на оболело место и држати цео дан или ноћ, а после облога оболело место мазати машћу невена;

облог од шведске тинктуре, два до три пута дневно, држати по 20 - 30 минута; трљање (фрикција) сољу; сунчање 30 минута дневно ујутро и предвече; шкотски туш три пута дневно; купка "Виталис" два пута дневно по 25 минута.

Чајеви: 1) по 40 г невена, хајдучице, преслице, гавеза, цвет црвене детелине; по 20 г руса,

живе траве, жалфије, троскота; 30 г коприве; све добро помешати и пити три шоље дневно; једна кашичица мешавине на 2,5 дл кључале воде, да стоји неколико минута, затим пити три шоље дневно 30 минута пре јела;

2) по 40 г хајдучице, дивизме, подбела, црвене детелине, боквице; по 30 г плућњака, исландског лишаја; 20 г мишјака; пити по две шоље дневно са додатком шведске тинктуре (једна кашичица).

Најлековитија храна за болеснике од рака плућа

Бета – каротин, кога има у поврћу и воћу наранџасте и тамнозелене боје, јесте прави лек за плућа. Има га у бундеви, мркви, тамнозеленом лиснатом поврћу, наранџастом воћу и поврћу, брокули, кељу, тамнозеленој салати, раштану, прокељу, махунаркама. Свакодневно треба појести две мркве или сок од њих, од тамнозеленог поврћа, затим наранџасто воће (наранџа, бресква, кајсија); уместо меса јести махунарке и овакав начин исхране може бити одлучујући да ли ће неко бити савладан од рака или ће он савладати рак. Чак и ако је већ настао рак плућа, оваква исхрана спречава његово напредовање и продужава живот болесника. Једите најнаранџастије и најзеленије! Јер, бета - каротин штити здравље ћелија и повећава одбрамбене способности организма. Фолна киселина (фолат - један витамин Б). Има је у зеленом лиснатом поврћу. Услед недостатака фолата долази до хромозомског оштећења ћелија и оне се претварају у туморе. Фолне киселине има у великим количинама у спанаћу, раштану, репи, блитви, прокељу, брокули, махунаркама (соји, пасуљу, грашку). Маслиново уље (хладно цеђено) изврстан је лек за оболела плућа. Вегетаријански начин исхране је најбоља дијета.

217

РАК ДОЈКЕ

Узроци болести: наследни фактор, погрешан начин живота, а нарочито погрешан начин исхране. Установљено је да исхрана може много допринети развоју болести, али и спречавању болести, па и излечењу.

Број оболелих жена од рака дојке је нажалост у сталном порасту, а рано откривање обољења је од животног значаја. Жене оболеле од рака дојке имају повишен ниво естрогена у крви (естроген је женски хормон). Естроген може подстаћи рак дојке и материце. Рак дојке, јајника и материце је зависан од хормона естрогена и та опасност постоји целога живота. Опасност је већа пре менопаузе (климактеријума), јер жена тада има више естрогена; међутим, и после менопаузе се естроген ствара у извесној мери у масним ћелијама. Чак и вишак естрогена у младости може да буде узрок рака у старијим годинама. Због овога је веома важно већ у младости узимати храну која регулише ниво естрогена у крви жене.

Храна која подстиче рак дојке

Масти животињског порекла. Ова врста масти је велика опасност за здравље. То су засићене масне киселине и оне делују као отровне киселине на организам. Међутим, маслиново уље спречава настанак и развој тумора. Медицинска статистика показује да у земљама где се више троши животињска масноћа има више болести рака и обрнуто. Како то маст делује на појаву рака? Засићене масне киселине стварају вишак хормона естрадиола (који је основни облик естрогена). Осим тога масти смањују отпорност организма и онеспособљавају га да се бори против рака. Маст, масни сиреви, путер, масна меса је као што знамо опасна храна. Ове намирнице не само што могу да убрзају појаву рака, него чак и после операције могу поново подстаћи појаву рака пошто животињске масноће стварају лошу крв, а организам чине подложан болестима. Хладно цеђена биљна уља су корисна, а најкорисније је ланено и маслиново уље. У опасну храну спадају и алкохол, кафа, бели хлеб, бели шећер, слаткиши, јер је то у ствари храна која је сиромашна хранљивим састојцима и да би прошла кроз организам мора да потроши многе витамине и минерале (зато од слаткиша буду кварни зуби, јер бели шећер потроши много калцијума који је у зубима и костима). Ова храна оставља траг у организму у облику штетних киселина од којих настају болести и деформације органа, као што је рак дојке. Болесници од рака треба у потпуности да избегавају следеће: 1 пржену храну било које врсте; 2 месо и месне прерађевине као и маст;

218

3 сосове, зачине, бибер, слачицу; 4 превреле и топљене сиреве, конзервисану храну; 5 бели шећер, слаткише, торте (дозвољен је понекад прост воћни колач); 6 сирће (чак и јабуково); 7 кафу, дуван, алкохол, кока колу, газирана пића; 8 бели хлеб и бела пецива, све врсте чипсова; 9 соду бикарбону и прашак за пециво; 10 депресивне и конфликтне ситуације.

Горе наведена храна ствара киселине у телу које убрзавају дегенеративне процесе у организму и доводе до фаталних болести.

Лековита храна

Бета – каротин. Примећено је да рак дојке смањује ниво бета-каротина и витамина Ц у крви оболеле жене. Бета - каротин је снажни природни лек који подиже отпорност организма да се сам бори против болести, а само на тај начин се и може постићи оздрављење. Овог витамина има у воћу наранџасте боје (бресква, кајсија, наранџа, јагода), поврћу наранџасте боје (мрква, бундева), тамнозеленом лиснатом поврћу (салата, кељ, брокула, прокељ, раштан). Свакога дана треба узети нешто од овога, а у периоду лечења унету већу дозу хране богатом Бета – каротином. Витамин Ц. И овај витамин је јак заштитник од рака, па га зато организам појачано троши у време болести, а тај недостатак треба надокнадити. Невероватна је заштитна моћ коју имају агруми као што су лимун, наранџа, грејпфрут. Ово воће садржи све природне антиканцерогене супстанце (материје које чувају ћелије тела од болести рака): каротиноиде, флавоноиде, терпене, лимоноиде и кумарине. Поменуто воће садржи чак 58 познатих антиканцерогених супстанци, а то је више од свих осталих намирница. Поморанџа садржи глутатион који је моћни антиоксиданс (чува ћелије од пропадања) и то у великој мери. Витамина Ц има у свом воћу и поврћу, али се кувањем и печењем уништава велики део овог витамина. Када воће или поврће дуго стоји, оно и тада губи знатан део овог витамина. Сојино зрно. И соја је моћан заштитиник од рака дојке, као и рака јајника и материце. Редовна употреба сојиног зрна у било ком облику знатно смањује ризик од рака дојке, јајника и материце, али и других врста рака. Када је рак већ настао, сојино зрно спречава његово даље ширење. Један састојак соје је врло сличан леку тамоксифену који има задатак да смањи дејство естрогена на рак. Фитоестрогени (биљни естрогени) су биљни хормони који се супротстављају естрогену у женином телу, јер вишак естрогена изазива рак. Сојино зрно и производи од њега садрже изофлавоноиде који спречавају рак дојке и простате. Изофлавоноиди се у организму претварају у екуол који је врло сличан естрогену. Екуол је у ствари фитоестроген (биљни естроген) и он онемогућава штетно дејство естрадиола (најјачег дела естрогена) који је покретач тумора. Иако је соја и храна и лек, ипак треба бити умерен у употреби соје као хране и не треба јести више од 100 до 150 г дневно. Важно је знати и то

219

да се соја не сме јести пресна (изузетак су сојине клице) јер у опни сојиног зрна постоји једна отровна материја која се кувањем неутралише. Пасуљ такође садржи фитоестрогене који бране организам од рака. Нарочито је хранљив азуки пасуљ. Запамтите, што тамније то здравије. Све бело – није цело! Индоли из купуса као лек односно поврће из породице крсташица - купус, кељ, карфиол, келераба, брокула, прокељ - имају моћ да убрзају метаболизам естрогена сагоревајући га, а тиме се смањује опасност од настанка и развоја тумора. Индол, драгоцени састојак овог поврћа, доприноси одстрањењу оног типа естрогена који подстиче рак дојке (али и других органа). У прокељу се налази још једно једињење сулфорафан које просто блокира изазиваче рака, а да притом не уништава здраве ћелије, као што је то случај са многим цитостатицима. Ово поврће треба јести пресно или га сасвим мало кувати, јер дуготрајно кување смањује његову лековитост. Купус не треба јести сваки дан, довољно је три до четири пута седмично. Дијета:

- 30 дана лечење соковима од воћа и поврћа као што је наведено у овом градиву више пута.

- један клистир ујутро са млаким чајем од камилице (30 дана); - у наставку лечење пресном храном и соковима до излечења; - три пута једна кашика угљеног праха пре јела у мало воде, пити три недеље, па

пауза две недеље и поново до излечења; - сок од младог јечма, три пута дневно по пола дл пре јела.

Лечење бобицама клеке. Почети са 4 бобице, па додавати по једну свакога дана до

15 бобица, а онда се враћати све док се поново не стигне до 4, смањивати по једну свакога дана. Паузирати десет дана па поновити.

Облог од наренданог корена гавеза (куваног као густа каша) или од листа купуса

или боквице треба ставити на болно место. Облог од шведске тинктуре ставља се на дојку два до три пута дневно, а после

намазати машћу од невена. Треба стављати и облог на слабине и стомак од глине три до шест сати дневно.

Глину мењати свака 2 сата. Препоручује се и фрикција односно трљање сољу целога тела. Узети у шаку соли,

поквасити је па другом шаком узимати и трљати део по део тела: руке, груди, стомак, ноге, леђа истим путем. Када тело поцрвени, истуширати се. Остати утопљен у кревету 30 - 60 минута и онда наставити уобичајене послове.

Позитиван ефекат има и умерено сунчање и то једна кура дневно. Прелаз са сокова на чврсту (пресну) храну мора бити постепен - у трајању четири

до пет дана. Првог дана за доручак узети једну јабуку или друго воће, за ручак мало салате

220

од поврћа и мало уља, а за вечеру сокове. Другог дана за доручак следе две јабуке или сушено (потопљено) воће, за ручак салата од поврћа, пресна супа са житним пахуљицама (пресна супа је сок од поврћа: парадајза, купуса, мркве, са мало сецканог лука, зачинског биља, павлаке, козијег млека) са житним пахуљицама, а за вечеру сокови. Трећег и четвртог дана поступати исто као другог дана. Петог дана за доручак узети две до три јабуке, два до четири ораха, лешника, бадема и кашику меда; за ручак салату од поврћа, пресну супу са житним пахуљицама, млади сир, црни бесквасни хлеб, а за вечеру једну шољу некуваног козијег млека или јогурта и црни бесквасни хлеб.

У наставку се јеловник проширује. Прелаз са пресне хране на кувану је такође

постепен и траје од пет до десет дана. Сок од младог јечма правити по савету из књиге За исцељење народима аутора др

Дору Лазе. Маст од невена правити са пола кг масти, маргарина или биљне масти у коју се

додају две пуне шаке исецканог цвета и листа невена (опраног и осушеног). Маст отопити па насути невен и промешати. Оставити 12 сати, па опет отопити и процедити. Ставити у флашу па у фрижидер.

Лечење воћем

Дијета воћем веома благотворно делује на оздрављење, јер воћне киселине чисте крв и организам од штетних киселина и материја. За време ове дијете здраве ћелије "поједу" болесне ћелије, па тако воће "поједе" болест. Органи се одморе и обнове се ткива, као и жлезде и ћелије. Тако се организам просто подмлади и обнови а то је право оздрављење. То не може постићи ни један ма како хваљен и скуп лек. Ова дијета може трајати неколико дана у месецу или један до два дана у седмици. Воће се узима у порцијама четири до пет пута дневно. Количина може бити од 2 до 4 кг. Пажња! У случају хроничног обољења срца, хипертензије (високог крвног притиска), гојазности, костобоље не треба јести више од 2 кг воћа. Лечење грожђем. Код болести рака необично је корисно јести само грожђе 15 - 30 дана. Избацити семенке и опну, а појести само пулпу ("месо") зрна или пити сок. Почети са 1 кг па постепено повећавати до 2-3 кг дневно. Ова дијета, као и дијета соковима и пресном храном, обнавља ћелије, олакшава метаболизам, отклања застој крви у ткивима, чисти отрове, даје снагу организму да се брани од болести и веома је корисна за болеснике од рака.

Чајеви: 1) по 40 г невена, преслице, хајдучице, гавеза, црвене детелине; 2) по 20 г русе, живе траве, жалфије, тероскота, 3) по 30 г коприве; на једну шољу воде иде једна кашичица чаја, стоји 2 минута,

221

пити три шоље дневно; 4) по 40 г црвене детелине, хајдучице, дивизме, подбела, боквице; по 30 г

исландског лишаја, плућњака и по 20 г мишјака; припремити као и претходни чај; пити две шоље дневно.

Поштовати принципе духовности: исправног и здравог начина живота и исхране

током лечења а поготову након исцељења, како се обољење не би повратило. Узроци реуматских болести. Руматске болести не обухватају само болести костију

и зглобова, него и тетиве мишића, а могу да нападну и оштете и срце. Чест облик реуматичног обољења је обољење зглобова односно упала зглобова позната под називом артритис. Постоји на сваком покретном зглобу једна опна која лучи материју која "подмазује" зглоб и тако спречава трење при покретима, а и штити хрскавицу која се налази на зглобу. Код обољења или упале, ова опна отекне, одебља, па се тако смањује покретљивост зглобова и јављају се и болови. Реуматске болести се јављају или услед јаке прехладе, услед становања у влажним становима, код неких занимања, због тровања крви услед хроничног затвора, услед неправилне исхране богате месом, масноћом животињског порекла, месним прерађевинама, затим услед поремећаја рада жлезда са унутрашњим лучењем, хроничних запаљења, болесних синуса, крајника, зуба, уха, јајника, бубрега. Употреба јаких пића, боравак у затвореним и непроветреним просторијама може довести до реуматских обољења.

Артритис је свако запаљење зглобова. Поред горе наведеног, артритис је честа последица заразних обољења. Од отрова који настају распадањем заразних клица и њихових лучевина крв постаје затрована. Зглобови као осетљиви делови тела бивају нападнути. Тада се хрскавица зглоба брже троши него што се обнавља, зглобови се изобличе, смањује се њихова покретљивост. Може доћи до повишене температуре и јаких болова, а код кретања се чује пуцкетање зглобова.

