130
UNIVERZITET U NOVOM SADU Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin ELEKTRONSKO UČENJE Prof. dr Dragana Glušac Zrenjanin, 2012.

Knjiga Elektronsko JANUAR 2012 - tfzr.rs Elektronsko ucenje.pdf · Blumova taksonomija Stilovi u elektronskom učenju Personalizacija sistema za e učenje prema stilu učenja Učenje

  • Upload
    others

  • View
    16

  • Download
    2

Embed Size (px)

Citation preview

UNIVERZITET U NOVOM SADU Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

ELEKTRONSKO UČENJE

Prof. dr Dragana Glušac

Zrenjanin, 2012.

ELEKTRONSKO UČENJE

2

UDŽBENIK U RADNOJ VERZIJI

ELEKTRONSKO UČENJE

3

SADRŽAJ 1. UČENJE U ELEKTRONSKOM OKRUŽENJU - »ELEKTRONSKO UČENJE«

Pojam »elektronsko učenje« Obrazovne potrebe digitalnog društva Razvojno - psihološke pretpostavke e učenja - »Cyber psihologija«

Znanje, Stavovi, Percepcija Blumova taksonomija Motivacija, Pažnja, Pamćenje

Pedagogija elektronskog učenja Teorije učenja

Kognitivizam Konstruktivizam Bijeviorizam Konektivizam

Blumova taksonomija Stilovi u elektronskom učenju Personalizacija sistema za e učenje prema stilu učenja Učenje kroz igru Pedagoške vrednosti e učenja

2. INFORMATIČKA DIDAKTIKA

Konvencionalna i informatička didaktika Usmerenost e-učenja prema ciljevima nastave Očiglednost nastavne materije Konstruktivistički pristup i učenje istraživanjem Postupnosti i sistematičnost Individualizacija i socijalizacija Racionalizacija nastave Povezanost tradicije i savremenosti Povećana trajnosti znanja, veština i navika Nastava okrenuta ka učeniku Metode rada u e-nastavi Jedinstvo teorije i prakse

Pedagoška komunikacija u e učenju Elektronska komunikacija u didaktičkom četvorouglu Uloga nastavnika u elektronskoj nastavi Kompetencije nastavnika

4. OBLICI ELEKTRONSKOG UČENJA Evolucija elektronskog učenja Digitalna saradnja Kompjterski orijentisano učenje

Digitalna prezentacija Obrazovni softver Tutorijal

ELEKTRONSKO UČENJE

4

Web zasnovano učenje

5. INSTRUKCIONI DIZAJN NASTAVNOG SADRŽAJA Principi instrukcionog dizajna Dizajn nastavnog materijala

Multimedijalni formati podataka Digitalni tekst i hipertekst Računarska grafika Digitalni zvuk i video Animacija

Multimedija u WEB okruženju Standardi u oblasti elektronskog učenja

Objekti učenja Modeli podataka

Modeli podataka i informacija Organizacija obrazovnih sadržaja Profili učenika Ovorena arhitektura 6. FUNKCIONALNI MODEL E UČENJA

LMS – Razvoj i upravljanje sistemom za elektronsko učenje Arhitektura LMS sistema Funkcionisanje sistema Hijerarhijsko uređenje sistema

Učenik Nastavnik

Administrator Sistem administrator Administrator sadržaja Monitoring sistema Korisnik gost

Organizacija nastavnog sadržaja LMS sistemi za elektronsko učenje

Joomla Moodle Claroline A tutor

Elektronska evaluacija postignuća učenika

ELEKTRONSKO UČENJE

5

1. UČENJE U ELEKTRONSKOM OKRUŽENJU:

»ELEKTRONSKO UČENJE«

Pojam elektronsko učenje

ojam "elektronsko učenje" je jedan od danas najkorišćenijih

sintaksi u procesu modernizacije obrazovanja u svetu. Koriste se

razne definicije elektronskog učenja. Česta su pogrešni konteksti

elektronskog učenja, učenja na daljinu, i ostalih. Po definiciji Američke

asocijacije ASTD iz 2001. godine (American Society for Trainers and

Development) e learning, odnosno u prevodu elektronsko učenje, ili

skraćeno e učenje, je metodologija kojom se ”nastavni sadržaj ili aktivnosti

u učenju isporučuju uz pomoć elektronskih tehnologija" (eng. instructional

content or learning experiences delivered or enabled by electronic

technology). Time se objedinjuju svi diversifikativni nazivi za elektronsko

učenje:

§ Elektronsko učenje (E learning),

§ Web utemeljeno učenje (Web Based Learning),

§ Web utemeljena nastava (Web Based Instruction),

§ Vežbanje utemeljeno na Internetu (Internet Based Training),

§ Raspodeljeno učenje (Distribute Learning),

§ Napredno raspodeljeno učenje (Advanced Distributed Learning),

§ Udaljeno učenje (Distance Learning),

§ On-line učenje (On-line Learning),

§ Mobilno učenje (Mobile Learning),

§ Upravljano učenje (Remote Learning), i dr.

P

ELEKTRONSKO UČENJE

6

Elektronsko učenje, prisutno je i funkcioniše u praksi već više od jedne

decenije kao učenje olakšano i pojačano korišćenjem informacione i

komunikacione tehnologije. Takvi uređaji u ovom tehnološkom trenutku

obuhvataju računar sa dodatnim uređajima, digitalnu televiziju, prenosne i

džepne računare i mobilne telefone. Komunikacija omogućuje upotrebu

Interneta, elektronske pošte, diskusionih grupa, i sistema za kolaborativno

učenje. E-učenje podrazumeva i učenje na daljinu, kroz mrežu intraneta, i

može se smatrati komponentom fleksibilnog učenja. Kada se učenje odvija

ekskluzivno preko mreže, tada se naziva on-line učenje. Kada se učenje

distribuira mobilnim uređajima kao što su mobilni telefoni, prenosni i džepni

računari, tada se učenje naziva m-learning.

Mobilno učenje (m-learning) i učenje preko mreže (on-line learning) su

dva podskupa elektronskog učenja. Sva tri ova skupa pripadaju učenju na

daljinu*.

U formalnom smislu e učenje uključuje brojne strategije učenja i

tehnologije koje podržavaju proces učenja i to one poput CD-ROM uređaja i

medija, zatim nastave izvođene na računaru, videokonferencijskih sistema,

nastavnih sadržaja za učenje koji su isporučeni uz pomoć satelitske

komunikacije i mreža obrazovanja. U njima se vrši individualna razmena

informacija i sticanje znanja onih koji učestvuju u takvom procesu. U načelu

to je učenje zasnovano na elektronskoj tehnologiji, oblikovano tako da

omogućava sticanje znanja i veština ne samo učenika u formalnom procesu

učenja i poučavanja, već i svim kategorijama korisnika u tzv. procesu

celoživotnog učenja i poučavanja, a to znači učenja uz rad, prekvalifikacija i

dokvalifikacija za nova zanimanja, i sl.

Elektronsko učenje je obrazovna interaktivna komunikacija između učenika i

profesora koja se realizuje pomoću savremenih ict-a.

* Brown, T. H. (2004). The Role of m-Learning in the Future of e-Learning in Africa? In Distance Education and Technology: Issues and Practice. Hong Kong.

ELEKTRONSKO UČENJE

7

Elektronsko učenje ne negira postojeće načine učenja, već ih dopunjuje i

obogaćuje.

E učenje ima svoje utemeljenje u psihologiji i pedagogiji, i moguće je

utvrditi didaktičku, logičku i metodičku bazu svrhe, ishoda i ciljeva učenja.

Osnovni smisao je postizanje obrazovnih ciljeva zadovoljavanjem

individualnih potreba.

Obrazovne potrebe digitalnog društva

lektronsko učenje kao pojam novog je datuma i potpuno

različito se definiše literaturnim izvorima. Slovo E usvojeno

je kao prefiks za delatnosti koje su usvojile elektronsku

informaciono komunikacionu infrastrukturu čime dobijaju novi savremeni

izraz, ali i novu paradigmu postojanja, tako da izrazi E-upravu, E-zdravstvo,

E-učenje postaju skraćenice usvojene i u srpskom jeziku.

Deca u školskom uzrastu, rođena s kraja devedesetih godina prošlog

veka, pa na ovamo, podrazumevaju računar kao deo svog životnog

prostora. Računar je postao

neprikosnoveni izvor zabave i

informacija u smislu individualnih

ili kolektivnih igara, medijuma za

muziku, filmove, komunikaciju sa

geografski i fizički udaljenim

sagovornicima, kao sredstvo

dopisivanja, i tako dalje.

Sveobuhvatno, računar postaje

svakodnevni deo njihovih života, i to sa kako sa aspekta privatnih

delatnosti, tako i sa profesionalnog aspekta. Realan i neminovan zaključak

je da je implementacija računarske filozofije u nastavne procese neizbežna.

E

ELEKTRONSKO UČENJE

8

Brz tehnološki napredak ljudske civilizacije uzrokuje evolucione

potrebe za promenama u obrazovnom konceptu. Svetski su prihvaćeni novi

standardi u oblasti obrazovanja koji su u znatnoj meri pomerili staromodna

shvatanja i koncepte nastave. Modernizacija obrazovne tehnologije kao

sastavnog dela nastavnog procesa neminovni su u ovom tehnološkom

trenutku. Pojam znanja se menja. Savremeno obrazovanje zahteva

transformaciju "tradicionalnog modela reprodukcije znanja" u model

“aktivne izgradnje znanja”, gde su nastavnici i učenici partneri u

zajedničkom delovanju na izgradnji baze znanja koju treba usvojiti. Ono što

novo doba nameće samo po sebi je ono što se u svetu naziva “Life Long

Learning” gde je aktivni pojedinac prinuđen da individualno transformiše

prikupljene informacije u znanje. Tome ga treba naučiti, i to ne samo da

samostalno nalazi informacije, nego i da upravlja njima, analizira ih i

pretvara u korisno znanje. Uloga nastavnika u školi samim tim postaje nešto

drugačija: on više nije centar učionice u kojoj se odvija frontalna nastava

već saradnik, instruktor ili "trener" koji pomaže učenicima da uče na svoj

način i uspešno prerade informacije u znanje. Osnovni zadatak nastavnika

jeste naučiti učenike kako učiti, drugim rečima stvoriti informacijski pismene

učenike, buduće informacijski pismene stručnjake u svom području.

Informacijski pismena osoba razume ulogu računara kao saradnika u

procesu traženja i obrade informacija, ali je isto tako svesna kako uspešnost

tog procesa zavisi najviše od nje same, a ne od tehnologije koju koristi.

Novi naraštaji učenika, tzv. Net-

generacija, zahteva novi pristup učenju

“fokusiranom na učeniku”, To je više od

samog prilagođavanja različitim stilovima

učenja; to je predavanje komandi samog

učenja u ruke učenika. ♦ Ovo učenje se

odlikuje ne samo većom autonomijom

♦ O'Neill, G. & McMahon, T. (2005). Student-Centred Learning: What Does it Mean for Students and Lecturers? http://aishe.org/readings/2005-1/oneill-mcmahon-Tues_19th_Oct_SCL.html

ELEKTRONSKO UČENJE

9

učenika, nego je i veći naglasak na aktivno učenje, gdje ključne uloge imaju

kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmenjenim ulogama nastavnika

do te mere da nestaje razlika između nastavnika i učenika u potpunosti.♥

Informatizacija obrazovanja je termin koji sve češće susrećemo u

zvaničnim diskusijama u pedagoškoj javnosti i to je proces koji zahteva

sinhronizovano institucionalno delovanje svih nivoa upravljanja u

obrazovnom sistemu. U sklopu Nacionalne strategije za mlade (u daljem

tekstu Strategija) u Republici Srbiji koju je usvojila Vlada Repubilke Srbije

2008. godine [21] mladi su prepoznati kao aktivni učesnici tokova u

društvu, te je obrazovanje mladih postavljeno kao prioritetan zadatak

drzave. U istom dokumentu akcenat je stavljen na neophodnost razvoja

mehanizama u društvu za povećavanje nivoa informatičke pismenosti

mladih. Informatička pismenost pretpostavlja snalaženje u osnovama rada

sa računarom i konformnost u korišćenju gotovih aplikacija. Imperativ ove

strategije jeste integracija obrazovnog sitema Srbije u obrazovni prostor

Evrope.

Međunarodna nacionalna ispitivanja [2] pokazala su nedovoljan

kvalitet obrazovnih dostignuća učenika u Republici Srbiji kao i sklonost

reprodukciji, a ne samostalnom istraživanju i formiranje veština u rešavanju

problema. Shodno tome osim formalnih promena u nastavnim programima

neophodno je didaktičko osavremenjivanje i inovacije u metodičkom

pristupu u nastavi. Frontalni rad, tradicionalni pristup u ovom društvenom i

civilizacijskom momentu ne može odgovoriti na ubrzane i multimedijalne

zahteve učeničke percepcije.

Uvođenje računara u nastavu prevazilazi ovakve poteškoće u

komunikaciji, u velikoj meri utiče na motivaciju učenika i održavanje paznje

na nastavne materije. Kombinacija dobrih i nezamenljivih tekovina

tradicionalne nastave i savremenog metodičkog oblikovanja nastavnih (i

vannastavnih) aktivnosti jeste komleksan proces koji zahteva izuzetno

♥ Downes, S. (2005). Are the Basics of Instructional Design Changing? http://www.downes.ca/cgi-bin/page.cgi?db

ELEKTRONSKO UČENJE

10

veliko angažovanje svih upravljačkih struktura u obrazovnom procesu. Osim

obrazovne funkcije, škola učestvuje u vaspitnom oblikovanju mladih, a

savremene društvene tendencije nameću teme kao sto su ekološka svest,

interkulturalizam, tolerancija, ekološke teme i održivi razvoj. Specifični

ciljevi Strategije su: izgrađivanje sistema informisanja mladih na svim

nivoima i u svim oblastima, povećavanje nivoa informatičke pismenosti

mladih, učiniti dostupnim relevantne informacije, razvijanje informativnih

programa koji su namenjeni mladima, smanjivanje predrasuda prema

mladima iz različitih društvenih grupa, sistematsko praćenje stanja

problema, potreba i stavova mladih, povećavanje učešća mladih u različitim

vidovima formalnog i neformalnog obrazovanja, unapredjivanje uslova za

bezbedan život mladih i razvijanje bezbedonosne kulture kod mladih.

Glavni predstavnik aktivne škole A. Ferijer isticao je da «škola treba

da omogući individualnu, spontanu i produktivnu aktivnost učenika, a da bi

se to postiglo rad škole treba da se utemelji na urođenim interesovanjima

učenika kojima treba podrediti sadržaje i metodologiju školskog rada.

Preporučuje da se i školi praktikuju manuelni rad. Socijalne aktivnosti i

intelektualne aktivnosti kao najviša forma školskog rada”.[13]

+++

Razvojno - psihološke pretpostavke e učenja

Početak XXI veka svakako je obeležen eksponencijalnim rastom

primene računara u svim segmentima računarskog delovanja. Deca su od

najranijeg uzrasta suočena sa digitalnim uređajima i njihovo odrastanje je

apsolutno u skladu sa tim. Mobilni telefon, internet komunikacija, različiti

vidovi elektronske zabave, dostupnost informacija neodvojiv je deo

današnjeg mladog čoveka. Nastava, izopstena od predhodno nabrojanih

pojava, takvom mladom čoveku je strana, nemotivišuća nezanimljiva i ne

može dati dobre efekte. Oblikovanje svesti je usmereno u pravcu

multimedijalne percepcije, globalizma i stalne potrage za novim. U ovom

trenutku vaspitna uloga škole ne poznaje ovakvu vrstu delovanja, odnosno

neiskorištava dragocene resurse u vidu IT tehnologije. Korišćenje računara u

ELEKTRONSKO UČENJE

11

slobodno vreme je potpuno nekontrolisano i proizvodi krajnje negativne

efekte. Mladi stiču novo znanje i iskustvo uglavnom individualno i difuzno.

Neophodno je integrisano delovanje svih resursa u obrazovnom sistemu u

cilju stavljanja računara u funkciju izgrađivanja pozitivnog vrednosnog

sistema kod mladih. Takvo delovanje osim na sadržaje koji su predviđeni

nastavnim planom i programom, prevashodno treba da odgovara na

vaspitne zahteve u društvu: poštovanje ljudskih prava, interkulturalizam,

ravnopravnost, visok nivo zdravstvene, ekološke svesti, i ostalo.

Pod pojmom „učenje“ podrazumevamo u najširem smislu aktivnost

pojedinca koja rezultuje usvajanjem određenih znanja, veština i navika.

Rezultati učenja, prema Blumu, mogu biti vezani uz razvoj sposobnosti na

spoznajnom (kognitivnom), doživljajnom (afektivnom) i praktičnom

(psihomotornom) području. Učenje je širi pojam od obrazovanja i

poučavanja. Učenjem se stiče određeno znanje, ali i stavovi i vrednosti.

Učenje kao fenomen je izučavano od davnina i postoji veliki broj

definicija učenja:

Učenje je proces u kojem se znanje stvara kroz transformisanje iskustva. (interakcija

sadržaja i iskustva) (Kolb)

Učenje je aktivnost kojom organizam menja svoje ponašanje, pod uticajem spoljašnjih

uslova, ali i rezultata sopstvene aktivnosti, kako bi se uklonilo stanje početne neizvesnosti

(J.Linhart)

Učenje je proces relativno trajnih promena pojedinca nastalih tokom obnavljanja novih

aktivnosti a koje se maniestuju u njegovom izmenjenom načinu ponašanja (Grgin)

Učenje je aktivnost koja dovodi do promena u ponašanju (Spence)

Učenje je relativno trajna promena u ponašanju (ili ponašajnom potencijalu) izazvana

iskustvom (Tarpy i Mayer, 1978).

ELEKTRONSKO UČENJE

12

Znanje definišemo kao razumevanje

nekog pojma i potencijalnu sposobnost primene

i korištenja istog u neku svrhu. U sebi involvira

složene kognitivne procese kao što su

percepcija, učenje, komunikacija i

zaključivanje.

Stavovi su učenjem i vaspitanjem stečene navike i

tendencije reagovanja na određeni način prema nekome ili nečemu.

Vrednosti su ljudska uverenja koja usmeravaju ponašanje, mišljenje

i doživljavanje pojedinca prema nekim temeljnim obeležjima

njegove okoline. Vrednosti su vezane uz materijalno i duhovno

područje socijalnog života pojedinca, životnu okolinu, etiku i moral i

sl. Na primer, e-učenje može na veoma slikovit i životan naćin da

približi multikulturalne vrednosti kao što su ravnopravnost,

tolerancija, bezbednost ili neki sličan bitan činiilac kompletnog

razvoja ličnosti.

Percepcija ili opažanje (lat. Perceptio:

primanje; opažanje) je jedna od osnovnih kognitivnih funkcija koja

predstavlja složen i aktivan proces traženja, odabiranja, primanja,

obrade, organizovanja i tumačenja raznovrsnih draži koje deluju na

čula i nervni sistem. Opažanje je važan psihički proces na osnovu

kojeg organizam neposredno upoznaje relevantna svojstva pojava i

predmeta u stvarnosti. Opažanje nije prosto i pasivno odražavanje

stvarnosti, već uključuje povezivanje čulnih podataka sa ranijim

iskustvom, njihovo kategorisanje i pridavanje značenja. Opažanje ili

percepcija je proces sticanja, interpretacije, selekcije i organizacije

senzorijalnih informacija izazvanim čulnim nadražajima. Različiti

metodi studije percepcije se prostiru od u osnovi bioloških ili

psiholoških pristupa, i psiholoških pristupa preko apstraktnih

eksperimenata u filozofiji uma. Opažanje je saznanje spoljašnje sredine

posredstvom čula; elementi tog saznanja su oset ili osećaj (prost čulni

podatak koje se odnosi na samo jednu osobinu predmeta) i opažaj

(znanje o tim prostim čulnim podacima koje se odnosi na predmet u

ELEKTRONSKO UČENJE

13

celini). Odraslom čoveku su oseti dati u okviru opažaja

i samo bebe imaju proste, neuređene čulne podatke.

MOTIVACIJA

Motivacija imа veliku ulogu u procesu učenjа jer ono znаči pozitivаn

stаv premа onome što se uči. Ono što je »interesаntnije« bolje se pаmti,

nego ono grаdivo zа koje nije interesantno. Što je veće interesovаnje zа

učenje, mаnje nаporа je potrebno dа se usmeri pаžnja nа nastavni

mаterijаl. Grаdivo koje je zа učenike interesаntno ne sаmo dа se lаkše uči

nego se brže i bolje pаmti. Nаstаvnici mogu dа rаzviju interesovаnje zа

određeni predmet u slučаju dа dobro i interesаntno predаju. Međutim

interesovаnjа se menjаju sа uzrаstimа i imа velikih rаzlikа između dece u

pogledu interesovаnjа zа pojedine školske predmete. Učenici često govore

da su prinuđeni dа uče i one predmete zа koje imаju mаli ili skoro nikаkv

interesovаnje. Potrebno je dа studenti i učenici ivek nаđu nešto što će im

biti interesаntno i tаko će lаkše učiti tаj predmet. Jedno od sredstаvа zа

proširenje interesovаnjа može dа bude predstavljanje nastavnih sadržaja na

savremene načine, na ono kako deca očekuju i kako to rade van škole. U

velikoj meri ovde možemo prepoznati računar i uopšte digitlnu tehnologiju

kao potrebu inkorporiranja u nastavni proces u službi povećavanja

motivacije za učenje, odnosno za nastavnu materiju koja prezentovana na

tradicionalni način ne dobija svoju dimenziju, važnost i životnost. U brojnim

pedagoškim istraživanjima dokazan je pozitivan uticaj računara na

povećanje motivacije učenika za rad na računaru, odnosno za učenje

podržano primenom savremenih digitalnih sredstava za učenje u raznim

oblastima [28, 29, 40, i dr.].

U peadagoškoj literaturi srećemo razne i brojne vrste nastavnih

motiva: stanje aspiracije, utakmica, pohvala i pokuda, nagrada i kazna,

znanje kao motiv, lična promocija, i slično. Svi ti do sada poznati i već

korišteni metodi podizanja motivacije postoje i u E-učenju.

Međutim, motiv tipičan i presudan u E-učenju, a može se zaista

ponuditi kao sredstvo za podizanje motivacije u nastavi informatike, jeste

ELEKTRONSKO UČENJE

14

IGRA. Računar je u današnjim okolnostima svakako sinonim za igračku, jer

većina dece koja su ranije bila u dodiru sa računarem, videla su ga samo

kao sredstvo zabave. Takav trend treba i nastaviti, i ne nastupati sa

uvođenjem računara kao nečeg «strašnog i moćnog», već kao sasvim običnu

svakodnevnu stvar koja nam poslove koje smo inače radili na jedan način,

sada možemo na zabavniji ali efikasniji način to odraditi. Kvalitetni

obrazovni softveri to omogućavaju iako su u pitanju sasvim ozbiljne

nastavne teme.

PAŽNJA

Pažnja se definiše kao stanje povećane budnosti ili psihičke

aktivnosti. Ima odlike selektivnosti i usmerenosti (ne zapažaju se sve, već

samo neke draži), prilagođavanja organizma na bolji prijem draži i jasniju

svest o sadržajima na koje je opažanje usmereno. Činioci koji utiču na

pažnju: prirodne osobine stimulusa (veličina i promena veličine, jačina i

promena jačine, prestanak draži, pokret itd.), unutrašnji činioci (motivacija,

interesovanja, očekivanja), namerna pažnja (potpomognuta prethodnim

činilacima). Kada se mentalne aktivnosti uprave na ograničeni broj

stimulusa govorimo o pažnji.

Glavne odlike pažnje pri opažanju su podešavanje organizma za što

bolji prijem draži i veća jasnoća doživljaja onih predmeta ili pojava na koje

je pažnja usmerena. Pažnja se javlja ne samo pro opažanju nego i pri svim

drugim psihičkim aktivnostima pri kojima je psiha skoncentrisana i

usmerena na sadržaj.

Činioci koji uslovljavaju pažnju psiholozi dele u dve grupe: prvu

grupu čine osobine stimulusa (veličina, intenzitet, kretanje), i druga grupa

unutrašnjih činoca (potrebe, interesi, postavljeni zadatak). Na izbor

stimulusa pri percepciji uitče iskustvo i na iskustvu zasnovano očekivanje.

Ispitivanjem procesa pažnje utvrđeno je da postoje periodi u toku

pažnje u kojima ona slabi, ili se sasvim prekida. Apsolutna pažnja ne može

ELEKTRONSKO UČENJE

15

se zadržati duže od nekoliko sekundu. Ona se obnavlja unekom sledećem

periodu, novim podražajima.

Na povišen nivo pažnje utiču razni faktori: od fizioloških

(temparatura u prostoriji, doba dana, svetlo i sl.) pa do vrste i načina

prezenovanja gradiva, njegove povezanosti sa postojećim ličnim iskustvom,

vizuelnost gradiva odnosno odgovarajući nivo zahteva ka apstrakciji

nastavne materije u skladu sa uzrastom učenika.

U E-učenju psihološka kategorija pažnje je veoma povezana sa

pojmom efikasnosti nastave. Nalaze se u linearnoj korelaciji. Faktor pažnje

je veoma uzrokovan multimedijalnim nastavnim sredstvima, o čemu će

kasnije biti reči.

PAMĆENJE

Po definiciji pedagoške psihologije ako je učenje menjanje čoveka,

pamćenje je trajanje tih izvršenih promena. Pojam pamćenja obuhvata tri

funkcije pamćenja: retenciju ili zadržavanje utisaka ili podataka uopšte,

reprodukciju ili obnavljanje, ponovno oživljavanje onog što je jednom

doživljeno ili što se jednom učilo i rekogniciju ili ili prepoznavanje onog što

se ranije doživelo, odnosno naučilo.

Slika br. 3: Proces učenja

ELEKTRONSKO UČENJE

16

Međutim, kada govorimo o pmaćenju u nastavi, konkretno u nastavi

informatike, najviše se misli na retenciju, odnosno zadržavanje u mozgu

onoga što se doživelo ili naučilo. Zadržavaju se samofiziološki tragovi, a

predstave bolje reći zamišljene slike, postaju iznova kada ti tragovi ožive,

kada se sećamo nečega. Ni u kom slučaju se ne može govoriti o zadržavanju

u svesti. Retencija je zadržavanje u nervnom sistemu, a ne u svesti.

Pamćenje je u velikoj meri zavisno od gradiva koje se uči, odnosno

prirode saopštavanja gradiva koje se uči, i načina na koje se ono obrađuje i

dužine pamćenja odnosno vreme brzine zaboravljanja. Gradivo koje se

obrađuje na način da ima smisla za učenika i koje se uči sa razumevanjem

ne samo da se lakše i bolje uči već se i brže pamti nego gradivo bez smisla i

gradivo koje se uči mehanički ili bez razumevanja. Od smisaonog gradiva

najduže se pamti u tom gradivu ono što čini njegov smisao. Delovi bez

celine gube smisao. Apstraktne reči se brzo zaboravljaju.

Ono što treba da se najduže zadržava u svesti i ono na čemu treba

insistirati u e-nastavi jeste usvajanje opštih ideja, shvatanja, opšta pravila,

načela, metode, principi, logika.

Na trajanje naučenog najviše ako ne i jedino namera, želja i volja da

se nešto nauči odnosno motivi u učenju.

PEDAGOGIJA ELEKTRONSKOG UČENJA

Teorije učenja

Kognitivizam, bijeviorizam i konstruktivizam su tri teroije koje se

najviše izdvajaju po oorijentisanosti na aktivan proces učenja, i interesantno

je to što su nastale više od dvadesetak godina pre nastanka mogućnosti

primene tehnologije u nastavni proces. Когнитивизам, бихејвиоризам и

конструктивизам су три тероије учења

ELEKTRONSKO UČENJE

17

Kognitivna teorija učenja Jednа od nаjsloženijih i nаjuticаjnijih sаvremenih teorijа kognitivnog

rаzvojа je onа čiji je tvorаc švаjcаrski psiholog Žаn Pijаže. Kognitivni rаzvoj

je, premа ovom biološki orijentisаnom teoretičаru, spontаn, аutoregulаcioni

proces, određen orgаnizmu inherentnim činiocimа i mehаnizmimа.

