KLANOVI ALFINOG MESECA

1.

Pre ulaska u salu Vrhovnog saveta, Gabrijel Bejns uputi svog simulakruma, proizvedenog kod Mensa, da odšklapoće prvi, napred; da bi se videlo hoće li, kojim slučajem, biti napadnut. Simulakrum je - vešto načinjen da liči na Bejnsa u svakoj pojedinosti - umeo mnogo što-šta da radi, zato što ga je sazdao taj inventivni klan, Mens, ali ga je Bejns koristio isključivo za bezbednosne svrhe; braniti sebe, to je bila Bejnsova glavno i jedino usmerenje u životu, a ujedno i osnovica za njegovo članstvo u parejskom klanu Adolfvila na severnom kraju njihovog meseca. Bejns je, naravno, bio izvan Adolfvila mnogo puta, ali se osećao bezbedno - ili srazmerno bezbedno - samo ovde, unutar postojanih zidina ovog grada, Parea. Čime je upravo dokazivao da je njegovo članstvo u Pareu zasnovano na istinitom pripadništvu, a ne nekoj tehnici simulacije da bi se uvukao u tu najstamenitiju urbanu zonu koja igde postoji. Gabrijel Bejns bio je, bez ikakve sumnje, iskren... a ko bi, uopšte, i mogao posumnjati u njega.

Na primer, njegova poseta neopisivo degradirajućim straćarama Hibsa. Nedavno je Gabrijel išao u potragu za odbeglim članovima jedne radne brigade; pošto su bili Hibi, mogli su se, eventualno, odvući u Ganditaun. Problem je, meðutim, bio u tome što svi Hibi izgledaju isto, ili se bar njemu tako činilo: prljave, pogurene spodobe, u umazanoj odeći, koje se kikoću i nemaju sposobnost da se usredsrede na ma koji složen postupak. Upotrebljivi za fizički rad, ni za šta više. Ali pošto je bilo potrebno stalno nešto petljati da bi se fortifikacije Adolfvila ojačavale protiv mogućih napada Mensa, fizički rad se mnogo tražio. A nijedan Pare, dabome, ne bi pristao da prlja ruke. U svakom slučaju, Gabrijela je meðu oronulim udžericama Hiba obuzimao čisti užas, imao je osećanje takoreći beskonačno ogromne izloženosti napadu, meðu tim najkrhkijim ljudskim tvorevinama; on, na jednom nastanjenom ðubrištu sa bezbroj kartonskih 'kuća'. Hibi se, opet, nisu bunili, stanovali su tu, u sopstvenom smeću, spokojno uravnoteženi.

Danas, ovde, na polugodišnjem sastanku Saveta, gde svi klanovi moraju biti zastupljeni, biće, naravno, i jedan da govori u ime Hiba; tako će Gabrijel Bejns, zastupnik Parea, biti u istoj prostoriji - bukvalno u istoj prostoriji - sa jednim odvratnim Hibom. Ovo neće, baš, dodati dostojanstvo njegovome zadatku. Verovatno će se i ove godine pojaviti, ispred Hiba, ona rašćupana, debela Sara Apostoles.

Daleko zloslutnije biće prisustvo predstavnika Mensa. Jer, Gabrijel se, kao i svaki Pare, plašio svakog pojedinog Mensa. Šokiralo ga je njihovo bezobzirno nasilje, toliko nesvrhovito da ga on nije mogao shvatiti. Godinama je govorio sebi da je svaki Mens naprosto biće ispunjeno neprijateljstvom. Ali to nije bilo dovoljno objašnjenje. Oni uživaju u nasilju; perverzno je zadovoljstvo njihovo da razbijaju stvari i zastrašuju druge ljude, naročito Pare, kojima pripada i on.

Svest o ovome nije mu bila dovoljna pomoć; ipak se sav tresao od straha, pomišljajući na predstojeće suočenje sa delegatom Mensa, koji se zove Hauard Stro.

Njegov simulakrum se vrati, hripeći astmatično. Na svom veštačkom licu, toliko nalik na Gabrijelovo, nosio je nepromenljiv osmeh. "Sve u redu, gospodine. Nema smrtonosnih gasova, nema električnih pražnjenja opasne jačine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u zidovima za gaðanje laserskim puškama, nema skrivenih infern-mašina. Ponudio bih predlog da možete bezbedno ući." Uz klepetave zvuke, simulakrum stade i zaćuta.

"Niko ti nije prilazio?" upita Bejns obazrivo.

Simulakrum reèe: "Tamo još nikog nema. Izuzev, naravno, jednog Hiba koji briše pod."

Bejns, voðen celim životom provedenim u zaštitnim lukavstvima, otvori vrata malčice, da uradi jednu bitnu stvar: da za tren osmotri Hiba.

Hib, mužjak, sa mokrom krpom na kraju dugačkog štapa; brisao je pod na svoj tipični hibski način, sporo i jednolično, sa uobičajenim glupavim hibskim izrazom na licu, kao da ga taj rad zabavlja. Verovatno bi mogao mesecima tako da mlati krpom, i da mu ne dosadi; Hibu nikad ne može dojaditi neki posao, jer Hibi nisu sposobni da shvate čak ni ideju raznovrsnosti. Naravno, razmišljao je Bejns, ima nekih prednosti i u jednostavnosti. Njega je impresionirao slavni hibski svetac, Ignjat Ledebur, iz koga je zračila duhovnost dok je lutao od grada do grada i širio toplinu svoje bezazlene hibske ličnosti. Ovaj Hib svakako izgleda neopasno...

Hibi, barem, ne nastoje, čak ni sveci-Hibi, da preobrate bilo koga u svoj klan; za razliku od toga, Skici, mistici, pokušavaju. Hibi samo jedno traže - a to je, da budu ostavljeni na miru; naprosto ne žele da im život pravi probleme, pa zato iz godine u godinu odbacuju sve veći deo raznih složenih stvari u životu. Vraćaju se, razmišljao je Gabrijel Bejns, prema stanju najobičnijeg vegetiranja, koje je njima valjda ideal.

Proverivši laserski pištolj (ispravan), Gabrijel zaključi da sme ući. Korak po korak zaðe u salu Saveta, sede u jednu fotelju, onda naglo ustade i preðe u drugu: bilo je preblizu prozoru: dakle, bio bi suviše dobra meta za nekog strelca koji bi mogao gaðati spolja.

Da bi se razonodio dok čeka na dolazak ostalih, on se reši da malo zeza Hiba. "Kako se zoveš?" upita ga.

"J-Jakov Simion", reče Hib, nastavljajući da briše površinu poda, sa neizmenjenim glupim hibovskim osmehom. Hib nikad ne zna kad ga zezaju. Ili, ako i zna, ne mari. Apatija prema svemu: to je hibovski način.

"Sviða ti se tvoj posao, Jakove?" upita Gabrijel Bejns, pripaljujući cigaretu.

"Dabome", reće Hib i zakikota se.

"Oduvek si provodio vreme u brisanju podova?"

"A?" Činilo se da Hib nije sposoban da shvati takvo pitanje.

Otvoriše se vrata i bucmasta, zgodna Anet Golding, delegatkinja Polija, pojavi se na njima, zadihana; torbu je nosila pod miškom, okruglo lice bilo joj se zajapurilo, a zelene oči su blistale. "Ja mislila da sam zakasnila."

"Nisi", reče Bejns, ustade, i ponudi joj jednu fotelju. Osmotri je profesionalnim pogledom: nema znakova da je ponela ikakvo oružje. Ali mogla bi nositi feralne spore u kapsulama prošvercovanim u gumenom džepiću sakrivenom u ustima; on se pomno potrudi, odabirajući za sebe sasvim drugu fotelju, da sedne na što je moguće udaljenije mesto pored velikog stola. Udaljenost... činilac čiju vrednost nikad ne treba potcenjivati.

"Toplo je ovde", reče Anet, koja se nastavila znojiti. "Trčala sam uz stepenice, sve dovde." Osmehnula mu se na onaj neizveštačeni način koji se kod nekih Polija primećuje. Zaista mu se činilo da je privlačna... bila bi privlačna, kad bi izgubila nekoliko kilograma. Svejedno, njemu se Anet i ovako dopada; on će sada ugrabiti priliku da malo pročaska s njom. Laka konverzacija prožeta nijansama erotike.

"Anet", reče on, "ti si tako prijatna, udobna osoba. Živa šteta što se ne udaješ. Kad bi se udala za mene..."

"A-ha, Gabrijelce", reče Anet, smešeći se. "Al' bi bila zaštićena! Litmus-papir u svakom kutku sobe, analizatori atmosfere samo pućkaju, sve redom uzemljeno za slučaj da elektro-zračenja izazovu..."

"E, ne, ozbiljno", reče Gabrijel Bejns nezadovoljno. Zapita se koliko godina ova ima; svakako ne više od dvadeset. Kao i svi Poliji, detinjasta. Poliji nisu još odrasli; ostaju neučvršćeni, uostalom šta je poliizam ako ne jedno produženo zadržavanje detinje plastičnosti? Pa, zna se da deca svih njih, svih klanova na ovom mesecu, jesu u trenutku roðenja Poliji, i ne diferenciraju se do desete ili čak jedanaeste godine. Neki pojedinci, kao ova Anet, ne diferenciraju se nikad.

Ona otvori torbu i izvuče vreću slatkiša; poče hitro da jede. "Nervozna sam", objasni. "Zato moram jesti." Ponudi vreću Bejnsu, ali on odbi - ipak, nikad se ne zna. Gabrijel Bejns je uspeo da ostane živ već trideset pet godina; nije nameravao sad da izgubi život zbog nekog tričavog poriva. Sve se mora izračunati, unapred smisliti, ako želi da poživi još trideset pet.

Anet reče: "Valjda će Skitse i ove godine zastupati Luis Manfreti. On mi uvek prija; tako zanimljive stvari priča, o tim njegovim vizijama iz praiskonskih vremena. Zveri zemlje i neba, čudovišta koja vode bitke ispod zemlje..." Zamišljeno je sisala jedan tvrdi slatkiš. "Šta misliš, Gabrijelce, jesu li stvarne te vizije koje se pojavljuju Skicima?"

"Nisu", reče Gabrijel Bejns iskreno.

"Onda, zašto oni stalno pričaju o njima i kao tumače ih? Njima su stvarne, ako nisu drugima."

"Misticizam", reče Bejns podrugljivo. Poče ušmrkivati vazduh; neki miris stizao je do njega, sladak. Miris Anetine kose, uvide on i opusti se. Ili je možda tajni plan da on pomisli da je to miris Anetine kose? Najednom je bio budno pažljiv. "Lep ti je parfem", reče neiskreno. "Kako se zove?"

"Noć divljine”. Kupila sam ga od jednog putujućeg preprodavca ovde, a inače je sa Alfe Dva; koštao me je devedeset kožica, ali fino miriše, šta kažeš? Cela jedna mesečna plata." U njenim tamnozelenim očima kao da se videla tuga.

"Udaj se za mene", poče Bejns opet, ali zaćuta.

Pojavio se predstavnik Depa, na vratima stao, a iskolačene oči na tom preplašenom, konkavnom licu kao da su probole Bejnsa do srca. Bože gospode, zastenja Gabrijel, ne znajući da li prema jadniku Depu da oseća naprosto prezir, ili, ipak, saosećanje. Taj bi čovek, ipak, mogao i da stisne petlju; svi Depi bi to mogli, kad bi imali iole hrabrosti. Ali hrabrosti nema nimalo, u naselju Depa, na jugu. Ovaj jedan ispoljava kukavičluk zaista primetno: stoji na vratima, prpa je da uðe - ne sme; a ipak je toliko pomiren sa sudbinom da će kroz koji trenutak neizbežno ući, uradiće tačno to od čega je toliko ucvikao... Opet, neki Ob-Kom bi samo izbrojao dva, četiri, šest, i tako do dvadeset, okrenuo leða i pobegao.

"Uði, molim te", pridobijala ga je Anet prijatnim tonom i pokazivala ka jednoj fotelji.

"Koja je svrha ovog razgovora?" upita Dep i uðe polako, sav klonuo od očajanja. "Samo ćemo se razdirati meðusobno; ne vidim zašto i čemu sazivati ove svaðe i dreke." Ipak, rezignirano, on sede i ostade pognute glave, šaka stisnutih u pozi uzaludnosti.

"Ja sam Anet Golding", reče Anet, "a ovo je Gabrijel Bejns, Pare. Ja sam Poli. Ti si Dep, neee? Jasno mi je to po načinu na koji zuriš u pod." Nasmejala se, ali sa naklonošću.

Dep ne reče ništa; čak ni svoje ime. Gabrijel je znao da Depima nije lako da govore; teško im je da saberu toliko energije. Ovaj Dep verovatno je došao prerano zato što se plašio da bi mogao zakasniti; nad-kompenzacija, tipično za njih. Bejnsu se nisu dopadali. Oni su beskorisni i samima sebi, i drugim klanovima; zašto ne umru? Za razliku od Hiba, ne mogu biti upotrebljeni čak ni kao manuelni radnici; Depi naprosto leže po zemlji i zure u nebo, ništa ne videći, lišeni svake nade.

Nagnuvši se ka Bejnsu, Anet reče tiho: "Razveseli ga."

"Hoću, vraga", reče Gabrijel Bejns. "Šta me briga? Sam je kriv što je takav; mogao bi se on promeniti kad bi hteo. Mogao bi verovati u dobre stvari, kad bi se dovoljno potrudio. Nije njegova sudbina lošija nego sudbina nas ostalih, možda je čak i bolja; oni, znaš, rade brzinom puža... Baš bih voleo da ja radim tako malo kao prosečni Dep."

Kroz otvorena vrata uðe visoka sredovečna žena u dugačkom, sivom kaputu. Bila je to Ingred Hibler, pripadnica Ob-Koma; brojala je ćutke, u sebi, dok je prolazila pored i oko stola. Dodirnula je, redom, naslon svake fotelje. Gabrijel i Anet su čekali; Hib perač podova je nakratko podigao pogled i nasmejao

se. Dep je nastavio da zuri, ćutke, nadole, ništa ne videći. Najzad gospoðica Hibler naðe fotelju sa zadovoljavajućom numerolološkom oznakom; povuče je unazad i sede kruto. Čvrsto je pritisnula šake jednu o drugu, i to donjim delovima dlanova, a vrhovi njenih prstiju kuckali su hitro jedni o druge, kao da plete neku nevidljivu zaštitnu odeću.

"Naišla sam na Stroa na parkingu", reče Ob-Komkinja. Bez ijedne reči izbroja, u sebi, nešto. "Naš Mens, fuj, grozna osoba; zamalo da me pregazi tim svojim točkom. Morala sam da..."

Zaćutala je, onda nastavila. "Nije bitno. Ali teško je osloboditi se njegove aure, kad te jednom zarazi." Stresla se.

Anet reče, ne obraćajući se nikom odreðenom: "Ove godine, ako Skic bude opet Manfreti, verovatno æe ući kroz prozor a ne kroz vrata." Nasmeja se veselo; čistač Hib joj se pridruži u tome. "E pa, i Hiba čekamo, dabome", reče Anet.

"J-ja sam delegat iz Ganditauna", reče Hib, Jakov Simion, nastavljajući jednolično da radi. "Samo sam m-mislio da ovo uradim dok čekam." Uputio je nevin osmeh svima prisutnima.

Bejns uzdahnu. Predstavnik Hiba u Savetu: čistač. Ali i treba tako, svi su oni čistači, ako ne stvarno, ono bar potencijalno. Preostalo je, dakle, da čekaju samo Skica i Mensa, Hauarda Stroa, koji će ući čim završi jurcanje tamo-amo po parkingu, što radi sa namerom da uplaši sve ostale delegate dok stižu. Bejns pomisli: bolje će mu biti da ne pokuša da uplaši mene. Jer taj laserski pištolj na Bejnsovom struku nije lažni. A uvek je tu i njegov 'sim', njegov simulakrum, koji čeka napolju, u hodniku; može biti pozvan unutra.

"O čemu je sastanak?" upita gospoðica Hibler, Ob-Komka, i poče brojati brzo, sklopljenih očiju, poigravajući vrhovima prstiju po vazduhu. "Jen-dva jen-dva."

Anet reče: "Šire se govorkanja. Viðen je neki nepoznati brod koji ne pripada trgovcima sa Alfe Dva; u to smo u razumnoj meri sigurni." Ona nastavi jesti slatkiše; Bejns vide, sumorno razonoðen, da je već pojela gotovo celu sadržinu vrećće. Znao je dobro da Aneta pati od diencefaličnog poremećaja, prevelike valence u zoni mozga koja izaziva proždrljivost. Poremećaj se pogoršava kad god je zabrinuta ili napeta.

"Brod", reče Dep. Pomakao se, vratio u život. "Možda nas može izvući iz ovog haosa."

"Iz kog haosa?" upita gospoðica Hibler.

Pomičući se još jednom, Dep reče: "Znaš." Samo toliko je uspeo da izgovori; onda je opet zamuknuo, utonuo u svoju komu turobnosti. Dep uvek smatra da je sve u rasulu. Pa ipak, Depi se, naravno, boje i ma kakve promene. Gabrijel Bejns je o ovome razmišljao sa sve većim prezirom. Ali - brod. Njegov prezir prema Depu preobrati se u uzbunu. Šta ako je istina?

Stro, Mens, će znati. Na Da Vinčijevim Visovima, Mensi imaju složene tehničke naprave za osmatranje dolazećeg saobraćaja; verovatno je prva vest i stigla sa tih Visova... osim, naravno, ako je mistik, Skic, u svojim vizijama prvi predvideo šta će biti.

"Verovatno neki trik", reče Bejns pojačanim glasom. Svi u sobi, uključujući i sumornog Depa, stadoše, buljeći u njega; Hib čak na trenutak prestade brisati pod.

"Ti Mensi", Bejns objasni, "pokušaće sve. Ovo je njihov način da steknu prednost nad nama ostalima, da nam uzvrate."

"Za šta?" upita gospoðica Hibler.

"Znate da nas Mensi sve mrze", reče Bejns. "Zato što su oni primitivci, varvarske siledžije, neoprani jurišni odredi koji potežu pištolje kada samo čuju reč 'kultura'. To je u njihovom metabolizmu; staro gotsko. " I time još nije bilo sve rečeno; savršeno iskreno rečeno, on nije znao zašto Mensi hoće da povrede sve druge, osim, prema njegovoj teoriji, iz čistog oduševljenja zbog nanošenja bola. Ne, pomisli on, mora biti nešto više od toga. Zloba i zavist; sigurno nam zavide, znaju da smo kulturno nadmoćni. Iako su Da Vinčijevi Visovi raznovrsni, nema tamo reda, nema estetskog jedinstva; tamo su zbrda-zdola nagomilani nedovršeni takozvani 'kreativni' projekti - naime, započeti, ali nikad privedeni kraju.

Anet polako reče: "Stro je malo neuglaðen, priznajem. Štaviše, tipičan je primerak one vrste koja srlja bezobzirce. Ali zašto bi prijavio da dolazi strani brod, ako to nisu stvarno primetili? Nisi nam dao nijedan jasan razlog."

"Ali ja znam", reče Gabrijel Bejns zadrto, "da su Mensi, a napose Hauard Stro, protiv nas; trebalo bi da delujemo, da se zaštitimo od..." Zaćuta, jer se vrata još jednom otvoriše i unutra oštrim, dugim koracima uðe Hauard Stro.

Riðe kose, krupan, silovit, široko osmehnut. Briga njega što se ka njihovom malenom mesecu kreće tuðinski brod.

Preostalo je da stigne još samo Skic, a taj bi mogao, po svom običaju, zakasniti jedno sat; verovatno će u transu odlutati nekud, gubiti se u zamagljenim vizijama neke arhetipske stvarnosti, gledati kosmičke proto-sile koje leže ispod temporalne Vaseljene: tako on, stalno, sagledava takozvani Urvelt.

Mogli bismo se, dotle, udobno smestiti, zaključi Gabrijel. Koliko je moguće, s obzirom na to da se meðu nas dovukao ovaj Stro. I ova gospoðica Hibler; ni ona mu se nije nešto mnogo dopadala. Zapravo mu se niko od prisutnih nije nimalo dopadao, osim možda Anet: tako upadljivo, obilato prsate. Ali ni sa njom on nije ništa postigao. Uobičajen ishod.

Ali to nije njegova krivica; svi Poliji su takvi, nikad ne znaš na koju će stranu skočiti. Pobude su im mutne, ponašanje suprotno nalozima logike. A ipak, nisu mušice, kao Skici, niti mašine bez mozga kao Hibi. Poliji su u izobilju živi; upravo to mu prija kod Anet - ta njena osobina životnosti, svežine.

Uistinu, pored nje se osećao kao kruto stvorenje, metalno, oklopljeno debelim čelikom, kao neko arhaično oružje iz beskorisnog, drevnog rata. Njoj je dvadeset godina, njemu trideset pet, možda je tu objašnjenje. Ali on nije bio sklon da u to poveruje. Onda pomisli: kladim se da ona upravo želi da se ja osetim ovako. Ona se trudi da me navede na utisak da ne valjam.

Istog trenutka on oseti svoju reakciju na to: ledenu, dobro promišljenu parejsku mržnju prema njoj.

Anet, glumeći da pojma nema o tome, nastavi da klopa preostale slatkiše iz vreće.

Delegat Skica na sastanku u Adolfvilu, koji se odigravao jednom u šest meseci, Omar Dajamond, osmotri celom širinom pejzaž sveta, i vide, ispod i preko, zmajeve blizance, crvenog i belog, zmajeve života i smrti; bili su spleteni u borbi, od koje se ravnica tresla, a nebo, iznad njega, cepalo, dok je sparušeno sivo sunce u raspadanju bacalo malo ili nimalo utehe na jedan svet koji brzo gubi svoju škrtu zalihu životnog.

"Stojte", reče Omar zmajevima i diže ruku.

Jedan muškarac i jedna devojka talasave kose, koji su hodajući trotoarom kroz centar Adolfvila naišli prema Omaru Dajamondu, stadoše. Devojka reèe: "Šta je, bre, ovome? On nešto radi." Odbojno.

"To ti je samo Skic", reče muškarac, koga je ovo zabavljalo. "Odšetao u vizije."

Omar reče: "Večiti rat izbio je nanovo. Sile života posustaju. Zar nijedan ne može čovek kobnu odluku doneti, svog života se odreći u činu žrtvovanja da bi one obnovljene bile?"

Čovek namignu svojoj ženi i reče: "Znaš, tim drugarima ako postavljaš pitanja, ponekad dobiješ zanimljiv odgovor. Aj', pitaj ga nešto - nešto veliko i uopšteno, u fazonu 'Koji je smisao postojanja?' a ne, znaš, 'Gde su makaze koje sam zaturila juče?." On je malo pogura napred.

Žena se oprezno obrati Dajamondu. "Izvin'te, da Vas pitam nešto, oduvek sam mislila - postoji li život posle smrti?"

"Smrti nema", reče Omar. Zapanjilo ga je pitanje, izgraðeno na temeljima ogromnog neznanja. "Ono što ti vidiš i 'smrću' nazivaš samo je jedna etapa u klijanju iz koga nikne novi oblik života, uspavan zasad; on samo čeka poziv da preðe u sledeću inkarnaciju." Uzdiže obe ruke i pokaza njima napred. "Vidiš? Zmaj života ubijen biti ne može; njegova krv lije crvena po livadi, ali već odasvud iskaču nove verzije njega. Seme u zemlju sahranjeno uzdiže se ponovo." Omar Dajamond poðe dalje, tada, ostavivši muškarca i ženu iza sebe.

Moram u onu kamenu kuću sa šest spratova, reče Omar sebi. Oni tamo čekaju. Oni su Savet. Hauard Stro, varvarin. Mis Hibler sva stegnuta, opsednuta brojevima. Anet Golding, otelotvorenje života samog, ona koja se naglavačke baci u sve što joj omogućuje da postane. Gabrijel Bejns, koji je prisiljen da izmišlja načine da se brani od onoga što njega ne napada. Onaj jednostavni sa krpom za pod na štapu, taj je bliže Bogu nego ijedan od nas. I onaj tužni koji nikad ne diže pogled, nema čak ni ime. Kako njega da zovem? Možda Oto. Ne, radije ću Dino. Dino Voda. On iščekuje smrt, a ne zna da živi u iščekivanju prazne utvare; Dina Vodu ni smrt ne može da zaštiti od njega samog.

Stade u podnožje šestospratne zgradetine, najveće u parejskom naselju, Adolfvilu; pa polete, pomoću levitacije. Njišući se kao plovak na vodi, dolebde do pravog prozora, poče grebati noktom palca po staklu; posle nekog vremena, doðe jedna osoba i otvori prozor.

"Neće doći gospodin Manfreti?" upita Anet.

"On ne može biti dosegnut ove godine", objasni Omar. "Prešao je na drugo područje stvarnosti, i sad samo sedi; mora biti prisilno hranjen kroz nos."

"Bljak", reče Anet i sva se strese. "Katatonija."

"Ubijte ga", reče Stro grubo, "i gotov posao. Ti katatonični Skici su ne samo beskorisni nego i gore od toga; iscrpljuju resurse 'Jovanke Orleanke'. Nije čudo da je vaše naselje tako siromašno.'

"Siromašno materijalno", saglasi se Omar Dajamond, "ali bogato večitim vrednostima."

Nastojao je da ostane podalje od Stroa, koji mu se nije nimalo sviðao. Stro je, uprkos svoga imena koje bi se moglo prevesti kao 'Slamka', bio razbijač. Voleo je da razlupa, da smrvi nešto; bio je svirep ne zbog potrebe za tim, nego iz ljubavi prema tome. Zlo je Strou bilo nepotrebni dodatak.

Sedeo je tu, opet, i Gabrijel Bejns. Taj je umeo, kao i svi Parei, da bude surov, ali samo kad ga je na to prisiljavala njegova potreba za samozaštitom; toliko se odao branjenju samoga sebe od svakog zla, da je prirodnim putem činio ono što ne valja i ne treba. Čovek ga ne može osuðivati onako kao Stroa.

Zauzevši svoje mesto, Omad Dajamond reče: "Blagoslovena bila ova skupština. I hajde da čujemo vesti o životonosnim osobinama, a ne o delatnostima zmaja zla." Okrete se Strou. "Kakve su informacije, Hauarde?"

"Naoružani brod", reče Stro. Ove reči propratio je širokim, razvratnim, sumornim osmehom; uživao je u njihovoj kolektivnoj zabrinutosti. "Nije trgovački sa Alfe Dva, nego je iz nekog sasvim drugog sistema; pomoću TP očitali smo neke njihove misli. Nisu oni ovde da trguju, nego..." Namerno nije dovršio rečenicu, da bi mogao gledati kako se oni grče.

"Moraćemo se braniti", reče Gabrijel Bejns. Gospoðica Hibler klimnu glavom; isto učini, mada nerado, i Anet. Čak se i Hib prestao smejuljiti. Sad je izgledao kao da se oseća nelagodno. "Mi u Adolfvilu", reče Bejns, "naravno da ćemo se organizovati za odbranu. Očekivaćemo tehničku opremu od tvojih, Stro; mi od vas, narode, očekujemo mnogo. Ako ikad, onda sad moramo očekivati da vi date sve od sebe za zajedničko dobro."

"Pazi, pazi, 'zajedničko' dobro", oponašao ga je Stro. "Misliš, za naše dobro."

"Bože, Bože", reče Anet, "moraš li uvek biti tako neodgovoran, Stro? Zar ne možeš bar jednom obratiti pažnju na posledice? Pa, pomisli bar na našu decu. Ako i ne moramo da zaštitimo sebe, njih moramo."

Omar Dajamond se molio u sebi. 'Neka se sile života uzdignu i na bojnom polju trijumf postignu. Neka beli zmaj izbegne crvenu mrlju prividne smrti; neka se materica zaštite spusti na ovu malenu zemlju i sakloni je od onih koji stoje u taboru nesvetog. ' Najednom se seti kakav je prizor video stižući pešice ovamo: nagoveštaj o pristizanju neprijatelja. Potok vode pretvorio se bio u krv dok je on preko njega prekoračivao. Sada mu bejaše jasno značenje toga. Rat i smrt, a možda i uništenje Sedam klanova i njihovih sedam gradova - šest, ako ne računaš kao 'grad' ono smetlište na kome životare Hibi.

Dino Voda, Dep, reče promuklo i tiho: "Gotovi smo."

Svi ga pogledaše besno; svi, čak i Jakov Simion, Hib. Izjava baš depovska.

"Oprostite mu", prošaputa Omar. I negde u nevidljivom carstvu duh života ovo začu, i odazva se, i oprosti napola-umirućem stvoru koji je bio Dino Voda iz depovskog naselja zvanog Imanja Kotona Mejtera.

2.

Bacivši jedva jedan pogled po starom stanu u kome su zidovi bili od ispucalih kamenih ploča, svetiljke uvučene u razna udubljenja i verovatno neispravne, prozor starinski, neotvoriv, 'panoramski', a pločice na podu odavno zastarele, nameštene još pre korejskog rata, Čak Ritersdorf reče: "Može, poslužiće." Izvuče čekovnu knjižicu, a lice mu se nelagodno trže pred prizorom glavnog kamina, okruženog ogradom od kovanog gvožða; nije video ništa slično još od 1970. godine, kad je bio dete.

Vlasnica ove oronule zgrade pogleda ga, meðutim, namršteno i sumnjičavo, zbog onoga što je pisalo u Čakovim papirima za identifikaciju. "Po ovome, vi ste oženjeni, gospodine Ritersdorfe, i imate decu. Nećete dovesti nikakvu decu u ovu zgradu; u homeopap-oglasima bilo je rečeno da je stan za 'neženju, zaposlenog, bezalkoholičara', pa prema tome..."

"U tome je poenta", reče Čak umorno. Debela, sredovečna gazdarica u haljini od kože venerijanskih zviždo-cvrčaka i papučama od vubovog krzna odbijala ga je; ovaj doživljaj več je postao sumoran. "Od žene sam se razdvojio. Ona je zadržala decu. Zato i hoću da unajmim stan."

"Ali oni će dolaziti u posete. " Njene obrve, obojene u purpur, uzvinuše se.

"Ne znate vi moju ženu", reče Čak.

"Hoće, hoće; znam ove nove federalne zakone o razvodu. Nije kao u starim danima kad je svaka država imala svoj. Jeste li već bili u sudu? Dobili prve papire?"

"Nisam", priznade on. Za njega je bio tek početak. Pozno prošle noći otišao je u hotel, a prethodna noć - ta je bila poslednja utrošena u pokušajima da se postigne nemoguće, da se nastavi život sa Meri.

Dade gazdarici ček; ona mu vrati ID formular i udalji se; Čak istog trena zatvori vrata, ode do prozora sad iznajmljenog stana i zagleda se dole, na ulicu, u točkove, skoči-mlaznjake, rampe i žlebove nogaraca. Još malo, i moraće pozvati svog advokata, Neta Vajldera. Još samo malo.

Ironija njihovog bračnog brodoloma bila je neizdrživa. Jer njegova žena bila je po profesiji bračna savetnica, dobra štaviše. Zapravo, imala je ugled najbolje u tom poslu, ovde u oblasti Marin, u Kaliforniji, gde je držala kancelariju. Bog bi znao koliko je naprslih meðuljudskih odnosa izlečila. Pa ipak, maestralnim potezom nepravde, dogodilo se da upravo njena nadarenost i ta njena veština doprinesu da se on sad naðe u ovoj bedi od stana, kod ove gazdarice. Naime, toliko je uspeha postizala u karijeri, da nije mogla ne osećati prezir, iz godine u godinu sve veći, prema svome mužu.

Činjenica je bila, i on se s time morao suočiti, da u svojoj karijeri nije bio ni izdaleka onako uspešan kao Meri.

Njegov posao, koji mu je veoma prijao, bio je programiranje simulakruma za obaveštajnu službu vlade Čejena, da bi oni dobro prenosili beskonačne propagandne programe protiv obruča komunističkih država kojima su Sjedinjene Američke Države sada bile opasane. On je, lično, duboko verovao u svoj posao, ali nikakve racionalizacije nisu mogle stvoriti utisak da je to dobro plaćen ili uzvišen posao; a programi koje je on uspevao da smućka bili su - najblaže rečeno - infantilni, lažni i pristrasni. Najuspešnije su delovali na školsku decu u SAD i u susednim, komunističkim državama, i na velike mase najslabije školovanih. Čak Ritersdorf je bio, uistinu, nisko-kvalitetni najamnik. Na šta je Meri ukazala mnogo, mnogo puta.

Najamnik ili ne, ostao je u tom poslu, iako su mu i druga zaposlenja bila nuðena tokom šest godina koliko je njegov brak potrajao. Možda je ostao zato što je uživao da sluša kako simulakrumi, toliko slični ljudskim bićima, izgovaraju njegove reći; možda zato što je smatrao da je ukupna borba, u kojoj na taj način učestvuje, od bitnog značaja; Amerika se našla u defanzivi, političkoj i ekonomskoj, i mora se braniti. Americi je potrebno da izvestan broj osoba radi za državu, za plate neosporno bedne, na radnim mestima koja nemaju nijedan element junaštva ili veličanstvenosti. Neko mora da programira i propagandne simulakrume, koji su rasporeðeni po celom svetu da rade kao zastupnici kontraobaveštajne službe, da šire agitaciju, da ubeðuju, da utiču. Ali...

Pre nekoliko dana nastupila je kriza. Jedan od Merinih klijenata, upetljan već tri godine u neverovatno složen bračni problem sa tri ljubavnice istovremeno, bio je TV producent; Džerald Feld, producent slavnog, jedinog, neponovljivog 'Bani Hentmen TV šoua' i vlasnik, ne u celosti, ali velikim delom, tog popularnog komičara. Meri i Feld napravili su jednu malu pogodbu sa strane; 'dil' je bio da mu Meri isporući nekoliko programerskih tekstova koje je Čak napisao za lokalni ogranak CIA, u San Francisku. Feld je tekstove pročitao sa interesovanjem zato što su - eto objašnjenja na osnovu čega ih je Meri odabirala - sadržali dobru meru humora. U tome je bila Čakova nadarenost; programirao je mimo uobičajenog svečanog, pompeznog stila... govorilo se da Čakovi programi iskriče od duhovitosti, da su puni života. Feld je pristao na saradnju sa Čakom i zamolio Meri da ona zakaže sastanak njih dvojice.

Sada, stojeći na prozoru malog, bednog, starog stana u koji nije uneo čak ni jedan jedini svoj odevni predmet, Čak, zagledan u ulicu ispod sebe, poče razmišljati o svaði koja je tom prilikom izbila kao erupcija, izmeðu njega i Meri. Bila je to žestoko opaka svaða, nesumnjivo 'klasika'; pravo oličenje suštine njihovog razdora.

Sa Merine tačke gledanja, sve je bilo jasno: pojavila se mogućnost novog posla, treba je, dakle, temeljitim riškanjem ispitati do dubine. Feld bi dobro plaćao, a prestiž bi bio izvanredan; svake nedelje, na izvodnoj špici Bani Hentmenove emisije, pojavilo bi se na ekranu i Čakovo ime, kao jednoga od scenarista; ceo nekomunistički svet bi to gledao. Meri bi se - eto udarne reči - ponosila njegovim zaposlenjem; upadljivo kreativnim. Po njenom mišljenju, kreativnost je 'Sezame, otvori se!' života; dok rad za Centralnu informativnu agenciju, programiranje propagandnih simulakruma koji će brbljati

poruku za neškolovane Afrikance, Latinose i Azijate, to nije kreativno; poruka je uvek manje-više ista, a CIA nije mnogo cenjena u liberalnim, bogataškim, sofisticiranim krugovima gde Meri stanuje.

"Ti si kao neki... skupljač opalog lišća u satelitskom parku", rekla je razbesnelo Meri, "sa grabuljama, za gradsku čistoću. Bezbedan posao i lak; izvučeš se, ne moraš se boriti. Sprcao si trideset tri godine, a već si odustao od svakog pokušaja. Više nemaš želju da od sebe napraviš nešto."

"Slušaj", govorio je on uzaludno. "Jesi li mi ti majka ili samo supruga? Mislim, je l' ti u opisu radnog mesta da moraš neprestano da me podbadaš da ja nešto više postignem? Moram li se uzdizati neprestano? Treba da postanem predsednik Zemljoplana, je l' to ti hoćeš?" Ne, nije tu reč bila samo o novcu i prestižu, nego i o još nečem. Meri je, oèito, želela da on postane neka druga osoba. Stidela se njega; ona, koja ga je poznavala bolje nego iko drugi na svetu. Ako se zaposli da piše za Banija Hentmena, postaće neko drugi - bar po njenoj logici.

On nije mogao poricati istinitost te logike. Ipak, istrajno se držao svog puta; nije dao ostavku kod CIA, nije se izmenio. Nešto u njemu bilo je, naprosto, suviše inertno. Pa - nek bude šta bude. Postoji, u biti čoveka, odreðena histereza; a on tu svoju suštinu nije hteo tako lako odbaciti.

Napolju, na ulici, jedan beli ševrolet de luks točak, blistavi novi model sa šest vrata, potonu do ivice trotoara i prizemlji se. Gledao je dokono, onda se trgao, obuzet nevericom: nemoguće, ali istinito - to je donedavno njegov točak, stigla je Meri. Već ga našla.

Kroz nekoliko trenutaka, njegova supruga, dr Meri Ritersdorf, stići će mu u posetu.

Osetio je zebnju i pojačanu svest o neuspešnosti: eto, čak ni ovo nije uspeo da izvede - da se zavuče u neki iznajmljeni stančić gde ga Meri neće pronaći. Kroz nekoliko dana Net Vajlder će uspeti da aranžira zakonsku zaštitu, ali, do tad, on je bespomoæan, mora da je pusti unutra.

Nije problem saznati kako mu je ušla u trag; moderna detekcijska sredstva mogu se dobiti lako i jeftino. Meri se verovatno obratila nekoj od 'priva-hvatnih' robotskih detekcionih agencija, iznajmila 'njuškalo', stavila mu na raspolaganje Čakov encefalički obrazac; njuškalo se bacio na posao i pratio ga kroz sva mesta kuda je Čak išao posle razdvajanja od nje. Danas je pronalaženje čoveka egzaktna nauka.

Znači, žena rešena da te locira, pomisli on, može. Valjda ima neki zakon o tome; mogao bi on to nazvati Ritersdorfovim zakonom. Proporcija: što je veća čovekova želja da pobegne, da se sakrije, utoliko su aparati za detekciju...

Oštro kucanje na ulaznim vratima stana; a to su vrata šuplja u svome jezgru.

Poðe krutim koracima, protiv sopstvene volje, tamo, i pomisli: održaće ona meni govoranciju, sintezu svih poznatih pozivanja na 'razum'. Ja, naravno, nijedan argument neću imati, samo svoj osećaj da ne možemo dalje, da njen prezir prema meni pokazuje da se izmeðu nas dogodio neuspeh tako dubok da nikakva prisnost više nikada ne dolazi u obzir.

On otvori vrata. Stajala je tu, sa tamnom kosom razdvojenom u mnogo pramenova, u svom skupocenom (najboljem) kaputu od prirodne vune, nenašminkana; smirena, kompetentna, obrazovana žena, u odnosu na njega nadmoćna na čitavo krdo načina. "Čuj, Čak", reče ona, "neću ovo trpeti. Pozvala sam kompaniju za selidbe da pokupi sve tvoje stvari i stavi ih u magacin. Došla sam po ček; daj mi sve pare koje imaš sad na tekućem računu. Trebaju mi da platim račune."

Promašio je, promašio: nije došla sa slaðano-razumnom govorancijom. Naprotiv, došla je da učini celu stvar nepovratnom. On ostade sasvim ošamućen. Mogao je samo da blene u nju, ništa više.

"Razgovarala sam sa Bobom Alfsonom, mojim advokatom", reče Meri. "On je podneo prijavu za poništenje tapije na kuću."

"Šta?" upita on. "Zašto?"

"Da bi ti mogao da prepišeš svoj deo kuće na mene."

"Zašto?"

"Da bih je mogla ponuditi na prodaju. Smatram da mi ne treba tako velika kuća, a novac bi mi dobro došao. Vraćam Debi u onaj internat na Istoku, o kome smo razgovarali." Deboru, njihovo najstarije dete, pa ipak dete od samo šest godina, premlado da se šalje od kuće. Za ime svega!

"Daj da prvo razgovaram sa Netom Vajlderom", reče on nejako.

"Ja hoæu ček odmah. " Nije se ni pomakla da uðe; naprosto je stajala tamo. A on je bio u očajanju, u očajnoj panici, panici poraza i patnje; već je pobeðen; ona ga može naterati na bilo šta.

Poðe po čekove, a Meri zaðe nekoliko koraka u stan. Njena odbojnost prema takvom stanu bila je veća nego što se mogla rećima izraziti: zato ona ništa i ne reče. On se sav skupio, da uzmakne, nije se mogao sa tim njenim stavom suočiti; usredsredio se na škrabocanje po čeku.

"Uzgred rečeno", reče Meri, čisto konverzacionim tonom, "sad kad si ti zauvek otišao, ja sam slobodna da prihvatim onu vladinu ponudu."

"Koju vladinu ponudu?"

"Treba im konsultacioni psiholog za neki meðuplanetni projekat; pa, rekla sam ti." Nije nameravala da se opterećuje nekim dodatnim objašnjavanjem.

"A-ha, da." Nešto se mutno sećao. "Nešto dobrotvorno." Proisteklo iz sukoba Zemlje i Alfanaca pre deset godina. Jedan izolovani mesec u Alfanskom sistemu nastanjen je Zemljanima koji su pre dva pokolenja odsečeni, zbog rata; mnoštvo takvih jadnih enklava zaostalo je u sistemu Alfe, koji se sastoji od dvadeset dve planete i nekoliko desetina prirodnih satelita.

Primila je ček, presavila ga i zavukla u džep kaputa.

"A je l' bi ti plaćali?" upita on.

"Ne", reče Meri, udaljeno.

Dakle, ona će živeti - i ona, i deca - iskljuèivo od njegove plate. Počeo je da shvata: ona očekuje takvu sudsku presudu, kojom će on biti prisiljen da uradi upravo ono što je odbio, i tim odbijanjem srušio njihov šestogodišnji brak. Iskoristiće svoj ogroman uticaj u sudskim instancama oblasti Marin, pa će izdejstvovati rešenje koje će značiti da on mora da napusti radno mesto kod CIA u San Francisku i da potraži neko sasvim drugačije zaposlenje.

"Koliko... dugo ćeš biti odsutna?" upita on. Bilo je očigledno da ona namerava da izvuče dobru korist iz ovog razdoblja preureðenja njihovih života; da uradi sve stvari koje su joj bile onemogućene - navodno onemogućene - njegovim prisustvom.

"Oko šest meseci. Zavisi. Ne očekuj od mene da budem u kontaktu. Na sudu će me predstavljati Alfson; neću se pojaviti." Zastala je, a onda dodala: "Podigla sam tužbu za odvojeno izdržavanje, tako da nećeš morati da radiš to."

Inicijativa je, čak i tu, nestala iz njegovih ruku. On je, kao i uvek, bio prespor.

"Možeš imati sve", reče on Meri najedanput.

Njen pogled je rekao: ali ono što ti možeš dati nije dovoljno. 'Sve' je samo ništa, kad god je reč o njegovim dostignućima.

"Ne mogu ti dati ono što nemam", reće on tiho.

"Da, možeš," Meri reće, bez osmeha. "Zato što će sudija uzeti u obzir ono što sam ja uvek znala o tebi. Ovo: ako moraš, ako te neko natera, ti ćeš udovoljiti merila obično primenjivana na odrasle ljude sa odgovornošću za ženu i decu."

On reće: "Ali - ja moram zadržati neki život svoj, sopstveni."

"Tvoja prva obaveza smo mi", reče Meri.

Za to nije imao odgovor; mogao je samo klimati glavom.

Kasnije, posle Merinog odlaska sa čekom, potražio je i našao gomilu starih homeopapa u ormaru u stanu; seo je na prastaru sofu u danskom stilu u dnevnoj sobi, preturajući kroz njih u potrazi za člancima o tom meðuplanetnom projektu u koji je Meri nameravala da se uključi. Njen novi život, reče on sebi, da zameni bračni.

U papu od pre nedelju dana naðe članak, maltene potpun; pripali cigaretu i poče pažljivo čitati.

Psiholozi će biti potrebni, predviðao je američki Meðuplan-servis za zdravstvo i blagostanje, zato što je taj mesec svojevremeno bio bolnička zona, psihijatrijski centar za zbrinjavanje onih zemaljskih doseljenika u alfanski sistem koji su psihički popustili pod abnormalnim, izuzetnim pritiscima meðusistemske kolonizacije. Alfanci na taj mesec i ne odlaze; jedino njihovi trgovci svrate ponekad.

Sve što je poznato o sadašnjem stanju stvari na tom mesecu doznalo se od tih trgovaca. Po njihovim tvrdnjama, svojevrsna nova civilizacija nastala je tokom dve i po decenije odvojenosti bolesnika od vlasti sa Zemlje. Ali trgovci nisu mogli dati ocenu o tom novom društvu, zato što ni zemaljsko nisu dobro shvatali. Meðutim, znali su da na Mesecu 2 postoji i proizvodnja, a i razmena robe; čak industrija. Pa, ako je tako, zapita se Čak Ritersdorf, zašto zemaljska vlada smatra da treba da se meša? Lako je mogao zamisliti Meri tamo; upravo takvu osobu bi poslao Zemljoplan, meðunarodna agencija. Ljudi kao Meri uvek će uspeti.

Priðe prastarom panoramskom prozoru i postoja tamo još neko vreme, gledajući dole. Onda oseti da se u njemu krišom, kradomice, uzdiže onaj dobro znani poriv. Utisak da nema nikakvog smisla nastavljati; da je samoubistvo, bez obzira na to šta kažu zakon i crkva, za njega jedino rešenje, sad.