Реуматска грозница. Ова болест настаје неколико седмица после инфекције

стрептококама. Инфекције носа и грла (ангина, шарлах, грипа) могу бити узрок реуматске болести. Шта се дешава у реуматској грозници? У овој болести стварају се запаљива огњишта у срцу, зглобовима, крвним судовима. Болест почиње температуром, знојењем, малокрвношћу. Настаје губитак апетита и тежине. Услед промене на крвним судовима настају болови у трбуху. Карактеристични су болови у зглобовима, са црвеним и топлим отоком. Тада су покрети зглобова болни. Понекад су захваћени многи зглобови, а понекад само колена и лактови. Упала често "шета" од зглоба до зглоба. Међутим, после престанка упале на зглобовима не остају видни трагови упале. Реуматска грозница може оштетити нервни систем и тада настаје хореа (horea). Последица ове болести су неспретни покрети када, на пример, испадају предмети из руку, просипа се храна, а понекад су последице тако драстичне да онеспособљавају болесника.

222

Реуматски кардит је најтежа последица која се јавља на срцу и захвата све срчане слојеве: залиске, мишић и срчану кесу. У почетку се не виде знаци упале на залисцима. Тек касније се уочавају знаци оштећења односно срчана мана са свим последицама. И још треба знати да се реуматска грозница може поновити. Лечење. Ако болест потиче од заразних болести, онда треба лечити та жаришта. Од хране је нарочито штетна храна животињског порекла - месо, маст, сланина, месне прерађевине, јако зачињена храна (бибер, љуто, масно, преслатко, кисело). Савет свим болесницима од реуматских болести и од артритиса јесте да престану са употребом месне хране. Разлози за то су следећи: 1) месо садржи врсту масти која подстиче стварање запаљењских агенаса (покретача) у организму; 2) месо изазива алергијску реакцију која подстиче избијање артритиса. Такође месне прерађевине (сланина, шунка, виршле) садрже конзервансе и хемијске супстанце које могу покренути артритичне реакције. Од месне хране таложи се мокраћна киселина (и неке друге киселине) које се таложе у ткивима и зглобовима тако да се ту заправо таложе соли те киселине и кристалишу се. На тај начин стварају се наслаге на зглобовима и услед тога зглобови се деформишу, болни су и мање покретљиви. Нарочито треба избегавати свињетину, говедину и сланину. Такође треба избегавати јаке зачине, бели шећер и слаткише, конзервирану храну, конзервансе, сирће, јако кисело воће (осим лимуна). Треба избегавати и плави патлиџан, парадајз, кафу, алкохол. Реуматоидна грозница јесте реуматска болест која је праћена температуром коју изазива бактерија. Ова болест се јавља у млађим годинама и у детињству. Поред повишене температуре, јавља се бол у зглобовима, а понекад и у пределу срца, јер ова болест може да нападне и срце. Зглобови отекну и како болест одмиче отоци су све већи, кретање све теже, а при ходању се осећају болови. Ова болест захвата најчешће велике зглобове, а касније и мање, посебно руке. Чешће се јавља код жена него код мушкараца. Болест може некада да нападне и кожу на којој се јавља осип. Алергија на храну може бити чест узрок артритиса. Која то храна изазива најчешће алергијски артритис? То су често неке житарице - пшеница, кукуруз, затим млеко и млечни производи, сир, кисело воће (наранџа, лимун), парадајз и тако даље. Када је у питању лековита храна треба јести што више свежег воћа и поврћа, у облику салата или сокова и пити доста чисте воде. Јести диње, лубенице, слатко воће, корисно је узети три пута дневно по једну кашику мекиња са јелом. Сваки дан треба јести по два до три чена белога лука и пола главице црнога лука, или празилука по вољи. Јести житарице са целим зрном уколико не постоји алергија на неку од њих. Лековито је и маслиново уље. Лечење пресном храном, соковима од воћа и поврћа, купкама, масажом, сунчањем, како се спроводи у санаторијумима који лече само природним путем, описано је у даљем тексту. Сокови од воћа и поврћа. 10 до 20 дана пити само сокове од воћа и то једнога дана од воћа, а другога од поврћа које смо сами исцедили само за један дан. Пити дневно од једног до два литра сока, на свака два и по сата по једну чашу од 2,5 дл. Сок који смо исцедили за тај дан држати у стакленој флаши и у фрижидеру, а пре употребе извадити количину да се угреје на собној температури. Пити у гутљајима. Поред сокова могу се

223

пити и чајеви и вода. За време док се узимају сокови потребно је применити свакога дана по једну клизму (клистир) са 1,5 л чаја од млаке камилице. После периода са соковима треба наставити са пресном храном, а сокове постепено смањивати. Важно је напоменути да се треба припремити за овакву дијету, тако што ће се узети један дан поста пре тога, а онда неколико дана јести претежно пресну храну. Тада прећи на сокове. После периода са соковима треба постепено прећи на пресну храну, јер иначе ако се нагло пређе на чврсту храну може доћи до оштећења желуца и то трајног оштећења. Сокове постепено смањивати и првога дана преласка на пресну храну појести за доручак једну јабуку, за ручак један тањирић салате, а за вечеру опет сокови. Сокове и даље узимати. Другога дана узети две јабуке и још мало другога воћа, (суве шљиве, смокве) за доручак, за ручак салату од поврћа, пресну супу са пахуљицама од житарица, са мало пресног уља, а за вечеру опет сокови. Трећег и четвртог дана поступити исто као и другог дана. После тога за доручак додати и мало ораха или лешника, две или три јабуке и другога воћа, као и мало меда. И даље конзумирати сокове, али мање. За ручак следи салата од поврћа, пресна супа са пахуљицама од житарица, свеж, млади сир и црни хлеб, а за вечеру шоља млека или јогурт са хлебом. У наставку се јеловник проширује, па се полако уводи и кувана храна, али постепено. Не јести између оброка. Осим код неких болести, треба јести највише три оброка дневно. Да би се храна сварила, потребно је да размак између оброка буде најмање пет сати. Уколико узмемо оброк у мањем размаку, онда се неће ни претходни ни нови оброк добро сварити, па ће настати дуго задржавање хране у желуцу, а последице ће бити труљење, врење и нездрава крв. Редовитост у јелу. Имати утврђено време за оброке од животног је значаја. То обезбеђује добро варење, а самим тим и добро здравље.

Боравак на свежем ваздуху. Колико год је могуће боравити на свежем ваздуху и редовно проветравати просторије у којима се станује и спава. Ако болесник болује од срчаних болести, цирозе јетре, бубрега, због којих се задржава вода у организму, онда треба бити умерен код уношења течности у организам.

Воћни дани. Веома је корисно јести један до два дана у седмици само воће. Воће садржи органске киселине (јабучну, винску, лимунску) које растварају наталожене соли мокраћне киселине и преко мокраће и зноја их излучује из организма. Тако воће просто испира отрове из тела. Када се пређе на чврсту и куванухрану, онда је корисно један до два дана у седмици јести само воће, јер воће је Бог снабдео органским киселинама које просто растварају и чисте штетне киселине и тако помажу излечење. Такође је добро једном у месецу имати само пресну храну ради чишћења крви. Поврће. Свакога јутра попити сок од целера, једну чашу од два деци и то чинити три недеље.

Кнајпова кура. Узимати бобице клеке, почети са 4 бобице па свакога дана додавати по једну бобицу док се не дође до 15 бобица, а онда смањивати по једну све док се не стигне до 4 бобице. То траје 23 дана. Онда паузирати 10 дана, па поновити исто.

224

Сунчати се пре подне и после подне по пола сата. Препоручује се шибање копривом жаром једном дневно.

Облог за зглобове - направити чај од љуте паприке и направити облог за оболеле зглобове. Облог држати неколико сати. Масажа са тинктуром од мајчине душице, клеке, гавеза или русомаче. На 1 литар јаке ракије или алкохола од 40 - 70 ставити око 200 г биљке и ставити у флашу да стоји око 14 дана на топлом месту. Сваки дан више пута промућкати. После 14 дана процедити и масирати болна места. Чајеви:

1) по 20 г црвене детелине, жалфије, коприве, 30 г преслице, 10 г клеке; пити по три шоље дневно, по кашику смеше на шољу воде;

2) по 30 г троскавице и брезе (листа), 10 г пелена, припрема се као и први чај; пити

три шоље дневно; 3) преслица 30 г, различак 20 г, лист врбе 20 г; припрема се исто као и први чај; 4) по 10 г црне рибизле, киселице, разводника, клеке, гавеза.

Сваки чај користити по 10 дана, један за другим. Уз чајеве пити и шведску тинктуру, по једну кашичицу дневно. Тинктуру пити са мало чаја. Купке. Хладно туширање целог тела или само оболелих делова, кратко, једном дневно. После недељу дана само три пута недељно. Биљна топла купка целога тела и то два пута недељно по 15 минута са ливадским сеном или преслицом. Не мешати за исти оброк воће и поврће јер то изазива врење и отежава варење. За један оброк нека буде воће, а за други нека буде поврће. Треба утврдити стално време оброка. Од огромне је важности редовитост у јелу за правилан рад органа за варење, а тиме и за целокупно здравље. Никада не пијте воду за време оброка јер се тако отежава варење. Воду треба обилато пити (колико то дозвољава здравствено стање организма), али између оброка. Сат времена пре јела и сат - два после јела не треба пити воду, али између тога воду треба пити јер је непроцењива за здравље. Добро је ујутро прво узети чашу до две устајале воде. Потребно је пити шест до осам чаша воде дневно, али ако постоји нека болест која задржава воду у организму, онда бити веома опрезан са узимањем воде и обратити се своме лекару. Темељито жвакати сваки залогај. Варење почиње већ у устима и сваки залогај се ту припрема за даље варење у желуцу, и ако је добро сажвакан, припремљен је за даље варење и за добро искоришћавање и претварање у здраву крв која ће разносити хранљиве

225

материје по целом телу. Ако храна није добро сажвакана, она се неће претворити у здраву крв. У потпуности треба избацити следеће намирнице: - пржење на уљу¸ уље се додаје на крају када је јело скинуто са ватре, и то хладно

цеђено уље које је и храна и лек; - месо и месне прерађевине које стварају штетне киселине и болести; - бели рафинисани шећер, чак га треба избегавати и у џемовима и пекмезима,

компотима, не узимати га ни у облику чоколаде, сладоледа, ни у чајевима; - сирће, укључујући и јабуково, треба киселити соком од парадајза или са мало

лимуна; - кафу, црни чај, дуван, алкохолна пића, - бели хлеб, разна бела теста, преврео сир, овчји сир, качкаваљ, топљени сир; - со у претераним количинама (нарочито не рафинисану); - намирнице конзервисане хемијским конзервансима; - соду бикарбону и прашак за пециво; - ради очувања психофизичке кондиције болесник треба да практикује свакодневни

боравак на свежем ваздуху уз дубоко дисање; не препоручује се напрезање и исцрпљивање у конфликтима, јер би ово само отежало излечење.

Бог нам је дао лекове у природи и ми треба да имамо јако поуздање у Њега и да смо

захвални за Његову љубав и бригу за грешног човека. То је најважнији предуслов оздрављења.

СИНУСИ

Шта су синуси? Синуси су шупљине које су смештене испод, изнад и између очију. Улога синуса јесте да обезбеде топлоту и влагу за ваздух који пролази кроз нос и синусе ка плућима.Ако се ваздух на путу у плућа не овлажи и не загреје, то може штетити плућима. Узроци обољења синуса. Када се синуси зачепе и слуз не може да отиче из њих, тада долази до зачепљења синуса које погодује размножавању бактерија и тако настаје инфекција (зараза). Један од узрока обољења синуса је и снажно издувавање носа које надражује нос. Снажно издувавање носа натерује много слузи у здраве синусе. Разне хемикалије (боје из спреј - бочица, азбест, сумпороксид) могу бити узрок обољења синуса. Сумпороксид доводи до парализе цилија (носних трепљи које имају задатак да прочисте ваздух који удишемо) и које гурају слуз из носа у грло. Слузни покривач у носу је један снажни бранитељ од бактерија, прашине и других штетних честица које са ваздухом улазе кроз нос. Међутим, када сумпороксид паралише цилије и оне не могу да се крећу нити да обаве свој посао чишћења ваздуха и заштите од отровних честица, сви ти отрови доспевају у организам преко носних ћелија. Носне цилије могу бити ометане у свом раду и веома хладним ваздухом, дуванским димом (пушењем),

226

слабом исхраном и отровима из ваздуха. Уколико цилије спорије раде утолико се бактерије брже размножавају. Симптоми синусног обољења. Један од симптома синуса јесу главобоље које се осећају у пределу изнад чела, а које потичу од чеоних синуса. Нос је отечен, црвен, а исцедак је жут. Међутим, често се дешава да главобоље које потичу од вратног дела, а које се такође осећају у чеоном делу, многи замењују главобољама од синуса. Да бисмо избегли главобољу од синуса треба избегавати промају, а применити снажан топао туш уз лагано окретање врата, што ће омогућити скупљање мишића, а тиме и излучивање отпадних материја. Бол у глави може настати и услед лошег држања, као и услед дугог седења у аутомобилу. Максиларни синуси, који су смештени испод очију а изнад зуба, најчешће оболевају. Ово је и највећи синус у глави. Дренажа односно избацивање слузи јесте најбоља одбрана од инфекције. Али, максиларни синус је испод нивоа дренаже, па је тај простор посебно погодан за размножавање бактерија ако носне и синусне цилије не раде добро свој посао. Често се дешава да се бол од зубне болести осећа као бол од синуса, јер зубни нерви пролазе кроз максиларни синус. У таквим случајевима је рентгенски снимак најбоља дијагноза. Зачепљен нос пун секрета је сигуран знак обољења синуса. Разлог је тај што се бактерије у синусу брзо размножавају и улазе у нос и стварају оток и зачепљеност носа. Тада је нос скоро неспособан да овлажи и загреје ваздух који кроз њега треба да прође у плућа. Из носа се излучује жућкаста или зеленкаста слуз и то у великој количини. Ако се уз све то појави и грозница, сасвим је сигурно да су синуси болесни. И прехлада даје сличне симптоме, али она ограничено траје - око осам дана. Носна преграда има значајну улогу у функцији носа. Ова ореграда дели нос на два дела - десни и леви и налази се на средини носа. Када је на средини, онда ради нормално. Али, ако је преграда искривљена, то може бити узрок заустављања лучења из синуса, а онда настаје дуготрајно и хронично запаљење синуса. Ова девијација носа отежава дисање кроз нос. Како избећи болест синуса? Прво - нежно издувавање секрета из носа, посебно за време прехладе. Друго - исправити носну преграду ако је крива како би се спречио пролаз секрета (слузи) из носа. Треће - чувати се назеба и не умарати се у време прехладе. Четврто - чувати се што је могуће више загађеног ваздуха и не пушити. Избегавати дуги боравак у затвореним и непроветреним просторијама. Боравити што више у покрету на чистом ваздуху (колико је год могуће), јести што више воћа и поврћа, житарица и махунарки, пити довољно воде и боравити на сунцу одређено време. Нека просторије за становање буду осунчане јер ће се тако много смањити број заразних клица у собама. Просторије у којима нема довољно сунчевих зрака нису здраве. Јер Божји закони за наше здравље су: правилна употреба воде, дубоко дисање на ваздуху (јер то убија клице у плућима), кретање на ваздуху (рад у башти или шетња), одмор, здрава храна, умереност, сунчеви зраци, а изнад свега је јако поузање у Господа.

