Klasifikacija i Sortiranje Otpada

8/14/2019 Klasifikacija i Sortiranje Otpada

1/41

Klasifikacija i sortiranje otpadaSlavujevid Bojan IN73/07

Slavujevid Branko IN74/07

orevid Igor IN55/07

Braid Vlaimir PM 119/07

Markovid Mirjana IN44/07

Rosid Jelena PM86/07


2/41

Otpad i upravljanje otpadom

Pod otpadom se podrazumeva svakimaterijal ili predmet koji nastaje u toku

obavljanja proizvodne, uslune ili druge

delatnosti, predmeti iskljueni iz upotrebe,kao i otpadne materije koje nastaju upotronji i koje sa aspekta proizvoaa,odnosno potroaa nisu za daljekorienjei moraju se odbaciti.


3/41

Neaekvatno upravljanje otpaom prestavlja jean o najvedih problema saaspekta zatite ivotne sreine Republike Srbije i iskljuivo je rezultat

neaekvatnog stava rutva prema otpau. On se prvi put javio u periou ubrzane

industrijalizacije zemlje, koga je pratila realna opasnost od iscrpljivanja nekihstratekih resursa u vrlo kratkom vremenskom periou i progresivni rast ukupne

koliine svih vrsta vrstog otpaa. Ta eavanja nije pratila ogovarajuda politika

zatite ivotne sreine.

Otpad se deli na vie naina:

Prema sastavu,

Prema mestu nastanka,

Prema toksinosti.

Podela otpada


4/41


5/41

Opasan otpad Otpa koji ima bar jeno o svojstava koje ga ine opasnim

(eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je

peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u

kontaktu sa vazuhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu savazuhom ili voom oslobaa otrovne supstance, sari toksine

supstance sa oloenim hroninim elovanjem, kao i ekotoksine

karakteristike), kao i ambalaa u kojoj je bio ili jeste spakovan

opasan otpad.

Neopasan otpad Otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Inertni otpad Otpa koji nije poloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili

biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na rugi

nain fiziki ili hemijski reaguje.


6/41

Komunalni otpad Otpa iz omadinstava (kudni otpa) i komercijalni otpa,

onosno otpa koji se sakuplja sa oreene teritorijalne

celine, najede optine, u sklau sa propisima i planovima

optine

Kudni otpa Otpa iz omadinstava koji se svakonevno sakuplja, kao i

posebno sakupljen opasan otpa iz omadinstava, kabasti

otpa, batenski otpa i sl;

Komercijalni otpad Otpa koji nastaje u preuzedima, ustanovama i rugim

institucijama koje se u celini ili elimino bave trgovinom,

uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili

zabavom, osim otpaa iz omadinstva i inustrijskog otpaa

Biodegradabilni otpad Otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju,kao to su hrana i batenski otpa, papir, i karton

Ambalani otpa Svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe a se

iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu

proizvonje ambalae

Industrijski otpad Otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi

industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma


7/41

Upravljanje otpadom predstavlja sprovoenje propisanih mera za postupanje saotpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana, i odlaganja

otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za

upravljanje otpadom posle zatvaranja;

U Srbiji je praktino jedini nain upravljanja otpadom odlaganje na lokalnedeponije, koje, sa veoma malo izuzetaka, ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i

tehniko-tehnoloke uslove, a pored svega neka od postojedih olagalita su

praktinopopunjena. U Srbiji je, prema postojedemstanju, vrlo malo deponija kojese mogu ukljuiti u sanitarne deponije. Integralni sistem upravljanja otpadom

predstavlja niz delatnosti i aktivnosti koji podrazumeva:

Upravljanje otpadom


8/41

prevenciju nastajanja otpada, smanjenje koliineotpada i njegovih opasnih karakteristika,

tretman otpada,

planiranje i kontrolu delatnosti i procesa upravljanja otpadom,

transport otpada,

uspostavljanje, rad, zatvaranje i oravanjepostrojenja za tretmanotpada,

monitoring,

savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti na

upravljanju otpadom


9/41

U cilju prevazilaenja navedenih problema u Nacionalnoj strategiji je

prikazano reenjekoje obuhvata formiranje mree5 vrsta infrastrukturnih

objekata na porujuSrbije u funkciji efikasnog upravljanja otpadom, koji

su prikazani u tabeli.