Naðe jedan manji prozor, sa strane; taj se mogao otvoriti. On ga podiže i oslušnu zujanje džet-hopera koji se spuštao na ravni krov jedne zgrade na suprotnoj strani ulice. Taj zvuk zamre. Čak Ritersdorf sačeka, onda se pope na prozorski prag, i delimično preko njega. Sad su mu noge visile iznad saobraćaja, koji je dole, na ulici, odmicao...

Iznutra, iz sebe samog, začu glas, ali ne svoj, koji reèe: "Molim te, reci mi svoje ime. Bez obzira na to da li nameravaš, ili ne, skoèiti."

Okrenuvši se, Čak vide žutog ganimedskog ljigavca koji se bio nečujno provukao ispod ulaznih vrata stančića i sad se prikupljao, kao hrpa globula od kojih će uskoro nastati njegovo fizičko biće.

"Ja iznajmih stan preko puta tvog", saopšti sluzavo biće.

Čak reče: "Kod Zemljana je običaj da se pokuca na vrata."

"Ja nemam čime da kucam. Osim toga, želeo sam ući pre nego što ti - odeš."

"Moja je lićna stvar da li ću skoćiti ili ne."

"'Nijedan Zemljanin nije ostrvo'", naveo je Ganimedanac približno tačno. "Dobro došao u zgradu koju mi, stanari, u šali nazivamo 'Kod odbačenog oružja'. Ima ovde još nekih sa kojima bi trebalo da se sastaneš. Nekoliko Zemljana - oni su kao ti - plus nekoliko ne-Z-a, najrazličitijih fizionomija, od kojih će neke biti tebi odbojne, a neke nesumnjivo privlačne. Planirah da pozajmim od tebe kulturu jogurta, ali imajući u vidu čime si zaokupljen, to bi sad bio uvredljiv zahtev."

"Nisam se ja još izjasnio konačno." Čak Ritersdorf prebaci noge nazad u sobu i odmače se od prozora. Nije se iznenadio što vidi ganimedskog ljigavca; na Zemlji su ne-Z-i bili u geto-situaciji; ma koliko uticajni i na visokim položajima u svom društvu, po dolasku na Zemlju morali su stanovati u srazmerno lošim stambenim objektima poput ovog.

"Kad bih nosio sa sobom posetnice", reče ljigavac, "sad bih ti dao jednu. Uvoznik sam nebrušenih dragulja, takoðe preprodajem zlatne predmete i, kad se steknu pravi uslovi, pravi sam fanatik filatelije. Eto, baš sad imam u stanu jednu izuzetnu zbirku ranih maraka iz SAD, sa posebnim naglaskom na

savršeno očuvane blokove od po četiri iz kolekcije 'Kolumbo'; da li bi ti..." Ljigavac zastade. "Vidim da ne bi. U svakom sluèaju, želja da uništiš sebe bar je privremeno splasnula u tvom umu. To je dobro. Osim mojih najavljenih reklama..."

"Zar ne postoji neki zakon po kome ti, dok si na Zemlji, moraš ograničiti upotrebu svojih telepatskih sposobnosti?" upita Čak.

"Da, ali činilo se da je tvoja situacija izuzetna. Ritersdorfe, ne mogu te zaposliti ja lično, pošto mi nisu potrebne usluge propagandista. Ali na devet raznih meseca imam izvesne veze; uz dosta vremena..."

"Hvala, ne treba", reče Čak grubo. "Ja samo hoću da me ostave na miru." Već se nadobijao pomoći za zapošljavanje... dovoljno za ceo život.

"Ali za razliku od tvoje žene, nemam nikakve zadnje namere." Kao mala plima, ljigavac poteče bliže njemu. "Kao i kod većine zemaljskih mužjaka, tvoje osećanje samopoštovanja spregnuto je sa tvojim sposobnostima zaraðivanja nadnice, oblast u kojoj ste podložni teškim sumnjama i krajnjim krivicama. Mogu učiniti nešto za tebe... ali biće potrebno vreme. Uskoro polazim sa Zemlje na moj mesec. Pretpostavimo da ja platim tebi pet stotina kožica - amerièkih, naravno - da poðeš sa mnom. Smatraj to pozajmicom, ako želiš."

"Šta bih ja radio na Ganimedu?" Zatim, razdražljivo, Čak dodade: "Zar mi ni ti ne veruješ? Imam zaposlenje; smatram ga odgovarajuæim - ne želim ga napuštati."

"Podsvesno..."

"Nemoj ti meni da čitaš moju podsvest . I, hajde, izlazi odavde, ostavi me na miru."

"Bojim se da će se vratiti tvoja sklonost ka samoubistvu - možda čak i pre nego što padne noć."

"Pa neka."

Hrpa sluzi reče: "Postoji samo jedna stvar koja ti može pomoći, a moja uboga ponuda zaposlenja nije to."

"Nego šta jeste?"

"Žena koja bi zamenila tvoju."

"Sad se ponašaš kao pravi prav..."

"Ma, nimalo. Ovo što kažem nije ni 'prizemno' ni 'eterično'; naprosto je praktično. Moraš naći ženu koja te može prihvatiti i voleti; takvog kakav jesi; ako ne, propašćeš. Dopusti mi da razmislim o ovome. A u meðuvremenu, kontroliši se. Daj mi pet sati. I ostani ovde. " Ljigavac se lagano uvuče u pukotinu izmeðu vrata i poda, i iscure napolje, u hodnik. Njegove misli postadoše nejasne. "Kao uvoznik, kupac i preprodavac, imam mnoge veze na Zemlji, u svim društvenim grupama..." Onda nestadoše.

Sav se tresući, Čak pripali cigaretu. I odšeta - na veliku daljinu - od prozora. Sede na prastaru sofu danskog stila. Tu se prepustio čekanju.

Nije bilo lako smisliti neki odreðeni odgovor na milosrdnu ponudu ljugavog bića; razljutila ga je, ali i dirnula - i zbunila, uz to. Da li bi mu ljigavac stvarno mogao pomoæi? Činilo se da je to nemoguće.

Čekao je jedan sat.

Začulo se kucanje na ulaznim vratima iznajmljenog stančića. To nije mogao biti opet ljigavac, jer ljigavac ne bi kucao: ne bi mogao. Čak ustade, ode do vrata i otvori ih.

Jedna zemaljska devojka stajala je tamo.

3.

Iako je imala da sredi hiljadu stvari, sve u vezi sa njenim novim, neplaćenim poslom kod Ministarstva za zdravlje i blagostanje, dr Meri Ritersdorf izdvojila je vreme za nešto sasvim lično. Još jednom se odvezla mlaznim taksijem u Njujork, a tamo, na Petu aveniju, u kancelariju Džerija Felda, producenta 'Bani Hentmen TV šoua'. Pre nedelju dana dala mu je svežanj najnovijih, i najboljih, tekstova koje je Čak napisao za CIA; bilo je sad vreme da sazna da li njen muž, ili bivši muž, ima priliku da dobije taj posao.

Ako Čak neće sam da potraži bolje zaposlenje, potražiće ona za njega. To je njena dužnost, već i zbog toga što će njena deca i ona, tokom sledeće godine, a možda i znatno duže, živeti isključivo od Čakovih prihoda.

Iskrcavši se na sletište na krovu, Meri se spustila unutrašnjom rampom na devedeseti sprat, prišla jednim staklenim vratima, oklevala, onda im dozvolila da se otvore i ušla u pred-kancelariju, u kojoj je sedela Feldova sekretarica, vrlo lepa, sa mnogo šminke i prilično tesnim džemperom od paukove svile. Doktorki Ritersdorf je ta devojka zasmetala; ako su prslučići sada stvar prošlosti, da li je to razlog da devojka sa toliko izraženim grudima juri baš najnoviju modu? Tako graðena i obučena... praktično je u obavezi da nosi, ipak, i prsluče. Meri je stala pred njen radni sto, porumenela od neodobravanja. Šta, pa ova je i veštački proširila bradavice; to je stvarno suviše.

"Daaa?" reče sekretarica i diže pogled kroz ukrašeni, pomodni monokl. U suočenju sa Merinom hladnoćom, bradavice njenih dojki malo su splasnule, kao da su se uplašile i pokorile; strahom oterane.

"Želela bih videti gospodina Felda. Ja sam doktor Meri Ritersdorf i nemam mnogo vremena; čeka me putovanje na lunarnu bazu Zemljoplana u tri po podne po njujorškom vremenu." Unela je u glas krajnju delotvornost i čvrstinu zahtevanja; a to je umela vrlo dobro da uradi.

Posle niza birokratskih postupčića, sekretarica je propusti da uðe.

Za svojim radnim stolom od lažne orahovine - pošto pravog orahovog drveta već desetak godina uopšte nije bilo - sedeo je Džeri Feld pred videorikorderom i ekranom, zadubljen u posao. "Samo trenutak, dr Ritersdorf", reče on i pokretom pokaza ka jednoj stolici. Ona sede, prekrsti noge i pripali cigaretu.

Na minijaturnom ekranu Bani Hentmen je, u komičnoj epizodi, glumio nemačkog industrijalca; bio je u plavom sakou sa dva reda dugmadi. Objašnjavao je upravnom odboru firme kako bi novi automatski plugovi, koje njihov kartel proizvodi, mogli biti upotrebljeni za rat. Čim stignu vesti o izbijanju neprijateljstava, plugovi će sami od sebe početi da se približavaju jedni drugima i spajaju, po četiri, u jedan ; ali ne u jedan veći plug, nego u lanser raketa. Na engleskom jeziku, ali sa teškim nemačkim naglaskom, Bani je ovo objašnjavao, prikazujući stvar kao veliki napredak. Feld se tiho nasmeja.

"Nemam mnogo vremena, gospodine Feld", reče Meri odsečno.

Feld, nerado, zaustavi videokasetu i okrete se ka Meri. " Pokazao sam Baniju tekstove. Zainteresovan je. Humor Vašeg muža je suv i nekako mrtvački, ali je autentièan. Takav je svojevremeno bio..."

"Znam ja sve to", reče Meri. " Već godinama sam morala slušati njegove programerske tekstove; on ih je uvek prvo isprobavao na meni." Pušila je ubrzano, sva napeta. "Dakle, kakvo je Vaše mišljenje, da li bi ih Bani mogao upotrebiti?"

"Nismo nigde", reče Feld, "ako se Vaš muž ne vidi sa Banijem; uzaludno je da Vi..."

Vrata se otvoriše i Bani Hentmen uðe u kancelariju.

Sad je Meri prvi put videla uživo, izbliza, tog slavnog TV komičara. Osetila je radoznalost: na koje načine se on razlikuje od svog imidža za publiku? Malo je nižeg rasta, zaključi ona, i prilično stariji nego što izgleda na TV; znatno proćelavio na vrh glave, a izgleda i nešto umoran. U stvarnosti, pravi Bani Hentmen izgleda kao zabrinuti srednjoevropski ulični preprodavac droge, u izgužvanom odelu, ne sasvim dobro obrijan, sa kosom proreðenom i u neredu, i - što je savršeno dopunilo ovaj utisak - sa pikavcem u ustima. Ali, njegove oči. Oči koje budno paze, ali ipak i tople; ona ustade i suoči se s njim. Na televiziji se nije mogla primetiti ova snaga njegovog pogleda. Nije to bila samo bistrina Banijeva, nego i nešto više, opažanje... nečega. Meri nije znala čega. I...

Svud oko Banija lebdela je i neka aura, aura patnje. Kao da su mu i lice i telo natopljeni stradanjem. Da, pomisli ona, to mu se vidi u očima. Uspomene na bol. Bol koji se dogodio davno, ali nikad nije, niti će biti, zaboravljen. Bani Hentmen je napravljen, stavljen na ovu planetu, da bi patio; nikakvo čudo da je postao veliki komičar. Za Banija, komedija je borba, odbrana od nasrtaja jedne stvarnosti pune bukvalnog, fizičkog bola; jedno reagovanje. Divovsko, i uspešno poziranje.

"Ban", reče Feld. " Ovo je doktorka Meri Ritersdorf; njen muž je napisao one robot-programe za CIA koje sam ti pokaz'o u četvrtak."

Komičar joj pruži ruku; Meri se rukova s njim i reče: "Gospodine Hentmen..."

"Molim te", reče komièar. "To mi je samo pseudonim. Moje kršteno ime je Lavokrv Regal. Naravno da sam ga morao promeniti; ko bi krenuo sa imenom 'Lavokrv Regal' u šou-biznis? Ti me možeš zvati Lavokrv, ili samo Krv; a evo Džeri, ovde prisutan, zove me Li-reg, što je znak bliskosti." Dodao je, i dalje držeći njenu šaku: "A meni ako se išta sviða kod žene, to je to njeno blisko, prisno."

"Li-Reg ti je pozivna reč za telefaks", reèe Feld. "Opet si pomešao."

"Tako je, tako je." Hentmen pusti Merinu ruku. "Dobro, Frau Doktor Ratenfenger..."

"Ritersdorf", ispravi ga Meri.

"Ono 'Ratenfenger' bilo bi", reče Feld, "pacolovac, na nemačkom. Čuj, Ban, nemoj opet napraviti takvu grešku."

"Izvinjavam se", reče komièar. "Čujte, gospoðo doktorko Ritelsdof. Moliću fino, zovite me nekako lepo; to mi pomaže. Ja žudim za naklonošću lepih žena; to je onaj mali dečak u meni." Osmehnuo se, ali njegovo lice, a naročito oči - zadržaše u sebi onaj od sveta umorni bol, težinu jednog prastarog tereta. "Zaposliću tvog muža ako budem u mogućnosti da viðam i tebe povremeno. Ako on shvati pravi razlog za tu pogodbu, ono što se u diplomatiji naziva 'tajnim protokolima'." On se obrati Džeriju Feldu: "A ti znaš koliko sam video muka sa mojim protokolima u poslednje vreme."

"Čak je u jednom bednom iznajmljenom apartmanu na Zapadnoj obali", reèe Meri. "Evo, zapisaću ti adresu." Hitro uze olovku i hartiju i napisa adresu. "Reci mu da je on tebi potreban; reci mu da..."

"Ali on meni nije potreban", odvrati Bani Hentmen tiho.

Meri upita, obazrivo: "Zar se ne možeš sastati s njim? Čak ima jedinstven dar. Bojim se da ako ga niko ne pogura..."

Čupkajući donju usnu, Hentmen reče: "Bojiš se da ga on neće koristiti, da će mu dar propadati uludo."

"Da", reče ona i klimnu glavom.

"Ali to je njegov dar. Na njemu je da odluči."

"Mome mužu", reče Meri, "potrebna je pomoć." To bi trebalo da ja najbolje znam, pomisli ona. Moj je posao da razumem ljude. Čak je infantilno-zavisni tip; da bi se uopšte pokrenuo, potrebno je da ga neko gura i vodi. Inače će istruniti u tom ćumezu koji je unajmio. Ili - skočiti kroz prozor. Jedino ga ovo može spasiti, zaključi ona. Mada bi on bio poslednji koji bi priznao da je tako.

Posmatrajući je pomno, Hentmen reče: "Mogu li ja s tobom, Ritersdorfova, napraviti jedan 'dil' sa strane?"

"Ko-koje vrste?" Bacila je pogled na Felda; lice mu je bilo nepokretno, kao da se povukao, kao kornjača, iz cele ove situacije.

"Samo da se sastanem sa tobom, povremeno", reče Hentmen. "Ne poslovno."

"Neću ja biti ovde. Radiću za Zemljoplan; biću u sistemu Alfe, mesecima, ako ne i godinama." Hvatala ju je panika.

"U tom slučaju, nema poslića za mužića", reče Hentmen.

Feld progovori. "Kad odlaziš, Ritersdorfova?"

"Ovog časa", reče Meri. "Kroz četiri dana. Moram se spakovati, urediti da deca budu..."

"Četiri dana", reče Hentmen zamišljeno. Nastavi da osmatra Meri od glave do pete. "Razdvojila si se od muža? Džeri mi reèe..."

"Jesam", reče Meri. "Već se Čak iselio."

"Doði na večeru sa mnom večeras", reče Hentmen. "A ja ću u meðuvremenu ili svratiti u tu zgradu sa stanovima za iznajmljivanje, gde je on, ili ću poslati nekoga od mog osoblja tamo. Uzećemo ga na šestonedeljni probni rad... da počne da radi scenarije za nas. Dogovoreno?"

"Nemam ništa protiv večere sa tobom", reče Meri. "Ali..."

"To je sve", reče Bani Hentmen. "Samo večerica, ništa više. U bilo kom restoranu gde voliš, bilo gde u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali ako se razvije nešto više..." On se osmehnu.

Odletela je mlaznim taksijem nazad na Zapadnu obalu i prebacila se urbanom jednošinskom železnicom u centar San Franciska, a tamo u kancelarije lokalnog ogranka Zemljoplana, agencije kod koje je dobila svoj veoma poželjni novi posao.

Uskoro se naðe u liftu, koji se dizao; pored nje je stajao jedan uredno doteran mlad čovek, dobro obučen, Zemljoplanov predstavnik za štampu. Zvao se, učinilo joj se da je tako čula, Lorens Mak Re.

Mak Re reče: "Čeka nas cela banda reportera domo-novina, a evo šta će oni bacati na tebe. Implikacije, za koje će pokušati tebe da navuku da ih potvrdiš, da je taj terapeutski projekat samo maska, a da Zemlja u stvari želi da prisvoji mesec Alfa Tri M2. Da smo mi, u suštini, ovde da bismo ispočetka uspostavili tu koloniju, proglasili je svojom, razvili, onda poslali naseljenike u nju."

"Ali bila je naša pre rata", reče Meri. "Da nije, kako bismo je mogli upotrebljavati kao bolničku bazu?"

"Istina", reče Mak Re. Izišli su iz lifta, krenuli hodnikom. "Ali nijedan zemaljski brod nije je posetio dvadeset pet godina, a već posle dvadeset je, zakonski govoreči, naše pravo vlasništva ugašeno. Dakle, pre pet godina taj mesec je stekao političku i zakonsku autonomiju. Meðutim, ako sletimo i uspostavimo nanovo bolničku bazu, sa tehničarima, doktorima, terapeutima, i redom šta god je potrebno, možemo iznova proglasiti svoje vlasništvo - ako to Alfanci nisu učinili, a očito je da nisu. Oni se još i sad oporavljaju od rata, naravno; to je možda razlog. Ili su možda išli u izviðanje po tom mesecu i zaključili da to nije ono što oni žele, da je odveć tuð njihovoj biologiji. Evo. " On joj pridrža otvorena vrata; ona uðe i naðe se suoèena sa petnaest ili šesnaest homeo-pap reportera. Oni su sedeli; neki od njih su imali pik-kamere.

Ona duboko udahnu i priðe govornièkom mestu, prema kojem je Mak Re pokazao; na govornici je stajao mikrofon.

Mak Re prvi progovori u mikrofon. "Dame i gospodo", reče on, "ovo je dr Meri Ritersdorf, ugledna bračna savetnica iz oblasti Marin, koja se, kao što znate, javila da kao dobrovoljac pomaže u ovom projektu."

Jedan reporter odmah upita, lenjo: "Dr. Ritersdorfe, kako se zove taj projekat? Projekat psihotik?" Drugi reporteri se nasmejaše.

Odgovorio je Mak Re. "Ime koje smo mi dali ovoj operaciji glasi: 'Operacija pedeset minuta.'"

"Kuda će pošandrcali sa tog meseca ići, kad ih pohvatate?" upita drugi reporter. "Moglo bi se desiti da ih počistite pod tepih, a?"

Meri progovori u mikrofon. "U prvi mah bavićemo se istraživanjem sa ciljem da dokučimo kakva je tamo situacija. Već znamo da su prvobitni pacijenti, bar neki od njih, u životu; njihovo potomstvo, takoðe. Ne glumimo da nam je poznato koliko izgleda za opstanak ima društvena zajednica koju su oni tamo uspostavili. Ja bih pretpostavila da nema izgleda, nimalo, osim najbukvalnijeg, golog fizičkog opstajanja koje oni postižu. Pokušaćemo korektivnu terapiju u onim slučajevima gde to bude moguće. Naša najveća briga biće, naravno, deca."

"Kad očekujete da se naðete na drugom mesecu Alfe Tri, doktorka?' upita jedan reporter. Pik-kamere su se vrtele, šušteći kao daleka jata ptica.

"Rekla bih, kroz oko dve nedelje", odvrati Meri.

"Za ovo Vas ne plaćaju, je li tako, doktorka?" upita drugi.

"Ne."

"Uvereni ste, dakle, da je ovo poduhvat za opšte dobro? Jedna 'društvena stvar' za koju se vredi založiti?"

"Pa", reče Meri neodluèno, "to..."

"Zemlja će, dakle, imati neke koristi od uplitanja u kulturu bivših psihijatrijskih pacijenata?" Reporterov glas bio je gladak.

Okrenuvši se Mak Reu, Meri reče: "Šta da kažem?"

Mak Re reèe u mikrofon: "To nije oblast njene stručniosti; dr Ritersdorf je diplomirani psiholog, ne političar. Ona odbija da odgovori."

Jedan reporter, visok, vitak, iskusan, ustade i reče, razvlačeći reči: "Da li je Zemljoplanu pala na um pomisao da naprosto ostavi taj mesec na miru? Da postupa sa tom kulturom kao što bi sa svakom drugom, da poštuje njene vrednosti i običaje?"

Zastajkujući, Meri reče: "Još... ne znamo dovoljno. Možda, kad budemo više znali..." Zastala je, ne znajući šta bi dalje. "Ali to nije subkultura", reče ona. "Nema tradiciju. To je jedna društvena zajednica

sastavljena od mentalno obolelih jedinki i njihove dece, zajednica nastala pre samo dvadeset pet godina... što nema nikakav ugled u poreðenju sa, recimo, kulturama na Ganimedu ili na Iou. Kakve bi vrednosti mogli razviti mentalno bolesni ljudi? Pa još za tako kratko vreme."

"Ali sami ste rekli", nastavio je taj reporter tonom nalik na mačje predenje, "da zasad ne znamo ništa o njima. Znate li, nisu li, možda..."

Mak Re oštro progovori u mikrofon. "Ako su razvili ikakvu postojanu, vitalnu kulturu, ostavićemo ih na miru. Ali ocenu o tome treba da daju stručnjaci, kao što je dr Ritersdorf, a ne Vi, ili ja, ili amerièka publika. Iskreno govoreći, smatramo da nema ničeg eksplozivnijeg od društva u kome psihotici preovlaðuju, odreðuju vrednosti, kontrolišu medije. Praktično da nema nevolje koja se ne može iz takvog nečeg izroditi: neka nova, fanatizovana verska sekta, ili paranoični rat za nacionalnu državu, neko manijačko ili varvarsko uništavanje imovine. Već i te, nabrojane tri mogućnosti, dovoljan su razlog da mi istražimo šta to postoji na Alfa Tri M2. Ovaj projekat služi odbrani naših života i vrednosti."

Reporteri domo-novina sada su ćutali; videlo se da ih je Mak Re ubedio. Meri se svakako slagala s njim.

Kasnije, kad su Mak Re i ona izišli iz te sale, Meri reče: "Je li to stvarno bio razlog?"

Pogledavši je na trenutak, postrance, Mak Re odgovori: "Mislite, da mi idemo na M2 zato što se bojimo da će za nas biti opasna jedna socijalna enklava mentalno poremećenih, ili zato što jedno ludo društvo, samim svojim postojanjem, izaziva nelagodnost u nama? Mislim da je bilo koji od ta dva razloga sam po sebi dovoljan; svakako bi trebalo da se vi zadovoljite sa ta dva."

"I da ne pitam...?" Zurila je u mladog, čisto i oštro doteranog funkcionera Zemljoplana. "Nego ja treba samo da..."

"Vi treba da radite kao terapeut, i to je sve. Ja vas ne podučavam kako da lečite bolesne; zašto biste vi meni govorili kako da ovladamo jednom političkom situacijom?" Pogledao ju je hladno. "Ipak, navešću vam još jednu, dodatnu svrhu 'Operacije pedeset minuta', svrhu koje se možda niste setili. Savršeno je moguće da u društvenoj zajednici mentalno bolesnih, tokom dvadeset pet godina, nastanu i neke tehnološke ideje koje bi nam mogle dobro doći - a najverovatniji autori bili bi oni manični, najaktivniji." On pritisnu dugme lifta. "Čujem da su manični pacijenti, a i paranoidni isto tako, domišljati ljudi."

Meri reče: "Da li je to objašnjenje zašto Zemlja nije nikoga poslala ranije? Hteli ste da vidite šta će ispasti od njihovih ideja?"

Mak Re se samo smešakao, čekajuæi lift. Nije odgovorio. Ovaj čovek izgleda, zaključi ona, potpuno siguran u sebe. A to je, kad treba pristupiti radu sa psihoticima, greška. Lako bi mogla biti greška sa vrlo ozbiljnim posledicama.

Skoro sat kasnije, kad je već ulazila u svoju kuću u oblasti Marin da nastavi sa pakovanjem prtljaga, ona uvide temeljnu protivurećnost u vladinim izjavama. Prvo kažu da će ispitivati kulturu na Alfa Tri M2 zato što se plaše da bi mogla biti opasna po život, a posle kažu da će je ispitivati zato što je tamo možda

pronaðeno nešto upotrebljivo. Pre oko stotinu godina Frojd je pokazao koliko je lažna takva dvojna logika; prva tvrdnja poništava drugu, i obratno. Naprosto je nemoguće da država misli i jedno, i drugo.

Psihoanaliza pokazuje da onaj ko navodi dva protivurečna razloga za neki postupak, obično ima treći, pravi, skriveni razlog. Tog trećeg razloga nije svestan; ili cela jedna grupa ljudi - u ovom slučaju, državnih činovnika - nije svesna.

Meri se zapita kakav je, u ovom slučaju, taj pravi motiv.

Kakav god bio motiv, zaključi ona, projekat za koji se dobrovoljno javila ne izgleda više onako idealistièki, onako lišen zadnjih namera.

Imala je jednu jasnu slutnju o tom pravom motivu: zasnovan je na dobrom, tvrdom, sebičnom interesu.

Imala je, štaviše, još jednu slutnju.

Da ona verovatno nikada neće doznati koji je to motiv bio.

Zaneta u posao pakovanja džempera, kojih je imala jednu punu ladicu, najednom je shvatila da više nije sama. Dvojica ljudi stajali su na vratima njene sobe; ona hitro skoći na noge i okrete se ka njima.

"Gde je gospodin Ritersdorf?" upita stariji od te dvojice, pružajuæi ka njoj ravnu crnu ploču sa značkom za identifikaciju; ona vide da su obojica iz kancelarije njenog muža, iz ogranka CIA u San Francisku.

"Iselio se", reče ona. "Daću vam njegovu adresu."

"Dobili smo dostavu", reče stariji, "od jednog neidentifikovanog doušnika da tvoj muž planira, možda, samoubistvo."

"On to večito planira", uzvrati ona, zapisujući na jedan list hartije adresu ćumeza u kome je Čak sada tavorio. "Ne mislim da se treba zabrinjavati zbog toga; on je hronično bolestan, ali nikad baš sasvim mrtav."

Stariji cijaš posmatrao ju je sa sumornim neprijateljstvom. "Koliko shvatam, ti i on se rastavljate."

"Tako je. Ako se to vas išta tiče." Ona mu uputi jedan kratak, profesionalni osmeh. "Mogu li sad nastaviti da se pakujem?"

"Naša Služba", reče cijaš, "sklona je da pruža izvesnu zaštitu svojim zaposlenicima. Ako se tvoj muž ubije, nastaće istraga - sa ciljem da se ustanovi do koje mere si ti umešana u to." On zastade, pa dodade: "A s obzirom na to da si ti po profesiji bračna savetnica, to bi moglo biti malo nezgodno, zar ne?"

Posle kraće tišine, Meri odvrati: "Da, verovatno bi moglo."

Mlaði cijaš, takoðe vrlo kratko, vojnički podšišan, reče: "Naprosto smatraj da je ovo jedno neformalno upozorenje. Vozi polako, Ritersdorfova; ne prevaljuj premnogo pritiska na tvog muža. Razumeš?" Njegove oči bile su bez života, studene.

Klimnula je glavom. I zadrhtala.

"U meðuvremenu", reče stariji, "ako se on kojim slučajem pojavi ovde, reci mu da svrati do nas. On jeste na trodnevnom odsustvu, ali, ipak, želeli bismo popričati s njim. " Obojica se okrenuše i izaðoše iz sobe, a onda, kroz prednja ulazna vrata, i iz kuće.

Vratila se pakovanju, sva zadihana od olakšanja što su dvojica iz CIA otišli.

Neće meni CIA nalagati šta da radim, reće ona sebi. Ja ću mom mužu govoriti šta god mi se hoće i uradiću mu šta god mi se hoće. Neće oni uspeti da zaštite tebe, Čak, reče ona sebi, pakujući džemper za džemperom, nabijajući ih divljački u kofer. Štaviše, biće još gore, zato što su se umešali, reče ona sebi; dakle, Čak, budi spreman.

Prasnula je u smeh, na sav glas, i pomislila: ti, jadni uplašeni sninku. Mislio si da ti je dobra ideja da me zastrašuješ tako što ćeš poslati svoje kolege. Pa možda ih se ti plašiš, ali ja ne. To su samo glupi, tupi panduri.

Nastavila je da se pakuje. Poče razmišljati o mogućnosti da pozove svog advokata i kaže mu o ovoj cijaškoj taktici pritiska. Neću, zaključi ona; zasad to još neću učiniti; sačekaću dok zahtev za razvod stigne pred sudiju Erizolaru. Onda ću priložiti ovo kao dokaz: eto na kakav sam život bila prisiljena, u braku sa takvim čovekom. Izložena policijskom uznemiravanju, neprekidno. A kad sam pokušala da mu pomognem da naðe posao, nabacuje mi se neko da me uvuče u krevet.

Prepuna zluradosti, ona ugura i poslednji džemper u kofer, koji zaklopi i munjevitim zaokretom prstiju zaključa.

Jadno Čakence, reče ona sebi. Nećeš ti imati nikakvu priliku, kad te ja bacim u sudnicu. Nećeš znati šta te pregazilo. Doživotno ćeš davati gomile novca meni. Dokle god budeš živ, dragi, nećeš nijednog trena biti stvarno slobodan od mene; uvek ću te koštati nešto.

Počela je, veoma pažljivo, da presavija svoje mnogobrojne haljine i slaže ih u veliki putni sanduk sa posebnim vešalicama pričvršćenim za unutrašnju stranu sanduka.

Koštaću te, reče ona sebi, više nego što možeš platiti.

4.

Devojka na vratima reče glasom blagim, neodlučnim: "Hmm, ja sam Džoan Trieste. Lord Teciostriga kaže da si se upravo doselio." Njene oči su lutale; gledala je mimo Čaka Ritersdorfa, u stan. "Nisi još ništa od svojih stvari doneo, a? Mogu li pomoæi? Mogla bih da okačim zavese i očistim police u kuhinji, ako želiš."

Čak reèe: "Hvala. Ali, dobro mi je." Bio je dirnut činjenicom da se ljigavac toliko potrudio: pokupio negde, i doveo, ovu devojku.

Nema ona ni dvadeset godina, zaključi Čak; kosu je uplela u samo jednu, krupnu pletenicu koju je opustila niz leða, a to je kosa neke smeðe, zapravo neodreðane boje, zaista samo obična kosa. Devojka je prilično bela, previše bleda. I, činilo mu se, njen vrat je malčice predugačak. Ona nema nikakvu figuru vrednu pomena; ali je, bar, vitka. Džoan Trieste je na sebi imala tamne pantalonice pripijene uz kožu, čizmice i pamučnu košulju u muškom stilu; koliko je on mogao oceniti, ispod toga nije nosila prsluče, a nova moda sad i zahteva da se ne nosi. Meðutim, bradavice njenih dojki bile su najobičniji, ravni, tamni krugovi ispod belog pamučnog platna: znači, nije mogla da plati, ili nije bila zainteresovana, za sada modernu operaciju njihovog proširenja. Pade mu na um da je siromašna. Studentkinja, može biti.

"Lord Teciostriga", objasni ona, "potiče sa Ganimeda; stanuje preko puta tebe, s druge strane hodnika." Nasmešila se malo; imala je, vide on, vrlo fine, male, jednake, bele zube, veoma pravilne, dobro uoblièene. Zapravo... maltene savršene.

"Da", reče Èak. "On se uvukao ovde putem proticanja, ispod vrata, pre oko jedan sat." Dodade: "Rekao je da će poslati nekoga. Izgleda da je mislio..."

"Da li si stvarno pokušao da se ubiješ?"

On malo počuta, pa slegnu ramenima. "Taj ljigavac je tako pomislio."

"Jesi, jesi. Prepoznajem ja to i sad; vidi se na tebi." Ona proðe pored njega, ušeta se u stan. "Ja sam... znaš. Psih."

"Koja vrsta psiha?" On ostavi otvorena ulazna vrata stana, ode do svog paketića cigarete 'Pol Mol' i pripali jednu. "Ima svakojakih. Od onih koji mogu da pomaknu planinu, do onih koji jedva..."

Džoan mu upade u reč. "Moje moći su minimalne, ali, ipak, pogledaj. " Okrenuvši se ka njemu, ona odiže kragnu košulje. "Vidiš moj bedž? Registrovani član Psih udruženja SAD. " Zatim objasni: "Moja sposobnost je da nateram vreme da malo poteče unatrag. U prostoru ograničene veličine, recimo tri sa četiri metra, otprilike veličine tvoje dnevne sobe. Za razdoblje od oko pet minuta najviše." Osmehnula se, i on se opet zadivi njenim zubima; preobražavali su joj lice, činili ga predivnim; dokle god se osmehivala, čista radost beše gledati je, a Čaku se činilo da to govori nešto o njoj. Kvalitet lepote uzdiže se iznutra; ona je divna unutra, i Čak shvati da će ta lepota, tokom godina, dok bude starila, postepeno sve više izbijati na površinu, tako da će Džoan sa trideset ili trideset pet godina naprosto zračiti lepotom. Zasad ona ostaje, ipak, dete.

"Je li to koristan dar?" upita on.

"Ima ograničenu primenljivost." Sela je, kao ptica, na rukonaslon njegove arhajske sofe u danskom stilu, zavukla prstiće u džepove tesnih pantalonica i izjavila: "Radim za policijsku stanicu Ros; prevoze me vrlo brzo na mesta teških saobraćajnih nesreća, a ja onda - smejaćeš se, ali to zaista uspeva - vratim vreme

na trenutke pre nego što se nesreća desila, ili, ako je prekasno, ako je od nesreće prošlo pre više od pet minuta, ponekad uspem da vratim u život osobu koja je upravo umrla. Shvataš?"

"Shvatam", reče on.

"Nije neki veliki prihod. Što je najgore, moram biti na raspolaganju dvadeset četiri sata na dan. Pozovu me iz stana i prevezu brzinskim džet-skakačem na mesto udesa. Shvataš?" Okrenula je glavu, uperila prst ka svom desnom uhu; on vide malen, zdepast cilindar ugraðen u njeno uho, i shvati da je to policijski radio. "Uvek sam uključena u njihovu talasnu dužinu. To, naravno, znači da ne smem biti više od nekoliko sekundi udaljena od nekog prevoza; smem u restoran, pozorište, u tuð stan, ali..."

"Pa, dobro", reče on, "možda ćeš spasti moj život, jednog dana." Pomisli: da sam skočio, mogla si me naterati nazad u postojanje. Al' je usluga, mani ga.

"Spasla sam ja mnogo života", reče Džoan i ispruži ruku. "Mogu li i ja dobiti cigarišku?"

On joj dade, i oseti se kriv što je, kao i obično, propustio da na vreme shvati šta je trebalo uraditi.

"Čime se ti baviš?" upita Džoan.

Nevoljno - ne zato što je informacija bila tajna, nego zato što se u narodu takav posao slabo cenio - on opisa svoj posao kod CIA. Džoan Trieste je slušala pažljivo.

"Postoji zakon", reče Čak, "koji ja zovem Ritersdorfov treći zakon o smanjenom dobitku, koji kaže da srazmerno svome zadržavanju na jednom poslu, ti umišljaš, progresivno, da je taj posao sve manje i manje važan u opštoj svetskoj shemi stvari." Uzvratio joj je osmehom; sjaj u njenim očima, cakleće sjaktanje njenih belih zuba, činili su osmehivanje lakim. Počeo je da zaboravlja tovar očajanja koji ga je do maločas pritiskao.

Džoan je lunjala po stanu. "Hoćeš li doneti mnogo svojih stvari? Ili ćeš naprosto živeti ovako? Pomoći ću ti da ga ukrasiš malo, a i Lord će, koliko to može. Na kraju hodnika ima jedno živo biće od tečnog metala, sa Jupitera, zove se Edgar; on je ovih dana u hibernaciji, ali kad se probudi, rado će i on pomoći. U stanu levo od tebe ima jedna viz-ptica sa Marsa; znaš, sa onim šarenim perjem oko glave... Nema ruke, ali pomera predmete psihokinezom. Pomogla bi i ona, ali danas je zauzeta oko izleganja; leži na jajetu, znaš."

"Bože", reče Čak. "Koja je ovo poligenetska zgrada." Slušanje svega ovoga ostavilo ga je u blagoj ošamućenosti.

"Osim toga", reče Džoan, "na spratu ispod tvog živi grib-sloš, koji se tu doselio sa Kalista; namotao se u mnogo, mnogo navoja oko one trokrake stojeće lampe koja je standardni nameštaj u ovim stanovima... Takve su se proizvodile oko 1960. godine. On će se probuditi čim sunce zaðe; tada se oni bude i kreću u kupovinu hrane. A ljigavca si već upoznao. " Potegla je dim snažno - ali malčice nevešto - iz cigarete. "Dopada mi se ova zgrada; svašta upoznaš u njoj. Pre tebe, u ovom stanu stanovala je mahovina sa Venere. Njoj sam jednom spasla život; bila se sasušila... Njima je potrebna stalna vlažnost, znaš. Na kraju

se pokazalo da je klima u oblasti Marin suviše sušna za nju, pa se morala odseliti u Oregon, gde stalno pada kiša." Okrenuvši se, devojka ga je posmatrala. "Izgledaš kao da si imao mnogo nevolja."

"Ne stvarnih. Samo zamišljenih. Onih koje su se mogle izbeći", reèe on. Pomisli: da sam samo malo porazmislio, nikad se ne bih ni upleo u takve nevolje; nikad se ne bih oženio onom.

"Kako ti se zove žena?"

Trgnuo se na to. "Meri", reèe on.

"Nemoj se ubijati zbog toga što si je otkačio", reèe Džoan. "Za koji mesec, možda za koju nedelju čak, opet ćeš se osećati 'čitav'. Sad se osećaš kao jedna polovina organizma koji je presečen nadvoje. Binarna fisija uvek je bolna; znam to, zato što je ovde stanovala jedna protoplazma... koja je patila kad god se delila na dve, a morala se deliti, da bi rasla."

"Valjda i rastenje boli", reče on. Priðe širokom, neotvorivom prozoru i još jednom virnu dole, ka žlebovima, točkovima, nogarcima i džet-skakaćima dole. Samo malo, malecno je nedostajalo...

"Nije loše stanovati ovde", reče Džoan. "Znam to; stanovala sam ja na mnogo raznih mesta. Inače, u policijskoj stanici Ros svi znaju za zgradu 'Kod odbačenog oružja'", dodade ona iskreno. "To je zato što je ovde bilo svakojakih tuča, sitnih kraða, pa i jedno ubistvo. A nije ni neka čistoća... što si već mogao videti."

"Pa ipak..."

"Pa ipak sam uverena da treba da ostaneš. Imaćeš društvo. Naročito noću, kad ne-zemaljski oblici života imaju pojačan društveni život, što ćeš već otkriti. Lord Teciostriga je osoba sa kojom je veoma dobro sprijateljiti se; pomogao je on mnogima. Ganimedanci imaju onu osobinu koju je sveti Pavle nazvao caritas... Imaj na umu da je Pavle rekao da je karitas najveća od svih vrlina." Zastala je. "Moderna reč za karitas bila bi, valjda, empatija."

Vrata stana se pokrenuše; Čak se istog trena okrete. Vide dvojicu dobro znanih ljudi. Svog gazdu, Džeka Elvuda, i svog saradnika u pisanju, Pita Petrija. Obojici kao da je laknulo čim su ga ugledali.

"Je'ote", reče Elvud, "mi mislili da stižemo prekasno. A prvo smo svratili u tvoju kuću, jer smo računali da si možda tamo."

Džoan Trieste reče, obraćajući se Elvudu: "Ja sam iz policijske stanice Ros. Mogu li videti vaše papire za identifikaciju, molim?" Hladnim glasom.

Elvud i Petri joj pokazaše, nakratko, svoje znaèke CIA, onda se došetkaše do Čaka. "Šta će gradska policija ovde?" upita Elvud.

"Prijateljica", reče Čak.

Elvud slegnu ramenima; očito nije nameravao da zahteva nikakve pojedinosti. "Nisi mogo neki bolji stan da naðeš?" Osmotrio je sobu. "Ovde bukvalno zaudara."

"Samo je privremeno", reče Čak, sa nelagodnošću.

"Nemoj da ti se pogoršava stanje", reče Pit Petri. "A tvoje odsustvo: ukinuli ga. Misle da bi trebalo da budeš na poslu. Za tvoje dobro. Ne bi trebalo da budeš sam na mestu gde se možeš prepuštati crnim mislima." Osmotrio je Džoanu Trieste, očigledno se pitajući da li je ona na neki način sprečila njegov pokušaj samoubistva. Niko mu, meðutim, ne dade prosvetljenje u vezi sa ovim pitanjem. "Znači, vratićeš se s nama u kancelariju? Ima ðavolski puno posla; kako izgleda, bićeš tamo celu noć."

"Hvala", reče Čak. "Ali moram početi preseljavanje mojih stvari; a treba i da sredim ovaj apartman, koliko-toliko." I sad je želeo da bude sam, iako je cenio njihove dobre namere. Nagon, neki, u njemu: da otpuzi, da se sakrije. To mu je u krvi.

Džoan Trieste reče dvojici cijaša: "Mogu ja da ostanem s njim, bar neko vreme. Osim ako dobijem hitni poziv. Obično ga dobijem oko pet po podne, kad počne povratak ogromnog broja ljudi s posla. Ali, do tad..."

"Čujte", reče Čak odlučno.

Njih troje se okrenuše upitno ka njemu.

"Ako neko hoće da se ubije", reče Čak, "ne možete ga sprečiti. Možda možete odložiti. Možda ga psih, kao Džoan, može dovući nazad. Ali i sa nekim odlaganjem, on će to ipak uraditi, a ako ga dovučete nazad, naći će način da to uradi ponovo. Zato me ostavite na miru." Osećao se umorno. "Imam zakazan sastanak u četiri sa mojim advokatom - i mnogo drugog posla. Ne mogu stajati i pričati."

Elvud pogleda na ručni časovnik i reče: "Evo, ja ću te odbaciti do advokata. Možemo stići taman na vreme." Kratkim gestom pozva Petrija.

Čak reče Džoani: "Možda ću se ponovo videti sa tobom. Jednog dana." Toliko umoran je bio, da mu je bilo svejedno hoće li je, ili neće, ikad više videti. "Hvala ti", reče neodreðeno; nije mu bilo baš jasno za šta joj se zahvaljuje.

Pažljivo rasporeðujući naglaske, Džoan reče: "Lord Teciostriga je u svom stanu, a on može da hvata tvoje misli; ako opet pokušaš da se ubiješ, on će to čuti i umešaće se. Prema tome, ako nameravaš..."

"Jasno mi je", reče Čak. "Neću ovde." Ode do ulaznih vrata stana, sa Elvudom i Petrijem, koji stadoše nekako levo i desno od njega; Džoan za njima.

Čim su izišli u hodnik, on vide da su vrata ljigavčevog stana otvorena; ogromna žuta gomila sluzi blago se zanjiha u znak pozdrava.

"Pa, hvala i tebi", reče Čak, napola ironično, i ode, sa svoja dva saradnika iz CIA.

Dok su se vozili točkom do kancelarije Neta Vajldera u San Francisku, Džek Elvud reče: "Ova operacija 'pedeset minuta'... tražili smo dozvolu da u početnu grupu za iskrcavanje uključimo i jednog muškarca.

Rutinski zahtev, i naravno odobren nam je." On zamišljeno pogleda Čaka. "Mislim da ćemo u ovom slučaju gurnuti simulakruma."

Čak Ritersdorf neodreðeno klimnu glavom. Bila je standardna procedura da se koristi simulakrum u projektima gde bi moglo doći do neprijateljstava izmeðu raznih ljudskih klika; CIA ima mršav operativni budžet i ne voli da gubi ljude.

"Zapravo", reče Elvud, "taj simulakrum - napravio nam ga je GD dole u Palo Altu - hm, dovršen je, i već nas čeka u našoj kancelariji. Pa, ako hoćeš da ga vidiš." On zaviri u malu beležnicu koju je izvukao iz džepa sakoa. "Zovu ga Denijel Magbum. Dva'es šes' godina, Anglosakson. Diplomirao na Stenfordu i magistrirao političke nauke. Godinu dana držao nastavu na Državnom u San Hozeu, onda prešao u CIA. To ćemo napričati ostalima u Projektu; samo ćemo mi znati da je to sim koji prikuplja informacije za nas." On zaključi: "Još nismo odlučili koga da odredimo da bude orijentacioni vodič za Denijela Magbuma. Možda Džonstona."

"Onog tupsona", reče Čak. Simulakrum može da radi do neke mere autonomno, ali u operacijama ove vrste, premnogo odluka se zahteva; prepušten samome sebi, Denijel Magbum bi se brzo odao, i svi bi saznali da je proizvedeni predmet. Magbum će hodati i pričati, ali kad doðe vreme za odlučivanje o politici - tada će neki dobar operator, koji sedi u punoj bezbednosti u Nivou Jedan zgrade CIA u San Francisku, preuzeti kontrolu nad njim.