Kognitivni pristupi učenju potiču iz prve polovine 20. veka i uglavnom se

zasnivaju na teorijskim postavkama o razvijanju kognitivnih shema ili

misaonih struktura koje reprezentiraju određene spoljne ili unutarnje pojave

ili procese. Učenje je povezano sa sticanjem novih shema i prilagodbom

shema novim potrebama. Asimilacija je proces pretvaranja iskustva u

unutarnje predstave i nove sheme koje su tako oblikovane da se uklapaju u

postojeće znanje. Akomodacija je proces prilagođavanja i menjanja

postojećih shema kako bi se moglo prihvatiti novo iskustvo. Za delotvorno

poučavanje upotrebom kognitivnih teorija važno je, između

ostaloga, prethodno utvrditi vrstu i razvijenost shema koje učenici poseduju

te oblikovati proces i sadržaj učenja na način da se dalje razvijaju, menjaju i

dopunjuju postojeće sheme. Sheme koje pojedinac poseduje tokom

njegovog razvoja postaju sadržajno sve bogatije, složenije i više

strukturirane.

Osnovni pokretаč rаzvojа inteligencije jeste težnjа kа sаvršenoj i

stаbilnoj rаvnoteži, odnosno fаktor urаvnotežаvаnjа. Orgаnizаm je u stаlnoj

interаkciji sа svojom sredinom i kroz tаj uzаjаmni uticаj odigrаvа se proces

аdаptаcije, tj. uspostаvljа se rаvnotežа između dvа komplementаrnа

procesа аsimilаcije (sаobrаžаvаnje objektа postojećim kognitivnim

strukturаmа subjektа) i аkomodаcije

(modifikаcijа kognitivnih strukturа u sklаdu

sа objektom). Rаzvoj inteligencije prolаzi

kroz četiri glаvnа stаdijumа ili periodа, čiji je

redosled postojаn i nepromenljiv, а to su:

senzomotorni period (od rođenjа do pojаve

simboličke funkcije), preoperаcioni period (od

1-6 do 7-8), period konkretnih operаcijа (od

ELEKTRONSKO UČENJE

18

7-8 do 11-12) i period formаlnih operаcijа (od 11-12 do 15-16).

Nužnost redosledа jаvljаnjа ovih stаdijumа ne znаči dа su oni

nаsledno predodređeni ili preformirаni, već je to proizvod аktivnosti subjektа

koji je u potpunosti ovlаdаo mogućnostimа jednog stаdijumа i koji gа

prevаzilаzi prelаskom nа sledeći (npr. od konkretnih kа formаlnim

operаcijаmа).

Kognitivne terije učenja bave se ključnim idejama koje objašnjavaju kako to

čovek uči:

§ Ljudska memorija ima dva kanala za procesuiranje informacija –

visuelni i auditorni;

§ Ljudska memorija ima limitiran kapacitet za obradu informacija;

§ Proces učenja je kompleksan mentalni proces;

§ Nova znanja i veštine se moraju aktivno primenjivati na konkretnim

problemima.

Konstruktivistička teorija učenja U elektronskom učenju, kao jedna od kognitivnih teorija učenja, posebno

je prisutan konstruktivistički pristup učenju prema kojem znanje nastaje

aktivnošću učenika, a proces učenja se sastoji u (re)organizaciji shema

kojima učenik reprezentuje određene elemente u svojoj fizičkoj i socijalnoj

okolini. Budući da učenici sami stiču i "konstruišu" svoje znanje, nastavnici

bi ih u tome samo trebali voditi i usmeravati. Zadatak je nastavnika da

učenicima osiguraju potrebne izvore informacija i druge materijale kojima će

sopstvenom aktivnošću izgraditi svoje znanje. Znanje se, pak, stiče u

socijalnom kontekstu te je šira društvena sredina u kojoj učenik stiče

znanja od velike važnosti za proces učenja. S vremenom nastavnici

pokušavaju osamostaliti učenike koji trebaju naučiti kako sami učiti (engl.

learn to learn). Za primenu ovog modela učenja u praksi važno je podsticati

oblikovanje novih pojmova ili konstrukata kod učenika koji se povezuju sa

ELEKTRONSKO UČENJE

19

ranije usvojenim shemama i ugrađuju u složene strukture na osnovi

kognitivne aktivnosti i praktičnom iskustvu i delovanju učenika.

Bihejvioristička teorija učenja

Bihevioristički pristup objašnjavanju procesa

učenja razvijen je u prvoj polovini 20. veka, a prema

njemu je učenje povezano sa stvaranjem asocijacija

između određenih podražaja i reakcija organizma.

Biheviorizam je pokazao na važnu ulogu potkrepljivanja

ili nagrađivanja u procesu učenja. Ukoliko se nagrađuju

ili potkrepljuju određene reakcije na specifične

podražaje, onda se takve potrepljivane reakcije češće pojavljuju. Ukoliko

nagrada za određene reakcije izostaje, onda se takve reakcije gase ili

postaju sve ređe.

Neuronska teorija učenja

Neuronska teorija učenja definiše učenje kao komunikaciju između

nervnih ćelija, ili neurona, u ljudskom mozgu. Funkcije neuronske mreže

možemo, u određenoj meri, porediti sa funkcijom biološkog nervnog

sistema. Međutim, iako je razvoj veštačkih neurona inspirisan biološkim

nervnim ćelijama za potrebe računarskog sistema koji koriste neuronske

mreže veza veštačkih i prirodnih (bioloških) neurona nema naročitog

značaja.

Biološka neuronska mreža je građena od stvarnih bioloških neurona

koji su fizički ili funkcionalno povezan periferni živčani sistem.U području

neurologije, često se identifikuju kao grupe neurona koje izvode specifičnu

fiziološku funkciju. Veštačka neuronska mreža, predmet bavljenja naučne

discipline veštačka inteligencija, građena je od međusobno povezanih

veštačkih neurona (programskog koda sa svojstvima bioloških neurona.

ELEKTRONSKO UČENJE

20

Veštačke neuronske mreže se mogu koristiti ili za razumevanje bioloških

neuronskih mreža ili za rešavanje problema za koji je potrebna veštačka

inteligencija, bez potrebe stvaranja modela stvarnog biološkog sistema.

Stvarni, biološki nervni sistem je veoma složen i uključuje neka svojstva

koja mogu biti redundantna za shvatanje rada veštačkih neuronskih mreža.

Uspostavljanjem analogije između učenja i rada računara moguće je

posmatrati učenje kao proces obrade informacija. Kod pamćenja možemo

razlikovati senzornu memoriju, kratkoročno i dugoročno pamćenje.

Senzorna memorija vrlo kratko vreme (oko jednu sekundu) pohranjuje

sadržaje koje registruju ekstrarecepori (čula). Sadržaji na kojima je fokus ili

na koje je usmerena pažnja prelaze u kratkoročno ili primarno pamćenje.

Kratkoročno pamćenje ima ograničeni kapacitet i obično je ograničeno na 5-

7 elemenata (pojmove, predstave i sl.). Ono što se nalazi u kratkoročnom

pamćenju učenik može svesno razmatrati i na osnovu tih sadržaja planirati i

oblikovati svoje reakcije. Kod poučavanja je potrebno prilagoditi količinu

informacija ograničenjima kratkoročnog pamćenja i podstaknuti aktivnosti

koje pospešuju prenošenje informacija iz kratkoročnog ili primarnog u

dugoročno ili sekundarno pamćenje. Analizom, primenom i/ili ponavljanjem

sadržaja koji se nalaze u kratkoročnom pamćenju povećava se verovatnost

njihovog trajnijeg ostajanja u dugoročnom pamćenju ili sekundarnom

memorijskom medijumu.

KONEKTIVIZAM

Konektivistička, alternativna teorija učenja digitalnog doba, prvi put u

literaturi spomenuta kao takva 2004. godine, postavlja učenika u središte

obrazovnog procesa. Principi konektivizma su:

· učenje i znanje se zasniva na različitosti mišljenja

· učenje je proces povezivanja više izvora informacija

· održavanje veza potrebno je za nastavak učenja

· osnovna veština je uočiti povezanost između različitih domena, ideja i koncepata

ELEKTRONSKO UČENJE

21

· mogućnost za usvajanje novih znanja važnija je od trenutnog znanja

· obrazovne aktivnosti namenjene su usvajanju tačnih i ažurnih informacija

· proces učenja podrazumeva donošenje odluka – zbog stalnih promena važno je znati odabrati šta učiti kao i razlikovati važne informacije od nevažnih.

Konektivizam ističe veštine potrebne učenicima za uspeh u digitalnom dobu u kojem je prema Siemensu sposobnost da naučimo ono što će nam biti potrebno sutra mnogo važnija od onoga što znamo danas.

Connectivism also addresses the challenges that many corporations face in

knowledge management activities.

Knowledge that resides in a database needs to be connected with the right

people in the right context in order to be classified as learning. Behaviorism,

cognitivism, and constructivism do not attempt to address the challenges of

organizational knowledge and transference.

Problemski orijentisano učenje

Osim spomenutih pristupa učenju, koji su više usmereni prikupljanju

informacija, proces učenja može se oblikovati i kao rešavanje problema. Od

mnoštva informacija u okolini veća je verovatnost da će biti primećene i

korištene one koje omogućuju učeniku ispunjavanje određenih potreba i /ili

rešavanje problema s kojima se suočava. Proces rešavanja problema

pozitivno utiče na identifikaciju i razlikovanje korisnih i nepotrebnih

informacija, pamćenje korisnih informacija koje su potrebne za dolazak do

rešenja, kao i razvoj veština kroz oblikovanje i pamćenje strategije kojom se

problem može rešiti. Poučavanje se, dakle, može unaprediti ukoliko je

oblikovano kao rešavanje problema.

BLUMOVA TAKSONOMIJA

ELEKTRONSKO UČENJE

22

Učenje predstavlja relativno trajnu promenu u ponašanju ili

repertoaru ponašanja koja je rezultat prethodnog iskustva. Učenje

podrazumeva opaženu promenu u ponašanju.

U zavisnosti od nivoa usvojenosti sadržaja i mogućnosti da učenik

usvojene sadržaje praktično koristi govorimo o sledećim nivoima rezultata

učenja, prema Blumu:

Prepoznavanje je mogućnost identifikacije činjenica i pojava s

kojima se pojedinac ranije susretao.;

Prisećanje i reprodukcija odnose se na mogućnost samostalnog

prizivanja u sećanje i ponavljanja (usmeno, pisano) nekih ranije usvojenih

sadržaja;

Rešavanje problema pomoću određenog stečenog određeno

znanja;

Snalaženje i prilagođavanje u novim uslovima povezano je s

definisanjem problema u novim situacijama, razradom načina njihovog

rešavanja, kreativnim pristupom i inoviranjem u primeni ranije stečenih

znanja, stvaranjem novih znanja, kao i s prilagođavanjem okoline svojim

potrebama i ciljevima, uvažavajući društvene, etičke, ekološke i druge

vrednosti.

Stilovi u elektronskom učenju

tilovi učenja su najjednostavnije rečeno različiti pristupi ili načini

učenja. Učenik osnovne ili srednje škole, student ili odrastao čovek

u svom neformalno obrazovanju na sebi svojstven način na koji

usvajate znanje i koji vam olakšava učenje. Svako koristi više

stilova pri učenju, s tim da su neki dominantniji od drugih, a mnogi koriste određeni

stil učenja u zavisnosti od situacije, odnosno znanja koje usvajaju. Dominantni stil

određuje način našeg učenja, ali i način na koji doživljavamo iskustva, prisećamo se

informacija. Svaki način učenja uključuje različite delove mozga, a kombinacijom

stilova učenja upotrebljavamo veći intelektualni kapacitet i kvalitetnije učimo. Svest

S

ELEKTRONSKO UČENJE

23

o Vašem ličnom stilu učenja može pomoći da se unapredi učenje, kao i da se

primenjuju odgovarajuće metode i tehnike učenja.Dominantni stil određuje način

našeg učenja, ali i način na koji doživljavamo iskustva, prisećamo se informacija.

Svaki način učenja uključuje različite delove mozga, a kombinacijom stilova učenja

upotrebljavamo veći intelektualni kapacitet i kvalitetnije učimo. Svest o ličnom

stilu učenja može pomoći svakoj individui da unapredi učenje, kao i da

primenjuje odgovarajuće metode i tehnike učenja.

Najraširenija i najednostavnija podela na tipove učenja je ona koja podrazumeva tri

tipa učenja, a to su vizuelni, auditivni i taktilini:

Vizuelni stil učenja je dominantan za one koji najlakše usvajaju neko

gradivo kada su informacije prezentirane vizuelno u obliku teksta. Oni koji

uče na ovaj način često razmišljaju u slikama i uče najbolje kada je sadržaj

prezentiran vizuelnim tehnikama poput power point prezentacija, flip čarta,

dijagrama i drugog pisanog metrijala. Najčešće koriste informacije iz

udžbenika i beležaka, i uglavnom preferiraju samostalno učenje, dok tokom

predavanja prate predavačevu neverbalnu komunikaciju.

Oni koji najlakše uče slušajući predavanja, diskusije, razmenom ideja,

koriste auditivni stil učenja. Zbog toga je za ovaj stil učenja karakteristično

dobro snalaženje u radu u grupi ili paru. Za one koji imaju izražen ovaj stil

učenja pisana informacija je od manjeg značaja tako da lakše uče i pamte

ukoliko sadržaje čuju ili ga čitaju naglas. Svoje učenje mogu da unaprede

čitajući takst na glas ili koristeći magnetofon.

Oni koji tokom procesa učenja hvataju beleške, crtaju slike i dijagrame kako

bi lakše zapamtili informacije imaju izražen taktilni stil učenja. Ovi ljudi

najbolje uče kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju, aktivno istražujući fizički

svet oko sebe. Često ne mogu da mirno sede duži period vremena i njihovu

pažnju ometa potreba za aktivnošću i istraživanjem.

Jedna od prednosti koje e-učenje donosi u odnosu na tradiocinalni

način je da se može prilagoditi stilu učenja pojedinca, tako da učenik uči

ELEKTRONSKO UČENJE

24

samostalno organizujući vreme i prostor. Međutim, ogućavanjem

samostalnijeg određivanja načina i vremena učenja, e-učenje svojim

učenicima donosi i veću odgovornost. U određenim oblicima e-učenja oni se

ponekad sami moraju motivisati, individualno procenjivati potrebu za

učenjem, što može dovesti do diskutabilnih rezultata i objektivno slabog

napretka u procesu učenja.

E-učenje se pojavljuje u dva osnovna oblika: kao poseban proces u

postojećem vaspitno-obrazovnom procesu i kao deo procesa e-nastave. U

ovom radu, za nas je interesantan uticaj stilova učenja na e-učenje, kao

procesa izvođenja e-nastave.

Stil učenja predstavlja način razmišljanja, obrade i razumevanja

informacija. Budući da se percepcija spoljašnjih informacija odvija

raznovrsno kod različitih osoba, ne postoji dominantni stil učenja. Stil učenja

učenika zavisi od godina njegove starosti, od okolnosti pod kojima se uči,

kao i od njegovih potreba.

Aktivna uloga učenika u nastavi je postulat modernog pristupa u

nastavnom procesu iu e-nastavi. Aktivna nastava po svojoj definiciji

predstavlja tako organizovan nastavni proces u kom učenik istraživanjem i

rešavanjem problemskih situacija sam aktivno učestvuje u formiranju

sistema znanja. Učenici se kao individue među sobom razlikuju, ne samo u

sposobnostima i motivaciji za učenje, nego i u svojim stilovima učenja.

Termin stilovi učenja koristi se kao opis stavova i ponašanja koja određuju

preferencije u učenju. Većina osoba nije svesna koji im stil učenja odgovara,

iako znaju da iz nekih aktivnosti i situacija uče uspešnije nego iz drugih. Stil

učenja je dominantan način prijema, obrade i upotrebe informacija u

procesu učenja, a najprepoznatljiviji je u toku organizovanog učenja u

nastavi; to je dominirajući način mentalnog predstavljanja i obrade sadržaja

učenja [16]. Percepcija spoljašnjih informacija odvija raznovrsno kod

različitih osoba, ne postoji dominantni stil učenja.

ELEKTRONSKO UČENJE

25

U procesu e učenja može se ostvariti podrška za različite stilove

učenja. Individualne razlike među učenicima ogledaju se u tome kako

učenici prihvataju i obrađuju informaciju. Učenicima treba dati mogućnost

da sami izaberu stil učenja, kao i komunikaciju sa nastavnikom i svojim

kolegama.

Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja je važan,

jer je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo

sigurno je da će u procesu e-učenja uvek biti prisutni učenici kojima

odgovaraju različiti stilovi učenja, a to znači da u procesu e-učenja moramo

koristiti metode koje odgovaraju većini ovih raznovrsnih stilova.

Stilovi učenja koji se sreću pedagoškoj literaturi zasnovnai su na 4

tipa: aktivisti, mislioci, teoretičari i pragmatičari [46].

Aktivisti su entuzijaste i žele izazove i nova iskustva. Ne zanima što se

dogodilo u prošlosti ili sagledavanje stvari iz šireg konteksta. Zanima ono

što se događa sad i ovde. Vole iznova pokušavati, proveravati različite stvari

i učestvovati. Uspešno uče kroz aktivnosti koje:

• nude nova iskustva

• su kratke, "ovde i sada" i koje zaokupljaju pažnju;

• uključuju uzbuđenje/dramu/krizu;

· su raznovrsne

· traže smišljanje ideja;

· uključuju teške zadatke koji se trebaju rešiti

· uključuju grupni rad;

· dopuštaju isprobavanje.

ELEKTRONSKO UČENJE

26

Mislioci vole detaljno razmišljati pre delovanja. Dobro slušaju i ne vole biti u

centru pažnje. Prihvaju aktivnost kao što je čitanje i mogućnost ponavljanja

onoga što su naučili. Uspešno uče kroz aktivnosti koje:

· dopuštaju ili podstiču na gledanje (razmišljanje, premišljanje);

· dopuštaju stajanje po strani i slušanje (promatranje);

· omogućuju promišljanje pre donošenja odluke, dovoljno vremena

za pripremu;

· uključuju pomno istraživanje

· omogućuju razmišljanje o tome što se dogodilo, o čemu se

poučavalo;

· traže pomno obrađene analize;

· omogućuju autonomno odlučivanje bez pritisaka i strogo

definisanih rokova.

Toretičari vole videti kako se stvari slažu u celini. Logični su i objektivni,

"sistemski" ljudi koji svet gledaju kao jedan kauzalni, uzročno posledični

ciklus događanja. Analitičari su, veliku pažnju pridaju detaljima i često su

perfekcionisti. Uspešno uče kroz aktivnosti koje:

· uključuju vreme za istraživanje veza i međusobnih odnosa

između ideja, događaja i situacija;

· omogućuju preispitivanje načela na kojima se zasniva sadržaj o

kojem se govori;

· omogućuju intelektualni razvoj kroz analize složenih situacija,

postavljanje pitanja;

· prikazuju strukturiranu situaciju s jasnom namenom;

· uključuju slušanje ili čitanje o idejama i konceptima koji

naglašavaju racionalnost ili logiku;

· nude zanimljive ideje i koncepte

ELEKTRONSKO UČENJE

27

· očekuju razumeevanje i učešće u složenim situacijama.

Pragmatičari vole videti kako stvari funkcionišu u praksi. Vole

eksperimentisati s novim idejama. Praktični su, čvrsto stoje na zemlji i vole

rešavati probleme. Zahvalni su kad im se pruži prilika da iskoriste ono što su

naučili. Uspešno uče kroz aktivnosti u kojima:

· postoji jasna veza između sadržaja i aktualnog problema ili

prilike za rad;

· demonstriraju tehnike s jasnom praktičnom prednosti;

· postoji prilika za isprobavanje i vežbanje s osobom koja je

uspešna u korištenju tih tehnika i može ih lako izvesti;

· postoji mogućnost za učenje gledajući demonstraciju nekoga tko

je u tome uspešan;

· se daje neposredna prilika za primenu naučenog;

· postoji mogućnost koncentriSanja na praktične probleme, npr.

osmišljavajući akcijski plan s jasnim ishodom.

U tabeli je dat pregled preporuka aktivnosti učenika u okviru e učenja

prema Kolbovom modelu stilova učenja [17]:

ELEKTRONSKO UČENJE

28

Kolbov model stilova učenja [17]

Posmatrajući prikaz Kolbovog modela stilova učenja, vidimo da se on bazira

na četvoro-stepenom kružnom procesu učenja u kome:

(1) neposredna i konkretna iskustva pružaju osnovu za

(2) posmatranje i reflektovanje (mišljenje) koje se destiliše u

(3) apstraktne koncepte proizvodeći nove implikacije za akciju koja

može biti

(4) aktivno testirana proizvodeći nova iskustva.

Prema Kolbu, a u skladu s krugom iskustvenog učenja

identifiikovana su četiri stila učenja, i to:

• Aktivisti - uživaju u sticanju novih iskustava i prilikama koje im

omogućuju da uče kroz eksperimentisanje. Vole da u procesu

učenja aktivno učestvuju. Najbolje uče iz kratkih interaktivnih

zadataka.

• Mislioci - vole da posmatraju i u mislima reflektuju informacije

pre nego krenu u akciju. Vole da donose odluke kad njima

ELEKTRONSKO UČENJE

29

odgovara i ne vole da se požuruju. Najbolje uče iz posmatranja i

iskustva drugih.

• Teoretičari - vole da istražuju metodično. Oni promišljaju korak

po korak i postavljaju pitanja. Analitični su i ne vezuju se

emotivno. Uče slično misliocima ali vole da primene svoje

sopstvene koncepte i teorijske modele.

• Pragmatičari - vole praktična rešenja, ne vole da teoretišu i žele

da stiču praktična iskustva. Delaju brzo i samopouzdano. Uče

slično aktivistima, ali vole da imaju praktičan cilj za svoje

aktivnosti.[17]

Na Univerzitetu u Minesoti, na odseku za inovativno učenje organizovani su

veb sajtovi namenjeni za e učenje prema Kolbovom modelu stilova

učenja. Ideja ovakve organiacije uređenja je da obezbedi e-resurse za sva

četiri stila učenja, a za različite kategorije, kao što su: praktikumi-vodiči,

mape uma, beleške sa predavanja, praktične kvizove koje pružaju povratne

informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Studenti se na

početku rad amogu u početnom meniju opedeliti za rad prema svom stilu

učenja. E-nastava je organizovana po modulima, a nastavni materijali su

bojama podeljeni u zavisnosti od stila učenja za koji su osmišljeni. Na kraju

rad studenti pružaju povratnu da li im ovakva organizacija veb stranice

pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi učenja su najbolje usaglašeni sa

e-materijalom, kao i da li im i drugačiji stilovi učenja (koji nisu njihovi

primarni), na ovakav način prezentovanja bivaju pristupačniji.

Učenje kroz igru

Dаnаs se sve više nаglаšаvа znаčаj primene računarskih igara u

obrazovnom procesu kod mlađih uzrasta učenika [27]. Igrа, kаo stvаrаlаčkа

аktiv nost, pružа deci mogućnosti dа slobodno mаnipulišu predmetimа,

koristeći pri tome svojа prethodnа iskustvа. Prirodna sklonost ka

istraživanju, upoznavanju sveta oko sebe, decа u igri istrаžuju okruženje i

ELEKTRONSKO UČENJE

30

sopstvene mogućnosti. Podsticanje dece nа аktivnost usmerаvа i fokusira

njihovu pаžnju. Istrаživаnjа fenomenа igre seže duboko u prošlost jer je

prepoznat značaj podsticаnjа motivаcije kod detetа, čime se usmerаvа

njegove pаžnja i ponаšаnje. Eksplorаtivni, istraživački kаrаkter igre

podrаzumevа posebаn nаčin orgаnizаcije vаspitno-obrаzovnog rаdа sа

decom, primeren njihovim mogućnostimа i interesovаnjimа. Dok se igrа ono

istrаžuje, imа slobodu dа birа nаčine dolаženjа do ciljа, sredstvа kojimа će

se pri tome služiti, dа putem pokušаjа i pogrešаkа reši problem.

Zа rаzliku od klаsičnog nаstаvnog rаdа, u kojem greške nisu

dozvoljene i vrednuju se nižom ocenom, u igri dete bez ustezаnjа reši i nа

rаzličite nаčine pokušаvа dа dođe do rešenjа. U slobodnoj interаkciji sа

fizičkom i socijаlnom sredinom, kroz problemske situаcije, ono rаzvijа svoje

potencijаle do mаksimumа i nа tаj nаčin usаvršаvа sposobnosti, koje

određuju njegovo dаlje ponаšаnje. U igri se ostvаruje аktivаn odnos

pojedincа sа drugom decom i odrаslimа, bude se njegove integrаtivne

emocije i proširuje socijаlno iskustvo. Igra se doživljаvа kаo slobodna,

spontаna i kroz nju ono sebe izrаžаvа i isprobаvа svoje rаznovrsne

mogućnosti Posti\e se zadovoljstvo zbog sopstvenih postignućа, dete se

dokаzuje pred sobom i vršnjаcimа u grupi. Emocionаlnа vre dnost igre

ogledа se u optimističkom rаspoloženju detetа, čаk i u si tuаcijаmа kаdа ne

može dа reši problem i pri tome pokušаvа dа nаđe novo moguće rešenje.

Napredak uslovljаvа i izmenjene uticаje detetа nа sredinu kojа gа okružuje,

а u isto vreme dolаzi do promene sopstvenog doživljаjа stvаrnosti. Tаko

igrа u nаstаvnim аktivnostimа postаje vаžаn motivаciono mocionаlni činilаc

uspešnog učenjа i stvаrаnjа [21].

Deca unapred doživljavaju računar kao igračku, kao izvor zabave, i

spremni su u svakom trenutku da klasičan rad na času zamene radom na

računaru. Pri tom nudeći im nastavne sadržaj oblikovane u formu igre

postižemo nastavne ciljeve u znatno bržem vremenu i sa boljim

postignućem učenika. Motivacija je značajno veća te shodo svemu tome

nastava biva kvalitetnija i efikasnija.[28]

ELEKTRONSKO UČENJE

31

Sl. Slika 5. Prikaz ekrana iz igrice „Koliko je sati?“[26]

PERSONALIZACIJA SISTEMA ZA E UČENJE PREMA STILU UČENJA

U nastavku knjige biće obrađeno nekoliko sistema za e učenje, a jedan od

njih je Moodle koji spada u grupu LMS sistema za podršku e-obrazovanju.

LMS (Learning Mamagement System) je standardiziovani alat koji se koristi

u e-obrazovanju. Inženjeri ga nazivaju "infrastrukturom koja podržava

učenje". Kaže se takođe da je LMS "mozak" a nastavni sadržaj "telo"

organizma elektronskog sistema za učenje. Prikaz testova koje su studenti

zaista koristili (što je vidljivo iz rezultata), pruža jasniju sliku o tome da je

Moodle veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju znanja

tako i za samo učenje. Učenje na daljinu menja navike i učenika i profesora.

Učenici (studenti) razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami

nastavnici postaju veštiji u korišćenju tehnologije.

Početna pedagoška filozofija na kojoj se zasniva Moodle uključuje

konstruktivizam i socijani konstrukcionizam. Konstruktivizam predstavlja

psihološku teoriju znanja koja se zasniva na tvrdnji da se znanje stiče

putem iskustva, dok socijalni konstruktivizam naglašava da se polaznici (a

ne samo predavači) mogu učestvovati u obrazovnom iskustvu na razne

načine. Funkcije Moodle okruženja odražavaju ovo u vidu različitih aspekata

dizajna, tako da se može reći da je Moodle dovoljno prilagodljiv za različite

ELEKTRONSKO UČENJE

32

oblike nastave. Na primer, Moodle omogućava dodavanje resursa koji

predstavljaju materijale koje korisnici čitaju, ali nemaju nikakvu interakciju

sa njima i aktivnosti koje predstavljaju interaktivni nastavni materijal.

Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasičnih metoda stvara fleksibilne,

hibridne sisteme za učenje koji se prilagođavaju potrebama korisnika.

Moodle je jedan od predstavnika takvog načina obrazovanja koji je u svom

desetogodišnjem razvoju zauzeo značajno mesto u današnjem obrazovanju.

Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene

komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vodećih okruženja.

Već sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za

učenje na daljinu. Pored toga što se samo učenje može poboljšati, učenje na

daljinu učenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada

na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Učenje na

daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se

razvijaju u novim pravcima. Budućnost će pokazati da učenje na ovakav

način može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog načina obrazovanja.