Vrsta objekta Broj objekata

Regionalne sanitarne deponije 29

Transfer stanice 44Reciklanicentri 17

Centri za kompostiranje 7

Spalionice komunalnog otpada 4


10/41

Deponija Specijalno projektovano mesto za olaganje otpaa na povrini ili ispo

povrine zemlje ge se otpa konano olae ukljuujudi: interna mesta za

olaganje (eponija ge proizvoa olae sopstveni otpa na mestu

nastanka), stalna mesta (vie o jene goine) koja se koriste za privremeno

sklaitenje otpaa, osim transfer stanica i sklaitenja otpaa pre

tretmana ili ponovnog iskoridenja (perio kradi o tri goine) ilisklaitenja otpaa pre olaganja (perio kradi o jene goine).

Transfer stanica Mesto o kojeg se otpa oprema i privremeno sklaiti rai razvajanja ili

pretovara pre transporta na rugo mesto rai sklaitenja, tretmana ili

odlaganja.

Reciklani centar Mesto ge se vri ponovna preraa otpanih materijala u proizvonom

procesu za prvobitnu namenu, organsku reciklau ili rugu namenu, osim u

energetske svrhe

Centar za kompostiranje Mesto ge se vri tretman vrstog organskog otpaa po ejstvom

mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod

kontrolisanim uslovima.

Spalionice komunalnog otpada Mesto ge se vri proces spaljivanja (insineracije) otpaa tj., kontrolisani

termiki tretman otpaa, sa ili bez iskoridenja energije proizveene

sagorevanjem u stacionarnom ili mobilnom postrojenju, a koji obuhvata ipirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi.


11/41

KUNI VRST OTPAD

Gradski vrst otpad sastoji se od otpada iz domainstva, graevinskog materijala,sanitarnog otpada iz naih kupatila i otpada sa ulica.

Sa porastom stanovnitva, promenom naina ivota i navika u ishrani koliina otpadarasla je drastino i menjala svoju sadrinu.

Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. godine stvarali 6 miliona tona vrstogotpada, a 1997. godine ve 48 miliona tona!

1/4 ukupnog otpada Indije se uopte ne pokupi, zbog nedostatka sredstava za prevozotpada. Takode tlo (zemlja) nije zatieno, tako da ovaj otpad zagauje i vodu zapie. Zadnjih godina potroako trite se razvija drastino i koristi proizvode ukonzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalimakoji mogu nezmislivo mnogo nakoditi prirodi.Mnogi gradovi su zabranili upotrebuplastine ambalae i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lake i jeftinije rukuje.

Ali postoje jo problematiniji proizvodi koji u sebi sadre OTROVE koji seoslobaaju, kada se predmet baci!


12/41

etiri glavne kategorije otpada:

1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povre i voe, cvee, lie

2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri, svehemikalije, sijalice, dezodoransi, sve to ima baterije, ubriva i pesticidi, paste zaobuu, toplomeri i termometri i svi elektrini ureaji! Ovaj otpad reciklira sePOSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLANIM CENTRIMA!

3. Reciklani otpad - papir, staklo, metali, plastika

4. Natopljen otpad, bolniki otpad - poput zavoja i odee natopljene krvlju, uloaka idr. telesnim tenostima.


13/41

OTROVNI OTPAD

Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizinim jer sadre otrovne materije.

Odreene vrste kunog otpada su takoe rizine.

Rizini otpad ubija ljude, ivotinje i biljke, truje vodu, vazduh i zemljite. Kuni rizian otpad su stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri,

sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve to ima baterije, ubriva i pesticidi, paste zaobuu, toplomeri i termometri i svi elektrini ureaji i merni instrumenti!