Dok su parkirali točak na krovno sletište Net Vajlderove kancelarijske zgrade, Elvud reče zamišljeno: "Baš nešto mislim, Čak, možda bi ti voleo da rukuješ Denijem. Džonston, kao što i sam kažeš, nije najbolji."

Čak, iznenaðen, baci pogled ka njemu. "Zašto? To nije moj posao." CIA je imala poseban korpus ljudi osposobljenih za animiranje simulakruma.

"To, kao znak dobre volje prema tebi", reče Elvud lagano, zagledan u gusti popodnevni gradski vazdušni saobraćaj koji je ležao poput sloja dima na gradu. "Da bi ti, hoćemo li tako reći, mogao biti sa svojom suprugom."

Posle nekog vremena Čak reče: "Bespogovorno ne."

"Onda motri na nju."

"Zbog čega?" Osetio je zbunjeni gnev. I ogorčenje.

"Budimo realistični", reče Elvud. "Psiholozi CIA vide očiglednu činjenicu da si ti i sad zaljubljen u nju. A za Dena Magbuma trebaće nam operator sa punim radnim vremenom. Petri bi mogao nekoliko nedelja pisati tvoje tekstove; uzmi ovaj posao, oprobaj se malo, vidi da l' ti se sviða, pa ako ne, odbaci ga i vrati se tekstovima. Zaboga, pa ti si godinama programirao simiće, trebalo bi da ti rad preko daljinskog upravljanja doðe kao najprirodnija stvar. Mogao bih da se kladim na to. Otputovao bi istim brodom kao Meri, spustio se na Alfu Tri M2 u isto vreme..."

"Ne", ponovi Čak. Otvori vrata točka, iskorači na površinu sletišta. "Vidimo se kasnije; hvala za vožnju."

"Znaš", reče Elvud, "mog'o bih ja tebi da naredim da preuzmeš tog sima. I bih, kad bih mislio da je to u tvom interesu. Što možda i jeste, itekako. Evo šta mislim da ću uraditi: izvadiću dosje tvoje žene - iz FBI - i pregledaću ga. Pa, kad vidim kakva je to osoba..." Odmahnu rukom. "Odlućiću na osnovu toga."

"A kakva bi to osoba trebalo da ona bude", upita Čak, "pa da ja nju uhodin kroz oči cijaškog simulakruma?"

Elvud reče: "Žena kojoj se vredi vratiti." On zatvori vrata točka; Petri upali motor, i točak se hitnu u predvečernja nebesa. Čak ostade da gleda tu uzlaznu putanju.

Cijaški način razmišljanja, reče on sebi zajedljivo. Pa, dobro, trebalo bi da sam dosad, već, naviknut na to.

Ali Elvud je bio u pravu u pogledu jedne stvari. On, Čak, zaista je ranije programirao mnogo simulakruma, ugradio u njih retoriku smišljeno ubedljivu. Ako bi preuzeo voðenje tog 'Magbuma', ili kako ga već zovu, mogao bi - ovo ga navede da zastane - mogao bi preobraziti tog simulakruma u delikatno podešeni instrument, u mašinu koja vodi, zavodi, i, da, čak i kvari ljude oko sebe. On lično, Čak, ne bi nikad mogao biti tako ubedljiv govornik; samo kroz svoju veštinu postajao je maestralan.

Denijel-Den Magbum bi mogao, u Čakovim rukama, postići mnogo što šta kod Meri Ritersdorf. Što nikom nije poznato bolje nego njegovom gazdi, Džeku Elvudu. Nije čudo što je Elvud predložio baš to.

Ali u tom poduhvatu krio se i potencijal za vrlo uvrnute mogućnosti. Cela stvar bila mu je odbojna; uzmicao je od nje, intuicijom osećao da bi moglo ispasti ogavno.

Pa ipak, ne može ni da odbije tek tako, bez razmišljanja; nisu stvari - nije ni život sam, postojanje na Zemlji - tako otvorene, iskrene.

Možda bi rešenje bilo da daljinsku kontrolu vrši neko drugi, ali neko u koga on ima poverenja. Recimo, Petri. Neko ko bi štitio njegove interese.

Onda pomisli: a šta su, zapravo, moji interesi?

Voðen samo refleksima, duboko zamišljen, poče silaziti rampom u unutrašnjost graðevine. Zato što mu je jedna nova pomisao, koju nije predložio njegov poslodavac Džek Elvud, neopaženo uklizila u um.

Razmišljao je: postoji nešto što bi se pod ovim okolnostima moglo postići. Simulakrum CIA i Meri ; to dvoje, zajedno, na jednom prirodnom satelitu jedne planete - u sasvim drugom zvezdanom sistemu... okruženi psihijatrijskim slučajevima koji sačinjavaju čitavo jedno ludo društvo. Moglo bi, moglo bi da 'proðe', pod tako izuzetnim okolnostima.

To nije bila ideja o kojoj bi mogao sa bilo kim razgovarati; zapravo mu je bilo teško da je saopšti čak i samom sebi. Meðutim, imala je svoje prednosti u odnosu na samoubistvo; a ovo drugo je on, zamalo, postigao.

Pod tim okolnostima ja bih mogao, zaista, uspeti da je ubijem, reče on sebi. Pomoæu robota CIA, pomoću jednog konstrukta firme 'Dženeral Dajnamiks'. Pred zakonom bih imao prilično dobre izglede da budem osloboðen, jer simulakrumi kojima se rukuje sa takve daljine često postupaju i po svojoj sopstvenoj volji; njihova autonomna kola često preovladaju u odnosu na uputstva koje im neko šalje 'daljincem'. Pa, vredelo bi pokušati. Pred sudom ć u se braniti da je simulakrum postupio svojevoljno; mogu pribaviti nebrojeno mnoštvo struènih radova u kojima se dokazuje da simulakrumi èesto rade takve stvari... Istorija CIA prepuna je operacija u kojima su, u presudnim trenucima, simulakrumi iz takvih razloga zabrljali.

Na tužiocu će biti da dokaže, ako ikako može, da sam ja dao simulakrumu presudnu naredbu.

Doðe do vrata Neta Vajldera; ona se otvoriše, i on uðe, još i sad duboko utonuo u misli.

Možda jeste dobra zamisao, možda nije; svakako se o njenim dobrim stranama može raspravljati – već i iz moralnih razloga, ako ne iz praktičnih. U svakom slučaju, to je jedna od onih ideja koje kad se jednom zakače za tebe, nikako te ne puštaju; prava idee fixe, ušla je u njegov um, došla da ostane, ne može se izagnati.

Ne bi to bio, ni u kom slučaju, čak ni teorijski, 'savršeni zločin'. Teška sumnja pala bi odmah na njega; oblasni ili državni tužilac, ili već ko bude nadležan za takav slučaj, vrlo brzo i tačno bi pogodio šta je stvarno bilo. Dosetili bi se i reporteri domo-novina: neki od njih su meðu najprodornijim umovima Amerike. Ali podozrevati, i dokazati, to su dve sasvim različite stvari.

Do neke mere moći će i da se krije iza zavese tajnosti, koja uvek zaklanja sve delatnosti CIA.

Više od tri svetlosne godine, ogromno rastojanje. Svakako preveliko da bi se pod normalnim okolnostima mogao, preko njega, izvesti kapitalni zločin. Mnogo koji delić elektromagnetnih signala, prilikom potonuća u hipersvemir i izranjanja iz njega, mogao bi razumno biti protumačen kao posledica dejstva nasumičnih prirodnih činilaca. Advokat odbrane, ako išta valja, može prokleto mnogo postići već insistiranjem na toj jednoj poenti.

A Net Vajlder je takav advokat.

5.

Te večeri, pošto je obedovao u restoranu 'Plava lisica', on pozva svog gazdu Džeka Elvuda na kućni broj.

"Voleo bih da vidim to stvorenje kome ste prikačili naziv Den Magbum", reče oprezno.

Na malom ekranu lice njegovog šefa zgužva se u osmeh. "Važi. Nema problema; vrati se u tu rupu koju si iznajmio, a ja ću poslati Dena da skokne donde. On je ovde, u mojoj kući. Pere mi sudove. Šta te je navelo da se odlućiš?"

"Nije bilo nekog posebnog razloga", reče Čak i prekide vezu.

Vratio se u svoj stančić - u noći; soba je, sa delimično neispravnim svetiljkama uvučenim u zidove, izgledala više deprimirajuća nego ikad. On sede da čeka Dena.

Začu, takoreći istog trenutka, jedan glas u hodniku, muški glas koji je pitao za njega. Onda mu se u mozgu uobličiše misli ganimedskog ljigavca. "Gospodine Ritersdorfe, u hodniku je jedan džentlmen koji te traži; molim otvori mu vrata i pozdravi ga."

Čak priðe vratima i otvori ih.

U hodniku je stajao čovek srednjih godina, niskog rasta, trbušast, u staromodom odelu. "Jesi ti Ritersdorf?" upita taj tmurno. "Isssuse, koji ćumez. Ovde, bre, sve gamiže od ne-Zemljana, i to nekih nenormalnih - šta š' ti, kao Zemljan, ovde?" Čovek obrisa džepnom maramicom crveno, znojavo lice. "Ja sam Bani Hentmen. Ti si taj koji je napisao tekstove, a? Ili je ovo sve skupa nesporazum?"

"Ja sam pisac tekstova za simulakrume", reče Čak. Ovo je izazvala, naravno, Meri; zapela je da mu namesti bolje prihode da bi mu ih uzela posle razvoda.

"Kako to da me nisi prepoznao?" upita Bani Hentmen nezadovoljno. "Zar nemam svetsku slavu? Ili možda ti ne gledaš televiziju?" Razdražljivo povuče dim iz cigarete. "Dakle, ovde sam. Ovde sam. Je l' o'š il ne'š radiš za mene? Slušaj ti, Ritersdorfe - nisam ja navikao da idem kod ljudi i moljakam. Al' to tvoje je dobro, moram priznati. Gde ti je stan? Ili moramo stajati ovde nasred hodnika?" Vide poluotvorena vrata Čakovog stančića; odmah poðe ka njima, uðe i nestade unutra.

Razmišljajući brzo, Čak poðe za njim. Očito, ovog Banija neće moći lako da se otarasi. Ali Hentmenovim prisustvom on, zapravo, ništa ne gubi; èak je to dobra prilika da se proveri uspešnost robota zvanog Den Magbum.

"Tebi je jasno", reče on Hentmenu, zatvorivši za sobom vrata stana, "da ja ovaj posao ne tražim aktivno."

"Da, da", reče Hentmen, klimajući glavom. "Ti si rodoljub - voliš ono, tajni agent, te stvari. Slušaj." On mahnu podignutim prstom prema Čaku. "Ja ti mogu platim triput više nego oni. Imaćeš i mnogo više slobode u pisanju. Mada će, naravno, moja reč biti poslednja kad se odlućuje šta ćemo upotrebiti i kako će tačno da glasi." Užasnuto se osvrtao po stančiću. " Jiiik. Podseæa me na moje detinjstvo u Bronksu. Mislim, ovo je pravo siromaštvo. Šta je bilo, žena te 'počistila' u razdeobnoj parnici?" Njegove oči, mudre i pune saosećanja, zasvetlucale su. "Da, to ume da bude gadno; znam. Triput sam se ja razvodio, i svaki put me je koštalo stravično. Zakon je na strani žene. Ta tvoja žena; jeste privlačna, ali..." Mahnuo je rukom. "Ne znam. Nekako je hladna, razumeš ti mene? Nekako - proračunata. Ne zavidim ti. Sa takvom ženom kad počinješ neku vezu, moraš dobro paziti da te ona ne upetlja ni u kakve zakonske čvorove. Obezbediš da je stvar van zakona; znaš, samo sastanci." On osmotri Čaka. "Ali ti si od onih koji su skloni da se ožene; vidim to. Igraš pošteno. Takva žena može tebe da gazi sa obe gusenice. I kad te ostavi, da budeš spljeskan kao dupe od crva."

Na vratima se začu kucanje. Istovremeno se misli ganimedskog sluzavog stvorenja, Lorda Teciostrige, pojaviše u Čakovoj svesti. "Drugi posetilac, Ritersdorfe. Ovog puta mlaði."

"Izvinite", reče Čak Baniju Hentmenu, ode do vrata i otvori ih.

"Ko izvodi trik sa telepatijom?" mumlao je Hentmen iza njega.

Mlad čovek oduševljenog lica, zgodan, izuzetno dobro obučen, u najmodernijem odelu braće Harding, reče, videvši Čaka: "Gospodin Ritersdorf? Ja sam Denijel Magbum. Gospodin Elvud je zatražio da svratim do Vas."

Dobro napravljen simulakrum; Čak nikada ne bi pogodio. Uvidevši sad da je tako, on oseti veliko olakšanje. "Svakako", reče. "Uði." Povede simulakruma u stančić. "Magbume, ovo je slavni TV komičar Bani Hentmen. Znaš, onaj, jaa-jaa buum-buum Hentmen sa velikim kostimom u vidu zrikavog zeca sa klempavim ušima."

"Kakva čast!" reče Magbum i pruži ruku; njih dvojica se rukovaše, odmeravajući jedan drugog. "Mnogo puta sam gledao vaš šou. Pravi džumbus smehotresnog veselja."

"Mmm-da", progunða Bani, bacivši mrzovoljan pogled ka Čaku.

Čak reče: "Den je novi službenik u mojoj kancelariji; sada ga srećem prvi put." Dodade: "Odsad ću raditi s njim."

"Ne, bre, 'ej", reèe Bani Hentmen silovito. "Odsad radiš za mene - razumeš? Doneo sam ugovor; rek'o sam mojim advokatima da ga sastave."

Poče preturati po unutrašnjem džepu sakoa, mršteći se.

"Jesam li nešto prekinuo?" upita Magbum, uzmičući korak-dva, sa puno poštovanja. "Mogu se ja vratiti kasnije, Ritersdorfe. Ili, ako te mogu tako zvati: Čak."

Hentmen ga osmotri. Onda slegnu ramenima i poče rasklapati papir sa ugovorom. "Pogledaj ovo. Vidi koliko ćeš biti plaćen", reče, upirući cigaretom ka jednom mestu u ugovoru. "Mogu li ove tajne agiše da ti plate išta slično? A vidi, zasmejavati Ameriku, to je rodoljubivo; podiže moral, doprinosi da potučemo komunjare. Zapravo je rodoljubivije od ovog što sad radiš; ti simulakrumi, to su sve grudve hladnog flada - naježim se od njih."

"Slažem se", reče Den Magbum. "Ali, gospodine Hentmen, postoje argumenti u prilog i druge strane. Ako dozvolite za utrošim trenutak vašeg vremena, objasniæu. Ovaj naš Čak, ovde prisutan, obavlja posao koji ne može obaviti niko drugi. Programiranje simulakruma je umetnost; bez stručnog programiranja, oni su samo hrpe materijala, tako da svako, pa i malo dete, može odmah prepoznati da nisu ljudska bića. A kad su programirani kako valja..." Osmehnuo se. "Nikad niste videli Čakove simulakrume u dejstvu. Neverovatno je." On zastade, pa dodade: "I gospodin Petri dobro radi. U ponečemu, zapravo, i bolje."

"Možda treba da zaposlim tog Petrija", reče Bani Hentmen smračeno. "Ako je tol'ko dobar."

"Pa, za vaše potrebe", reče Magbum, "Petri je možda bolji. Znam ja koji se element u Čakovim scenarijima vama dopada, ali problem je u sledećem: to je kod njega sporadično. Pojavi se i nestane. Ne verujem da bi on mogao svakodnevno, sa punim radnim vremenom, proizvoditi komedije, a kod vas bi to morao. Meðutim, kao samo jedan sastojak meðu mnogima, njegova duhovitost..."

"Ma, beži, bre, odavde", reče Bani Hentmen nezadovoljno Magbumu. Zatim se obrati Čaku: "Ne volim razgovore utroje; zar ne možemo poći na neko drugo mesto?" Lepo se videlo da mu Den Magbum smeta... štaviše činilo se da Hentmen oseća da nešto nije u redu.

U Čakovoj svesti opet su iskrsnule misli ljigavca. "Ona devojka, koja je divna i predivna, iako nije, kao što si primetio, dala da joj se veštački rašire bradavice na dojkama, ulazi u zgradu. Traži tebe. Veæ sam joj rekao da doðe gore."

Videlo se da misli ljigavca prima i Bani Hentmen, koji zastenja očajno. "Mi, izgleda, baš nikako ne možemo razgovarati? Ko je sad, do vraga, ta ženska?" Okrete se i besno zapilji u vrata.

"Gospoðica Trieste neće ometati vaš razgovor, gospodine Hentmen", reče Den Magbum, a Čak baci pogled na simulakruma, iznenaðen da taj stvor ima neko mišljenje o Džoani. Ali simulakrum beše daljinski kontrolisan; to je Čaku bilo jasno već sledećeg trenutka. Ovo nije moglo biti programirano; Petri, dakle, sedi u zgradi CIA u San Francisku i upravlja.

Vrata se otvoriše i Džoan Trieste uðe, oklevajući. Na sebi je sada imala sivi džemper i 'dirndl' haljinu; na nogama, nikakve čarape, samo cipele sa visokim, tankim potpeticama. "Da li ti smetam, Čak?" upita ona. "Gospodine Hentmen", reče i pocrvene kao cvekla, do ušiju. "Gledala sam Vas stotinama puta, i uverena sam da ste najveći živi komičar. Veliki ste kao Sid Cezar i drugi velikani komedije iz prošlosti." Blistavih očiju, ona priðe Baniju Hentmenu, stade sasvim blizu njega, ali pomno izbegavajući svaki dodir. "Jesi li ti prijatelj Banija Hentmena?" upita ona Čaka. "Volela bih da si mi rekao."

"Mi pokušavamo", zaječa Bani Hentmen, "da sklopimo jednu poslovnu pogodbu. Mislim, kako mi to da postignemo?" Znojeći se jako, on se poče šetkati po maloj dnevnoj sobi. "Odustajem", reče on. "Ne mogu te angažovati; ne dolazi u obzir. Previše ljudi poznaješ. Pisac treba da bude povuèen, usamljenik."

Džoan Trieste nije bila zatvorila vrata stančića; sada kroz njih uðe ljigavac, laganim, talasavim puzanjem. "Gospodine Ritersdorfe", doðoše njegove misli Čaku. "Moram o nečem hitnom razgovarati s tobom, nasamo. Hoćeš li, molim te, preæi preko hodnika, u moj apartman?"

Hentmen okrete leða, zaskiča od uskraćenosti, priðe prozoru i tamo stade, gledajući napolje.

Čak, u nedoumici, poðe sa ljigavcem preko puta, u ljigavčev stan.

"Zatvori vrata i priði mi bliže", reče sluzavo biće. "Ne bih želeo da oni drugi uhvate moje misli."

Čak posluša.

"Ta osoba, Denijel Magbum", pomisli ljigavac, ne velikom glasnoćom misli, "nije ljudsko biće. On je konstrukt. Nema nikakve ličnosti u njemu; njime upravlja, sa izvesne udaljenosti, neka osoba. Smatrao sam da bi trebalo da te upozorim, pošto si ti, ipak, moj komšija."

"Hvala", reče Čak, "ali to sam već znao. " Sada se, meðutim, osećao nelagodno; ne bi bilo prihvatljivo da ljigavac zaviruje u njegove misli, s obzirom na to u kom pravcu su one išle u poslednje vreme. "Čuj", poče Čak, ali ljigavac ga preduhitri.

"Već sam skenirao graðu u tvom umu", obavesti ga ljigavac. "Tvoje neprijateljstvo prema tvojoj ženi i tvoje ubilačke porive. Svako u nekom razdoblju svog života ima takve porive; bilo bi, u svakom slučaju, nekorektno da ja o njima raspravljam sa ma kim trećim. Kao sveštenik ili doktor, telepata mora..."

"Onda, ne raspravljajmo", reče Čak. Znanje koje ovaj ljigavac poseduje o njegovim namerama baca novu svetlost na njih; možda ne bi bilo mudro nastaviti. Ako bi javni tužilac mogao dovesti Lorda Teciostrigu u sudnicu...

"Na Ganimedu", proglasi ljigavac, "osveta je sveta; osvetiti, znači učiniti svetinju. Ako mi ne veruješ, reci svom advokatu, gospodinu Netu Vajlderu, da potraži podatke o tome. Ja ni najmanje nisam protiv usmerenja tvojih zaokupljenosti; one su beskonačno bolje od ranijeg samoubilačkog poriva koji je suprotan prirodi."

Čak se pokrete da iziðe iz ljigavčevog iznajmljenog stančića.

"Čekaj", reče ljigavac. "Još nešto; u zamenu za moje ćutanje... tražim jednu uslugu."

Znači, ipak je u ovome bila udica. Čak nije bio iznenaðen; Teciostriga je, ipak, biznis-stvorenje.

Ljigavac reče: "Insistiram, Ritersdorfe, da prihvatiš zaposlenje koje ti Hentmen nudi u ovom trenutku."

"A moj posao kod CIA?" zapita Čak.

"Ne moraš ga napustiti; možeš imati oba ta zaposlenja istovremeno." Misli ljigavca bile su samopouzdane. "Malo da, ovaj, radiš na crnjaka."

"'Na crnjaka'", ponovi Čak. "Odakle tebi taj izraz, molim te?"

"Ja sam stručnjak za zemaljsko društvo", obavesti ga ljigavac. "Moj plan je da ti danju radiš za CIA, a noću za Banija Hentmena. Da bi ovo izdržao, biće ti potrebne droge, talamusni stimulanti iz klase hekso-amfetamina, koje su ilegalne na Zemlji. Meðutim, ja ću te njima snabdevati; imam jake veze ovde na Zemlji, pa mi neće biti teško da ih nabavim. Neće ti uopšte biti potrebno da spavaš, jer će metabolizam tvog mozga biti podstican dejstvom..."

"Radni dan od šesnaest sati! Bolje bi mi bilo da te pustim da odeš kod pandura."

"Ne bi bilo bolje", reče ljigavac. "Jer, evo kako ide dalje. Ti ćeš se uzdržati od ubistva, jer ćeš znati da su tvoje namere unapred poznate vlastima. Iz tog razloga nećeš izbrisati iz postojanja tu zlu ženu; odustaćeš od svoje sheme i dozvolićeš joj da živi."

Čak reče: "Otkud ti znaš da je Meri 'zla žena'? " Zapravo, pomisli on, šta ti uopšte znaš o zemaljskim ženama?”

"Iz tvojih misli doznao sam za mnogobrojne male sadističke postupke kojima je ona tebe mučila tokom godina; to je nesumnjivo demonski, po merilima svake, bilo koje, kulture. Zbog pretrpljenog, ti si bolestan, pa ne možeš sagledati stvarnost ispravno; eto, na primer, vidi kako se opireš izuzetno privlačnoj ponudi gospodina Hentmena."

Neko pokuca na vrata; ona se otvoriše i Bani Hentmen zaviri unutra, sav ljut. "Ja mora idem. Kako glasi tvoj odgovor, Ritersdorfe? Da ili ne? Samo, ako ćeš sa mnom, ne možeš povesti nikoga od ovih vanzemaljskih želatinskih organizama sa sobom; nego, sam ti."

Ljigavac poče zračiti svoju misao: "Gospodin Ritersdorf će prihvatiti vašu ljubaznu ponudu, gospodine Hentmen."

"Šta si mu ti", upita Bani Hentmen, "agent?"

"Ja sam kolega gospodina Ritersdorfa", saopšti ljigavac.

"U redu", reče Hentmen i dade ugovor Čaku. "Ovde piše da si angažovan na razdoblje od osam nedelja; nedeljno moraš predati jedan scenario za jedan ceo sat komedije. Takoðe moraš jednom nedeljno učestvovati na konferenciji sa ostalim piscima. Plata ti je dve hiljade zemljoplanskih kožica nedeljno; je li to u redu?"

Bilo je više nego u redu; bilo je dvaput više nego što je očekivao. Uze ugovor i potpisa ga, pod pogledom ljigavca.

"Evo, ja ću biti svedok potpisa", reče Džoan Trieste; i ona je maločas ušla u stan, i sad je stala uz njih. Džoan se potpisa, kao svedok, na sva tri primerka ugovora, a Bani uze sva tri i strpa ih natrag u džep; onda se doseti da jedan ide Čaku, pa ga izvadi i dade mu ga.

"Čestitamo", reče ljigavac. "Ovo treba proslaviti."

"Ja ne", reče Bani Hentmen. "Mora idem. Aj' zdravo, Ritersdorfe. Čućemo se; daj da ti instaliraju bar video-telefon u ovaj propali ćumez u kome si se skunatorio. Ili se preseli u nešto bolje."

"Nas troje", reče ljigavac, "možemo proslaviti. Znam jedan bar u kome pristaju da uslužuju ne-Z-e. Ja čestim. Ovaj, htedoh reći, častim."

"Fino", reče Čak. Ionako nije želeo da ostane sam. Ako bi ostao sam, bila bi to naprosto još jedna prilika Meri da ga naðe.

Otvoriše vrata i videše pred sobom, na sveopšte iznenaðenje, jednog poznatog mladog čoveka bucmastog lica, koji ih je čekao u hodniku. Denijela Magbuma.

"Pardon", izvini se Čak. "Ja zaboravio na tebe."

"Mi odlazimo da proslavimo", objasni ljigavac Magbumu, cureći u hodnik. "Pozvan si i ti, uprkos okolnosti da nemaš um i da si samo jedna prazna ljuštura."

Džoan Trieste radoznalo pogleda prvo Magbuma, a zatim Čaka.

Da bi joj ovo objasnio, Čak reče: "Naš Magbum je, vidiš, robot u vlasništvu CIA. Njime upravljaju iz naših kancelarija u S. F." Magbumu reče: "Ko te vodi? Petri?"

Magbum, sa osmehom, reče: "Sad sam na režimu autonomije, to jest samoupravljanja, gospodine Ritersdorf; gospodin Petri se isključio čim ste vi izišli iz svog stana. Zar ne nalazite da dobro radim? Eto, mislili ste da sam daljinski upravljan, a nisam." Činilo se da je simulakrum izvanredno zadovoljan sobom. "Zapravo", reče on, "mogu ja da izvučem celo ovo veče na sopstvenim kolima; sposoban sam da odem u taj lokal sa vama, da pijem i proslavljam, ponašam se potpuno onako kako bi se ponašao ne-simulakrum, pa možda u ponečemu i bolje."

Znači, ovo je, razmišljao je Čak dok su hodali ka silaznoj rampi, oruðe pomoću koga bi trebalo da vratim mojoj ženi za nepravde koje mi je učinila.

Ljigavac uhvati njegove misli i upozori ga: "Imaj na umu, Ritersdorfe, gospoðica Trieste je iz policijske stanice Ros."

"I jesam", reče Džoan. Ona je čula misao ljigavca, ali Čakove misli nije. "Zašto si to domislio Ritersdorfu?" upita Džoan.

"Smatrao sam", reče joj ljigavac, "da zbog te činjenice ti nećeš morati da se suočiš sa njegovim ljubavnim pokušajima."

Ovo objašnjenje kao da ju je zadovoljilo. "Mislim", reče ona ljigavcu, "da bi trebalo da ti malo više gledaš svoja posla. Vi, Ganimedanci, zbog toga što ste telepate, zaista se trpate tamo gde vam nije mesto." Zvučala je nezadovoljno.

"Izvinjavam se", reče ljigavac, "ako sam pogrešno ocenio tvoje čežnje, Džoan Trieste; oprosti mi." Čaku domisli: "Očigledno je da će gospoðica Džoan tolerisati ljubavne poduhvate s tvoje strane."

"E, Isusa mi", požali se Džoan. "Molim te da gledaš svoja posla! Okani se cele te teme, važi?" Bila je pobledela.

"Teško je", ljigavac pomisli, neutešno, ali ne do nekog odreðenog, " zadovoljiti zemaljske cure. " Zatim, preostalim putem do bara, ljigavac dobro pripazi da ne pomisli više ništa glasno.

Kasnije, kad su sedeli u jednom separeu - ljigavac kao velika žuta hrpa sluzi na sedištu koje beše tapacirano lažnom štavljenom kožom - Džoan Trieste reče: "Mislim da je divno, Čak, što ćeš raditi za Banija Hentmena; koliko uzbudljivo to mora biti."

Ljigavac pomisli: "Pada mi na um, gospodine Ritersdorfe, da bi trebalo da se uzdržite, ako je ikako moguće, od saopštavanja vašoj supruzi činjenice da sad imate dva zaposlenja. Ako bi to znala, ona bi tražila da vam uzme mnogo više para pri razvodu, a posle, mnogo veću alimentaciju."

"Tako je", reče Čak. Bio je to dobar savet.

"A pošto će ona doznati da radite za Banija Hentmena", nastavi ljigavac, "najbolje je da priznate tu činjenicu, a da prikrijete da ste zadržali posao kod CIA. Zamolite svoje saradnike u CIA, a naročito tvog neposrednog pretpostavljenog, gospodina Elvuda, da vas ne odaju."

Čak klimnu glavom.

"Ishod ovoga", ukaza ljigavac, "ishod te jedinstvene situacije da neko ima dva zaposlenja istovremeno, biće sledeći: i kad te ona odrapi pri razvodu, i kad joj budeš posle plaćao alimentaciju, imaćeš dovoljno para za udoban život. Jesi li pomislio na to?"

Ako bi bio iskren, morao bi priznati da nije gledao toliko daleko u budućnost. Ljigavac je mnogo dalekovidiji od njega; on se, zbog toga, oseti prevaren.

"Uviðaš", reće ljigavac, koliko se ja brinem za tvoje interese. Moje navaljivanje da prihvatiš ponudu zaposlenja kod Hentmena..."

Džoan Trieste ga prekide. "Mislim da je užasno kako vi Ganimedanci izigravate bogove igrajući se sa ljudskim životima." Gledala je ljigavca besno.

"Ali razmotri ovo", reče ljigavac učtivo. "Ja sam sastavio tebe i Ritersdorfa. I ja predviðam - mada priznajem da nisam prekognitivac - da će nastati velika i uspešna delatnost vas dvoje na području seksualnog."

"Zaveži!" odbrusi Džoan žestoko.

Posle njihove proslave u baru, Čak je 'istovario' ljigavca kući, otarasio se Dena Magbuma, pozvao mlazni taksi i otpratio Džoanu Trieste do njenog stana.

Dok su se vozili zajedno u zadnjem delu taksija, Džoan reče: "Drago mi je što više nisam u blizini Lorda Teciostrige; baš je dosadan s tim neprestanim čitanjem naših umova. Ali istina je da je on nas dvoje..." Zaćutala je, nagnula glavu na jednu stranu i stala da sluša pažljivo. "Dogodila se nesreća." Ona odmah dade nova uputstva taksiju. "Potrebna sam. Neko je poginuo."

Stigavši na lice mesta, videše prevrnut džet-skakač; u sletanju mu je rotor iz nekog razloga otkazao, pa se skakač obrnuo u vazduhu, udario o bočnu stranu susedne zgrade i prosuo svoje putnike. Pod 'pokrivačem' improvizovanim na brzinu od nekoliko džempera i kaputa, jedan postariji čovek ležao je bled i bezglasan; oko njega su stajali policajci i pokazivali svima prisutnima da se udalje, i Čak shvati da je to poginuli.

Džoan pohita pravo do nastradalog; Čak je ostao uz nju i otkrio da policija tako propušta i njega. Kola hitne pomoći već su stigla; nestrpljivo su zujala, željna da počnu putovanje do bolnice Ros.

Džoan se sagnula da prouči mrtvaca. "Pre tri minuta", reče ona, napola sebi, a napola Čaku. "U redu", reče ona, "ti samo pričekaj jedan minut; ja ću njega vratiti pet minuta unazad." Poče pregledati novčanik poginulog, koji je dobila od jednog policajca. "Erl B. Akers", promrmlja ona i sklopi oči. "Ovo će uticati samo na gospodina Akersa", reče ona Čaku. "Naime, tako bi trebalo biti. Ali u tim stvarima nikad nije sasvim sigurno..." Njeno lice poče se malo naprezati i nadimati; usredsreðivala se. "Bolje se ti udalji", reče ona Čaku. "Da ne zahvati i tebe."

On ustade i udalji se. Šetkao se u hladnom noænom vazduhu, pušio cigaretu i osluškivao limene zvuke iz radio-stanica u policijskim kolima; okupila se gomila radoznalaca, a saobraćaj je oko njih proticao usporeno, stalno požurivan od policije.

Devojka sa kojom je zaista neobično imati vezu, pomisli on. Policajka, pa još psiho-moćna... Pitam se šta bi učinila kad bi znala šta nameravam da postignem pomoću Magbuma, sima. Verovatno je Lord Teciostriga u pravu: bilo bi katastrofalno kad bi saznala.

Džoan mu mahnu da joj priðe, i reče: "Doði."

On žurno priðe.

I sad onako pokriven, postariji čovek je disao; njegova prsa su se malo uzdizala i spuštala, a na usnama su se pojavili mehurići pljuvaćke.

"Vraćen je četiri minuta kroz vreme", reče Džoan. "Opet je živ, ali u nesreći je bio. To je najbolje što sam uspela postići. " Klimnula je glavom simulakrumima-medicinarima; oni se istog trena sjatiše oko ranjenika. Saginjali su se, a onaj koji je meðu njima bio starešina upotrebljavao je, činilo se, prenosivi rendgenski skener da bi proučio anatomiju ranjenika. Tragao je za najgorim oštećenjem. Onda se okrete jednom svom drugaru i s njim razmeni misli; mlaði simulakrum otvori svoju metalnu slabinu i izvuče jednu kartonsku kutiju, koju odmah otvori i pocepa.

U kutiji je bila posuda sa veštačkim pankreasom; Čak vide, pod farovima policijskih kola, informacije štampane na odbačenoj kartonskoj ambalaži. Simulakrumi počeše hiruršku operaciju, na samom mestu nesreće; jedan dade stradalniku lokalnu anesteziju, a drugi, pomoću svoje složene hirurške ruke, poče da seče kožu čoverkovog stomaka, iznad slezine.

"Mi smo sada slobodni", reče Džoan Čaku; on se trže. Bio se zaneo u netremično posmatranje simulakrumskog rada. "Završila sam svoj posao." Zavukla je šake u džepove kaputa, sitna i vitka, i pošla nazad, do njihovog mlaznog taksija; ušla i sela da sačeka njega. Izgledala je umorno.

Dok su se taksijem udaljavali od mesta nesreće, Čak reče: "Ovo mi je prvi put da vidim medicinske simulakrume na delu." Bilo je upečatljivo; sad je još bolje shvatio kakve se izvanredne sposobnosti

ugraðuju tim pseudo-ljudima koje projektuje i proizvodi firma 'Dženeral Dajnamiks'. Naravno, on je nebrojeno puta pre toga video simulakrume CIA, ali ništa slično ovome danas; ovo je u jednom životnom, suštinskom smislu bilo drugačije. Ovde neprijatelj nije bila samo neka druga grupa ljudskih bića, sa nekakvim svojim, različitim, političkim uverenjima; nego smrt sama.

Ali kod simulakruma zvanog Denijel ili Den Magbum biće potpuno suprotno: neće se voditi borba protiv smrti, nego će smrt biti podstaknuta.

Očigledno, posle ovoga čemu je upravo prisustvovao, on nikada ne može reći Džoani Trieste svoj plan. Zar to ne nalaže, u isti mah, da se oni više ne mogu ni viðati? Čini se da je maltene autodestruktivno ponašanje, organizovati jedno ubistvo, a istovremeno se družiti sa policajkom. Da li on želi da bude uhvaćen? Je li to neka izopačena verzija samoubilačkog poriva?

"Pola kožice za tvoju misao", reče Džoan.

"Molim?" On žmirnu.

"Ja nisam Lord Ostriga koja curi, znaš; ne mogu pročitati tvoje misli. Nešto si se umusio; zbog tvojih bračnih problema, pretpostavljam. Volela bih da imam neki način da te razveselim. " Razmislila je o ovome. "Kad stignemo u moj stan, ti uði, pa..." Najednom je pocrvenela, očigledno se prisetivši šta je ljigavac rekao. "Samo na pićence", reče ona čvrsto.

"Rado bih", reče on, takoðe se prisetivši kako je glasila prognoza Lorda Teciostrige.

"Slušaj", reče Džoan. "To što je taj ganimedski petljaroš zavukao svoju pseudopodiju, ili već šta oni imaju, u naš život, ne znači da..." Zaćutala je, ljuta; oči su joj blistale od živosti. "Prokletnik. Znaš, on bi potencijalno mogao biti veoma opasan. Ganimedanci su toliko ambiciozni... pamtiš pod kojim uslovima su se uključili u rat Zemlje i Alfe? A svi su kao taj Teciostriga - kuju gvožðe na milion nakovanja istovremeno i stalno njuškaju gde postoji još neka mogućnost." Njeno čelo se nabora. "Možda bi trebalo da se iseliš iz te zgrade, Čak. Da se udaljiš od njega."

Za to je malo prekasno, uvide on trezno.

Doleteli su do Džoanine zgrade: bila je to, vide on, moderna graðevina, prijatna, izuzetno jednostavne arhitekture. Glavninom svojom bila je, kao što je slučaj kod većine novih zgrada, ispod zemlje. Nije se uzvijala u visinu, nego je prodirala dole.

"Ja sam na šesnaestom spratu", reče Džoan dok su se spuštali. "Ovo ti je pomalo kao da stanuješ u rudniku... Ako si klaustrofobičan, utoliko gore po tebe. " Nekoliko trenutaka posle toga, pred njenim vratima, dok je vadila ključ i uguravala ga u bravu, ona dodade filozofski: "Ali ovo je mudro ponašanje, za bogataše, za slučaj da Alfanci ponovo napadnu; petnaest spratova nas deli od vodonične bombe." Ona otvori vrata. Svetlosti u apartmanu se upališe, mekane, magličaste.

Blistava munja svetlosti zapalaca kroz postojanje i nestade; Čak, zaslepljen, poče čkiljiti, a onda vide da na sredini sobe stoji, sa foto-aparatom u rukama, jedan èovek koga je on prepoznao. Prepoznao, ali mu se nije obradovao.

"Zdravo, Čak", reèe Bob Alfson.

"Ko je ovaj?" upita Džoan. "I zašto nas je slikao?"

Alson reče: "Ostanite smireni, gospoðice Trieste. Ja sam advokat supruge vašeg ljubavnika; nama je potreban dokazni materijal za sudsku raspravu koja, uzgred rečeno..." On baci pogled na Čaka. "Koja je već upisana u kalendar Suda, zakazana za predstojeći ponedeljak u deset sati pre podne, u sudnici sudije Brizolare. " Osmehnuo se. "Ubrzali smo proces; tvoja žena želi da se stvar svrši što je moguće pre."

"Ispadaj napolje iz ovog stana, ti", reče Čak.

Polazeći ka vratima, Alfson reče: "Veoma rado. Ovaj film koji ja upotrebljavam - siguran sam da si u CIA imao posla s njim; skup je, ali koristan." On objasni i Čaku i Džoani. "Napravio sam Agfom snimak, potencirani. Poznato vam je? Ono što sada imam u ovom fotoaparatu nije vaš izgled od pre nekoliko trenutaka, nego prizor onoga što ćete vi raditi u ovom stanu kroz pola sata. Mislim da će to sudiju Brizolaru zanimati još više."

"Ništa se ovde neće dogaðati u sledećih pola sata", reče Čak, "jer ja sad odlazim." Progura se pored advokata i iskorači u hodnik; morao se udaljiti sa ovog mesta, što pre.

"Mislim da tu grešiš", reče Alfson. "Mislim da će se na filmu naći nešto vredno. Uostalom, šta te briga? To je samo jedno tehničko sredstvo, koje će pomoći tvojoj ženi da lakše postigne razvod; mora se formalno prezentirati neki dokazni materijal. Ne vidim da ćeš ti tu stradati nešto."

Čak se okrete ka njemu, sav u zabuni. "Ovako kršiti nečiju privatnost..."

"Ma, ti znaš da nikakva privatnost ne postoji već pedeset godina", reèe Alfson. "Pa, zaposlen si u jednoj od obaveštajnih službi; nemoj mene farbati, Ritersdorfe." On poðe hodnikom, pored Čaka, ležerno do lifta. "Ako želiš jedan primerak fotografije..."

"Ne", reče Čak. Stajao je i gledao advokata sve dok ovaj ne iščeze sa vidika.

Džoan reče: "Kad je već tako ispalo, bar uði. On to već ima na snimku. " Držala je otvorena ulazna vrata stana; posle nekog vremena on uðe, nerado. "Ovo što je on uradio je ilegalno, dabome. Ali, ipak se takve stvari stalno koriste pred sudom." Ona ode u kuhinju i poče spremati pića; čuo je zveckanje čaša. "Jesi za jedan merku-pomrač? Imam punu bocu."

"Bilo šta", reče Čak grubo.

Džoan mu donese piće i on ga prihvati refleksno.

Vratiću ja njoj za ovo, odlući Čak. Odluka je doneta: borim se za goli život.

"Tako si se nešto smračio", reče Džoan. "Stvarno te je uznemirila ova zaseda čoveka sa potencio-foto-aparatom, zar ne? Kako riškaju po našem životu! Počeo je Teciostriga, a sad, upravo kad smo..."

"Još i sad postoje mogućnosti", reče Èak, "da čovek nešto uradi u tajnosti. Nešto o čemu niko drugi neće saznati ništa."

"Na primer šta?"

On ne reče ništa. Nastavi da pijucka.

6.

Sa polica, koje su bile u visini njegove glave, mačke počeše da skaču dole; tri matora narandžasta mačora i jedan šareni vrste 'manks', zatim nekoliko mačića, delimično Sijamaca, sa veoma krznatim i brkatim licima, pa jedan gipki, mladi, crni mačor, i, uz veliki napor, jedna ženka vrste 'kaliko', silno otežala od trudnoće. Sve ove mačke, i uz njih jedan mali pas, naguraše se oko nogu Ignjata Ledebura, ometajući njegovo nastojanje da iziðe iz kolibe.

Ispred njega su ležali ostaci jednog mrtvog pacova; ulovio ga je ovaj psić, terijer-pacolovac, a posle su mačke pojele koliko god su htele. Ignjat je to slušao, u zoru; čuo je njihovo režanje. Bilo mu je žao pacova, koji je verovatno mislio da naðe nešto u hrpama smeća levo i desno od jedinih vrata ove kolibe. Pa, i pacov ima pravo na život, jednako kao bilo koje ljudsko biæe. Ali, naravno, pas to ne razume; ubiti, to je nagon, ugraðen u nejako meso psa. Znači, tu nema moralne krivice, a osim toga, pacovi plaše Ignjata; za razliku od onih na Zemlji, ovdašnji pacovi imaju spretne ruke, pomoću kojih mogu - i umeju - da prave primitivno oružje. Ovi su pametni.

Ispred Ignjata stajali su zarðali ostaci autonomnog traktora, odavno van upotrebe; ovde je istovaren pre nekoliko godina sa nekom nejasnom mišlju da bi mogao biti opravljen. Onda su se Ignjatova deca, njih petnaestoro (ili šesnaestoro?) igrala na traktoru i pobuðivala traktorovu komunikacijsku elektroniku da razgovara sa njima.

On sada ne vide ono što je želeo naći: neku praznu plastičnu ambalažu od mleka, koju bi mogao upotrebiti da naloži jutarnju vatricu. Dobro, ništa, moraće onda da iscepka neku dasku. Velika gomila odbačenih komada drveta bila je naslonjena na njegovu kolibu, sa strane; tu on poče preturati, tražeći neku dasku tako slabu da bi je mogao usitniti na taj način što će je nasloniti na zemlju i na trem, i onda skakati po njoj.

Jutarnji vazduh beše studen, i Ignjat zadrhta i požele da nije izgubio onaj svoj vuneni sako; na jednoj od dugih šetnji, legao je da se odmori, sako je presavio i stavio pod glavu kao jastuk, a kad je ustao, zaboravio ga je... naprosto ga ostavio tamo. I zbogom sakou. Nije se, naravno, mogao setiti na kom je to mestu bilo; imao je samo neodreðenu uspomenu da je bilo negde u pravcu Adolfvila, na jedno desetak dana hoda.

Žena iz jedne od susednih koliba - žena koja je bila njegova, jedno kraće vreme, ali se on od nje umorio, čim je s njom izrodio dvoje dece - naiðe i poče se besomučno dernjati na velikog, belog jarca koji je provalio u leju sa povrćem. Jarac nastavi da jede, maltene do trenutka kad je žena dospela do njega, a onda se prope, odape zadnjim nogama i skoči napolje; lišće repe još mu je visilo iz gubice. Jedno jato pataka, uplašeno ovom njegovom aktivnošću, poče kvakati, u raznim stepenima panike, i bežati kud koja. Ignjat se nasmeja. Patke sve shvataju suviše ozbiljno.

Kad je polomio dasku za vatricu, Ignjac se vratio u kolibu, i sad praćen gomilom mačaka; ali zatvorio im je vrata ispred njuškica; samo je jedno mače uspelo da se provuče unutra. Onda Ignjac čučnu pred peć od livenog gvožða, namenjenu za spaljivanje smeća, i poče pripremati vatricu.

Na kuhinjskom stolu ležala je njegova sadašnja žena, Elzi, i spavala, pokrivena gomilom ćebadi; neće ni ustati sve dok on ne potpali vatricu i ne pristavi kafu. Nije joj na tome zamerao. U ovako hladna jutra, nikome se ne ustaje; Ganditaun se počne buditi tek sredinom prepodneva, izuzimajući, naravno, one Hibe koji su lutali cele noći.

Iz spavaće sobe, jedine takve u celoj kolibi, doluta jedno malo dete, nago, sa palcem u ustima. Gledalo je ćutke kako on loži vatru.