Gde pronalazimo prostor za prilagođavanje i personalizaciju LMS sistema za

elektronsko učenje pojedinačnom stilu učenja? Jedan od dobrih primera je

Univerzitet u Minesoti, gde na odseku za inovativno učenje organizovani su

veb sajtovi namenjeni za e učenje prema Kolbovom modelu stilova

učenja. Ideja ovakve organiacije uređenja je da obezbedi e-resurse za sva

četiri stila učenja, a za različite kategorije, kao što su: praktikumi-vodiči,

mape uma, beleške sa predavanja, praktične kvizove koje pružaju povratne

informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Studenti se na

početku rada mogu u početnom meniju opedeliti za rad prema svom stilu

učenja. E-nastava je organizovana po modulima, a nastavni materijali su

bojama podeljeni u zavisnosti od stila učenja za koji su osmišljeni. Na kraju

rada studenti pružaju povratnu informaciju da li im ovakva organizacija veb

stranice pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi učenja su najbolje

usaglašeni sa e-materijalom, kao i da li im i drugačiji stilovi učenja (koji nisu

njihovi primarni), na ovakav način prezentovanja bivaju pristupačniji [46].

ELEKTRONSKO UČENJE

33

Pedagoške vrednosti elektronskog učenja U didaktici je ustanovljen termin „didaktički trougao” kog čine učenik,

nastavnik i nastavni sadržaj. Međutim u novije vreme sve je prisutniji termin

„didaktički četvorougao” koji je trougao dopunjen obrazovnom tehnologijom.

Uobičajeno značenje reči tehnologija jeste metodologija

projektovanja i proizvodnje nekog proizvoda. Pojam «obrazovna

tehnologija» široko se upotrebljava nekih 40-ak godina u pedagogiji, a

odnosi se na sistematski obrazovni proces potkovan naučnim metodama

usmeren ka postizanju cilja obrazovanja.

Međunarodno udruženje AECT definisalo je obrazovnu tehnologiju

1977. godine: «Obrazovna tehnologija je kompleksan integralni proces koji

uključuje ljude, procedure, ideje, uređaje i organizaciju za analiziranje

problema, planiranje, implementiranje, evaluaciju i provođenje rešenja o tim

problemima, u situacijama u kojima je učenje svrsishodno i upravljano»*.

Termin «nastavna tehnologija» odnosi se na koncepte, teoriju i polje

rada, a fokusira se na olakšavanje učenja putem tehnologije, pod uslovom

da je učenje «svrsishodno i upravljano», kako je i stojalo u ranijoj definiciji

polja (AECT, 1977). Iako se «obrazovna tehnologija» i «nastavna

tehnologija» ponekad upotrebljavaju kao sinonimi, reč je o širim i užim

procesima. Nastava je uža od obrazovanja, u smislu da se odnosi na

situacije koje su svrsishodne, tj. u kojima je učenik usmeren na specifične

ciljeve ili zadatke postavljene od nekog drugog, i više upravljane, tj. u

nastavi se koriste metode i resursi planirani i vođeni od nekog drugog. Tako

je nastava podskup obrazovanja, a nastavna tehnologija podskup obrazovne

tehnologije. Svrha obrazovne tehnologije je u tome da pomogne u

* Dušan Kljakić, mr sc. „IZGRAĐIVANJE KONCEPTA OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE“Pedagoška akademija Sarajevo

ELEKTRONSKO UČENJE

34

povećanju uspešnosti obrazovanja i procesa učenja, pod čime se

podrazumeva:

Ø Bavljenje učenikom. Upoznavanje učenikove dispozicije ličnosti, kao

što su: preferencije, interesovanja, aktiviranje pojedinih saznajnih

procesa i sposobnosti.

Ø Postizanje postavljenih obrazovnih ciljeva. Cilj obrazovanja

određuje sadržaje, organizaciju, metode, metodologiju realizacije i

kriterijume vrednovanja. Ciljevi obrazovanja i nastavepodređeni su

opštem cilju koji se razrađuje prema vremenskom razdoblju u kojem

ga je moguće ostvariti. Cilj određuje sadržaj, sadržaj određuje metode,

tehnike i sredstva nastavnog rada.

Ø Poboljšanje kvaliteta i kvantiteta učenja učenika. Organizacija

rada i izvođenje nastave značajno utiče na karakter učenika koji će

odgovarati potrebama digitalnog društva. Korišćenjem savremene

obrazovne tehnologije funkcije nastavnika postaju složenije i zahtevaju

više rada i uloženog napora, ali se to sve nadoknađuje postizanjem

boljeg '' kvaliteta učenika''.

Ø Organizacija oblika, sredstava i metoda rada. Efikasnu nastavu

koja unapređuje misaonu aktivnost učenika obogaćuju nastavni oblici,

metode i sredstva. Aktivno učešće, samostalnost učenika u sticanju

znanja i njihovoj primeni uslovljeno je kombinacijom oblika nastavnog

rada, uvođenjem novih metoda rada, te primenom klasičnih i

savremenih nastavnih sredstava.

Ø Vrednovanje rada učenika. Osnovni zadatak vrednovanja je da

odredi do kog nivoa su ostvareni ciljevi obrazovanja. Ono

podrazumeva samo ono što čini razvoj ličnosti potpunijom i uslovljava

njeno napredovanje. Osim ove opšte konstatacije cilj vrednovanja je i

otkrivanje eventualnih problema te preduzimanje odgovarajućih mera

za njihovo saniranje.*

Poslednjih godina desile su se mnoge promene u teoriji i praksi

obrazovne tehnologije. Novo razumevanje procesa čovekovog učenja i

* Soleša D. “Obrazovna tehnologija” Sombor 2000.

ELEKTRONSKO UČENJE

35

prirode samog znanja izazvali su pedagoge da ponovo razmisle o osnovnim

konceptima na koje se oslanjaju nastavne metode. Napredovanja u

informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (ICT) izmenila su i proširila

mogućnosti za podršku učenju u učionici i učenju na daljinu. Što više ima

digitalizovanih resursa za učenje, tim se jednostavnost i ekonomičnost

njihovog prenosa povećava, a sve to predstavlja novi izazov ustaljenim

mišljenjima o načinu kreiranja, pohranjivanja i korišćenja resursa.

Modernizovanje i transformisanje obrazovne tehnologije menja

ambijent i tok radnog procesa, oslobađajući pri tom učenika od doživljaja

škole kao vrlo strane ne-bliske pojave,i i pružajući mu dodatne mogućnosti

delovanja zasnovanog na saradničkom odnosu sa nastavnikom, Pri tom se

nastavno gradivo prihvata kao deo igre a učenje kao sastavni deo svog

života.

Kakve promene i mogućnosti donosi E učenje u pedagoškom smislu? To

su pre svih:

a) Pre svega to je fleksibilnost vremena i mesta pohađanja nastave.

Dok je u tradicionalnom sistemu obrazovanja geografska podudarnost

bila nužnost obavljanja nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije

nužno da su svi učesnici u procesu obrazovanja na istom mestu i u isto

vreme. Naravno, u delu formalnog školovanja, ova tvrdnja je samo

momenat dopunskog rada sa učenicima, gde ih treba navikavati i pre

svega naučiti da se informacije mogu steći i na ovaj način, na šta će naići

u nekom kasnijem životnom trenutku. Većina savremenih profesija i

profesionalnih udruženja, uključujući i socijalni rad, zahteva od svojih

članova da prođu određene treninge tokom vremena kako bi zadržali

licencu za rad ili omogućili sebi rad na novim poljima prakse.

Kontinuirano obrazovanje zauzima važno mesto u institucijama, pošto

proces promena u pružanju usluga zahteva i adekvatan trening osoblja.

Razvojem novih tehnologija, posebno Interneta, stvaraju se uslovi za

dopunsko obrazovanje, „učenje na daljinu”. [5]. Razlikujemo nekoliko

vrsta izvođenja nastave s obzirom na vreme i mesto:

ELEKTRONSKO UČENJE

36

• isto vreme, isto mesto (klasične učionice sa multimedijalnim

prezentacijama)

• isto vreme, različita mesta (videokonferencije, sobe za ćaskanje

[chat rooms])

• različita vremena, isto mesto (radne stanice, oglasne ploče [eng.

bulletin boards])

• različita vremena, različita mesta (elektronska pošta, mrežni forumi,

video konferencije, 'shared' baze podataka, inmdividualna mrežna

mesta za učenje)

b) Individualan pristup učenicima. Usmerenost na polaznika (pogodan

za obrazovanje odraslih), insistiranje na razvijanju mišljenja, sticanju novih

veština. Osnovna karakteristika e učenja je visok stepen individualzianosti

nastave. Premeštanje učenika iz grupe u klasičnoj učionici, gde je neko tiši

neko glasniji, neko brže napreduje, neko sporije, pred monitor računara u

njegovom prirodnom okruženju predstavlja korenitu promenu u obrazovnoj

filozofiji. Apsolutno su drugačije psihološke, didaktičke i metodičke

okolnosti. Tempo i dinamika rada se prilagođava individui, količina

informacija u jednici vremena takođe, spoljne smetenje su svedene na

minimum. Naravno, ovo važi ipak za više stadijume školovanja (visoko

obrazovanje).

c) Sledeći pedagoški aspekt jeste interaktivnost u komunikaciji: učenik -

učenik; učenik - nastavnik; učenici - nastavnik. Da bi e-učenje bilo

uspešno, mora omogućiti nekoliko načina komunikacije:

• diskusioni forumi i brza razmena podataka,

• elektronska pošta

• audio komunikacija

d) Očiglednost nastave. U procesu kreiranja obrazovnih softvera postoji

jedan hronološki redosled aktivnosti. Prvi korak u njemu jeste odabiranje

pogodnog nastavnog sadržaja softver. Maksimalno iskorištavanje

računarskih mogućnosti jeste pre svega približavanje učeniku nevidljivih,

udaljenih ili apstraktnih pojmova i pojava Obiljem multimedijalnih

ELEKTRONSKO UČENJE

37

mogućnosti računarskih animacija i simulacija dobija se na ostvarivanju

jednog od osnovnih nastavnih principa u nastavi - očiglednosti. Pojam koji

učenik treba da usvoji jeste

Na osnovu navedenog istraživanja i analize stranih iskustava, sa aspekta

učenika se mogu sistematizovati neke prednosti elektronskog učenja:

• Pojednostavljuje se znatno distribuiranje podataka potrebnih za

učenje, ali i druge važne podatke. Korisnici elektronskog učenja (studenti i

učenici) mogu pristupati tim materijalima s mesta i u vremenu koje njima

najviše odgovara, na primer: od kuće, s fakulteta.

• Brzo prilagođavanje učenika na ovakav vid učenja

Kod ovakvih rešenja studenti se ne boje da će pogrešiti već slobodno

istražuju i isprobavaju sva rešenja., a razliku od klasičnog učenja s

instruktorom, gde često postoji strah od greške.

• Individualizacija učenja

Učenik ili može pratiti gradivo onim tempom koji mu odgovara,

dinamikom koja mu odgovara, i na način koji prilagođava sam sebi. Ovde

nema opterećenja koje postoji kod klasičnog učenja gde se pojedinac mora

prilagođavati grupi.

• Visoka motivisanost učenika i pamćenje nastavnih sadržaja

Vizuelnost, multimedijalnost, i interaktivnost su elementi koji znatno

utiču na povećavanje motivacije učenika za rad na času. Percepiranje

gradiva na način koji je u učenikovoj svesti blizak igri, utiče na veći i duži

nivo održavanja pažnje, i bolje zapamćivanje tako obrađenog nastavnog

sadržaja.

2. Informatička didaktika

Konvenionalna i informatička didaktika

Didaktika je pedagoška disciplina koja proučava opšte probleme i

zakonitosti nastave i učenja. Analogno konvencionalnoj didaktici u novije

ELEKTRONSKO UČENJE

38

vreme se sve češće srećemo da terminom «Informatička didaktika» koja

polazeći od poznatih tradicionalnih didaktičkih načela uspostavlja zakonitosti

i relacije u elektronskoj nastavi [36].

Didaktički principi su opšte važeća pravila i rukovodeća načela kojima

se regulišu tokovi poučavanja i učenja u nastavi i van nje. Navedeni principi

nisu u hijerarhijskim već u korelativnim odnosima, međusobno se prožimaju

i ukrštaju. Nova naučno - tehnička rešenja, njihova primena u nastavi i i

pedagoška saznanja utiču i na nove pristupe izboru i klasifikaciji didaktičkih

principa [2]. Didaktički principi su nastali kao rezultat saznanja zakonitosti

procesa poučavanja i učenja i njihove empirijske provere i izvedenih

teorijskih postavki da će ovi procesi biti efikasniji ako se poštuju sledeća

načela [Kosta V.]. Izdvojićemo nekoliko principa ključnih za funkcionisanje

elektronski podržane nastave:

USMERENOST E-UČENJA PREMA CILJEVIMA NASTAVE

Strategije poučavanja i učenja u E – nastavi treba uvek da budu

usmerene na ostvarivanje postavljenih ciljeva nastave. Ciljevi poučavanja i

učenja moraju se precizno definisati i operacionalizovati, jer postoji

mogućnost disperzije u radu, te je neophodno podrobno planiranje i

trasiranje nastavnog toka u vidu «scenarija». Ako su ciljevi postavljeni

preširoko, neprecizno, ili neadekvatno prema uslovima poučavanja treba ih

korigovati. Oblikovanje e nastave mora bti u saglasnosti sa ciljem predmeta,

ali i oblikovanje nastavnog sadržaja usmereno ka uzrastu, kognitivnim

sposobnostima i interesovanjima učenika.

OČIGLEDNOST NASTAVNE MATERIJE

Oblikovanje nastavne materije u elektronskoj formi omogućava

učenicima da sa što više čula percipiraju predmete i pojave spoljnog sveta.

Digitalne generacije prepostavljaju multimedijalno oblikovanje informacija

do kojih se brzo i jednostavno dolazi. Ovo se postiže neposrednim

posmatranjem objektivne stvarnosti ili putem vizuelnih nastavnih sredstava

ELEKTRONSKO UČENJE

39

[8]. Na mlađem uzrastu očiglednost je značajnija jer učenici još ne poseduju

šira i sistematizovana iskustva u čulnoj memoriji.

No, na očiglednosti se ne sme ostati. Na osnovu vizuelnih predstava

pojmova potpomognuto računarskom simulacijom, na primer potrebno je da

učenike različitim strategijama poučavanja misaono vodimo ka

apstrakcijama, odnosno ka formiranju pojmova. Uvažavajući individualne

razlike među učenicima, a u skladu sa pretpostavkom kognitivne teorije

učenja o «ograničenosti kapaciteta» treba proceniti koji je broj čulnih

informacija potreban za formiranje odgovarajućeg pojma.

Upravo tu leži razlog za angažmanom nastavnika u pronalaženju što

raznovrsnijih softvera edukativnog karaktera koji sadrže simulacije I

animacije vezane za naastavne sadržaje, i to ne samo na nastavi

informatike već i ostalim predmetima, naročito prirodnih nauka.

KONSTRUKTIVISTIČKI PRISTUP I UČENJE ISTRAŽIVANJEM

Otuda, osnovna postavka ovog načela je da u procesu poučavanja

treba obezbediti maksimalnu učeničku aktivnost, i to i umnu i fizičku.

Termin Aktivna nastava je sve prisutnija u pedagoškoj stvarnosti [37]. Pod

aktivnošću podrazumevamo univerzalnu stvaralačku i samostvaralačku

delatnost kojom čovek stvara svet oko sebe i samoga sebe. Bez rada,

aktivnosti nema, dakle, stvaranja i razvoja – samorazvoja. Ljudi bolje uče i

razvijaju se kada koriste «glavu, telo, srce, ruke i noge».

Aktivnost u procesu poučavanja može biti čulna, intelektualna,

govorna i praktična. Preduslov za aktiviranje učenika je unutrašnja i

spoljašnja motivacija i organizacija anstavnog časa u kojem učenici

otkrivanjem dolaze do saznanja, i ona im se ne pružaju kao gotova, «Bogom

dana» rešenja. U procesima poučavanja u nastavi učenici se uspešno

aktiviraju u oblicima zajedničkog učeničkog rada u kojima je razvijena

horizontalna komunikacija (učenik:učenik), kao što su rad u parovima i

grupni rad. U modelima individualizovane nastave kao što su programirana,

problemska i otkrivajuća nastava aktivnost učenika postiže se

poluheurističkim i heurističkim strategijama poučavanja u kojima učenici

ELEKTRONSKO UČENJE

40

samostalno rade, postavljaju hipoteze, rešavaju probleme, tragaju i

otkrivaju i primenjuju saznato u praksi. U obrazovno računarskim

softverima učenička aktivnost ostvaruje se rešavanjem zadataka na osnovu

datih instrukcija.

Učenici treba da izgrađuju svoje informatičko znanje obrađujući

informacije koje primaju, izgrađujući uzorke tj. slike asocijacija na već

postojeće znanje. Treba stvoriti nastavne uslove da se prisvajanje nastavnih

sadržaja dešava ne samo pukom recepcijom nego i aktivnom konstrukcijom.

Ovaj princip može da važi i za druge preostale principe; ako se

“konstrukcija” shvati kao (ponovo) otkriće, onda se on može okvalifikovati

kao princip otkrivenog učenja. Jedna druga forma je princip minimalne

pomoći: nastavnik pomaže što je moguće manje, kako bi učeniku ostalo još

mnogo da uradi sopstvenim snagama.

POSTUPNOSTI I SISTEMATIČNOST

Ovo načelo ostvaruje se postavkom da su poučavanje i učenje

uspešniji ako je redosled mera u strategiji poučavanja modelovan po

pravilima:

- od jednostavnog ka složenom,

- od bližeg ka daljem,

- od poznatog ka nepoznatom,

- od lakšeg ka težem,

- od konkretnog ka apstraktnom.

Ovim pravilima ostvaruje se jednim delom i zahtev da poučavanje i

učenje bude u skladu sa sposobnostima i osobinama učeničke ličnosti.

Sistematičnost obuhvata zahtev da je nakon obrade širih delova novih

sadržaja poučavanja (nastavne celine, područja), potrebno ove sadržaje

logički sređivati, struktuirati-sistematizovati u pregledne sisteme znanja i

veština odgovarajuće naučne oblasti.

Sistematizacija se ostvaruje sređivanjem obrazovnih sadržaja, na taj

način što se analizom veza i odnosa u tim sadržajima utvrđuju njihovi

strukturalni elementi i određuje njihov međusobni odnos. Dakle, iz mnoštva

ELEKTRONSKO UČENJE

41

naučnih činjenica izdvajaju se ključne, dominantne tačke oko kojih se

koncentrišu ostali strukturalni elementi. Kriterijumi sistematizacije mogu

biti s obzirom na tematiku, razvojno kretanje, hronološki redosled, kvalitet,

kvantitet, uzročno-posledične veze i odnose i dr. Efikasno sistematizovanje

obrazovnih sadržaja danas se postiže informatičkom tehnologijom

«Hipertekst sistema» kojim se formiraju «blokovi tekstova», koji

predstavljaju «čvorove u mreži»: jezgra informacionih jedinica. Pomoću

programiranog povezivanja linkova, upravlja se navigacijom od čvora do

čvora.

INDIVIDUALIZACIJA I SOCIJALIZACIJA

Predstavnici kognitivnih psiholoških škola (Pijaže, Bruner, Ganje,

Osibel, Vigotski, Galjperin i dr.), još sredinom XIX veka postavljaju zahtev

za usaglašavanjem strategija učenja sa preduslovima učenja. Polazi se od

toga da u procesu poučavanja treba uvažiti naučno priznate razlike među

učenicima:

Suština principa individualizacije je da strategije poučavanja i učenja

treba da sadejstvuju sa preduslovima učenja, a u cilju optimalnog razvoja

učenika.

Individualizacija poučavanja u skladu sa predhodno navedenim

osobenostima svakog učenika danas se najuspešnije ostvaruje informatičkim

tehnologijama i to prilagođavanjem sistema koji upravlja karakterom i

osobenostima sistema kojim se upravlja i procesima koji se u njemu

dešavaju.

Međutim, cilj vaspitanja je da učeničku ličnost treba formirati ne samo

individualno, već i kao socijalno biće. U vaspitno-obrazovnom procesu

individualizacija i socijalizacija su jedinstveni i međusobno uslovljeni procesi

i predstavljaju dve komplementarne linije u jedinstvenom razvoju ličnosti.

Zato princip socijalizacije i polazi od zahteva da razvoj postojećih prirodnih,

psiholoških potencijala svakog pojedinca «Individualno Ja», treba sjediniti

sa individualno «Mi» kao njegovim suprotnim dijalektičkim polom.

Socijalizaciju karakterišu relevantni oblici ponašanja kao što su: spremnost

ELEKTRONSKO UČENJE

42

za pomaganje drugima, prihvatanje radnih obaveza, poštovanje i

uvažavanje mišljenja drugih, spremnost na saradnju, tolerantnost i dr.

Osnovni faktori socijalizacije učenika u vaspitno-obrazovnom radu jedne

škole su rad u parovima, grupni rad i zajednički oblici učeničkog rada u

modelima individualizovane nastave. Postoje i posebno projektovani

didaktički softveri koji poučavaju učenike o tome šta je suština pojedinih

socijalnih vrednosti kao što su pravedenost, humanizam, demokratičnost i

sl.

RACIONALIZACIJA

Smisao ovog načela je da se proces poučavanja i učenja organizuje

tako da se sa što manjim utroškom vremena, sredstava i energije postignu

maksimalni didaktički efekti. To znači da treba vršiti izbor takvih strategija

(sadržaji, mediji, oblici), kojima će se optimalno postići željene vrednosti.

Primera radi, rezultati mnogobrojnih istraživanja pokazuju da se primenom

kompjutera u nastavi uči brže, više i bolje.

U jedinstvenom odnosu sa ovim principom je i zahtev da se u procesu

poučavanja unesu razumne promene (racionalizacija) koje će dati bolje

rezultate. U prvom redu, racionalnost se postiže modelovanjem efikasnih

strategija poučavanja što je istovremeno i doprinos ekonomičnosti ovih

procesa.

U nastavi informatike treba izbegavati zasipanje činjenicama koje su

privremenog I prolaznog karaktera, već insistirati na principima

funkcionisanja računarskih sistema.

POVEZANOST TRADICIJE I SAVREMENOSTI

Princip polazi od zahteva, da u cilju efikasnijeg učenja i boljeg

razumevanja, sadržaje poučavanja treba osvetliti u dijalektičkom kretanju

od prošlosti ka sadašnjosti. To znači, da primera radi, pri obradi novog

gradiva problem koji proučavamo treba prikazati u genezi uz isticanje i

najaktuelnijih naučnih saznanja iz odgovarajuće oblasti. Na taj način se

stvara i podloga za uključivanje učenika u buduće tokove procesa saznanja.

ELEKTRONSKO UČENJE

43

POVEĆANA TRAJNOSTI ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA

Odnosi se na osnovni zahtev da se didaktičkim postupcima ponavljanja i

vežbanja umanjuje proces zaboravljanja i time omogućava skladištenje

informacija i formiranje kognitivnih struktura u dugotrajnoj memoriji.

Ovi postupci mogu biti integralni deo strategije poučavanja.

NASTAVA ORIJENTISANA KA UČENIKU

Može uočiti da se danas, i u nastavnoj teoriji i u nastavnoj praksi,

oblikuju dve pedagogije (tzv. pedagogija znanja i pedagogija sposobnosti),

iza kojih stoje dve škole: "škola pamćenja" i "škola razvoja". [30]. "Škola

pamćenja" počiva na tradicionalnim osnovama: razredno-časovni sistem

učenja, dominacija ilustrativno-predavačke nastavne metode, frontalni oblik

organizacije nastavnog procesa, kontrola i ispitivanje reproduktivnog tipa i

sl. Cilj nastave u tradicionalnoj školi je formiranje znanja, veština, navika.

Tehnologija rada u ovakvom modelu je reproduktivan rad učenika. Težište je

na razvoj pamćenja učenika. Škola "razvoja" je usmerena na razvoj

sposobnosti i ličnosti učenika. Može se govoriti o razvoju emocionalne i

motivacione sfere ličnosti učenika. Razvoj ličnosti se ispoljava i kroz

usvajanje misaonih operacija, kao što su: sinteza, poređenje, uopštavanje,

klasifikacija, indukcija, dedukcija, apstrakcija i dr. Kao kriterijum usvajanja

misaonih operacija koristi se rad s pojmovima kao nužni uslov njihovog

formiranja.

U ovakvom razvijajućem modelu škole, odnosno organizaciji nastave,

možemo reći da elektronsko učenje nalazi svoje mesto kao podskup tog

modela. Razlozi su u glavnim karakteristikama elektronskog učenja koje su

ujedno i karakteristike razvijajuće nastave:

- visok stepen motivisanja učenika, pobuđivanje zanimanja za

učenje nastavnih sadržaja;

ELEKTRONSKO UČENJE

44

- stvaranje prijatnog ambijenta učeniku u obrazovnom prostoru

školske ustanove;

- stvaranje istraživačkog duha u odeljenju;

- kreiranje sredine za razvoj misaonih sposobnosti učenika putem

usvajanja određenih misaonih operacija;

- primena problemskih, heurističkih i refleksivnih metoda u

obrazovnom procesu;

- primena grupnih i individualnih oblika organizacije nastavnog

rada;

- nastavni proces sadrži situacije koje imaju problemski karakter i ne

mogu se rešiti reproduktivnim postupkom - učenik mora da

razmišlja, diskutuje, istakne i proveri hipotezu, pročita dopunsku

literaturu, da se konsultuje i zatraži pomoć nastavnika;

METODE RADA U E-NASTAVI

U tradicionalnoj epodeli nastavnih metoda , prema Poljaku, nastavne

metode se gupišu u tri velike grupe: verbalno tekstualne, ilustrativno

demonstrativne i laboratorijsko eksperimentalne. Pojedinačne ili

kombinovane nastavne metode i nastavne pojedinosti u njima su osnov

nastavnikove organizacije nastave, i u velikoj meri trasiraju fromiranje

učenikovog načina učenja i podstiče psihološke preduslove uspešne nastave

(motovaija, pažnja, pamćenje). Međutim u novije vreme sve više se govori o

Kibernetičkim nastavnim metodama, kao dopuni prethodnom.

Odrastajući sa stalnom prisutnošću tehnologije učinilo je da dođe do

povećanje “jaza među generacijama”. Deca imaju “multiplicirane” načine

komunikacije, interakcije, procese primanja, percepcije i obrade informacija,

a samim tim i učenja. U cilju postizanja efikasnosti nastave neophodna je i

bolje je reći neminovna namera prihvatanja promena od nastavnika i

obrazovnog sistema uopšte, i formiranje pozitivnog odnosa prema

integrisanju tehnologija u nastavu, i prihvatanja modela E-učenja. Metodički

ELEKTRONSKO UČENJE

45

nosioci ideje E-učenja jesu sistematski razvoj obrazovne tehnologije, i

njeno stapanje sa nastavnom materijom i pedagoškim ciljevima nastave u

jednu integrisanu jednistvenu celinu.

Uzmimo za primer grupu verbalno tekstualnu metodu, i njenu

najprimenjivaniju metodsku pojedinost - pripovedanje. Vrlo prisutno u

našem obrazovnom sistemu, primenjivanog na času u frontalnom obliku

rada pri obradi novog gradiva. Postiže se komunikacija 1:N, i nastavnik

izlažući gradivo mora biti veoma aktivan, dok se aktivnost učenika

minimizuje, odnosno nastavnik može uključivati učnike u proces i stvarati

diskuisju kao novu metodsku pojedinost, čime se povećava pažnja na času i

postiže izvestan nivo interakcije sa učenikom.

Digitalno pripovedanje je kombinacija klasičnog pripovedanja i

digitalnih medija kao što su slike, zvuci i ostali mediji, čineći od verbalno

tekstalnih metode ilustrativno demonstrativne, koje su znatno dinamičnije i

poželjnije kod učenika. Istraživanja koja su vršena [42] pokazala su da

digitalno pripovedanje uklj učuju brojnie pozitivne ishode ovakve nastave

kao što su intenzivan razvoj veština, fokusiran razvooj i trajnije usvajanje

pojmova u svesti učenika, duže pamćenje i poistovećuje ga sa učenjem

putem istraživanja gde učenik aktivno učestvuje u stvaranju svog sistema

znanja. U pomenutim istraživanjim navedeno je 7 elemenata digitalnog

predavanja:

1. Ideja – koja se mora provlačiti kroz ceo tok prezentacije 2. Ključno pitanje – postavka problema 3. Emocija, emocionalni sadržaj koji se formira i kod učenika 4. Učešće nastavnika koa pripovedača, ili vodiča kroz priču, prezentaciju 5. Prijatan ambijent i okruženje 6. Balans vizuelne i audio informacije 7. Mehanizam držanja pažnje

ELEKTRONSKO UČENJE

46

JEDINSTVO TEORIJE I PRAKSE

Suštinu ovog principa iskazuje zahtev da u procesu poučavanja i

učenja treba obezbediti sklad teorijskih i praktičnih znanja. Ovo povezivanje

treba da je redovno i organizovano u svim nastavnim predmetima, posebno

u slobodnim aktivnostima i izradi domaćih zadataka. U didaktičkim

softverima teorijska znanja se stiču u programima učenja u kojima su

istovremeno ugrađivani zadaci koji upućuju na primenu znanja i rešavanje

problema u neposrednoj društvenoj, prirodnoj, ili tehničkoj stvarnosti. Na taj

način praksa postaje sfera provere teorijskih znanja, ali i izvorište novih

saznanja.