227

Како лечити болесне синусе? Једна од најбољих метода, научно проверена, јесте узимање топлих напитака са лимуном и медом и то у великим количинама. Веома је користан лек испирање носа млаком, сланом водом што ће помоћи да се одстране страна тела и успостави нормална функција синуса. Коришћење слане воде као капи за нос нарочито користи онима који живе у сувој клими. Како направити слане капи за нос? Узети једну трећину кашичице соли на 2,5 дл топле воде. Када се осећа сувоћа носа или печење, онда треба ставити у нос ове капи. Оне ће спречити деловање прашине и отровних гасова који се удишу са ваздухом. Топле компресе (топли облози) су веома благотворни за болесне синусе. Ставити тканину наквашену топлом водом на предео синуса, три пута дневно и држати неколико минута на синусима. Топлота облога ће загрејати ваздух у синусима, а то ће подстаћи проток слузи која ће излазити кроз нос и са собом односити бактерије напоље. Топли облог ће подстаћи и лимфну дренажу, јер када лимфа не циркулише добро долази до отока очију и подбулости. Облог од лука. Ситно исецкати две главице црнога лука и попрскати га винским сирћетом и кашиком уља. Све ово ставити на танку платнену крпу па ставити облог преко чела, носа и јабучица на образима. Очи добро заштитити тампонима и тако држати облог целу ноћ. Када се ујутро скине облог, опрати лице камилицом или млаком водом и намазати кантарионовим уљем или неким другим уљем. На крају испрати уста овим чајем: помешати по једну кашику хајдучице, црвеног слеза, камилице, коприве, рањеника, нане (ако немамо све, узети шта имамо) и ставити у 1,4 л кључале воде, да стоји поклопљено 90 минута ван штедњака. После процедити и увлачити кроз нос и ишмркавати. Ово поновити три пута, а онда гргољати на леву страну па на десну па право. После тога попити 2 дл чаја. Одмах треба да испадну два чепа усиреног гноја као оловка дуга 3 цм. Нос испрати чајем. Овај цео третман радити два дана и никада више неће бити синуса. Облог од крупне соли. Узети пола килограма крупне соли и загрејати је до 40. Насути је у танку крпу и направити једну пљоснату лопту. Лећи и ставити облог међу очи и на чело и тако држати 30 минута. После облога не излазити напоље. Со поново загрејати и опет држати 30 минута. После облога нос испрати чајем од две кашике кичице и једне кашике хајдучице - ставити у 6 дл кључале воде да стоји два сата ван шпорета. После тога изазвати кијање бурмутом од чемерике или прахом бибера да би се кијањем избацио гној из синуса. Све ово поновити у току три дана. Тинктура од рена. Узети корен рена и изрендати га па ставити у флашу од пола литре и напунити је винским сирћетом. Затворити и оставити да стоји десет дана на топлом и мућкати више пута на дан. Терапија се састоји у мирисању ове текућине из флаше преко грлића и то сваки сат по 5 минута. Увече узети мало текућине и направити облог који треба ставити на чело и потиљак и држати га целу ноћ. Спавати без јастука. Овај поступак понављати највише до пет дана и синуси ће проћи. Ујутро опрати чело и врат млаком водом и не излазити напоље тих дана.

Шта омета успешно лечење синуса? Не удисати пару кроз нос, не узимати велике

228

дозе јаких антихистаминика јер они исушују нос и спречавају цилије да ураде свој посао. Све то продужује болест. Претерана употреба медицинских капи за нос може бити веома штетна. Зашто нису добре капи за нос? Оне у почетку добро прочисте нос, али дужом употребом оне утичу на отицање носног ткива, а то све ствара запушеност носа. Сада се капи не стављају једном дневно, него два, три и више пута, а на крају се стављају свакога сата. Тако се ствара навика. То стање се зове Rhinitis medicamentosum што значи запаљење и оток слузокоже носа. Лекари треба да дају детаљна обавештења својим пацијентима о таквим лековима и последицама.

Једна од улога носа јесте да чува организам од инфекција. Али када је нос запушен и не може се дисати кроз њега, чешће се добија инфекција плућа. Нос прочишћава ваздух и задржава прашину, па штити и од туберкулозе. Испитивања научника су доказала да хладан ваздух није главни узрок обољења синуса. Утврђено је да исхрана има велики утицај и да мањак беланчевина доприноси обољењу синуса. Носни полипи у ствари представљају велике кесе пуне течности која се ту задржава и не отиче, иако треба да отиче. У носу треба да буде доста течности која влажи и загрева ваздух који пролази кроз нос, али та течност не сме да не отиче. Полипе је могуће одстранити операцијом или лечењем. Није добро боравити у просторијама где има болесних људи који кијањем и кашљањем преносе инфекцију.

СЛЕЗИНА

Структура слезине је слична структури лимфног чвора. У слезини су смештени лимфни чворови. Слезина је жлезда која је смештена у горњем трбуху, с леве стране, између желуца, дијафрагме и левог бубрега. Ова жлезда је мека, еластична, модросиве боје. Тешка је од 170 до 200 г. Слезина је трбушна крвна жлезда. Она је укључена у крвоток вене аорте, која функционално повезује слезину и јетру. Функција слезине је вишеструка. Код ембриона она учествује у стварању црвених крвних зрнаца односно еритроцита. У слезини се остарела и неспособна црвена крвна зрнца разарају, а ослобађа се гвожђе. Трећа функција слезине јесте да лимфни чворићи, који се у њој налазе, стварају лимфоците, беле крвне ћелије односно одбрану од инфективних бактерија. Слезина има и заштитну улогу преко посебних ћелија које уништавају микроорганизме и друге шкодљиве честице које улазе у крв. Слезина је велико складиште крви, јер може да прими велику количину крви па тиме растерећује крвоток. Због значајне улоге у организму слезина се не сме олако одстранити из тела, осим у случају смртне опасности. И тек када се увећа, услед неке инфекције, могуће је напипати слезину кроз трбушни зид испод левог лука.

Дијета код оболеле слезине изводи се на доле описани начин. 1) Опште напомене: у потпуности треба искључити следеће навике и намирнице -

пржење на уљу (или било каквој масноћи), уље се додаје на крају када се јело скине са

229

ватре; месо и месне прерађевине било које врсте; шећер (рафинисани односно бели) чак и у џемовима, компотима, колачима, чоколади, сладоледу, чајевима, млеку, кока коли, и тако даље (ипак, не значи да ако понекад мало шећера употребимо у колачима или пекмезу да ће нам знатно шкодити, али уколико је особа болесна нека за време лечења буде строго умерена и нека не једе шећер); сирће (нарочито алкохолно, а треба избегавати и јабуково и винско), бибер, намирнице конзервисане сирћетом; кафу, црни чај, дуван, алкохолна пића свих врста; бели хлеб, разна кисела теста од белога брашна, преврео сир, овчји сир, качкаваљ, топљени сир; со у претераним количинама (мало соли је потребно за крв), препоручује се морска со; намирнице конзервисане хемијским конзервансима; соду бикарбону, прашак за пециво.

2) Шетње на свежем ваздуху - ради очувања добре психофизичке кондиције, болесник треба да практикује шетње уз дубоко дисање, бар по 20 минута пре и 20 минута после подне.

3) Конфликтне и депресивне ситуације треба избегавати: дух утиче на телесно здравље и зато треба избегавати били какво напрезање и конфликте, јер би то спречило процес излечења.

4) Опрезност код обољења: цироза јетре, срчана обољења, бубрежна обољења, хипертензија (повишени крвни притисак), едем; треба бити веома опрезан када је у питању количина течности која се пије (сокови, чајеви) како би се избегло преоптерећење организма течношћу; када су у питању овакви болесници потребан је строги надзор лекара.

5) Стално време оброка - редовитост у јелу је од животног значаја и зато је потребно утврдити стално време оброка.

6) Избегавати уношење воде за време оброка - никако није добро да се вода пије за време оброка, јер то отежава варење; воду не треба пити сат времена пре јела нити сат и по времена после јела; између оброка треба пити доста меке изворске воде и то – шест до осам чаша дневно (осим ако болест другачије захтева).

7) Ујутро попити две чаше устајале воде - препоручује се да се одмах, након устајања попије једна до две чаше устајале воде са мало меда, лимуновог сока и полена; добра је и сама вода.

8) Избегавати више разних јела у једном оброку - два до три јела за један оброк је сасвим довољно, јер ће се тако боље искористити него много јела у једном оброку; тада у стомаку настаје прави "рат" и он није у стању да све добро искористи, па се на тај начин трује крв.

9) Неумереност је веома штетна и у исхрани – треба пазити на количину хране која се узима за један оброк јер велика количина хране не може да се претвори у здраву крв, него ствара трулеж у желуцу и нездраву крв.

10) Не узимати воће и поврће за исти оброк; никада не узимати заједно воће и поврће за исти оброк, јер је потребна различита киселост желуца за њихово варење; уколико се узму заједно, воће ће се претворити у алкохолно врење, а поврће у трулеж и створиће се сирћетна киселина; све то само трује крв и организам.

11) Када јести воће? Воће се најбрже вари па није добро да се узима после комплетног оброка. Најбоље је узимати воће као самосталан оброк - ујутро сат времена пре доручка и за вечеру јер када се воће само узме оно има изванредно корисно деловање на здравље; брзо се вари, па се после једног сата може узети доручак.

12) Када јести поврће? Поврће је најбоље јести у подне уз ручак. Требало би да поврће буде у комбинацији са житарицама и махунаркама (грашак, пасуљ, сочиво, соја,

230

боранија) и са осталим поврћем. Најбоље је као пресна салата или барено. Веома је корисно ако се слата поједе на почетку ручка.

13) Избегавати супу на почетку оброка. Течна храна није тако корисна као чврста, јер разређује стомачне сокове и не жваће се па се отежано вари. Супе и чорбе имају хранљивих састојака, па се могу узети као самостално јело или на крају оброка. Ако се пије вода како треба онда организам неће осећати потребу за супом пре јела.

14) Чврста храна је здравија од течне и кашасте. Чврста храна се мора жвакати, па се тако лакше вари и даје снагу телу.

15) Не јести између оброка - не би требало ниједну семенку појести између оброка, јер то ствара поремећај у варењу. Желудац се мора одморити, сварити унету храну, а за све то је потребно око пет сати за одрасле, нешто мање за децу. Изузетак су болесници који за време лечења морају узимати чешће оброке. Обавезно треба консултовати лекара. Кад год је то могуће, не јести између оброка.

16) Темељито и полако жвакати сваки залогај. Ова уредба је од огромног значаја за добро варење и за чување органа за варење.

17) Сувише врела и сувише хладна јела и пића строго избегавати. Храна треба да је топла, а не врела. Напици треба да су хладни, али не ледени. Врело и ледено оштећује желудац.

Лечење соковима од воћа и поврћа показује се као веома ефикасно у борби против болести мононуклеозе. Корисно је неколико дана узимати само сокове од воћа и поврћа које сами спремамо. Један дан треба пити само воћне, а други само поврћне сокове. Цедити их за само тај дан и држати у фрижидеру, а свака два и по сата пити по једну чашу. Претходно треба сок да се угреје на собној температури, а затим га пити у лаганим гутљајима. Ако се нема столица, онда нека се примењује клистир. Ако се не може прећи на сокове, онда је корисно узимати неколико дана само пресну храну односно пресно воће и поврће. Ако је све ово неизводљиво, онда увести три дана у седници када ће се јести само воће и пити вода и чајеви. Најбоље је узастопце, али може и на "прескок" (један дан воће, па један дан нормално јело па опет воћни дан).

При свему овоме дозвољено је конзумирати кромпир, пиринач, тестенине, млад и постан сир, двопек, кисело млеко и јогурт, кувану пшеницу, карфиол, купус (свеж), барено копривино лишће, зрело слатко воће, слатке и незаслађене воћне сокове, затим густе чорбе од разног поврћа са доста мркве, са мало маслиновог или хладно цеђеног биљног уља. Треба шетати колико је могуће, на чистом ваздуху и дубоко дисати и то свакодневно. Ако то није могуће, онда често и добро проветравати собу. Нека завесе буду склоњене да има доста сунца у просторији у којој се налази болесник. Забрањено је пушење, алкохол, кафа, какао, кисело воће, сухомеснати производи, конзерве, изнутрице, парадајз, свињетина, пачје и гушчје месо, дивљач, затим масни, стари и преврели сиреви, кајмак, киселе салате (туршија), роткве, краставци, спанаћ, чоколада, јако зачињена јела (масна, кисела, папрена, љута, преслатка), грашак.

У третману против болести мононуклеозе препоручују се и одређени чајеви. Веома је делотворна мешавина: преслица, боквица, хајдучица, гавез, невен, храстова кора, бела врба, димњача. Чај треба правити као мацерат - једну кашичицу мешавине прелити са 2 дл хладне воде да одстоји 12 сати. Пити две три шоље дневно (ако се не може направити мешавина од свих трава, онда правити од онога шта се има или пити појединачне траве).

231

Чајеве пити десет дана, незаслађене или са мало меда. Од велике користи је и сок од младог јечма (у поглављу житарице дато је

упутство како се добија сок од младог јечма). Бобице клеке (кнајпова кура) се такође користе као лек. Треба почети са 4 бобице

па сваки дан повећавати по једну више све док се не стигне до 15 бобица, а онда се враћати и сваки дан смањивати по једну бобицу док се не дође опет на 4 бобице. Затим правити паузу две до три недеље па поновити. Кнајпова кура је веома корисна за јетру и жуч.

Лечење маслачком може бити веома делотворно. У пролеће, у току од 14 дана,

треба применити куру са дршкама од маслачка. Убрати дршку са цветом, опрати све, па одстранити цвет. Сваки дан треба појести 6 дршки маслачка. Мора се добро жвакати, најпре лек има горак укус, а после је пријатан. Добро је јести и салату од листова маслачка, јер користи органима за варење и целом организму даје снагу.