Iza deteta je bučao i drečao televizor, na kome je radio zvuk, ali ne i slika. Deca nisu mogla ništa da gledaju, samo da slušaju. Treba ja to da popravim, pomisli Ignjat, ali bez osećaja hitnosti; pre nego što je ovaj mesec dobio, na Da Vinèijevim Visovima, svoju prvu TV stanicu, život je bio jednostavniji.

Htede da pristavi kafu i uvide da jedno parče lonca za kafu nedostaje. Zato, da ne bi dugo tragao, on napravi 'kafu na ključanje': stavi tiganj vode na plinski rešo, i kad voda proključa, sruči u nju punu šaku, bez nekog merenja ili odmeravanja, samlevenog zrnevlja kafe. Topli, prebogati miris ispuni kolibu; Ignjat udahnu, sa zahvalnošću.

Stajao je još dugo pored peći, Bog bi znao koliko dugo, njušio kafu, slušao pucketanje vatre koja je grejala kolibu, i tek je tad shvatio, postupno, da mu se dogaða nova vizija.

Ostade u tom položaju, kao hipnotisan; u meðuvremenu, ono mače koje se uspelo uvući u kolibu, ispentralo se nekako na sudoperu i tamo pronašlo masu hrane pretekle od sinoć. Pohlepno se bacilo na jelo, a ti zvuci i taj prizor mešali su se sa drugim zvucima i prizorima. A vizija je postajala sve jača.

"Ja bi palentu za doručak", saopšti nago dete na vratima spavaće sobe.

Ignjat Ledebur mu ne odgovori; vizija ga je držala, sada, u drugoj zemlji. Naime, u zemlji toliko stvarnoj, da za nju nije bilo mesta; toliko stvarnoj, da je prostorna njena dimenzija bila odstranjena, nije bila nigde. Ali u pogledu vremena...

Kao da je oduvek bila, mada on u to nije bio siguran. Možda ovo što vidi ne postoji uopšte u vremenu, bez početka je, pa prema tome, ma šta on učinio, nikad se neće okončati, jer je preveliko. Možda se sasvim otrglo iz vremena.

"Ej", promrmlja Elzi. "Di mi e kafa moja?"

"Čekaj", reče on.

"Da čekam? Pa osećam joj miris, Bog je prokleo; gde je?" Izborila se do sedećeg položaja, razgrnula i bacila pokrivače sa sebe, i videlo se da je naga, da joj dojke vise. "Grozno se osećam. Povraća mi se. Pretpostavljam da su tvoja dečurlija u kupatilu." Skliznula je sa stola, krenula nesigurnim hodom iz sobe. "Šta si se ukipio tu?" upita ga. Na ulazu u kupatilo je zastala, okrenula se, osmotrila Ignjata podozrivo.

Ignjat reče: "Ostav me na miru."

"Na miru - dupe moje. Ti si hteo da stanujem ovde. Nikad nisam želela da ostavim Frenka." Uðe u kupatilo i tresnu vratima za sobom; ona se odbiše od ragastova i opet otvoriše; ona ih povuče i pridrža nogom, da ostanu zatvorena.

Vizija se već završila; razočaran, Ignjat se okrete u drugom pravcu, ode sa tiganjem punim kafe do stola, pobaca sve one čebiće i džempere sa njega, položi dve keramičke čaše - preostale od večere - na sto i napuni ih vrućom kafom iz tiganja; gusta pena od mlevenog zrnevlja ostade da plovi po površini, u obe čaše.

Iz kupatila, Elzi progovori: "Šta ti je ono bilo, još jedan tvoj takozvani trans? Vido s nešto, kao Boga, a? Je li, bre? " Njeno gaðenje bilo je ogromno. "Ne samo što moram živeti sa Hibčinom, nego baš sa onim jednim koji ima vizije, kao Skic. Jesi ti Hib il si Skic? Mirišeš kao Hib. Odluči se. " Ona povuče vodu WC-a i iziðe iz kupatila. "A nervozan si kao Mens. To najviše mrzim kod tebe, tu tvoju stalnu razdražljivost." Ona pronaðe svoju kafu, poče piti. "Ima soc odozgo!" dreknu besno na njega. "Opet si izgubio džezvu!"

Sad, kad je vizija pobegla, bilo mu je teško da se priseti kakva je bila. To je bila jedna od nevolja sa vizijama. U kakvom su odnosu one sa svakodnevnim svetom? Uvek im je pokušavao postaviti to pitanje.

"Videh čudovište", reče on. "Nagazilo je Ganditaun i nogom svojom ga zdrobilo. Nije ostalo od Ganditauna ništa; samo rupa." Ožalostio se; Ganditaun mu se dopada, više nego ijedno drugo mesto na ovom mesecu. I uplašio se, više nego ikad u životu. Ali ništa nije mogao učiniti. Nema načina da se to čudovište zaustavi; doći će i potući će sve njih, čak i moćne Mense sa onolikim pametnim zamislima i neumornom aktivnošću. Biće pobeðeni čak i Pare, koji se upinju da se odbrane od svega - i stvarnog, i nestvarnog.

Ali još nečeg je u viziji bilo.

Iza čudovišta bila je jedna zla duša.

Opazio ju je dok se šunjala da napadne ovaj svet iz potaje, kao neka svetlucava sluz truleži; i trunulo je sve čega se ona dotakla, čak i gola zemlja je trunula, i mršavo bilje i drveće. Jedna puna šolja nje bila bi dovoljna da čitava vaseljena sagnjili; duša koja pripada delatnoj osobi, stvoru koji hoće.

Dakle, dve zle stvari dolaze, prvo dolazi čudovište koje gazi Ganditaun, a za njim dolazi zla duša; mogu se razdvojiti, i na kraju će otići na dve strane. Čudovište je žensko, zla duša je muška. I - on sklopi oči. Ovaj deo vizije ga je užasnuo. To dvoje će se boriti, silna će borba da bude. Ali ne borba dobra i zla; nego slepa i pusta borba u kalu, bitka dva jednako zagaðena, jednako opaka entiteta.

Do smrti jednog, možda; a vodiće se na ovom svetu. Oni dolaze, oni stižu, namerno će uzeti ovaj mesec da im bude poprište i bojište, tu će vojevati svoju bezvremenu vojnu.

"Ispeci jaja", reče Elzi.

Ignjat, protiv volje, poče tragati po džumbusu oko sudopere; tu negde bi trebalo da bude jedna kartonska kutija i u njoj jaja.

"Al mora opereš drugi tiganj od sinoć", reče Elzi. "Ja ga ostavila u sudoperu."

"Važi." Odvrnuo je slavinu za hladnu vodu; zgužvao neke stare novine u veliku grudvu i njome počeo da riba dno tiganja, debelo skoreno od ostataka hrane.

Pitam se, pomisli on. Mogu li ja uticati na ishod ove bitke? Da li bi prisustvo dobra, usred takvog boja, imalo ikakvog dejstva?

Mogao bi da prizove sve svoje duhovne sposobnosti i da pokuša, ne samo za dobro ovog meseca i svih klanova na njemu, nego i za dobro ta dva turobna bića. Možda bi im tovar olakšao.

Ideja je to bila koja je navodila na razmišljanje, i on, nastavljajući da dere novinama po dnu tiganja, poče, ćuteći, da je preispituje. Ne vredi kazati Elzi; ona bi mu samo rekla da se goni do ðavola. Ona o njegovim moćima ne zna ništa, jer joj nije ništa ni rekao. A on, kad je u pravom raspoloženju, može da prolazi kroz zidove, da čita misli drugih ljudi, da leči bolesti, zlim ljudima namesti da se razbole, utiče na vremenske prilike, opustoši useve na nekoj njivi ili voćnjaku - može učiniti praktično bilo šta, ako ga uhvati ono pravo raspoloženje. Sve to proističe iz njegove svetosti.

Čak i podozrivi Pare priznaju da je on svetac. Svako na ovom mesecu to priznaje, pa čak i Mensi, stalno u poslu i skloni vreðanju drugih ljudi. I oni pokatkad izdvoje pomalo vremena od svog posla, da ga pogledaju, da ga primete.

Ako iko može spasti ovaj mesec od ta dva jadna organizma koji se približavaju, uvide Ignjat, mogu ja. To je moja sudbina.

"Nije ovo svet; ovo je samo jedan mesec", reče Elzi, sa sumornim prezirom; stojeći ispred peći, oblačila se u svu onu odeću koju je poskidala sa sebe sinoć. Već nedelju dana ona nosi to isto; I gnjat je uviðao - ne bez izvesnog zadovoljstva - da je ona već odmakla na putu hibstva; još malo i biće prava Hibkinja.

A dobra je stvar, Hib biti. Jer su Hibi pronašli Čisti put, otarasili se nepotrebnog.

On otvori vrata straćare i iskoraći još jednom u jutarnju hladnoću.

"Di ćeš, bre, eeej?" ciknula je Elzi za njim.

"Na konferenciju", reče Ignjat. Zatvori vrata za sobom i poðe peške, mačke sve za njim, da naðe Omara Dajamonda, svog kolegu meðu Skicima.

Sad je upotrebio svoje psioničke, neprirodne moći. Teleportovao se tu i tamo po mesecu, i najzad našao, naravno, Omara u Adolfvilu, na sednici Saveta, sa po jednim predstavnikom svakog klana. Ignjat se levitacijom podiže do šestog sprata velike kamene zgrade, ostade da se ljuljuška u vazduhu ispred prozora; pokuca na prozor i nastavi kuckati sve dok ga oni unutra ne primetiše i ne otvoriše mu prozor.

"Ledebure, bog te tvoj", reče Hauard Stro, predstavnik Mensa. "Smrdiš kao jarac. Dva Hiba u istoj sali u isto vreme - fuj." Stro okrete leða svima, odšeta do jednog prozora i zagleda se u prazan prostor, boreći se da savlada svoj mensovski gnev.

Predstavnik Parea, Gabrijel Bejns, reče Ignjatu: "Koja je namera iza ovog upadanja? Mi ovde imamo konferenciju."

Ignjat Ledebur, bez upotrebe glasa, popriča sa Omarom Dajamondom, saopšti mu koliko je hitna njihova potreba. Dajamond ga je čuo, i saglasio se istog trena, i njih dvojica sledećeg trena, zajedničkim snagama, nestadoše iz konferencijske sale; poðoše ležernim hodom preko jedne livade na kojoj su neke pečurke rasle. Neko vreme nisu ništa govorili. Zabavljali su se tako što su nogama preturali pečurke.

Najzad Dajamond progovori: "Mi već raspravljamo o toj invaziji."

"Stvar će se prizemljiti na Ganditaun", reće Ignjat. "Iskusio sam viziju; oni koji dolaze pokušaće da..."

"Znam, znam", reče Dajamond razdražljivo. "Znamo mi da su to htonske sile; upoznao sam delegate sa tom činjenicom. Ništa dobro ne može od htonskih sila doći, jer su one teške; poput anima telesnih, utonuće u zemlju i uvaljaće se u telo planete."

"Meseca", reče Ignjat i zakikota se.

"Dobro, meseca." Dajamond sklopi oči i nastavi hodati, ne promašujući nijedan korak, iako više nije mogao videti kuda ide; povukao se, shvati Ignjat, u privremenu, namernu katatoniju. Svi Skici imaju tu sklonost, zato on ne reče ništa; samo sačeka. Onar Dajamond stade i zamumla nešto, što Ignjat ne uspe da razume.

Ignjat uzdahnu, sede na tlo; pored njega je Omar Dajamond stajao u svom transu, i nije bilo nikakvih zvukova, osim jedva čujnog šumora dalekog drveća, mnogo livada udaljenog.

Najednom Dajamond reče: "Udruži snage sa mnom, pa ćemo steći viziju te invazije, tako jasnu da..." Opet njegove reči postadoše arkansko mumlanje. Ignjat - čak i svetac može da se nervira - opet uzdahnu. "Zovi Saru Apostoles", reče Dajamond. "Nas troje ćemo napraviti prizivanje spoljašnjeg izgleda našeg neprijatelja. Prizor će biti tako stvaran da će se aktuelizovati; kontrolisaćemo našeg neprijatelja i njegov dolazak ovamo."

Poslavši od sebe misaoni talas, Ignjat stupi u vezu sa Sarom Apostoles, koja je spavala u svojoj kolibi u Ganditaunu. Oseti da se ona budi, meškolji, da nešto gunða i stenje, ustaje sa ležaja, staje nesigurno na noge.

On i Omar Dajamond su čekali; uskoro se pojavila Sara, odevena u muški kaput i muške pantalone, i sa teniskim patikama. "Snila sam san jedan, protekle noći", reče ona. "Neka stvorenja lebde u blizini, pripremaju se da se ispolje." Njeno okruglasto lice bilo je izobličeno od brige i upornog, korozivnog straha; zato je imalo ružan izgled, ka sredini zgrčen; Ignjat oseti sažaljenje prema njoj. Nikad Sara nije umela, u vremenima stresnim, da iščisti destruktivna osećanja iz svog bića; ostajala je čvrstim lancima vezana za somu i somatske slabosti.

"Sedi", zatraži Ignjat.

"Mi ćemo učiniti da se oni pojave sad, reče Dajamond. "I to ovde, na ovoj tački. Počinji." Pognuo je glavu; i dvoje Hiba učiniše isto. Sve troje udružiše svoje vizionarske moći, koje su se uzajamno pojačavale. Borili su se zajedničkom snagom, vreme je prolazilo - nisu znali koliko vremena - a ono o čemu su razmišljali pupilo je u blizini kao pupoljak zla.

"Evo ga", reče Ignjat i otvori oči. Sara i Dajamond učiniše isto. Pogledaše u nebo i videše kako se spušta, repnim delom nadole, tuðinski brod. Uspeli su.

Izduvavajući razna isparenja iz svog zadnjeg dela, brod se spusti na zemlju, stotinak metara desno od njih. Veliki je to brod, vide Ignjat. Najveći koji je ikada video. I on je mogao osećati strah, ali ga uvek i savladati; mnoge su godine prošle otkako se poslednji put morao boriti sa nekom fobijom. Sara je, meðutim, izgledala gotovo opipljivo užasnuta dok je gledala kako se brod drhtavo zaustavlja, ulazna vrata klize u stranu, a ono unutra počinje da se istiskuje kao izmet iz velikog cevastog organizma od metala i jednostavne plastike.

"Neka nam priðu, dovedi ih", reče Omar Dajamond, koji je opet čvrsto zažmurio. "Neka priznaju naše postojanje. Prisilićemo ih da nas zapaze i poštuju." Ignjat mu se odmah pridruži, a posle nekog vremena i preplašena Sara, u onoj meri koliko je to bila sposobna.

Rampa se pružala od ulaznih vrata broda ka tlu. Pojaviše se dva obličja i siðoše, stepenik po stepenik, na zemlju.

Ignjat, sa puno nade, reče Dajamondu: "Da izvedemo nekoliko čuda?"

Dajamond ga osmotri i sumnjičavo reče: "Šta, na primer? Ja se normalno ne bavim maðioničarstvom."

Sara reče: "Zajedno, Ignjat i ja možemo postići to." Ignjatu reče: "Zašto ih ne hipnotišemo prizorom svetskog pauka koji tka paučinu determinacije za sav život?"

"Važi", reče Ignjat, i posveti pažnju teškom poslu prizivanja svetskog pauka... ili, kao što bi Elzi navaljivala, pauka mesečevog.

Ispred dvoje koji su izišli iz broda pojavila se, i zaprečila im put, svetlucava mnogostrukost paučine, nabrzinu sastavljene napornim radom pauka. To dvoje stadoše kao skamenjeni.

Jedno od njih izgovori neki neopisivi zvuk.

Sara se nasmeja.

"Ako dozvoliš da ti budu zabavni", reče Omad Dajamond strogo, "mi ćemo izgubiti moć koju nad njima imamo."

"Izvini", reče Sara, i dalje se smejući. Ali već je bilo prekasno; paukova mreža se raspala u svetlucave krpe koje nestadoše. Takoðe nestadoše, vide Ignjat, sav smušen, i Sara, i Omar Dajamond; ostade samo on, da sedi sam. Njihov trijumvirat ugasio se zbog samo jednog trenutka slabosti. A ni on više nije sedeo na livadi; nego na hrpi kojekakvih dronjaka, u sopstvenom prednjem dvorištu, u središtu Ganditauna.

Osvajački makro-organizmi opet su uspostavili kontrolu nad svojim postupcima. Uspeli su da se vrate izvršenju svojih planova.

Ignjat ustade i poðe pešice prema tim osobama; a to dvoje, iz broda sišavših, samo su stajali i neodlučno se osvrtali. Ali su mačketine jurcale i uplitale se oko Ignjatovih nogu; on se spotače, i malo je nedostajalo pa da se 'prostre' nosem nadole; psujući više za sebe, on razgrnu mačke levo i desno, nastojeći da vrati neku meru teške ozbiljnosti, dostojanstvenog izgleda, pred licem ovih zavojevača. Ali ništa od toga. Jer iza njega su se otvorila vrata kolibe, i pojavila se Elzi, i upropastila i taj poslednji njegov pokušaj.

"Ko su, bre, toji?" dreknu ona.

Ignjat razdražljivo odvrati: "Ne znam. Saznaću."

"Reci im da se tornjaju do ðavola", reče Elzi, koja je oslonila obe pesnice na kukove i raširila laktove. Bila je Mensovka nekoliko godina, pa je zadržala nešto od onog nadmenog neprijateljstva naučenog na Da Vinčijevim Visovima. Ne zna s čim ima posla, ali je spremna na bitku... da ih napadne, možda, otvaračem za konzerve i tiganjem? Ovo ga je zabavljalo, i on se poče smejati; a kad je počeo, nije mogao prestati; u takvom stanju prišao je osvajačkom paru.

"Šta je tako smešno?" upita jedna od te dve osobe, žena.

Ignjat, brišući oči, reče: "Pamtite li da ste sletali dvaput? Pamtite li svetske pauke? Ne pamtite." Ovo je bilo ludo smešno; osvajači čak i ne pamte napore trijade natprirodno moćnih svetaca. Za njih, ništa se nije desilo; čak ni opsene nije bilo, iako su krajnje napore uložili Ignjat Ledebur, Sara Apostoles, i Skic, Omar Dajamond. Smejao se, smehehetao i krivio od smejurije, a za to vreme iz broda doðe i treći pripadnik invazionog odreda, pa četvrti.

Jedan od tih, muškarac, uzdahnu, gledajući oko sebe. "Gospode Bože, al' je beda i sirotinja ovde. Šta mislite, da l' im je svuda ovako?"

"Ali vi nam možete pomoći", reče Ignjat. Uspeo je da uspostavi kontrolu nad sobom; uperi prst ka zarðaloj gromadi koja je nekad bila autonomni traktor, a na kojoj se sada igralo nekoliko dece, i reče: "Da li biste se mogli potruditi koliko je potrebno da opravite moju poljoprivrednu mašineriju? Ja bih, uz samo malo pomoći..."

"A, naravno, naravno", reče muškarac. "Sve ćemo mi ovo da... počistimo." Namreškao je nos zgaðeno; očito je namirisao, ili video, nešto njemu neprijatno.

"Uðite, izvolite", reče Ignjat. "Na kafu." Okrete se ka svojoj straćari; posle nekog vremena, tri muškarca i žena poðoše, neoduševljeno, za njim. "Moram se izviniti što je tako tesno kod nas", reče Ignjat, "i što smo u ovakvom stanju..." Gurnu vrata i otvori ih široko; ovog puta većina mačaka uspe da se umuva unutra. On se poče saginjati, grabiti jednu po jednu i bacati ih napolje, u dvorište. Četvoro osvajača uðoše neodlučno. Stali su na sredinu sobe; osvrtali se. Izgledali su akutno nesrećni.

"Sedite", reče Elzi, uspevši da pribere neki minimum učtivosti; pa stavi čajnik na plinski gorionik štednjaka i pripali plin. "Treba samo da raskrčite tu klupu", dade im ona uputstvo. "Odgurajte sve to na bilo koju stranu; može i na pod."

Četvoro osvajača nevoljno - sa opipljivom odbojnošću - odguraše masu uprljane dečje odeće na pod i sedoše. Na licu svakog pojedinog od to četvoro video se isti izraz, ošamućeno neodreðen; Ignjat se pitao zašto.

Žena reče, sa zastajkivanjem u govoru: "Zar... ne biste mogli... malo da raščistite ovaj vaš dom?... Mislim, kako možete živeti u ovakvoj..." Samo je odmahnula rukom; nije mogla nastaviti.

Ignjat oseti potrebu da se izvinjava. Ali... toliko je prečih poslova uvek bilo, a vremena tako malo. Ni on ni Elzi nikada nisu ulučili, reklo bi se, priliku da srede kuću; naravno da nije trebalo dopustiti baš ovoliko rasulo, ali... on slegnu ramenima. Jednog dana; uskoro, možda. A osvajači bi i tu mogli pomoći; možda imaju nekog simulakruma-radnika, koji bi prionuo na posao. Mensi imaju takve, ali ih prodaju preskupo. Možda bi ovi osvajači mogli da mu ustupe jednog sim-radenika besplatno.

Jedan pacov istrča iz svoje rupe iza frižidera i pretrča preko poda. Žena, osvajačica, videći trapavo malo oružje u ruci pacova, sklopi oči i zaječa.

Ignjat je spremao kafu i smejuckao se. Pa, šta. Niko ih nije zvao. Ako im Ganditaun nije po volji, neka izvole otići.

Iz spavaće sobe pojavilo se nekoliko dece. Deca su ćutke blenula u četvoro zavojevača. A ovi su sedeli kruto, ćutali i čekali bolno kafu, ne obraćajući pažnju na prazne, zureće oči dece.

U dvorani Saveta u Adolfvilu, predstavnik Hiba, Jakov Simion, najednom progovori. "Sleteli su. Kod Ganditauna. Sad su sa Ignjatom Ledenburom."

Hauard Stro besno reče: "A mi za to vreme sedimo i pričamo. Dosta je bilo ovog blebetanja i traćenja vremena; hajde da ih uništimo. Nemaju oni šta da traže na našem svetu; slažete se?" Rukom je ćušnuo Gabrijela Bejnsa.

"Slažem se", reče Bejns i odmače svoju stolicu malčice od delegata Mensa. "A otkud si znao?" upita Jakova Simiona.

Hib se podsmešljivo, tiho nasmeja. "Zar ih ne vidite ovde u sali? Astralna tela? Pa Ignjat je bio ovde - a vi se toga ne sećate; odveo je Omara Dajamonda sa sobom, ali vi ste i to zaboravili, zato što se nikad nije desilo; osvajači su postigli da se to razdesi, na taj način što su podelili troje u jednog i dvoje."

Zagledan u pod, u potpunom beznaðu, Dep reče: "Znači, prekasno je. Već su se iskrcali."

Hauard Stro izlaja oštar, hladan smeh. "Ali samo u Ganditaunu. Koga je briga za to? Ganditaun i treba da bude zbrisan; ja, lično, biću presrećan ako ga rasture u prah i pepeo, da ne postoji - to je prava septička jama. Svi koji žive tamo, smrde."

Jakov Simion se sav skupi, kao da ga je neko udario, i promrmlja: "Mi, Hibi, bar nismo surovi." Žmirkanjem je pokušavao prikriti bespomoćne suze; na to se Hauard Stro isceri osmehom uživanja i malo čušnu Gabrijela Bejnsa u rebra.

"Zar vi na Da Vinčijevim Visovima nemate spektakularna oružja?" upita ga Bejns. Obuze ga duboka intuicija, tada, da je ovo mensovsko otpisivanje Ganditauna simptomatično; da Mensi verovatno ne nameravaju da se ispreče ispred osvajača sve dok njihovo sopstveno naselje ne bude ugroženo. Da neće uložiti domišljatost svojih hiperaktivnih umova u zajedničku odbranu.

Odavno je Gabrijel Bejns imao takve sumnje o Mensima, a sad se pokazalo da su opravdane.

Mršteći se od zabrinutosti, Anet Golding reče: "Ne možemo pustiti da Ganditaun ode niz slivnik."

"'Niz slivnik!'", ponovi Hauard Stro, kao odjek. "Lepo rečeno! Da, to svakako možemo. Slušajte: mi imamo naoružanje. Još nijednom upotrebljeno - ali dovoljno da uništi celu osvajačku armadu. Uvešćemo ga u bitku - kad se nama bude htelo." Pogledom preðe preko svih ostalih delegata oko stola. Uživao je u sili svog položaja, u svom gospodarenju; svi zavise od njega.

"Znao sam ja da ćete vi tako, čim naiðe neka kriza", reče Gabrijel Bejns gorko. Bože, koliko on mrzi Mense. Koliko su moralno nepouzdani; egocentrični, a nadmoćni; naprosto, ne mogu da rade za opšte dobro. Razmišljajući o ovome, on sebi dade, odmah, jedno čvrsto obećanje. Ako se ukaže prilika da vrati milo za drago ovom Strou, iskoristiće je. Sto posto. Štaviše, uvide on, ako se ukaže prilika da vrati celoj toj gomili, celoj naseobini Mensa - eto nade za koju vredi živeti. Sad su Mensi u nadmoćnom položaju, ali to neće potrajati.

Zapravo, pomisli Gabrijel Bejns, maltene bi se isplatilo prići osvajačima, sklopiti sa njima pakt, u ime Adolfvila: vi i mi zajedno protiv Da Vinčijevih Visova.

Što je više razmišljao o ovome, sve više mu se dopadalo.

Anet Golding, osmatrajući ga, reče: "Gavri? Imaš li ti nešto da nam ponudiš? Izgledaš kao da ti je palo na um nešto vredno." Kao i svi Poliji, odlikovala se oštrim opažanjem; tačno je pročitala promene izraza na njegovom licu.

'Gavri' se opredeli da laže. Smatrao je da su ga okolnosti, očigledno, prinudile da laže. "Mislim", reče on glasno, "da možemo žrtvovati Ganditaun. Moraćemo im ga prepustiti, dozvoliti im da kolonizuju tu oblast, da izgrade bazu, ili šta je već njihova namera; možda nam to neće prijati, ali..." On slegnu ramenima. Šta bi drugo mogli?

Sav jadan i pokunjen, Jakov Simion zamuca: "V-vi narode ne marite za nas samo zato što... n-nismo toliko skloni čistoći kao vi svi ostali. Vraćam se ja u Ganditaun, pridružiću se mom klanu; ako će oni izginuti, ginem i ja sa njima." Ustade tako da se stolica preturi unazad i tresnu o pod, što je bilo praćeno vrlo neskladnim zvukom. "Izdajnici", dodade on, vukući noge, u hibskom stilu, ka vratima sale. Ostali delegati posmatrali su njegov izlazak i pri tom ispoljavali razlićite nijanse ravnodušnosti; činilo se da čak ni Anet Golding, koja je, u načelu, brinula o svima i svakome, u ovom slučaju nije uznemirena.

Pa ipak, Gabrijel Bejns oseti - samo u jednom trenu, koji brzo minu - jad. Zato što je, za sve njih, ovde hodala njihova moguća sudbina: s vremena na vreme, i to ne retko, čak i čist, pun Skic, ili Poli, ili Pare, pa čak i Mens, klizne ka hibstvu, i to se dogodi potajno, neosetno, u neprimetnim fazama. Znači, moglo bi se primeniti ovo napuštanje na sve njih, redom. U bilo kom trenutku.

Samo, ako nam se to desi, uvide Bejns, nećemo imati kuda. Šta biva sa Hibom ako nema Ganditauna? Dobro pitanje; uplašilo ga je.

Glasno, Gabrijel reče: "Čekaj."

Neobrijani, aljkavi Jakov Simion, koji se dovukao do vrata, stade; u njegovim utonulim hibskim očima poče se ispoljavati majušno svetlucanje nade.

Gabrijel Bejns reče: "Vrati se." Obraćajuæi se ostalima, a naročito arogantnome Hauardu Strou, on reče: "Moramo nastupati složno. Danas Ganditaun; sutra Hamlet-selo, ili mi, ili Skici - osvajači će nas proždirati jednog po jednog. Pa će na kraju ostati samo visssovi Darrr Vnči." Njegov antagonizam prema Strou doveo je do toga, da mu je pri ovim poslednjim rečima glas zazvučao otrovno, grubo, parajuće; ali njegov sluh to gotovo nimalo nije zabeležio. "Ulažem svoj glas, zvanično, da svim silama ustanemo u odbranu Ganditauna. Da ga preotmemo. Na toj crti da stanemo i borimo se." Pa baš usred sredine onih gomila ðubreta, balege, zarðale mašinerije, reče on sebi, i lice mu se trznu od nelagodnosti.

Nekoliko trenutaka tišine, a onda Anet Golding reče: "Ja... podržavam predlog."

Glasali su. Jedino je Hauard Stro glasao protiv. Tako je predlog usvojen.

"Stro", reče Anet odlučno, "vama se daje uputstvo da pokažete ta vaša čudesna oružja, kojima ste se toliko hvalisali. A pošto ste vi, Mensi, toliko militantni, dopustićemo vam da predvodite napad za preotimanje Ganditauna." Gabrijelu Bejnsu ona reče: "A vi, Pare, organizujte to." Izgledala je sasvim smireno, sad kad je sve bilo odlučeno.

Ingred Hibler tiho reče Strou: "Mogla bih ukazati na činjenicu da ako se rat bude vodio blizu Ganditauna, neće biti štete na drugim naseljima. Da li vam je to palo na um?"

"Zamisli bitku u Ganditaunu", progunða Stro. "Gaziš do pojasa kroz..." On zastade. Onda reče Jakovu Simionu i Omaru Dajamondu: "Trebaće nam svi oni Skici i Hibi koji su sveci, vizionari, čudotvorci i uopšte psiho-moćni; svi koje možemo naći. Jesu li vaša naselja spremna da ih prikupe i stave nama na raspolaganje?"

"Mislim da jesmo", reče Dajamond. Simion klimnu glavom.

"Imajući čudesno naoružanje na Da Vinčijevim Visovima, kao i talente svetaca Skica i Hiba", reče Anet, "trebalo bi da budemo sposobni da pružimo otpor koji će biti nešto više od simboličnog."

Gospoðica Hibler reče: "Ako bismo mogli pribaviti puna imena i prezimena osvajača, mogli bismo iscrtati i numerološke karte o njima, otkriti njihove slabe tačke. Ili, ako možemo saznati tačne datume, sate i minute njihovog roðenja..."

"Mislim", prekide je Anet, "da će naoružanje Mensa i organizaciona veština Para, u sadejstvu sa hibskim i skickim natprirodnjacima, biti kudikamo korisniji."

"Hvala vam", reče Jakov Simion, "što niste žrtvovali Ganditaun." Zagleda se, sa nemim divljenjem, u Gabrijela Bejnsa.

Prvi put posle mnogo meseci, možda i godina, Bejns oseti da se njegovi odbrambeni bedemi tope; sa uživanjem se prepusti - ali ne na dugo - osećaju opuštanja, euforiji maltene. Nekome se, eto, on dopada. Samo jednome Hibu, doduše, ali, ipak, i to mnogo znači.

Ovo ga podseti na njegovo detinjstvo. Na doba pre nego što je pronašao parsko rešenje.

7.

Hodajući kroz gomile smeća i debelo blato glavne ulice Ganditauna, dr Meri Ritersdorf reče: "U životu nisam videla nešto ovako. Klinički, ovo je ludilo. Mora biti da su svi ovo ljudi hebefrenici. U strašno, strašno pogoršanom stanju." Iznutra, iz njenog bića, nešto je vikalo na nju da iziðe, da ode sa ovog mesta i nikad se ne vrati. Da se vrati na Zemlju, svojoj profesiji bračnog savetnika, i zaboravi da je ikada videla ovo.

I sama pomisao da pokuša psihoterapiju sa svima ovima...

Stresla se. Ovde ni terapija lekovima, ni elektrošokovi, ne bi mnogo pomogli. Ovo je finale duševnog oboljenja. Tačka bez povratka.

Pored nje, mladi agent CIA, Den Magbum, reče: "Dakle tvoja dijagnoza je hebefrenija? Ja to mogu da javim na Zemlju kao službenu dijagnozu?" Pridržao ju je za ruku i pomogao joj da prekorači ostatke

lešine neke vrlo velike životinje, čija su rebra, ovako usred dana, stršala kao povijeni šiljci neke ogromne viljuške.

Meri reče: "Da. To se jasno vidi. Jesi video komade onog mrtvog pacova, razbacane oko ulaznih vrata one straćare? Povraća mi se; stvarno mi se povraća. Niko više ne živi tako. Čak ni u Indiji i Kini. Kao da smo se vratili četiri hiljade godina unazad; sinantrop i neandertalac su verovatno stanovali tako. Samo bez zarðale gvožðurije."

"Mogli bismo u brodu da popijemo nešto", reče Magbum.

"Nijedno piće ne može meni pomoći", reèe Meri. "Znaš li na šta me podseća ovo grozno mesto? Na onaj jezivi, grozni, prastari ćumez u koji je moj muž otišao kad smo se rastavili."

Pored nje se Magbum trgnuo, zažmirkao.

"Znaš da sam bila udata", reèe Meri. "Rekla sam ti." Zapitala se zašto ga je ova malopreðašnja primedba iznenadila toliko; tokom putovanja, otvoreno je razgovarala o svojim bračnim problemima s njim i našla da je dobar slušalac.

"Ne mogu verovati da je to poreðenje tačno", reèe Magbum. "Uslovi koji ovde vladaju jesu posledica grupne psihoze; tvoj muž nikad nije stanovao tako - nije imao nikakve mentalne poremećaje." Pogledao ju je svaðalački.

Meri zastade. "Otkud znaš? Nikada ga nisi video. On je bio, a i sad je, bolesnik. Ono što sam rekla tačno je tako; Čak ima u sebi latentnu crtu hebefrenije... Uvek je izbegavao socio-seksualne odgovornosti; pričala sam ti o svim mojim pokušajima da ga navedem da potraži neko zaposlenje koje bi jemčilo razumne prihode." Ali, naravno, ovaj Magbum je takoðe radnik Centralne informativne agencije; ona, baš, ne može očekivati da će se on saglasiti s njom po ovom pitanju. Možda je bolje zaobići celu tu tematiku. Stvari su iovako dovoljno depresivne; ne mora ona još i da podgreva sećanja na svoj život sa Čakom.

S obe njene strane, Hibi - tako su sebe nazivali; reč, nesumnjivo, nastala izobličenjem od 'Hebe' što je početak tačne dijagnoze za sve njih, 'hebefrenija' - netremice su zurili, na razne smešne i prazne načine, smejali se, ne shvatajući ništa, čak i bez prave radoznalosti. Beli jarac doluta odnekud i naðe se ispred njih; ona i Den Magbum stadoše, podozrivi, zato što nisu dobro poznavali ponašanje takvih životinja. Jarac ode dalje.

Dobro, bar su ovi ljudi bezopasni, pomisli ona. Hebi, ili, 'Hibi', u svim fazama deterioracije, odlikuju se time što nisu sposobni da svoju agresivnost sprovedu u delo. Treba se čuvati nekih drugih, daleko zloslutnijih vrsta duševnih poremećaja. Koje će, neizbežno, u najbližoj budućnosti, početi da se pojavljuju. Pomišljala je ponajpre na manično-depresivne bolesnike, koji, kad uðu u maničnu fazu, mogu biti veoma destruktivni.

Ali postojala je i jedna daleko opakija kategorija, i Meri se sada čeličila za susret i sa takvima. Manično razaranje je ograničeno zato što je impulsivno; ima vid durenja, privremene orgije lupanja i razbijanja

predmeta. Posle nekog vremena, popusti i prestane. Meðutim, kod akutnih paranoika može se očekivati sistematično, stalno neprijateljstvo koje proticanjem vremena neće slabiti nego, naprotiv, postajaće sve izgraðenije. Paranoik analizira, kalkuliše; ima dobre razloge za svoje postupke, uklapa svaki potez u svoju ukupnu shemu. Njegovo neprijateljstvo možda neće biti tako upadljivo po nasilnosti... ali će trajati veoma dugo, što ima, za terapeuta, dublje implikacije. Jer kod paranoika u odmakloj fazi, izlečenje, ili čak privremeno postizanje uvida, praktično je nemoguæe. Kao i hebefrenik, paranoik je našao stabilnu i trajnu mal-adaptaciju.

Štaviše, za razliku od manično-depresivnog bolesnika, i hebefrenika, kao i za razliku od jednostavnog katatoničnog šizofrenika, paranoik izgleda racionalan. Formalni obrasci logičkog rasuðivanja izgledaju neporemećeni. A ispod njih, paranoik trpi najveće mentalno izoblićenje koje je ljudskom biću mogućno. Nema sposobnost empatije, ne može da zamisli sebe na mestu nekog drugog. Zato, za njega, drugi zapravo i ne postoje - osim kao pokretni predmeti koji mogu uticati ili ne uticati na njegovo blagostanje. Decenijama je bila moda da se govori da paranoici ne mogu voleti. To nije bilo tačno. Paranoik doživljava ljubav, u potpunosti, i kao nešto što mu drugi daju, i kao njegovo sopstveno osećanje usmereno ka njima. Ali sa jednom 'kukicom'.

Paranoik je doživljava kao varijantu mržnje.

Denu Magbumu ona reče: "Prema mojoj teoriji, trebalo bi da je na ovom svetu stanje sledeće: bolesnici nekoliko različitih vrsta dejstvuju otprilike kao kaste u drevnoj Indiji. Ovi u ovom naselju, hebefreničari, bili bi u tom slučaju nekakav ekvivalent kaste nedodirljivih. Maničari bi bili ratnička kasta, ili klasa; bez straha. Jedna od najviših."

"Samuraji", reče Magbum. "Kao u Japanu."

"Da." Klimnula je glavom. "Paranoici - tačnije, paranoični šizofrenici - dejstvovali bi kao klasa državnika; razvijali bi političku ideologiju i socijalne programe. Ukupni pogled na svet davali bi oni. Jednostavni šizofrenici..." Razmislila je. "Oni bi odgovarali klasi pesnika, ali bi neki od njih bili i religijski vizionari - a takvih bi bilo i kod Hiba. Meðutim, Hibi, to jest Hebi, bili bi više skloni da daju svece-askete, dok bi 'šizi' davali dogmatičare. Oni sa polimorfnom šizofrenijom simpleks bili bi kreativni članovi društva, stvaraoci novih ideja." Pokušavala je da se priseti koje bi još kategorije mogle postojati. "Našli bi se, opet, neki sa hipervalentnim idejama; to bi bili pacijenti sa odmaklim oblicima blažih mentalnih poremećaja, na primer opsesivno-kompulsivni neurotici; to su takozvani diencefalični poremečaji. Ti ljudi bili bi činovnici i držaoci kojekakvih titula u društvu, ritualni funkcioneri, bez ijedne originalne ideje. Njihova konzervativnost uravnoteživala bi radikalne sklonosti polimorfnih šizofrenika; na taj način, prisustvom i diencefalika i radikala, društvo bi ostajalo stabilno."

Magbum reče: "Pa, to je da čovek pomisli da bi celina - dobro radila." On mahnu rukom. "U čemu bi se to razlikovalo od našeg društva na Zemlji?"

Neko vreme je mozgala o ovom pitanju. Bilo je to dobro pitanje.

"Nema odgovora?" upita Magbum.

"Imam ja odgovor. Rukovoðenje bi, u ovom društvu, prirodno dospelo paranoicima u nadležnost; oni bi bili nadmoćne jedinke u pogledu inicijative, inteligencije i naprosto uroðene sposobnosti. Dabome, paranoici bi morali dobro da se pomuče da spreče manične da izvedu državni udar... Večito bi postojala napetost izmeðu te dve klase. Ali, vidiš, ako ideologiju daju paranoici, dominantna emocionalna tema mora biti mržnja. I to mržnja usmerena u dva pravca: rukovodstvo æe mrzeti svakoga izvan svoje enklave i biće čvrsto ubeðeno da svako izvan te enklave jednako mrzi, zauzvrat, njih. Zato bi cela takozvana spoljnja politika bila usmerena ka izgradnji mehanizama za odbranu od te navodne mržnje spolja. Zato bi celo društvo utonulo u jednu iluzornu borbu, u bitku protiv neprijatelja koji ne postoje, za pobedu ni nad čim."

"Šta je toliko loše u tome?"

"Pa, loše je", reče ona, "zato što, ma kako bitka išla i ma kako se završila, ishod mora u svakom slučaju biti isti. Potpuna izolacija tog naroda od ostalog sveta. Eto kakav će biti krajnji učinak delovanja cele njihove društvene zajednice: korak po korak, oni će odsecati sebe od svih drugih živih bića."

"Šta će im faliti? Osloniti se u celosti na sopstvene snage..."

"Ne, ne", reče Meri. "Nije to samodovoljnost; to je nešto sasvim drugo, nepojamno meni i tebi. Nezamislivo. Pamtiš one davne opite sa ljudima u potpunoj izdvojenosti? Negde sredinom dvadesetog veka, u očekivanju putovanja u svemir, gde se mislilo da če čovek biti potpuno sam, danima i nedeljama, sa sve manje spoljašnjih podsticaja... Sećaš se kakvi su ishodi dobijeni kad je čovek stavljen u takvu komoru da nijedan podsticaj nije dopirao do njega?"

"Naravno", reče Magbum. "To što se dobilo nazvali su 'bubice'. Ukidanje podražaja dovodi do akutne halucinoze."

Klimnula je glavom. "Audio, vizuelne, taktilne i mirisne halucinacije, koje zamenjuju nedostajuće podražaje. Ali, po svojoj snazi, halucinacije mogu nadmašiti snagu stvarnosti; mogu biti živopisnije, jače delovati, pobuðivati jače reakcije... na primer, razna stanja užasa. Halucinacije izazvane drogama mogu dovesti do jačih stanja užasa nego išta u stvarnom svetu."

"Zašto?" upita Magbum.

"Zato što imaju kvalitet apsolutnosti. One se generišu unutar samog senzorno-receptornog sistema i zato konstituišu zatvorenu, samopojačavajuću petlju povratne sprege, koja ne dopire iz neke udaljene tačke, nego iz samog nervnog sistema te osobe. Osoba se ne može postaviti na neku udaljenost od halucinacije. Štaviše, osoba to zna. Odstupnice nema."

Magbum reče: "A kako će to dejstvovati ovde? To, reklo bi se, ne umeš kazati."

"Umem ja 'kazati', ali nije jednostavno. Kao prvo, još ne znam koliko daleko je ovo društvo zabrazdilo na putevima izolovanja sebe, kao i izolovanja pojedinaca od kojih je sastavljeno. Znaćemo uskoro, po stavu koji će oni zauzeti prema nama. Ovi hebef... ovi Hibi koje vidimo ovde..." Gestovima je pokazala bedne udžerice na obe strane blatnjave ulice. "Njihovo držanje nije nikakav pokazatelj. Ali čim naiðemo na prve

paranoike ili manično-depresivne - vidi. Kažimo to ovako: nema sumnje da neka mera halucinacija, dakle psihološke projekcije, postoji kao deo njihovog pogleda na svet. Drugim rečima, moramo pretpostaviti da oni, već sad, donekle haluciniraju. Ali, takoðe, zadržavaju i neku svest o objektivnoj stvarnosti. Naš dolazak ubrzaće težnju ka haluciniranju; moraćemo se s time suočiti, moraćemo biti pripravni. To njihovo haluciniranje biće uobličeno tako da će oni nas opažati kao groznu opasnost; mi, naš brod, bićemo viðeni - nisam rekla protumačeni; nego, bukvalno, viðeni - kao pretnja. Oni će u nama videti istureni odred jedne invazije koja stiže sa ciljem da sruši njihovu društvenu zajednicu, da je pretvori u satelit našeg društva."

"Pa, mi to i jesmo. Nameravamo, zar ne, da preuzmemo iz njihovih ruku upravljanje i da ih vratimo na tačku gde su bili pre dvadeset pet godina. Da opet budu pacijenti zaključani po mentalnim ustanovama - drugim rečima, neslobodni."

Poenta je to bila nesumnjivo dobra. Ali ne dovoljno dobra. Meri reče: "Ima tu jedna razlika koju ti ne primećuješ: vrlo je tanana, ali bitna. Mi ćemo pokušati da lečimo ove ljude, naš cilj je terapija posle koje će oni moći da drže upravo ove iste društvene položaje i uloge koje sada, slučajno i ne-valjano, već drže. Ako naš program uspe, oni će opet imati vlast nad M2, kao legitimni naseljenici na ovom nebeskom telu; jednog dana. Prvo samo neki, onda sve veći i veći broj njih. Nije to nikakav oblik porobljavanja - iako oni zamišljaju da jeste. Čim se neki pojedinac, neka osoba na ovom mesecu Alfe Tri, oslobodi svoje psihoze, čim stekne sposobnost da sagledava stvarnost bez projekcionih izobličenja..."

"Da li ti misliš da će biti mogućno ubediti ovaj narod da se dobrovoljno vrati u duševne bolnice?"

"Neće", reče Meri. "Moraćemo ih slomiti silom; osim nekolicine Hiba. Za sve ostale, zna se; moraćemo pribaviti sudska nareðenja za zatvaranje u ludnicu - cele jedne planete." Onda se ispravila. "Hmmm, ne. Celog jednog meseca."

"Pomisli samo", reče Magbum. "Da sad nisi to ispravila u pojam 'mesec', što nije 'planeta', ja bih imao zakonski osnov da naredim zatvaranje tebe u duševnu bolnicu."

Trgnuvši se, ona ga pogleda. Nije se činilo da se šali; njegovo mladalaèko lice bilo je smrtno ozbiljno.

"To je bio samo lapsus", odvrati ona.

"Lapsus", saglasi se on, "ali indikativan. Simptomatičan." Osmehnuo se, ali to je bio hladan osmeh, od koga ona zadrhta od zbunjenosti i nelagodnosti; šta ima Magbum protiv nje? Ili i ona postaje pomalo paranoična? Moguće... ipak, ona oseća ogromno neprijateljstvo koje iz ovog čoveka zrači prema njoj, a jedva da ga i poznaje.