PEDAGOŠKA KOMUNIKACIJA U E UČENJU Komunikacija je dinamičan proces u kojem se čovek svesno ili

nesvesno upoznaje sa saznanjem drugog kroz materijal ili dejstva

upotrebljena simboličkim putevima. [9].

Komunikacija ima tri suštinske odlike:

• Komunikacija je proces ostvarivanja veze među ljudima – svih

vrsta veza, svesnih ili nesvesnih

• Komunikacija je aktivnost – čovek je stalno komunikacijski

aktivan

• Komunikacija se uči - ljudsko biće ne uči da komunicira, ono uči

kako da komunicira u svrhu zadovoljavanja svojih potreba osoba

je komunikacijski aktivna [10]

Komunikacija je dinamičan proces sastavljen od elemenata i

aktivnosti podjednako važnih koji su medjuzavisni i dopunjujući.

Komunikativni akt je svestan proces motivisan i usmeren ka postizanju

ELEKTRONSKO UČENJE

47

odredjenog cilja. Sekundarni ciljevi su nesvesni a to su želje i namere

komunikatora.

Cilj komunikacije je uticaj na sagovornika (na njegova osećanja,

emocije i postupke). Ako se ne ostvari cilj, praktično nema ni komunikacije.

Uticaj može biti svestan ili nesvestan, prijatan ili neprijatan, pozitivan ili

negativan.

Pedagoška komunikacija podrazumeva komunikaciju u nastavnom

procesu, i od kvaliteta pedagoške komunikacije umnogome zavisi efikasnost

ostvarivanja vaspitno obrazovnih ciljeva nastave. Ključni momenat uspeha u

nastavnom procesu upravo leži u stepenu ostvarivanja ciilja komuniciranja

između faktora u nastavi: nastavnika, učenika i nastavnog sadržaja

(didaktičkom trouglu), kao i obrazovne tehnologije (četvorougao). Od

uspešno ostvarene složene i kompeksne komunikacije, postignute radne

atmosfere u nastavnom ambijentu, načina organizovanja komunikacije i

relizacije ciljeva komunikacije zavisi ukupna uspešnost nastave kao

najorganizovanijeg oblika obrzovanja i vaspitanja.

Ključni segmenti efikasne pedagoške komunikacije čine:

• Sposobnost ili kompetencija pošiljaoca da prenese poruku ili efoikasno

realizuje sadržaj komunikacije,

• Sposobnost ili kompetencija primaoca da razume ili preuzme poruku ili

sadržaj komunikacije

• Efikasna povratna komunikacija

• Ukljanjanje šumova ili distraktora [12].

Ljudi retko interpretiraju stimulanse izdvojeno, rasparčano i jedan po jedan.

Oni to čine u grupama i zato je neophodno da pre toga stimulansi budu

grupisani, organizovani i povezani. Postoji više pravila povezivanja

stimulansa u procesu percepcije. Stimulanse možemo razdvojiti na vizuelne,

zvučne, taktilne, mirisne i druge. Upravo je to spona između psihologije

čoveka, načina njegove percepcije u cilju prihvatanja informacije putem

elektronskih stimulansa koje nazivamo MULTIMEDIJA.

ELEKTRONSKO UČENJE

48

Elektronska komunikacija u didaktičkom četvorouglu

Proces komunikacije u savremenom obrazovanju uključuje sve elemente

didaktičkog četvorougla: nastavnika, učenika, sadržaje koji se razmenjuju i

obrazovnu tehnologiju – odnosno komunikacijske kanale ili medije.

Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne sadržajne komponente: (1)

informacijsko-spoznajna komponenta i (2) socijalno-emocionalna

komponenta. Učenik iz oba navedena područja ima određene informacijske

potrebe, prima i interpretira obe kategorije informacija a potom reaguje na

njih i šalje takve informacije drugima.

S obzirom na komunikacijske kanale koji se koriste, poruke koje se

razmenjuju između učesnika komunikacije u nastavi mogu biti verbalne

(izgovorene i pisane reči) i neverbalne (boja glasa, izrazi lica, gest, držanje i

kretanje, predmeti koje osoba koristi, estetska dimenzija nastavnog

materijala, ponašanje u vremenu itd.). Nadalje, u svakoj komunikaciji

“emitor” nastavnik nešto otkriva o sebi, govori o svom odnosu prema

sagovorniku i pokušava na njega uticati na različite načine.

Komunikacija može biti jednosmerna i dvosmerna. Objavljivanje teksta

ili sadržaja na webu, kao i emisija na radiju ili televiziji, bez kontakta s

primaocima, primeri su jednosmjerne komunikacije. S druge strane,

razgovor udvoje, komunikacija u grupi i nastava u razredu primjeri su

dvosmerne komunikacije jer učesnici obostrano šalju i primaju verbalne i

neverbalne poruke.

Komunikacijski kanali odgovaraju načinima senzornog primanja poruka

(vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistička/verbalna i

neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti

prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehnički- u konkretnoj situaciji

,računarski.

Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje

informacije i prima ih od polaznika, a polaznik nije samo primalac, već je i

pošiljalac informacija. Povratne informacije ili feedback pokazuju na to kako

ELEKTRONSKO UČENJE

49

je neka poslata informacija prihvaćena i interpertirana od strane primatelja -

učenika. Povratne informacije su vrlo važne jer omogućuju kontrolu procesa

razmene poruka i interakcije između učesnika. Osnovni princip komunikacije

u obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primatelju. Za

prilagođavanje poruke primatelju obično se koristi pojam informacijskih

filtera koji mogu biti sledeće vrste:

- perceptivni filter uslovljava koje informacije polaznik nastave prima

različitim senzornim kanalima i na koji način (npr. vezano uz

privlačenje pažnje, čitljivost sadržaja, estetiku itd.);

- kognitivni filter određuje u kojoj su meri polaznicima razumljive

informacije koje im predavač/instruktor prezentuje;

- emocionalni filter utiče na to što polaznik nastave osećaj i doživljava

u vezi informacija koje dobiva tokom nastave;

- asocijacijski filter povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se

kod polaznika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.

Osim informacijskih filtera, na komunikaciju utiče i tzv. "buka" ili "šum"

u komunikacijskom kanalu. Buka se može pojaviti kod oblikovanja

poruke (npr. nerazgovetna, nerazumljiva ili dvosmislena poruka),

prilikom njenog prenosa (gubitak delova poruke, ometajući signali i

informacije) kao i kod primanja poruke.

U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske

komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija

po pravilu se sastoji od korištenja nadređenog položaja, moći ili uticaja

predavača/instruktora koji određuje koje sadržaje i na koji način učnici

trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje

osobnosti, interesa i samostalnosti polaznika nastave, mogućnost

obostranog uticanja, prilagođavanje predavača/instruktora potrebama i

željama polaznika, odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u

odnosima između polaznika, podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i

davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih polaznika.

Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija

ELEKTRONSKO UČENJE

50

tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na doživljeni osećaj i

manifestovanu slobodu izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdačnost i

prihvatanje drugih, međuosobne odnose, nivo kooperativnosti itd.

U savremenoj nastavi postoji više funkcija koje obavljaju nastavnik i učenik

istovremeno*:

1) Proceduralne funkcije

U odnosu na postavljene ciljeve nastave, uzimaju se u obzir i individualne i

grupne saglasnosti oko načina realziacije ciljeva. Razmenjuju se iskustva,

postiže se konsenzus oko potrebnih informacija za sam start. Uzimanje u

obzir svih mišljenja, osećaja, sagledavanje uslova rada.

2) Interpersonalne funkcije

Usaglašavanje principa, normi o ponašanju tokom komunikacije. Animiranje

pojedinaca na aktivno učestvovanje, davanje podrške takvim učenicima.

Harmonizacija, odnosno insistiranje na principu kompromisnih rešenja.

Ukratko: stvaranje pogodne emocionalne radne klime.

3) Funkcije jačanja ličnosti - samosaznanje, samorealizacija,

samoaktuelizacija, i samoprocena.

Raznolikošću metoda komunikacije nastava se osvežava, modernizuje, i

pažnja učenika se shodno tome povećava. Koncepcija savremene nastave

podrazumeva model nastave u kojem se nastavni sadržaji prezentuju

učenicima pored tradicionalnih načina i putem ICT tehnologija. Pri tome je

osnovni zahtev koji se postavlja pred učesnike obrazovnog procesa

posedovanje računara s priključkom na lokalne i Internet mrežu. Kada je reč

o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta,

najčešće se koriste tzv. Courseware alati, koji omogućuju skladištenje

obrazovnih sadržaja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju

medju učesnicima obrazovnog procesa, upravljanje učenjem te proveru

znanja putem raznih testova za samoproveru. Takav koncept nastave

zasniva se na korišćenju savremene računarske i komunikacione

* Pedagogija za XXI vijek, Prof. dr Nemanja Suzić

ELEKTRONSKO UČENJE

51

tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i prilagodjavanje učenja

potrebama pojedinca. Podrazumeva korišćenje multimedijlanih materijala,

konsulatacije sa profesorima, protok elektronske pošte medju učesnicima,

postojanje foruma, online testiranje i dr.

Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za učenje su: brza

distribucija, učenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, moguće

je uključiti hipermedijalne materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe

istovremeno, mogućnost povezivanja „linkovanja”, multimedijalnost

sadržaja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogućnost

administriranja pristupa, interaktivnost sadržaja itd.

4. Vrste elektronskog učenja

EVOLUCIJA ELEKTRONSKOG UČENJA

Elektronsko učenje je termin koji je star koliko i tehnologija koja je

omogućila njegovu realizaciju. Međutim, uspešnost komunikacije između

nastavnika i učenika ključni je faktor nastanka ideje o

elektronskom učenju. Oduvek su nastavnici tražili načina da

unaprede pedagošku komunikaciju, da usavrše nastavne metode i

unaprede kvalitet učenja i nastavnog procesa uopšte. Sa

razvojem tehnologije usavršavali su se i sistemi za elektronsko

učenje, odnosno implementaciju elektronskih medija u nastavu.

Uvođenjem novih "instrukcionih"medija, kao što su slike, slajdovi, film,

započinje .nova era u oblasti obrazovanja. Popularnosti ovog oblika učenja

doprinose elektronski mediji - radio, televizija, sve do interaktivnih

računarskih tehnologija i dinamičkih Websajtova. Da bi se bolje

razumeo sistem elektronskog učenja, treba se osvrnuti na

istorijskirazvoj ovog kompleksnog oblika obrazovanja. Na primer, sama

ideja o učenju na daljinu datira još iz prve polovine d e v e t n a e s t o g

ELEKTRONSKO UČENJE

52

v e k a . V e r u j e s e d a j e p i o n i r b i o E n g l e z , I s a k P i t m a n .

U č i t e l j p o obrazovanju, podučavao je stenografiju korespondencijom u

mestu Bat, davne 1840. godine. Učeni c i su podučavan i da

prep i su ju k ratke pasuse i z B ib l i je , a mater i ja l su v raća l i na

ocen j i vvan je nas tavn iku pu tem poš te .

Rad io pr i jemn ik

TV

Tomas Edison je podvodom filma 1913. godine izjavio da će školski

sistem biti potpuno izmenjen u sledećih deset godina. Novi medij uveden je

u dopisne kurseve pre1920. godine u formi slajdova i pokretnih slika – filma.

U Americi je u periodu od dvadesetih do četrdesetih godina 20. og veka bilo

odobravano od strane američke vlade licenciranje radio emisija namenjenih

obrazovanju. Potom šezdesetih godina televizija uzima primat u obrazovnim

emitovanjima, a pravu revoluciju unose video rekorder i video traka.

Devedesete godine sa pojavom personalnih računara, a kasnije i Interneta

ponovo menjaju filozofiju obrazovne tehnologije.

ELEKTRONSKO UČENJE

53

Računarska učionica

Projekciono platno

BIM projektor

ELEKTRONSKO UČENJE

54

Internet konekcija

Elektronsko obrazovanje razlikuje određene oblike primene elektronskih

tehnologija u procesu učenja:

• Digitalna saradnja - (Digital Collaboration) je izraz kojim se opisuje

kada osobe na različitim lokacijama rade zajedno na istom projektu

kao da su svi na istom mestu.

• Kompjuterski orijantisano učenje - (Computer Based Training - CBT)

je aplikacija ili skup aplikacija pomoću kojih se isporučuje edukacioni

sadržaj putem računara. Uključuje lekcije, vežbe, simulacije i

testiranje, i takve aplikacije jednim imenom naziovamo obrazovni

softveri.

• Web orijentisana obuka - (Web Based Training - WBT) je aplikacija ili

skup aplikacija pomoću kojih se isporučuje edukacioni sadržaj putem

web servera Internetom. Često sadrži linkove ka drugim edukacionim

izvorima.

4.1. DIGITALNA SARADNJA

ELEKTRONSKO UČENJE

55

U nastavnoj komunikaciji važan je pojam saradnje učenika i nastavnika,

kao i samih učenika međusobno. Komunikacija U nastavi po pravilu se

sastoji u autoritatornoj komunikaciji, gde sve zavisi od nadređenog položaja,

moći ili uticaja nastavnika koji određuje koje sadržaje i na koji način učnici

trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje

osobnosti, interesa i samostalnosti polaznika nastave, mogućnost

obostranog uticanja, prilagođavanje nastavnika mogućnostima potrebama i

željama učenika. U demokratskoj komunikaciji nastavnik utiče na

podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na

slušanje i uvažavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opšta

atmosfera u kojoj se odvija komunikacija tokom obrazovnog procesa, a

može varirati s obzirom na doživljeni osećaj i manifestovanu slobodu

izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdačnost i prihvatanje drugih,

međuosobne odnose, nivo kooperativnosti itd. Demkratizacioni procesi u

nastavnoj komunikaciji u elektronskoj nastavi ogleda se i kroz široke

mogućnosti komunikacione saradnje u odeljenje, između svih subjekata.

Komunikacione tehnologije koje ovde uključujemo su:

• Elektronske table omogućavaju da sadržaji ispisani na tabli budu

preneti u internu ili memoriju računara, odnosno odštampani na

štampaču. Napredniji oblici omogućavaju punu interaktivnost, u

kojoj predavač putem specijalnih olovki može ne samo da

dopunjava, već praktično i da upravlja prezentacijom koja se pušta

preko projektora sa PC računara.

ELEKTRONSKO UČENJE

56

Elektronska tabla

Obrazovne institucije u celom svetu, prihvatile su sistem elektronske

table kao efikasno nastavno sredstvo. Sastavni deo table su softveri

za pripremu prezentacija i programiranje funkcija određenih površina

ekrana (odnosno table) u različitim fazama prezentacije. Da bi efekat

prezentacije bio još snažniji, možete dokupiti softver koji beleži zvuk

i integriše ga u celinu sa slikom, nudeći kompletnu multimedijalnu

informaciju. Čitav tok predavanja može snimiti u realnom vremenu i

kasnije puštati kao pokretna slika sa zvukom, što znači da učenici

predavanje u integralnom obliku mogu da odslušaju koliko god puta

im je potrebno kako bi savladali materiju. Otvaraju se i druge

mogućnosti, kao što je distribuiranje predavanja putem Interneta.

Napredniji modeli podržavaju video-konferencije.

• E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najčešće se

koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti

korišćenja e-maila: jednostavnost pri korišćenju, komunikacija je

privatna, omogućava dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor. U

nastavi omogućava individualizovanu komnikaciju nastavnika i

učenika i priliku da se učenik obrati nastavniku potpuno nezavisno

od barijera u komunikacionom procesu.

ELEKTRONSKO UČENJE

57

• Diskusione grupe – Usenet News - On-line forumi – obično se

sastoje od setova diskusionih grupa koji imaju svoja imena

određena prema temi. Od strane korisnika, uz pomoć odgovarajućeg

softvera, dopisi ili poruke se stavljaju u određenu diskusionu grupu,

i potom se ove poruke prenose do drugih računara preko velikog

broja mreža. Diskusione grupe poseduju moderatore, naravno ne

sve, ali ukoliko poseduju onda se poruke prvo šalju njima, radi

odobravanja postavljanja istih na mrežu.Mnogi univerziteti imaju

različite diskusione grupe, mada treba naglasiti da Usenet nije

akademska mreža. Usenet je potekao kao veza između dva

univerziteta i prenosio je ideje i informacije koje su te institucije

imale, ali tokom godina, promenio se ovaj karakter. Šalju se pitanja,

odgovori, razmjenjuju mišljenja, moguće je otvoriti vlastitu

diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj način komunikacije

omogućava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na diskovima,

omogućavaju obučavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za

prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju

sa nastavnikom.

• Chat omogućava sinhronu komunikaciju baziranu na tekstualnim

porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i

omogućava povezivanje svih učesnika u online procesu, razmenu

informacija izmedju nastavnika i učenika, odgovor na postavljena

pitanja i dr.

• Videokonferencija predstavlja interaktivnu komunikaciju u

realnom vremenu, dva ili više učesnika koji se nalaze na različitim

lokacijama, a za komunikaciju koriste kombinaciju video, audio i

tehnologiju komunikacije. Suština videokonferencija je

komunikacija, dok hardver i softver predstavljaju samo alate za

videokonferenciju [24]. Učesnicima koji su geografski međusobno

udaljeni videokonferencija omogućava audio i vizuelnu

komunikaciju. Videokonferencija predstavlja idealno rešenje u

ELEKTRONSKO UČENJE

58

slučajevima kada je važna originalna prezentacija informacija

(pokreti, gestovi, naglasšavanje pojmova, detaljisanje,

interpretacija, itd.) učesnicima koji se nalaze na različitim

lokacijama. On omogućava podršku radu u grupi i različite

kombinacije komunikacija u cilju zadovoljenja ciljeva u zadataka

obučavanja i poučavanja. Audio i video konferencijski sistemi

obuhvataju čitav spektar visoko kvalitetnih, lakih za rukovanje i

cenom prihvatljivih audio i video komunikacijskih jedinica, softvera

za web konferencijski softver, multipoint konferencijska rešenja i

rešenja pristupa kroz mrežu. Deljene aplikacije (Whiteboards) je

način sinhrone interakcije u kojem učenici učestvuju u zajedničkom

radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva načina korišćenja

podjeljene aplikacije: kao sredstvo učenja kako se koristiti aplikacija

i za učenje koncepata i veština. Prednosti ovakvog načina interakcije

su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajedničkog učenja.

• Share Tools su softveri namenjeni kolaborativnom radu u digitalnoj

učionici. Primer šer alata je NetSupport School PRO. Njegova

namena je prevashodno komuniciranje, usmeravanje, nadgledanje,

kontrola, osmatranje, opažanje, režiranje, jednom rečju upravljanje

nastavnim procesom. Nakon jednostavnog prezentovanja gradiva,

nastavnik -tutor može da pruži svakom učeniku na njegovom

računaru svoj radni ekran, na kom i dalje vrši akcije vezane za

nastavni sadržaj. Potom nastavnik, prešavši na deo časa gde učenici

individualno ili u grupi rade na računarima zadatu vežbu, ima

apsolutnu kontrolu rada svih učenika na svom ekranu.

ELEKTRONSKO UČENJE

59

Izgled prozora po završetku pronalaženja računara u mreži

Izgled prozora za praćenje rad svih uključenih računara

• Web 2.0 alati - omogućavaju učešće učenika ili nastavnika u

stvaranju sadržaja Weba i podrazumeva interaktivnu dvosmernu

komunikaciju između korisnika i računara ali i korisnika sa

drugim korisnicima. Jaka socijalna komponenta ove metodologije

primene u nastavi jeste ogleda se u visoko prisutnoj aktivističkoj

ulozi učenikakoji od od pasivnog postaje aktivni subjekt u

nastavi. Filozofija Web 2.0 jeste da se u centar postavlja učenik

ELEKTRONSKO UČENJE

60

kao učesnik nastavnog procesa pomoću raznih mrežnih servisa

(blogovi, forumi, portali, videoservisi, fotogalerije, mrežne

enciklopedije itd.)

Osnovne karakteristike Web 2.0 su otvorenost, sloboda i

kolektivna inteligencija. Korisnici mogu koristiti programe preko

mrežnog pregledača – brouzera. Web postaje platforma na kojoj

korisnici imaju kontrolu nad podacima na nekoj stranici koji tokokm

korištenja daju svoj prilog nekom mrežnom sadržaju ili programu.

Web 2.0 je nova generacija u evoluciji korištenja Interneta jer

korisnik koji koristi širok spektar internetskih platformi koje služe za

njihovu distribuciju; većina su hosting usluge (Web Hosting je

usluga iznajmljivanja diskovnog prostora i pripadajućih serverskih

resursa za smeštaj mrežnih stranica i za korištenje e-pošte).

Najpopularnije distribucijske platforme su: blogovi, wiki sistemi,

podcastovi, društvene mreže i druge slične usluge.

Web 2.0 alati su društvene alatke koji korisnicima omogućavaju interakciju i

razmjenu podataka te objavu i izmjenu internetskog i drugog digitalnog

sadržaja pri čemu korisnik sam stvara svoje sadržaje. Oni omogućuju

saradnju grupe korisnika u izradi i objavljivanju na mreži, kao i kasnijem

održavanju i osvežavanju materije. Pospešuju nivo kreativnosti i sticanje

dodatnih IKT veština. Besplatni su i svima dostupni te se mogu vrlo dobro

koristiti u školi kao dopuna tradicionalnoj nastavi. E-učenje u dobu rapidnog

opadanja cene koštanja eksploatacije interneta interneta gde korisnik nema

prostornog i vremenskog ograničenja dobija novu dimenziju, koje se u

novije vreme opisuje kao e učenje 2.0. Ovaj izraz označava novu

percepciju učenja deljenjem ili razmenom sadržaja u okruženjima za učenje.

Alati Web 2.0 podržavaju „novog učenika”, internet, net, Google generacije i

„novo učenje“ jer se temelje na principima stvaralaštva, komunikacije,

saradnje i deljenja pri čemu je učenik korisnički orijentisan. Informacije koje

se nalaze na Web stranicama, osim teksta, uključuju i ostale multimedijalne

elemente, kao što su: grafika, muzika, zvučni efekti, video, animacije. Osim

toga, Web stranice koje prezentuju učenje na daljinu sadrže i linkove na

ELEKTRONSKO UČENJE

61

druge stranice, koje omogućavaju učenicima da dođu do dodatnih

informacija o nekim delovima sadržaja, ili mailto: linkovi, koji učenicima

omogućuju komunikaciju s nastavnikom. Prilikom Web učenja na daljinu

učenici mogu sačuvati sadržaje na svom računaru ili ih koristiti on–

line dok se sadržaj učenja nalazi na serveru. Zbog toga oni mogu

raditi svojim vlastitim tempom i posećivati Web stranice na kojima

se nalazi sadržaj učenja onoliko često koliko to žele, i u vreme koje

sami odaberu. Zavisno od vrste sadržaja neke se informacije mogu

nalaziti na Web stranicama više vremena, dok se neke informacije

češće menjaju. WWW pomaže i učiteljima da na jednostavan način

učenicima prezentuju sve nove informacije vezane uz nastavnu

jedinicu.

Savremeniji način korišćenja WWW u obrazovanju predstavlja WBT

(Web-Based Training) ili poučavanje pomoću weba koji je danas

jedna od najpopularnijih metoda učenja na daljinu. Pri tome se sve

više koriste sistemi za izradu i dostavljanje WWW programske

podrške za učenje ili LMS (Learning management System) sistemi.

• Društvene mreže su strukture sastavljena od pojedinaca (ili

organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani

jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su

vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo,

zajednički interes, finansijska razmena, seksualni odnosi, ili

odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često

može da bude veoma kompleksna.Istraživanje u akademskoj

sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više

nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu

u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će

organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u

dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi

društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova

koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje

društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često

ELEKTRONSKO UČENJE

62

prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi

tačke a linije veze.Društvene mreže ne treba mešati sa servisima

za društvene mreže kao što su MySpace, Facebook, Ning itd. ili

sa virtuelnim zajednicama. Servisi za društveno povezivanje

primarno su fokusirani na stvaranje zajednice istomišljenika ili

povezivanje određenog skupa ljudi prvenstveno putem interneta.

To mogu biti i prijatelji, osobe iz akademske zajednice, škola,

itd... Najpoznatiji od svih su: Facebook, MySpace, Flickr,

Twitter... Bilo je pokušaja da se svi servisi standardiziraju pa da

nije potrebno otvarati više servisa (ako na primer, jedna osoba

ima Myspace nalog, a druga Facebook ili Hi5) koji su međutim

propali zbog problema s pravima privatnosti korisnika.

Slika 2. Servisi za društveno povezivanje

Društvene mreže su našle svoju primenu u obrazovanju.

Društveno povezivanje i servisi danas su jedan od

najpopularnijih vidova "online" komunikacije.

Najrasprostranjenija društvena mreža Facebook na primer,

uveliko je našla primenu u razmeni informacija između

nastavnika i učenika, njihovo međusobno upućivanje na

literaturne izvore, rešenja zadataka i slično. Korištenje servisa

je jednostavno i ne zahteva veliko informatičko znanje. je u

početku, 2004. godine i bio namenjen samo studentima

univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli međusobno

ELEKTRONSKO UČENJE

63

komunicirati i razmenjivati informacije. Kasnije, mnogi drugi

univerziteti, srednje škole i velike kompanije širom svijeta

priključile su se mreži. Nastavnicima se preporučuje osnivanje

facebook naloga škole, predmeta, interesne grupe za

takmičenje i sl. [38]

• Skype education u učionici je alat za komunikaciju između

učenika i nastavnika pomoću kog se mogu povezati i stvoriti

ambijent virualne učionice, gde se komunikacija odvija u real

time.

4.2. KOMPJUTERSKI ORIJENTISANO UČENJE

Digitalna prezentacija

Multimedijalne prezentacije su za sada najrasprotranjeniji model

elektronske poodrške u nastavnom procesu. Podrazumevaju

jednostavniji oblik najčešće PowerPoint prezentacije, koja se sastoji iz

manjeg broja slajdova. Nastavnik priprema materijal najčešće na osnovu

ELEKTRONSKO UČENJE

64

materijala dostupnog u udžbeniku, a u manjem broju slučajeva je taj

materijal obogćen informacijama van okvira zadatog u udžbeniku.

Ovakav vid prezentacije se upotrebljava u frontalnom obliku nastave, na

časovima obrade novog gradiva, gde nastavnik izlažući gradivo ne troši

vreme na crtanje ili pisanje na tabli, već se služi tezama ispisanim na

prezentaciji koje učenik najšečće zapisuje u sveskama.

Najčešće greške koje se ovde javljaju su neusklađenost veličine i

kvaliteta prikaza teksta sa uslovima vidljivoti u učionici, previše teksta, i

malo korišćenje mogućnosti koje računar sa saobom donosi (mogućnosti

integrisanja animacije i videa, simulacije prirodnih pojava i sl.).

Najkorišteniji alat za izradu prezentacija u nastavi je MS Power Point.

Međutim, u novije vreme sve je više prezentacionih alata dostupnih

na tržištu. Jedan od njih je na primer PREZI.

Obrazovni softver

Softveri kreirani za namene obrazovanja i predstavljaju svojevrsnu

intelektualnu tehnologiju nazivaju se obrazovni računarski softver (ORS),

Obuhvataju programske jezike i alate, određenu organizaciju nastave i

učenja, a koji se bazira na logici i pedagogiji. Pod pojmom obrazovni

računarski softveri podrazumevaju se gotovi računarski programi, koji se

mogu koristiti u okviru sadržaja nastave, a koji pomažu i usmeravaju

individualnu fazu učenja. Uveliko postaje standard obaveznog kompakt

diska sa narezanim obrazovnim softverom koji se isporučuje uz udžbenik.

Obrazovni softver je u korelaciji i sa udžbenikom i radnom sveskom.