Напомена! Ако се узимају сокови, онда треба обратити пажњу на прелазни период ка чврстој храни. Тај прелаз мора бити постепен да не би дошло до блокирања рада желуца са трајним последицама. Прелаз траје око три до четири дана и сокови се постепено смањују, а уводи се постепено чврста храна. Првог дана за доручак узети једну јабуку, за ручак мало салате са уљем, а за вечеру сокове. Другог дана за доручак узети две јабуке или неко суво воће, за ручак салату од поврћа и пресну супу са мало пахуљица од житарица, а за вечеру сокове. Трећег и четвртог дана поступати исто као и другог дана. Петог дана избацити сокове и нормално јести претежно пресну храну.

Водену терапију примењивати како је описано у поглављу под називом Вода, у делу где се говори о лечењу водом.

Сунчање је такође препоручљиво - макар и у соби, једном дневно до један сат трајања, али се сунцу треба излагати постепено, не одједном.

СРЦЕ И КРВОТОК

"Сврх свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега излази живот". Сваки део људског тела зависи од здравог или нездравог функционисања срчаног мишића. Када је срце болесно, пати цело тело. Снага срца зависи од стања мишићних влакана који се називају миофабрили. Веома је важно да су здрави срчани залисци односно валвуле. Такође је веома важан и рад нервног система који контролише крвне судове и количину крви у крвној струји, најбитније што условљава циркулацију и рад сваке ћелије организма.

232

Фантастична анатомија срца. Срце је шупаљ мишићни орган, смештен у средогруђу (mediastinum anterius). Већи део срца је у левој половини грудне дупље. Величине је као стиснута песница. Срце је подељено на преткомору и комору. Шупљина срца је са две преграде подељена на две преткоморе и две коморе (ventriculus и atrium). Преткоморе су међусобно одвојене преградом, а и коморе су такође одвојене преградом. Око преткоморно - коморног отвора налазе се два фиброзна прстена. Мишићно ткиво (myocardium) прекривено је са унутрашње стране танком опном (endocardium), а са спољашње стране је прекривено срчаном марамицом (epicardium). Десна преткомора (atrium dextrum) прима велике венске крвне судове који доносе венску крв у срце из целога тела. Ту је ушће горње и доње шупље вене (vena cava superior и vena cava inferior), великог срчаног синуса (sinus coronarius) који доводи венску крв из зидова срца, заправо из малих срчаних вена. Из десне преткоморе крв иде у десну комору. Валвула односно срчани залистак спречава враћање крви из десне коморе у преткомору. Десна комора. Из десне коморе полази плућна артерија (truncus pulmonalis), која доводи венску крв из десног срца у плућа како би се тамо извршила размена гасова. Залистак који се налази у артерији не дозвољава да се крв враћа натраг у десну комору. Венска крв је засићена угљендиоксидом и нечистоћом, а у плућима ће се избацити угљендиоксид издисањем, а крв ће се обогатити кисеоником. Тако се обавља размена гасова у плућима. Пречишћена артеријска крв иде из плућа у леву преткомору (atrium sinister) где их доводе по две плућне вене из плућних крила. Између леве преткоморе и леве коморе налази се залистак. Из десне коморе полази артерија аорта. Срце је као савршена пумпа која протерује крв кроз крвне судове. Срце ради независно од наше воље. Њега покрећу "чворови" нервно - мишићног ткива и влакана. То је спроводни систем срца. Срце се храни из крвних судова који долазе из артерије аорте: arteria coronalis sinistra, arteria coronalis dextra - лева и десна срчана артерија. Ове артерије се гранају на многобројне мање артерије и улазе у срчани мишић. Оне нису међусобно повезане па ако се деси да се запуши нека од грана, тада се не исхрањује тај део срца који се напаја од те артерије, већ постепено али сигурно пропада. Вене срца се уливају у велику вену (vena cardis magna) и она постаје широка и улива се у десну преткомору. У ову вену се улива и коса вена леве преткоморе, као и мале вене срца. Срце има сопствене нерве, али и поред тога оно прима инервацију од аутономног вегетативног нервног система. Симпатички живци срца (nervi cardioci) долазе из вратних ганглија односно симпатикуса. Срчана опна (као кеса) обавија срце. Срце и крвни судови чине један систем канала кроз које крв непрестано циркулише (кружи), разносећи храну свакоме делу тела, а из свакога дела односећи отпатке. Крв

233

предаје органима и ћелијама кисеоник и хранљиве материје, а од њих узима угљендиоксид и непотребне материје и токсине да их однесе у плућа и бубреге ради избацивања из организма. Крвни судови су еластичне цеви, веће и мање, кроз које тече крв. Артерије проводе крв из срца у све делове тела, и то је крв пуна хранљивих састојака и обогаћена кисеоником. Вене доводе крв у срце ради оксидације (сједињења са кисеоником). Десна половина срца садржи венску, а лева артеријску крв. Јак срчани мишић потискује крв из срца у све делове тела преко мреже крвних судова. Капилари су најмањи крвни судови и они су веза између артерија и вена. Артеријска крв је богатија кисеоником и светлија је, а венска крв је богатија угљендиоксидом па је тамнија. Бог је заштитио срце грудним кошом и ребрима.

Шта је крвни притисак? Проток крви кроз крвне судове врши притисак на њихове зидове и то се назива крвни притисак. Када срце куца, срчани мишић ствара притисак шаљући једну шољу крви из срца, преко аортиног вентила у аорту и у остале артерије. Систолни притисак је врхунац притиска. Када се између откуцаја срце одмара, тада притисак у срчаној комори опада, вентил аорте се затвара, артерије се повлаче. Тада настаје дијастолни притисак. Систолни притисак зовемо "горњи", а дијастолни "доњи" (120/80).

Артеријски притисак је нарочито важан. Нормалан притисак износи 80 – 90 и то доњи, а горњи износи 120 - 140. Пулс (било) је удар крви на зидове артерије. Код здраве особе пулс се креће између 60 и 80 откуцаја у минуту.

Шта одржава ниво притиска? Притисак зависи од укупне запремине крви у телу,

од њене густине (вискозитета), као и од односа лупања и грчења срца. Артериоле (мале артерије) су значајне јер су као вентил сигурности: оне штите капиларе од великог притиска. Скупљање артерија зависи од адреналина, од ангиотенсина из бубрега и јетре, од аутономног нервног система (који регулише рад органа). Нееластичност артериола зависи од количине натријума у њиховим зидовима. На ово утиче хормон сржи надбубрежне жлезде алдостерон.

Кључно за пријатан и добар живот је одржавање нормалног крвног притиска путем

исправног начина свакодневног битисања.

Срчана обољења. Најчешће болести срца и крвних судова јесу артеросклезоза, срчана мана, ангина пекторис, хипертензија (висок крвни притисак), и инфаркт. Број болесника од срчаних болести, нарочито, срчани удар је на првом месту као узрочник смрти у свету, стално расте међу младим људима. Шта је узрок пораста кардиоваскуларних обољења? Неприродни начин живота, нарочито у градовима, без довољно кретања на чистом ваздуху и у природи, затим неправилна исхрана која је богата месом и месним прерађевинама, масноћом животињског порекла или рафинисаним уљима, разне посластице, напици пуни белог шећера и конзерванса, адитива и вештачких боја, пушење, алкохол. Савремени живот је пун журбе,

234

стресова и сукоба, а све то слаби организам уопште па и срце и крвне судове. Месна храна даје холестерол који се таложи на крвним судовима и ствара задебљања која крвне судове сужавају и тако ометају проток крви, што је узрок артеросклерозе. Последица артеросклерозе је повећан крвни притисак, што ремети миран сан и најлепши дан. Ако дође до прскања ове наслаге (плака) у крвном суду може се створити угрушак који може спречити проток крви кроз оштећени крвни суд, па срчани мишић може остати без кисеоника - тако настаје инфаркт. Смањен проток крви може довести и до поремећеног срчаног ритма односно убрзаног лупања срца са пулсом преко 200 у минути. Ова болест је тахикардија. Ако се деси да се зачепи и прсне крвни суд који доводи крв до мозга, онда је последица мождани удар (шлог), што може бити смртоносно. Понављам да би запамтили, јако зачињена јела, слаткиши, тешко сварљива јела, исхрана без довољно свежег воћа и поврћа, месна храна, сухомеснати производи, засићене масноће (маст, сланина, зејтин, маргарин) велики су непријатељи срца и крвних судова. Реуматска грозница (febris rheumatica) је врло озбиљна болест срца. У 90% случајева обољење срчаних залистака је последица реуматске грознице. Болест настаје као касна последица инфекције а хемалитичким стрептокока. Улога стрептокока. Када дође до инфекције носа, грла, ждрела стрептококама односно када се оболи од ангине, може доћи и до реуматског обољења.

Шарлах је инфекција горњег дела органа за дисање. Сличан је акутној упали крајника и ждрела уз појаву оспи по телу (осим лица, косматог дела главе, дланова и табана). Ждрело је црвено као пламен, као код спрептококних ангина. Међутим, није свака упала грла проузрокована стрептококом. Постоје вирусне и неинфективне упале и за тачну дијагнозу потребан је бактериолошки преглед.

Спречавање стрептококих инфекција. Инфекција се преноси или додиром или капљицама (на пример када се говори, кашље, кија), затим преко ваздуха. Најчешће се јављају зими и у пролеће. Али, постоји и велики број здравих клицоноша које носе бациле у грлу и носу. Најчешће обољевају деца од 5 до 15 година старости. Вађење крајника била је једна од заштитних мера. Међутим, реуматска грозница и гломерулонефритис (болести бубрега), могу настати и после вађења крајника. Крајници су лимфно ткиво и имају заштитну улогу, па их не треба вадити без огромног разлога. Нека лекар даје суд о томе, а препоручујем одлазак код два лекара ради потвреде лекарског савета. Шта се дешава у реуматској грозници? У току болести стварају се запаљива огњишта у срцу, зглобовима и крвним судовима. Почетак болести праћен је температуром, знојењем, малокрвношћу. Долази до губитка апетита и тежине. Због промене у крвним судовима настају болови и у трбуху. Карактеристични су болови у зглобовима, а зглобови су топли, поцрвене и отекну. Сваки покрет зглоба може бити болан. Може бити захваћено више зглобова, а може бити отекнуто само лакат и колено (велики зглобови). Упала може и да "шета" по зглобовима. После престанка упале, на зглобовима не остају видне промене или последице.

235

Могуће је и реуматично оштећење нервног система - horea. Последице су неспретни покрети када испадају предмети из руку, просипа се храна а понекад су тако драстични да је болесник онеспособљен и не може сам о себи да се стара. Реуматски кардит је најтежа запаљива промена која се јавља на срцу. Упала захвата све слојеве срца - залиске, срчани мишић и срчану опну (кесу). Међутим, у акутној фази не морају да се јаве симптоми о оштећењу срца. Понекад се виде знаци упале мишићног слоја и срчане кесе као убрзан рад срца (тахикардија), ослабљени тонови, ритам галопа, док се знаци упале на залиску се не препознају. Тек касније се уочавају трајна оштећења (срчана мана) са свим последицама. Што је најгоре, реуматска грозница се може поновити. Шта се догађа на срчаним залисцима? Здравље срчаних залисака има велику улогу у правилном раду срца. Када се срце стисне, залисци се отварају и крв несметано излази из срца. Одмах затим, залисци се затварају да се крв не може вратити натраг. И да би срце радило као пумпа потребни су здрави залисци. Али, реуматска грозница постепено деформише залиске, па они више не могу добро обавити своју функцију, не могу правилно да се отварају и затварају. Залисци услед деформације могу и да један са другим срасту па се сужава отвор кроз који крв пролази. Све ово се чешће дешава на левој страни срца, на митралним (дволисним) залисцима тако да се ствара митрална мана, стеноза и инсуфицијенција (сужавање и слабост срца). Све ово спречава крв да се истисне у комору, па мање крви доспева у циркулацију, цео организам трпи, а један део крви се враћа у преткомору. Срчани мишић је присиљен на појачан рад са резервом снаге. Такав мишић временом попушта, а последице су замарање и код најмањег физичког напора, отежано дисање са гушењем, оток на ногама, оток јетре, а на крају може доћи и до фаталног исхода. Операцијом срца могу се мењати залисци. Бог је у својој милости спрам људства које неизмерно воли чак дао лекарима знања и мудрости за пресађивање целога срчаног мишића што продужава живот онима који се одлуче и који преживе тако тешку и сложену операцију, мада је мног лакше спречити такве драстине мере путем послушности јер Бог је дао природне законе за здравље које свако може да спроводе уз мало дисциплине и труда, без великих трошкова. Здрава исхрана, чист ваздух, правилна употреба воде, кретање, умереност, чистоћа, одмор и - јако поуздање у Господа - то су прави лекови за свакога од нас. Ови лекови не оштећују организам, не остављају штетне последице, ови лекови имају задатак да нас очисте, обнове и ојачају, на сваком здравственом подручју. Наука је доказала да вегетаријански начин живота доприноси очувању здравља у високом проценту. Много мање је оболелих од срчаних болести међу вегетаријанцима и оним људима који веома умерено конзумирају место него међу онима који на то не обраћају пажњу. Бели лук може не само да спречи закречење артерија, него чак и да поправи настала оштећења. И што је такође важно, бели лук делује "дугорочно", а не само тренутно. Свакодневно узимање неколико чешња белога лука уз јело допринеће подизању целокупног имунитета. Користан је пресан и кувани бели лук, а пржени не.