Ostalo u dananjem domu je takoe tetno, a ovo su bile materije u vrhu rizinosti.

Bolniki otpad je zagaen hemikalijama koje se smatraju opasnim.

Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, iva utermometrima meraima pritiska.

U industriji, glavni stvaraoci rizinog otpada su industrija metala, hemije, papira,pesticida, boja za tkanine, rafinerije i fabrike gume.


14/41

Unitenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju premaproceduri koja obezbeuje unitenje bez negativnog uticaja na ivotnu sredinu, oemu se izdaje odgovarajui sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sarotacionom pei u kome je mogue obraditi i vrsti i teni otpad. Takoe, sistem sa

rotacionom pei sadri komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeujekompletnu destrukciju opasnog otpada.

Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za unitavanje organskihfrakcija u otpadu. Zahteva visoke temperature od 900 C i vie. Sa hemijskogstanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje

organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru, uz oslobaanje toplote.


15/41

Simbol precrtane kante za ubre oznaava da se ovaj proizvod ne sme bacati uubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za reciklauba za ove proizvode (pr. u reciklane centre za elektroniku, za motorno ulje, zasijalice, za baterije...)

Dakle postoji i zabrana, ali mnogo bitnije je da znamo da ako zavri u ubretu, pa nadeponiji ili ne daj Boe u prirodi, isputa otrove koji kroz zemlju, vodu ili vazduhdospevaju do svih nas - i izazivaju rak....


16/41

Proizvodja je duan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na triteproizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. Obavezan je, takoe, daproizvede opremu koja moe da se rastavi i reciklira, i koja ak ni kao otpad neepredstavljati opasnost ni tetu po ljudsko zdravlje i zatitu ivotne sredine.

Dunost proizvodjaa i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabraniodlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog, o nainu vraanja i prikupljanjaotpada, moguim tetnim uticajima na okolinu, zdravlje i sigurnost ljudi.

RoHS - znai da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi odistih ureaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).

Zabranjena je upotreba Olova(Pb), ive(Hg), cadmiuma (Cd), estovalentnog hroma(CrVI), polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE).

Ako bilo koji elektrini ureaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA!


17/41

INDUSTRIJSKI OTPAD

Industrijski otpad predstavlja svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskomprocesu . To je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi

industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma. Koliine i vrsta inustrijskog otpaa zavise o inustrijske grane, vrste sirovina i

preimenjene tehnologije. Znatne koliine otpaa nastaju i pri koridenju

energetskih sirovina, posebno fosilnih goriva (uglja, nafte i zemnog gasa).

Inustrijski otpaci se ele na tene i vrste. Takoe ih moemo poeliti na:proizvodne otpatke (nastaju u procesu proizvodnje) i amortizacione (nastaju

ispaanjem iz upotrebe razliitih osnovnih srestava u privrei, kao i premeta

iroke potronje).

Inustrijski otpa moe biti INERTAN i OPASAN. Zato je selektovanje inustrijskogotpada od izuzetne vaznosti.


18/41

Inertni inustrijski otpa se posle izvajanja oreenih komponenti moe olagati i nakomunalne eponije. On nije poloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim

promenama, ne rastvara se, ne sagoreva.

Inae, inustrijski otpa se, kao i meicinski, smatra rizinim jer sari otrovne materije.Rizini otpa ubija ljue, ivotinje i biljke, truje vou, vazuh i zemlju.

U inustriji glavni stvaraoci rizinog otpaa su inustrija metala, hemije, papira, pesticia,boja, rafinerije, fabrike gume, farmaceutska i prehrambena industrija.

Selektovanje, onosno sortiranje inustrijskog otpaa je o izuzetnog znaaja zato toomogudava jenostavniju alju prerau otpaa (metala) koji se koriste kao legirajudi

elementi.

Selektovanje se sastoji u razvajanju pomeane sekunarne sirovine na jenorone metale iligrupe.