Učenicima je data prilika da sadržaje koji su obrađeni u udžbeniku sagledaju

i multimedijalnim prikazom, gde su pružene naučne činjenice vizuelno i

audio predstavljene.

Osnovne karakteristike koje nudi ORS u nastavi, ogledaju se u:

• aktivnoj ulozi učenika/studenata u nastavnom procesu,

• učenje je prilagođeno individualnim mogućnostima i potrebama

ELEKTRONSKO UČENJE

65

učenika/studenata,

• mogućnost prilagođavanja, zadržavanja, vraćanja, ponavljanja bitnih

elemenata pri usvajanju pojmova,

• učenik/student samostalno bira putanje svog učenja i rada, što zavisi

od njegovog predznanja, u smislu da se ne mora zadržavati na

poznatim činjenicama,

• brzina pristupa i količina informacija putem Interneta je velika,

• učenje se realizuje bez direktnog i stalnog nadzora nastavnika,

• visok je procenat uštede vremena učenja i rada,

• vrednovanje rezultata je objektivno, može slediti u bilo kom trenutku,

i može se ponavljati neograničeno.

Računarska tehnologija i softver obogaćuju nastavni, radni ambijent,

učenik ima osećaj „igranja”. Ubrzava usvajanje zadatih pojmova i realizaciju

ishoda nastave. Podstiče razvoj kreativnih potencijala. Značajno je i što se

kod učenika stvara osećanje da može razumeti i kontrolisati zbivanja u

svojoj sredini, što mu može pomoći da se u nju uspešnije uklopi i tako

pripremi za složenu tehnološku civilizaciju u kojoj će živeti. U njoj će, a to je

već izvesno, računarska pismenost biti neminovna.

Postavlja se pitanje koje su to osobine koje se razvijaju kod učenika

integracijom obrazovnih softvera u redovni nastavni proces.

Posmatraćemo 4 aspekta razvoja dece pod uticajem računarskih

tehnologija u nastavi:

a) Intelektualni razvoj

• Razvoj svih intelektualnih procesa: pamćenje, predstavljanje,

saznavanje,…

• Integracija velikog broja činjenica upoznatih pojedinačno i izdvojenih

iz konteksta povezuju se u misaone celine.

b)Karakterni razvoj

• Nezavisnost – deca shvataju da ona kontrolišu medij, da se stvari

odvijaju u zavisnosti od njihovih akcija, dakle aktivno učešće u

ELEKTRONSKO UČENJE

66

učenju – igri, a ne pasivno primanje informacija.

• Socio - emocionalna otvorenost – reakcija dece na junake iz igri,

emocionalna osuda zlih likova, rad u timu..

• Razvoj gledišta i stava

• Preokupacija zrelošću

• Kritičnost mišljenja

• Potreba za istinitim stavom

• Istrajnost

• Marljivost

• Tačnost

• Preciznost

• Doslednost

c) Razvoj volje (voljne kontrole i pažnje)

• Voljna kontrola svog ponašanja koja postepeno dovodi do sposobnosti

da dete samo krene da uči sa tom namerom

• Usvajanje nekih pravila ponašanja

• Visok nivo “motivišućeg” u računaru i stvaranje osećaja zadovoljstva

u radu

• Samostalnost u otkrivanju sveta oko sebe

• Samopoštovanje

d) Razvoj osećaja za estetiku

• Preglednost

• Urednost

• Jasnoća

Poznata je i dokazana činjenica da uvođenje računara u sistem

obrazovanja pozitivno ocenjivana kod dece i da utiče na veći stepen njihove

motivacije. Osnovni zahtev obrazovne tehnologije jeste da se računar koristi

na adekvatan način, odnosno da postoji pravilna organizacija i metodologija

ELEKTRONSKO UČENJE

67

korištenja računara, a samim tim i odgovarajući didaktički materijal u smislu

odgovarajućih softvera za tu svrhu.

Sl. ORS «Formiranje početnih matematičkih pojmova za predškolski uzrast»

Argumenti čija je validnost dokazana kroz niz naučnih istraživanja, za

primenu računara u nastavi svakako najviše leže u činjenici da je to jedino

sredstvo koje može doprineti vizuelizaciji i simulaciji procesa u prirodi.

Takođe osim tehničkih mogućnosti veoma značajan argument jeste i visok

nivo motivacije koju računar sam po sebi postiže kod mladih. [3] Kada

kažemo računar u nastavi svakako mislimo na obrazovni softver namenski

projektovan i naravno licenciran za tu svrhu. Kriterijumi za izradu

obrazovnih softvera u ovom trenutku različito su definisani u različitim

državama i vrlo je veliko odstupanje u metodici njihove izrade. Aspekti

procene softvera kreću se od formativnih, tehničkih, sumarnih i obrazovnih.

Svaki od ovih aspekata je jednako bitan i utiče na krajnji kvalitet softvera.

ELEKTRONSKO UČENJE

68

Sl. ORS tipa simulacije »Transpiracija« za V razred

Nastava, kao oblik ljudske delatnosti kojom se ostvaruje obrazovanje i

vaspitanje mlade generacije i razvoj društva u celini, u biti stvari jeste

kompleksan komunikacioni proces. Proces komunikacije u informatičkom

smislu uključuje nastavnika, učenike, i sadržaje koji se razmenjuju, i

komunikacijske kanale ili medije – ili šire obrazovnu tehnologiju. To su

elementi već dosada veoma poznatog i mnogo puta spominjanog

didaktičkog četvorougla. Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne

sadržajne komponente: (1) informacijsko-saznajna komponenta i (2)

socijalno-emocionalna komponenta. Učenik iz oba navedena područja

ima određene informacijske potrebe, prima i interpretira obe kategorije

informacija ali reaguje na njih i šalje takve informacije drugima.

Komunikacijski kanali odgovaraju načinima senzornog primanja poruka

(vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistička/verbalna i

neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti

prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehnički u konkretnoj situaciji,

računarski.

ELEKTRONSKO UČENJE

69

Računar je u ovom trenutku jedino sredstvo koje je u mogućnosti da u

nastavi omogući kompleksnost komunikacionih kanala, i da perceptivno

moćan utiče na formiranje stavova, uverenja i modela ponašanja.

Obrazovno računarski softveri kombinuju verbalne/pojmovne i audio-

vizuelne informacije i na taj način omogućuje:

• interaktivno učenje, trenutno ispravljanje grešaka i utvrđivanje

stečenog znanja i veština;

• pomažu kreativnost i druge veštine za rešavanje problema kao što su

odlučnost, istrajnost i primenu metode korak po korak;

• omogućavaju individualizaciju i podelu (diferencijaciju) rada;

• emocionalni uticaj koji direktno utiče izgrađivanje stavova i

formiranje svesti.

Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje

informacije i prima ih od učenika, a učenik nije samo primalac, već je i

pošiljalac informacija. Interakcija je odnos u kom postoji mehanizam

Povratne informacije (eng. Feedback) koje ukazuju na to kako je neka

poslata informacija prihvaćena i interpertirana od strane primaoca - učenika.

Povratne informacije su vrlo važne jer omogućuju kontrolu procesa razmene

poruka i interakcije između učesnika. Osnovni princip komunikacije u

obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primaocu. Obrade

poruke primaoca mogu biti sledeće vrste:

q perceptivna uslovljava koje informacije učenik prima različitim

senzornim kanalima i na koji način (prilagođeavanje uzrastu i

mogućnostima razumevanja poruke, održavanje pažnje, čitljivost

sadržaja, estetika, itd.);

q kognitivna - određuje u kojoj su meri učenicima razumljive

informacije koje im nastavnik prezentuje;

q emocionalna - utiče na to što učenik osećaj i doživljava u vezi

informacija koje dobiva tokom nastave;

ELEKTRONSKO UČENJE

70

q asocijacijska - povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se

kod učenika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.

U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske

komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija

po pravilu se sastoji od korištenja nastavnikovog nadređenog položaja, moći

ili uticaja koji im daje pravp određivanja sadržaja i na koji način učenici

trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje

osobenosti, interesa i samostalnosti učenika, mogućnost obostranog

uticanja, prilagođavanje nastavnika potrebama i željama učenika, njihovom

predznanja odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u odnosima

između učenika još u najmlađim uzrastima, podsticanje učenika na

iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih

polaznika. Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija

komunikacija tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na

doživljeni osećaj i postignutu slobodu izražavanja, sposobnost postizanja

konsenzusa, tolerantnost, prihvatanje drugih, kvalitetne međusobne odnose,

nivo kooperativnosti itd.

Polazeći od same prirode nastave, a to je da se u didaktički četvorougao

uključuje još jedan bitan element - računar, kog neki svrstavaju u

obrazovnu tehnologiju, a drugi pak poistovećuju sa tutorom ili instruktorom,

dolazimo do novog didaktičkog potencijala. Razvoj obrazovnih računarskih

softvera ukazuje na zaključak da se maksimalni efekti primene računara

postižu u individualnom radu. Iz tog razloga je razvoj obrazovnih

računarskih programa većim delom orijentisan na individualnu interakciju

primerenu znanju, mogućnostima i tempu rada pojedinih korisnika. Samim

tim razrađena su i različita metodička rešenja, čijom se primenom u

programskim paketima obezbeđuje korišćenje u skladu sa osobinama i

željama različitih korisnika.Takvi obrazovni progrmi obezbeđuju da svaki

korisnik prolazi sopstvenim tempom kroz obrazovni sadržaj čime se

obezbeđuje maksimalni individualni rezultat.

ELEKTRONSKO UČENJE

71

Projektovanje takvih softvera, i vođenje takvom metodičkom

„paradigomom“ uvažava njihovu namenu za individualno korišćenje u

procesu samoobrazovanja.

Strategije su konstruisane u skladu svetskim tokovima. Uzeta su u obzir

ozbiljna ograničenja sa kojima se sreću škole i tešku borbu koju vodi

informatika sa ostalim prioritetima, kao i vremenska i novčana ograničenja.

Ovakav model nosi sa sobom niz problema, jer je zaista reformistički u

odnosu na dosadašnje funkcionisanje nastave u svim domenima. Obuka

nastavnika, inovacije kurikuluma, testiranje unutar odeljenja, priručnici,

razvoj web sajta i širenje su samo neki od izazova sa kojima se treba

suočiti.

Tutorijali

Specifičnost koja je prisutna jedino u nastavi informatike i nekih tehničkih

predmeta jesu obrazovni softveri koji su najčešće projektovani u formi

TUTORIJALA. Primena tutorijala u nastavi po svojoj didaktičkoj orijentaciji

spada u domen demonstrativno praktičnog rada. To su metode nastavnog

rada koje omogućavaju inteziviranje senzualne, kreativne i radno -

profesionalne aktivnosti učenika, a time i bržeg vaspitno - obrazovnog

napretka učenika. Ova metoda ima poseban značaj za izgrađivanje naučnog

pogleda na svet, razvijanje kulture rada, tehničke kulture i samostalnosti,

navike korišćenja IC tehnologija u službi obrazovanja. Bez njenog korišćenja

nije moguće osposobiti savremenog tehničkog stručnjaka potrebnog

druptvenom razvoju. Ova metoda se najuspešnije koristi kada se adkvatno

kombinuje sa ostalim metodama rada u nastavi.

Ciljevi i zadaci nastave informatike koji se globalno (strategijski) i

operativno utvrđuju, osnovni su kriterijumi za odabir i primenu nastavnih

metoda i postupaka, jer je nastava tenike i informatike model nastave

orijentisan ka cilju a baziran na ličnim doživljajima učenika. Svaka

ELEKTRONSKO UČENJE

72

nastavna metoda "potvrđuje svoje vrednosti korelativnim odnosom prema

ostalim nastavnim metodama" po Prodanoviću. Prisutnost korelativnih veza

jedne nastavne metode otkriva realne dimenzije njene primene u

nastavnom radu. To znači da je optimalna efikasnost svake primenjene

metode uslovljena dimenzijom njenih korelativnih didaktičkih veza. Ukoliko

u svakoj nastavnoj situaciji deluje više svrsishodno povezanih nastavnih

metoda, utoliko je efekat nastavnog rada zapaženiji i bolji, a takođe i

rezultati takvog rada valjaniji, a funkcija metoda potpunija i delotvornija.

Otkrivajući najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim metodama, u

određenoj nastavnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgrađuje najsigurniji

oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.

5. INSTRUKCIONI DIZAJN NASTAVNOG SADRŽAJA

Principi instrukcionog dizajna DIZAJN NASTAVNOG MATERIJALA – MODEL ADDIE

ELEKTRONSKO UČENJE

73

Model ADDIE je akronim naziva pet sistemskih pristupa u nastavnom

dizajnu, i to: Analizi (Analisys), Dizajnu (Design), Razvoj (Development),

Implementaciji (Implementation), Evaluaciji (Evaluation). Prelazak sa

tradicionalnih metoda obrade gradiva na elektronsko učenje zahteva veliku

posvećenost pažnje detaljima dizajna. Materijal mora biti pažljivije odabran

dizajniran i odabran da bi im pomogao da postignu njihove ciljeve u

savladavanju nastavne materije.

Analiza

• Koja je ciljna grupa učenika: uzrast, nivo predznanja,

zainteresovanost i motivisanost za nastavnu materiju,

demografske prilike.

• Šta je cilj obrazovne aplikacije.

• Cilj aplikacije MORA biti u saglasnosti sa nastavnim ciljem

predmeta zadatog u nastavnom planu i programu.

• Koje znanje, veštine ili vaspitanje prensi aplikacija.

• Šta mora biti izloženo da bi se zadovoljile potrebe učenika.

• Koliki treba da bude obim predavanja.

• Koje su granice sadržaja koji treba biti pokriven da budu

izražene u potrebnom vremenu, broju lekcija i nastavnim

oblastima.

Dizajn i razvoj

• Koju strategiju primeniti u svom predavanju.

• Resurse i aktivnosti nastave treba izabrati tako da dopunjuju rezultate

znanja.

• Kako struktuirati sadržaj nastavnog materijala.

• Redosled, izlaganje i ponavljanje sadržaja treba da se oslanja na

grupisanje srodnih oblasti i aktivnosti.

• Kako oceniti uspešnost učenika u razumevanju materije i da li su

zadovoljili nastavne ciljeve.

ELEKTRONSKO UČENJE

74

• Metodi ocene uspešnosti moraju takođe biti u funkciji ovladavanja

znanjem kako bi postojala saglasnost između toga šta su očekivani

rezultati i onoga što se meri.

Implementacija

Implementacija može da se sastoji od obuke nastavnika i učenika kako da

najbolje iskoriste interaktivne materijale za učenje, zatim predavanja u

učionici, kao i od usklađivanja i vođenja programa učenja na daljinu.

Evaluacija

Evaluacija kako od strane nastavnika tako i od strane učenika može da pruži

osnovu za poboljšanje i unapređenje nastave. Efikasnost se postiže

permanentom evaluacijom i samoevaluacijom.

Dizajn obrazovnog web interfejsa

Dizajniranje web interfejsa (Web Design process) je proces

konceptualizacije, planiranja, modelovanja i izvršenja isporuke elektronskih

medija putem interneta prikladnih za iterpretaciju od strane web pregledača

i prikazanih kao grafički korisnički interfejs.

Ceo proces može se podeliti u tri faze:

1. Faza konceptualizacije i planiranja (conceptualization/planning stage)

2. Faza modelovanja (modeling stage)

3. Izvršna faza (execution stage)

U fazi konceptualizacije i planiranja obrazovnog web sajta kreiraju se

mape sajta, tokovi procesa, nacrti (flowcharts) koji ilustruju navigacionu

strukturu web sajta. Faza modelovanja zadužena je za kreiranje grubih

nacrta (static wireframes) koji ilustruju skeletni raspored za svaki deo web

sajta. Na osnovu kreiranih skica (wireframes), grafike, boje i tekst se

ELEKTRONSKO UČENJE

75

koriste za poslednju tačku dizajniranja. U fazi izvršenja (execution stage)

dizajn se konvertuje u format koji podržavaju web čitači, kako bi na samom

kraju funkcionisao i bio objavljen na internetu.

Multimedijalni prikaz podataka

Multimedija se u novije vreme promoviše kao interdisciplinarna

naučna oblast. Pored neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno

je poznavati komunikacije, dizajn, didaktiku i pre svega pedagošku

psihologiju.

Vrednost multimedije u obrazovanju leži u visokom stepenu

zadovoljavanja zahtevne kompleksnosti dečije percepcije, koja se odvija

posredstvom više ekstrareceptora istovremeno, kao i način komuniciranja

među ljudima.

Pomoću multimedjalnih sistema se omogućuje istovremena (simultana)

prezentacija više medijalnih izvora-teksta, video slike (statičke i dinamičke),

zvuka (govora, muzike ili raznih zvučnih efekata), grafike, animacije, kao i

skladištenje, pretaživanje i obrada podataka. Navedeno podrazumeva i

rešenja poznata kao video konferencije koje su multimedijama dale novu

komunikacionu dimeziju – telekomunikaciono povezivanje radnih stanica

putem kojih se mogu ostvariti telefonske i TV mreže

Multimedijalni sistemi se danas najčešće sreću u područjima masovne

zabave – razne video i druge igre, aplikacije za primenu u nastavi i učenju i

obrazovnoj delatnosti uopšte, bibliotečki informacioni sistemi gde

multimedija zapravo predstavlja fizičku implementaciju, tzv. virtuelne

biblioteke, poslovne prezentacije i marketing, novinarstvo i izdavaštvo

uopšte, i mnoga druga polja.

Arhitekturu multimedijalnih sistema čine tehnička infrastruktura,

softverski standardi i alati, i multimedijalne, namenski kreirane aplikacije.

ELEKTRONSKO UČENJE

76

Tehnička podrška u multimedijalnim sistemima podrazumeva moćne

računare, ali i veoma širok stepen dodatne opreme uz računare.Dodatna

oprema obuhvata audio i video digitalizatore, uređaje za smeštanje

ogromnih količina podataka, komunikacione linije veoma velike propusne

moći, kvalitetne izlazne uređaje za prezentaciju, (video-bim i sl.), posebne

ređaje za sinhronizaciju rada delova sistema. Minimalna hardverska oprema

za multimedijalne sisteme podrazumeva CD – ROM plejere, kolor grafičke

monitore visoke rezolucije, zvučne kartice, video kartice. Kada je reč o

multimedijalnoj arhitekturi navodi se da istu čini okolina u širem i užem

smislu. Okruženje u užem smislu sastoji se od vizuelnog prostora

(ekranskog prostora za predstavljanje grafičkih objekata), prostora značenja

(sa multimedijalnim objektima i obaveštenjima), prostora događanja

(postupci od strane korisnika) i toka programa (korisnik, interaktivnost,

dijalog).

Prostor za predstavljanje je prezentativan sloj koga čini grafički

korisnički interfejs. On ima svojstvo prezentovanja određenih oblika,

ukazuje na prostor značenja, dubinsku strukturu, njegovi objekti mogu kroz

simboličke oblike reprezentovati apstraktne entitete, ili biti čisto grafički

znaci bez značenja. Dillenbourg i Mendelson informacioni prostor i

označavaju parove predstavljanja i akcije kao mikrosvetove. “Mapping”

korespondencija fizičkih i mentalnih reprezentativnih oblika je pri tom

sasvim odgovoran i težak zadatak.

Osnovni koraci u kreiranju multimedijalnih aplikacija su:

∼ Prikupljanje podataka – Za alfanumeričke podatke se koristi

tradicionalna tastatura, ali i uređaji za optičko prepoznavanje

znakova, za zvučne podatke se koriste digitalizatori glasa, dok

se za vizuelne podatke koriste digitalne kamere i skeneri.

∼ Kompresija podataka – Ovaj korak je u oblasti multimedija

još veliki problem i smetnja razvoju odgovarjućih sistema. Bez

kompresije je količina podataka sa kojom treba baratati u

ELEKTRONSKO UČENJE

77

jednoj multimedijalnoj prezentaciji obično preobimna za

“slabiji” računar.

∼ Smeštaj podataka – Odgovarajuće tehnike smeštanja

podataka moraju omogućavati realizovanje svih zahteva kod

pristupa i prezentacija proizvoljnih vrsta informacija. Ovde je

poseban problem što se često javlja potreba za

sinhronizovanim, paralelnim pristupom informacijama raznog

tipa i porekla i njihovoj koordiniranoj prezentaciji.

∼ Pristup podacima - Za kvalitetno korišćenje multimedijalnih

sistema moraju se obezbediti različiti načini za pristup

podacima, npr. po ključu (indeksirani pristup), u skladu sa

postavljenim uslovima, po stepenu sličnosti sa datim

primerom (ili primerima), po sadržaju (semantički pristup) i

sl..

∼ Prezentacija podataka – To je posebno kompleksan problem

zbog nužnosti koordinirane, sinhronizovane paralelne obrade

velikih količina informacija i njihovog prikaza na

najkvalitetnijoj izlaznoj opremi.

Problemi vezani za ograničenja u multimedijalnim aplikacijama, a koji su

posledica do danas dostignutog stepena razvoja hardverskih i softverskih

tehnologija su:

o veliki broj imlpementacija multimedijalnih sistema ne može

kvalitetno da podrži kontinualan prikaz video i audio signala visoke

rezolucije,

o video i audio signali zahtevaju za smeštaj ogromne količine prostora,

o multimedijalne prezentacije se sastoje iz više različitih tipova

informacija koje se obično čuvaju posebno i za koje treba obezbediti

koordiniranu i sinhronizovanu prezentaciju,

o veoma mali broj postojećih mreža ima mogućnost distribuiranja

multimedijalnih aplikacija,

ELEKTRONSKO UČENJE

78

o samo mali broj, danas skupih mreža, omogućava veliku brzinu i

kapacitet komunikacionih kanala (od najmanje 100 Mbit/sec). Zbog

toga se mnogi korisnici odlučuju za implementaciju multimedijalnih

aplikacija na CD-ROM – ovima i videodiskovima. Time se eliminišu

uska grla u mreži, ali se povećavaju troškovi za nabavku pojedinih

CD-ROM drajvova i videoadapterskih kartica.

Medijumi za multimediju

o Osnovni medijumi koji služe kao nosioci informacija u

multimedijalnim sistemima su: tekst, bitmapirane slike, 3D slike, 3D

animacje, zvuk i video.

DIGITALNI TEKST I HIPERTEKST

Termin tekst engleskog je porekla i obično ima za značenje niz slova

koja imaju značenje na govornom području tog jezika. U računarstvu, teskt

može imati tehničku i sadržajnu funkciju. Tehničku u kontekstu

programiranja, sintaksi progema, komandi, opcija i menija, odnosno

komunikacije sa računarskim sistema. Sadržajnu, u smislu masterije koja je

izlaz na ekranu koja ima funkciju informacije, ili rezultata tražene obrade

podataka.

U kontekstu učenja, govorićemo o tekstu koji ima funkciju

saopštavanja gradiva, naučnih činjenica, i uopšte sve forme komunikacije sa

učenikom.

Tekst u multimediji predstavlja polazni medijski oslonac. Obradom

teksta se bave specijalizovani programi, procesori teksta. To su programi

različitih mogućnosti, a poznatiji među njima su: Word for Windows, Lotus

Ami Pro, Word Perfect i mnogi drugi. Razvijeni su i programi za

prepoznavanje teksta sa pisanog uzorka sa većim ili manjim uspehom.

U multimediji je razvijena specijalna forma teksta, nazvana

hipertekst. Koncept hiperteksta je da veže određeni deo teksta za neki

pojam. U određenom delu teksta je na neki način, (npr. drugom bojom),

istaknut jedan pojam, za taj pojam je vezan određeni tekst (objašnjenje

ELEKTRONSKO UČENJE

79

pojma). Čitalac, čitajući tekst, nailazi na istaknuti pojam i klikom miša sa

istaknutog pojma “skače” na tekst u kome je taj pojam objašnjen. Takav

način kretanja kroz tekst je neograničen. Zbog sve veće upotrebe slika i

videa, na osnovu hiperteksta, nastala je hipermedija. Organizovana je na

isti način kao i hipertekst, sa razlikom što se na istaknuti pojam vezuje slika,

animacja, zvučni zapis i drugo.

Postavlja se pitanje da li je elektronski tekst pedagoški koristan.

Tradicionalne forme pojave teksta u nastavi su udžbenik, radne

sveske, nastavni listići, beleške u svesci, tekst ispisan rukom na tabli,

skripte (sistematizovane beleške sa predavanja) i slično tome. Savremeno

nastavno okruženje uvodi tekst na raznim oblicima ekrana (personalni

monitor, projekcija na zidu, elektronska tabla, i drugi).

Gotovo sva rešenja multimedijalnih dokumenata sadrže TEKST kao

osnovni element integracije, koji čini osnovu celog dokumenta.

Multimedijalno okruženje omogućava organizaciju i predstavljanje

tekstualnog iskaza na mnoštvo različitih načina koji zadržavaju pažnju

čitaoca uz istovremeni uspešnije izvođenje kroz celokupni dokument. Tekst

na papiru je linearan, a elektronski može biti organizovan po frejmovima,

ekranima, tabelama, linkovan, sa raznim efektima. Slova i svi znakovi koji

se koriste raznim fontovima su zapravo sastavljeni od međusobno povezanih

krivi i pravaca - vektora. To omogućuje promenu veličine fonta bez gubitaka

na kvalitetu. Prilikom rada u programima za obradu slike kvaliteta slike se

gubi povećanjem. Kod teksta se to ne događa jer je izrađen vektorski.

Jezici za opisivanje hiperteksta su jezici koji omogućavaju da se

precizno opiše hipertekstuelna struktura jednog teksta (uputnice na druge

tekstove, itd). Ovi jezici dopuštaju da se eksplicitno opiše logička struktura

teksta i različiti tipovi veza u tekstu. Veze mogu biti unutrašnje (kada veza

upućuje na drugi deo istog teksta), spoljašnje (kada veza upućuje na neki

drugi teksta) i izvršne (kada se unutar teksta aktivira veza na neku izvršnu

ELEKTRONSKO UČENJE

80

proceduru).Najznačajniji jezici ove vrste su SGML, HTML (skr. od HyperText

Markup Language), pojednostavljena verzija SGML-a, XHTML (skr. od

Expandable HTML) i XML (skr. od Extensible Markup Language, "kompromis"

između preterane složenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a). Izvorne

datoteke sa dokumentom opisanim u HTML-u imaju obično sufiks (ili

ekstenziju).html ili .htm, a nalaze se u određenom direktorijumu servera

vezanog na Internet, što ih čini dostupnim (vidljivim) na web-u.

Jezik HTML se zasniva na eksplicitnom obeležavanju logičke

strukture dokumenta. Obeležavanje se vrši pomoću etiketa (engl. tag) koje

opisuju elemente logičke strukture teksta. Tekst dobija svoj grafički izgled u

zavisnosti od navigatora koji je upotrebljen za njegovu vizuelizaciju. U

zavisnosti od svojstava navigatora i njegove konfiguracije, jedan dokument

obeležen u HTML-u može imati različite grafičke izglede.

Etikete se navode između uglastih zagrada < i >. U ovim zagradama se

navode opisi pojedinih elemenata strukture teksta. Etikete se u HTML-u

mogu razvrstati na

– proste etikete ili markere za opisivanje jednostavnih elemenata logičke

strukture. Oblika su: <X>

– složene etikete ili ograđivači su zagrade oblika

<X> t </X> kojima je opisan izgled dela teksta t.

– atributi složenih obeležja oblika:

<X A1=a A2=b ...> t </X> koji pružaju dodatne informacije, obično

o grafičkom izgledu, dela teksta t;

Mininalna struktura HTML-dokumenta ... obuhvata etikete:

<HTML>, </HTML> - zagrade HTML-teksta;

<HEAD>, </HEAD> - zagrade zaglavlja, sadrži meta-definicije HTML-

dokumenta;

<TITLE>, </TITLE> - zagrade za naziv HTML-dokumenta i

<BODY>, </BODY> - zagrade „tela” teksta obeleženog dokumenta.

ELEKTRONSKO UČENJE

81

HTML (HyperText Markup Language) je prost programski jezik, koji je u

stvari standard za prikazivanje sadržaja Internet dokumenata. Prilikom

razvoja Interneta stvorena je i nova vrsta dokumenta – hipertekst.

Ekstenzije koje se koriste za ove vrste stranica su .html i .htm. i one se

nalaze na serveru, u određenim direktorijumima, koji ih čine dostupnim za

korisnike na Web-u. Da bi se opisao izgled i sadržaj stranice postoji veći broj

jezika, a značajniji su:

Ø SGML (Standard General Markup Language),

Ø TeX i LaTeX (matematički tekstovi),

Ø PostScript (laserski štampači),

Ø RTF (Rich Text Formati).