236

Језграсто воће (ораси, бадеми, лешници) знатно доприносе смањењу ризика од срчаних обољења, јер садрже незасићену, веома корисну масноћу која је слична маслиновом уљу. Осим тога у њима има и витамина Е, селена, разних антиоксиданаса који чувају срце и крвне судове од закречења и пропадања. Махунарке као што су соја, пасуљ, сочиво садрже квалитетне беланчевине, многе витамине и минерале, здраву масноћу, биљна влакна, а све то користи нашем организму и за одбрану од болести. Интегралне житарице (пшеница, раж, јечам, овас) са целим зрном обилују витаминима, минералима, влакнима која чисте крв и доприносе уредној столици што је веома значајно за борбу организма против болести. Воће и поврће. Нарочито је значајан каротин кога има у мркви и бундеви, као и у обојеном воћу и зеленом лиснатом поврћу, а каротин чува здравље крвних судова и њихову проходност. Витамин Ц чува здравље срца и крвних судова. Со се мора свести на најмању меру код срчаних болесника, јер она задржава воду у организму, а то штети срцу. Треба употребљавати само морску со. Вода. Срчани болесници се морају консултовати са својим лекаром о количини течности коју смеју узети у току дана. Вода је веома потребна, али ако се скупља вода у организму због слабости срца, онда се мора бити веома опрезан са уношењем воде. Минерали и то калијум, магнезијум, калцијум, витамине, витамин Ц, незасићене корисне масноће, најквалитетније беланчевине, и веома корисна биљна влакна - све се то налази у биљној храни. Уредна столица је од великог значаја за здравље срца, па треба пазити на тај аспект, а вегетаријанци готово по правилу имају уредну свавкодневну столицу. Штетне навике. Треба одбацити месну храну, јака јела (сарма са месом (може са сојиним љуспицама), гулаш, ђувеч, сосови, преврели сиреви, пржена и похована јела, засићене посластице, вештачки сокови и напици, кафа, дуван, алкохол, преобилни оброци). Ничему не штети толико недостатак кисеоника колико штети срцу и стварању здраве крви. Зато је неопходан боравак, без обзира на време, на свежем ваздуху, уз дубоко дисање и кретање. Боравак у затвореној просторији, слабо проветраваној, са мало кретања, задимљеној од дуванског дима, засигурно ће допринети слабости срца и крвних судова.

Методе лечења кардиоваскуларних болести које се примењују у лечилиштима где

се лечи само природним путем подразумевају доле описане начине:

Дијета, углавном хипосодична (са смањеном количином соли) изводи се на следећи начин: три до пет дана лечење соковима од воћа и поврћа. Једнога дана пити само воћне сокове, а другога само сокове од поврћа. Сокове цедити само за један дан и држати их у фрижидеру, а пре употребе извадити да се угреју на собној температури. Свака два и по сата пити по једну чашу сока и то 2,5 дл. Цвекла се пије одмах, у количини од 50 г, али се може постепено повећавати код неких болести (леукемија и анемија односно малокрвност)

237

и до 450г дневно и може се мешати само са соком од мркве. Сок од кромпира се такође пије одмах, у количини од 30 г и не сме се мешати ни са једним другим соком. Сок од целера се може користити од 200 мл, од пресног купуса од 150 до 250 мл, од краставца 90 мл, од пашканата (корен) 60 - 150 мл, од келерабе 30 мл, а од салате 50 мл. Приликом лечења соковима не треба уносити у организам ништа осим сокова, воде и чајева. Док траје терапија соковима треба свако јутро примењивати клизму (клистир) са 1,5 л млаке камилице.

Прелазни период. После терапије соковима треба постепено прећи на чврсту, пресну храну. Прелазни период траје око 5 дана. Сокови се и даље пију, али се постепено смањују, а постепено се повећава количина чврсте хране. Између оброка пију се сокови и чиста вода.

Првог дана за доручак се узима једна јабука или друго воће, за ручак мало салате од поврћа и мало уља, а за вечеру сокови. Другог дана за доручак две јабуке или сушено воће, за ручак салата од поврћа, пресна супа (од сока неког поврћа) са пахуљицама од житарица, а за вечеру такође сокови. Трећег и четвртог дана поступа се исто као и другог дана. Петог дана за доручак се узимају две до три јабуке, два до четири ораха или леђника, једна кашичица меда, за ручак салата од поврћа, пресна супа са пахуљицама од житарица, свеж-млади сир, грахам хлеб, а за вечеру једна шоља јогурта и интегралног хлеба. Између оброка је било још увек мало сока. Сок од јабука се пије између оброка. Није препоручљиво мешати кисело и слатко воће, може се мешати слатко и полукисело воће (банане и јабуке на пример). Диње и лубенице се једу искључиво као посебан оброк. Пажња! Пажљиво пратити диурезу (количину излучене мокраће) на 24 сата у односу на количину унете течности, затим пулс, крвни притисак, развој едема (отеклина) са пратећим симптомима на површини доњих екстремитета, као и опште стање.

У наставку лечења два месеца дијета пресном храном и соковима, а у том периоду имати један до два дана лечења воћем (јести само воће).

Лечење бобицама клеке (Кнајпова кура) - првог дана појести 4 бобице клеке, другог дана 5 бобица, трећег дана 6 бобица и тако све до 15 бобица за дан, а онда постепено смањивати по једну бобицу дневно док се не дође опет на 4 бобице. Направити паузу од 14 дана и поновити куру. Бобице изгристи, сажвакати и појести.

Препоручује се три пута по једна кашичица вина за срчане тегобе. "Сируп за срце" -

1 л сока од грожђа, 10 стабљика першуна са лишћем, 2 супене кашике сирћета (јабуковог). Кувати 10 минута. После првог кључања додати 300г меда и кувати с медом 4 минута. Одмах процедити, сипати у флаше, добро их затворити и чувати у фрижидеру. Узимати једну до три кашичице дневно, а у кризи и једну до две супене кашике одједном.

Благотворно дејство имаће три пута по један чешањ белог лука дневно.

Веома је ефикасан сок од младог јечма - три пута дневно по пола дл разблаженог са соком од јабука или са мало чаја или чистом водом.

Чајеви:

238

Гавез 30 г, имела 20 г, маслачак 10 г, петопрст 10 г , срдачица 10 г, жута метла 10 г; Глог 30 г, срдачица 20 г, димљача 10 г , одољен 10 г, матичњак 10 г, црвена

детелина 20 г; Брђанка 10 г, хајдучица 10 г, линцура 10 г, рутвица (рута)10 г, преслица 10 г; Русомача (хоћу - нећу)10 г, зечји трн (Оnonis spinoza)10 г, крвара (Sanguisorba

officinalis) 10 г, бела врба (кора) 10 г;

Глог (плод или самлевени лист и цвет) 20 г, шипак (дивља ружа) 20 г.

Припрема чајева. Сви ови чајеви се припремају на исти начин. Једну пуну кашичицу мешавине прелити са 250 мл хладне воде и оставити преко ноћи, 12 сати, затим процедити и подгрејати. Пити по две шоље дневно, ујутро и увече. Сваки чај користити по 14 дана редом. Чај број 5 прелити кашичицу са 300 мл млаке воде и оставити да преноћи. Следећег дана процедити и попити у току дана.

Терапија водом подразумева следеће процесе: Купка "Виталис" три пута дневно по 15 -20 минута; Хладан облог са јогуртом држати на пределу изнад срца, 15 - 20 минута када наступе

болови; Лумбо - абдоминална катаплазма (облог на слабине и стомак) од глине, једном

дневно, у трајању од три сата; Ходање босим ногама по трави, док још има росе; Хладно туширање руку (до рамена) једном дневно у трајању од две седмице; Излагање дејству чистог ваздуха, вежбе дисања и лагана гимнастика у зависности од

издржљивости болесника. Целокупна терапија изводи се уз обавезан надзор лекара, али свакако можете сами

свуда дисати циклус од 11 дубоких – до стомака – удисаја и издисаја за инстантно побољшање крвотока.

ХИПОГЛИКЕМИЈА Хипогликемија је пад шећера у крви. Последице хипогликемије су емоционалне и менталне тегобе. Нормална количина шећера код људи је од 70 до 160 ммг%. Количина шећера у крви утиче на све функције људског тела. Ако се количина шећера превише попне или превише смањи, то ће бити узрок многих поремећаја у функционисању организма. Нормално регулисање шећера у крви. Да би се одржала нормална количина шећера у крви, потребно је да у исхрани има довољно угљених хидрата, масти и

239

беланчевина. Регулатори нормалног шећера у крви су јетра, гуштерача и надбубрежне жлезде. У току пробаве шећер (глукоза) се допрема у јетру и ту се скадишти 25% количине шећера. Оно што остаје одлази у главни крвоток. Ако шећер у крви расте, гуштерача повећава производњу инсулина који смањује количину шећера. Инсулин повећава сагоревање шећера у ткивима и помаже његово складиштење у јетри и мишићима. Ако и поред тога остане доста шећера, се он претвара у масно ткиво, а бубрези се укључују како би вишак шећера био убачен у урин.

Како се организам брани од хипогликемије? Сагоревањем шећера у ћелијама ствара се потребна енергија за живот и рад. Када количина шећера падне, панкреас подстиче производњу једног хормона који подстиче јетру да резервни гликоген претвори у глукозу и унесе га у крвоток. Ако је и то мало, онда се узима део из масних резерви, а ако је и то мало, разлажу се беланчевине како би се задовољиле настале потребе. Како би се све ово остварило у помоћ пристижу надбубрежне жлезде. Оне луче адреналин и хормон сличан кортизону који покрећу јетру да да више гликозе, а истовремено спречава употребу шећера у ћелији, складиштење у мишићима и подстиче ослобађање масти која ће се претворити у шећер. Још једна жлезда потпомаже овај процес са своје стране, и то са своја два хормона, а то је хипофиза.

Последице хипогликемије. Најчешћи узрок овог поремећаја повезан је са

погрешним навикама у исхрани. Ако је доручак слаб односно неодговарајући, онда ће ниво шећера бити низак. Ако смо за доручак узели сладак сок, слатку кафу или колачиће у организму ће настати узбуна и инсулин ће се лучити у већој мери. Сав вишак шећера се oдстрањује у јетру и у друга ткива. Све ово доводи до мањка енергије, а тиме се смањује хитрина и бодрост. Мисли су тромије, настаје нервоза, раздражљивост и забринутост. Најгора последица хипогликемије је лош рад мозга и нервног система. Нервне ћелије раде помоћу глукозе. А у недостатку глукозе јавља се неуроза, ментална конфузија, промена понашања, немир, убрзан рад срца, знојење, бледило, поспаност.

Како поступити кад настане хипогликемија?

1) Треба узимати редовне оброке (нарочито доручак) у којима ће бити интегралне житарице, махунарке, поврће, воће, ораси. Наравно, ово неће бити све у једном оброку. Најбоље је за доручак узимати воће и житарице са медом и орасима. За ручак узети поврће и махунарке са житарицама. Вечера нека је лагана - воће или неко пециво са млеком, житном кафом или слично. Али, у оброцима треба да буде мало шећера и мало масноће. Када се шећери узимају из интегралних житарица, глукоза ће се полако ослобађати и прелазити у крв помало тако да неће бити наглог повећања, нити наглог пада шећера у крви.

2) Није добро јести на брзину, јер се тако храна не искоришћава добро. Јести полако и

240

темељито жвакати сваки залогај. 3) Јести три оброка дневно. 4) Редовно радити телесне вежбе на чистом ваздуху, јер кисеоник доприноси стварању

здраве крви. 5) Чувати се стреса, јер он троши животне снаге организма. 6) Пити довољно воде - шест до осам чаша дневно.

Храна која штетно делује: сви шећери, слаткиши, ушећерено воће, ораси са шећером, сладолед, кафа, слатки напици, желеи, торте.

Употребљавати ограничено: слатке сокове, преслатко воће, грожђе, смокве, суво воће.

Употребљавати умерено: кромпир, бундеву. Употребљавати по жељи: млеко, сир, јаја, махуне, поврће, орашасте плодове,

воће, интегралне житарице.

ХИПОТЕНЗИЈА СНИЖЕНИ (НИЗАК) КРВНИ ПРИТИСАК

Снижен крвни притисак је знатно испод скале нормалног.

Како нормализовати снижен притисак? Све што јача крв и побољшава циркулацију допринеће и повећању крвног притиска. Забрањено конзумирати алкохол, пушење, газирана пића (кока кола на пример), јер све ово смањује и слаби крвну слику. Корисно је конзумирати коприву (као салата, чорба од коприве, пита, вариво, чај), природне слатке воћне сокове - нарочито од грожђа, слатко воће, свеже салате (купус, цвекла, мрква), каше од житарица (цело зрно), црни хлеб, махунарке. Треба јести што више пресну храну. Пити сок од младог јечма (три пута пола децилитра на дан), пити чај од беле имеле. Корисно је такође ходати у кади са хладном водом и каменчићима 5 минута свако јутро, затим туширање целог тела топлом па хладном водом, изводити вежбе дубоког дисања на чистом ваздуху и гимнастику, као и сунчање један сат дневно.

Чајеви:

1) бела имела - равну кашичицу потопити у хладну воду да преноћи, а ујутро процедити и пити три недеље по три шоље дневно, две недеље по 2 шоље и наставити до годину

241

дана са по једном шољом дневно, изузетно користи раду срца, побољшава крвоток, користи живцима, побољшава метаболизам;

2) по 20 г рузмарина, јагорчевине, по 30 г жалфије и матичњака, шареног чкаља, 50 г

сладића (слатког корена); једну кашичицу мешавине прелити са 250 дл вреле воде и оставити да одстоји 2 минута; пити две шоље дневно; засладити медом и у сваку шољу додати кашичицу "Шведске тинктуре".

Сок од младог јечма се припрема на следећи начин: потопити јечам са љуском у

воду да преноћи па га сутрадан посејати или у башти, њиви или у саксији за цвеће. Заливати га умерено (не много). Посејати га плитко и када нарасте око 15 - 20 цм онда га покосити, одзрезати корен и опрати. Тада га исецкати и самлети на машини за месо, па онда цедити у соковнику. Ако немамо соковник, онда узети миксер - чашу и исецкану траву јечма ставити у чашу (око две шаке), па насути воде да огрезне и измиксати добро. Сву ту масу насути у велику густу цедиљку. Онда поново цедити онај остатак са истом водом која је већ пуна сока јечма, на исти начин у миксеру као и први пут, тако ћемо добити гушћи и јачи сок. Овај сок је необично пун минерала и витамина и просто обнавља ћелије што је посебно корисно у лечењу болести. Јер болест је умирање здравих ћелија, а сок од јечма обнавља ћелије и оздрављује их. Ако је некоме неукусан укус сока, може да га зачини соком од свежих јабука (цеђен код куће) или са неким другим природним воћним соком. Нарочито користи болесницима од рака.

Треба пазити на избор хране. Јести што више воћа и поврћа, интегралних житарица, махунакки (соја, пасуљ, грашак). Избацити месо и месне прерађевине, маст, сирће, пржење, поховање. Треба пазити на мешање хране - никада не мешати за исти оброк воће и поврће, јер ће настати врење и труљење у стомаку. Воће је најбоље јести ујутро на празан стомак, па после пола сата или сат времена појести свој доручак. За вечеру се може јести опет воће. Не узимати много јела у истом оброку нити много разне хране у једном оброку. Пијење воде је од животног значаја. Свакога дана треба пити по шест до осам чаша воде дневно, али никада за време јела него између оброка. Ујутро, одмах после устајања, попити две чаше воде и то сат времена пре доручка. Сат времена пре јела не пити воду ни два сата после јела, него је треба пити између оброка обилато. Добро жвакање је значајно за добро варење. Треба јести полако и добро жвакати, јер је то много важније за стварање здраве крви него количина хране. Чист ваздух и кретање, уз дубоко дисање дају здраву и квалитетну крв, а тиме се побољшава укупно здравље. Сунчеви зраци неопходни су за наше здравље и треба их пустити у собе. "Нека бледе ћилимови и завесе, али нека се црвене дечји образи".