Selektovanje moe a se vri: runo, mehaniki ili koridenjem pedi za rastapanje. Sortiranjepo vrsti se uglavnom sprovoi runo Mehanizuju se one operacije ge se zahteva obijanje

sitnih komada, prosejavanje.


19/41

Sortiranje otpada

Sortiranje otpada se moe vriti na mestunastajanja otpada ili na samim deponijama u

postrojenjima za separaciju otpada.

Kada se vri separacija na samom mestunastajanja potrebno je da graani u tome

uestvuju, a u postrojenjima za separaciju

radi kvalifikovano osoblje i koriste se

specijalizovane maineza separaciju.


20/41

Deponija Duboko

Sortiranje otpaa na eponiji Duboko planirano je a se vri upostrojenju za separaciju otpada. Taj metod u svetu se smatra

zastarelim. Daleko je jeftinije a graani sami sortiraju otpa.

Oekivani sastav otpaa koji de se eponovati u 2010:


21/41

Prognozirane koliine otpaa


22/41

Procenti po vrsti otpaa u Uicu su ati u onjoj tabeli.

Selekcija otpaa na izvoru je planirana ali jo nije ostvarena.

Planirano je a se ovaja samo papir/karton i PET ambalaa.


23/41

Predlog linije za separaciju na deponiji Duboko:


24/41


25/41

Papir, PET boce i plastina folija se kroz predviene otvore ubacuju u boksove sa transporterima itransportuju na dalju pripremu.

Objekat za smetaj sortirnih transportera i boksova snabdeven je ureajem za otpraivanje idovod sveeg vazduha.

Papir se transportuje transporterom do transportera trgaa, odakle se kosim transporterom

ubacuje u horizontalnu automatsku hidraulinu presu gde se vri baliranje. Bale se odlau naskladite.

Plastina folija se transporterom direktno ubacuje u horizontalnu automatsku hidraulinu presu ibalira, a PET boce transporterom prolaze fazu izdvajanja po boji i transporterom transportuju na

baliranje. Gotove bale PET boca i plastine folije se odlau na skladite.

Obe linije za baliranje, kao i sortirnica PET boca su smeteni u objektu balirnice.

Metal i staklo sakupljeni u kontejnerima se odvoze u pogon za fino sortiranje metala, odnosno usabirni boks za staklo.

Plastine kese i njihov sadraj nakon otvaranja transportuju se transporterom u ureaj zamehaniku separaciju gde se vri odvajanje plastine folije i papira na transporter i transportuje upogon za fino sortiranje na sortirni transporter. Ostatak smea se transporterom prebacuje natransporter i dalje na sortirni transporter .


26/41


27/41


28/41

Sortranje otpada u zapadnoj Evropi

U zavisnosti o ravne uprave u oreenimgradovima, postoji i separacija otpada na

mestu nastajanja i na deponijama na linijama

za separaciju. Ide se ka tome da se smanjuje

broj eponija a a se najvedi eo otpaaiskoristi i reciklira, ili da se od njega dobije

kompost i gas.

Veliki napor se ulae u eukaciju graana apravilno sortiraju svoj otpad.

Sistemi za sortiranje otpada se toliko razlikujuu zavisnosti o rave ili graa a ih je

nemogude sve nabrojati.


29/41

Nemci su praktino svetski ampioni u sortiranjuotpaa. U Nemakoj je eveesetih goina

uveden Green Dot - Dual sistem sortiranjaotpada i za 18 meseci je morao da se primeni na

82 miliona ljudi. Postoji pet frakcija za otpad:

Na primer staklena ambalaa se moe onetiirektno u banku boca i ubaciti u kontejner za

belo, zeleno i braon staklo i time se izbegavasortiranje pa se staklo moe irektno poslati u

fabriku stakla.
http://www.gruener-punkt.de/en/info-for-consumers/faq/faq/e-questions-on-waste-separation/trennhilfe/what-goes-where.html?step=2&cat=11


30/41

I za papir postoji poseban nain selekcije. Ovajaju senovine, paketi ili sanitarni papir.