Jezici koji su najznačajniji za opis hiperteksta su:

Ø SGML (Standard General Markup Language),

Ø HTML (HyperText Markup Language),

Ø XHTML (Expandable HyperText Markup Language),

Ø XML ( Extensible Markup Language, ovo nastalo kao kompromis

između složenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a).

CSS (Cascade Style Sheets) je ukratko, jezik formatiranja, koji služi za

definisanje izgleda elemenata Web stranice. Pre HTML verzije 4.0 CSS se

nije koristio jer je HTML služio za kompletno definisanje sadržaja, strukture i

izgleda Web stranice, ali nakon ove verzije uveden je CSS koji je preuzeo

ulogu samog definisanja konkretnog izgleda stranice, dok se pomoću HTML-

a i dalje definišu strukture i sadržaji stranice. Kako je HTML postajao

složeniji, pojavljivali su se i problemi, naime, pored većih mogućnosti (kao

što je definisanje izgleda elementa), istovremeno kôd je postajao nečitljiviji i

teži za održavanje. Različiti browser-i su različito prikazivali iste dokumente,

i samim tim postojala je potreba da se uvede lakši način odnosno metoda

prikazivanja elemenata na stranici. Da bi se to postiglo na zvaničnom

forumu W3C-a je predloženo devet različitih metoda, od kojih su izabrane

ELEKTRONSKO UČENJE

82

dve kao temelj onoga što je kasnije postalo CSS: CHSS (Cascading HTML

Style Sheets) i SSP (Steam-based Style Sheet Protocol). Prvo je Hakon

Vium Li (koji je trenutno šef tehničke službe kompanije opera) predložio

CHSS u oktobru 1994. godine, jezik koji je imao dosta sličnosti sa današnjim

CSS-om, a Bert Bos je radio na browser-u po nazivu Argo, koji je imao

sopstveni način definisanja stilova. Njih dvojica su radili zajedno da bi

osnovali CSS standard. CSS je za razliku od postojećih jezika dozvoljavao da

više opisa utiče na dokument. W3C je osnovan 1995. godine i preuzeo je

funkciju razvoja CSS-a. Do kraja 1996. godine, CSS je bio spreman da se

objavi kao standard, koji i objavljen decembra te godine.

Sintaksa CSS-a se sastoji od opisa izgleda elemenata u dokumentu. Opis

može da definiše izgled više elemenata, i više opisa može definisati izgled

jednog elementa. Na ovaj način se opisi slažu jedan preko drugog da bi se

definisao konačan izgled određenog elementa (otuda naziv Cascading, što je

u prevodu crep, da bi se dočaralo slaganje jednog stila preko drugog u

definisanju konačnog izgleda elementa).

Svaki opis se sastoji od tri elementa:

Ø Definisanja ciljnih elemenata,

Ø Svojstva,

Ø Vrednosti.

Javascript je uveden od strane Netscape-a i ovaj skript se koristi u

programiranju WWW stranica. Uveden je uporedo sa uvođenjem podrške za

Javu. Nakon što je u veoma kratkom roku postao popularan i široko

primenjen, Microsoft je i sam pored svog Visual Basic Scripts-a uveo i svoju

verziju Javascript-a, pod nazivom JScript, ali koju niju uspeo da licencira jed

nije dobio licencu.

Javascript i Java, bez obzira na sličnosti u nazivu, su različiti jezici i oni

predstavljaju različite tehnike programiranja na Internetu. Javascript je

skript jezik, a Java je programski jezik. Razlike između Jave i Javascripta je

u tome što se u Javi kreiraju programi koji mogu da rade nezavisno od

WWW čitača, dok Javascript isključivo radi u okviru WWW čitača. Da bi se

ELEKTRONSKO UČENJE

83

neki HTML dokument unapredio, nije nam potrebna Java koja je ipak mnogo

složenija i obimnija od Javascripta, ovo se može uraditi pomoću Javascript-a

i to bez preteranog zamaranja pravim programiranjem, koji je jednostavan

za razumevanje i upotrebu. Međutim Javascript jeste zasnovan na Javi, ali

postoje i brojne razlike.

PHP (Hypertext Preprocesor) je open-source server-side skriptni jezik, koji

se koristi za dinamčko prikazivanje HTML kôda. Dakle, pomoću PHP-a se

može kreirati HTML stranica na serveru i pre nego što se ona pošalje

klijentu. Zbog ovog načina generisanja sadržaja, krajnji korisnik ne može

videti kôd odnosno skriptu, koja je generisala sadržaj stranice koji on gleda,

već on vidi tj. ima pristup čistom HTML kôdu. Vrlo prosto, PHP je jedan od

najmoćnijih i najpopularnijih skriptnih jezika trenutno na tržištu. Svakim

danom raste i broj sajtova koji su napravljen uz pomoć PHP-a, a i broj

kompanija koje žele primeniti ovu vrstu jezika na svojim sajtovima je sve

veći. PHP je pre svega stekao popularnost zbog lakoće kojom se može

stvoriti opširna web stranica sa jako velikim količinama podataka. Najveća

prednost PHP u odnosu na ostale web skriptne tehnologije je što on pruža

podršku za rad sa širokom paletom baza podataka. PHP podržava sve

popularnije baze podataka, kao što su : MySQL, MSSQL, PostgreSQL, Oracle

itd.

PHP je veoma moćan open-source server-side skriptni jezik, ali mogućnost

pristupa bazama podataka je nesumljivo najvažnije svojstvo svakog

modernog programskog jezika. Činjenica je da sistem za upravljanje

bazama podataka omogućava mnogo moćnih funkcija za pristup različitim

bazama podataka. Programski jezik kao što je PHP sadrži veoma veliki broj

funkcija za pristup najrazličitijim bazama podataka. Mnogi programeri, a i

sami autori smatraju mogućnost povezivanja sa bazama podataka, njegovim

najjačim i najznačajnijim svojstvom. PHP podržava sledeće sisteme za

upravljanje bazama podataka: Abadas D, dBase, Empress, FilePro, Informix,

ELEKTRONSKO UČENJE

84

ODBC (Open Database Connectivity), InteBase, mSQL, MySQL, Oracle,

PostgreSQL, Solid, Sybase, Velocis, Unix dbm, Microsoft SQL Server.

MySQL je otvorenog kôda RDBMS (Relational Database Management

System) koji je baziran na SQL (Structured Query Language) za obradu

podataka u bazi podataka. MySQL je odličan i ima veoma široku primenu, a

ujedno je i baza podataka koja se najviše koristi u radu sa PHP-om. MySQL

je višekorisnički SQL sistem za upravljanje bazama podataka i on radi kao

server obezbeđujući višekorisnički interfejs za pristup bazi podataka. Koliko

je popularan govori i podatak da se procenjuje da ga u svetu koristi oko

deset miliona ljudi. Firma koja je razvila MySQL je smeštena u Švedskoj i

ona je jedinstveni vlasnik i sponzor, i kao takva drži najveću većinu prava

nad kôdom. MySQL je kao i PHP softver otvorenog kôda, ali se takođe može

naći i pod tradicionalnim komerijalnim uslovima licenciranja za posebne

slučajeve. Firma MySQL AB, održava i razvija sistem, ali i zarađuje preko

naplaćivana tehničke podrške, servisa, i od prodaje licenci za komercijalnu

upotrebu programa.

Administracija MySQL-a se vrši preko interfejsa u obliku komande linije, ili

grafičkog interfejsa “MySQL administrator”. Ova firma pored ovog alata

proizvodi i neke komercijalne i nekomercijalne alate, koji su dostupni na

tržištu. Alat PhpMyAdmin je slobodan alat čiji je interfejs u obliku Web

stranice, i koji je napisan u samom PHP-u.

RAČUNARSKA GRAFIKA

Računarska grafika je produkcija ili obrada slika na računaru za korišćenje u

bilo kom mediju. Statične slike koje se koriste u grafičkom dizajnu se danas

skoro u potpunosti stvaraju ili modifikuju uz pomoć računara, kao i statične

slike za stripove, ali i „dinamičke ” slike oživljene u pokretu animacije,

simulacije. Primenjena je u svim segmentima oristi u inženjeringu i dizajnu

ELEKTRONSKO UČENJE

85

potpomognutom računarima, gdje se dizajnirani objekti crtaju modeliraju,

prave simulacije i rade analize uz pomoć specijalizovanih programa ili

informacionih sistema.

programski alati za obradu tekstualnih sadržaja imaju mogućnost

prihvatanja i ugradnje slike koja je prethodno izrađena nekim od namenskih

alata za izradu crteža, grafike, slike ili prihvatanje sadržaja ekrana računara

(capture).

Za razliku od izrade slike na papiru ili platnu, slika u računaru mora imati

precizno utvrđenu strukturu zapisa, odnosno definiciju elemenata od kojih

će se graditi slika. Struktura zapisa podataka na ekranu računara određuje

kvalitet prikaza slikovnog sadržaja koji se prethodno mora definisati kao

skup binarnih brojeva kojim se utvrđuje sadržaj podataka od kojih se gradi

slika. Elektronska slika računarskoj grafici gde se primenom složenih

algoritama izrađuju elementi slikovnog prikaza, njihovi atributi kao i

spajanje elemenata u slikovni izraz.

Osnovne vrste grafike na računarima

Vektorska grafika gde su objekti sačinjeni od vektorskih linija (zatvorenih)

koji nose informaciju o: dužini, smeru, boji linije i fill boji. Promenama jedne

od koordinata menja se izgled objekta. Kvalitet slike se očuvava

umanjivanjem odnosno uvećavanjem slike matematičkim preračunavanjem

vektora

Rasterska grafika je "crtanje" pomoću mozaika piksela pri čemu svaki piksel

posebno nosi informaciju o boji koju reprodukuje. Prikaz od najmanje

jednog do teoretski beskonačnog broja polja na površini određene veličine, a

zajedno čine mozaik složen da čini celovitu sliku. Polja se moraju dodirivati,

ali ne i preklapati Tako stvorena slika naziva se još i bitmapa, a polja –

pikseli. Rezolucija - Broj piksela na površini određene veličine

Gotovo svaki program za izradu ili obradu grafike, bilo da se radi o

ELEKTRONSKO UČENJE

86

vektorskoj ili rasterskoj može se smatrati profesionalnim ako ima

mogućnost rada u barem jedan od tih formata. Veoma su pogodni za ispis i

pripremu za štampu jer podržavaju Post Script programski jezik koji je

zaslužan upravo za ubrzavanje i lakši rad pri prenošenju grafike sa ekrana

računara na željeni medij nekom od metoda reprodukcije grafike

Najkorišteniji formati grafičkih datoteka:

CPT - Corel Photo-Paint datoteke podržavaju sve dubine boja, sve vrste

slika, ne gubi se sažimanje veličine datoteke, spremanje slika u slojevima,

ali zauzimaju mnogo mesta na medijima za čuvanje podataka.

PSD - Adobe Photoshop datoteke podržavaju sve dubine boja, čitaju slike

svih drugih datoteka, takođe ne gube pri kompresiji, do 100 slojeva slika u

jednoj datoteci.

Osim njih, postoje i datoteke koje su manjih mogućnosti, ali su univerzalne

za sve programe koji imaju mogućnosti rada sa rasterskom grafikom.

Njihovi formati su:

BMP - standardni format za rasterske slike na svim PC računarima. Bez

mogućnosti su spremanja u slojevima, ali grafika u tom formatu zauzima

poprilično prostora na medijima za čuvanje podataka

TIFF - veoma prihvaćen format velikih mogućnosti raširen podjednako na PC

i MAC platformama. Podržava sve dubine boja i spremanje u slojevima.

Optimiziran za štamparske procese, od pripreme za štampu do ispisa na

različitim štampačima jer podržava čuvanje slike u punom CMYK modelu

boja

Za razliku od prethodnih, nešto destruktivniji formati slika su:

JPG - format koji sliku “siromaši” metodom kompresije. Svaka slika

pohranjena u datoteku .jpg formata gubi svoj prvobitni kvalitet, ali i svoju

veličinu koju zauzima pri čuvanju na određenom mediju. Stepenom

kompresije možemo upravljati tako što većom kompresijom slika postaje

slabijeg kvaliteta, ali i manje veličine na mediju. Ovaj format podržava

prikaz svih dubina boja, ali nije prikladan za grafike namenjene štampi, već

ELEKTRONSKO UČENJE

87

prikazu na ekranu. Razlog tome je taj što svaki ekran ima svoju rezoluciju

koja prikriva relativno loš kvalitet slike. Iz tog razloga je relativno teško

uočiti razliku između originalne slike i one sa minimalnom kompresijom.

GIF - format datoteke koji sliku prikazuje sa samo 256 boja i namenjen je

grafici za Internet. Nije preporučljiv za slike sa puno tonova, već za crteže ili

skice. Nipošto se ne koristi kao format slike namenjene bilo kakvom obliku

štampe.

Vektorskim formatima mogu se smatrati svi oni namenjeni za

trodimenzionalne grafike, različitih nacrta, shema, itd. Svaki moderni

vektorski program podržava mogućnost unosa rasterske grafike unutar

vektorskog rada.

Računarska grafika se u obrazovnim aplikacijama može naći u višeslojnoj

primeni, i to u:

• oblikovanju korisničkih interfejsa - većina aplikacija na personalnim

računarima i na radnim stanicama imaju grafički sistem prozora (engl.

graphical user interface – GUI) pomoću koga komuniciraju sa korisnicima -

učenicima.

• interaktivno crtanje (za prikazivanje funkcija, dijagrama, histograma i

sličnih grafičkih prikaza sa svrhom jasnijeg sagledavanja složenih pojava i

olakšanja procesa odlučivanja);

• pripremi elektronskih izdanja (računarska grafika široko se koristi za

izradu elektronskih i štampanih dokumenata);

• projektovanju pomoću računara (engl. Computer Aided Design - CAD

danas se standardno koristi za projektovanje sistema i komponenata u

mašinstvu, elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, računarstvu...);

• kreiranju simulacija i animacija, kao višeg nivoa multimedijalnih prikaza

informacija.

ELEKTRONSKO UČENJE

88

ELEKTRONSKI ZVUK I VIDEO

Zvučni sadržaj u praksi predstavlja analognu pojavu koja traje u

vremenu određenim intenzitetom kretanja (amplituda), te se proširuje

talasima određene brzine.

Osnovna razlika analognog i digitalnog signala: zvuk u analognom

svetu shvatamo kao kontinuirani sled iskazan u vremenu i određenog

raspona (raspon je moguće približno tačno izmeriti u bilo kojoj vremenskoj

tački). Kod digitalnog zvuka, signal je definisan za tačnu vremensku tačku i

može imati čvrsto definisan broj vrednosti.

Dva su osnovna razloga primene zvuka u ovim aplikacijama:

pružanje informacije koja ne može biti isporučena drugim medijumom, i

drugo, pružanje osećaja događaja, prisutnosti u njemu i samim tim

povećanog stepena aktivnosti u nastavi.

U obrazovnim aplikacijama postoje tri osnovne vrste zvučnih

sadržaja: muzika, zvučne metafore i govor.

Digitalni video multimedijanim obrazovnim aplikacijama dodaje elemenat

stvarnosti. Video može preneti poruku uspešnije od zvuka ili teksta.

Tehnologija koja pruža mogućnost prenošenja najviše informacija u

najmanje vremena i s najvećim uticajem. Međutim, zahteva najviše

performansi od svih ostalih zapisa. Implementacija videa u digitlnu

prezemz+taciu podrazumeva digitalnu formu videa.. Digitalni video, gde je

vaki pixel pojedinih kadrova predstavljen binarnim brojevima, čine četiri

bitna elementa: broj kadrova u sekundi, veličina prozora unutar kojeg se

prikazuje video, kvalitet slike, brzina prenosa podataka (bit rate).

Princip iluzije kretanja postiže se kao i kod analognog videa s manjim

brojem kadrova u sekundi (10-15 kps) – ispod 10 kps izgleda kao serija

slika. Veličina prozora zavisi od broja pixela koji se prikazuju vodoravno i

uspravno, neke tipične veličine su: 160x120, 240x180, 320x240, 640x480.

Kvalitet slike zavisi od rezolucije za reprezentaciju slike. Na kvalitet, ali i na

veličinu datoteke s videom utiče i zvuk. Smanjivanjem ili broja pixela ili

veličine prozora u kojem se gleda video je postupak kompresije.

ELEKTRONSKO UČENJE

89

ANIMACIJA

Animacija po svojoj prirodi spada u domen računarske grafike i

definiše se kao brzo prikazivanje kadrova (frejmova - frames) koji opet

predstavlaju niz crteža objekta koji se razlikuju u detaljima. Privid pokreta

postiže se crtanjem objekta u različitim položajima u svakom kadru, čime

se dobija utisak da se objekt pomera kad se kadrovi prikazuju zajedno

određenom brzinom. Na ovaj način grafici je dodata vremenska dimenzija i

nazivamo je još "grafika u pokretu".

Animacije predstavlaju glavni izvor akcije u multimedijalnim

obrazovnim prezentacijama. U nastavi animacija je aktivna demonstracije ili

prezentacije koje ne mora a može imati interakciju s korisnikom – učenikom

Prikazivanje procesa ili prirodnih pojava (na pr. kretanje planeta oko

Sunca).Primenjivanje efekata kao manjih animacije ima za cilj privući

pažnju korisnika. Na primer, jednostavno animiranje teksta i objekata –

različiti efekti na pr. kod MS PowerPointa.

ELEKTRONSKO UČENJE

90

Dvodimenziolnalna animacija je najčešće korištena vrsta animacije

(na pr. crtani filmovi) i na računarima, ali 3D animacija postaje sve

popularnija koja osim visine i širine, objektima dodaje dubinu. Zahtevnija je

i za izradu, i korištenje. Crta se mrežni model objekata te se dodaje

odgovarajuća tekstura, zatim se objekti smeštaju na neku pozadinu Koriste

se posebni programi za izradu (CAD, za izradu VRML objekata). Animacija je

moguća zbog tromosti oka - objekt kojeg je videlo oko ostaje zapamćen još

nekoliko trenutaka nakon gledanja. Prilikom izrade obrazovne aplikacije

prepručuje se izbegavanje više od jedne animacije na stranici (ekranu).

Animacija se da se prenese neka poruka ili nešto naglasi a ne samo iz

estetskih razloga. Potrebno je pažljivo usaglašavanje animacije na

stranicama s tekstom jer ometaju koncentraciju pri čitanju. Treba voditi

računa o veličini datoteke s animacijom – učitavanje na Web stranicu može

trajati dosta vremena.

Standardi u oblasti E Učenja

Standardi omogućuju brz i jednostavan prelazak s jednog courseware

alata na drugi. Budući da je kao i kod svih ostalih vrsta softvera gotovo

nemoguće predvideti njegovu budućnost i dugoročnost, standardizacija

obezbeđuje osiguranja da sadržaj neće biti izgubljen činjenicom da je

softevrska platforma izmenjena. Trenutno su na tržištu četiri različita

standarda za razmjenu podataka u courseware alatima.

SCORM (Sharable Content Object Reference Model) je trenutno na

tržištu najdominantniji standard. Ova specifikacija standarda ima za cilj da

kreiranje materijala za učenje tako da on može biti ponovo korišćen

(reusable), a u formi "instrukcionih objekata", namenjenih da budu

isporučivani u okviru tehnički unapred specificiranih računarskih, web-

baziranih okruženja. SCORM opisuje taj tehnički okvir pomoću normativa,

specifikacija i standarda zasnovanih na radu nekoliko međusobno odvojenih

tela za specifikaciju i standardizaciju elektronskog učenja. Sve ove

organizacije i dalje rade sa ADL-om na razvoju i rafinisanju svojih

ELEKTRONSKO UČENJE

91

sopstvenih specifikacija elektronskog učenja i standarda, pri tome pomažući

da se dalje razvija i unapređuje SCORM.

SCORM knjiga Pokriveni koncepti Ključne tehnologije Oblasti preklapanja

Pregled Konceptualne informacije visokog nivoa apstrakcije

Brojni elementi SCORM-a, upoznavanje terminologije

Pokriva ostale oblasti na visokom nivou.

CAM Spajanje, označavanje i pakovanje sadržaja za učenje

SCO, Asset, Content Aggregation, Package, Package Interchange File (PIF), Metadata, Manifest, Sequencing Information, Navigation Information

SCO i LMS komuniciraju putem RTE. Manifesti sadrže informacije o sekvenciranju i navigaciji.

RTE

Upravljanje sadržajem od strane LMS-a: lansiranje, komunikacija LMS-sadržaj, praćenje, transfer podataka, obrada grešaka

API, API Instance, Launch, Session Methods, Data Transfer Methods, Support Methods, Temporal Model, Run-Time Data Model

SCO je opisan u CAM knjizi – a to su objekti sadržaja koji se koriste u RTE.

SN Sadržaj za sekvenciranje i navigaciju

Activity Tree, Learning Activities, Sequencing Information, Navigation Information, Navigation Data Model

Sekvenciranje i navigacija utiču na to kako je sadržaj složen u Manifestu.

Tabela 1 – pokrivenost oblasti SCORM tehničkim knjigama [45]

SCORM predstavlja bazu, integraciju i usklađivanje određenih

specifikacija i standarda (postavljenih od strane drugih standardizacionih

tela i organizacija). Fizička forma ovoga je kolekcija tzv. SCORM "tehničkih

knjiga". Ovi dokumenti objedinjuju i usklađuju pomenute standarde u jedan

koherentan koncept. Ove tehničke knjige su:

• Content Aggregation Model (CAM) – model agregacije sadržaja,

• Run-Time Environment (RTE) – izvršno okruženje i

• Sequencing and Navigation (SN) – sekvenciranje i navigacija kroz

sadržaj.

SCORM je najrašireniji model sadržaja, zamišljen kao organizacija sadržaja

za samostalno (self-paced) učenje. Razvilo ga je Ministarstvo obrane SAD-a

radi efikasnije izrade sadržaja za obuku vojske. Model se sastoji od resursa

(Asset), deljivih objekata sadržaja (Sharable Content Object – SCO),

ELEKTRONSKO UČENJE

92

aktivnosti (Activities) i agregacija sadržaja (Content Aggregations). Model

SCORM naglašava nezavisnost deljivih objekata sadržaja o kontekstu, kako

bi se povećala mogućnost ponovne upotrebe. Ovaj model nema ugrađenu

semantičku klasifikaciju sadržaja. SCORM se naziva i "referentnim

modelom" jer ne definiše svoje standarde, već koristi postojeće preporuke,

poput IMS CP za agregaciju sadržaja, IEEE LOM za metapodatke i AICC za

komunikaciju sa sistemima za upravljanje učenjem. No, nedostaci SCORM-a

su često samo teoretska kompatibilnost među LMS-ovima i zahtevno

prilagođavanje strukture sadržaja potrebama drugih korisnika.

LEARNATIVITY standardi

Model Learnativity sastoji se od pet nivoa objekata sličnih modelu SCORM.

Ovaj model dodatno sadrži i semantičku klasifikaciju sadržaja, kao

kombinaciju sheme Structured Writing i tipova resursa specifikacije LOM.

CISCO standardi

Model CISCO Systems za definisanje strukture sadržaja nešto je strože

definiran od prethodno spomenutih modela. Svaka se lekcija (Reusable

Learning Object – RLO) ovde sastoji od tema (Reusable Information Object

– RIO). Lekcija započinje pregledom lekcije, zatim sledi 5-7 tema

(RIO) i rezime lekcije [22]. Provera znanja obavlja se pre početka i na kraju

lekcije. Teme mogu biti semantički strukturirane, upotrebom pojmova poput

činjenica, koncepata, analogija, preduslova, tablice odluka itd.

Stroga struktura omogućuje lakšu organizaciju sadržaja, s obzirom na

količinu materijala i važnost obrazovanja u poslovnom procesu.

ALOCOM standardi

Abstract Learning Object Component Model (ALOCOM) je model

preslikavanja postojećih modela sadržaja kako bi se omogućila što

jednostavnija zajednička upotreba sadržaja različitih modela. Pritom je

jedan od većih problema usklađivanje hijerarhije postojećih modela, Sami

objekti učenja mogu biti jednociljni, višeciljni, ili biti agregacije više

ELEKTRONSKO UČENJE

93

objekata učenja, dok su komponente objekata učenja podeljene na:

• fragmente sadržaja – osnovne komponente sadržaja, najmanjeg

hijerarhijskog nivoa, poput teksta, slike, audio/video datoteke

• objekte sadržaja – komponente objekta učenja nastale agregacijom

fragmenata, usmerene na jednu informaciju, definisane po klasifikacijskim

osnovama sadržaja.

IEEE

IMS Global Learning Consortium je globalna neprofitna organizacija

koja radi na promovisanju novih metoda u učenju . Njihova glavna aktivnost

je rad na standardima interoperabilnosti kao što su QTI i Content Packaging.

Content Cartridge je specifikacija koja je u razvoju od strane IMS-a. Glavne

prednosti ove specifikacije su:

• Veći izbor sadržaja

• Uklanja problem proizvođača i platforme. Sadržaji bivaju zapakovani

u tzv cartridge i mogu se uvesti u bilo koji LMS koji je kompatibilan

sa ovim standardom.

• Veće mogućnosti kod procene znanja polznika.

• Povećana fleksibilnost, deljenje i ponovna upotreba.

AICC

obzirom na različite medije formate i zapise digitalizovanih nastavnih

materijala, ne treba očekivati da će učenici kao korisnici elektronskog izvora

informacije tražiti prema autoru, naslovu ili nekoj drugoj formalnoj

karakteristici, bilo u opštem ili specijaliziranom informaciskom servisu, kao

što su to sistemi za elektronsko učenja. Istraživanja pokazuju da korisnici

pretražuju javno dostupne bibliotečke kataloge pretežno tražeći dokumente

prema njihovom sadržaju [35]. Pogotovo ne treba očekivati da će korisnici

ELEKTRONSKO UČENJE

94

servisa izvore informacija tražiti prema autoru, naslovu ili kojoj drugoj

formalnoj karakteristici. To jednako vredi kako za tekstualne dokumente

tako i za slike, zvuk, videozapise ili druge vrste informacija. Prosečan

korisnik informacijskih servisa očekuje da se jedan te isti informacijski

podatak - objekat pojavljivuje nekoliko puta u sasvim različitom kontekstu:

nekad kao samostalni objekat, nekad kao deo neke celine. Podaci poput

naslova, autora, datuma kad je stavljen na raspolaganje, formata i tome

slično mogu se razlikovati u različitim slučajevima. Jedina suštinska

karakteristika elektronskog dokumenta, u ovom slučaju ostaje njegov

sadržaj. Korisnik upravo očekuje da će moći birati među različitim

instancijama određenog sadržaja, tražeći isti ili sličan sadržaj u različitim

elektronskim formatima (tekst, HTML, pdf itd.) ili datotekama različite

veličine.

METAPODATAK....

Da bi se omogućio prikaz sadržaja dokumenta, tj. prezentacija i

pregled elektronske građe prema sadržaju, važno je raspolagati

standardima i pomagalima za izradu formalnog i sadržajnog opisa, a potom

treba omogućiti čitljivost i razumljivost odgovarajućih metapodataka.

Objekti učenja

ELEKTRONSKO UČENJE

95

Za definisanje objekata učenja koristićemo definiciju IEEE LTSC

(Learning Technologies Standard Commity): «Objekat učenja je svaki

entitet, digitalni ili ne-digitalni koji se može koristiti, višestruko iskoristiti ili

se na njega referncirati potpomognuti tehnologijom»[32]. Mogu se pronaći

još dosta definicija od kojih je jedna da je «objekat učenja svaki digitalni

resurs koji se višestruko može koristiti kao potpora učenju»[33]. Svim

definicijama i teorijama je jedinstveno viđenje osnovnih karakteristika

objekata učenja: re-primenjivost (reusability), dohvatljivost (accessability),

međudelovanje (interoperability), trajnost (durability), modularnost

(modularity) [31].

U zavisnosti od vrste sadržaja koji objekat nosi, za njihovo

opisivanje koriste se razni oblici metapodataka, i u tom smislu su se

iskristalizovale dve norme za opisivanje digitalnog sadržaja: Doublin Core i

IEEElEARNING Object Metadata. Koncept metapodatka kao sastavnog dela

elektronskog dokumenta koji nastaje u procesu kreiranja dokumenta i ostaje

integralni i nedodirljivi deo samog elektronskoga dokumenta, u slučaju

informacijskih servisa ustupa mesto konceptu izrade opisa web-stranice

kojim se može nezavisno manipulisati i koji se može podvrgnuti rigoroznijim

standardima i obogatiti dodatnim informacijama (stand-alone metadata).