242

ХИПЕРТЕНЗИЈА ПОВИШЕНИ (ВИСОК) КРВНИ ПРИТИСАК

Шта изазива повишен крвни притисак? Примарна хипертензија има непознат узрок. Али постоје ризични фактори:

наследна склоност, много соли у храни, хронична нервна напетост (стрес) који ствара повећану количину норадреналина односно нервног хормона у крви, неправилан начин исхране са доста масноће животињског порекла, месо и сухомеснати производи, слаткиши, бели шећер - све ово ствара холестеролске наслаге на крвним судовима који се сужавају, слабе и обољевају.

Секундарна хипертензија има више од 50 узрока: 1. група узрока су бубрежни поремећаји; у питању је ометање крвног протока кроз

бубреге; у бубрегу се ствара ренин, који претвара једну хемијску супстанцу јетре у ангиотенсин који скупља артериоле;

2. група узрока су поремећаји адреналне коре, када се повећано луче хормони, посебно

алдостерон, што зависи од количине натријума у крви; узрок овоме је наследна мана или бенигни (доброћудни) тумор;

3. група узрока су поремећаји адреналинских хормона; развој тумора феохромоцитом

(pheochromocytom) производи огромну количину адреналинских састојака; узрок може бити и наслеђени недостатак ензима који контролишу адреналин; код оваквих случајева долази до погоршања када се једу преврели сиреви или пије вино, сат времена након тога долази до главобоље и лупања срца;

4. група узрока су поремећаји хормона - обољење хипофизе, тироиде, паратироидне

жлезде такође могу бити узрок хипертензије; у трудноћи токсемија доводи до повишеног притиска;

5. група узрока су болести крви и крвних судова, то може бити сужење аорте, густа крв

(polycythemia) споро тече; 6. група узрока су поремећаји у нервном систему - оштећење нерава и мозга, хронична

нервна напетост услед емоционалних стресова, непрекидна брига, доводи до хипертензије;

7. група узрока су хемикалије и лекови; много кухињске соли (натријум, олово, жива,

кадмијум), подстичу притисак; ако је пијаћа вода богата овим тешким металима доводи до тешких обољења; контрацептивне пилуле, терапија естрогеном у менопаузи одржава вишак соли (натријума) у организму;

243

8. група узрока: неопоштовање природних закона нездрав начин живота.

Значај кретања на чистом ваздуху. Ако се не крећемо довољно на чистом ваздуху, наш крвоток ће бити успорен, а самим тим биће и отежано снабдевање наших органа хранљивим материјама и кисеоником. Ми ћемо тада дисати само врховима плућа. Последица тога ће бити да ће и стомак, и јетра, и мозак, и плућа патити од недостатка дубоког, пуног удисања ваздуха који би оживео крвоток и дао снагу и чистоћу сваком делу наше живе машине (односно тела).

Вода гради наше тело и сви наши органи раде помоћу воде. Вода помаже у лечењу многих болести, али и у очувању имунитета. Вода одстрањује штетне састојке из крви. Она помаже бољу циркулацију. Вода испира наше тело и одстрањује штетне бактерије из органа за варење и из целога организма. Воду треба пити између оброка, никада за време јела, и то шест до осам чаша дневно. Ако у крви нема довољно воде, она је густа и пуна нечистоће, а циркулација је успорена. Умереност у јелу и пићу доноси здравље и телу и духу. Ако се органи за варење оптерете великом количином макар и најздравије хране, та храна се не може претворити у здраву крв. Од велике количине хране слабе и органи за варење и нервни систем. Организам постаје подложан болестима. Гојазност је чест узрок високог крвног притиска. Два до три јела за један оброк довољно је. Између оброка не треба јести апсолутно ништа, чак ни једну воћку нити семенку јер то омета варење. Сунчеви зраци односно сунчева светлост повећава активност јетре, крвотока и мишића. Сунчеви зраци убијају бактерије које се налазе у угловима просторија чак и преко облака. Сунчева светлост ствара бела крвна зрнца - браниоце нашег организма. Рад срчаног мишића се појачава, а самим тим ће бити мања опасност и од хипертензије.

Дијета која се примењује у случају хипертензије:

- десет дана лечење соковима од воћа и поврћа; - једна клизма ујутро са 1,5 л чаја од камилице док траје терапија соковима; - у наставку лечења два месеца пресна храна и сокови; у том периоду један до два

дана седмично јести само воће (крушке); - сок од младог јечма, три пута дневно по 50 мл пре јела.

Лечење бобицама клеке (Кнајпова кура) већ је описано горе. Лечење чајем од имеле већ је описано.

Корист од конзумирања белог лука – три пута по један чен белога лука дневно, пола сата пре јела.

Чајеви: Глог 30 г, имела 10 г, хајдучица 20г, исоп 10 г, бела врба 10 г; једну кашичицу

смеше сипати у 250 мл хладне воде и оставити 12 сати, онда процедити и пити једну шољу

244

пре доручка, а једну пре ручка.

Водена терапија: 46 наизменична купка ногу два пута дневно (топло па хладно, у два суда, један са

топлом, а један са хладном водом); у суд са топлом водом додати мало пепела од изгорелог дрвета или 50 г самлевеног семена горушице; ноге држати у топлој води 4 минута, а у хладној води 1 минут;

47 наизменични шкотски туш, два пута дневно.

Сунчање са презнојавањем, при чему се покрије глава, једном дневно и боравак на чистом ваздуху, вежбе дисања, гимнастика, у зависности од могућности болесника.

Терапија се мора спроводити под строгим надзором лекара. У потпуности треба искључити следеће навике: 48 не пржити на уљу нити на другим масноћама (уље додати када је јело склинуто

са ватре и када се прохладило); 49 избацити из исхране месо било које врсте и месне прерађевине; 50 избацити бели шећер или га свести на најмању меру; 51 искључити сирће из употребе чак и јабуково; 52 искључити кафу, црни чај, дуван, алкохолна пића свих врста; 53 искључити бели хлеб, разна теста, преврео сир, овчји сир, качкаваљ, топљени

сир, 54 со у претераним количинама (нарочито не рафинисану), боља је морска со у

малим количинама; 55 изоставити све намирнице конзервисане хемијским конзервансима; 56 не употребљавати соду бикарбону, прашак за пециво; 57 утврдити време оброка и јести у одређено време; дуго и добро жвакати храну; 58 избегавати уношење воде у организам за време оброка или одмах после оброка

или непосредно пре оброка; пре оброка пити пола сата, а после оброка један до два сата; између оброка обилато пити воду онолико колико здравље дозвољава; корисно је ујутро 30 - 60 минута пре доручка попити две чаше млаке воде; избегавати велике количине хране у једном оброку; не узимати много разних јела и састојака у једном оброку; не јести воће и поврће у истом оброку.

Напомена! Књигу у којој је описана терапија водом за исцељење народима аутора

др Дору Лазе или спис о терапији водом можете поручити на тел: 021-618 296, улица Богдана Шупута 85, Нови Сад.

Лечење крвног притиска храном

Вегетаријански начин исхране. Доказано је да вегетаријанци имају мањи крвни притисак од особа које једу месо. Биљна храна садржи све материје које су неопходне за изградњу, одржавање и здравље нашега организма. Нездрава храна (холестерол) подразумева храну као што је месо, сухомеснати производи, маст, кафа, алкохол, руски чај, преврели сиреви, јаки зачини, со (у већој

245

количини), бели хлеб и бели шећер, слаткиши и торте, чоколада. Та храна доприноси повећаном притиску. Бели шећер се у организму претвара у засићену маст. Све ово ствара нечистоћу која се таложи на зидовима крвних судова и сужава њихову проходност. Крв отежано циркулише и тако се повећава крвни притисак. Месна храна је пуна холестерола који се лепи за крвне судове, сужава их и тако се отежава проток крви. То подиже крвни притисак и оптерећује срце и крвне судове. Овај штетни (ЛДЛ) холестерол делује као отровна материја на све органе тела. Бели шећер, колачи који се праве од масноће, брашна, јаја и шећера прави су рудник холестерола. Нездравији су од месне хране.

Здрава храна - сво воће и поврће (нарочито свеже и пресно), житарице (цело зрно), махунарке (нарочито соја) - то је здрава храна за свакога, и за здраве и за болесне. Поврће - ако је исхрана богата свежим поврћем и воћем, то ће сигурно утицати на срце и крвне судове, јер ће чувати артерије од закречења, од можданог и срчаног удара. И не само то, него ће користити чак и после ових удара. Нарочито је корисна мрква, бели лук, црни лук, купус, ротква, салата, парадајз. Антиоксиданси из воћа и поврћа повећавају супстанцу простациклин (као хормон) која шири крвне судове.

Бели лук - ово поврће има најмање 15 материја (антиоксиданаса) који неутралишу штетне материје које оштећују артерије. Огледи су доказали да редовна употреба белога лука и то пет пута недељно по три до четири чена дневно смањују крвни притисак и спречавају даља оштећења артерија. У току три месеца снижава се притисак са 170/102 на 159/89. Бели лук делује кумулативно, све је боље што се дуже узима. Лук опушта глатке мишиће крвних судова па их тако прошири. Црни лук разређује крв и чисти је, а тиме се смањује и опасност од притиска.

Воће је богато влакнима која имају најјаче дејство против високог притиска. Посебно је лековито језграсто воће (ораси, лешници, бадеми) јер садрже незасићену масноћу која је слична маслиновом уљу и оне чисте крвне судове од масних наслага односно холестерола. Ови плодови садрже и витамин Е и минерал селен који штите артерије од даљих оштећења. Ипак их не треба узимати у већим количинама да не би утицали на гојазност.

Житарице. Само комплетно (цело) интегрално зрно је корисно. Бело брашно је

сиромашно лековитим и хранљивим састојцима. Овас (зоб), пшеница и јечам имају утицаја на здравље артерија и треба их свакодневно употрељавати. Веома је корисно да се свакодневно у јело дода по једна кашика мекиња, јер мекиње скупљају холестерол.

Махунарке су нарочито корисне у лечењу високог притиска и болести срца.

Посебно место заузима соја у зрну, кувана и справљена на разне начине. Сојине беланчевине, масноће, витамини и минерали, све то чува здравље артерија.

Маслиново уље (хладно цеђено) не оштећује срце и крвне судове. Оно снижава лоши холестерол (ЛДЛ), а повећава корисни (ХДЛ) холестерол. Маслиново уље је потпуно безопасна масноћа. Слично деловање имају и уља од бадема, лешника, ораха. Калијум из воћа и поврћа регулише ниво натријума који подиже притисак. Калијум и калцијум помажу да се излучи вишак натријума из крви. Калијум спречава стварање

246

паратиреоидног хормона који подиже притисак.

Лечење крвног притиска по методи природних закона здравља подразумева доле

описану дијету која се изводи на следећи начин: 2 5 - 10 дана лечење соковима од воћа и поврћа; 3 за време терапије соковима једном дневно клистирање; 4 у наставку лечење соковима и пресном храном два месеца, а после наставити са

вегетаријанском исхраном; сваке седмице један до два дана јести само воће (посебно дијета крушкама);

5 сок од младог јечма, три пута дневно по 50 мл сока пре јела; 6 два пута по две кашике пшеничних мекиња у чају, супи, млеку; 7 лечење бобицама клеке (Кнајпова кура) описано у претходном тексту; 8 лечење чајем од беле имеле; 9 три пута по један чен белога лука пола сата пре јела.

Терапија водом описана је у претходном тексту.

Ш Л О Г (МОЖДАНА КАП, МОЖДАНИ УДАР)

Како настаје "шлог"? Шлог настаје када се зачепи или прсне крвни суд у мозгу. Ако је оштећен крвни суд у десној страни мозга, онда ће се одузети лева половина тела и обрнуто. Ова болест се зове мождана кап или апоплексија односно шлог или капља. Најбоља заштита од шлога јесте чување крвних судова у добром стању односно у стању проходности. Ништа неће тако добро сачувати крвни суд од штетних наслага које га

Намирнице богате калијумом: Тамна меласа (1/4 шоље) Средњи кромпир (печен) Диња (1/2) Кувана влитва (1/2 шоље) Брескве (две и по ) Суве шљиве (5) Пасуљ Јогурт Соја - зрно - Кајсија (5) Поморанџа Бундевино семе Банана (1) Бадем

2.400 мг

844 мг 825 мг 654 мг 645 мг 626 мг 517 мг 530 мг 486 мг 492 мг 482 мг 458 мг 451 мг 426 мг

Намирнице богате калцијумом: млеко, наранџин сок, јогурт, кељ, раж- тан, суве смокве, тофу (сојин сир), брокула, пасуљ, сојино зрно, леблебије, бели пасуљ

247

сужавају и ометају проток крви као редовна употреба воћа и поврћа у исхрани. Овакав начин исхране ће сачувати и нервни систем у добром стању, па и цео организам. Вегетаријански начин исхране обезбеђује човеку најбоље градивне материје, најбоље изворе енергетских материја, а такође и најбоље заштитне материје без којих се не може добро изградити наш организам, нити се може очувати његово нормално функционисање.