Osećala je to neprijateljstvo tokom celog putovanja. Baš čudna stvar: osetila je i na samom početku, u trenutku kad su se prvi put videli.

Èak Ritersdorf prebaci simulakruma Dena Magbuma na samoupravni mod, isključi se iz elektronike, ustade, sav ukrućen, iz fotelje pred kontrolnom tablom i pripali cigaretu. Devet sati po podne, po ovdašnjem vremenu.

Na M2 Alfe Tri sim če nastaviti da radi svoj posao, dejstvovaće dovoljno dobro; ako nastane neka kriza, Petri će preuzeti upravljanje. U meðuvremenu, on, Čak, ima neke druge probleme. Vreme je da piše prvi scenario za TV komedijaša Banija Hentmena, svog drugog poslodavca.

Već ima kod sebe zalihu stimulativnih sredstava; ljigavac sa Ganimeda uručio mu ih je kad je Čak jutros polazio iz svog iznajmljenog stančića. Dakle, sad će moći, valjda, da radi cele noći.

Samo, prvo jedna sitnica, večera.

Tek onako, za svaki slučaj, on zastade kod kabine javnog video-telefona u holu zgrade CIA, uðe i pozva stan Džoane Trieste.

"Ej, ćao", reče ona kad vide ko je. "Èuj, zvao je Hentmen, hteo te naći. Znači, treba ti njega da zoveš. Kaže da je pokušao da te dobije u zgradi CIA u S. F., ali da su mu rekli da nikad nisu ni čuli za tebe."

"To je naša stalna politika", reče Čak. "Važi, zvaću ga." Onda je upita o večeri.

"Pa, ja ne bih rekla da ćeš ti moći išta da večeraš, sa mnom ili bez mene", odgovori Džoan. "Zato što sam čula Hentmena. On ima neku ideju. I kaže da kad te tresne tom idejom, ima da padneš."

Čak reče: "To ne bi bilo nikakvo iznenaðenje." Pomirio se sa nevoljama; bilo mu je jasno da će čitav odnos sa Hentmenom ići ovako.

Privremeno zaboravljajući ma kakve dalje napore usmerene ka Džoani Trieste, on pozva v-t broj koji mu je bila dala Hentmenova organizacija.

"Ritersdorfe!" dreknu Hentmen čim je veza uspostavljena. "Gde si? Dolazi odma' ovamo; ja sam u mom apartmanu na Floridi - uzmi ekspres-raketu, ja plaćam kartu. Slušaj, Ritersdorfe: stižu nalazi tvog testa. Evo, ovog trenutka. Oni će pokazati jesi li izašta ili nisi nizašta."

Ogroman je bio skok iz praznih, sklepanih kućica u smeću u hibskom naselju na Alfa Tri M2, do zahuktanih planova jednog Banija Hentmena. Težak prelaz; ali on æe možda uspeti da uhvati korak dok bude u raketi za Istok. Može i jesti nešto, u letelici, ali time Džoan Trieste ispada iz kombinacije. Već mu, eto, obaveze na poslu miniraju privatni život.

"Kaži mi ideju sad. Pa, da porazmislim dok letim."

Hentmenove oči blistale su od lukavstva. "Zezaš se? A ako neko čuje? Èuj, Ritersdorfe. Nabaciću ti nagoveštaj. Imao sam to na umu još kad sam te angažovao, ali..." Njegov osmeh postade još širi. "Nisam hteo da te, znaš, uplašim, pa da pobegneš! Sad te imam na udici." Nasmejao se glasno. "Prema tome - dabome! Sve traži, sve važi! A?"

"Samo ti meni reci ideju", reče Čak strpljivo.

Prigušivši glas do šapata, Hentmen se nagnu blizu video-sken kamere, tako da njegov nos, ogromno uvećan, ispuni ceo ekran: nos i jedno namigujuće, oduševljeno oko. "Jedan novi lik, dodaću ga u moj repertoar. Pazi: tip se zove Džordž Flibi. To mu je ime. Čim ti kažem šta je on, biće ti jasno zašto sam

unajmio baš tebe. Pazi ovamo: Flibi je agent CIA. Ali glumi da je žensko, i to bračna savetnica. Cilj je da na taj način doðe do informacija o sumnjivim ličnostima." Hentmen sačeka, prepun iščekivanja. "Dakle? Šta veliš?"

Posle duge pauze Čak reče: "To je najgora ideja koju sam čuo u poslednjih dvadeset godina." Deprimirala ga je skroz-naskroz.

"Poludeo si. Ja znam te stvari, ti ne znaš. Ovo bi mogao biti najveći komični lik posle Red Skeltonovog Fredija Džabaroša. A ti si onaj koji treba da piše scenario, jer imaš iskustvo. Znači, upadaj ovamo u moj stan što je pre moguće, da krenemo sa prvom epizodom o Džordžu Flibu. E, dobro! Ako ova ideja nije mnogo vruća, šta imaš ti bolje?"

Čak reče: "Šta ako bude prava žena, i prava bračna savetnica, koja se pravi da je muško i da je agent CIA, da bi pribavila informacije koje će izlečiti njene pacijente?"

"Zajebavaš?"

"Zapravo", reče Čak, "čuj ovo. Jedan simulakrum CIA..."

"Zajebavaš." Hentmen porumene u licu; to se na vid-fonu iskazalo kao tamnija, a ne crvenija, boja.

"U životu nisam ozbiljniji bio."

"Dobro, 'aj, šta simulakrum?"

"Simulakrum CIA, shvataš", reče Èak. "On se predstavlja ljudima kao žensko, kao bračna savetnica. Ali, s vremena na vreme ima kvar."

"Je l' biva to sa simićima CIA? Imaju kvarove?"

"Sve vreme."

"'Aj dalje", reče Hentmen, namršten.

Čak reče: "Poenta je, vidiš, u ovome: šta, kog vraga, jedan simulakrum zna o bračnim problemima ljudskih bića? A ipak, on deli savete. Ne prestaje; krenuo je kao savetnik i bavi se time stalno. Čak daje savete i radnicima 'Dženeral Dajnamiksa' koji ga stalno popravljaju. Vidiš?"

Trljajući se po donjoj vilici, Hentmen reče: "Hmmm."

"Morao bi da bude neki odreðeni razlog zašto se baš taj jedan sim ponaša tako. Zato bismo ušli u njegovo poreklo. Epizoda počinje, vidiš, sa Dž. D. inženjerima koji..."

"Imam! Imam!" prekide ga Hentmen. "Jedan tip je inženjer, 'aj ga zovemo Frenk Fap, i ima probleme u mraku. U braku. Zato ide kod bračne savetnice, koja mu nabaci jedan dokument, analizu njegovog

problema, a on to ponese sa sobom, na posao, u laboratoriju Dž. D. Kad tamo stoji ovaj novi sim i čeka da bude programiran."

"Jasno!" reče Čak.

"I - i Fap čita dokument glasno, drugom inženjeru. 'Aj ga zovemo Fil Grok. Pukim slučajem simulakrum to učita kao svoj program; odsad misli da je bračni savetnik. Ali, zapravo ga je bila angažovala CIA; dakle, oni skembače njega i istrkeljaju ga u CIA, i pazi gde se on pojavi..." Hentmen zastade. "Gde bi se on pojavio, Ritersdorfe?"

"Iza Gvozdene zavese. U Kanadi, recimo."

"Iii-jeste-da! U Crvenoj Kanadi, u Ontariju. Njegov identitet pred vlastima je - prodavac sintetičke kože veblova; je l' tako? Tako CIA to radi?"

"Pa, da, manje-više tako."

"Ali umesto toga", nastavi Hentmen uzbuðeno, "on otvori kancelarijicu, okači firmicu, Džordž Flibi, psiholog, dr med, bračni savetnik. Sad dolaze, je'ote, komunjare, viši funkcioneri, sve sa bračni-mračnim, kod njega..." Hentmen se sav zaduvao. "Ritersdorfe, ova tvoje ideja je najbolje što sam čuo otkad pamtim. I, pazi, uvek dolaze ta dva Dž. D. inženjera da čačkaju po njemu i popravljaju ga. Paz' sad: uskači u ekspres raketu za Floridu ovoga trenutka; uz put skiciraj ovo, možda i neki dijalog čim doðeš kod mene. Mislim da smo stvarno na tragu nečeg: znaš, mozak moj i tvoj strava spoj, a?"

"A-ha", reče Čak. "Stižem." Uze od Hentmena tačnu adresu, pa spusti slušalicu. Umorno se izvuče iz video-telefonske kabine; osećao se ispumpan, kao da je iz njega sve isteklo. Ali ne bi mogao reći, ni da mu je život od toga zavisio, da li je ideja dobra, ili je bljak. No, Hentmen veruje da je dobra, a to je dovoljno.

Mlaznim taksijem stiže na kosmodrom San Franciska i ukrca se u ekspres-raketu za Floridu.

Zgrada sa stanovima za iznajmljivanje, u kojoj je Bani Hentmen živeo, bila je palata luksuza suštog. Svi spratovi - ispod zemlje; zgrada je imala svoju sopstvenu uniformisanu policiju koja je, podeljena u patrole, čuvala ulaze i hodnike. Čak reče svoje ime prvom policajcu na koga naiðe; sledećeg trenutka lift ga je nosio u dubinu, kod Banija.

U svom ogromnom apartmanu, Bani Hentmen se izležavao u kućnoj haljini od ručno obojene svile od paukova sa planete Mars; pušio je ogromnu zelenu cigaru proizvedenu u gradu Tampa na Floridi; kad Čak uðe, Bani trže glavom u znak nestrpljivog pozdrava, a onda pokaza ka drugim prisutnim ljudima.

"Ritersdorfe, ovo su dvojica tvojih kolega, moji pisci. Ovaj visoki..." On pokaza cigarom. "To je Kalv Mračni." Mračni priðe polako Čaku i rukova se s njim. "A onaj mali, debeli, ćelavi, to je moj stariji pisac, Četvrtak Džons." I Džons poðe napred, pristupi Čaku; obazriv crnac oštrih crta lica. Rukova se s njim. Ta dva pisca ostavljali su na Čaka utisak da su prijateljski nastrojeni; nije osećao nikakvo neprijateljstvo s njihove strane. Očito nisu bili protiv njegovog prisustva.

Mračni reče: "Sedi, Ritersdorfe. Dalek si put prevalio. Piće?"

"Ne", reče Èak. Želeo je da mu um bude bistar za predstojeću sesiju.

"Večer'o si u raketi?" upita Hentmen.

"A-ha."

"Pričao sam mojim momcima o tvojoj ideji", reče Bani Hentmen. "Obojici se sviða."

"Fino", reče Èak.

"Meðu-tim, meðu-tim", reče Hentmen. "Oni su klepali ideju tamo-amo maločas i dokontali su jedan njihov razvoj toga... znaš?"

Čak reče: "Biću obaška oduševljen da čujem njihovu ideju zasnovanu na mojoj ideji."

Četvrtak Džons pročisti grlo i reče: "Čak, da li bi simulakrum mogao izvršiti ubistvo?"

Čak ga je posmatrao nekoliko trenutaka. Onda reče: "Ne znam." Ohladio se iznutra. "Misliš, samostalno, kad je autonoman..."

"Mislim, da li bi tip koji rukuje njime mogao da ga upotrebi kao oruðe za ubistvo?"

Čak reče Baniju Hentmenu: "Ne vidim nimalo humora u takvom nečem. Inače je moj humor, navodno, 'mrtvački'."

"Čekaj", upozori ga Bani. "Zaboravljaš slavne, stare, smešne trilere, kombinacije užasa i humora. Kao onaj film, 'Mačka i kanarinac', gde su igrali Polet Godar i Bob Houp. A pazi slavni 'Arsenik i stare šipke' Ne, 'čipke'. Pa one klasične britanske komedije u kojima neko bude ubijen... bilo je na desetine toga, u prošlosti."

"Na primer, divna 'Dobra srca i dijademe'", reče Četvrtak Džons.

"Shvatam", reče Čak, to i ništa više; zatvorio je usta, ali unutar njega sve je previralo od neverice i šoka. Da li je ovo samo neka zloćudna podudarnost, ta uporednost njihove zamisli i njegovog života? Ili je ljigavac - verovatnija shema - nešto rekao Baniju. Ako je tako, zbog čega Hentmenova organizacija radi ovo? Šta se njih tiče život i smrt Meri Ritersdorf?

Hentmen reče: "Mislim da momci imaju dobru ideju ovde. Malo plašnje, pomoću... Vidi, Čak, ti radiš za CIA, pa to ne primeæuješ, ali običan svet se plaši CIA; znaš? Ljudi je vide kao tajnu meðuplanetnu policijsko-špijunsku organizaciju koja..."

"Znam", reče Čak.

"Dobro, bre, ne moraš me ubiti ovde", reče mu Bani Hentmen, bacivši pogled ka Mračnom i Džonsu.

Mračni progovori: "Čak - ako te već možemo zvati tako - znaj da mi znamo svoj posao. Kad obični Graðanin Džo pomisli na simulakruma CIA, ucvika žestoko. Prpa, bato. Ti, kad si nabacio ideju Baniju, nisi mislio na to. Sad, slušaj. Tip je operator CIA; da ga nazovemo..." On se okrete Džonsu. "Kako beše radno ime?"

"Zigfrid Troc."

"E, Zigi Troc, dakle. On je naš. On je tajni agiša... u dugačkom mantilu napravljenom od krzna uranijskog krticozrikavca, sa šeširom od venerijanskog vabfaza navučenim do očiju - sve u tom fazonu. Stoji na kiši, na nekom sumornom mesecu, možda jupiterskom. Dobro poznati prizor."

"A onda, Èak", reèe Džons, nastavljajuæi prièu, "èim se ta slika uspostavi u svesti gledaoca, taj, razumeš, stereotip? - otkrivamo nešto o Zigiju Trocu što gledalac nije znao i što ne postoji u uobièajenom stereotipu o agentu obaveštajne službe."

Mraèni reèe: "Shvataš: Zigi Troc je idiot. Blesa, koji ništa ne ume da uradi kako valja. A evo šta pokušava da uradi." On priðe i sede u fotelju nedaleko od Èaka. "Da ubije jednu osobu. Da?"

"Da", reèe Èak stegnuto, nastojeæi da kaže što je manje moguæe, da postane samo slušalac. Skupljao se, uvlaèio u sebe, sve više zbunjen i podozriv zbog svega što se oko njega nastavljalo.

Mraèni nastavi: "A koju osobu?" Pogleda Banija i Džonsa. "O tome smo se svaðali."

Bani reèe: "Ucenjivaèa. Meðuzvezdanog draguljarskog magnata koji operiše sa neke sasvim druge planete. Možda ne-Z-a."

Èak sklopi oèi i zanjiha se napred-nazad.

"Šta nije u redu, Èak?" upita Mraèni.

"On razmišlja", reèe Bani. "Oprobava tu ideju. Taèno, Èak?"

"Jeste - tako je", uspe Èak da izgovori. Bio je siguran, sada, da je Lord Teciostriga izbrbljao stvar Hentmenu. I da se nešto ogromno i sumorno odmotava oko njega, postepeno ga zahvatajuæi; on je usred neèeg, ne zna èega. Izlaza mu nema.

"Ne slažem se", reèe Mraèni. "Da meðunarodni draguljarski industrijalac bude možda sa Marsa ili Venere, ne bi bilo loše; ali..." On mahnu rukom. "To je eksploatisano do besvesti; poèeli smo sa jednim stereotipom, nemojmo nastavljati sa drugim. Mislim da bi trebalo da on pokušava da, recimo... ubije svoju ženu." Mraèni pogleda ostale prisutne, svakog ponaosob. "'Ajde, 'ajde, kažite mi, èega ima lošeg u tome? Tip ima ženu koja mu stalno èantra i maltretira ga - sagledavate? Tvrd, opasan tip, agent tajne policije, kakvog se proseèni graðanin smrtno plaši... ponegde ga vidimo kako je grub i opasan sa ljudima - a kad doðe kuæi, njegova žena je opasna sa njim!" Nasmejao se.

"Nije loše", priznade Bani. "Ali nije dovoljno. Osim toga, pitam se koliko puta bih mogao uraditi tu karakterizaciju; hoæu nešto što mogu trajno ugraditi u šou. Ne samo zezanje za jednu nedelju."

"Ja mislim da ovaj cijaš koga žena kljuca u glavu može tako da nastavlja zauvek", reèe Mraèni. "Dakle, idemo dalje." Okrete se Èaku. "Sledeæi put vidimo Zigija Troca na poslu, u štabu CIA, a oko njega svi oni policijski aparati, elektronika. I njemu odjednom padne na um!" Mraèni skoèi na noge i poèe šetkati po sobi. "Tu tehniku on može upotrebiti protiv svoje žene! I da bude stvar najlepša - uskaèe i jedan novi sim." Glas Mraènoga postade metalan i stegnut, u znak da oponaša simulakruma. "Da, gospodaru, šta mogu uraditi za Vas, gospodaru? Èekam."

Bani, isceren, reèe: "Šta ti kažeš, Èak?"

Muèeæi se da govori, Èak odvrati: "Da li je... jedini motiv za ubistvo... to što je ona èantraèa? Što se dernja na njega?"

"Ne!" uzviknu Džons i skoèi na noge. "U pravu si; treba nam jaèa motivacija, a ja mislim da je imamo. Jedna cica. Zigi muva jednu žensku sa strane. Meðuplanetna špijunka, zgodna, pa seksi, shvataš? A njegova matora mu ne da razvod."

Mraèni reèe: "Ili je matora saznala za malu, pa..."

"Stani malo", reèe Bani. "Šta mi ovde pravimo, psihološku dramu ili komiènu seriju? Mnogo se nešto zapetljalo."

"Taèno", reèe Džons, klimajuæi glavom. "Ništa, zadržaæemo se na tome da pokazujemo kakvo je èudovište ta njegova supruga. Ali, Zigi, rekoh, kad vidi simulakruma..." Zaæuta. Zato što je neko ušao u sobu.

Bio je to neki Alfanac. Jedan iz rase hitinskih stvorova koji su, pre samo nekoliko godina, vodili rat protiv Zemlje. Uz škljocanje svojih mnogozglavkastih nogu i ruku, krenuo je hitro prema Baniju i prvo ga osetio antenama - Alfanci su slepi - zatim ga opipao, delikatno pogladio po licu; najzad se okrenuo i malo uzmakao, jer se uverio da jeste na mestu gde je i želeo biti... Njegova glava bez oèiju poèe se vrteti u krug; njuškao je, oseæao da tu ima još ljudi.

"Prekidam li nešto?" upita Alfanac, glasom koji je zvuèao kao okidanje zategnutih žica na nekom instrumentu, na harfi možda; bio je to alfanski, pevucavi naèin govora. "Èuo sam vašu raspravu pa me je zainteresovala."

Bani Hentmen reèe Èaku: "Ritersdorfe, ovo je jedan od mojih najstarijih i najdražih prijatelja. Nikad ni u koga nisam imao poverenja kao u mog drugara koga vidite, a koji se zove RBX-303." On objasni: "Možda ti nije poznato, ali Alfanci imaju imena kao registarske tablice, neku vrstu mehanièkih kodova. Ovaj RBX-303 ima zlatno srce." Podsmešljivo frknu. "Štaviše, ima dva: po jedno sa svake strane."

"Drago mi je što smo se upoznali", reèe Èak refleksno.

Alfanac brzo, ali uz zveckanje i škljocanje, doðe do njega i pogladi Èakove crte lica svojom udvojenom antenom; oseæaj je to, zakljuèi Èak, kao da ti dve muve šetkaju po licu, pa malo uzleæu, pa opet šetkaju.

Nesumnjivo neprijatan. "Gospodine Ritersdorfe", odzvanjao je 'žièani' glas Alfanca. "Oduševljen sam." Povuèe se od Èaka. "Koga još ima u sobi, Bani? Mirišem i neke druge."

"Samo Mraèni i Džons", reèe Bani, "moji pisci." Opet se okrenuvši Èaku, Bani objasni: "RBX 303 je superbogataš, taj vrti ogromne pare u meðuzvezdanim komercijalnim poduhvatima svake vrste. Vidi, Èak, situacija je ova. RBX 303 poseduje veæinu deonica u kompaniji 'Publtrans'. Da li ti to išta govori?"

Nekoliko trenutaka nije mu znaèilo ništa. Onda se Èak doseti. 'Publtrans' je sponzor Bani Hentmenove TV serije. "Hoæeš reæi", reèe Èak, "da su vlasnici..." Zaæuta. Umalo da kaže: naši bivši neprijatelji? Ali to, ipak, ne reèe; jer, pre svega, savršeno je jasno bilo da jesu; a zatim, tu je i reè 'bivši', dakle ne sadašnji neprijatelji. Zemlja i planete oko Alfe sada su u miru, neprijateljstvo je, valjda, prestalo.

"Nikad ranije nisi bio u prisustvu nijednog Alfa?" upita Bani pronicljivo. "Treb'o bi; to je super narod. Oseæajan, sa smislom za humor... 'Publtrans' me sponzoriše delom zato što naš RBX 303 lièno veruje u mene i moj dar - on je uradio mnogo da me izvuèe iz onog stanja kad sam samo nastupao po klubovima i ponekad gostovao na TV, do ovog drugog stanja, u kome sam sad. Naime, imam svoju seriju, koja se tako dobro primila izmeðu ostalog zahvaljujuæi prokleto dobroj promociji koju je 'Publtrans' organizovao."

"A-ha", reèe Èak. U stomaku je oseæao nagon za povraæanjem. Ali nije znao taèno zbog èega. Možda zbog cele ove situacije, koju nije uspevao da razume. "Jesu li Alfanci telepate?" upita. Znao je da nisu, ali... ovaj jedan Alfanac kao da je bio neprirodno svestan svega. Èak je imao intuiciju da RBX 303 zna sve; da nema te tajne koju ne može doznati.

"Nisu telepate", reèe Bani, "ali se mnogo oslanjaju na sluh; po tome se razlikuju od nas, jer mi imamo oèi." On baci pogled ka Èaku. "Šta ti nešto o telepatama? Mislim, sigurno si znao da nisu telepate. Za vreme rata je svako do besvesti kljukan podacima o neprijatelju. A ti nisi suviše mlad da se toga seæaš; sigurno si odrastao sa time."

Mraèni najednom progovori: "Reæi æu ti šta muèi Ritersdorfa; i ja sam se tako oseæao, svojevremeno. Ritersdorf je angažovan da bi davao ideje. Ali on ne bi želeo da mu neko pokupi sve iz mozga, baš sve. Njegove ideje su njegovo vlasništvo sve do trenutka kad se odluèi da ih kaže. Ako bi ti doveo, recimo, nekog ganimedskog ljigavca, do vraga, to bi bila nepoštena invazija na lièna prava svakoga od nas; postali bismo mašine iz kojih bi neko mehanièki ispumpavao ideje." Èaku reèe: "Nemoj se zabrinjavati zbog RBX 303; on ti ne može proèitati misli. Samo može da osluškuje vrlo pažljivo nijanse, siæušne, najfinije, u onome što govoriš... Na taj naèin oni otkrivaju iznenaðujuæe mnogo. Alfanci su jaki psiholozi."

"Sedeæi u susednoj sobi", reèe Alfanac, "i èitajuæi èasopis 'Život', slušao sam vaš razgovor o tom novom liku koji bi se zvao Zigfrid Troc. Zainteresovan, odluèio sam da doðem; ostavio sam audio kasetu i ustao. Da li to odgovara svima vama?"

"Niko nema ništa protiv tvog prisustva", reèe Bani Alfancu, tonom uveravanja.

"Ništa me", reèe Alfanac, "ne zabavlja i ne razonoðuje - i ne oèarava - kao kreativna sesija tvojih nadarenih pisaca. Ritersdorfe, nikada te ranije nisam video na delu, ali veæ znam da imaš mnogo toga da dodaš. Meðutim, oseæam tvoju odbojnost - zadržanu u velikoj dubini - prema smeru kojim je ova rasprava krenula. Mogu li pitati šta, konkretno, tebi toliko smeta kod Zigfrida Troca i njegove želje da ukloni svoju neprijatnu ženu? Jesi li oženjen, Ritersdorfe?"

"Da", reèe Èak.

"Možda ova ideja za dramski zaplet budi u tebi oseæaje krivice", reèe Alfanac zamišljeno. "Možda imaš nepriznate neprijateljske porive prema svojoj ženi."

Bani reèe: "Promašuješ, i to mnogo, Erbeikse; Èak i njegova žena se razvode - ona je veæ podnela brakorazvodnu tužbu. Ali Èakov privatni život je u svakom sluèaju njegova stvar, a mi nismo ovde da rašèlanjujemo njegovu psihu. Daj da se vratimo našoj graði."

"Ja ostajem pri tvrdnji", proglasi Alfanac, "da u reakciji gospodina Ritersdorfa postoji nešto veoma neuobièajeno i atipièno; voleo bih doznati razlog toga." Okrete svoju slepu glavu, nalik na neki loptasti mašinski deo, prema Èaku. "Možda æu i doznati, ako se nas dvojica budemo èešæe viðali. Imam oseæaj da bi moje saznavanje toga bilo od koristi i za tebe."

Èeškajuæi se zamišljeno po nosu, Bani Hentmen reèe: "Možda on to veæ zna, RBX. Možda, naprosto, ne želi kazati." Osmotri Èaka i nastavi: "I ako je tako, i ako nije, ja kažem: to su njegova posla."

Èak reèe: "Meni naprosto ne zvuèi kao ideja za komediju. Eto, toliki je obim moje..." Umalo da kaže 'odbojnosti'. "Moje sumnje."

"Lepo, ali ja nemam sumnje nimalo", reèe Bani Hentmen. "Javiæu našim modelarima da naèine jednu šuplju figuru nalik na simulakruma, u koju neko može da se uvuèe; to æe biti mnogo jeftinije i pouzdanije nego da kupimo pravog simlakruma. A trebaæe nam i devojka za ulogu Zigijeve žene. Naime, moje žene, jer æu ja biti Zigi."

"A Zigijeva riba?" upita Džons. "Je l' to ulazi ili ispada?"

Mraèni reèe: "Sa njom bismo imali jedan dobitak. Mogla bi da bude neka sa velikim, teškim sisama. Znaš, natovareni balkoni. To bi usreæilo mnoge gledaoce; ako ne, ostala bi nam samo jedna žena, oštrokonða, koja sasvim sigurno neæe biti sisata. Jer, takve žene nikad ne idu na tu operaciju."

"Imaš li neku odreðenu na umu za ulogu Zigijeve ljubavnice?" upita ga Bani, dohvativši notes i pisaljku.

"Znaš onu novu cavu koju tvoj agent gura", reèe Mraèni. "Ona sveža mala... Peti... nešto. Peti Viver. To su balkonèine, brale, o-hoo! Sigurno su joj doktori ugradili dodatnih dva'es pet kila toga."

"Angažovaæu Peti noæas", reèe Bani Hentmen, klimnuvši glavom. "Znam je, dobra je; taèno po meri za ovo naše. Zatim, pronaæi neku ratobornu matoru vešticu za zlu suprugu. Možda bi trebalo da prepustimo Èaku da naðe pravu osobu za tu ulogu." Bani se nasmeja kao sova kad huèe.

8.

Kada se, pozno te noæi, Èak Ritersdorf umorno dovukao u oronulu stambenu zgradu u oblasti Marin u Kaliforniji, u hodniku ga presrete genimedsko ljigavo biæe. Takav postupak, u tri sata ujutro. Što je mnogo, mnogo je, zakljuèi Èak.

"Ima dve jedinke u tvom stanu", obavesti ga Lord Teciostriga. "Meni se èinilo da bi trebalo da budeš obavešten unapred."

"Hvala", reèe Èak i zapita se šta æe ga sad snaæi.

"Jedan od njih je tvoj pretpostavljeni u CIA", reèe ljigavac. "Džek Elvud. Drugi je pretpostavljeni Elvudov, izvesni gospodin Rodžer London. Došli su da ti postavljaju pitanja o tvom drugom zaposlenju."

"Ja ga nisam prikrivao od njih", reèe Èak. "Štaviše, Magbum, kojim je tad upravljao Petri, bio je prisutan, bio je u sobi sa nama, u trenutku kad me je Hentmen unajmio." On se nelagodno zapita zašto ta dvojica misle da se ovo njih tièe.

"Istina", reèe ljigavac, "ali, vidiš, oni su prisluškivali noæas onu videoliniju pomoæu koje si ti razgovarao prvo sa Džoanom Trieste, a zatim sa Hentmenom. Zato znaju ne samo da radiš za Hentmena, nego znaju i ideju za scenario, ideju koju si..."

Sad je bilo jasno. On proðe pored hrpe sluzi, doðe do ulaznih vrata svog apartmana. Bila su otkljuèana; on ih otvori i suoèi se sa dvojicom cijaša. "U ovo doba noæi?" upita on. "Zar je toliko važno?" Priðe ormanu - koji je bio od one stare vrste, koju moraš otvarati ruèno - i okaèi kaput. U stanu je vladala prijatna toplota; dvojica zvaniènika CIA bili su ukljuèili ne-termostatski kontrolisani zraèeæi izvor toplote.

"Je li to taj?" upita London. Visok, poguren, prosed èovek u poznim pedesetim godinama; Èak je nekoliko puta naišao na njega, i smatrao ga je za teškog èoveka. "To je Ritersdorf?"

"Da", reèe Elvud. "Èak, slušaj pažljivo. Postoje neke okolnosti koje ti ne znaš o Baniju Hentmenu. Èinjenice bezbednosne vrste. Mi smo, vidiš, svesni razloga što si prihvatio taj posao; znamo da nisi želeo, ali si bio prinuðen."

"A, je l'?" upita Èak obazrivo. Oni ni sluèajno nisu mogli znati kakav pritisak je na njega bio izvršio ljigavi telepata od prekoputa.

Elvud reèe: "U potpunosti shvatamo tvoju tešku situaciju u vezi sa tvojom bivšom ženom, Meri; koju divovsku svotu je uspela da ti otme i koje ogromne meseène rate alimentacije; znamo da ti je potreban novac da bi mogao toliko da plaæaš. Meðutim..." On baci pogled ka Londonu. London klimnu glavom, a Elvud se sagnu i otvori rajsferšlus na svojoj ataše-tašni. "Imam ovde Hentmenov dosje. Hentmenovo pravo ime je Sem Litl. U vreme rata, osuðivan je zbog kršenja propisa o trgovini sa neutralnim državama; drugim reèima, Hentmen je neprijatelja snabdevao potrebnim materijalom, preko jednog posrednika. Meðutim odležao je samo godinu dana u zatvoru; imao je izvanredan tim advokata. 'Oš èuješ još?"

"Hoæu", reèe Èak. "Jer ne bih mogao otkazati ugovor zato što je pre petnaest godina..."

"U redu", reèe Elvud, zgledavši se još jednom sa svojim starešinom, Londonom. "Posle rata, Sem Litl - kasnije kao Beni Hentmen, a danas poznat kao 'zeèiæ', to jest Bani Hentmen - živeo je u planetnom sistemu zvezde Alfe. Šta je tamo radio, niko ne zna; naši metodi prikupljanja informacija bili su sasvim neuspešni na alfanskoj teritoriji. Pre šest godina, on se vratio na Zemlju, i to snabdeven izobiljem meðuplanetnih kožica. Poèeo je nastupati na pozornicama kao komièar, a onda je firma 'Publtrans' postala njegov sponzor..."

"Znam", prekide ga Èak, "da je vlasnik 'Publtransa' jedan Alfanac. Upoznao sam se s njim. RBX 303."

"Ti si ga upoznao?" I Elvud i London upiljiše se netremice u Èaka. "Znaš li ti išta o RBX 303?" upita Elvud. "Njegova porodica kontrolisala je, tokom rata, najveæi konglomerat fabrika za ratnu proizvodnju u èitavom alfanskom sistemu. Njegov brat je ovoga trenutka ministar u alfanskoj vladi; odgovara neposredno alfanskom duždu. Drugim reèima, kad posluješ sa RBX 303, posluješ sa vladom Alfe." On dobaci dosje Èaku. "Proèitaj ostalo."

Èak poèe brzo pregledati uredno odštampane stranice. Na kraju naðe zakljuèak; to je bilo lako proèitati. Agenti CIA koji su saèinili taj dosje verovali su da RBX 303 nastupa kao neformalni zastupnik jedne strane vlade i da Hentmen to zna. Iz tog razloga, Hentmenove delatnosti nadzire CIA.

"Njegov razlog da te zaposli", reèe Elvud, "nije onaj koji ti misliš. Hentmenu ne treba još jedan pisac; ima veæ petoricu. Da ti kažem šta mi mislimo. Mi mislimo da je to na neki naèin zbog tvoje žene."

Èak ne reèe ništa; nastavi da zuri, prazno, u papire dosjea.

"Alfanci bi", reèe Elvud, "rado prigrabili Mesec 2 Alfe 3 opet za sebe. A jedini naèin da to urade legalno bio bi da navedu Zemljane koji su tamo nastanjeni da se odsele. Ako ne, onda po meðuplanetnim zakonima stupaju na snagu Protokoli iz 2010; taj prirodni satelit Alfe Tri postaje vlasništvo naseljenika, a pošto su oni Zemljani, posredno i vlasništvo Zemlje. Alfanci ne mogu prisiliti naseljenike na odlazak, ali motrili su na njih neprestano; savršeno dobro im je poznato da je to društvena zajednica koju saèinjavaju bivši pacijenti Neuropsihijatrijske bolnice 'Hari Stek Saliven', koju smo uspostavili na tom mestu pre rata. Jedina agencija koja bi mogla oterati naseljenike bila bi neka zemaljska, naime, ili Zemljoplan, ili Meðuplanetno ministarstvo zdravlja i blagostanja; nije nezamislivo da mi evakušemo taj mesec, posle èega bi ga mogao prigrabiti ko god hoæe."

"Ali niko", reèe Èak, "neæe preporuèiti evakuaciju naseljenika." Njemu se èinilo da to uopšte ne dolazi u obzir. Desiæe se jedna od dve stvari: ili æe Zemlja ostaviti naseljenike srogo na miru, ili æe se izgraditi nova bolnica i pacijenti biti uterani svi u nju.

Elvud reèe: "Moguæe je da si u pravu. Meðutim, znaju li Alfanci to?"

"Osim toga, imaj u vidu", reèe London promuklo, ali tiho, "da su Alfanci veliki kockari; èitav rat je za njih bio jedno veliko kockanje sa vrlo malim izgledima na dobitak - i izgubili su. Ne umeju oni ni na koji drugi naèin da operišu."

To je bilo taèno; Èak klimnu glavom. Ipak, stvar se nije razumno uklapala. Kako bi mogla Meri da utièe na odluke? Hentmen zna da su Èak i ona zakonski u rastavi. Sad je Meri na Alfi Tri M2, a on ovde, na Zemlji. Èak i da su oboje na M2, Meri ne bi htela ni da èuje šta on misli. Njena odluka biæe samo njena.

Ali kad bi Alfanci znali da on, Èak, kontroliše simulakruma Denijela Magbuma...

On naprosto nije mogao poverovati da oni to znaju; nemoguæe je da znaju.

"Imamo teoriju", reèe Elvud, uzimajuæi dosje i vraæajuæi ga u akten-tašnu. "Verujemo da Alfanci znaju..."

"Ne recite mi", reèe Èak, "da znaju o Magbumu; to bi znaèilo da su prodrli u CIA."

"Ja... nisam nameravao da kažem baš to", reèe Elvud nelagodno. "Bila mi je namera da ustvrdim kako oni znaju, baš kao što i mi znamo, da je tvoje razdvajanje od Meri èisto zakonsko, i da si ti ostao emotivno vezan za nju isto koliko i pre. Rekonstruišemo njihovo gledanje na stvari ovako: veza izmeðu tebe i Meri uskoro æe se nastaviti. Bez obzira na to da li vas dvoje to oèekujete ili ne."

"A kakve bi koristi oni imali od toga?" upita Èak.

"Ovde njihove predstave o situaciji postaju zaista vrlo živopisne", reèe Elvud. "Dakle, evo: prikupili smo ovo zaista iz perifernih pokazatelja, iz sitnih nagoveštaja tu i tamo; moguæe je da grešimo, ali èini se da æe Alfanci pokušati da te navedu da ubiješ svoju ženu."

Èak ne reèe ništa; zadrža nepokretno lice. Vreme je prolazilo; niko ništa nije govorio. Elvud i London gledali su ga radoznalo, oèigledno se pitajuæi zbog èega on ne reaguje.

"Iskreno da ti kažem", zareža London konaèno, "imamo jednog doušnika zaposlenog u Hentmenovoj užoj ekipi; nije bitno ko je. Taj informator nam kaže da ideja za scenario, koju su ti Hentmen i saradnici izložili èim si stigao u Floridu, sadrži simulakruma koji ubija ženu jednog èoveka. Taj èovek je agent CIA. Da li je to taèno?"

Èak polako klimnu glavom; njegov pogled bio je prikovan za jednu taèku na zidu, desno od Elvuda i Londona.

"Takva scenaristièka zamisao", nastavi London, "trebalo bi, po njihovoj želji, da te navede na pomisao da, pomoæu simulakruma CIA, stvarno ubiješ gospoðu Ritersdorf. Ono što Hentmen i njegovi alfanski drugari ne znaju, jeste, naravno, èinjenica da se jedan simulakrum CIA nalazi veæ na M2, i da ga vodiš ti; kada bi to znali, oni bi..." London zastade, a onda reèe polako, napola za sebe: "Onda bi videli da nisu morali da smišljaju èitav jedan scenario samo da bi ti došao na tu pomisao." Prouèavao je Èaka. "Jer je vrlo moguæe da si se ti, veæ, i sam toga dosetio."

Posle kratke pauze, Elvud reèe: "Zanimljiva pomisao. Nije mi palo na pamet, do sada, ali ranije ili kasnije bi." Zatim reèe Èaku: "Da li bi želeo odustati od upravljanja simulakrumom Magbumom? Da bi dokazao, izvan svake sumnje, da nisi imao na umu takav èin?"

Èak reèe, pažljivo birajuæi reèi: "Naravno da neæu odustati." Jasno je bilo da bi odustajanjem priznao da su ono pogodili, da su otkrili nešto istinito o njemu i njegovim namerama. Osim toga, nije želeo da napusti rukovoðenje Magbumom i iz jednog drugog, vrlo dobrog razloga. Nameravao je da svoj plan o ubijanju Meri dovede do uspešnog završetka.

"Ako bi se išta desilo gospoði Ritersdorf", reèe London, "imajuæi ovo u vidu, velika sumnja bi pala na tebe."

"To mi je jasno", reèe Èak drveno.

"Dakle, dok vodiš sima", reèe London, "dobro se potrudi da on štiti gospoðu Ritersdorf."

Èak reèe: "Hoæete moje iskreno mišljenje?"

"Svakako", reèe London, a Elvud klimnu glavom.

"Cela je ova stvar jedna besmislica, koju je na osnovu nepovezanih mrvica podataka smuækao neki naš operativac na terenu, neko ko se oèigledno predugo muvao oko slavnih TV liènosti. Ako bih ja ubio Meri, kako bi to izmenilo njenu odluku o Alfi Tri M2 i tim naseljenicima tamo? Ako bude mrtva, naprosto æe biti poslat neko drugi, i taj drugi æe odluèivati."

"Mislim", reèe Elvud, govoreæi svom pretpostavljenom, "da mi ovde neæemo imati ubistvo, nego pretnju ubistvom. Oni æe da priprete Ritersdorfki da æe je ubiti ako ih ne posluša." Zatim reèe Èaku. "To, naravno, pod pretpostavkom da Hentmenova kampanja urodi plodom. Naime, da na tebe utièe logika koju oni, pomoæu scenarija, guraju."

"A vi, izgleda, mislite da æe uticati", primeti Èak.

"Ja mislim", reèe Elvud, "da je zanimljiva podudarnost to što si baš ti operator tog simulakruma koji dejstvuje blizu Meri, baš kao što Hentmenov scenario predlaže. Koja je bila verovatnoæa da..."

Èak odvrati: "Verovatnije objašnjenje bilo bi da je Hentmen nekako saznao da sam ja rukovodilac Magbuma i da je na osnovu toga smislio scenario. Vi znate šta bi to znaèilo." Implikacija je bila sasvim jasna. Iako oni tvrde da protivnik nije uspeo prodreti u CIA...

Postoji još jedna moguænost. Lord Teciostriga uzima podatke iz njegovog uma i predaje ih Baniju Hentmenu. Pre svega, taj ljigavac ga je ucenio, prisilio da radi za Banija; sad svi zajedno deluju da bi ga dalje ucenili, da on izvrši njihove planove na Alfi Tri M2. Nije TV scenario naèinjen da bi naveo njega na pomisao da ubije Meri; jer preko Teciostrige, Hentmen i njegova organizacija doznali su da je taj plan odranije prisutan u njegovoj glavi.

Scenario je namenjen da mu stavi do znanja, posredno ali jasno, da oni znaju. I da, ako ne bude postupao po njihovim nareðenjima, spletka ima da bude emitovana, kao TV serija, celom Sunèevom sistemu. Sedam milijardi ljudi doznaæe za njegov plan da ubije svoju ženu.

Žestok razlog, to je morao priznati, da se podvrgne Hentmenovoj organizaciji i uradi ono što oni žele: dobro su ga stisnuli. Vidi šta su veæ postigli: pobudili sumnje kod visokih zvaniènika CIA na Zapadnoj Obali. I sad, kao što reèe London, ako bi se išta desilo Meri...

Pa ipak, on ostade rešen da sprovede plan. Taènije, da ga pokuša sprovesti. I to ne kao pretnju ubistvom, što Hentmen i Hentmenovci žele, da bi Meri, uplašena, predložila da se sa psihotiènim naseljenicima postupi na jedan odreðeni naèin. Ne, nego kao ubistvo, izvršeno i završeno. Kao što je od poèetka planirao. Nije mu poznato zašto; on, najzad, više ne mora viðati Meri, ne mora živeti s njom... Zašto mu se èini da je njena smrt od tako velikog znaèaja za njega?

Baš èudno: Meri je jedina osoba koja bi mogla, kad bi joj se pružila prilika, zaviriti u njegov um, otkriti njegove pobude; to joj je posao.

Ova ironija mu je prijala. I uprkos prisustvu dvojice oštroumnih funkcionera CIA - a, naravno, i veèno prisutne hrpe žute sluzi koja prisluškuje s druge strane hodnika - on se ne oseæa nimalo loše. Razumno gledano, ovde se sukobljava sa dve jasno razdvojene klike, obe veoma iskusne; sa Centralnom informativnom agencijom i sa Hentmenovom organizacijom. Obe se sastoje od starih profesionalaca - pa ipak on oseæa, intuicijom, da æe se dogoditi ono što on hoæe, a ne ono što oni hoæe.

Ljigavac æe naravno prisluškivati ovu njegovu misao. On se ponada da æe je ljigavac i došapnuti Hentmenu; baš dobro, neka Hentmen zna.

Èim dva cijaša odoše, ljigavo biæe provuèe se ispod ivice njegovih zakljuèanih ulaznih vrata i stvori se na sred starinskog tepiha što se pružao od zida dozida. Progovori na optužujuæi naèin, sa prizvukom pravednièke uvreðenosti. "Ritersdorfe, uveravam te: nisam nikakve kontakte sa Hentmenom imao; nikada ga ni video nisam do one noæi kad je došao ovamo da potpiše ugovor s tobom."

"Nevaljalci jedni", reèe Èak, kuvajuæi sebi kafu u kuhinji. Veæ je prošlo èetiri sata ujutro; ali zahvaljujuæi nezakonitim stimulantima dobijenim od Teciostrige, Èak nije oseæao nikakav zamor. "Veèito prisluškujete", reèe on. "Zar nemate neki svoj život?"

Ljigavac reèe: "Slažem se s tobom u jednom: pripremajuæi onaj scenario, gospodin Hentmen je morao znati kakve su ti namere prema vlastitoj ženi - inaèe bi to bila podudarnost naprosto prevelika da bismo u nju poverovali. Možda je još neko telepata, Ritersdorfe, još neko osim mene."

Èak ga pogleda.

"Mogao bi to biti neki tvoj kolega u CIA", reèe ljigavac. "Ili se stvar dešava dok si ti u simulakrumu na M2; neko od tih ludih naseljenika, tamo, možda je telepata. Smatram da je od sada moj posao da ti pomažem na svaki zamislivi naèin, da bih ubedljivo pokazao da sam pošten; oèajnièki mi je stalo da odbranim svoje èasno ime pred tobom, u tvojim oèima. Uèiniæu sve što mogu da otkrijem tog telepatu koji je otišao kod Hentmena i..."

"Da li bi to mogla biti Džoan Trieste?" prekide ga Èak iznenada.

"Ne. Dobro mi je poznat njen um; ona nema takve moæi. Jeste psih, kao što znaš, ali njen dar odnosi se na vreme." Ljigavac se zamisli. "Mada... znaš, Ritersdorfe, postoji i drugi naèin kako bi neko mogao provaliti šta nameravaš. Naime, pomoæu jedne druge psihomoæi, a to je prekognicija... Ako pretpostavimo da æe jednog dana, ranije ili kasnije, tvoji planovi postati poznati javnosti. Neki prekognitivac bi mogao pogledati napred, videti, steæi to znanje veæ sada. To je zamisao koju ne smemo prevideti. Ona, bar, dokazuje da telepatski èinilac nije jedini kojim bi se mogla objasniti Hentmenova upoznatost sa onim što nameravaš vis-a-vis svoje žene."

Morao je priznati da ljigavèeva logika nije loša.

"Zapravo", reèe ljigavac, vidno pulsirajuæi od uzbuðenja, "to bi moglo biti i nehotièno dejstvovanje prekognitivnog talenta - od strane nekog ko ti je blizak, a ne zna da ga ima. To bi mogao biti, recimo, neko kod Hentmena. Ili èak i sam Bani Hentmen."