Isto vredi kada se radi o pretraživanju izvora u obliku slike, zvuka,

animacije, programskog koda ili videa [35].

Doublin Core je međunarodni sporazum o osnovnom skupu

elemenata koji je nužan da se jednoznačno opiše i na osnovu toga na

internetu pronađe bilo koji objekt nalik dokumentu. Standardizacija obrazovnog sadržaja, posebno u sistemima gde

postoji potreba za upravljanjem većom količinom materijala, je stalno

pitanje i tema koja sve više dobija na važnosti. Rešenje ovog problema u

standardima za strukturiranje sadržaja. Pritom se pažnja posvećuje:

• strukturiranju složenog sadržaja po različitim nivoima složenosti

• semantičkom strukturiranju sastavnih komponenata sadržaja

ELEKTRONSKO UČENJE

96

Prvi problem opisuje hijerarhiju ovakvih modela, koja se kreće od "sirovog"

materijala (raw data) poput teksta ili fotografija, preko tema (topic) i lekcija

(lesson) do čitavih kurseva. Pritom se, kao drugi problem, rešava pitanje

semantičke strukture objekata, u kombinaciji shema strukturiranja, poput

primjera, vežbi, koncepata i sastavnih delova, poput slika, teksta ili zvuka.

Prvi problem upućuje na strukturiranje, a drugi na dekompoziciju sadržaja.

Sledi nekoliko primera poznatijih modela sadržaja.

ELEKTRONSKO UČENJE

97

6. FUNKCIONALNI MODEL ZA ELEKTRONSKO

UČENJE

5.1. LMS – Razvoj i upravljanje sistemom za elektronsko učenje

Развој технологије пред сам крај 20. века довео је до појаве LMS-

a (Learning Management System), система за управљање учењем. Ови

системи омогућавају да наставник прати индивидуални рад и напредак

сваког ученика и да податке бележи у одређену базу података. Иако је

појава ових система наишла на одличан одзив у образовању, временом

је установљено да LMS треба допунити другим алатима (до тада се

користио само за дистрибуцију наставних материјала), како би ученик

могао да постане активни чинилац наставног процеса, а не да буде само

пасивни посматрач и прималац знања.

LMS je termin koji se odnosi na veb aplikacije koje rade na serveru, a

pristupa im se preko veb čitača. Server je obično stacioniran u vašoj

računarskoj učionici, a može biti i bilo gde u svetu. Može mu se

pristupitikroz lokalnu računarsku mrežu ili putem internet konekcije. LMS-

ovi daju nastavnicima alate za kreiranje veb sajta kursa i daju mu

mogućnost kontrole pristupa, tako da samo upisani polaznici mogu da ga

vide. Pored kontrole pristupa, LMS-ovi poseduju različite alate koji mogu

pomoći da kurs bude još uspešniji. Oni omogućavaju jednostavno

ostavljanje dokumenata, vođenje diskusija na mreži, testiranje i anketiranje

polaznika, prikupljanje i pregled zadataka, snimanje ocena.

Većina obrazovnih platformi koje su sposobne za ostvarivanje

elektronske nastave i učenja, pored pojmovnih razlika obezbeđuju vrlo

slične mogućnosti korisnicima. Najbitniji i najosnovniji elementi su ugrađeni

skoro u svim sistemima su:

ELEKTRONSKO UČENJE

98

• Mogućnost za stvaranje, unos, sistematizaciju, modifikaciju raznih

komponenti nastavnog materijala (tekst, multimedija, simulacija) i za

njih vezane kalendare, kursne vesti.

• Sredsva za određivanje strukture nastavnih komponenati

• Testmodul, upitnik i razni moduli za procenjivanje i za proveravanje

znanja, elektronski dnevnik

• Registracija samostalnih i zajedničkih akcija korisnika, sredstvo za

obezbeđenje samostalanog-, individualanog-, privatanog- i

zajedničkog rada

• Korisnički profili dostupni lozinkom, sredstva koja omogućuju

podešavanja privatnih profila

• Određene dostupnosti prema modulovima sistema za svaki profil

(npr. Za komponenate kursa ili za elektronski dnevnik)

• Sredstva koja omogućuju zajedničko razvijanje, dopunjivanje,

procenjivanje pojedinih komponenata nastavnog materijala

• Mogućnost odrade samostalne stranice za predstavljanje u okviru

sistema

• Mogućnosti E-maila, foruma, chata, e-portfolia, audia i

vedeokonferencija

• Administrativni moduli za sistematizaciju podataka portala, kurseva i

korisnika

• Moduli za elektronsku trgovinu, sistem za elektronsko plaćanje

(online plaćanje) [39]

Najrasprosranjeniji LMS sistem, je besplatan Moodle obrazovni

sistem. Moodle je postao popularan ne samo zahvaljujući svojoj

tehničkoj, i “obrazovno-tehnološkoj” karakteristici, nego i zato što je

njegov razvoj usmeravan na nove obrazovne teorije i metodologije. To

ELEKTRONSKO UČENJE

99

znači da je Moodle prvi LMS sistem među obrazovnim platformama koji

se bazira na kostruktivičkoj pedagoškoj teoriji učenja.

Model LMS pdržanog sistema e učenja

Arhitektura LMS sistema

Arhitekura LMS sistema za elektornsko učenje zasnovana je na četiri

glavne komponente: korisnički nivo, nastavni materijal, evaluacija aktivnosti

i komunikaciona platforma. Korisnički nivo preuzima brigu o svim vrstaa

korisnika koji participiraju u sistemu. Komponenta zadužena za nastavni

ELEKTRONSKO UČENJE

100

LMS components

Department management: Educational General informative(marketing):

Receiving the information on subjects

Receiving the information about teachers

Receiving the information about students

Distribution of the information to the workers

Preparation and submission of the theoretical material

Submission of the practical material

Cooperation organizing

Management of the educational process:

Roster Automated assessment

Submission of the general information about the

department

Submission of the general information on subjects

Submission of the general information on majors

Layer of provision

materijal prati tok i isporuku svih vrsta zapisa koji nose informaciju o

nastavnom sadržaju i sam sadržaj.

U okviru LMS-a, korisnik se na platformu može prijaviti kao nastavnik, student ili kao administrator. Administrator je osoba koja ima sva ovlašćenja nad alatom. Omogućen mu je pristup svim postavkama platforme, menjanje korisnika i grupa, menjanje postavke za jezike, vizuleno oblikuje kurs, konfiguriše elemente kursa, ograničava prava pristupa korisnicima, prati statistiku sistema kao i mogućnost nadogradnje sistema. Administrator u Claroline kreira učitelje, tj. daje korisniku ovlašćenja za nastavnika koji sami kreiraju nastavu koje će posle takođe sami objavljivati. Prednost u samom startu je to što učitelj ne mora dobro da poznaje softver i računare u opšte da bi se snašao. Učitelj je osoba koja kreira nastavnu temu, korisničke grupe, korišćenje alata potrebnih u nastavi, kao i realizacije same nastave. Ovlašćenja nastavnika (course manager) su manja u odnosu na administratora. Nastavniku većina tehničkih elemenata nije potrebno da poznaje jer mu nisu bitna za rad, a samim tim ima više vremena da se skoncentriše na izradu i oblikovanje nastavnih tema.

ELEKTRONSKO UČENJE

101

Učenički profil prijavljivanja na platformu vidi samo ono što je njemu neophodno za učenje, tj. samo ono što mu je nastavnik omogućio. Nastavnik određuje one alate koji će biti na raspolaganju studentu. Ostavlja mu uputsvo za učenje datog predmeta, ali na učeniku je da se sam oraganizuje i uči u vremenu i tempu koje njemu odgovara. Nastavnik mu ostavlja mogućnost komunikacije sa drugim polaznicima, nastavnikom ili sa školskom ustanovom u opšte, kao i dodatne linkove u vezi date teme. Na ovakav način podstiče se kreativnost i snalažljivost studenta da dođe do dodatnih informacija vezanih za gradivo i samim tim nauči još nešto novo što mu nastavnik nije dao u gradivu.

ORGANIZACIJA NASTAVNOG SADRŽAJA

Proces pripreme i izdavanja nastavnog materijala za potrebe sistema

za elektronsko učenje treba i mora biti organizovan tako da materijal može

biti lako nađen, preuzet i korišten od strane korisnika sistema, dakle

"učenika".

Osnovni problem u procesu uvođenja elektronskog učenja jeste i

nedostatak kompatibilnosti među platformama: kursevi razvijeni za određeni

sistem ne mogu se lako uklopiti u slične sisteme drugih proizvođača. Razvoj

sadržaja je zadatak koji iziskuje velik broj pomoćnih sredstava. Čak i kada

su okviri predstavljanja sadržaja ( npr. HTML) prilagođavanje sadržaja se

gotovo uvek moraju prerađivati kako bi se ti sadržaji uklopili u logiku nove

platforme. U većini slučajeva organizacija i isporuka sadržaja su usko

povezane sa logikom platforme. Kako bi se rešila ova situacija poslednjih

godina predloženo je nekoliko rešenja za omogućavanje razmene sadržaja.

Standardi o strukturi sadržaja će omogućiti pojavu autorskih alata

nezavisnih od platforme sa odgovarajućim prednostima kako za dobavljače

tako i za korisnike obrazovnih sadržaja. Naime, kako bi se kurs preneo iz

jednog sistema u drugi potrebno je preneti sve elemente tog kursa (lekcije,

testovi, simulacije,…) zajedno sa pripadajućim "metapodacima". S druge

strane, na toj novoj platformi mora se ponovo stvoriti struktura polaznog

kursa.AICC-ov odbor za učenje uz pomoć računara doprineo je

standardizaciji strukture kurseva svojim "Smernicama za

interoperabilnost" (Guidelines for Interoperability [4]). Prema AICC-u

ELEKTRONSKO UČENJE

102

delovi kursa koji se mogu prenositi kako bi definisali strukturu kursa

definisani su kao elementi strukture. Postoje dva tipa elemenata strukture:

- Jedinice pridruživanja, najmanji obrazovni elementi koji semogu

prezentovati učeniku/studentu (npr. HTML stranica, simulacija, test ).

- Blokovi (eng. blocks) koji grupišu jedinice pridruživanja i druge blokove.

Postoji još jedan element, a to je cilj koji se koristi za definiciju uslova

kursa. Jedinice pridruživanja, blokovi i ciljevi su elementi kursa. Ova

specifikacija je nezavisna od broja elemenata strukture kursa tj. moguće je

dodati neograničeni broj blokova strukturi. Sledeći prikaz je načinjen na

osnovu AICC –ove referentne structure organizovanja nastavnih programa:

Nivo Ime Opis

1 Kurikulum

(Curriculum)

Skup srodnih kurseva

2 Kurs

(Course)

Jedinica poučavanja. Cilj kursa predstavlja ono

što bi student trebao znati kako bi izvršio niz

veština ili savladao određenu količinu znanja.

3 Poglavlje

(Chapter)

Smislena podela kursa.Skup poglavlja ili

lekcija.

4 Podpoglavlje

(Subchapter)

Smislena podela poglavlja.Skup lekcija ili

modula.

5 Modul

(Module)

Logički skup lekcija (jedna ili više).

6 Lekcija

(Lesson)

Jedinica poučavanja koja je logična podela

pglavlja, podpoglavlja.

7 Pojmovi

(Topic)

Logična podela lekcije.

8 Sekvenca

(Sequence)

Deo lekcije gde veliki deo prikazanih slika

ostaje nepromenjen dok lekcija napreduje.

Svaka studentova interakcija ili aktivnost

vezana uz lekciju ima vizualni prelaz (visual

ELEKTRONSKO UČENJE

103

carry-over) iz prethodne aktivnosti (visual

inertia). Sekvence su obično razdvojene

praznim ekranom.

9 Ekran /slajd

(Screen/

Frame)

Smislena vizualna predstava nekog pojma i

svaka interakcija vezana uz nju. Sadržaj jedne

prezentacije koja se pojavi u jednom trenutku

tokom lekcije.

10 Objekat

(Object)

Deo ekrana ili okvira. Jednostavni objekti

mogu biti

grafički, tekstualni ili logički. Grafički i

tekstualni objekti imaju atribute prikaza, a

logički atribute ponašanja.

Tabela 1. [5]

Sistem za upravljanje učenjem predstavlja programsku podršku koja

globalno omogućava potpuno administriranje procesa učenja i poučavanja.

LMS, Uoga LMS je prevashodno upravljanje, distribucija i objavljivanje

jedinica učenja, i obavlja registraciju učenika, opis podataka o učeniku,

omogućava izveštaj o obavljenom poslu, kao i navigaciju kroz sam sistem,

isporučuje sadržaje. Osim toga, LMS je obično oblikovan tako da može

rukovati sa kursevima koje su isporučili različiti izdavači. Obično LMS ne

uključuje u svojoj konfiguraciji autorske alate, nego je orijentisan isključivo

na upravljanje kursevima koji su kreirani na nekim drugim alatima. LMS se

osim navedenog definiše i kao neka vrsta operativnog sistema za e – učenje

te kao takav doprinosi automatizaciji administrativnih postupaka u procesu

u č enja kao što je: rukovanje planom kurseva racija učenika, isporuka

sadržaja za učenje, komunikacija učenika i učitelja, praćenje i izveštavanje o

vednovanju performansi učenja učenika (IsoDynamic, 2001). Prognoze su

da će sledeća generacija LMS najverovatnije sadržati: integrisane nastavne

ELEKTRONSKO UČENJE

104

sadržaje i autorske alate, podršku učenju prilagođeno individualnim

potrebama učenika (eng. adaptive learning) kao i inteligentni tutoring (eng.

intelligent tutoring) čiji je koncept sadržan u filozofiji i strukturi inteligentnih

tutorskih sustava.

Sistem za podršku e-obrazovanju tzv. LMS je standardiziovani alat

koji se koristi u e-obrazovanju. Inženjeri ga nazivaju "infrastrukturom koja

podržava učenje". Kaže se takođe da je LMS "mozak" a nastavni sadržaj

"telo" organizma elektronskog sistema za učenje.

Šema LMS logičke strukture

Uloga LMS -a je koordinacija svim elementima distribucije znanja,

obezbeđujući time preciznu i kvalitetnu kontrolu nad samim procesom kao i

analizu rezultata. Kontrolom rezultata obezbeđuje se rast kvaliteta odvijanja

procesa nastava, detekcija eventualnih problema kao i ono najvažnije a to

History

Teachers

Information about speciality

KN

Publishing printing industry

LP

Informational management

system

News

Discussions

Educational plans

Subject1 .Subject N Start page

Discussions sions

News E-mail

Timetable

Subject interface

Goal and task

Listeners/attendees

Connection with other Subject

Lection content

List of laboratory works

List of practical works

Teaching – methodological

materials

Info on subject

ELEKTRONSKO UČENJE

105

je obezbeđivanje korisnicima E sistema korištenje svih predviđenih

materijala za učenje, komunikaciju sa nastavnim licem. Nastavnim licima,

pak, LMS obezbeđuje lagan način za manipulaciju obrazovnim materijalima,

komunikaciju sa korisnicima, i uopšte izvođenje nastave.

Strana praksa nam pruža veliki broj LMS rešenja. Usled raznih

problema koji se javljaju u tom obilju aplikacija, nekako isplivavaju na

površinu isključivo ona rešenja koja su skladu sa SCORM standardima, čime

se obezbeđuju kompatibilnosti između metodologija i korištenja standardnih

zapisa multimedijalnih sadržaja.

Postoji veliki broj domenski nezavisnih sistema: sistemi za

upravljanje učenjem (LearningManagement System – LMS), sistemi za

upravljanje sadržajem ((Content ManagementSystems – CMS) i sistemi za

informacioni menadžment (Information Management Systems– IMS).

TEHNIČKI ZAHTEVI LMS-A

Genralni zahtevi su za sisteme za upravljanje učenjem pre svega po[tovanje

principa intuitivnosti, odnosno lako korištenj od strane krajnjih

konyumenata, u;enika, što u stvari jesu minimalni zahtevi za instalaciju,

ugrađene on-line pomoći, i sli, zatim skalabilnost (registrovani korisnici,

aktivne registracije učenja, aktivna nastava, istovremeno pohađanje

nastave od strane učenika, skalabilna arhitektura sistema). Mogućnost

samoregistracije korisnika je zahtev za automatizovanom sinhronizacijom, a

od sistema se takođe sa tehničke strane mora očekivati da poseduje osobinu

povezivosti odnosno kompatibilnosti sa računarskim platformama. Takođe

standardizovanost i organizacija na meta-objekat podmiruje zahteve Web

standarda i SCORM standarde učenja.[5]

Specifični zahtevi:

• Sistem-administratorski (profili, uloge, klase, grupe, predmeti,

nastava, kurikulumi, resursi)

• Sistem-korisnički (registracija, uloge i korisnička prava, autentikacija,

praćenje)

ELEKTRONSKO UČENJE

106

• Planiranje i korištenje sistema i resursa (razred, predmet, sadržaj,

lekcija, učenici, nastavnici, resursi, autorizacije, učenje,

testiranje/ispitivanje/ocenjivanje, statusi, konflikti i razrešenja

konflikata)

• Sistemi analize i izveštavanja (tehnologija i performanse, proces

sticanja znanja i ocena usvojenih znanja)

Standardi i inicijative:

• Sistem tehničkih specifikacija za ostvarenje interoperabilnosti,

trajnosti i višekratne upotrebljivosti elektronskog sadržaja i sistema

(Sharable Content Object Reference Model - SCORM)

• Inicijative za napredno distribuirano učenje (Advanced Distributed

Learning - ADL initiative)

LCMS (Learning Content Management System) je sistem za upravljanje

obrazovnim sadržajima. Ovaj sistem služi za stvaranje, smeštanje,

prikupljanje i uspešnost personalizovanih e-learning sadržaja u obliku

digitalnih obrazovnih jedinica. Predstavlja kombinaciju funkcionalnosti

sistema za upravljanje sadržajem (CMS - Content Management System) i

sistema za upravljanje učenjem (LMS).

ELEKTRONSKO UČENJE

107

Slika 2. Model sistema za upravljanje obrazovnim sadržajima

Razlika LMS i LCMS sistema je u tome što LMS sistemi automatizuju

administraciju događaja tokom obrazovnog procesa, dok LCMS sistemi

omogućuju autoru kursa da kreira, sačuva, upravlja i objavi sadržaj za

učenje preko Web-a.

U novije vreme mogućnosti LMS-a i LCMS-a sve se više izjednačavaju tako

da 70% vodećih LMS-ova nudi i mogućnost upravljanja sadržajima, dok

LCMS-ovi sve više uključuju funkcionalnost izvođenja kolegijuma, praćenja

korisnika i izveštavanja.

CORSWARE ALATI

Svi courseware alati obavezno se sastoje od dva osnovna dela:

ELEKTRONSKO UČENJE

108

1. prostor za nastavnika i

2. prostor za učenika.

Ta dva područja, iako mogu biti vrlo slična, u stvarnosti su potpuno

odvojena. Jedina zajednička tačka je znanje. Dok je prostor za nastavnika

predviđen za najjednostavniji unos novih znanja, prostor za učenika

namenjen je najboljoj prezentaciji tog znanja.

Napredniji courseware alati prostor za nastavnike dele se u tri osnovna dela:

1. prostor za autora materijala,

2. prostor za nastavnika i

3. prostor za administratora sistema.

Na tržištu su dostupni mnogi besplatni alati (Moodle, Claroline) i

komercijalni (WebCT, BlackBoard, IntraLearn), i neki ‘e biti detaljnije

obra]eni u nastavku knjige.

JOOMLA LMS

Prilikom izrade sistema za učenje na daljinu, postoje sledeće dve opcije:

kodirati apsolutno nove, i individualnoj svrsi prilagođene sisteme, ili koristiti

neku od gotovih sistema, tipa Moodle, Cleroline, Atutor, Joomla, i mnogi

drugi koje besplatno distribuiraju svoje osnovne verzije. Studenti Tehničkog

fakulteta «Mihajlo Pupin» u Zrenjaninu su, između ostalih, analizirali i

mogućnosti ove poslednje opcije. Joomla CMS je platforma namenjena

korporacijskim i obrazovnim potrebama, U analizi mogućnosti koje ima

konstatovano je da je veoma pogodna za sajtove koji su posvećeni učenju

na daljinu. Joomla CMS je danas vodeći CMS koji je više puta nagrađivan i

koji teži ka stalnom usavršavanju. Razlog zbog kojeg bi se Joomla CMS

koristila kao platforma za učenje na daljinu je jednostavan: Joomla-om se

izuzetno lako upravlja, jednostavno je upravljati ogromnim količinama

ELEKTRONSKO UČENJE

109

podataka iz različitih oblasti, kao i lako kontrolisanje korisnika što je važno

kada su u pitanju sajtovi posvećeni učenju na daljinu.

Iz dosadašnjeg iskustva u analaizama sajtova koji su se bavili učenjem na

daljinu zaključueno je da je najveći problem, pored motivacije polaznika,

administracija sajta. Danas je to znatno olakšano jer sam administrator ne

mora toliko dobro da poznaje PHP, MySQL, HTML, XHTML, CSS itd. kako bi

uspešno ažurirao sajt.

MOODLE LMS

Moodle je akronim za modularno objektno – orijentisano dinamičko

okruženje za učenje (Modular Object-Oriented Dynamic Learning

Environment). Radno okruženje Moodle sistema razvijano je od 1999.

godine, a od 2001. godine sa prepoznatljivom arhitekturom. Razvoj Moodle-

a kao otvorenog, besplatnog softvera nastavlja se i podržan je od strane

tima programera i međunarodne zajednice korisnika. Kao softver otvorenog

koda pod GNU Public Licencom, zaštićen je autorskim pravom, ali su

dozvoljene neke dodatne slobode u vidu kopiranja, korišćenja i menjanja

Moodle-a pod uslovom da se drugima omogući pristup otovrenom kodu, da

se ne menja ili uklanja originalna licenca ili obaveštenje o autorskom pravu.

Važan deo Moodle projekta čini moodle.org, koji pruža središnje

mesto za informisanje, diskusije i saradnju između Moodle korisnika što

obuhvata administratore, predavače, istraživače, instrukcijske dizajnere i

naravno, programere. Ovaj sajt, kao i Moodle, je u procesu konstantnog

razvoja kako bi zadovoljio potrebe svoje zajednice, i takođe je besplatan.1

Moodle je platformski nezavisno okruženje i može se izvršavati bez

dodatnih modifikacija za Unix, Linux, Windows, Mac OS X, NetWare i bilo

kom drugom sistemu koji podržava PHP i bazu podataka, uključujući i većinu

1 http://docs.moodle.org

ELEKTRONSKO UČENJE

110

veb-host provajdera. Za čuvanje podataka, Moodle koristi MySQL ili

PostgreSQL okruženje.2

Početna pedagoška filozofija na kojoj se zasniva Moodle uključuje

konstruktivizam i socijani konstrukcionizam. Konstruktivizam predstavlja

psihološku teoriju znanja koja se zasniva na tvrdnji da se znanje stiče

putem iskustva, dok socijalni konstruktivizam naglašava da se polaznici (a

ne samo predavači) mogu učestvovati u obrazovnom iskustvu na razne

načine. Funkcije Moodle okruženja odražavaju ovo u vidu različitih aspekata

dizajna, tako da se može reći da je Moodle dovoljno prilagodljiv za različite

oblike nastave. Na primer, Moodle omogućava dodavanje resursa koji

predstavljaju materijale koje korisnici čitaju, ali nemaju nikakvu interakciju

sa njima i aktivnosti koje predstavljaju interaktivni nastavni materijal. U

nastavku će biti dat pregled ovih mogućnosti, s tim što će se naglasak

staviti na test kao način evaluacije znanja.

Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasičnih metoda stvara fleksibilne,

hibridne sisteme za učenje koji se prilagođavaju potrebama korisnika.

Moodle je jedan od predstavnika takvog načina obrazovanja koji je u svom

desetogodišnjem razvoju zauzeo značajno mesto u današnjem obrazovanju.

Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene

komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vodećih okruženja.

Prikaz testova koje su studenti zaista koristili (što je vidljivo iz rezultata),

pruža jasniju sliku o tome da je Moodle veoma korisno i jednostavno

sredstvo kako za evaulaciju znanja tako i za samo učenje. Učenje na daljinu

menja navike i učenika i profesora. Učenici (studenti) razvijaju upornost i

organizacione sposobnosti, a sami nastavnici postaju veštiji u korišćenju

tehnologije.

Već sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za

učenje na daljinu. Pored toga što se samo učenje može poboljšati, učenje na

2 Jason Cole, Helen Foster: Using Moodle, 2nd edition, O' Reilly Community Press, 2008.

ELEKTRONSKO UČENJE

111

daljinu učenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada

na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Učenje na

daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se

razvijaju u novim pravcima. Budućnost će pokazati da učenje na ovakav

način može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog načina obrazovanja.

Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasičnih metoda stvara fleksibilne,

hibridne sisteme za učenje koji se prilagođavaju potrebama korisnika.

Moodle je jedan od predstavnika takvog načina obrazovanja koji je u svom

desetogodišnjem razvoju zauzeo značajno mesto u današnjem obrazovanju.

Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene

komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vodećih okruženja.

CLEROLINE

Claroline je besplatan Learning Menagement System, odnosno sistem za

upravljanje učenjem baziran na PHP-u i MySQL-u. Claroline je razvijen na

IPM-u na katoličkom univerzitetu (Institut de Pédagogie universitaire et des

multimediasInstitut de Pédagogie universitaire et des multimedias of the

UCL, Université Catholique de Louvain ) a dalje se razvija u saradnji IPM-a i

ECAM (Institut Supérieur Industriel) iz Belgije.

Naziv Claroline dolazi od “Classroom on line”. Claroline je interesantan

korisnicima jer je besplatan i to ga izdvaja iz mnoštva komercijalnih sistema

za učenje na daljinu.

Claroline je Open Source softver, poseduje GNU licencu. GNU (General

public licence) omogućava preuzimanje izvornog koda i prilagođavanje

sopstvenim potrebama. Ona omogućava stotinama oraganizacija širom

sveta (univerziteti, škole, organizacije udruženja,...) za kreiranje i

administriranje kurseva i prostora za saradnju putem interneta. Platforma se

koristi u više od 80 zemalja širom sveta i na više od 30 jezika.

ELEKTRONSKO UČENJE

112

Claroline je kompatibilan za Windows, Macintosh i Linux okruženja, tj. sa

svim sistemima koji nude mogućnost korišćenja Web pretraživača.

Kako je napredovao razvoj tehnologije samim tim je došlo i do potrebe

razvoja novog načina učenja na daljinu uz korišćenje komunikacione i

računarske tehnologije. Claroline je osmislila grupa nastavnika (profesori,

lekotori...) imajući u vidu pedagoške principe i metode da bi organizovali i

izvodili nastavu koristeći WWW. Platforma za korišćenje je veoma

jednostavna, tako da se i bez prethodnog znanja o računarskoj oblasti

može za veoma kratko vreme savladati i korisiti bez problema. Autorima

Claroline-a cilj je bio da omoguće nastavnicima da ovladaju tehnološkim

veštinama u pedagogiji i obrazovanju, i da na taj način budu kreativniji i

slobodniji u implementacji pedagoških principa.

Za dinamički model učenja na daljinu, autori Claroline su odabrali

pojednostavljen model učenja sa 5 komponenti, koji je predstavljen na

sledećoj slici:

Slika 18. Pedagoški model Claroline

http://www.claroline.net/pedagogical-principles-3.html

ELEKTRONSKO UČENJE

113

Kao što se vidi, ova slika može delovati kao ček-lista kako bi se pravilno

dizajnirao ili procenio veliki dijapazon “uređaja” posvećen promociji učenja:

udžbenici (priroda, struktura, svojstva i porotnik iz informacije), pedagoški

softver (u kontekstu predloženih aktivnosti ili direktiva koju treba slediti),

obrazovne web stranice (predložene aktivnosti za studente ili mesto na sajtu

na pedagoškom scenariju), pedagoški planovi (pažljivo razmotriti

individualne i zajedničke aktivnosti), izlaz učenika... Ovaj model se može

konačno koristiti, kako bi povećao dizajn i procenu inovacije unutar

institucija (Lebrun3, 2002; Lebrun, 2005).