Опасна храна која може узроковати шлог. Све оно што штети крвним судовима потенцијална је опасност од можданог удара. Месна храна, намирнице животињског порекла (месо, маст, сало, сухомеснати производи, јаја у већој количини) обилују холестеролом. Он се таложи на зидовима крвног суда и тако га сужава и зачепљује. Услед оваквог стања крвних судова смањен је проток крви, а тиме је отежано снабдевање органа кисеоником и хранљивим материјама које се разносе путем крви по телу до сваке ћелије. Када је крвни суд знатно зачепљен он може и да пукне или се зачепи и тако настаје шлог. Лековита храна. Прва и најбоља заштита од шлога јесте воће и поврће. Што више зрелог, непрсканог воћа и поврћа у исхрани смањује у великој мери ризик од шлога, чак за више од 60%. Воће и поврће не само што спречава настанак шлога, него и смањује оштећења која настају када је већ дошло до шлога. Воћна дијета. Непроцењиво је корисно да се сваке седмице једе само воће један или више дана. То чисти крвне судове, отклања отрове из тела, обнавља ћелије и подмлађује организам. Такође је корисно да се неколико дана у месецу једе само пресна храна која ће имати исто дејство као и воћна дијета. Калијум користи као заштита од шлога. Има га у мркви (шаргарепи, кељу, спанаћу, раштану, бундеви, кромпиру, дињи, парадајзу, пасуљу, сојином зрну, кикирикију, брескви, шљиви, кајсијама, поморанџама, бананама, бадемима). Калијум штити крвне судове на тај начин што снижава крвни притисак, чува крвне судове од оштећења и даје им еластичност. Тако се организам штити и од шлога. Бета - каротин је врло снажан заштитник од многих болести па и од шлога. Највише га има у воћу и поврћу које има наранџасто- жуту или црвену боју, као и у лиснатом поврћу тамнозелене боје. Мрква, бундева, диња, зелена салата, прокељ, кељ, спанаћ, блитва, раштан, брокула спадају у поврће које обилује бета - каротином. Довољно је појести по једну већу мркву дневно и тиме је већ задовољена потреба за овим витамином. Воће које обилује бета - каротином јесте кајсија, бресква, грејфрут, манго. Бета - каротин је снажан антиоксиданс који спречава претварање холестерола у токсичан (отрован) облик и на тај начин спречава стварање угрушака у крви и зачепљење крвних судова, а самим тим и настанак шлога. Међутим, ако је већ дошло до шлога, бета - каротин ће спречити смрт или онеспособљеност оног дела тела који је био погођен болешћу. Овај витамин не чува само крвне судове, он чува и живце од оштећења и помаже бржи опоравак. Када настане шлог, тада се мозак не може снабдети довољном количином кисеоника, а то доводи до поремећаја у функцији ћелија односно до оштећења нервних ћелија. Антиоксиданси су потребни да би се ћелије заштитиле од пропадања, а тело од разних болести. Они спречавају поремећене молекуле кисеоника да уништавају здраве ћелије. Где ћемо се снабдети антиоксидансима? Поврће и воће га има у изобиљу и то

248

лиснато поврће тамнозелене боје, свеже зрело воће, мрква, бундева, купус, карфиол, брокуле, хладно цеђено маслиново уље, црни и бели лук, (сирови). Најбољи антиоксиданси су витамини Ц, Е и бета - каротин. Со. Када је у питању со, мора се бити веома опрезан у количини и у избору квалитета соли. Много соли у храни је опасно за здравље и нарочито погодује високом крвном притиску. Масажа. Делове тела који су погођени шлогом корисно је масирати разблаженим винским сирћетом. Ујутро и увече се болна места масирају следећом течношћу: у 1 л шпиритуса или љуте комовице насути 4 супене кашике ситно исецканог рузмариновог листа и исто толико листа и цвета сапуњаче. Флашу добро затворити и оставити да стоји у соби 20 дана. Свакодневно флашу мућкати више пута на дан. После 20 дана процедити и више пута на дан масирати болна места (лагано) 10 минута док се течност не упије у кожу. После масаже кожу обрисати млаком водом, намазати маслиновим уљем, па увити у вунену тканину. Овако радити 20 дана. Проклијале пшеничне клице, и то свеже, садрже у великој количини витамине, минерале, ензиме и друге супстанце које дају снагу, лече и обнављају организам. Треба их узимати свакодневно у количини од неколико кашика у јелу или салати. Не смеју се кувати јер тада губе своју вредност. Ништа није боље за живце од пшеничних клица. Сок од младог јечма треба узимати три пута дневно и то по пола дл пре јела, или самог или са мало воћног сока. Овај напитак садржи огромну количину витамина, минерала и других супстанци које обнављају организам и ћелије, а тиме и отклањају болести.

Напомена! Начин добијања пшеничних клица и сока од младог јечма описан је у поглављу житарице.

Чајеви: 1) по једну супену кашику нане, зове, хајдучице ставити у 7 дл прокључале воде и

оставити да одстоји два сата, затим процедити и пити по 2 дл три пута дневно ради презнојавања;

2) по једну кашику жалфије, подубице, невена, сапуњаче, коприве изручити у литар

прокључале воде, оставити 2 сата да стоји, процедити и пити у току дана; 3) по једну кашику камилице, зове, нане справљати као и претходно описане чајеве и

пити по 2 дл три пута дневно ради презнојавања.

Боравак на чистом ваздуху. Ниједна болест се не може лечити без довољно кисеоника. Потребно је да се свакодневно проведе на чистом ваздуху најмање два сата, а најмање два пута по десет минута дубоко дисати, јер се само тако може створити чиста и здрава крв, добро варење, стабилан нервни систем, као и рад свих органа.

249

Кретање. Ако је болесник покретан, онда лагана шетња на свежем ваздуху, шетња у којој раде сви мишићи тела, може бити веома корисна за опоравак од шлога, али и као заштита против можданог удара.

Чајеви - за живце је користан чај од кантариона, камилице, имеле, матичњака,

нане, валеријане. Сваки чај се може пити појдиначно. Веома је штетно пити алкохол, кафу, пушити дуван, јести масну месну храну,

нарочито је штетна свињетина. Дуван је веома опасан за крвне судове и живце, јер сужава крвне судове и трује живце. Строго га треба избегавати. Пушење се може лакше оставити ако се жваће корен од иђирота па се испљуне, ако се пије доста воде и течности, ако се једе пресна храна односно воће и поврће, ако се једу интегралне житарице, ако се пази на умерености и редосвитост у јелу и пићу и ако се не једе масна и зачињена храна која трује крв, а отров тражи отров.

ШТИТНА ЖЛЕЗДА Штитна жлезда се налази на предњем делу врата, приљубљена уз гркљан и горњи део душника. Личи на слово х. Ако није увећана не може се напипати.

Деловање штитне жлезде. Штитна жлезда је једна од жлезда са унутрашњим лучењем. Она своје хормоне шаље директно у крв, без изводног канала. Налази се на предњој страни врата. Тешка је око 30 г и састављена је од два дела међусобно повезана. Она излучује два хормона: тироксин и тријордтиронин. За синтезу (спајање) ових хормона потребан је јод. Јод у црева долази из хране, а из црева прелази у крв, одатле га штитњача преузима. Али, штитњача је добила облик јодида који ће прећи у јод. Долази до разних везивања јода уз помоћ разних ензима са хормонима тироидне жлезде.

Дејство хормона штитне жлезде. Хормони ове жлезде делују на вегетативни

нервни систем. Ови хормони су значајни за раст и развој организма. Они делују на метаболизам беланчевина у ћелијама, угљених хидрата, масти, електролита и воде. Нарочито је значајно дејство ових хормона у процесу развоја мозга и плода у материци. Правилан развој костију, рад срца, стварање еритроцита (црвених крвних зрнаца) зависи управо од правилног рада штитне жлезде.

Потреба организма за овим хормонима је прецизно одређена тако да свако

одступање ствара болесно стање. О прецизном лучењу хормона штитне жлезде брину још две жлезде са унутрашњим лучењем: аденохипофиза (део хипофизе који је смештен у лобањи) и хипоталамус (део мозга). Аденохипофиза лучи тиреостимулирајући хормон (ТСХ) који утиче на штитњачу да повећано лучи своје хормоне. Када је метаболизам смањен, повећано се лучи хормон тсх, а када је повећан,смањено се лучи. Хипоталамус

250

лучи тиреолизинг фактор (ТРФ). Обољење штитне жлезде. Узроци смањеног лучења штитне жлезде јесу:

поремећен развој, нека запаљења, тумори, атрофија (нестајање) у старости, мањак јода у храни. Ако је смањено лучење жлезде у току развоја, дете ће бити ментално заостало и патуљастог раста. Ако је смањење настало у току живота развиће се миксоедема односно оток целог тела, а функције мозга биће успорене (мишљење, рад, рефлексна активност). Метаболизам масти биће поремећен па ће настати артеросклероза. Рад срца неће бити нормалан, а кости ће постати порозне (шупљикаве), тако настаје остеопороза.

Базедовљева болест настаје као последица повећаног лучења тироидне жлезде, a

јавља се и повећана гуша односно струма. Повећано лучење хормона настаје као последица разних запаљења, тумора и сталне психичке напетости. Последице повећаног лучења тироиде јесу: губљење телесне тежине, лупање срца, умор. Често су избочене "избуљене" очне јабучице (егзофталмус) као последица поремећене равнотеже аутономног нервног система.

Код повећаног рада штитне жлезде, код базедовљеве болести, повећан је

метаболизам па долази до мршављења, нервозе, желудачно-цревних поремећаја, гушавости, подрхтавања прстију ногу и руку, буљавих очију, пролива, убрзаног рада срца, раздражљивости, знојења, па чак и до слепила и глувоће, а у најгорим случајевима могућа је и смрт. Услед повећаног метаболизма долази до убрзане циркулације и повећане топлоте тела, а последица свега тога је велико знојење.

Лечење повећаног рада штитне жлезде. Због обилног знојења треба пити доста

течности (воде и чаја) и то 2-3 литре дневно. У чај ставити 2 капи јода у току лечења. Због повећаног метаболизма потребно је нешто више беланчевина (биљног порекла), затим интегралних житарица, воћа и поврћа. Нарочито треба пазити да храна буде богата витаминима Б - групе и витамином Ц.

Облози који се стављају на струму (гушу):

1) облог од разблажене смоле бора са једнаким делом воде ставити два пута дневно по 4 сата - ујутром и увечер и тако 10 дана;

2) тендана црна ротква са сурутком од млека - држати 4 сата, два пута дневно,сваки сат квасити облог и тако 10 дана;

3) по 1 литра комовице, винског сирћета и меда - правити облог и држати по 3 сата 10 дана;

4) 3 кашике клекиња издробити и помешати са медом, држати 3 сата два пута дневно, 10 дана;

5) 2 главице сецканог црног лука са 2 кашике меда помешати и направити облог, држати 3 сата два пута на дан и то 10 дана.

Смањено лучење штитне жлезде. Држати облог од разблажене борове смоле са

водом (једнаки делови) по 2 сата три пута на дан - ујутро, на подне, и целу ноћ и то 10 дана. Затим сваки други дан, у року од 10 дана, онда сваки трећи дан у року од 20 дана и тако даље.

251

Метода лечења из санаторијума где се лечи само природним путем описује са у

даљем тексту. Дијета се изводи на следећи начин. 10 дана лечење соковима од воћа и поврћа које

сами цедите код куће. Сокове цедити само за онај дан када ће се пити. Држати их у фрижидеру и извадити на време како би се угрејали на собној температури. Сок од цвекле сме се мешати само са мрквом и пије се одмах. Сок од кромпира пије се у малој количини (пола деци) и пије се одмах, не сме се мешати ни са једним другим соком. Једнога дана се пије сок од воћа, а другога дана сок од поврћа. Треба пити највише до 2 литре сока дневно. Сок од цвекле се може пити више као и сок од мркве, а остали сокови у мањој количини. За време терапије соковима мора се применити клистирање ујутро, и то чајем од млаке камилице.

Пажња! Прелаз са сокова на пресну храну мора бити постепен у трајању од четири

до пет дана. Постепено смањивати сокове, а постепено уводити пресну храну. Првога дана појести једну јабуку ујутро, а у подне мало салате. Другог дана појести две јабуке и мало више салате у подне. Појести и два ораха. Трећег дана појести две јабуке и мало сувог воћа. У поднепојести салату од пресног поврћа, пресну супу са пахуљицама од интегралних жутарица. Четвртог дана поступати исто као трећег дана. Сокове и даље конзумирати у мањој мери. Петога дана појести две до три јабуке, мало ораха или лешника или бадема и мало меда. У подне салата од поврћа, пресна супа са житним пахуљицама, млади сир, црни хлеб. За вечеру се може узети и 1 шоља некуваног млека (од здраве краве). Напомена: пресна супа се прави од неког сока од поврћа па се зачини. Пажња! Особе са оболелом тироидном жлездом не треба да једу ланено семе.

Наставак лечења подразумева два месеца пресном храном и соковима. Лечење лимуновим соком: почети са једним лимуном на дан па повећавати свакога

дана по један лимун више док се не дође до седам лимунова на дан (пити сок од лимуна). После седам лимунова смањивати по лимун дневно док се не дође опет на један лимун дневно. Паузирати два месеца па се може поновити поступак.

Сок од младог јечма конзумирати три пута на дан по пола дл дневно пре јела (о

добијању сока пише се у књизи за исцељење народима аутора др дору лазе и у поглављу под називом житарице).

Чајеви:

1) по 20 г невена, жалфије, коприве, русомаче; по 30 г гавеза, јагорчевине, црвене детелине; по 40 гивањског цвећа и преслице; припрема: 1 кашичица на једну шољу вреле воде, да стоји 2 минута, пити 3 шоље на дан; у шољу ставити мало Шведске тинктуре;

2) анђелику (корен) потопити у хладну воду да стоји 12 сати, пити по једну шољу на дан; 3) једна шоља чаја од јелиних иглица на дан.

252

Терапија водом (консултација са лекаром обавезна):

- наизменични шкотски туш (топло – хладно) и то топло 15 - 20 секунди, па хладно 15 - 20 секунди, и тако наизменично пет до седам пута; тако три пута на дан; ово се изводи са јаким млазом воде (скине се туш);

- облог од декокта од јелиних иглица стављати током ноћи; 4 кашике јелиних иглица

кувати 5 минута у пола литре воде и оставити да се охлади; - дубоко испирање грла чајем од ивањског цвећа и црног слеза - једном слез други

пут ивањско цвеће; остатак биљке подгрејати, измешати са брашном од јечма и правити облог за врат и држати га целу ноћ;

- хладно туширање задње стране тела три пута недељно; - облог од глине стављати на трбух и слабине 3 сата дневно; истовремено овај облог

ставити са сецканим црним луком на зону штитне жлезде.

Терапија ваздухом подразумева боравак на чистом планинском ваздуху, дубоко дисање и гимнастику - зависно од личних могућности.

Свакодневно пити довољно воде, најмање, шест до осам чаша, поред остале течности.

Терапија сунчањем: сунчати се до 1 сат дневно у јутарњим и предвечерњим

часовима. Сунчати се постепено. Рефлексотерапија: масирати тачку за ову жлезду на табану ноге, уз строги надзор

лекара. Важне напомене: утврдити стално време оброка јер је то значајно за здравље; не

јести између оброка јер је то веома штетно; не пити воду за време јела јер то отежава варење, воду пити сат пре и два сата после јела; јести полако и добро жвакати храну; не мешати за исти оброк воће и поврће јер штети органима за варење; не узимати много разних јела у једном оброку јер је то велики терет за стомак; избегавати велике количине хране; не јести ни сувише врелу ни сувише хладну храну; избегавати касне вечере, јер се не могу добро сварити; не узимати више од 3 оброка дневно, а још је боље остати на два оброка- доручку и ручку; за вечеру јести нешто лако (воће на пример); избегавати јаке зачине, индустријску со (морска је добра), индустријско сирће, бели шећер, бело брашно;избегавати масна меса, сухомеснате производе, превреле сиреве, маст животињског порекла; избегавати пржење на масноћи, поховање, торте; изоставити кафу, алкохол, дуван, кока колу и газирана пића, болесници од болести бубрега, срца или јетре морају се консултовати са лекаром о употреби воде.