U uti kontejner se ovaja aluminijum, kompozitni

materijali i plastina pakovanja. Naknano se upostrojenju za sortiranje ovaja plastini otpa po

vrstama.

Posebno se odvaja organski otpad

Peti kontejner je za ostali otpad
http://www.gruener-punkt.de/en/info-for-consumers/faq/faq/e-questions-on-waste-separation/trennhilfe/what-goes-where.html?step=2&cat=11http://www.gruener-punkt.de/en/info-for-consumers/faq/faq/e-questions-on-waste-separation/trennhilfe/what-goes-where.html?step=2&cat=11


31/41

Vedina Nemaca sortira svoj otpa i taj broj se stalno povedava.Postignuto je to a je olo o velikog razvoja postrojenja za

reciklau. Tako je npr. plastini otpa prikupljan u velikim

koliinama iako u tom trenutku nisu postojali ovoljnikapaciteti za preradu takvog otpada. Danas ti kapaciteti

postoje zahvaljujudi planiranju unapre.

Trokove reciklae snose zagaivai i inustrija, meutim tacena je iz goine u goinu sve nia zato to je sistem isplativiji i

efikasniji. 2004. je reciklaom sauvano 73,2 milijari megaula

energije i spreeno je isputanje 1,06 miliona tona CO2 u

atmosferu.


32/41

Naravno da postoje iproblemi. Nije mali

broj onih koji se alenakomplikovanu

proceduru ili na izgled

kontejnerskih ziova

u Kelnu kao to se vidi

na slici desno.


33/41

U susednoj Hrvatskoj je u nekim gradovima vedpoeoda se primenjujesistem primarne selekcije otpada

PRIMARNA SELEKCIJA zasnovana na

- odvojenom sakupljanju papira i kartona na mestu nastajanja (poseban

kontejner)

- odvojeno sakupljanje multimaterijala (posebni kontejner za flaeod stakla,

flae od razne vrste plastike, Alu-doze, plastike, svi metali), i na

sakupljanje

- ukupnog ostalog komunalnogotpada (postojedikontejneri od 1100 lit).


34/41

EDUKACUJA O SMANJENJU I SELEKCIJI OTPADA

Vrlo bitna stvar za pravilnu selekciju i smanjenje koliine otpaa jekonstantna edukacija ljudi. U razvijenim zemljama to se postie na razne

naine: o eukacije uenika u kolama, raznih preavanja i seminara, pa

o pravljenja stripova, filmova i igrica koje de biti ostupne to irojpopulaciji. Ko nas se jo uvek veoma malo rai na eukaciji stanovnitva

tako da je svest o problemima odlaganja otpada na veoma niskom nivou.


35/41

Kako izbei stvaranje otpada?

Ako imate vrt, organski otpad ( zeleni otpad iz vrta i kuhinje) ne bacajte ukantu, nego ga kompostirajte.

Namirnice kupujte po mogunosti svee i bez ambalae.

Koristite platnenu torbu (ceger) ili mreu, a ponuenu plastinu kesuljubazno odbijte.

Napitke (mineralnu vodu, sokove, osveavajua pia, pivo, vino....)kupujteu povratnoj staklenoj ambalai.

Izbegavajte proizvode zapakovane u malim obrocima. Njihova ambalaa

(metalna, plastina) koju bacamo esto je vrednija od samog proizvoda. Ne sluite se ni u izuzetnim prilikama (roendani, zabave) plastinim

priborom za jelo, posuem i aama za jednokratnu upotrebu.

Koristite baterije (hemijske, upaljae...) koji se mogu ponovno puniti.


36/41

Koristite platnene maramice i ubruse. Ako kupujete papirnate, birajteproizvode od recikliranog papira. To vaii za sve ostale papirnate

proizvode. Izbegavajte kupovinujeftinih (plastinih) proizvoda, posebno igraaka, jer

ih zbog kratkog veka trajanja s pravom moemo smatrati lepozapakovanim smeem.