Na slici 18. jasno se vidi da osoba koja uči, prima informacije koje pomoću

svojih aktivnosti transformiše u znanje, a na koje se zatim nadograđuje

sledeći proces “stvaranje”. U ovom procesu neizostavni faktori su motivacija

i interakcija – funkcionalna (iz okoline) i relacijska (od drugih studenata i

nastavnika).

3 Lebrun , Quality towards an expected harmony: Pedagogy and technology speaking together about innovation. AACE Journal, 15(2), 115-130., http://www.claroline.net/pedagogical-principles-3.html

ELEKTRONSKO UČENJE

114

ELEKTRONSKA EVALUACIJA POSTINUĆA UČENIKA

Pod evaluacijom podrazumevamo skup aktivnosti koje, u načelu,

mogu da prožimaju sve segmente obrazovnog sistema. Što je obrazovni

sistem složeniji i ambiciozniji u ostvarivanju svojih funkcija u odnosu na

društvo i pojedinca, to je razvijeniji i složeniji sistem evaluativnih aktivnosti

koje se njime bave.4

Evaluacija je procenjivanje neke vrednosti ili pojave po nekom

utvrđenom kriterijumu ili standardu. To je procena unapred projektovanih i

planiranih aktivnosti nekih pojedinaca, grupa ili institucija i njihovih

rezultata. Evaluacija nije samo završna procena nekog projekta ili programa,

već može biti i procena u svim fazama planiranja i socijalnih aktivnosti.5

Proveravanje i ocenjivanje čine sastavni deo nastavnog procesa.

Proveravanjem se teži da se utvrdi neposredan rezultat nastavnog rada,

treba proveriti šta su učenici naučili, koliko su znanja usvojili i koje su

navike i veštine kod njih formirane. Pored toga, teži se da se utvrdi i proveri

kvalitet onoga što je postignuto u procesu nastavnog rada.

Kao što je potrebno odrediti vreme za uvođenje učenika u nastavni

rad, za obrađivanje nastavnog sadržaja, vežbanje i ponavljanje, tako je isto

potrebno u nastavnom radu osigurati vreme da nastavnik proverava i

ocenjuje svoje učenike. Proveravanje mora biti potpuno. „Potrebno je

utvrditi da li su učenici u predviđenom ekstenzitetu, intenzitetu i logičkom

pregledu usvojili činjenice i generalizacije.“6

Kod proveravanja znanja treba proceniti: nivo znanja učenika, nivo

postignuća, kao i nivo motivacije.

Procena nivoa znanja

Znanje je sistem ili logički pregled činjenica i generalizacija o

objektivnoj stvarnosti koje je čovek usvojio i trajno zadržao u svojoj svesti.

Činjenice su konkretnosti, odnosno pojedinosti o objektnoj stvarnosti koje

4 Jung, Psihološki tipovi V, Novi Sad, 1977 5 I. Vidanović, Rečnik socijalnog rada, Beograd, 2006 6 Lj. Krneta, M. Potkonjak i N. Potkonjak, Pedagogija, Zavod za izdavanje udžbenika, Bograd, 1965, str. 332

ELEKTRONSKO UČENJE

115

čovek upoznaje perceptivnim putem. Osim poznavanja činjenica, znanje

obuhvata i poznavanje, generalizaciju ili apstrakciju. To su na primer:

pojmovi, pravila, principi, metode, zakoni, definicije, zaključci, dokazi,

kategorije, aksiome, postulati, izvodi, norme, postavke, hipoteze, teorije,

misli, ideje, sistemi, simboli, algoritmi, formule, jednačine, vrednosti, itd.

Razlikuje se više nivoa znanja:

§ Znanje prisećanja – učenici na tom nivou znanja se sećaju da su

nešto učili, ali ništa više o tome ne znaju

§ Znanje prepoznavanja – učenici mogu tačno da prepoznaju neke

sadržaje, mogu da identifikuju njihovu pripadnost, znaju na šta se

oni odnose, ali ne mogu da ih objasne i obrazlože

§ Znanje reprodukcije – učenici prepoznaju sadržaje, umeju ih

reprodukovati, mogu čak i da ih objasne, ali ta znanja ne mogu da

primene u svakodnevnom životu

§ Operativno znanje – učenici su dobro ovladali nastavnim sadržajem,

umeju da ga objasne i obrazlože i znaju da ga primene u

svakodnevnom radu u školi

ELEKTRONSKO UČENJE

116

Nivo složenosti učenja Pridruženi aktivni glagoli

Poznavanje definisati, opisati, izraziti, navesti, imenovati, napisati, prepoznati,

označiti, podvuć, izabrati, ponoviti,

skicirati, upariti

Shvatanje identifikovati, opravdati, izabrati, ukazati, ilustrovati, reprezentovati,

odabrati, imenovati, formulisati, objasniti, prosuditi, suprotstaviti,

klasifikovati

Primena predvideti, izabrati, oceniti, objasniti, pronaći pokazati, napraviti, prorčnati, koristiti, izvršiti

Analiza analizirati, identifikovati, zaključiti, razlikovati, izabrati, izdvojiti,

uporediti, suprotstaviti, prosuditi, razrešiti, klasifikovati, kritikovati

Sinteza kombinovati, preformulisati, sumirati, precizirati, dokazati,

diskutovati, organizovati, izvesti, izabrati, uporediti, generalizovati,

zaključiti

Evaluacija prosuditi, proceniti, odrediti, prepoznati, podržati, braniti, napadati,

kritikovati, identifikovati, izbeći, izabrati,

odabrati

Procena nivoa postignuća

Nivo postignuća se može proveriti posle obrade novog gradiva da bi

nastavnik video koliko su učenici zapamtili na tom času. Oni mogu da

reprodukuju gradivo čitajući sa projektnog platna, iz sveske ili da nađu

odgovor na postavljeno pitanje na Internetu. Sledeća provera nivoa

postignuća je na časovima vežbanja, a konačna se proverava evaluacijom

(ocenjivanjem) znanja.

Procena nivoa motivacije

ELEKTRONSKO UČENJE

117

Motiv i motivacija su najopštiji pojmovi koji se odnose na pokretanje

aktivnosti organizma. Oni su organski i psihološki činioci koji pokreću ili

usmeravaju ponašanje čoveka, i to kako njegove postupke, tako i njegovo

opažanje, učenje i mišljenje. Kada se posmatraju učenici, važno je otkriti

lične (učenikove) motive i motive postignuća. Lični motivi su motivi koji

podstiču isticanje i povećanje vrednosti sopstvenog ja. U ovu grupu

spadaju: motiv samopotvrđivanja, samoisticanja, afirmacije, težnja za

slavom, superiornošću, moći, težnja za ličnim identitetom, za ličnim

razvojem. Motiv postignuća se sastoji u težnji da se postigne nešto vredno i

čime se pojedinac može istaći pred drugima.

Ocenjivanje kao iskazivanje mere postignuća učenika

Ocenjivanje je sastavni deo procesa proveravanja – evaluacije.

Ocenjivanje jasno izražava postignuti rezultat rada u vidu ocene.

Ocenjivanje mora biti objektivno. Prilikom ocenjivanja nastavnik ne sme

rukovoditi predubeđenjima i svojim subjektivnim stavovima i shvatanjima.

Mora da postoji izgrađen kriterijum ocenjivanja. Nastavniku mora biti

potpuno jasno šta se kojom ocenom ocenjuje. Ocenjivanje mora biti stalno,

sistematsko i redovno.

Kod nas se za ocenjivanje znanja koriste dve vrste ocene: cifarske i

opisne. U osnovnim i srednjim školama ocenjivanje se vrši brojevima od 1

do 5, a na univrezitetima od 5 do 10. Opisne ocene su ili objašnjenja, ili

obrazloženja. Opisna ocena sadrži sažet sud, mišljenje nastavnika o učeniku

i rezultatima koje je postigao.

Evaluacija, ocenjivanje učenikovog znanja može biti pravilno samo ako se:

§ obavlja kontinuirano i sistematski

§ dobro isplanira rad u odeljenju

§ primenjuju raznovrsne nastavne metode, treba da aktiviraju sve

učenike u odeljenju

§ pri ocenjivanju koristi što više objektivnih elemenata

ELEKTRONSKO UČENJE

118

Testovi kao merni instrumenti

Test se definiše kao baždareni merni instrument sa određenim

karakteristikama.7

Test može biti sastavljen od jednog ili više pitanja. Pitanjima se izazivaju

određene reakcije ispitanika, a efekti reakcija vrednuju se na osnovu

međusobnog rezultata raznih ispitanika.

Po onome šta ispituju testovi se mogu podeliti na:

§ testove znanja

§ testove sposobnosti

§ testove ličnosti

Testovi znanja su oni testovi pomoću kojih se meri nivo znanja, veština, ili

samih navika ispitanika.

Testovi sposobnosti obuhvataju jednu veliku grupu testova. Ovi testovi se

obično dele na: testove opšte sposobnosti (ispituje se opšta sposobnost ili

inteligencija) i testove za merenje specijalnih sposobnosti (ispituju se

specijalne sposobnosti).

Testovi ličnosti omogućuju otkrivanje i merenje ličnosti u celini. Ovim

testovima ispituju se motivi, težnje, želje, afektivne osobine i crte ličnosti.

7 V. Sotirović: Metodika informatike, Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2000.

ELEKTRONSKO UČENJE

119

Moodle je veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju

znanja tako i za samo učenje. Učenje na daljinu menja navike i učenika i

profesora. Učenici razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami

nastavnici postaju veštiji u korišćenju tehnologije.

Već sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa

za učenje na daljinu. Pored toga što se samo učenje može poboljšati, učenje

na daljinu učenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo

rada na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Učenje

na daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da

se razvijaju u novim pravcima. Budućnost će pokazati da učenje na ovakav

način može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog načina obrazovanja.

Kao što je već pomenuto testovi prestavljaju dobar način provere znanja, a

Moodle nudi mnogobrojne opcije za kreiranje on-line testova koji na brz i lak

način mogu pokazati koliki je nivo nečeijeg znanja. Modul testova

predstavljen je na primeru jednog Moodle sistema i predstavlja jedan od

složenijih delova sistema za učenje na daljinu. Brojne opcije i alati za

pravljenje testova čine fleksibilan konstruktor testova, tako da se testovi

mogu koristiti kao:

§ Kratak test nakon svakog čitanja zadatka – uglavnom se koristi

kako bi instruktor proverio da li su korisnici završili sa čitanjem

zadatka

§ Praktičan test – omogućava nekoliko pokušaja dok učenici /

studenti ne odgovore tačno

§ Upitnik – koristi se u cilju provere sopstvenog razumevanja

gradiva, zadovoljstvo sa kursom ili instruktorom8

8 dr Dragana Glušac: Elektronsko učenje, Univerzitet u Novom Sadu,Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2008.

ELEKTRONSKO UČENJE

120

Test koji se pravi može imati različite tipove pitanja, sa nasumično

odabranim pitanjima iz baze pitanja. Učenicima / studentima se pruža

mogućnost da isti kviz rade više puta, da dobijeni rezultati budu dostupni za

prikaz i kasnije kada se završi test, a instruktorima se pruža mogućnost da

vide statistički prikaz rezultata svakog testa kao i da vide šta je svaki

student ponaosob uradio odnosno kako je odgovorio na svako od

postavljenih pitanja.

Kreiranje elektronskog testa u Moodle sistemu

Prvi korak u pravljenju testa je definisanje osnovnih parametara koje test

treba da ima. Testovi u Moodle-u imaju dve osnovne karakteristike: telo

kviza i kategoriju pitanja. Telo kviza se može posmatrati kao neka vrsta

skladišta koje sadrži pitanja različitog tipa, izdvojena iz kategorije pitanja.

Telo takođe predstavlja i test, onako kako ga korisnici (učenici ili studenti)

vide. Pored toga, telo kviza opisuje i interakciju studenata u okviru kviza.

Pitanja u okviru kviza mogu biti različitog tipa i mogu se birati ručno ili na

osnovu slučajnog izbora. Pitanja se, unutar kategorije, mogu urediti na

način koji odgovara administratoru ili osobi koja je odgovorna za kreiranje i

održavanje baze pitanja kao i samih testova. Uvođenjem kategorija pitanja

se mogu sistematizovati prema poglavljima knjige ili priručnika koji prati

materijal na kursu za daljinsko učenje, prema nedeljama u semestru.

Kategorije pitanja se mogu koristiti u više testova ili izvoziti za potrebe

nekog drugog kursa.

Vrste pitanja

Pri kreiranju samog testa, pa i pitanja moramo unapred odlučiti kakvu vrstu

pitanja želimo. U bazi pitanja se može odabrati tip pitanja izabrali: pitanje

višestrukog izbora, za pitanje tačno/netačno, pitanje sa kratkim odgovorom.

ELEKTRONSKO UČENJE

121

Važno je uočiti razlike između određenih vrsta pitanja, i koji tip pitanja je

adekvatan određenoj materiji ili vrsti .

- Računsko pitanje

Ova vrsta pitanja predstavlja matematičku formulu sa poljima za vrednosti

koje će biti nasumično ponuđene u pitanju kada studenti ili učenici pokrenu

test. Računska pitanja mogu da koriste i veoma složene operatore. Potpuna

lista operatora koji su podržani je sledeća: abs, acos, acosh, asin, asinh,

atan, atanh, ceil, cos, sosh, deg2rad, exp, expm1, floor, log, log10, log1p,

rad2deg, round, sin, sinh, sqrt, tan, tanh, atan2, pow, min, max, pi.

Računska pitanja se mogu koristiti i za nešto više od običnog prostog

računanja kod koga se koriste prosti aritmetički operatori. Argument svake

funkcije navodi se u okviru zagrada. Primer: cos({a}) + sin({b}/2)

predstavlja postavku izraza gde se traži izračunavanje zbira kosinusa ugla a

i sinusa ugla b/2.

- Opis

Ova vrsta pitanja nije zaista pitanje. Sve što ono radi je ispisivanje nekog

teksta bez traženja bilo kakvog odgovora. Može se koristiti za ispisivanje

opisnog teksta koji se može koristiti kod sledećih grupa pitanja.

- Esej

Ova vrsta pitanja se pojavljuje tek od verzije moodle 1.5. U odgovoru na

pitanje (koji može obuhvatati i sliku) odgovarač piše odgovor u formi eseja.

Tri polja se mogu uređivati kada se kreira esej pitanje: naslov pitanja, telo

(tekst) pitanja i povratna poruka.

ELEKTRONSKO UČENJE

122

Za esej pitanje neće biti data ocena dok ga ne pregleda predavač ili asistent

korišćenjem svojstva ručnog ocenjivanja. Kada ocenjuje ručno esej pitanje,

ocenjivač će moći da unese određeni komentar kao odgovor na poslati esej i

da dodeli ocenu za esej.

- Sparivanje (Match)

Pitanje sparivanja je standardno pitanje sa dve kolone koje sadrže pojmove

koje treba pravilno spojiti. Nakon uvoda koji nije obavezan, ispitanicima se

nudi nekoliko podpitanja i nekoliko izmešanih odgovora. Postoji jedan tačan

odgovor za svako pitanje. Ispitanik mora da izabere odgovor za svako

podpitanje. Svako podpitanje podjednakom težinom doprinosi oceni za celo

pitanje. Prikaz pregleda pitanja sa sparivanjem pre nego što se daju

odgovori i nakon što se daju odgovori dat je na slici 15.

- Umetnuti odgovori (zatvoreno pitanje)

Ovaj vrlo fleksibilan tip pitanja je sličan popularnom formatu poznatom kao i

Format Zatvorenog pitanja. Pitanja se sastoje od odlomka teksta (u Moodle

formatu) koji ima različite odgovore umetnute unutar samog teksta,

uključujući višestruki izbor, kratke odgovore kao i numeričke odgovore.

Trenutno ne postoji grafički intefejs za kreiranje ovih pitanja - morate da

navedete format pitanja koristeći polje za unos teksta ili tako što ćete

pitanja importovati iz spoljnih datoteka.

- Pitanje višestrukog izbora

Kod pitanja višestrukog izbora (multiple choice) ponuđena nam je opcija da

li će pitanje imati jedan (jednostruki) ili više tačnih odgovora. U okviru ovog

ELEKTRONSKO UČENJE

123

pitanja moguće je dodati i sliku u okviru tekst polja koje koristi HTML editor.

Takođe se može podesiti da svaki tačan odgovor nosi određeni procenat

bodova, odnosno ako imamo jedan tačan odgovor on će nositi 100% poena

odnosno ceo poen, dok kod netačnih odgovora možemo podesiti ili da se za

njih ne računaju poeni (izborom opcije Nema) ili da se obračunavaju

negativni poeni (opet u procentima), na primer -25%. Uobičajeno je da se

prilikom postavke pitanja sa višestrukim odgovorom prvo navode svi tačni

odgovori. Od broja višestrukih odgovora zavisi i težinska vrednost koju svaki

odgovor nosi.

Prednost pitanja višestrukog izbora je u tome što se relativno lako

postavljaju i uređuju, a imaju i tu karakteristiku da korisnici (studenti /

učenici) lakše dođu do tačnog odgovora. Ova vrsta pitanja je najčešća u

testovima, a još jedna dobra stvar je to što možemo selektovati opciju

izmešaj u okviru pitanja i na taj način onemogućiti studentima da raspored

tačnih odgovora uče napamet ukoliko je dozvoljeno da se isti test radi više

puta.

Pored prednosti tu su i mane koje se ogledaju u tome da ako se radi o

pitanju koje ima više tačnih odgovora i ako se ne selektuju svi tačni

odgovori ili se označi bilo koji netačan odgovor, povratna poruka koja će biti

da je dat netačan odgovor na postavljeno pitanje.

- Pitanje sa kratkim odgovorom

Da bi odgovorio na ovaj tip pitanja (u okviru kog se može prikazati i slika)

student ukucava reč ili kratku frazu. Može postojati više tačnih odgovora, od

kojih se svaki može vrednovati drugačijim brojem bodova. Ukoliko je

odabrana opcija "Vođenje računa o malim i velikim slovima", možete zadati

različite vrednosti bodova za, na primer, "Reč" i "reč". Možete koristiti

zvezdicu (*) kao džoker znak koji će se poklapati sa bilo kojim nizom

znakova. Na primer, koristite prim*r da biste kao tačno rešenje prihvatili

ELEKTRONSKO UČENJE

124

svaku reč ili frazu koja počinje sa "prim" a završava se na "r" (korisno na

našem govornom području za prihvatanje i ekavskih i ijekavskih rešenja kao

tačnih). Ako želite da baš sama zvezdica bude u tačnom rešenju, navedite je

sa kosom crtom ispred: \*

Bez džoker znakova studentski odgovori se upoređuju sa onima koji su

navedeni kao tačni slovo po slovo, pa treba biti vrlo oprezan zbog moguće

pojave štamparskih grešaka. Ovaj tip pitanja je pogodan, ali upravo zbog

štamparskih grešeka koje se mogu javiti ispitivač mora proveravati svaki od

odgovora i ukoliko nije drugačije naznačeno priznavati odgovore koji u sebi

sadrže štamparsku grešku, što se često i dešava jer studenti uglavnom ne

ukucaju odgovor u obliku u kojem mi to želimo. Da bi se ovo izbeglo može

se uraditi prototip pitanja i dati studentima na testiranje. Time se vrši

provera podudaranja mogućih odgovora koje je nastavnik predvideo i

odgovora koje su dali studenti.

Numeričko

Numeričko pitanje je pitanje kratke forme koje prihvata brojnu vrednost

umesto reči. U svom najjednostavnijem obliku, zahteva samo jedan odgovor

koji treba da se navede. U najjednostavnijoj formi zahteva da se navede

jedan odgovor kao tačan.

Numerička pitanja su po svom načinu vrednovanja i formi slična pitanjima

sa kratkim odgovorom. Kod ovih pitanja tačan odgovor se definiše u okviru

nekog opsega vrednosti. Na primer, ako je odgovor 30 sa prihvatljivom

greškom od 5, onda će bilo koji broj između 25 i 35 biti prihvaćen kao

tačan.

Numerička pitanja mogu, takođe, imati nenumeričke odgovore koji nisu

osetljivi na mala i velika slova. Ovo je korisno uvek kada je odgovor na

numeričko pitanje nešto poput N/A, +inf, -inf, NaN itd. Moodle sadrži

ELEKTRONSKO UČENJE

125

nekoliko filtera teksta, kao što su Algebra i TeX, koji podržavaju rad sa

matematičkim formulama. Ovi filteri se aktiviraju od strane administratora.

- Slučajna pitanja sa sparivanjem kratkih odgovora

Nakon opcionog uvoda, korisniku se prikazuje nekoliko potpitanja i nekoliko

izmešanih odgovora. Za svako pitanje je tako dat po jedan tačan odgovor.

Korisnik mora da odabere po jedan odgovor za svako od potpitanja. Svako

potpitanje se jednako vrednuje i kao takvo doprinosi ukupnoj oceni koju

nosi pitanje.

Pitanja i odgovori se nasumično biraju od raspoloživih pitanja sa kratkim

odgovorom u tekućoj kategoriji. Svaki generisani test može sadržati različita

pitanja i odgovore. Morate proveriti da li u kategoriji ima dovoljno

neiskorišćenih pitanja sa kratkim odgovorom, jer će se u protivnom

studentima prikazati suptilna poruka o grešci. Što je veći broj raspoloživih

pitanja, to je veća verovatnoća da će se studentima prikazati nova

kombinacija pitanja pri svakom pokušaju rešavanja testa.

- Tačno / Netačno

Ovo je jednostavan tip pitanja sa samo dva moguća izbora odnosno

odgovora. Ponekad se i ova vrsta pitanja koristi prilikom kreiranja testova i

najčešće služi za utvrđivanje da li je određena izjava tačna ili netačna. Kod

ove vrste pitanja je takođe moguće podesiti da li će se za netačne odgovore

dobijati negatvni poeni ili ne.

ELEKTRONSKO UČENJE

126

BIBLIOGRAFIJA

[1] Sotirović V., „Metodika nastave informatike”, Tehnički fakultet „Mihajlo

Pupin” Zrenjanin

[2] Voskresenski K., Didaktika, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin

[3] Radosav D.,

[4] Milin P., Odabrane teme opšte psihologije, Psihologija učenja, Novi Sad

2007.

[5] Lekić

[6] Potkonjak

[7] Blum

[8] Komenski

[9] Anderson J., Communication Research: Issues and Methods (Mcgraw-Hill

Series in Mass Communication), Mcgraw-Hill College, 1986.

[10] Dimleby & Burton, More than words, Palgrave Macmillan, 1998.

[11] Jovanović M., Pedagoška kominikacija kao faktor efikasnosti nastave,

Nastava i vaspitanje, 2009.

[12] Suzić, Pedagoška komunikacija, Banja Luka

[13] Ferijer, A. (1935) Aktivna škola. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece

Kona

[14] Kalinga E.A, Development of an Interactive e Learning Managemen

System, Blekinge Instittute of Technology, Sweden, 2008.

[15] Stamenković S., E priručnik za pokretanje Moodle LMS, Merlot

publikacija, 2009.

[16] Bjekić, D., Psihologija za nastavnike 1, 1-7, Preuzeto 11.12.2009. sa

E-lab, Tehnički fakultet, Čačak, 2007.

[17] Sekulić M., Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost E učenja,

2010

[18] Henke H., Learning Theory: Applying Kolb’s Learning Style Inventory

with Computer Based Training, 2001.

ELEKTRONSKO UČENJE

127

[19] Slavomir Stankov, Ana Ban, "Pristupi i trendovi u standardizaciji E learning-a", Split 2004

[20] Diplomski rad "Primena alata Joomla u učenju na daljinu u nastavi

informatike i računarstva za gimnaziju" Vladan Babić, mentor Dragana

Glušac, Tehnčki fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, decembar 2007.

www.compassdesigns.net www.elearningforce.biz www.howtojoomla.net www.joomla.com

www.joomlatutorials.com

[21] Konas Vukašinović E., Uloga igre u razvoju dece predškolskog i mleđg

školskog uzrasta, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, 2006.

[22] Vilotijević, M.: Od tradicionalne ka informatičkoj didaktici, Pedagoško

društvo. Srbije, Beograd, 1999.

[23] Beale Russel, Sharples Mike, Design Guide for Developers of Educational Software, 2002

[24] Veljović A., Tehnologija videokonferencije, CET Čitalište, 2008

[25] Egerić M., „Metodika razvijanja početnih matematičkih pojmova“, Pedagoški fakultet u Jagodini, 2009.

[26] Brkić K., Diplomski rad, mentor Glušac D., Formiranje početnih matematičkih pojmova za stariji predškolski uzrast uz pomoć ORS-a „Matematički tobogan“, TF «M. Pupin», 2011 [27] Danilović, 2003

[28] Glušac D. Magistarski

[29] Glušac D. Doktorat

[30] Stepanovna Sidenko A., O inovacionim i tradicionalnim modelima

nastavnog procesa, Nastava i vaspitanje br. 2, 2006.

[31] Bosnić I., Višekratna primjena i prilagodba objekata učenja ,

Sveučilište u Zagrebu,

[32] 1484.12.1 IEEE LTSC Draft Standard for Learning Object Metadata, 2002. Dostupno na: http://ltsc.ieee.org/wg12/?les/LOM 1484 12 1 v1Final Draft.pdf

ELEKTRONSKO UČENJE

128

[33] Wiley, D.A., "Instructional Use of Learning Objects", Agency forInstructional Technology, 2002. Dostupno na: http://reusability.org/read/ [34] Slavić A., Filozofski fakultet Zagreb, Odsijek za informacijske znanosti,

Predmetni pristup informacijama na internetu i knjižnična klasifikacija, 2001.

Dostupno na: http://dzs.ffzg.unizg.hr/text/slavic_2001.htm

[35] Long, C. E. Improving subject searching in Web-based OPACs :

evaluation of the problem and guidelines for design, New York, The

Haworth Information Press, 2000.

[36] Vilotijević M., Informatička kncepcija nastave, Unuverzitet u Beogradu,

Učiteljki fakultet, Časopis Obrazovna tehnologija, br. 1, 2002. Dostupno na:

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-94070201015V

[37] Pešikan A., Ivič I., Interaktivna nastava – aktivno učenje kao vid osavremenjivanja nastave, Nastava i vaspitanje, vol 49, br. 1-2., 2000., dostupno na: http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=ARTAU%26and%26Pe%25c5%25a1ikan%2bAna&page=0&sort=1&stype=0 [38] Kecman V., Fejsbuk u nastavi književnosti, E razvoj, 2010, dostupno na: http://erazvoj.wordpress.com/2010/06/23/primer-jednog-odlicnog-projekta-facebook-u-nastavi-knjizevnosti/

[39] Bessenyei István, Tóth Zsolt-A konstruktivista oktatás környezete és a Moodle, Education and Culture Leonardo da Vinci, Sopron 2008

[40] Bernard R., A Powerful Technology Tool for the 21st Century Classroom, Theory Into Practice, 47:220–228, 2008, Routledge, The College of Education and Human Ecology, The Ohio State University, dostupno na: http://digitalstorytellingclass.pbworks.com/f/Digital+Storytelling+A+Powerful.pdf [41] Burmark, L. Visual presentations that prompt, flash & transform. Media and Methods, 40(6) (2004). [42] Dreon O., Kerper R, Lndis J., Digitac Storytelling, A Tool for Teaching and Learning in the You Tube Generation, Middle Scholl Journal, vol. 42, 2011, dostupno na http://www.amle.org/Publications/MiddleSchoolJournal/Articles/May2011/Article3/tabid/2409/Default.aspx [43] Siemens G., Connectivism:A Learning Theory for the Digital Age, Ealeraning Space, 2004., dostupno na http://www.ingedewaard.net/papers/connectivism/2005_siemens_ALearningTheoryForTheDigitalAge.pdf

ELEKTRONSKO UČENJE

129

[44] Paunović V., Tomić S., Corsware alati, Časopis Edupoint, Zagreb, 2003, dostupno na http://bib.irb.hr/datoteka/144059.paunovic-tomic.pdf [45]Jovanović M., SCORM Standardi i IMS., Elktronski fakultet Niš, 2009. dostupno na http://lekcijepil.elfak.ni.ac.rs/Eln/4/ost_zas/scorm.html [46] Kanninen E., LEARNING STYLES AND E-LEARNING, Tampere University of Technology, 2008, dostupno na: http://hlab.ee.tut.fi/video/bme/evicab/astore/delivera/wp4style.pdf [47] Kocić Lj., AKTIVNA ŠKOLA ADOLFA FERIJERA, Univerzitet u Beogradu, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 2004., dostupno na http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0579-64310436049K

ELEKTRONSKO UČENJE

130