"Hmmm", reèe Èak rasejano, puneæi šoljicu vruæom kafom.

"Buduæa putanja tvog života", reèe ljigavac, "prepuna je spektakularnog nasilja, koje æe nastati kad budeš ubijao tu ženu koje se bojiš i koju mrziš. Tako ogroman spektakl možda je ukljuèio u Hentmenu skrivenu prekognitivnost, tako da on, i ne znajuæi iz kog izvora, dobija 'nadahnuæe' za scenario... Psionièki talenti èesto dejstvuju na taj naèin. Što više razmišljam o ovome, sve više sam uveren da se baš tako desilo. Zato bih rekao da teorija tvojih kolega iz CIA nema nikakvu vrednost: Hentmen i njegov kolega Alfanac nemaju nameru da te ucenjuju ma kakvim tobožnjim dokazima o tvojoj nameri. Oni naprosto rade ono što i kažu da rade: pokušavaju da smuækaju upotrebljiv TV scenario."

"A tvrdnja CIA da Alfa želi da ponovo prisvoji taj drugi mesec Alfe Tri?" upita Èak.

"To bi moglo biti sasvim taèno", priznade ljigavac. "Bilo bi to tipièno alfansko ponašanje, ne odustati, zadržati nadu... To nebesko telo je, ipak, u njihovom planetnom sistemu. Ali ako æu kazati sasvim iskreno - mogu li? - teorija tvojih drugara iz CIA ostavlja na mene utisak jedne prilièno bedne hrpice nasumiènih sumnjièenja; napabirèili su nekoliko trunèica od kojih sad grade èitavu kulu nedokazanih teorija, nabrzinu, i pripisuju svima i svakome ogromnu moæ spletkarenja. Mnogo jednostavnije i razumnije mogu se sve ove stvari objasniti, a ti, kao zaposlenik CIA, svakako znaš da ta organizacija, kao i sve obaveštajne službe, nema sposobnost da stvarima pristupa razumno."

Èak slegnu ramenima.

"Zapravo", reèe ljigavac, "ako mogu reæi, tvoja egzotièna strategija kako da se osvetiš ženi delom je proistekla iz višegodišnjeg druženja sa ljudima iz obaveštajne službe."

"Ali priznaæeš jednu stvar", reèe Èak glasom. "Za mene je kolosalan peh to što su Hentmen i njegovi pisci baš sad nabasali na tu ideju za scenario."

"Jeste peh, ali je i zabavno, jer æeš uskoro ti lièno sesti da pišeš dijaloge za te epizode." Ljigavac se nasmeja tiho. "Možda æeš im dati autentiènost. Hentmen æe biti oduševljan tvojim uvidima u pobude Zigija Troca."

"Otkud znaš da æe lik biti nazvan Zigi Troc?" upita Èak, najednom opet prepun podozrenja.

"To je u tvom umu."

"Onda je sigurno takoðe u mom umu da bih voleo da ti sad odeš i ostaviš me na miru." Meðutim, nije bio nimalo pospan; bio je raspoložen da navali na posao, na pisanje scenarija.

"Svakako." Ljigavac pocure ispod vrata, i Èak uskoro ostade sam u stanu.

Jedini preostali zvuci dopirali su od retkog saobraæaja, dole. Èak je neko vreme stajao na prozoru i pijuckao kafu; zatim sede pred pisaæu mašinu i pritisnu jedno dugme. List hartije se pojavi i podiže u položaj za poèetak pisanja.

Zigi Troc, razmišljao je on sa odvratnošæu. Hriste, kakvo ime. Kakvu bi osobu najavljivalo? Idiota, kao u Tri Budale. Nekoga ko je toliko uvrnut, pomisli on sa izjedajuæom ironijom, da mu pada na um da ubije svoju ženu...

Poèe, profesionalno lukavo, da doèarava poèetnu scenu. Biæe to, naravno, Zigi kod kuæe; pokušava da mirno uradi neki bezazleni posao. Možda èita veèernje novine koje je upravo, kod svoje kuæe, odštampao. A njegova žena, Harpija prava, nasræe, nasræe. Da, pomisli Èak; ja mogu uneti životnost, uverljivost, u ovu scenu. Na osnovu mog višegodišnjeg iskustva. On poèe da tipka.

Nekoliko sati je pisao, diveæi se delotvornosti nezakonitih hekso-amfetaminskih stimulanata; ne samo što nije oseæao umor, nego je radio èak i brže nego u ranijim vremenima. U sedam i trideset, dok su ulicu, napolju, dirali dugaèki zlatni zraci jutarnjeg sunca, on kruto ustade, ode u kuhinju i poèe spremati sebi doruèak. E, sad, moje drugo zaposlenje, reèe on sebi. U osam i trideset da sam u zgradi CIA u San Fran. Onda: Denijel Magbum.

Sa kriškom prepeèenog hleba u ruci, stade kod pisaæe mašine i nabrzinu osmotri stranice koje je napisao. Izgledale su dobro - a dijalog je njemu veæ godinama jaka strana. Sad ubaciti ovo u vazdušnu ekspres-poštu, poslati Hentmenu u Njujork; za manje od jednog sata, ova stranice biæe u komièarevim rukama.

U osam i dvadeset, dok se brijao u kupatilu, njegov videotelefon zazvoni. Prvi poziv otkako je dao da mu ga ugrade.

Priðe mu, ukljuèi ga. "Halo."

Na malenom ekranu pojavilo se lice jedne devojke - zapanjujuæa lepota irskih crta; on žmirnu. "Gospodine Ritersdorfe? Ja sam Patricija Viver; upravo sam doznala da me Bani Hentmen hoæe za neke epizode koje ti pišeš. Pitam se da li bih mogla videti primerak; umirem od želje da proèitam. Ja sam veæ godinama naprosto Boga molila da uskoèim u Banijev program; divim mu se do besvesti i nazad."

On je, naravno, imao fotokopirku pri ruci; mogao je umnožiti scenario u koliko god hoæe primeraka. "Poslaæu ti ovo što imam. Ali nije završeno, niti je Bani video i odobrio; ne znam koliko æe on hteti da zadrži od ovog mog. Možda ništa."

"On tako prièa o tebi", reèe Patricija Viver, "da sam ja sigurna da æe zadržati sve. Je l' možeš poslati? Daæu ti moju adresu. U stvari, nisam daleko od tebe: ti si gore u severnoj Kaliforniji, a ja sam dole u L.A., u Santa Moniki. Mož' se sastanemo; je l' bi voleo? Pa da slušaš kako ja èitam moje reèenice iz scenarija."

Njene reèenice. Zaboga i pobogu, uvide on; nije napisao nijedan dijalog za nju, za vitku, sisatu, sa uveæanim bradavicama, obaveštajku koja æe biti Zigijeva riba sa strane. Napisao je samo scene gde Zigija muèi matora aspida.

Postoji samo jedno rešenje, pomisli on. Uzeti pola dana odsustva od svog posla u CIA, sesti ovde i dopisati još dijaloga.

"Da ti kažem", reèe on. "Doneæu ti jedan primerak. Daj mi vremena do veèeras." Naðe pisaljku i hartiju. "Da èujemo tvoju adresu." Imajuæi u vidu ovo... nek ðavo nosi Magbuma simulakruma. Ovako privlaènu cicu nije video u životu svome. Najednom su sve ostale stvari postale samo osrednje znaèajne; sve su baèene nazad u jednu stvarniju perspektivu.

Zapisa devojèinu adresu, drhtavom rukom okaèi videotelefonsku slušalicu na mesto i odmah upakova Banijev primerak u koverat. Polazeæi u San Francisko, uz put ubaci koverat u raketnu ekspresnu poštu. To je to; uraðena stvar. Dok bude radio za CIA, verovatno æe smišljati dijaloge za malu Viverku; do ruèka æe biti spreman da ih baci na hartiju, u osam uveèe imaæe u rukama stranice spremne za nju. Stvari uopšte ne idu tako loše, zakljuèi on. Ovo je sigurno ogromno poboljšanje u poreðenju sa onim košmarnim životarenjem pored Meri.

Stiže pred zgradu CIA u ulici Senzom i poèe se penjati stepeništem ka dobro znanoj, širokoj kapiji. Uðe.

"Ritersdorfe", reèe jedan glas. "Doði u moju kancelariju, molim te." Rodžer London, krupan, sumoran i zlovoljan; saèekao ga je tu, na ulazu. Osmatrao je Èaka nezadovoljno.

Još prièancije? pitao se Èak, hodajuæi za Londonom sve do kancelarije.

"Ritersdorfe", reèe London, èim su se vrata zatvorila, "prisluškivali smo ti stan noæas i znamo šta si uradio posle našeg odlaska."

"Šta sam uradio?" Nije se uspevao setiti, nikako, nièeg što je u toku noæi uradio, a što bi moglo pobuditi sumnju CIA... osim ako je u razgovoru sa ljigavcem rekao suviše. Prislušni aparati, dabome, nisu mogli uhvatiti ljigavèeve misli. A on se nije seæao da je išta rekao glasom, osim jedne jedine reèenice, naime da je kolosalan peh za njega to što se u Hentmenovoj zamisli za scenerio pojavljuje tip koji hoæe pomoæu simulakruma CIA da ubije svoju ženu. A to, valjda...

London reèe: "Maltene celu noæ bio si budan i radio. A to ne bi bilo moguæe, osim ako imaš na raspolaganju izvesne droge koje su sada na Zemlji zabranjene. Iz ovoga proistièe da imaš ne-Z-ovske

veze koje ti daju te droge. Imajuæi to u vidu..." Prouèavao je Èaka. "Suspendovan si, privremeno, sa posla. Kao bezbednosno rizièan."

Èak, ošamuæan, reèe: "Ali da bih držao oba moja radna mesta..."

"Zaposlenik CIA koji je dovoljno nerazuman da upotrebi nezakonite vanzemaljske stimulativne droge svakako ne može ispunjavati svoje zadatka ovde", reèe London. "Od danas æe simulakrum Magbum biti pod upravom Pita Petrija i jednog èoveka koga ti ne znaš, a zove se Toni Šnajder." Londonove grube crte lica uvrnuše se u podrugljiv osmeh. "Ostaje ti ono drugo zaposlenje... Ili možda ne?"

"Šta ti to znaèi, 'ili možda ne'?" Naravno da mu ostaje zaposlenje kod Hentmena; ugovor su potpisali.

London reèe: "Ako je teorija CIA taèna, ti æeš Hentmenu biti sasvim nekoristan onog èasa kad sazna da ti je onemoguæen pristup do Magbuma. Zato, oèekujem da æeš kroz približno dvanaest sati..." London pogleda svoj ruèni èasovnik. "Da æeš, recimo, oko devet sati veèeras otkriti da nemaš nikakvo zaposlenje. A onda æeš, mislim, biti kudikamo skloniji da saraðuješ sa nama; biæe ti drago da se vratiš na svoj raniji status - naime, da radiš za nas, i taèka. Samo jedno radno mesto." London otvori vrata kancelarije i pokaza Èaku da iziðe. "Uzgred reèeno", nastavi on, "da li bi nam hteo reæi kako se zove onaj ko ti je dao ta nezakonita sredstva?"

"Porièem da sam uzimao ikakva nezakonita sredstva", reèe Èak. Ali ni njemu samom to nije zvuèalo ubedljivo; London ga je 'provalio', i to su obojica znala.

"Zašto ti ne bi naprosto saraðivao sa nama?" upita London. "Zašto ne bi odustao od rada za Hentmena, rekao ko te je snabdevao - u tom sluèaju, možeš kroz petnaest minuta da dobiješ Magbuma na upravljanje; lièno æu to da sredim. Iz kog razloga je tebi stalo da..."

"Novac", reèe Èak. "Trebaju mi pare od oba zaposlenja." Osim toga, mene su ucenili, reèe on sebi. Ucenjuje me Lord Teciostriga. Ali to ne sme kazati; ne Londonu.

"U redu", reèe London. "Možeš da ideš. Stupi u vezu sa nama kad sagledaš jasnu moguænost da se otkaèiš od tog posla sa Hentmenom; možda se možemo dogovoriti da to bude, ujedno, i jedini uslov za tvoj povratak." Pridržavao je vrata sve dok Èak nije izišao iz kancelarije.

Sav otupeo, Èak se uskoro naðe na širokom prednjem stepeništu zgrade CIA. Izgledalo je neverovatno, a ipak, desilo se: izgubio je svoje dugogodišnje zaposlenje, i to iz razloga koji su njemu izgledali kao ne pravi, nego samo izgovor. Sad više nema naèina da dohvati Meri. Do vraga gubitak plate; pare od Hentmenove organizacije æe to više nego nadoknaditi. Ali bez simulakruma Magbuma, nema izgleda da ostvari svoj plan - sa kojim je, oèigledno, predugo odugovlaèio, pomisli on uzgred - i vakuum nastao išèeznuæem tog išèekivanja sad naèini moænu tonuæu prazninu u njemu; èitav njegov raison d'etre najednom je ispario.

On se poèe ošamuæeno penjati opet uz stepenice, ka glavnom ulazu u zgradu CIA. Uniformisani stražar najednom se stvori niotkud i zapreèi mu put. "Gospodine Ritersdorfe, žao mi je; zaista žalim. Ali dobio sam nareðenje, vidite, da Vas ne pustim unutra."

Èak reèe: "Želim videti gospodina Londona ponovo. Na minut."

Upotrebivši svoj mobilni interkom, stražar obavi razgovor. "U redu, gospodine Ritersdorfe; možete poæi u kancelariju gospodina Londona." Stražar se skloni s puta, u stranu, a obrtna prepreka na ulazu automatski se, munjevito, otvori pred Èakom.

Nekoliko trenutaka potom, opet se suoèio sa Londonom, u velikoj kancelariji obloženoj drvenim ploèama. "Doneo si neku odluku, a?" upita London.

"Imam jednu poentu da objasnim. Ako me Hentmen ne otpusti, zar to neæe biti de facto dokaz da su vaše sumnje o njemu bile neosnovane?" Èekao je, a London se mrštio... mrštio, ali ništa nije odgovorio. "Ako me Hentmen ne otpusti", reèe Èak, "žaliæu se na ovu odluku da mi se onemoguæi obavljanje mog posla; istupiæu pred Komisiju za državnu službu i pokazaæu da..."

"Tebi je stavljena zabrana na obavljanje tvog posla", reèe London glatko, "zbog upotrebe nezakonitih droga. Grubo reèeno, veæ smo pretresli tvoj stan i našli ih. Popeo si se na GB-40, a? Èovek može raditi dvadeset èetiri sata na dan, i tako nastaviti neogranièeno dugo, sa GB-40; èestitam. Meðutim, sad kad više nemaš mesto kod nas, sposobnost da se radi i danju i noæu ne izgleda baš kao neki dobitak. Neka ti je, dakle, sa sreæom." London mu okrete leða, ode do svoje fotelje i uze da èita neki dokument; razgovor je bio okonèan.

"Ali æeš znati da si pogrešio", reèe Èak, "kad me Hentmen ne otpusti. Ja samo jedno tražim, a to je da vi ponovo razmislite o celoj situaciji, kad se to desi. Do viðenja." Odlazeæi iz kancelarije, buèno zatvori vrata za sobom. Do viðenja na Bog bi znao koliko dugo, reèe on sebi.

Kad se opet našao na ulici, na jutarnjem trotoaru, stao je neodluèno, sa svih strana podgurivan hordama ljudi koje su strujale ulicom. Sad, šta? - upita se on. Njegov život je, po drugi put u mesec dana, prevrnut naglavaèke; prvo šok razdvajanja od Meri, sad ovo. Mnogo, brate, reèe on sebi, i zapita se da li je išta ostalo.

Posao kod Hentmena je ostao. I samo, jedino, posao kod Hentmena.

Pomoæu autonomnog taksija vratio se u stanèiæ i brzo - oèajno, zapravo - seo za pisaæu mašinu. Sada, reèe on, da uradimo dijalog za malu Vivericu; on zaboravi sve ostalo, uðe napred, u jedan suženi svet ne širi od dimenzija pisaæe mašine i papira. Dobiæeš prokleto dobru ulogu, razmišljao je. A ja - možda æu ja dobiti nešto zauzvrat.

Poèe raditi. Oko tri po podne bilo je završeno; ustade škriputavo, protegnu se, oseti umor svog tela. Ali um mu je bio bistar. Znaèi, napunili su mi ovaj stan 'bubicama', i audio i video, reèe on sebi. Naglas, za prisluškivaèe, reèe: "Ta kopilad u kancelariji - mene da uhode. Patološka stvar. Iskreno govoreæi, baš je olakšanje izvuæi se iz one atmosfere podozrenja i..." Zaæuta. Zašto i èemu? Ode u kuhinju i napravi ruèak.

U èetiri, obuèen u svoje najbolje odelo, plavo i crno, od titanijskog rauzl-materijala, napuderisan, obrijan, natapkan muškim parfemima koji nigde na svetu, osim u modernim laboratorijama, ne mogu

nastati, on poðe pešice u potragu za mlaznim taksijem, noseæi rukopis u ruci; sa ciljem da stigne u Santa Moniku, u apartman Peti Viver, i - nebo bi znalo gde još. Ali sa velikim nadama.

Ako ovo propadne, šta onda?

Dobro pitanje, i on se ponada da na njega neæe morati da odgovara. Veæ je izgubio previše; sklop njegovog sveta pretrpeo je štetu putem podmuklog odsecanja i prekraæivanja, gubitkom i žene i njegovog tradicionalnog posla, oba u tako kratkom razdoblju; oseæao je pometnju u svom sistemu opažanja. Sistem je oèekivao da vidi Meri noæu, a prostorije CIA u San Francisku danju; sad nije susretao ni jedno ni drugo. Nešto æe morati da zaposedne ovu prazninu. Njegova èula žude za tim neèim.

Mahnu rukom, zaustavi jedan mlazni taksi i dade mu adresu Peti Viver u Santa Moniki; zavali se u putnièko sedište, izvuèe stranice sa dijalozima i poèe ih opet pregledati, ne bi li uneo neko sitno poboljšanje u poslednjem trenutku.

Jedan sat kasnije, nešto posle pet po podne, taksi se poèe spuštati prema krovnom sletištu Petine izuzetno velike, zgodne i moderne nove zgrade sa stanovima za iznajmljivanje. Ovo je ono veliko, reèe Èak sebi. Blisko druženje sa veoma prsatom TV starletom... šta više može èovek poželeti?

Taksi slete. Èak, rukama malo nesigurnim, plati vožnju.

9.

Nagoveštaj dobrih vesti bila je èinjenica da je zatekao Peti kod kuæe; ona lièno mu otvori vrata stana i reèe: "Oh, Bože, ti si taj s mojim tekstom. Al' si rano došao; preko vidfona si rek'o..."

"Završih ranije nego što sam oèekivao." Èak uðe u njen stan, osmotri nameštaj moderan do preteranosti; po stilu, neopretkolumbovski, zasnovan na novim arheološkim otkriæima o kulturi Inka u Južnoj Americi. Sav proizveden, naravno, ruènim radom. Na zidovima su visili primerci novog, animiranog, akcionog slikarstva, slike koje se nikad ne prestaju kretati; svaka je, zapravo, bila dvodimenziona mašina i radila je uz tihi žubor, kao naletanje na obalu talasa nekog dalekog okeana. Ili, pomisli on taènije, kao podzemna automatska fabrika; a ovo drugo nije baš siguran da voli.

"Doneo si sa sobom", reèe gospoðica Viver oduševljeno. Na sebi je imala - a to je izgledalo malo èudno, tako rano predveèe - parisku haljinu visoke mode, kakve je viðao po èasopisima, ali nikad susreo u stvarnom životu. Daleko je dogurao od onog radnog stola u CIA! Haljina beše raskošna i složena, nalik na latice nekog ne-zemaljskog cveta; morala je koštati bar hiljadu kožica, zakljuèi Èak. Tako nešto oblaèi osoba koja polazi da dobije zaposlenje; desna sisa, èvrsta i blago podignuta, cela je otkrivena pogledu; stvarno, maksi moderno. Da nije, možda, oèekivala nekog drugog? Bani Hentmena, recimo?

"Mislila sam da iziðem", objasni Peti Viver. "Na koktel. Al sad æu zvati i otkazati." Ode do video-telefona; njene oštre potpetice zvuèno su udarale o sintetièki 'zemljani' pod u Inka-stilu.

"Nadam se da æe ti se dopasti tekst", reèe on, lunjajuæi po stanu i oseæajuæi se kao sitan siromašak. Zalutao u bogatije vode, gde su haljine složene i skupe, nameštaj ruèno deljan od drveta... Stade pred

jednu sliku, pogleda kako ne-objektivne površine klize jedna pod drugu i menjaju se, daju uvek nove, neponovljive, kombinacije.

Peti se vrati sa video-telefonskog razgovora. "Uhvatila sam ga pre nego što je krenuo iz MGB studija." Nije kazala koga, a Èak odluèi da ne pita; verovatno bi se osetio samo još više kao 'izduvan balon'. "Piæence?" Prišla je niskom ormanu od pretkolumbovskog drveta i zlata, otvorila ga, i ukazale su se boce, jedna do druge. "'Oš jedan iovski vazbol? To ti 'e sad glavna fora; mora probaš. Kladim se da nije još dospela u severnu Kaliforniju... vi ste tako..." Mahnula je rukom. "Takve plinske glave, tamo." Poèe mešati piæa.

"Mogu li pomoæi?" Priðe joj bliže, obuzet oseæajem da je zaštitnik i ozbiljan èovek... obuzet, bar, željom da se oseæa tako.

"Neka, hvala", reèe Peti, dodavši mu, veštim pokretom, èašu. "Da te ja pitam nešto", reèe ona, "pre nego što èak i pogledam tekst. Je li moja uloga velika?"

"Hm", reèe on. Uveæavao je njenu rolu koliko god je mogao, ali istina je istina: i sad je to majušna uloga. Peti je dobaèena riblja glava, a fileti su, kao što je i moralo biti, pripali Baniju.

"Znaèi, mala je", reèe Peti, prišavši sofi, koja je više lièila na klupu, i sevši; latice haljine raširiše se levo i desno od nje. "Daj da vidim, molim te." Sad je oko sebe širila atmosferu pronicljivosti i potpune profesionalnosti; smirena, potpuno smirena.

Èak sede na drugi kraj sofe i dade joj stranice. Tu je bilo sve: i onaj deo koji je poslat Baniju, i novi deo, sa njenom ulogom, koji do Banija još nije dospeo. Možda nije u redu pokazivati tekst glumici pre nego Baniju... ali Èak je odluèio da uradi tako, bilo greška ili ne.

"Ova druga žena", reèe Peti uskoro; nije joj dugo trebalo da isprelista sve stranice. "Supruga. Opasnica, koju Zigi odluèuje da ubije. Njena uloga je mnogo veæa; ona je od poèetka do kraja tu, a ja, zapravo, samo u ovoj jednoj sceni. U njegovoj kancelariji, kad ona ulazi... u štabu CIA..." Pokaza prstom taj deo.

Istinu je rekla. On se potrudio najbolje što je mogao, ali èinjenica je èinjenica, a Peti je, profesionalno, suviše mudra da bi u ovome bila prevarena.

"Trudio sam se što sam najbolje umeo da ta uloga bude obimnija", reèe on iskreno.

Peti reèe: "Maltene je kao jedna od onih groznih uloga gde devojku dovedu samo da stoji i izgleda seksi, a ne da stvarno radi bilo šta. Neæu da samo uðem u tesnoj dekoltiranoj haljini i budem ukras. Ja sam glumica; hoæu da govorim." Ona mu vrati scenario. "Molim te, Ritersdorfe, za ima Isusa", reèe, "izgradi malo više moju ulogu. Bani ovo nije video, je l' tako? Sve je još i sad izmeðu tebe i mene. Znaèi, možda možemo zajednièki nešto i da smislimo. 'Aj, jedna scena u restoranu? Zigi se sreæe sa tom curom - Šeron - u tom superiška, malom, zabaèenom restoranu, kad upada njegova žena... Zigi se svaða sa ženom tu, a ne kod kuæe u njihovom stanu. Na taj naèin se može umešati i Šeron, to jest moja uloga."

"Hmmm", reèe on. Pio je pomalo; to u njegovoj èaši bila je neka èudnovata, slatka mešavina, u velikoj meri nalik na medovinu. Pade mu na um da se zapita šta je sve sipano unutra. Peti je, sedeæi tako nasuprot njega, veæ popila jednu punu èašu; ona ustade i priðe ormanu za piæe, da napravi novu kolièinu.

Ustade i on, priðe joj i stade pored nje; njeno malo rame se oèešalo o njega, a svud oko njih bio je èudni miris piæa koje je mešala. Jedan sastojak, primeti on, sipala je iz boce jasno ne-T izgleda; tekst na etiketi kao da je bio alfanski.

"Sa Alfe Jedan", reèe Peti. "Dao mi Bani; on je dobio od nekih Alfana koje poznaje; Bani poznaje sve vrste stvorenja u celoj nastanjenoj Vaseljeni. Jesi znao da je on neko vreme stanovao u sistemu Alfe?" Podigla je svoju èašu, okrenula se licem ka njemu i stajala zamišljena, pijuæi pomalo. "E, kad bi mogla ja da posetim neki drugi zvezdani sistem. Sigurno se od toga èovek oseti maltene - znaš - natèoveèanski."

Èak ostavi èašu i položi šake na ramena, malena ali prilièno tvrda, Peti Viver. Haljina se na tim mestima nagužva u sitne bore. "Mogu donekle da proširim tvoju ulogu", reèe on.

"Važi", reèe Peti. Naslonila se na njega, uzdahnula i položila glavu na njegovo rame. "To mi zaista znaèi." Njena kosa, dugaèka, crvenokestenjasta, ovlaš dotaèe njegovo lice, zagolica ga po nosu. On uze èašu od nje, popi jedan gutljaj, i ostavi i tu drugu na orman.

Dok se snašao, dok je shvatio šta se dešava, veæ su bili u spavaæoj sobi.

Ovo piæe, pomisli on. Pomešao sam ga sa nezakonitim talamusnim GB-40 stimulantom dobijenim og Lorda... kako li se ono zvaše. U spavaæoj sobi bio je maltene mrak, ali on je ipak video, kao obrise u produžetku njegove desne ruke, Peti Viver kako seda na krevet i otkopèava neki složen deo na haljini. Haljina najzad spade i Peti je odnese pažljivo do ormana i okaèi unutra; onda se vrati, radeæi nešto èudno sa svojim dojkama. Gledao ju je nekoliko trenutaka i onda shvatio da to ona masira grudni koš; u haljini je bila utegnuta, sad se mogla opustiti, razgibati slobodno. Vide da su joj obe dojke idealne velièine, iako obe, veæim delom, sintetièke. Dok je hodala, nisu mahale levo i desno, ni najmanje; leva je, kao i desna koju je veæ od dolaska u ovaj stan gledao golu, bila upadljivo èvrsta.

Peti se sruèi, kao dobro podmazani kamen, na krevet pored njega; on je veæ ležao na leðima. Ali videotelefon zazvoni.

"E, kurac", reèe ona. Trgao se na takvu njenu reè. Skliznula je sa postelje, ustala, pipanjem potražila kuænu haljinu; nabacivši je na sebe, pošla bosa iz spavaæe sobe, privezujuæi opasaè kuæne haljine u èvor oko struka. "'Odma se vraæam, dragi", reèe ona obiènim glasom. "Ti samo ostani tu."

Ležao je i buljio u plafon, oseæao mekoæu i udisao lepi miris postelje. Èinilo mu se da je prošlo dugo, dugo. Bio je veoma sreæan. Ovakvo èekanje je jedno veliko, smireno zadovoljstvo.

Onda, najednom, u vratima spavaæe sobe stoji Peti Viver, sa kosom opuštenom na ramena. Kosa kao razasuti oblak. Èekao je, ali ona nikako da priðe krevetu. Najednom, Èak shvati da ona neæe ni priæi;

neæe ulaziti u sobu. Istog trena on se pridiže u sedeæi položaj; njegovo raspoloženje za opuštanje na leðima naglo se smanjilo i išèezlo.

"Ko je bio?" upita.

"Bani."

"I?"

"Otkazan je ceo posao." Sada je ušla, ali samo do ormana; iz koga izvadi jednostavnu suknju i bluzu. Uze i svoje gaæice i ode napolje, oèito da se obuèe na nekom drugom mestu.

"Zašto je otkazan?" Iskoèio je iz kreveta, poèeo se oblaèiti groznièavo. Peti je nestala; negde u stanu jedna vrata se zatvoriše. Nije mu odgovorila. Nije ga, dabome, ni èula.

Seo je, sada sasvim obuèen, opet na krevet. Upravo kad je vezivao pertle, Peti se opet pojavila. I ona sasvim obuèena. Stala je i poèela èetkati kosu, lica bez izraza; gledala je kako on petlja oko cipela i ništa nije komentarisala. Ponaša se kao da je svetlosnu godinu udaljena, pomisli on; spavaæa soba je sad prožeta njenom neutralnom hladnoæom.

"Kaži mi", reèe on ponovo, "zašto je posao otkazan. Reci mi taèno šta je Bani Hentmen kazao."

"Pa, rek'o je da neæe upotrebiti tvoj tekst, a ako me ti zoveš, ili ako ja pozovem tebe..." Sada su, prvi put posle telefonskog poziva, njene oèi pogledale pravo u njega i izoštrile sliku; kao da ga je tek sad videla. "Nisam rekla da si ovde. Ali rekao je, ako razgovaramo da ti ja kažem da je po njegovom mišljenju s tvojom idejom gotovo i ne valja ništa."

"Sa mojom idejom?"

"Pa, ceo scenario. Bani je dobio stranice koje si mu poslao i kaže da su užasne."

Èak oseti da mu se uši istovremeno smrzavaju i razbuktavaju; bol mu se širio po licu, kao mraz, tako da su mu uskoro otupeli usne i nos.

"I zato", reèe Peti, "on daje Mraènom i Džonsu, koji su njegovi redovni pisci, da naprave nešto sasvim drugo."

Posle dužeg vremena Èak reèe promuklo: "Treba li da stupim u vezu s njim?"

"Nije rek'o." Dovršila je èetkanje kose; otišla iz spavaæe sobe, opet nestala. On ustade, poðe za njom, i naðe je u dnevnoj sobi kako bira broj na videotelefonu.

"Koga zoveš?" upita.

Peti reèe udaljeno: "Jednog koga poznajem. Da me izvede na veèeru."

Glasom koji je pucketao od zavidljive uskraæenosti, Èak reèe: "Pa, daj da te ja izvedem na veèeru. Veoma bih to voleo."

Devojka se nije ni potrudila da odgovori; nastavila je da bira broj.

On ode do pretkolumbovske klupe i poèe prikupljati stranice svog rukopisa; vrati ih u koverat. Za to vreme Peti je dobila vezu sa nekim; èuo je, u pozadini, njen tih, prigušen glas.

"Vidimo se", reèe Èak. Nabaci kaput i ode krupnim koracima iz stana.

Nije ni digla pogled sa ekrana; sasvim obuzeta razgovorom.

U bolovima od gneva, on zalupi vrata za sobom i pohita zastrtim hodnikom do lifta. Dva puta se spotaèe i pomisli: Bože, to piæe me još vrti. Ma, sve je ovo, možda, halucinacija, izazvana mešanjem GB-40 i... kako je ono nazvala. Ganimedsko vaz-krzno ili kako veæ beše. Imao je utisak da mu je mozak mrtav, hladan i lišen animacije; njegov duh se smrznuo sasvim, i on sad može samo da razmišlja da treba iziæi iz ove zgrade, izvuæi se iz Santa Monike, vratiti gore u severnu Kaliforniju, pa u stan.

Da li je London bio u pravu? To Èak nije mogao oceniti; možda je istina naprosto ono što Viverica kaže: stranice koje je poslao Baniju grozne su, i taèka. Ali, s druge strane...

Moram se javiti Baniju, uvide on. Odmah sad. Zapravo, trebalo je da ga zovem odmah iz njenog apartmana.

U prizemlju zgrade sa stanovima za izdavanje, on pronaðe javnu telefonsku kabinu; uðe i poèe tipkati broj Hentmenove organizacije. Onda najednom vrati slušalicu na mesto. Da li hoæu da znam? - upita se. Mogu li podneti saznanje?

Iziðe i postoja nekoliko trenutaka ispred kabine, a onda proðe kroz glavna vrata zgrade, na predveèernje ulice. Bar da saèekam dok mi se razbistri u glavi, pomisli. Dok se to piæe ne istroši, taj ne-zemaljski intoksikant koji mi je uvalila.

Ruku nabijenih u džepove, poèe pešaèiti besciljno duž trotoarskog žleba. Iz minuta u minut sve više potišten i ispunjen zebnjom. Sve se oko njega raspada. A on, nemoæan da zaustavi to rušenje; samo ga kao svedok gleda sa strane, sasvim nemoæan, zahvaæen i ponet procesima koji su toliko moæni da ih on ne može ni razumeti.

Glasiæ u njegovom uvu, ženski, snimljen, ponavlja, ponavlja. "To æe izneti jednu èetvrtinu kožice, gospodine. Molim, ubacite kovani novac, ne papirni."

Èak poèe žmirkati i osvrtati se, otkrivajuæi da je opet u videotelefonskoj kabini. Ali koga poziva? Banija Hentmena? Poèe preturati po džepovima, naðe novèiæ od èetvrt kožice, ubaci ga u prorez vidfona. Slika se najednom razbistri.

Nije pozvao Banija Hentmena. Na ekranu je bila, i u njega gledala, minijaturna slika Džoane Trieste.

"Šta je bilo?" upita Džoan zabrinuto. "Izgledaš grozno, Èak. Jesi li bolestan? Odakle telefoniraš?"

"Iz Santa Monike", reèe. Bar je pretpostavljao da je tako: nije pamtio nikakvu vožnju gore ka Zalivu. Nije imao ni oseæaj da je proteklo neko dugo vreme... ili možda jeste? Pogleda na ruèni èasovnik. Dva sata je

minulo; veæ je prošlo osam sati uveèe. "Ne mogu da poverujem", reèe, "ali jutros su me suspendovali iz CIA, kao riziènog za bezbednost, a sad..."

"Za ime svega", reèe Džoan, koja ga je pomno slušala.

On graknu: "I Bani... Hentmen me je otpustio, izgleda, mada to nisam siguran. Ali se plašim da ga pozovem."

Æutanje je zavladalo. Onda Džoan smireno reèe: "Moraš ga zvati, Èak. Ili ga mogu zvati ja, u tvoje ime; reæi æu mu da sam tvoja sekretarica, ili tako nešto - umem ja to, ne brini. Daj mi broj telefonske govornice u kojoj se nalaziš. I ne predaj se potištenosti; veæ sam te dovoljno upoznala da znam da se vraæaš ka razmišljanjima o samoubistvu, a ako to uradiš u Santa Moniki, neæu moæi da ti pomognem, ne bih stigala donde na vreme."

"Hvala", reèe on. "Lepo je znati da je nekome stalo."

"Imao si naprosto previše raznih potresa u životu u poslednje vreme", reèe Džoan, na svoj pametan, zdravorazumski naèin. "Prvo propast braka, pa sad..."

"Zovi ga", prekide je Èak. "Evo broja." Podiže cedulju ka ekranu, a Džoan zapisa broj.

Kad je okaèio slušalicu na mesto, ostao je u telefonskoj govornici, pušeæi i meditirajuæi. Mozak mu se poèeo razbistrivati, i on se zapita šta je radio izmeðu šest i osam. Noge su mu bile krute, bolele su ga od umora; možda je pešaèio. Po ulicama Santa Monike, bez odredišta, bez plana.

Posegnu u džep kaputa i izvuèe limenu kutijicu sa kapsulama GB-40 koju je poneo sa sobom; uspe da proguta jednu, bez vode. To æe - pretpostavljao je - odstraniti posledice zamora. Ali ništa, ništa osim hirurškog odstranjenja cele prednje strane mozga, ne može ukloniti njegovu svest o katastrofalnoj situaciji u kojoj se našao.

Ljigavac, pomisli on. Možda mi ljigavac može pomoæi.

Od informacijske službe oblasti Marin on dobi telefonski broj Lorda Teciostrige; i pozva ga, odmah, i ubaci novèiæ. Èekao je; vidfon je zvonio, ali je ekran ostao prazan.

"Zdravo." Pozdravila ga je ta jedna reè, ne izgovorena, nego napisana na ekranu; ljigavac ne može da govori zvukom, pa ni preko telefona.

"Èak Ritersdorf ovde", reèe on.

Nove reèi ispoljile su se na ekranu. "U nevolji si. Ne mogu ti proèitati um na ovoj razdaljini, ali oseæam to po nijansama u tvom glasu."

"Imaš li ti uticaja kod Hentmena?" upita Èak.

"Kao što sam te obavestio ranije..." Te reèi su, kao uzana traka teksta, prolazile jedna po jedna preko ekranèiæa. "...tog èoveka èak ni ne znam."

Èak reèe: "Izgleda da me je otpustio. Voleo bih da ga ti pokušaš nagovoriti da me opet primi." Bože, pomisli on, moram imati neko zaposlenje. "Ti si me naveo da potpišem ugovor s njim; poprilièna odgovornost se može staviti na tvoj prag."

"Tvoj posao kod CIA..."

"Suspendovan sam. Zbog druženja sa Hentmenom." Èak dodade, grubo: "Hentmen ima preveliki broj ne-zemaljskih poznanika."

"Vidim", uoblièiše se reèi. "Tvoja visoko-neurotièna bezbednosna agencija. Trebalo je to da oèekujem, ali nisam oèekivao. Trebalo je da ti oèekuješ, godinama si radio tamo."

"Vidi", reèe Èak. "Nisam te pozvao da bismo se raspravljali ko je kriv; ja samo hoæu zaposlenje, bilo kakvo zaposlenje." I to moram naæi odmah, noæas, reèe on sebi. Ne mogu èekati.

"Moram da razmislim temeljito o ovome", saopšti mu ljigavac pokretnom trakom reèi. "Daj mi..."

Èak divljaèæki tresnu slušalicu na mesto.

Ostade zatvoren u kabini, pušeæi i èekajuæi, pitajuæi se šta æe Džoan reæi kad pozove. Možda neæe pozvati, razmišljao je. Naroèito ako su vesti loše. Koji haos. Kakvu sam situaciju, samo svojim sopstvenim...

Telefon zazvoni.

On podiže slušalicu i reèe: "Džoan?"

Na ekranu se pojavi njena malena slika. "Zvala sam taj broj koji si mi dao, Èak. Dobila sam nekoga iz njegovog osoblja, nekog gospodina Felda. Tamo je opšta uzbuna. Feld mi je samo rekao da pogledam veèernje kuæne novine."

"Dobro", reèe Èak, osetivši se hladniji nego dosad. "Hvala. Kupiæu neke losanðeleske novine ovde, pa æu te možda videti kasnije." Prekide vezu, žurno iziðe iz govornice i poðe ulicom u potrazi za samohodnim kioskiæem za prodaju novina.

Posle samo nekoliko trenutaka, doèepao se jednog primerka veèernjih uliènih novina; poèe ih èitati pri svetlosti jednog izloga. Stvar je bila na naslovnoj strani. A gde bi, inaèe, mogla biti? - pomisli on. Kad je reè o Hentmenu, najpoznatijem televizijskom klovnu.

BANI HENTMENA HAPSILA CIA KAO AGENTA

NE-T SILE, POBEGAO U LASERSKOJ PUCNJAVI

Morao je dvaput proèitati taj èlanak da bi poverovao da se desilo to što se desilo. CIA je, kroz svoju obaveštajnu mrežu, saznala u toku dana da je Hentmenova organizacija otpustila izvesnog èoveka koji je Hentmena interesovao samo zbog 'Operacije pedeset minuta' na M2 Alfe Tri. Izvesnog Èaka Ritersdorfa. Zakljuèili su da je Hentmen, kao što su odavno podozrevali, agent Alfanaca, i zato su stupili u akciju istog

trenutka, jer da su oklevali, mogao je neko, možda neki Hentmenov doušnik unutar CIA, da ga upozori, pa bi Bani Hentmen pobegao. Sve je bilo vrlo jednostavno i vrlo užasno; ruke su mu se tresle dok je držao novine na svetlosti.

A Hentmen im je ipak pobegao. Uprkos tako brzoj akciji CIA. Možda je od svoje mašinerije dobio upozorenje na vreme; oèekivao je dolazak akcionog odreda CIA koji ga je pokušao uhapsiti u TV studiju u Njujorku, pisalo je u novinskom èlanku.

Gde je, dakle, begunac sada? Valjda veæ na putu za alfanski sistem. A gde je Èak Ritersdorf? Na putu ka nigde; pred njim leži samo jedna moèvarna praznina koju ne ispunjavaju nikakve osobe, nikakvi zadaci, niti razlozi za postojanje. Hentmen je stigao da pozove Peti Viver, TV starletu, i da joj kaže da otpušta Èaka, ali se nije potrudio da...

Vidfonski poziv od Hentmena stigao je tek predveèe. Posle neuspelog hapšenja. Prema tome, Peti Viver je znala gde se Hentmen tada nalazio. Ili je bar moguæe da je znala. Ali i to je neko poèetno uporište.

On uhvati taksi i odjuti natrag do velièanstvene zgrade Peti Viver; plati vožnju i pohita do ulaza u zgradu; pritisnu dugme interkoma za njen stan.

"Ko je?" Njen glas je i sad bio hladan, bezlièan, èak i više nego ranije.

"Ritersdorf", reèe Èak. "Ostao mi je deo rukopisa kod tebe."

"Ja ne vidim nijednu stranicu." Nije zvuèala ubeðeno.

"Ako me pustiš unutra, mislim da æu se odmah setiti gde su. Za minut."

"'Aj, važi." Visoka metalna vrata su škljocnula i otvorila se; Peti je, na spratu, pritiskom na dugme upravljala da tako bude.

Popeo se liftom. Vrata njenog apartmana bila su veæ otvorena, i on odmah uðe. Peti ga doèeka u dnevnoj sobi, pozdravom ledeno ravnodušnim; stajala je sa rukama prekrštenim preko grudi i gledala kamenim pogledom kroz prozor, panoramu noænog Los Anðelesa. "Nema ovde nijedne stranice tvog prokletog rukopisa", reèe mu ona. "Ne znam šta..."

"Onaj poziv od Banija", reèe on. "Odakle je bio?"

Osmotrila ga je, uzvijajuæi jednu obrvu. "Ne seæam se."

"Videla si veèerašnje homeo-novine?"

Posle duže pauze, slegnula je ramenima. "Može biti."

"Bani te je pozvao posle tog pokušaja hapšenja. Ti to znaš, i ja to znam."

"Pa šta?" Nije se potrudila èak ni da ga pogleda; u celom njegovom životu još niko ga nije tako ledeno ignorisao. A ipak, njemu se èinilo da ispod te njene tvrdoæe postupanja leži strah. Ipak, tako je mlada, nema ni dvadeset. On odluèi da se kocka ulaganjem na tu kartu.

"Gospoðice Viver, ja sam agent CIA." Imao je, i sad, znaèku CIA kod sebe; poseže pod kaput i izvadi je, pruži ka njoj. "Uhapšeni ste."

Trgla se, oèi jako raširila; naglo se okrenula oko sebe, sa prigušenim uzvikom. Video je koliko joj se disanje izmenilo - iz korena izmenilo; teški crveni pulover brzo se nadizao i spuštao. "Stavrno si agent tajne službe?" upita ona, pridavljenim šapatom. "Mislila sam da si pisac TV scenarija; tako je Bani rekao."

"Mi smo se ubacili u Hentmenovu organizaciju. Ja sam glumio TV pisca. Idemo." Uhvatio je Patriciju Viver za lakat jedne ruke.

"Kuda idemo?" Pokušavala se izvuæi, užasnuta.

"U ogranak CIA za L. A. Tamo æeš biti stavljena u zatvorsku æeliju."

"Zbog èega?"

"Znaš gde je Bani Hentmen", reèe on.

Nastalo je æutanje.

"Ne znam", reèe ona i sva se poguri. "Zaista ne znam. Kad je pozvao, ja nisam znala da su ga hapsili, niti bilo šta - nije rek'o ništa o tome. Tek kad sam izišla na veèeru, posle tvog odlaska, videla sam u novinama naslove." Ona potišteno poðe ka spavaæoj sobi. "Da uzmem ja kaput i tašnu. I da nabacim malo karmina. A za ovo, govorim ti istinu; èasna reè."

On poðe za njom; ona, u spavaæoj sobi, uze jedan kaput sa okaèaljke u ormanu, onda otvori jednu ladicu da naðe torbicu.

"Šta misliš, koliko dugo æe me zadržati?" upita, preturajuæi po unutrašnjosti torbice.

"Pa, ne duže od..." poèe on. I zaæuta. Jer je Peti uperila u njega laserski pištolj. Našla ga je u tašnici.

"Ne verujem da si agent tajne službe", reèe.

"Ali jesam", reèe Èak.

"Ispadaj napolje. Ne razumem šta pokušavaš da uradiš, ali Bani mi je dao ovo i rekao mi da ga upotrebim kad i ako budem morala." Ruka joj se tresla, ali je laserski pištolj ostajao uperen u njega. "Molim te, idi", reèe ona. "Ispadaj iz mog stana - ako ne, ubiæu te; èasna reè, ubiæu te." Izgledala je užasno, užasno uplašena.

On se okrete i ode iz apartmana, u hodnik, do lifta, koji je još bio tu. On samo zakoraèi u njega.

Uskoro se naðe na ulici, pruži korake po mraènom ploèniku. Dobro; ovo je gotovo, pomisli on. Mada nije baš završeno kao što je on nameravao. S druge strane, pomisli stoièki, ništa nije ni izgubio... osim, možda, svoje dostojanstvo. A to æe se, proticanjem vremena, vratiti.