Nastojte kupovati proizvode dueg veka trajanja, kao i one koje u sluajukvara ne morate baciti nego moete popraviti.

Korienoj odei i obui nije mesto u kanti za smee. Raspitajte se kodCrvenog krsta ili drugih ustanova preuzimaju li korienuodeu i obuu.

Polovne, dobro ouvane predmete ustupite ili prodajte (besplatnimoglaavanjem)


37/41

Organski otpadini neto vie od jedne treine ukupnog otpada u kanti za smee, asastoji se od kuhinjskih otpadaka (ostaci voa i povra, ljuske jaja, ostaci kafe i aja,uvelo cvee...) otpadaka iz vrta (lie, otpalo voe, sitno iseckano granje, korovi,trava...)

Kompostiranje je najprihvatljiviji nain zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjemse iz organskog otpada dobijaju vredne humusne tvari koje slue za obnovu ipoboljanje kvaliteta tla.

Papirini drugu treinu sadraja kanti za smee. Recikliranjem starog papira tedi seelektrina energija, voda i drvo.Za proizvodnju 1 tone papira srednjeg kvaliteta mora se posei dva stabla i potroiti240 000 l vode i 4700 kwh elektrine energije. Istu koliinu papira moemo proizvestiod starog papira uz utroak 180 l vode i 2750 kwh elektrine energije.

Plastikau kanti za smee poseban je problem. Recikliranje plastinog otpadakomplikovano je i oteano raznovrsnou plastinih materijala. Zato je s ekolokogstajalita najodgovornije izbegabvati korienje plastinih proizvoda, naroito plastineambalae. Plastina kesa ili boca u prirodi se razgrauje 100-1000 godina. Stogaplastinu ambalau koju ne moemo izbei moramo svakako odvojeno prikupljati.

Odvojeno prikupljanje po vrstama


38/41

Staklou kanti za otpatke vredna je sekundarna sirovina. Odvojenim prikupljanjem po

vrstama stakla i recikliranjem tede se sirovine i energija. Jedna povratna staklenaboca zamjenjuje 40 nepovratnih, to znai - 40 puta manji volumen otpada!

Metalise u mnogim gradovima i mestima otkupljuju ve odavno. Organizovanimodvojenim sakupljanjem bolje e se iskoristiti ove vredne sekundarne sirovine i spreitinjihovo rasipanje.

Opasni otpadini samo mali deo ukupne mase otpadaka, ali predstavlja velikuopasnost za okolinu. Tu spadaju: ostaci lekova, baterije i akumulatori, korienomotorno ulje, pesticidi, herbicidi, ostaci boja i lakova, elektronski otpad...

Ostali otpad ini graevinski materijal, koa, auto-gume...On se takoe velikim delommoe reciklirati.


39/41

PRIMARNA SELEKCIJA je zasnovana na:

- odvojenom sakupljanju papira i kartona na mestu nastajanja (poseban

kontejner)

- odvojeno sakupljanje multimaterijala (posebni kontejner za flae od stakla,

flae od razne vrste plastike, Alu-doze, plastike, svi metali)- ukupnog ostalog komunalnog otpada.

Primarna selekcija moe biti organizovana u raznim oblicima idimenzijama. Bez obzira na oblik i dimenziju ona je izuzetan oblik urbane

edukacije i u tome je njena najvea vrednost. Odatle, i ne samo zbog toga,primarna selekcija se namee kao imperativ i ona se moe poetiorganizovati neposredno.

To znai, meutim, temeljnu pripremu!


40/41

Primeri kanti za sortiranje otpada:

u zatvorenom (kancelarija, kua) na otvorenom


41/41

Primer kancelarije u Nemakoj:
http://www.gruener-punkt.de/en/info-for-consumers/faq/faq/e-questions-on-waste-separation/trennhilfe/what-goes-where.html?step=2&cat=11

Documents

Klasifikacija i Sortiranje Otpada