253

ШВЕДСКА ТИНКТУРА

Шведен-битер се буквално преводи као „шведска гранчица“. "Шведен - битер" је тинктура која се добија од више од десетак потентних биљака, а велики "Шведен - битер" се добија од 24 биљке и алкохола јачине 40-70%. Ова тинктура је проналазак једног Шведског лекара који је умро у 104. години живота и то услед пада са коња при јахању! Шведска тинктура се употребљава и споља (за мазање или као облог) и интерно (пије се).

Припрема: направити мешавину следећих биљака и то: по 10г од сваке: алоја (лист), смола од јеле или корен перунике, багрем (цвет), ловор или цимет, троскавица или рабарбара, линцура (корен), бели јасен (лишће), клека (здробљене бобице), анђелика, шафран (тучак) или перуника 0,2 г, морач или анис 4 г, вилино сито 5 г. Биљке иситнити и помешати па ставити у флашу са широким грлом од две литре и додати 1,5 л вотке јачине 40% па затворити. Нека стоји 14 дана у топлом, сваки дан треба промућкати неколико пута. После 10 или 14 дана процедити и чувати на хладном.

Употреба и деловање код следећих болести: - главобоља, несвестица, боље памћење, јачање мозга (облог на чело, потиљак, или

главу, удисати односно мирисати са натопљене вате, мазати вратни пршљен); - очи - мутне, црвене, болне, упаљене, сузне, сива мрена (облог стављати на затворене

очи или редовно мазати углове очију); - бубуљице и крастице у носу (навлажити их тинктуром); - пликови или ране на језику (влажити их капима); - зубобоља (наквасити болно место и држати влажну крпицу или вату); - упала грла (лагано цедити капи низ грло); - грчеви у желуцу (попити кашику капи са мало воде или чаја); - колике (јаки болови, чупање и завијање у стомаку) - попити 3 кашике, једну за другом,

полако; - против ветрова, хлади јетру, против затвора, за бољи рад црева и желуца; - против отежаног варења желуца; - болови у жучи (два пута дневно по 1 кашика капи -ујутро и увече, облог на стомак);

254

- водена болест (два пута дневно по 1 кашика ујутро и увече); - бол и зујање у ушима (ставити вату са капима у уши), може чак да врати изгубљени

слух; - бол у материци (1 кашика три дана, па шетња , онда доручак - али не са млеком!); - оспе код деце (капи у води половина дозе, а кад почну зарастати онда их мазати да не

буде ожиљак); - глисте, пантљичара (ставља се облог на стомак); - жутица (3 кашике дневно и облог на стомак); - хемороиди, бубрези, меланхолија, депресија, апетит, варење (1 кашика дневно ); - онесвешћеном дати једну кашику капи (улити у уста); - фрас (грчење) код деце (редовно пити одређену, смањену дозу); - ТБЦ (туберкулоза) - пити кашику свако јутро наштину; - падавица (епилепсија), у нападу дати само ове капи јер јачају живце, тело и отклањају

болове; - одузетост, несвестица, мучнина (пити и мазати); - богиње и црвени ветар; - грозница, висока температура, слабост (1 кашика ); - рак, загнојене ране, брадавице, дивље месо, чиреви (облог); - ране, гангрене, ране од оружја (облог ); - ожиљци, посекотине, фистуле (влажити их и до 40 пута); - чворуге, маснице, подливи (влажити их); - малокрвност (капи тинктуре стварају здраву крв, заправо чисте крв, подстичу

циркулацију - пити ујутро кашику; - реуматаски болови (зглобови) - пити и стављати облоге; - смрзнуте руке и ноге чак и отворене ране - облози преко ноћи; - курје око (3 дана стално влажити);

255

- ујед бесног пса - пити јер уништава све отрове, на рану ставити облог; - куга, кужни чиреви и чворови - пити више пута дневно; - несаница (нервна) - облог на срце; - пијанство односно мамурлук - 2 кашике попити, скупиће све отрове; - обољење желуца - облог. Aко се редовно узима "Шведен-битер", уз поштовање природних закона (вегетаријанска исхрана, правилна употреба воде, редован боравак на чистом ваздуху и дубоко дисање, кретање, умереност), готово да неће бити потребан ниједан лек. Овај лек јача тело, освежава живце и крв, тело остаје бодро, а лице младалачко.

Важно! Све количине које се пију треба узимати са мало воде или чаја. Облог ставити тек када се болно место намаже машћу од невена. Припрема облога - узети памучну тканину или пешкирић, па га прво наквасити водом, исцедити, па наквасити тинктуром и ставити на болно место у трајању четири до шест сати.

Последња реч аутора Из искуства знам да је далеко лакше спречити него лечити. Зато Вас бодрим да се

придржавање Божје воље и Његове предодређености за нашу добробит и снажно здравље упркос томе што је често у супротности са нашим прохтевима а поготову са лошим и кобним навикама. Верујте, вегетаријанци нису чудаци, супрутно је истина!

Награда самодисциплине неће изостати. Уживаћете благодет дугог живота, имаћете

прилику да будете другима од користи, да волите Бога, себе и ближњега свога док Вам живот обилује циљевима, плановима и испуњеним сновима.

Хвала на времену и пажњи. С љубаву, тета Лили, српски грађанин света. www.zbogzdravlja.extra.hu П.С. У прилог вегетаријанске исхране, данас 22.12.2009. године сам видела на СНН

телевизији аргументе изнете од стране уваженог енглеског научника као и чувеног Битлса, Пол Мекартнија који су изнели податак да се читавих 18% угљен моноксида који загађује нашу угрожену планету производи радом месне индустрије, а највише томе доприноси огроман простор које заузимају краве и свиње за товљење што доводи до уништавања џунгла и шума које су нам преко потребне за еколошку равнотежу и колективно здравље човечанства.

256

Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Библија, издање библијског друштва, Београд, 1991. 2. Вајт Е. Г, Здравље и срећа, Београд, 1981. 3. Вајт Е. Г, Како да сачувамо здравље 4. Вајт Е. Г, Коментари библијских текстова 5. Вајт Е. Г, Патријарси и пророци, Београд, 1998. 6. Вајт Е. Г, Савети о животу и исхрани 7. Вајт Е. Г, Сведочанства 8. Вајт Е. Г, Хришћанска умереност 9. Даничић Ђура, Караџић Вук, Библија, Београд, 1981. 10. Животић Д, Лековито биље у народној медицини, Београд, 1985. 11. Здравствени часопис живот и здравље 12. Јовановић М, Mојсилов Д, Све од природе, Београд 13. Карпер Џин, Храна ваш чудесни лек, Београд, 1995. 14. Киршнер др Х. Е, Гласник реформације, јануар – март, 1999. 15. Лаза др Фору, За исцељење народима, Београд, 2000. 16. Лусил Х. Џоунс, Осам корака ка здрављу, Београд 17. Месеже Морис, Мој хербар здравља 18. Миндел Ерл, Храна као лек 19. О. Аирола др Пааво, Гладовање уз сокове 20. Памплона – Рогер др Георгес, Уживајте здрав живот 21. Пелагић Васа, Народни учитељ 22. Ринковац Јулије, Како бити здрав на природан начин, Загреб, 1978. 23. Сланкаменац др Д, Чудесне тајне тела, Београд, 2001. 24. Стојановић А. и С, Вегетаријански кувар, Београд, 2001. 25. Стојићевић Слободан, Поремећен свет, часопис политика, јун, 2001. 26. Требен Марија, из Божје апотеке

257

С А Д Р Ж А Ј

У В О Д ........................................................................................................ 2 ОСНОВЕ СНАЖНОГ ЗДРАВЉА - I ПОГЛАВЉЕ ........................... 3 ПОРЕКЛО ГРЕХА И НАШИХ ПРОБЛЕМА .......................................... 3 ДАР ОД СТВАРАОЦА – ТЕЛО НАШЕ .................................................. 5 ВЕРА У БОГА ............................................................................................ 7 ТРИ УБИЦЕ ................................................................................................ 8 ПРИРОДНИ ЗАКОН ПРИПАДНИШТВА .............................................. 9 ПРИРОДНИ ЗАКОНИ ЗДРАВЉА ........................................................... 9 ВАЗДУХ ..................................................................................................... 10 ВОДА – БЛАГОСЛОВ СА НЕБА ............................................................ 15 КРЕТАЊЕ ................................................................................................... 25 СПОРТ ......................................................................................................... 30 ОДМОР ....................................................................................................... 32 СУНЧЕВИ ЗРАЦИ ..................................................................................... 34 ЧОВЕК ЈЕ СТВОРЕН САВРЕШЕНОГ ЗДРАВЉА ................................ 36 ПРАВИЛНА ИСХРАНА ........................................................................... 37 НАЈИДЕАЛНИЈИ ЈЕЛОВНИК ЗА СЕДАМ ДАНА ............................... 42 БЕЛАНЧЕВИНЕ БИЉНОГ ПОРЕКЛА ................................................... 45 МИНЕРАЛИ ............................................................................................... 49 КОМБИНОВАЊЕ ХРАНЕ ........................................................................ 57 НАРОЧИТО ШТЕТНА ХРАНА ............................................................... 59 ДУВАН ........................................................................................................ 64 КАФA .......................................................................................................... 71 МАСНОЋЕ ................................................................................................. 73 ЕСЕНЦИЈАЛНЕ МАСНЕ КИСЕЛИНЕ ................................................... 75 БИЉНА ВЛАКНА ..................................................................................... 78 МЕКИЊЕ .................................................................................................... 80 ЖИТАРИЦЕ ............................................................................................... 81 ЈЕЧАМ НАЈЛЕКОВИТИЈА ЖИТАРИЦА ............................................... 84 ПРОКЛИЈАЛО СЕМЕ ............................................................................... 88 КОРИСНИ ЗАЧИНИ ................................................................................. 90 ЈАЈА ............................................................................................................. 92 СОЈА ............................................................................................................ 93 СОЈА РЕЦЕПТИ ........................................................................................ 97 СЕМЕЊЕ ..................................................................................................... 101 ШЕЋЕР – НАЈГОРА НАМИРНИЦА ....................................................... 103 МЕД ............................................................................................................. 105 ШТЕТНИ ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ – ПЕСТИЦИДИ, КОНЗЕРВАНСИ .........................................................................................

107

258

ЗА СУПЕР СНАЖНО ЗДРАВЉЕ, СУПЕР РЕЦЕПТИ ПРЕСНЕ ХРАНЕ ........................................................................................................

112 ПРИРОДНА РЕШЕЊА ЗА МНОГА ОБОЉЕЊА – II ПОГЛАВЉЕ ..............................................................................................

115

У В О Д ....................................................................................................... 116 ЛЕКОВИТОСТ БИЉАКА ......................................................................... 117 АРТЕРОСКЛЕРОЗА .................................................................................. 124 АЛЕРГИЈА .................................................................................................. 126 АГРИЛОТЕРАПИЈА – ЛЕЧЕЊЕ ГЛИНОМ ........................................... 127 АРТРИТИС И ИШИЈАС ........................................................................... 130 АСТМА ....................................................................................................... 132 БУБРЕЗИ ..................................................................................................... 134 БРОНХИТИС (ЗАПАЉЕЊЕ ДУШНИЦА, БРОНХИЈА) ....................... 137 ДРВЕНИ УГАЉ (БИЉНИ УГАЉ) – ЛЕК ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА У ПРИРОДНОЈ ТЕРАПИЈИ .....................................................................

140

ФАСЦИНАНТАН ИМУНИТЕТ ............................................................... 142 ФЕНОМЕНАЛАН АПАРАТУС ВАРЕЊА .............................................. 145 ВАРЕЊЕ И ПОРЕМЕЋАЈИ ...................................................................... 153 ВЕНЕ ........................................................................................................... 155 ГЛАВОБОЉА ............................................................................................. 158 ГИХТ (ПОДАГРА, УЛОГ) ........................................................................ 162 ДЕБЕЛО ЦРЕВО ........................................................................................ 165 ДИЈАБЕТЕС (ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ) ....................................................... 168 ДИЈАРЕЈА .................................................................................................. 174 ЕПИЛЕПСИЈА – ПАДАВИЦА ................................................................. 177 ЖУЧ ............................................................................................................. 178 ЗАТВОР – ОПСТИПАЦИЈА ..................................................................... 182 ИНСОМНИЈА (НЕСАНИЦА) .................................................................. 186 ЈЕТРА .......................................................................................................... 186 КЛИМАКС .................................................................................................. 191 КОСТИ ........................................................................................................ 192 МОНОНУКЛЕОЗА .................................................................................... 198 МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА ......................................................................... 199 НЕРВНИ СИСТЕМ .................................................................................... 201 ОТОК НА НОГАМА („ДЕБЕЛЕ НОГЕ“) ................................................ 210 ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ .................................................................... 211 ПЛУЋА, АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ПЛУЋА ........................... 212 РАК ДОЈКЕ ................................................................................................ 217 СИНУСИ ..................................................................................................... 225 СЛЕЗИНА ................................................................................................... 228 СРЦЕ И КРВОТОК .................................................................................... 231 ХИПОГЛИКЕМИЈА .................................................................................. 238 ХИПОТЕНЗИЈА – СНИЖЕНИ (НИЗАК) КРВНИ ПРИТИСАК ........... 240 ХИПЕРТЕНЗИЈА – ПОВИШЕНИ (ВИСОК) КРВНИ ПРИТИСАК ..... 242 ШЛОГ (МОЖДАНА КАП, МОЖДАНИ УДАР) .................................... 246 ШТИТНА ЖЛЕЗДА .................................................................................. 249 ШВЕДСКА ТИНКТУРА ........................................................................... 253

259

ПОСЛЕДЊА РЕЧ АУТОРА ..................................................................... 255 ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................ 256

260

АУТОР ЛИЛИ ЈАНКОВСКИ

“О ЗДРАВЉУ”

ЛЕКТОР: МИЛИЈА ЈЕВРЕМОВИЋ

НАСЛОВНА СТРАНА: ЛЛ ДИЗАЈН

КОМПЈУТЕРСКО-ТЕХНИЧКА ОБРАДА СЛАЂАНА Р. БРАДИЋ

МАРИЈА Д. СТОЈКОВИЋ

ИЗДАВАЧ:

EKOЛОШКО УДРУЖЕЊЕ „ЗБОГ ЗДРАВЉА”