Nema se sad kuda, nego u severnu Kaliforniju.

Petnaest minuta kasnije bio je u vazduhu, odmicao kuæi, ka svom 'æumezu' kod one gazdarice u oblasti Marin. Sve u svemu, njegov boravak u Los Anðelesu nije protekao bog-zna-kako uspešno.

Kad je stigao, zatekao je upaljena svetla u svom stanu i ukljuèeno grejanje; u fotelji je sedela, i slušala jednu od ranih Hajdnovih simfonija na FM radiju, Džoan Trieste. Èim ga je ugledala, skoèila je na noge. "Hvala Bogu", reèe ona. "Toliko sam se brinula za tebe." Sagnula se i dohvatila primerak lista 'Hronika San Franciska'. "Video si novine veæ. Gde to postavlja tebe, Èak? Znaèi li da CIA juri sad i tebe? Kao Banijevog službenika?"

"Ne'am pojma", reèe on i zatvori vrata stana. Èinilo mu se da ga CIA ne juri, baš, ali da o tome treba razmisliti; Džoan je dobro rekla. Ode u kuhinju i pristavi èajnik pun vode, da zakuva kafu. Nedostajao mu je, u ovakvim trenucima, onaj autonomni ureðaj za pravljenje kafe koji je bio deo kuhinjskog štednjaka u ranijem stanu. On je kupio Meri taj štednjak, zajedno sa tim ugraðenim robotom za kafu; kupio joj, i ostavio joj, kao i gotovo svu drugu imovinu.

Džoan se pojavi na vratima kuhinje. "Èak, mislim da treba da pozoveš CIA, da poprièaš sa nekim koga poznaješ tamo. Tvog dosadašnjeg gazdu. Važi?"

On reèe, ogorèeno: "Ala si sklona poštovanju zakona. Uvek sve uraditi kako vlasti kažu, a?" Nije joj rekao da je u èasovima krize, kad se sve raspadalo svud oko njega, prvi njegov poriv bio da se obrati Baniju Hentmenu, ne cijašima.

"Molim te", reèe Džoan. "Razgovarala sam sa Lordom Teciostrigom, i on misli isto. Slušala sam vesti na radiju, kažu da je u toku hapšenje drugih pripadnika Hentmenove organizacije..."

"Samo me ostavite na miru." Uze odozgo, iz ormariæa, teglu sa instant-kafom; drhtavim rukama ubaci jednu punu kašiku u èajnik.

"Ako ne stupiš u vezu sa njima", reèe Džoan, "ja neæu moæi ništa da uèinim za tebe. U tom sluèaju, mislim da je najbolje da odem."

Èak reèe: "A šta bi inaèe mogla uèiniti za mene? Šta si dosad uèinila za mene? Kladim se da pre mene nisi u životu srela nikog ko je izgubio dva zaposlenja za jedan dan."

"Onda, šta æeš?"

"Mislim da æu emigrirati na Alfu", reèe Èak. I to, konkretno, na drugi mesec treæe planete tog sistema, pomisli on. Da je samo uspeo pronaæi Hentmena...

"Znaèi, CIA je u pravu", reèe Džoan; oèi su joj gorele od ljutnje. "Hentmenova mašina je plaæenièka, radi za jednu vanzemaljsku državu."

"Bože!" reèe Èak, zgaðeno. "Rat je završen pre toliko godina! Muka mi je od tih koještarija o špijunaži. Toga sam se naslušao dovoljno za celu veènost. Ako hoæu da emigriram, onda me pustite da emigriram."

"Ono što bi ja trebalo uèiniti", reèe Džoan, nimalo poletno, "jeste da te uhapsim. Ja sam naoružana." Pokaza mu neverovatno malen, ali van svake sumnje pravi, pištolj koji je nosila uz telo. "Ali ne mogu. Žao mi te je. Kako si mogao tako da zabrljaš svoj život? Teciostriga se toliko potrudio..."

"Okrivi njega", reèe Èak.

"On je samo želeo da pomogne; video je da ne preuzimaš odgovornost." Njene oèi sevnuše. "Nikakvo èudo da se Meri razvela od tebe."

On zastenja.

"Ti, naprosto, neæeš da se potrudiš", reèe Džoan. "Digao si ruke; ni..." Zaæuta. Zgleda se s njim. Èuo je i on. Oboje su èuli misli ganimedskog ljigavca iz stana preko puta hodnika.

"Gospodine Ritersdorfe, jedan džentlmen se kreæe hodnikom u pravcu tvog stana; on je naoružan, i namerava da te prisili da poðeš s njim. Ne mogu doznati ko je ili šta želi, jer ima oko glave postavljenu neku vrstu rešetke ili zaštitne kutije za spreèavanje telepatskog pristupa; to znaèi da je on ili vojno lice, ili pripadnik snaga bezbednosti ili tajne policije, ili neke kriminalne ili izdajnièke organizacije. U svakom sluèaju, pripremi se."

Èak reèe Džoani: "Daj mi taj tvoj laserski pištoljèiæ."

"Ne." Podigla je pištolj iz futrolice i uperila ga prema vratima stana; lice joj je bilo bistro i sveže. Oèigledno je savršeno dobro kontrolisala svoje postupke.

"Bože", reèe Èak, "ti æeš poginuti." Znao je to; video unapred; jasno u celosti, kao da je prekognitivac. Njegove ruke poleteše u stranu, munjevito, kao biè, dograbiše lasersku cev i otrgnuše je iz Džoanine ruke. Ali pištolj ispade i njemu iz ruke; pa se i on, i Džoan baciše naglavaèke da ga doèepaju; sudariše se u vazduhu, i Džoan jeknu i odlete o zid kuhinje. Èak dohvati oružje i ustade, držeæi ga.

Nešto ga udari po ruci, neka vrelina; on ispusti maleni laserski pištolj koji odzveketa po podu. U isti mah, u njegovom sluhu odjeknu glas - njemu nepoznat - nekog muškarca. "Ritersdorfe, ubiæu te ako opet pokušaš podiæi tu cevèicu." Èovek je veæ bio u dnevnoj sobi; zatvorio je ulazna vrata stana i naèinio nekoliko koraka prema kuhinji, držeæi svoj laserski pištolj uperen ka Džoani. Bio je srednjih godina, u nekom jeftinom, sivom kaputu od domaæeg materijala i starim, arhaiènim èizmama; preko Èaka preðe sev utiska da taj èovek dolazi iz neke potpuno tuðinske ekologije, možda èak sa druge planete.

"Mislim da je ovo Banijev èovek", reèe Džoan, ustajuæi polako. "Dakle, verovatno bi to uradio. Ali ako misliš da možeš dohvatiti laser pre nego..."

"Ne", reèe Èak odmah. "Poginuli bismo oboje." Pogleda tog èoveka. "Pokušao sam ja veæ da pozovem Banija."

"Važi", reèe èovek, i pokretom ruke pokaza ka vratima. "Dama može ostati ovde; hoæu samo tebe, Ritersdorfe. Polazi, nemojmo fnopovati vreme; pred nama je dug put."

"Pitajte malu Vivericu", reèe Èak, polazeæi ispred tog èoveka, u hodnik.

Iza njega èovek zamumla. "Nikakve više prièancije, Ritersdorfe. Veæ je bilo suviše glakovanih prièancija."

"Na primer, kakvih?" Èak zastade; u sebi je oseæao zloslutne gradacije straha.

"Na primer, to što si ti ušao u našu organizaciju, a bio si uhoda CIA. Sad je nama jasno zašto si ti hteo da nam budeš scenarista; da bi izmamio neke dokaze protiv Bana. I šta si otkrio? Video si jednog Alfanca; je li to krivièno delo?"

"Nije", reèe Èak.

"Oni æe njega kamenovati do smrti, zbog toga", reèe èovek sa pištoljem. "Do vraga, a znaju veæ godinama da je on stanovao u alfanskom sistemu. Rat je završen. Bani, dabome, ima ekonomske veze sa Alfom; a koji biznismen nema? Ali on je nacionalna figura, slavan; publika zna za njega. Ja æu da ti kažem zašto je CIA odluèila da se okomi na njega. Zbog te njegove ideje za scenario u kome cijaški sim ubije nekog; pomislili su da æe on koristiti svoju TV seriju za napade na..."

Ispred njih, u hodniku, pojavio se ganimedski ljigavac, zapreèio im put. Bio je iscureo iz svog stana i zauzeo taj položaj.

"Puštaj nas da proðemo", reèe èovek.

"Žao mi je", dopreše misli Lorda Teciostrige do Èaka. "Ali ja sam kolega gospodina Ritersdorfa; bilo bi mi, iz praktiènih razloga, nepovoljno da dozvolim da on bude odveden."

Laserski zrak se šumno ukljuèi; crven i tanak, stvori se naporedo sa Èakom i nestade u središtu gomile sluzi, koja se, uz zvuke pucketanja i razdiranja, sasuši i pretvori u crnu, speèenu masu; dimilo se iz nje, izletale su žiške, progoreo je tepih, a ispod tepiha nagoreo je èak i drveni pod hodnika.

"Napred poði", reèe èovek sa pištoljem Èaku.

"Pa on je mrtav", reèe Èak. Nije mogao poverovati.

"Ima ih još", reèe èovek sa pištoljem. "Na Ganimedu." Njegovo mesnato lice nije ispoljavalo nikakva oseæanja, samo budnost. "Kad uðemo u lift, pritisni dugme za gore; moj brod je na krovu, a ovo vaše sletište ovde je stvarno malecko i lauzlovano."

Èak, sav otupeo, uðe u lift. Èovek sa pištoljem uðe za njim; sledeæeg trena bili su na krovu i iskoraèivali u hladnoæu maglovite noæi. "Kaži mi kako se zoveš", reèe Èak. "Samo to: kako se zoveš."

"Zašto?"

"Da te naðem jednog dana. Što si ubio Lorda Teciostrigu." A dan æe doæi kada æe on biti postavljen u isti vektor sa ovom osobom.

"Vrlo rado æu ti reæi moje ime", reèe èovek, terajuæi Èaka u parkirani mlazni skakaè; na vozilu su stop-svetla blistala, a turbina tiho zujala. "Alf Èerigan", reèe on, sedajuæi pred kontrolnu ploèu.

Èak klimnu glavom.

"Dopada ti se moje ime? Nalaziš da je prijatno?"

Èak je æutao i zurio napred.

"Uæutao si se", primeti Èerigan. "Živa šteta, jer ti i ja æemo biti ovako zajedno sve do Lune, do Brahe-grada." On pruži ruku i ukljuèi automatskog pilota.

Ispod njih se skakaè trže i prope, ali ne uzlete.

"Èekaj tu", reèe Alf Èerigan i mahnu laserskim pištoljem prema Èaku. "Ne pipaj kontrole." Otvori vrata skakaèa, hermetièki zatvarajuæa, i nervozno izviri celom glavom napolje, u mrak, da vidi šta je to spreèilo uzletanje. "E, vraga ti tvoga", reèe, "spoljašnji provodnik zadnjih ruba..." Njegov govor prestade; on se baci nazad u sedište i ispali jedan laserski zrak.

Iz tmine krova stiže mu, kao odgovor, drugi laserski zrak, uporedan sa njegovim, pružen kroz vrata još i sad otvorena, pravo u njegovo telo; Èerigan ispusti oružje i praæaknu se, grunu glavom o unutrašnju stranu kabine, onda, sav izvijen, klonu kao okrvavljena životinja; usta su mu visila mlitavo, oèi su bile sada razgraðene i neodreðene.

Èak se sagnu, podiže odbaèeni laserski pištolj i pogleda u mrak da vidi ko je to bio. Bila je Džoan; ona je pratila njega i Èerigana, krenula ruèno kontrolisanim liftom za spasavanje u sluèaju požara, i stigla malo posle njih dvojice. On iziðe, oklevajuæi, iz vozila; zatim pozdravi Džoanu. Èerigan je naèinio grešku; nije bio upoznat sa èinjenicom da je Džoan policajka, navikla na dramatiène situacije. Ni samom Èaku nije bilo lako da shvati da je sve to uspela tako brzo: jednim hicem onesposobila sistem za upravljanje, drugim hicem ubila Èerigana.

"Hoæeš li, veæ, iziæi iz tog skakaèa?" upita Džoan. "Nisam pogodila tebe, a?"

"Ja sam nedirnut", reèe Èak.

"Slušaj." Ona priðe vratima džet-hopera i osmotri skljokanu, odbaèenu hrpu koja je do maloèas bila Alf Èerigan. "Ja ga mogu vratiti. Imaš to na umu? Želiš li da ga vratim, Èak?"

On razmisli nekoliko trenutaka o tome; seti se Lorda Teciostrige. I zbog toga, odmahnu glavom odreèno.

"Na tebi je da odluèiš", reèe Džoan. "Ja æu ga pustiti da ostane mrtav. Ne volim to, ali razumem."

"A Lord..."

"Èak, za njega ne mogu uèiniti ništa; prekasno je. Prošlo je više od pet minuta. Morala sam da biram, da li da ostanem uz njega ili da poðem za tobom i pokušam ti pomoæi."

"Mislim da je možda bilo bolje da si..."

"Ne", reèe Džoan èvrsto. "Uradila sam pravu stvar; videæeš i zašto. Imaš uvelièavajuæe staklo?"

Ovo ga je iznenadilo. "Naravno da nemam."

"Potraži u alatu za opravke vozila. To ti je ispod komandne table. Tamo su i mikro-alati, za popravljanje elektronike... tamo æeš naæi lupu."

Otvorio je tu pregradu u džet-skakaèu i poèeo preturati po njoj; postupao je, bez ikakve upotrebe uma, po uputstvima Džoaninim. Zaèas naðe juvelirsku lupu; iskoraèi iz vozila, držeæi je.

"Vraæamo se dole", reèe ona. "Do njega."

Uskoro su njih dvoje bili nagnuti nad gomilu pepela koja je ranije bila njihov sadrug, Ganimedanac. "E, sad namesti tu lupu na oko", reèe Džoan, "i traži po podu. Sasvim izbliza, naroèito izmeðu vlakana tepiha."

"Šta tražim?"

"Njegove spore", reèe Džoan.

Zbunjen, on reèe: "Zar je imao prilike da..."

"Kod njih sporifikacija nastupa automatski, u trenu kad ih neko napadne; nadam se, i trenutno. Spore æe biti veoma sitne, smeðe, okrugle; trebalo bi da se pod lupom vide. Golim okom ih je nemoguæe videti, dabome. Dok ti to radiš, ja æu pripremiti podlogu." Zašla je u Èakov stan; on se neko vreme dvoumio, onda spustio na kolena i šake i poèeo da traga po tepihu hodnika za sporama Lorda Teciostrige.

Kad se Džoan vratila, imao je, u dlanu jedne ruke, sedam majušnih sfera; pod soèivom su bile smeðe, glatke i sjajne, svakako spore. Našao ih je u blizini posmrtnih ostataka ljigavca.

"Njima je potrebno zemljište", reèe Džoan, gledajuæi kako Èak istresa spore u 'mericu' za merenje šeæera i brašna koju je Džoan pronašla u njegovoj kuhinji. "I vlaga. I vreme. Naði bar dvadeset, jer, dabome, neæe sve one preživeti."

Posle dužeg truda uspeo je da prikupi, iz prljavog, mnogo pohabanog tepiha, ukupno dvadeset pet spora. Sve ih prebaciše u mericu, a onda su Džoan i on sišli u prizemlje i izišli u zadnje dvorište. U mraku su zahvatali šakama zemlju i ubacivali je, rastresitu i crnu, u mericu. Džoan pronaðe i crevo za polivanje; nakaplja tu i tamo pomalo vode na zemlju, a onda, da bi onemoguæila pristup vazduha, zateže plastiènu kesu preko otvora merice i èvrsto je uveza.

"Na Ganimedu je atmosfera topla i gusta", objasni ona. "Ovo je najbolje što mogu uèiniti da simuliram potrebne uslove za spore. Mislim da æe uspeti. Teciostriga mi je rekao jednom prilikom da su neki Ganimedanci, u kritiènoj situaciji, uspeli da se sporifikuju na Zemlji, i to pod vedrim nebom. Nadajmo se, dakle." Zajedno sa Èakom, ona se vrati u zgradu, noseæi pažljivo mericu.

"Koliko dugo æe trebati?" upita on. "Pre nego što budemo znali?"

"Nisam sigurna. Možda samo dva dana, ali to zavisi od meseèeve mene koja je sad; moglo bi da potraje i mesec dana. Znam", objasni Džoan, "da zvuèi kao sujeverje, ali mesec utièe na aktiviranje ovih spora. Pomiri se, dakle, s tim. Što je puniji mesec, to bolje; potražiæemo u veèerašnjim novinama kakav je noæas mesec." Popeli su se liftom na njegov sprat.

"Koliko æe pamæenja ostati u novom..." Zastao je. "U novom pokolenju sluzi? Da li æe on, to jest one, pamtiti nas i ovdašnje dogaðaje?"

Sedeæi i pregledajuæi novine, Džoan reèe: "To u celosti zavisi od toga koliko brzo je on uspeo da reaguje. Ako je izbacio ove spore iz svog..." Sklopila je novine. "Spore bi trebalo da reaguju kroz nekoliko dana."

"A šta bi se desilo", upita Èak, "ako bih ja odneo njih sa Zemlje? Sasvim izvan uticaja Lune?"

"Ipak bi rasle. Ali bi moglo duže potrajati. Šta to imaš na umu?"

"Ako bi Hentmenova organizacija poslala nekog da me naðe", reèe Èak, "i ako bi se tom nekom desilo nešto..."

"A-ha, da, naravno", reèe Džoan. "Može se oèekivati da æe poslati drugog. Verovatno kroz nekoliko sati, èim shvate da smo sredili prvog. Možda je on imao negde na sebi aparat za signalizaciju smrti, tako da su obavešteni èim mu je srce stalo. Mislim da si u pravu; trebalo bi da poletiš sa Zemlje što je pre moguæe. Ali kako, Èak? Da bi stvarno nestao, morao bi imati resurse, novac, podršku, a ti to nemaš; ti sad nemaš nikakav izvor prihoda. Imaš li ikakvu ušteðevinu?"

"Meri je prisvojila ceo naš zajednièki tekuæi raèun", reèe on, duboko zamišljen. Seo je u fotelju, pripalio cigaretu. "Imam jednu ideju", reèe konaèno, "šta bih mogao pokušati. Ali bih radije da ti ne èuješ to. Shvataš? Zvuèim li kao neurotik ili kukavica?"

"Samo zvuèiš zabrinuto. A ti i treba da budeš zabrinut." Ustala je. "Idem u hodnik; znam da hoæeš nekog da pozoveš. Dok ti radiš to, ja æu se povezati sa policijskom stanicom Ros i reæi im da doðu i pokupe onoga u mlaznom skakaèu iznad nas." Ipak je zastala na vratima stana. "Èak, drago mi je što sam uspela da ih spreèim da te odvedu. Jedva sam uspela. Kuda je skakaè bio krenuo?"

"To bih radije da ti ne kažem. Radi tvoje bezbednosti."

Klimnula je glavom. I vrata su se zatvorila za njom. Ostao je sam.

Istog trenutka je pozvao kancelariju CIA u San Francisku. Posle dosta vremena i truda uspeo je dobiti vezu sa svojim donedavnim gazdom, Džekom Elvudom, koji je sad bio kod svoje kuæe, sa porodicom. Elvud je primio poziv, ali razdražljivo; kad je video ko zove, nije se nimalo obradovao.

"Napraviæu pogodbu sa vama", reèe Èak.

"Pogodbu! Mi verujemo da si ti, neposredno ili posredno, upozorio Hentmena, koji nam je zato i klisnuo. Zar nije tako bilo? Èak znamo i ko ti je bio pomagaè: ta starleta u Santa Moniki, Hentmenova sadašnja ljubavnica." Elvud se namrštio.

Ovo je za Èaka bila novost; nije znao to o Peti Viver. Ali sad mu nije bilo ni važno. "Pogodba", reèe Èak, "koju mislim da sklopim sa vama - sa CIA, zvanièno - jeste ova. Znam gde je Hentmen."

"To me ne iznenaðuje. Samo me iznenaðuje tvoja voljnost da nam kažeš. Otkud to, Èak? Je li bila svaða u Hentmenovoj sreænoj porodici, pa si se ti našao napolju?"

"Hentmenova organizacija je veæ poslala jednog da me ukeba", reèe Èak. "Uspeli smo da ga sredimo, ali oni æe posleti sledeæeg, pa sledeæeg, sve dok me Hentmen konaèno ne ulovi." Nije se trudio da objašnjava Elvudu zamršenost situacije; njegov dojuèerašnji poslodavac ne bi mu poverovao, a i kad bi poverovao, njegove nevolje ostale bi iste. "Ja vama kažem gde se Hentmen krije, a vi meni zauzvrat stavite na raspolaganje jedan nadsvetlosni brod CIA. Meðusistemski, jedan od onih malih koji su pravljeni kao vojni gonièi. Znam da ih imate mnogo; možete mi dati jedan, a zauzvrat dobijate nešto od ogromne vrednosti." Dodade: "A ja æu vratiti brod - na kraju. Samo mi je potrebno da ga upotrebim."

"Ti stvarno zvuèiš kao da bi hteo da pobegneš", reèe Elvud pronicljivo.

"I hteo bih."

"U redu." Elvud slegnu ramenima. "Ja ti verujem; zašto ne? I šta fali? Reci mi gde je Hentmen; urediæu da ti brod stigne u roku od pet sati."

Drugim reèima, uvide Èak, oni æe odugovlaèiti sa isporukom broda sve dok ne provere moju informaciju. Ako ne naðu Banija Hentmena, nema broda; èekaæu uzalud. Ali ne može se ni oèekivati da profesionalci tajne službe operišu na neki drugi naèin; ovo je njihov posao - život je za njih jedno veliko kartanje.

On otupljeno reèe: "Hentmen je na Luni, u gradu Braheu."

"Èekaj u tvom stanu", reèe Elvud istog trena. "Brod æe ti stiæi do dva ujutro. Ako." Pogleda Èaka.

Prekinuvši vezu, Èak ode da uzme pikavac svoje cigarete sa ivice kafe-stoèiæa u dnevnoj sobi. Pa, dobro; ako se brod ne pojavi, to je kraj. On nema nikakav drugi plan, nikakvo alternativno rešenje. Možda æe ga Džoan Trieste ponovo spasti; ako ne, ako neki Hentmenov gorila uspe da ga ubije, ona æe ga, možda, bukvalno vratiti u život... ali ako ostane na Zemlji, ranije ili kasnije Hentmenovci æe ga naæi i uništiti ili bar zarobiti: instrumenti za pronalaženje ljudi naprosto su previše dobri, takvo je ovo doba. Ako im se da dovoljno vremena, a traženi èovek je ostao na Zemlji, naæi æe ga svakako. Ali je Luna, za razliku od

Zemlje, slabo poznata teritorija; otkrivanje tamo nije tako lako. Postoje i daleke planete, i njihovi meseci, gde je praktièno nemoguæe da bilo ko pronaðe bilo koga.

Jedna od takvih zona je Alfin sistem. Eto, na primer, planeta Alfa Tri, koja ima nekoliko prirodnih satelita; jedan od tih je M2. Naroèito, naroèito M2. Pomoæu cijaškog FTL broda, on može stiæi tamo za samo nekoliko dana. Kao što su uèinili Meri i grupa sa njom.

On otvori vrata stana, pogleda u hodnik i reèe Džoani: "U redu, obavio sam moj jedan, jadan, pozivèiæ. I to je sve."

"Odlaziš li sa Zemlje, ili ne?" Njene su oèi bile ogromne i tamne.

"Videæemo." Seo je, pripremio se da èeka i doèeka.

Džoan vrlo obazurivo stavi mericu sa sporama na rukonaslon Èakove fotelje. "Evo ti ovo. Znam da ih želiš; on je dao život za tebe, pa se oseæaš odgovoran. A sad bi dobro bilo da ti ja isprièam šta treba da se radi èim se spore aktiviraju."

Uzeo je hartiju i pisaljku i poèeo zapisivati njena uputstva.

Tek nekoliko sati kasnije - dugo pošto je policija iz stanice Ros došla i odnela mrtvaca sa krova, a Džoan otišla - Èak shvati šta je uradio. Uèinio je da ono što je Hentmen mislio bude istina: sad je stvarno otcinkario Hentmena tajnoj policiji. Uradio je to, meðutim, da bi spasao svoj život. Ovo, meðutim, nije nikakvo opravdanje, ako se gleda Hentmenovim oèima; jer, i Bani Hentmen pokušava da spase svoj život.

U svakom sluèaju, bilo je uèinjeno. Nastavio je da èeka, sam u stanu, da mu doðe, od tajne službe, brod brži od svetlosti. Brod koji, po svoj prilici, neæe doæi nikad. Ako ne doðe... šta dalje? U tom sluèaju, zakljuèi on, sedeæu ovde i èekaæu nešto drugo - naime, da stigne sledeæi majmun iz Hentmenove organizacije. To bi znaèilo da se moj preostali život može izmeriti pomoæu nekoliko kafenih kašièica.

Pakleno dugo potraja to èekanje.

10.

Gabrijel Bejns reèe, sa lakim naklonom: "Mi saèinjavamo sine qua non Savet, koji ima sveukupnu vlast na ovom svetu; vrhunsku i konaènu vlast, iznad koje se ne može postaviti niko." Sa strogom i hladnom uètivošæu, on povuèe unazad jednu stolicu, za psihologa sa Zemlje, dr Meri Ritersdorf; ona to prihvati uz kratkotrajni osmeh. Gabrijelu je izgledala umorna. U osmehu je primetio istinsku zahvalnost.

Ostali èlanovi Saveta predstaviše se doktorki Ritersdorf, svako na svoj osoben naèin.

"Hauard Stro, od Mensa."

"J-Jakov Simion." Simion nije mogao suzbiti svoje moronsko smeškanje. "Od Hiba, gde ste sleteli."

"Ingred Hibler. Jen dva tri."

Dr Ritersdorf reèe: "A to bi bili..." Klimnula je glavom. "Opsesivno-kompulsivni."

"Omar Dajamond. Ja æu te pustiti da pogodiš iz kog sam klana." Dajamond je bacao oko sebe udaljene poglede; èinilo se da je povuèen u svoj privatni svet, što je Gabrijelu Bejnsu smetalo itekako. Sad zaista nije vreme za pojedinaèna istrèavanja, pa ni za izdvajanje jednog mistiènog reda; sad moraju dejstvovati kao jedna celina, ili propasti.

Šupljim, oèajnièkim glasom progovori Dep: "Dino Voda." Borio se da još nešto kaže; posle nekog vremena odustade, jer je težina pesimizma, èistog beznaða, bila za njega naprosto prevelika. Opet sede i poèe trljati èelo pokretima sitnim, bednim, koji su lièili na tik.

"A ko sam ja, to znaš, doktorko Ritersdorf", reèe Bejns i zašušta dokumentom koji je ležao ispred njega; bio je to plod njihovog zajednièkog truda, njihov manifest. "Hvala vam što ste došli!" poèe i proèisti grlo; glas mu je postao rapav od napetosti.

"Hvala vama što ste mi dozvolili", reèe Ritersdorfova, glasom koji je bio formalno uètiv ali - u sluhu Gabrijela Bejnsa - jasno preteæi. Njene oèi ostajale su neprozirne.

Gabrijel reèe: "Zatražili ste dozvolu da posetite i druga naselja, osim Ganditauna. Naroèito ste zatražili dozvolu da prouèite Da Vinèijijeve Visove. Mi smo raspravljali o tome. Mi smo odluèili da odbijemo."

Klimnuvši glavom, dr Ritersdorf reèe: "Tako, dakle."

"Reci joj zašto", progovori Hauard Stro. Njegovo lice bilo je ružno; tip ni za sekund nije prestao da zuri u ovu damu psihologa sa Zemlje; njegovo neprijateljstvo prema njoj ispunjavalo je sobu i kvarilo atmosferu, toliko da se Gabrijel Bejns maltene gušio.

Ritersdorfova podiže glavu i reèe: "Èekajte. Pre nego što mi proèitate vašu izjavu." Pogledala je svakog od njih ponaosob, lagano, postojano: pregled, sasvim profesionalan. Hauard Stro joj je uzvratio opakim zurenjem u oèi. Jakov Simion je zaklimao glavom nadole, osmehnuo se prazno, pustio da njena pažnja naprosto proðe. Anet Golding se èeškala po jednoj zanoktici na palcu, bleda u licu. Dep nije ni primetio da je posmatran; nijednog trenutka nije podigao glavu. A Skic, dakle 'shiz', Omar Dajamond, uzvrati doktorki zurenjem, ali slatko-spokojnim, mada, pomisli Bejns, ispod toga postoji zebnja; Dajamond u suštini izgleda kao da bi se svakog trenutka mogao okrenuti i dati u bekstvo.

On je lièno nalazio da je Ritersdorfova telesno privlaèna. I pitao se - onako, uzgred - da li njen dolazak bez muža ima ikakav znaèaj. Ona je, zapravo, seksi. I obuèena je, u neobjašnjivom neskladu sa svrhom ovog sastanka, izrazito ženstveno: crni džemper i suknja, noge bez ikakvih èarapa, pozlaæene èizmice sa vrhovima nestašno podvrnutim nagore. Džemper je, primeti Gabrijel Bejns, samo za nijansu pretesan. Da li je gospoða Ritersdorf svesna toga? Nije znao odgovor, ali primeti da mu pažnja plovi sa onoga što je govorila na njene dojke, izrazitih oblika. Male, da, ali stoje pod takvim uglom da se baš istièu, odlikuju. I njemu sviðaju.

Pitam se, zapita se on, da li ova žena - valjda oko trideset godina, pretpostavljao je; svakako mlada, ali u punoj zrelosti tela - da li ona traži još nešto, osim profesionalnog uspeha, ovde. Emotivni uvid, moæan,

obuze Gabrijela: da nju pokreæe i neki lièni duh, a ne samo zadatak koji je dobila; ali da, možda, ni sama nije svesna toga. Telo, pomisli on, ima neke svoje naèine, koji su ponekad u suprotnosti sa ciljevima uma. Kad se digla iz postelje jutros, Ritersdorfka je možda samo pomislila da bi rado obukla taj crni džemper, i više nije razmišljala o tome. Ali njeno telo, dobro oblikovan ginekološki aparat unutra, znalo je i više, i bolje.

A na to, neki analogni deo njega, Gabrijela Bejnsa, se odaziva. Meðutim, u njegovom sluèaju to je svesna reakcija. Štaviše, pomisli on, možda se ovo može upotrebiti u korist naše grupe. Ova dimenzija dogaðaja možda neæe smetati nama, ali æe svakako smetati našim protivnicima. Razmišljajuæi ovako, on se naðe u položaju lukave odbrane; imao je planove, automatske, u izobilju, pomoæu kojih bi mogao da zaštiti ne samo sebe nego i svoje kolege.

"Dr Ritersdorf", reèe on glatko, "pre nego što bismo mogli dozvoliti da ti uðeš u naših nekoliko naselja, moralo bi jedno poslanstvo, ispred svih klanova, pregledati tvoj brod; da vidimo da li ste i kakvo naoružanje doneli. Svaki drugi plan postupanja bio bi nedostojan èak i najsažetijeg razmatranja."

"Nismo naoružani", odvrati dr Ritersdorf.

"Svejedno", reèe Gabrijel Bejns, "predlažem da omoguæite meni i možda još jednome èlanu ovog Saveta da odemo s tobom do vaše baze. Imam ovde proglas..." Opet mahnu papirom koji pucketavo zašušta. "...koji zahteva da se vaš brod udalji iz Ganditauna u roku od èetrdeset osam zemaljskih sati. Ako ne ispunite tu vašu obavezu..." Pogleda Stroa, koji klimnu glavom. "Mi æemo otpoèeti vojne operacije protiv vas, na osnovu uverenja da ste neprijateljski nastrojeni i nepozvani: osvajaèi."

Niskim tonom, sa pažljivom modulacijom zvuka, Ritersdorfova reèe: "Razumem to vaše viðenje. Poživeli ste vi baš dugo u izolaciji, ovde. Ali..." Govorila je neposredno njemu, jednome; njene lepe, inteligentne oèi gledale su u njegove, sa nekom èvrstom namerom. "Bojim se da moram skrenuti vašu pažnju na jednu èinjenicu koja se verovatno neæe dopasti nikome od vas. Vi ste svi, pojedinaèno i kolektivno, mentalno bolesni."

Æutanje je, napeto, potrajalo dugo.

"Vraga", reèe Stro, ne obraæajuæi se nikom odreðenom. "Mi smo pre mnogo godina bacili u vazduh, do neba visoko, to mesto. Tu takozvanu 'bolnicu'. Koja je uistinu bila koncentracioni logor." Njegove usne se izviše. "Rezervoar ropske radne snage."

"Žao mi je što ovo moram reæi", primeti doktorka, "ali tu nisi u pravu; bila je to legitimna bolnica, i vi to morate uraèunati kao èinilac u sve vaše eventualne planove u vezi sa nama. Ne lažem vas; govorim jasnu, jednostavnu istinu."

"Quid est veritas?" promrmlja Gabrijel Bejns.

"Pardon?" upita doktorka.

Bejns prevede. "'Šta je istina'? Zar ti nije palo na um, doktorko, da smo se mi u poslednjoj deceniji mogli izdiæi iznad naših poèetnih problema grupnog prilagoðavanja i postati..." Mahnuo je rukom. "Dobro prilagoðeni? Možeš to opisati i nekim drugim terminom... Ali, u svakom sluèaju, sposobni da održavamo sasvim prikladne meðuljudske odnose, kao što vidiš na delu, ovde u ovoj sali. Ako smo sposobni da zajednièki radimo, onda, svakako, nismo bolesni. Ne postoji nijedan drugi test, osim sposobnosti grupnog rada, koji bi ti, za to, mogla primeniti." Zavalio se u naslon stolice, zadovoljan sobom.

Dr Ritersdorf vrlo pažljivo reèe: "Mora se priznati da ste se ujedinili protiv spoljašnjeg neprijatelja... Protiv nas. Ali spremna sam da se kladim da ste pre našeg dolaska bili i da æete posle našeg odlaska opet biti izolovani pojedinci, fragmentirano društvo; puni meðusobnog nepoverenja i straha, nesposobni za saradnju." Osmehnula se na razoružavajuæi naèin, ali to je bio osmeh previše mudar da bi ga on, Gabrijel, mogao prihvatiti; suviše se taèno uklopio u njenu vrlo pametnu tvrdnju.

A tvrdnja je, dabome, bila istinita; Ritersdorfova je uperila prst u središte jednog problema. Njihovo društvo, u redovnim uslovima, ne dejstvuje kao jedna celina. Ali, opet - doktorka i nije bila u pravu.

Tu leži njena greška. Ona je pretpostavila, verovatno pobuðena željom da zaštiti sebe i opravda svoje postupke, da strah i neprijateljstvo izviru iz Saveta. A zapravo je Zemlja nastupila sa zastrašivaèkom taktikom, u poèetku; sletanje broda bilo je, de facto, neprijateljski èin... Da nije tako bilo, Zemljani bi pre sletanja pokušali dobiti dozvolu. Sami oni, Zemljani, ispoljili su poèetno nepoverenje; i krivi su, jedino su oni krivi, za ovo sadašnje uzajamno nepoverenje. Da su hteli, lako su to mogli izbeæi.

"Doktore Ritersdorf", reèe on enegièno. "Alfanski trgovci, kad žele dozvoli za sletanje, pitaju nas; to je redovni postupak. Primeæujemo da vi to niste uèinili. Mi, dodao bih, nemamo nikakvih problema u poslovanju sa njima; kupujemo i prodajemo, trguje se neprekidno i regularno."

Ovu je rukavicu oèigledno bacio sa odliènim dejstvom; doktorka je oklevala, i nije odgovorila ništa. Dok je ona premišljala šta bi rekla, svi ostali prisutni u prostoriji su šuškali: razveseljeno, ili prezrivo, ili, kao Hauard Stro, sa krvnièkim neprijateljstvom.

"Pretpostavili smo", reèe dr Ritersdorf konaèno, "da ne bismo dobili vašu dozvolu za sletanje, da smo je zatražili."

Osmehnut, smiren, Gabrijel Bejns reèe: "Ali niste pokušali. Vi ste 'pretpostavili'. A sada, naravno, nikada neæete znati, jer..."

"A da li biste nam dali dozvolu?" Kao odapeta praæka njen glas je ošinuo ka njemu, èvrst, pun autoriteta, probojan; razbila je njegovu reèenicu; Gabrijel žmirnu, za trenutak uæutkan. "Ne, to ne biste", nastavi ona. "I to svi znate. Zamolila bih da pokušate biti realistièni."

"Ako se pojavite na Da Vinèijevim Visovima", reèe Hauard Stro, "pobiæemo vas. Zapravo, ako ne odletite, pobiæemo vas. Sledeæi brod koji pokuša da sleti, neæe stiæi do èvrstog tla. Ovo je naš svet, i mi ga nameravamo zadržati, dok nas ima. Tu je gospodin Bejns, da saopšti naglas kako je bilo kad ste nas držali u zatvoru - pojedinosti toga; a o èemu se opširno govori i u manifestu koji smo on i ja - uz pomoæ svih ostalih ovde prisutnih - pripremili. Proèitaj manifest, Bejns."

"'Pre dvadeset pet godina", poèe Gabrijel Bejns èitati, "na ovoj planeti uspostavljena je kolonija...'"

Doktorka Riterdorf uzdahnu. "Naše znanje o obrascima vaših mentalnih bolesti..."

"O 'prascima'?" upade joj u reè Hauard Stro. "Jesi li pomenula 'prasce'?" Lice mu se pokrilo peèatima crvenila, od silnog besa; napola je ustao sa stolice.

"Rekla sam 'obrascima'", reèe Ritersdorfova strpljivo. "Naše znanje nas uèi da æe žiža vaših militantnih delatnosti biti naðena u vašem naselju maniènih - dakle, Mensa. Kroz èetiri sata mi æemo uzleteti iz naselja hebefrenièara nazvanog 'Ganditaun' i sleteti na Da Vinèijeve Visove; ako poènete neku bitku s nama, pozvaæemo zemaljsku ratnu flotu." Dodala je: "Koja stoji na približno pola sata odavde."

Opet nastade napeta, dugotrajna tišina u sali.

Anet Golding najzad progovori, ali jedva èujno: "Proèitaj naš manifest ipak, Gabrijele."

On klimnu glavom i nastavi. Ali mu je glas drhtao.

Anet Golding poèe da plaèe, da cvili jadno, i prekide ga u èitanju. Onda reèe: "Vidiš šta nas èeka; uzeæe nas opet da im budemo pacijenti u bolnici. Ovo je kraj."

Doktorka Ritersdorf, kojoj kao da je bilo nelagodno, reèe: "Mi æemo obezbediti terapiju za vas. Zahvaljujuæi terapiji, biæete više, hm, opušteni, kad ste jedni uz druge. Biæete više oni koji jeste. Život æe dobiti prijatniji i prirodniji znaèaj; jer vi ste sada svi pritisnuti tolikim napetostima i strahovima..."

"Da", progunða Jakov Simion. "Strahovima da æe Zemlja provaliti ovamo i poterati nas opet kao stoku u zarobljeništvo."

Èetiri sata, razmišljao je Gabrijel Bejns. Nije dugo. On drhtavim glasom nastavi da èita njihov zajednièki proglas.

Èinilo mu se da je to prazan gest. Jer ne postoji ništa, baš ništa, uvide on, što bi nas spaslo.

Kad se sastanak završio, a Ritersdorfka otišla, Gabrijel Bejns izloži kolegama svoj plan.

"Ti æeš - šta?" upita Hauard Stro, sa podsmešljivim prezirom. Njegovo lice se, od te grimase, pretvorilo u parodiju sebe. "Ti æeš nju da zavedeš? Bož-že! Možda je ona u pravu, možda smo zaista za neuropsihijatriju!" Zavalio se u stolicu i sumorno zašištao, sam za sebe. Njegovo gaðenje prevazišlo je neku granicu; nije mogao više ni da vreða Gabrijela - prepustio je to drugima.

Posle dužeg vremena, Anet Golding reèe: "Mora biti da imaš visoko mišljenje o sebi."

"Ono što je meni potrebno", reèe Gabrijel, "jesta neko sa dovoljnom telepatskom sposobnošæu da mi kaže jesam li u pravu." On se okrete Jakovu Simionu. "Zar taj hibski svetac, taj Ignjat Ledebur, nema bar neku malenu sposobnost telepatije? On je, valjda, svaštar u tom psih-zanatu."

"Koliko je meni poznato, nema", reèe Jakov Simion. "Ali mogao bi ti da pokušaš malo kod Sare Apostoles." Namignuo je Gabrijelu, odmahnuo glavom pun veselja.

"Telefoniraæu Ganditaunu", reèe Gabrijel Bejns i dohvati telefon.

Simion reèe: "Telefonske veze sa Ganditaunom su opet u kvaru. Veæ šest dana ne rade. Moraæeš da odeš tamo."

"U svakom sluèaju bi morao da odeš tamo", reèe Dino Voda, dižuæi se najzad iz klonuæa svoje veèite potištenosti. Èinilo se da jedini on nalazi iole ikakvu vrednost u Gabrijelovom planu. "Jer je Ignjat, ipak, tamo, u Ganditaunu, tamo gde sve može, gde svako ima decu sa svakim. Možda je ženska veæ ušla u taj fazon."

Hauard Stro othuknu na naèin koji je znaèio saglašavanje, i reèe: "Sreæa je za tebe, Gavro mali, što je ona meðu Hibima; trebalo bi da bude, zbog toga, prijemèivija za to što si smislio."

"Ako je ovo jedini naèin kako se mi možemo ponašati", reèe gospoðica Hibler kruto, "onda mislim da zaslužujemo propast; zaista mislim tako."

"Vaseljena", ukaza Omar Dajamond, "ima beskonaènost naèina kojima ispunjava sebe. Èak ni ovaj ne treba odmah, i olako, prezirati." On ozbiljno klimnu glavom.

Bez ijedne dalje reèi, èak i bez ikakvog pozdrava Aneti, Gabrijel Bejns poðe dugim koracima iz sale Saveta, niz široko kameno stepenište, i sasvim iz zgrade, na parking. Tu uðe u svoj turbo-automobil i uskoro, sa jadnih sto dvadeset kilometara na sat, poðe ka Ganditaunu. Raèunao je da æe stiæi pre isteka èetvorosatnog ultimatuma, ako ništa nije palo preko druma i zapreèilo ga. Doktorka se u Ganditaun vratila raketnim èamcem; veæ je stigla tamo. On poèe psovati ovaj arhaièni naèin prevoza kojim se sad morao poslužiti; ali ništa drugo nije mogao. Ovo je njihov svet, takva je stvarnost za koju se oni bore. Kad budu opet satelit zemaljske kulture, vratiæe se modernija prevozna sredstva... ali to neæe, ni približno, nadoknaditi ono što æe oni izgubiti. Bolje je putovati sto dvadeset na sat i biti slobodan. Ah, pomisli on. Eto slogana.

Ipak, ovo pomalo nervira èoveka. Imajuæi u vidu životni znaèaj misije u koju je krenuo... u koju bi krenuo sa odobrenjem Saveta ili bez njega.

Kroz èetiri sata i dvadeset minuta, fizièki umoran od putovanja, ali duhovno bodar, èak izuzetno pripravan, on stiže do prvih gomila ðubreta. Predgraðe Ganditauna. Namirisa vonj tog naselja, slatki smrad truljenja i oštar miris dima od nebrojenih vatrica.

Tokom putovanja, kod Gabrijela se zaèela jedna nova zamisao. Zato se u ovom poslednjem èasu okrenuo - ne kolibi Sare Apostoles, nego kolibi hibskog sveca, Ignjata Ledebura.

Naðe ga kako prèka nešto po jednom prastarom, zarðalom elektrogeneratoru sa benzinskim motorom, u svome dvorištu, okružen deèurlijom i maèkama.

"Videh plan tvoj", reèe Ledebur, podigavši jednu šaku da ne bi Gabrijel poèeo da objašnjava. "Beše krvlju iscrtan po obzorju maloèas."

"Onda znaš šta konkretno oèekujem od tebe."

"Znam." Ledebur klimnu glavom. "A u prošlosti, kod nekoliko žena, ja sam se uspešno poslužio time." Ignjat ostavi èekiæ i poðe ležerno prema kolibi; za njim poðoše maèke, ali ne i deca. Poðe za njim i Gabrijel Bejns. "Meðuti, to ti je mikroskopska ideja", reèe Ignjat Ledebur prekorno i nasmeja se tihim he-he-he.

"Možeš li proèitati buduænost? Reæi mi da li æu uspeti?"

"Vidovnjak nisam. Drugi mogu proricati, ali ja ostajem u æutanju. Èekaj malo." U glavnoj sobi svoje straæare on zastade, dok su maèke paradno hodale, ili odskakivale, i mjaukale svuda oko njega. Onda ispruži ruku do police iznad sudopere, dohvati i spusti odatle teglicu sa stotinak grama neke tamne tvari; odvrnu poklopac, onjuši, odmahnu glavom, zavrnu ga i vrati. "Nije to." Odlutao je dalje, posle nekog vremena otvorio zamrzivaè, poèeo prevrtati stvari u njemu, izvadio jednu plastiènu kutiju i poèeo je razgledati sa kritièkim mrštenjem.

Njegova sadašnja nevenèana žena - èije ime Gabrijel Bejns nije znao - iziðe iz spavaæe sobe, pogleda tupo njih dvojicu, pa zakoraèi u prostoriju. Na sebi je imala vreæastu haljinu, teniske patike, nikakve èarape, a njena kosa bila je masa nerasèešljanog prljavog materijala slepljenog po glavi i iza glave. Gabrijel Bejns okrete pogled na drugu stranu, tmurno zgaðen.

"Ej", reèe Ledebur ženi. "'Di nam je ono staklièe s onom, znaš? Ona cincura koju uzmemo pre nego što se..." Pokaza obema rukama jednu radnju.

"U kupatilu." Žena provesla pored njih dvojice i iziðe u dvorište.

Ledebur ode do kupatila i tamo nestade. Èulo se kako pomera i premešta boce i druga stakla; onda se vrati noseæi jednu èašicu u kojoj se, dok je hodao, talasala neka teènost, pljuskala uz zidove èašice. "To je to", reèe Ledebur, sa cerenjem koje pokaza da mu nedostaju dva zuba. "Al mora je pridobiješ da popije. Kako æeš to?"

Gabrijel Bejns u ovom èasu nije znao. "Pa, videæemo", reèe i pruži ruku da uzme afrodizijak.

Posle odlaska od Ledebura, odvezao se do jedinog trgovaèkog prostora u Ganditaunu. Taj 'šoping centar' imao je oblik drvene kupole sa koje se boja uveliko ljuštila; oko ulaza, na parkingu, i posvuda oko kupole bile su nazidane gomile olupanih kanti, kartonskih kutija i druge ambalaže. Ovde su se alfanski trgovci otarasivali - po bednim cenama - ogromnih kolièina svoje drugorazredne robe.

Unutra on kupi bocu alfanske rakije; posle, sedeæi u automobilu, otvori je i sasu unutra sadržinu èašice dobijene od hibskog sveca, teènost nejasnog izgleda, sa primetnim talogom na dnu. Dve teènosti uspele su nekako da se pomešaju; zadovoljan, on opet navrte poklopac na bocu, pokrete kola i odveze se dalje.

Nije sad, pomisli on, vreme da se on osloni na svoje prirodne talente; a on, po prirodi, kao što na Savetu rekoše, i nije neki veliki majstor. A da bi se sad preživelo, mora se biti vrlo veliki majstor.

Pogledom je uspeo vrlo lako da naðe zemaljski brod, koji je stršao, visok, blistav i metalno èist, iznad razasutih dronjaka Ganditauna. Èim ga vide, Gabrijel potera auto na tu stranu.

Jedan naoružani zemaljski stražar, noseæi sivozelenu uniformu iz prošlog rata, zaustavi Gabrijela na nekoliko stotina metara udaljenosti od broda; Gabrijel vide da iz vrata jedne obližnje kuæe viri cev nekog težeg oružja, uperena ka njemu. "Tvoje ident-papire, molim", reèe stražar, podozrivo odmeravajuæi Gabrijela.

Gabrijel Bejns reèe: "Javi doktorki Ritersdorf da je ovlašæeni predstavnik Vrhovnog saveta došao da uèini konaènu ponudu kojom se krvoproliæe na obema stranama može izbeæi." Onda je sedeo napeto, uspravan i krut kao daska, za upravljaèkom šipkom automobila, zureæi pravo napred.

Dogovor je postignut preko interkoma. "Možete produžiti napred, gospodine."

Drugi Zemljanin, takoðe u punoj uniformi, sa medaljama, i pištoljem o boku, povede Gabrijela pešice uz rampu, do otvorenog ulaza u brod. Ušli su, i uskoro je Gabrijel tužno lunjao hodnicima u potrazi za vratima na kojima bi pisalo 'Soba 32-H'. Ovako stešnjen izmeðu zidova, oseæao se nezgodno; èeznuo je da se vrati na otvoreni prostor gde bi mogao disati. Ali - prekasno je sad. Naðe ta vrata i, posle kraæeg oklevanja, pokuca. Boca mu je tiho buækala pod rukom.

Vrata se otvoriše prema unutra, i pred njim se naðe doktorka Ritersdorf, i sad u onom džemperu malo pretesnom, crnoj suknji i èizmicama posuvraæenim na vrhu. Osmotrila ga je neodluèno. "Da vidimo, ti si gospodin..."

"Bejns."

"A-ha. Od Parea." Napola za sebe, ona dodade: "Šizofrena paranoja. Oh, pardon." Pocrvenela je. "Nisam mislila da uvredim nikoga."

"Ovde sam", reèe Gabrijel Bejns, "da nazdravim u èast neèega. Hoæemo li zajedno?" Proðe pored nje, u njenu kabinu.

"U èast èega?"

Slegnuo je ramenima. "To bi trebalo da je samo po sebi jasno." Dozvolio je da mu u glas uðe samo malo nestrpljenja, baš ona prava nijansa nestrpljenja.

"Predajete se?" Njen ton bio je oštar, prodoran; zatvorila je vrata i prišla jedan korak prema njemu.

"Je l' može dve èaše, doktorka?" upita on glasom namerno otupljenim i prigušenim. Izvuèe bocu alfanske rakije - sa dosutim dodatkom, takoðe vanzemaljskim - iz papirne kese. Poèe odvrtati poklopac.

"Mislim da vam je to svakako mudro", reèe dr Ritersdorf. Izgledala je zaista zgodna, dok je žurila da naðe èaše; oèi su joj blistale. "To je dobar znak, gospodine Bejns. Zaista."

Pokunjeno, i dalje sušto otelovljenje poraza, Gabrijel Bejns nasu dve èaše, pune, iz svoje boce.

"Možemo sleteti, dakle, na Da Vinèijeve Visove?" upita dr Ritersdorf, dižuæi èašu i otpijajuæi.

"Da. Svakako", reèe Gabrijel mlitavo; otpi i on malo. Ukus je bio grozan.

"Obavestiæu našeg bezbednjaka", reèe ona. "Gospodina Magbuma. Da se ne bi slu..." Usred reèi ona zaæuta.

"Šta nije u redu?"

"Najneobiènije me..." Doktorka Ritersdorf se namrštila. "...oseæanje obuzelo. Kao neko treperenje. Duboko u meni. Maltene kao da..." Izgledala je postiðeno. "Nije bitno, Bejns - beše li Bejns?" Brzo je popila celu èašu. "Odjednom sam tako napeta. Verovatno sam bila veoma zabrinuta; nismo želeli videti..." Njen glas se postepeno stišavao, pa prestao. Ona zakoraèi u ugao svoje malene kabine i sede na mekanu stolicu tamo. "Sipao si nešto u piæe." Ustade, dopusti da joj èaša ispadne iz ruke; pokrete se najbrže što je mogla prema crvenom dugmetu na suprotnom zidu."

Ali pored Gabrijela; a on je obuhvati rukom oko struka. Ovlašæeni pregovaraè meðuklanskog saveta drugog meseca Alfe Tri povukao je svoj potez. Pa, šta bude, biæe; plan je stavljen u dejstvo, sprovodi se; njihova borba za opstanak.

Doktorka Ritersdorf ga ugrize za uho. Do krvi; maltene do odgrizanja ušne školjke.

"Ej", uzviku on nejako.

Onda upita: "Šta radiš to?"

Posle toga reèe: "Ledeburova muækarija stvarno radi."

I dodade: "Ali, mislim, u svemu ima granica."

Vreme je prolazilo. On reèe, hvatajuæi vazduh: "Naime, trebalo bi da ih bude."

Neko pokuca na vrata.

Uzdigavši se prednjim delom tela malo, doktorka viknu: "Odlazi!"

"Ja sam, Magbum", èuo se iz hodnika prigušeni muški glas.

Doktorka otpetlja svoje ruke i noge od Gabrijelovih, ustade, priskoèi vratima i zakljuèa ih. Obrte se brzo kao vihor i baci se naglavaèke - tako je njemu izgledalo: kao oni što skaèu u vodu - pravo na njega. On sklopi oèi spremajuæi se da njena težina padne na njega.

Meðutim, da li æe im ovo doneti željeni uèinak? Politièki.

On je prevrte i pritisnu pleæima o pod, na mestu desno od gomilice odeæe koju je Ritersdorfova poskidala sa sebe i odbacila. Prostenja: "Èuj, Rit..."

"Meri." Sad ga je ugrizla za usta; njeni zubi zveckavo naleteše na njegove, bio je to sudar zapanjujuæe jak, i Gabrijel se trže od bola, i nehotice zažmurivši. To mu je bila, pokaza se, kobna greška; tog trena ona ga je nagnula na jednu stranu, sledeæeg prevrnula, i on se sad našao ispod, pritisnut tako da se ni pomaknuti nije mogao - njena oštra kolena zabadala su se u njegova bedra, a šakama ga je držala za kosu, odmah iznad ušiju, i vukla, vukla nagore, kao da bi htela da mu išèupa glavu iz ramena. Istovremeno, ona mu...

On uspe da izusti nejako: "Upomo..."

Osoba sa druge strane vrata je, meðutim, oèigledno otišla; niko mu ne odgovori.

Gabrijel vide ono isto crveno dugme na zidu koje je Meri Ritersdorf htela da pritisne - htela ranije, a sad, sumnje nema, èvrsto rešila da ga ne pritisne ni za milion godina - i on poèe da se migolji, centimetar po centimetar, na tu stranu.

Ne stiže, nikad.

Ono što mi je nepodnošljivo, pomisli on kasnije, oèajan, jeste èinjenica da i pored svega ovoga ne postižem ništa, politièki, za Savet.

"Doktorka!" zašišta on, trudeæi se da doðe do daha. "Budimo razumni. Za ime Boga, da razgovaramo. Važi?"

Ovog puta ga je ujela za vrh nosa; on oseti da se njeni oštri zubi sastavljaju. Nasmejala se: dugim, odjekujuæim smehom od koga se on zaledi.

Mislim da æu, zakljuèi on posle proticanja jednog dugog, èinilo se beskonaènog razdoblja u kome niko od njih dvoje više ništa nije uspeo da kaže, umreti od ujeda; mene ubijaju tako što me grizu, a ja tu ništa ne mogu. Oseæao se kao da je probudio libido same Vaseljene, i naleteo na njega; snagu koja je elementarna, nimalo složena, ali ogromna; snagu koja ga je priklještila i pritisnula na tepih, bez moguænosti bežanja. Eh, kad bi neko provalio unutra, neki naoružani stražar...

"Jesi li znao", prošaputa Meri Ritersdorf vlažno pored njegovog obraza, "da si najzgodniji èovek što postoji?" Sad malo uzmaèe od njega, sede na svoje gole listove, namesti se bolje; a Gabrijel uoèi priliku i zakotrlja se na jednu stranu, skoèi, baci se ka dugmetu, pruživši ruku, oèajan da ga pritisne i dozove bilo koga - Zemljanina ili ne.

Ona, zadihana, dohvati Gabrijela za nožni zglavak, i on tresnu o metalni orman, glavom, pa o pod, opruži se koliko je dug; zajeèa, dok se mrak poraza i uništenja - ali neke takve vrste za koju ga nije pripremilo nijedno njegovo dosadašnje iskustvo - postupno uvlaèio u njega.

Smejuæi se, Meri Ritersdorf ga prevrte na leða i još jednom se baci na njega; njena gola kolena zabodoše se opet u njega. Dojke su joj sad visile i njihale se taèno iznad njegovog lica; pritisnula je njegove šaène zglobove o pod, tako da je ostao da leži sasvim ravno. On stiže do otkriæa da njoj nije osobito važno da li

je on stvarno pri svesti; tama pade sasvim gusta. Poslednja misao zatreperi u njegovom umu, konaèna odluka.

Naæi nekako, doèepati se, Svetog Ignjata Hibskog. Za ovo mora da mu vrati, pa makar to bilo poslednje što æe u životu uèiniti.

"Jao što si slaðan", odzvoni glas Meri Ritersdorf, na pola centimetra od njegovog levog uha, zaglušno jako. "Naprosto bih te pojela." Drhtala je, ceptala od glave do pete, bila je talasava oluja pokretnosti, bila je bacakanje površine zemlje same.

Dok je padao u nesvest, pratilo ga je strašno oseæanje da se doktorka Ritersdorf tek zahuktava. Ledeburova smeša nije mogla biti uzroènik ovoga, jer nije jednako delovala na njega. Gabrijel Bejns i afrodizijak hibskog sveca samo su dali priliku da izroni nešto što je veæ bilo prisutno u doktorki Ritersdorf. Njegova æe sreæa biti ako se ne pokaže da je to ne ljubavni napitak, nego - kao što su svi izgledi da jeste - smrtonosni napitak.

Ni u jednom trenutku nije stvarno pao u nesvest. Zato je primetio, mnogo kasnije, da delatnost u koju je uvuèen poèinje da popušta. Veštaèki izazvan tornado bližio se smirenju, malo-pomalo; najzad je nastao mir prekidan povremenim trzajima. Onda je - dejstvom neke sile u èiju prirodu nije proniknuo - Gabrijel podignut sa poda i poveden iz Merine kabine na neko sasvim drugo mesto.

Kamo sreæe da sam mrtav, reèe on sebi. Oèigledno, i poslednji ostatak datog razdoblja pre izvršenja ultimatuma istekao je; otcurio. A on, Gabrijel Bejns, nije uspeo da zaustavi ništa. Gde se, uopšte, našao? Otvori oèi, oprezno.

Mrak. On leži pod vedrim nebom, u zvezdanoj noæi, a oko njega je deponija smeæa koju Hibi nazivaju svojim gradom. Ni na jednoj strani - on poèe mahnito okretati glavu - ne vidi se oblièje broda sa Zemlje. Uzleteo, dakle. Da se spusti na Da Vinèijeve Visove.

Drhteæi, sav nejak, on se pridiže u sedeæi položaj. Gde mu je, za ime svega što je ovoj živoj vrsti sveto, odeæa? Zar Meri nije imala toliko obzira da mu vrati odeæu? Èinilo se da je to nezaslužena koda; on se opet opruži na leða, sklopi oèi i poèe da psuje, pevucavim glasom... on, parejski delegat u Savetu. Ovo je previše, pomisli on gorko.

Neka buka sa desne strane privuèe mu pažnju; opet otvori oèi, ali sada da bi pogledao oštrom pažnjom. Nekakvo malo vozilo, prastaro, tehnologije davno zastarele, puækalo je prema njemu. On vide oko sebe i žbunje; da, uvide, bacili su me kao koplje u trnje. Postao sam ispunjenje te antièke poslovice; Meri Ritersdorf me je svela na status uèesnika u jednoj takvoj narodnoj frazi. Mrzeo ju je zbog toga, ali njegov strah od nje, mnogo jaèi, nije se ni pomakao. To što dolazi bio je tipièno hibski auto sa motorèiæem sa unutrašnjim sagorevanjem; Gabrijel vide žute farove.

Ustade, tu, nasred mutne hibske 'kravlje staze', na periferiji Ganditauna, i poèe mahati da kola stanu.

"Šta je bilo?" upita vozaè, Hib, glasom razvuèenim i siromaškim; u toliko pogoršanom stanju da je i oprez izgubio.

Bejns priðe vratima auta i reèe: "Mene su - napali."

"Je l'? Pazi, Boga ti. I skinuli te golog? Upadaj." Hib poèe udarati po vratima iza sebe; to je radio sve dok se nisu otvorila, škriputavo. "Odvešæu te kod mene. Daæu ti nešto da obuèeš."

Bejns sumorno reèe: "Ja bih radije da me odbaciš do kolibe Ignjata Ledebura. Hteo bih da razgovaram s njim." Ali, ako je sve bilo još od ranije prisutno, sakriveno u toj ženi, zašto onda bacati krivicu na hibskog sveca? Niko nije mogao predvideti da æe se to desiti. Kad bi na veæinu žena delovalo tako, Ledebur bi odavno prestao sa upotrebom.

"Ko je taj?" upita vozaè Hib, pokreæuæi kola napred.

Toliko je slaba bila meðusobna komunikacija stanovnika Ganditauna; simptom, pomisli Gabrijel, koji prilièno jasno potvrðuje Merinu dijagnozu o njima. Ipak, on se sabra i opisa što je bolje mogao gde se nalazi straæara Ignjata Ledebura.

"A, znam", reèe vozaè. "Tip sa onoliko maèaka. Baš sam pregazio jednu pre par dana." Nasmeja se tiho. Gabrijel sklopi oèi, zastenja.

Uskoro su zastali pred slabo osvetljenom kolibom hibskog sveca. Vozaè poèe da mlati zadnja vrata, i ona se otvoriše; Bejns ukoèeno iziðe. Boleo ga je svaki zglob u telu, kao i milion i jedan ujed koji mu je, u strasti, nanela Meri Ritersdorf. Pomognut nejednakim svetlom dva žuta automobilska prednja svetla, poðe korak po korak preko dvorišta punog krša, naðe vrata, æuškanjem razgrnu neodreðeni zbor maèaka koje su mu smetale da proðe, i pokuca na vrata.

Kad ga je video, Ignjat Ledebur se iskrivi od smeha. "Al' si se ti proveo - krvariš, bre, na sto mesta. Idem da ti naðem nešto da obuèeš, a Elzi æe verovatno imati nešto za te ujede, ako su ujedi... Izgledaju kao da te masakrirala grickalicom za nokte." Ignjat ode, gunðajuæi he-he-hetavim smehom, negde u dubinu zadnjih prostorija straæare. Horda derištadi, prljave do oèiju, gledala je Gabrijela Bejnsa koji je stajao pored uljne peæi i grejao se; on ih je ignorisao.

Kasnije, dok je Ledeburova nevenèana žena tapkala nekakav melem na ujede - koji su bili okupljeni, kao sazvežða, naroèito oko nosa, usta i oèiju - i dok je Ledebur stavljao pored njega odeæu, dronjavu, ali razumno èistu, Gabrijel Bejns reèe: "Razumeo sam ja šta je ona. Oèigledno je oralno-sadistièki tip. Zato je sve ispalo tako, naopako." Meri Ritersdorf je, uvide on trezveno, u jednakoj meri duševno bolesna kao i bilo ko drugi na M2; ako ne i više. Ali to je bilo u njoj skriveno.

Ledebur reèe: "Zemljanski brod je uzleteo."

"Znam." On se sad poèe oblaèiti.

"Vizija je bila", reèe Ledebur, "i dospela do mene, u poslednji sat. O dolasku još jednog zemaljskog broda."

"To je ratni", reèe Gabrijel, nagaðajuæi. "Da osvoji Da Vinèijeve Visove." Zapita se da li æe Zemljani iæi tako daleko da bace vodoniènu bombu na naselje Mensa - u ime psihoterapije.

"Ovaj je veoma mali, brzi brod za gonjenje", reèe Ledebur. "Bar prema mojoj psih-prezentaciji koju su prenele praiskonske sile. Kao pèela. Sjurio se do nas i spustio blizu naselja Polija, Hamlet-sela."

Bejns istog trenutka pomisli na Anet Golding. Nadao se, do neba se nadao, da se njoj nije ništa loše desilo. "Imaš li ikakvo vozilo? Bilo šta pomoæu èega bih se ja mogao vratiti u Adolfvil?" Ali u blizini su njegova kola, valjda i sad parkirana nedaleko od mesta gde je zemaljski brod bio. Do vraga, pa on može i pešice do tamo. Ali ne, neæe voziti u svoje naselje, odluèi on; nego u Hamlet-selo, da proveri da Anet nije silovana, prebijena, pogoðena laserom. Ako je njoj neko uèinio išta nažao...

"Izneverio sam ih", reèe on Ledeburu. "Tvrdio sam da imam neki plan - a oni su se oslonili, naravno, na mene, jer sam Pare." Pa, on se nije predao, èak ni sad; njegov parejski um prepun je shema, aktivan je, živ. On æe i u grob otiæi tako, do poslednjeg èasa planirajuæi kako da potuèe neprijatelja.

"Trebalo bi da pojedeš nešto", predloži Ledeburova žena. "Pa tek posle da ideš bilo kuda. Imamo nešto èorbe od bubrega, preostalo nam je; mislila sam da je dam maèkama, ali možeš ti."

"Hvala", reèe on, uspevši da ne poène povraæati; hibska kuhinja nije baš... idealna. Ali ta ženska je u pravu. On mora da se vrati na neki nivo energije, inaèe æe naprosto negde, usred koraka, pasti mrtav. Zapanjuje èinjenica da se to nije veæ dogodilo, imajuæi u vidu kako je nagrajisao.

Kad je završio sa jelom, pozajmio je baterijsku svetiljku od Ledebura, zahvalio mu se na odeæi, lekovitoj masti i obroku, i zaputio se peške kroz uske, krivudave, smeæem zasute ulice Ganditauna. Na sreæu, njegova kola još su bila tamo gde ih je ostavio; ni Hibi ni Zemljani nisu odluèili da ih odvuku, iseku testerama za metal ili pretvore u prah.

On uðe i odveze se iz Ganditauna, drumom ka istoku, ka selu Hamletovu. Prema Hamletovom hamletu, zato što reè 'hamlet', iako zastarela, još i sad znaèi 'selo, seoce'. I opet bednih sto dvadeset kilometara na sat, preko otvorenih predela, brisanog prostora takoreæi, izmeðu naselja.

Sa njim se vozilo jezivo oseæanje hitnosti, kakvo nikad dosad u životu nije iskusio. Invazija na Da Vinèijeve Visove veæ je poèela, možda su dosad i pali; šta preostaje? Kako mogu oni preživeti bez fantastiène energije klana Mensa? Ako onaj jedan, maleni zemaljski brod znaèi, možda, nešto... onda može biti, iz tog pravca, i neke nade, zar ne? Barem nešto neoèekivano. A oni u vilajetu oèekivanog nemaju prilike, osuðeni su na propast.

On nije Skic, a nije ni Hib. Pa ipak, na neki svoj mutan naèin, imao je i on viziju. Viziju da æe se ispuniti jedna vrlo slaba verovatnoæa, ono: jedan posto, ili veæ jedan prema nešto mnogo. Njegov prvi plan je propao, ali još postoji ovo; on veruje u ovo. A èak i ne zna zašto veruje.

11.

Dok se vraæala kuæi posle sastanka Saveta u Adolfvilu, gde je zemaljski ultimatum je istekao, a neprijatelj stupio u akciju protiv Da Vinèijevih Visova, Anet Golding je razmatrala moguænost samoubistva. Ovo što se dogodilo njima, èak i Mensima, neodbranjivo je: kako da se usprotiviš 'argumentima' upuæenim sa planete koja je nedavno potukla celu alfansku imperiju?

Nade, oèigledno, nema. Ona to uvide, na biološkom nivou... voljna da se preda. Ja sam kao Dino Voda, reèe ona sebi, gledajuæi ispitivaèkim pogledom mutni put ispred sebe, sjaj njenih farova na plastiènoj traci koja povezuje Adolfvil sa Hamletovim hamletom. Kad se polože sve karte na sto, ja se ipak opredelim da se ne borim; meni je milije da se predam. Ne zato što me neko tera, nego zato što tako, naprosto, hoæu.

Oèi joj se napuniše suzama èim je shvatila ovo o sebi. Mora biti da se ja, u osnovi, divim Mensima, pomisli ona; obožavam ono što nisam. Nisam gruba osoba, dignuta nosa, nepopustljiva. Ali, teorijski, pošto sam Poli, mogla bih postati to. Zapravo, ja bih mogla postati bilo šta. Ali, umesto toga...

Vide, onda, desno od sebe, mlaz retroraketnih usijanih gasova kako preseca noæna nebesa. Brod se spušta, i to vrlo blizu sela Hamletova. Štaviše, ispred nje: ako bude vozila dalje isto ovako, verovatno æe naiæi na njega. Ona iskusi, tipièno za svoju polijevsku prirodu, dva suprotna oseæanja u isti mah; jednaka. Od straha se sva zgrèila, ali u isto vreme radoznalost, mešavina žudnje, išèekivanja i uzbuðenja, navede je da nagazi papuèicu za gas.

Pre nego što je došla do broda, meðutim, strah joj se ipak izborio za pobedu; usporila je, skrenula na mekano zemljano proširenje desno od druma i ugasila motor. Kola u tišini kliznuše još malo napred i stadoše. Anet ostade na vozaèkom sedištu; farovi su bili ugašeni. Osluškivala je zvuke noæi i pitala se šta da radi.

Sedeæi tako, videla je brod, ali mutno. S vremena na vreme, neka svetlost se primeæivala u neposrednoj blizini broda; neko je nešto radio. Zemljanske trupe, možda, pripremaju invaziju na selo Hamletovo. Ali - ne èuju se glasovi. A brod nije neki veliki.

Anet je bila, naravno, naoružana. Svaki delegat u Savetu morao je nositi oružje, iako je po tradiciji Hib zaboravljao da ga ponese. Ona posegnu u pregradu za rukavice i izvuèe starinski pištolj za ispaljivanje olovnih metaka; nikada ga nije upotrebila, i èinilo joj se neverovatno ovo sad, ova èinjenica da bi vrlo lako mogla, u najskorijoj buduænosti, pucati iz njega. Èinilo joj se, meðutim, da tu izbora nema.

Poðe napred, kradomice, pored nekog èvornovatog žbunja, i najednom se, neoèekivano, naðe nadomak broda; zapanjena, uzmaèe, a onda vide sev svetlosti. Neko je nastavljao da radi nešto, blizu donjeg dela broda.

Jedan èovek, sasvim zanet u posao, kopao je, ašovèiæem, nekakvu rupu. Radio je naporno; njegovo preznojeno lice bilo je stisnuto od usredsreðenosti. Onda on najednom pohita nazad u brodiæ.

Pojavi se noseæi kartonsku kutiju koju postavi pokraj jame. Njegova baterijska svetiljka zasija u kutiju, i Anet Golding vide pet lopti, nalik na grejpfrut; bile su vlažne, ali ne mnogo, i blago su pulsirale. Bile su žive. Prepoznala ih je. Novoroðeni poèetni stadijumi ganimedskih ljigavaca - gledala je na školskim trakama takve. Ovaj èovek ih, naravno, zakopava; oni æe u zemljištu brzo rasti. Ovaj deo njihovog životnog ciklusa ispunjava se u najkraæem roku. Zato ovaj èova žuri, jer sfere bi mogle umreti.

Ona reèe, iznenadivši time i samu sebe: "Nema izgleda da ih sve zakopaš na vreme." Jedna od sfera veæ je, zapravo, potamnela i smežurala se; sparušivala se pred njenim oèima. "Èuj." Ona priðe tom èoveku,

koji je nastavio da kopa ašovèiæem. "Ja æu ih vlažiti; imaš vode?" Stala je pored njega, nagnula se napred i èekala. "Stvarno æe umreti." Oèigledno je i on to znao.

Èovek grubo reèe. "U brodu. Onaj veliki kontejner, a na njemu slavina, obeležena je." On dograbi umiruæu loptu, spusti je blago u rupu u zemlji, poèe je zatrpavati zemljom koju je prstima drobio da bude rastresita.

Anet uðe u brod, naðe èesmu i èiniju u koju poèe toèiti vodu.

Iziðe i poèe prskati malim kolièinama vode preostale èetiri sfere, èije se stanje brzo pogoršavalo. Razmišljala je, filozofski, da je to tako u svetu gljiva: sve se njima dešava brzo, roðenje, rast, pa i smrt. Možda gljive imaju sreæe. Imaju svoje majušno vreme u kome se mogu šepuriti i hvalisati naokolo.

"Hvala", reèe èovek i dohvati drugu - sada vlažnu - loptu; poèe i nju zatrpavati. "Ja se i ne nadam da ih spasem sve. Spore su proklijale dok sam putovao - a nisam imao gde da ih stavim, ni saksiju nisam imao, samo jednu posudicu za njih dok su bile mikroskopske velièine." Diže pogled ka njoj, na trenutak, ne prestajuæi da kopa novo proširenje rupe. "Gospoðice Golding", reèe joj on.

Èuènuvši pored kutije sa loptama, Anet reèe: "Kako to da me znaš iako te ja nikad ranije nisam videla?"

"Ovo je moje drugo putovanje ovde", reèe èovek kriptièno.

Prva zakopana lopta veæ je poèela da raste; u snopu baterijske svetiljke Anet vide da zemljište na tom mestu drhti, poèinje da se nadiže i nadima; preènik sfere se brzo poveæavao. Prizor je bio neobièan, i smešan; ona se nasmeja. "Hm, pardon", reèe odmah zatim. "Kako si ti silno žurio da je strpaš u zemlju, a vidi sad. Uskoro æe biti velika kao mi. A onda æe moæi da se kreæe." Znala je da su ljigavci jedina pokretna vrsta gljiva; iz tog razloga su je oèaravali.

"Kako to da ti znaš toliko o njima?" upita je èovek.

"Godinama nisam imala šta drugo da radim osim da se školujem. Iz naše... hm, recimo, bolnice, tako biste je vi zvali, uzela sam, pre nego što je srušena do temelja, trake obrazovnog programa, o biologiji, naroèito o zoologiji. Istina je, zar ne, da ganimedski ljigavac, kad sasvim sazri, stièe inteligenciju tako veliku da se s njim može razgovarati?"

"I veæu od toga." Èovek je hitro posadio treæu loptu, koja se u njegovim rukama ljuljuškala tamo-amo, mekana, pihtijasta.

"Predivno", reèe ona. "Ja nalazim da je to strašno uzbudljivo." Vredelo bi ostati i gledati ovo. "Zar ne voliš ovo?" upita ona. Kleknula je pored kutije i nastavila gledati kako on radi. "Razni noæni mirisi, pa ovaj vazduh, pa zvuci raznih biæa - malih, kao što su hipžabe i zvonocvrèci - i sve se to muva negde; a mi pomažemo ovim peèurkama da izrastu, umesto da ih pustimo da uginu? Ti si veoma human; to jasno vidim. Reci mi kako se zoveš."

On je pogleda iskosa. "Zašto?"

"Zato. Da te se mogu seæati."

"Imam neèije ime", reèe èovek, "da bih se mogao njega seæati."

Preostala je samo jedna sfera za saðenje. A prva se veæ toliko raskrupnjala da se poèela pomaljati iz zemlje; pretvorila se, vide Anet, u gomilu lopti, koje su se lepile i stapale u jednu masu. "Ali", reèe èovek, "želeo sam njegovo ime da bih mogao..." Nije ovo dovršio, ali je ona otprilike shvatila. "Zovem se Èak Ritersdorf", reèe on.

"Jesi u nekoj vezi sa doktorkom Ritersdorf, koja je psiholog na zemaljskom brodu? Da, ti si njen muž, sigurno." Bila je u ovo sigurna; to je bila èinjenica, jasno i neosporno vidljiva. Ona se priseti plana Gabrijela Bejnsa, stavi šaku preko usta i poèe se smejati i kikotati. "He, kad bi samo znao", reèe ona. "Ali ja ti ne smem reæi." Pa, trebalo bi da ti pamtiš još jedno ime, doseti se ona. Ime 'Gabrijel Bejns'. Zapita se kako je prošao Gabrijelov plan da potuèe... potuca Ritersdorfku; ali imala je oseæaj da je propao. Meðutim, za samoga 'Gavrenceta' taj pokušaj mogao je biti, a možda upravo u ovom trenutku i jeste, veoma zabavan.

Naravno, svemu tome je sad došeo kraj, jer stigao je gospodin Ritersdorf.

"A kako si se ti zvao", upita ona, "kad si bio ovde prvi put?"

Èak Ritersdorf je pogleda. "Misliš da ja menjam svoj..."

"Bio si neko drugi." Moralo je tako biti; inaèe bi se ona seæala njega. Prepoznala bi ga.

Posle kratke pauze, Ritersdorf reèe: "Recimo samo da sam došao, susreo tebe, vratio se na Zemlju, a sada sam opet ovde." Pogledao ju je besno kao da je to neka njena krivica. Pošto je zasadio i poslednju sferu, on refleksno uze praznu kartonsku kutiju i svoj mali ašov i poðe ka brodu.

Anet poðe za njim. "Hoæe li sada ljigavci osvojiti ovaj mesec?" upita ona. Pade joj na um da je ovo možda deo zemaljskog osvajaèkog plana. Ali ta ideja ne odzvoni kao prava; ovaj èovek po svemu lièi na nekoga ko deluje sam, tajno. Pomisao je bila suviše parejska za nju.

"Mogli biste proæi mnogo gore", odgovori Èak Ritersdorf lakonski. Nestade u brodiæu; ona, posle kraæeg oklevanja, poðe za njim. Blistavo plafonsko svetlo natera je da žmirka.

Nasred stola nalik na šank u nekom baru ležao je njen pištolj za ispaljivanje olovne municije; ostavila ga je kad je toèila vodu u zdelu.

Èak Ritersdorf ga uze i pregleda, onda se okrete ka njoj sa neobiènim izrazom, maltene cerenjem, na licu. "Tvoj?"

"A-ha", reèe ona. Oseæala se poniženo. Ispruži ruku, nadajuæi se da æe joj on vratiti pištolj. Ali on to ne uèini. "O, molim te", reèe ona. "Moj je, a ostavila sam ga da bih pomogla; znaš to."

Prouèavao ju je dugo, dugo. Onda joj stavi pištolj u ruku.

"Hvala." Sad je osetila zahvalnost. "Pamtiæu ovaj tvoj postupak."

"Mislila si da spaseš ovaj mesec pomoæu toga?" Sad se Ritersdorf smeškao. Ne izgleda on ni tako loše, zakljuèi Anet, osim što ima na licu izraz neke groznièave užurbanosti i izmoždenosti teškim brigama; i premnogo bora. Ali su mu oèi lepe, èisto plave. Možda je, zakljuèi ona, u srednjim tridesetim godinama. Ne stvarno mator, ali ipak matoriji od nje. Njegov osmeh bio je nekako bolan, ne kao lažni osmesi, nego... Zamislila se duboko. Kao da je neprirodan, kao da je za ovog èoveka stanje sreæe, makar i kratkotrajne, nešto što teško može biti. On je možda, kao Dino Voda, narkoman sumornosti, kojom se 'fiksa' bez prestanka: zavisnik potištenosti. Ona æe ga veoma sažaljevati, ako je to tako. Strašno je biti zahvaæen takvom boljkom. Daleko je gora ta bolest, nego nekoliko drugih.

Ona reèe: "Ne mislim ja da mi možemo spasti ovaj mesec. Pištolj mi je samo za liènu zaštitu. Tebi je poznata naša situacija ovde, zar ne? Mi..."

Jedan glas zakreketa naglo u njenoj glavi, stièuæi neki svoj nagli, rudimentarni život. "Gopsodin Rifterdofff..." Glas je popustio, nestao, onda se vratio, kao oni glasovi što se probijaju kroz krèanje na nejakom radio-prijemniku skrpljenom od kristala. "... mudro. Vidim da Joaaa..." Glas nestade.

"Šta to bi! Za ime Boga!" upita Anet, prestravljena.

"Ljigavac. Jedan od njih. Ne znam koji." Èak Ritersdorf kao da je bio van sebe od radosti. Mnogo jaèim glasom reèe: "Zadržao je kontinuitet!" Poèe vikati prema njoj, kao da je ona kilometar daleko. "Vratio se! Šta veliš, Anetice? Kaži nešto!" Odjednom ju je dograbio obema rukama, poèeo je vrteti oko sebe, po kabini, kao da plešu, kao dete u naletu radosti i proslavljanja. "Kaži nešto, Goldingova!"

"Drago mi je", reèe Anet revnosno, "što vidim da se toliko raduješ. Potrebno je tebi, da se raduješ tako mnogo, što èešæe. Naravno, ja ne znam šta se desilo. Ali..." Rasplela je prste iz njegovih. "Znam da zaslužuješ ovo, šta god da je."

Iza nje se nešto pomaèe. Ona pogleda preko ramena i vide na vratima broda jednu žutu grudvu koja se vukla tromo napred, talasajuæi se, šireæi se i skupljajuæi; tim naèinom prešla je preko praga i ušla. Znaèi, ovako oni izgledaju, uvide Anet. U svojoj poslednjoj fazi. Zaprepašæujuæe. Ustuknula je, ne iz straha nego iz divljenja; bilo je, svakako, pravo èudo da se ljigavac razvio tako brzo. I sada æe, priseti se Anet, ovaj jedan ljigavac živeti neogranièeno dugo, sve dok na kraju ne umre zbog suviše hladne, tople ili suve klime. A kad mu doðe poslednji èas, izbaciæe spore: ciklus æe se ponoviti.

Tek što je ljigavac ušao u brod, iza njega se pojavi drugi, puzeæi na isti naèin, za prvim. Iza toga, treæi.

Iznenaðen, Èak Ritersdorf reèe: "Koji od ovih si ti, Lorde Teciostrigo?"

U Anetinom umu poèe se odmotavati niz misli. "Obièaj je da prvoroðeni preuzme na sebe formalni identitet roditelja. Ali meðu nama razlike, zapravo, nema. U nekom smislu reèi, svi mi smo Lordovi Teciostrige; u drugom smislu, nijedan od nas nije. Ja, koji sam prvi, to æu ime prisvojiti, a ovi ostali sada smišljaju imena koja æe ih zadovoljiti. Meni dolazi oseæanje da æemo dejstvovati i bujno živeti na ovom mesecu; ova atmosfera, ova vlažnost i gravitacija odgovaraju nam, èini se, odlièno. Pomogao si u

diversifikaciji naših staništa; preneo si nas više od - dozvoli da malo raèunam - više od tri svetlosne godine od izvora gde smo bili. Hvala ti." Ljigavac dodade - ili, možda, svi ljigavci dodadoše: "Tvoj brod i ti lièno biæete napadnuti, bojim se. Možda bi trebalo da uzletiš što je pre moguæe. Zato smo ušli unutra, nas trojica koji smo se razvili na vreme."

"Napadnut - od strane koga?" upita Èak Ritersdorf, pritiskajuæi na kontrolnoj tabli jedno dugme koje izazva da ploèa na ulazu u brodiæ odmah klizne u zatvoreni položaj. Sede i poèe pripremati brod za uzletanje.

"Koliko mi uspevamo da razaberemo iz odlomaka", doðoše do Anet misli trojice ljigavaca, "reè je o grupi uroðenika koji u svojim umovima sebe nazivaju Mensima. Izgleda da su uspeli da unište neki drugi brod..."

"Boga mu!" graknu Èak promuklo. "To je verovatno Merin."

"Jeste", saglasi se sluz. "Mensi koji se približavaju nama vrlo svesno èestitaju sebi, na svoj tipièno oholi naèin, što su uspešno odbili napad doktorke Ritersdorf. Meðutim, ona nije mrtva. Èlanovi posade prvog broda uspeli su da se spasu; oni su sad na nekim nepoznatim mestima na ovom mesecu, a Mensi ih love."

"A šta je sa zemaljskim ratnim brodovima koji su u blizini?" upita Ritersdorf.

"Sa kakvim ratnim brodovima? Mensi su ukljuèili neku novu vrstu zaštitnog polja oko svog naselja. Zato su zasad bezbedni." Ljigavci ovo pojaèaše svojim nagaðanjima. "Ali to neæe dugo potrajati, što je njima jasno. Oni su u ofanzivi, ali samo privremeno. Ipak, oni vole ove dogaðaje. Krajnje su sreæni, a za to vreme zemaljski vojni brodovi zuje tamo i amo, beskorisno."

Jadni Mensi, pomisli Anet za sebe. Nemaju moæ da pogledaju u buduænost, žive samo u sadašnjosti i kreæu u bitku kao da imaju neku razumnu priliku. Meðutim, da li je njeno sopstveno gledanje mnogo bolje? Naèin na koji ona rado prigrli svaki poraz, je li to bolje?

Nije ni èudo što se svi klanovi ovog meseca oslanjaju na Mense; to je jedini preostali klan koji ima hrabrost. Pa zato i onu životnost koja iz hrabrosti proistièe.

Mi ostali, uvide Anet Golding, odavno smo je izgubili. Mnogo pre nego što se pojavila prva Zemljanka, dr Meri Ritersdorf.

Gabrijel Bejns, vozikajuæi sa jadnih sto dvadeset na sat prema Hamletovu, vide kako se hitri mali brod odapinje u noæno nebo i strelovito odlazi; i znade da je zakasnio. Ovo je znao i bez ijedne neposredne informacije o onome što se dogodilo. Anet je ili u brodu, obavestio je Gabrijela njegov maltene-psionièki talenat, ili je uništena dejstvom tog broda - onih u njemu. U svakom sluèaju, ode Anet; zato on uspori automobil. Obrvaše ga ogorèenje i oèajanje.

Sad on ne može praktièno ništa više uèiniti. Pa zašto ne bi, onda, okrenuo kola ka Adolfvilu, svom naselju i narodu. Da bar bude sa njima u ovim poslednjim tragiènim danima njihovog postojanja.

Poèe okretati kola, ali nešto se zalete pored njega, tandrèuæi i treskajuæi straobalno; nešto što je tutnjalo ka Hamletovu; èudovište, ili superèudovište, na gusenicama. Sklopljeno od livenog gvožða, kakvo su samo Mensi umeli napraviti; sa moænim pokretnim farovima koji su bacali ogromne mlazeve svetlosti napred, levo i desno po predelu ispred njih. Na prednjem gornjem delu vijorila se zastava, crvena i crna, bojni steg Mensa.

Oèigledno sam oèevidac poèetka jedne kopnene protivofanzive, pomisli on; ali, protiv èega, zapravo? Mensi su pošli u bitku, jasno, ali ne valjda sa naumom da osvoje Hamletov 'hamlet'. Možda su mislili da se sa ovim dovaljaju do brzog, malog svemirskog broda koji im je upravo 'šturnuo'. Ali zakasnili su, jednako kao i on.

Gabrijel zatrubi. Kupola mensovskog tenka naglo se otklopi; tenk zaokrete i vrati se ka njemu, a jedan Mens, njemu nepoznat, ustade iznutra i mahnu mu na pozdrav. Lice tog Mensa gorelo je od poleta; videlo se da vrelo uživa u ovom iskustvu, u svojoj vojnièkoj dužnosti odbrane meseca, odbrane za koju su se pripremali toliko dugo. Ista ta situacija koja je Gabrijela Bejnsa bacila u duboku potištenost, na Mensa je delovala obratno: omoguæila mu je jedno kitnjasto, paunovsko, ratoborno poziranje i junaèenje. Gabrijel Bejns ovim nije bio iznenaðen.

"Zdravo", prodernja se Mens iz tenka, lica iscerenog u široki osmeh.

Bejns mu uzvrati istom tom reèju, 'zdravo', trudeæi se da ona zazvuèi što manje kiselo i neraspoloženo, i dodade: "Vidim da je taj brod pobegao od vas, narode."

"Razbiæemo ga." Mens nije izgubio svoju veselost; prstom pokaza ka nebu. "Pazi sad, drugar: projektil."

Jedan sekund posle toga, nešto sevnu, daleko iznad njih; svetleæi komadi poèeše padati iz visina, i Gabrijel Bejns uvide da je brodiæ pogoðen. Mens je taèno rekao. Opet, ništa èudno, za jednog Mensa... to je osobina njihovog klana.

Užasnut, zbog svoje malopreðašnje intuicije da je Anet Golding bila u brodiæu, on reèe: "Varvarska jedna bando mensovska èudovišna..." Glavna olupina strmoglavila se desno od njega; on pokrete automobil, siðe sa druma i pojuri po ravnici. Tenk Mensa je za to vreme zaklopio kupolu i krenuo u istom pravcu, ispunjavajuæi noæ gromoglasmom škripom i lupnjavom.

Bejns prvi stiže do ostataka broda. Nekakav padobran za sluèaj katastrofe, ali loptastog izgleda, kao grudva gasa, bio se raširio iz zadnjeg dela brodiæa, tako da je pad znatno usporen; brodiæ je sada ležao zariven do pola u zemlju, repnim delom okrenut nagore. Dimio se, i videlo se - na Bejnsov još veæi užas - da æe se uskoro raspasti. Atomska peæ unutra bliži se kritiènoj taèki, pomisli on, a kad je dostigne, biæe to kraj.

On iziðe iz automobila i pojuri trkom prema ulaznom otvoru broda. Upravo kad je stizao, ploèa na ulazu kliznu uvis, i jedan Zemljanin se izvuèe nesigurno, za njim Anet Golding, a kao treæi, sa mukotrpnim povuci-potegni, jedan stvor od mekane žute materije koji se nekako prelio preko ivice i sruèio, uz pljuskavi zvuk, na tle.

Anet reèe: "Gavri, ne daj da Mensi ubiju ovog èoveka; on je dobar kao liènost. Èak je plemenit prema ljigavcima."

Tenk Mensa dovaljao se do njih; poklopac kupole još jednom se otvori i onaj isti Mens se izdiže iz nje. Ali sad je u ruci držao laserski pištolj, kojim odmah nanišani na Anet i Zemljanina. Isceren, Mens reèe: "Imamo vas." Bilo je jasno da æe ih poubijati èim se dovoljno nauživa; krvožednost uma Mensa neizmerno je duboka.

"Slušaj, hej", povika Bejns, mašuæi Mensu. "Ostavi ove ljude na miru; ova žena je iz sela Hamletova - ona je jedna od nas."

"Jedna od nas?" ponovi Mens kao odjek. "Ako je iz Hamletova, nije jedna od nas."

"Ma, hajde sad", reèe Bejns. "Je li se vama, Mensima, toliko zavrtelo u glavi, da ne prepoznajete ili ne pamtite bratstvo svih klanova zajedno, u kriznim vremenima? Spusti taj pištolj." On laganim hodom ode do svog automobila, ne skidajuæi pogled sa Mensa. U kolima je, pod sedištem, i on imao oružje. Ako bi se uspeo njega doèepati, mogao bi ga upotrebiti protiv ovog Mensa, da spase Anetin život. "Tužiæu te kod Hauarda Stroa", reèe, otvori vrata automobila i poèe da pipa po unutrašnjosti. "Ja sam njegov kolega - ja sam delegat Parea u Vrhovnom savetu." Njegovi prsti se obaviše oko drške pištolja; on ga podiže, nanišani i otkoèi.

Èulo se, u mirnom noænom vazduhu, to pomeranje koènice pištolja; èulo se tako jasno da se Mens u kupoli odmah okrete i nanišani sad u Gabrijela Bejnsa. Njih dvojica ostadoše tako, ne govoreæi ništa, nepokretni; svetlosti nije bilo ni približno dovoljno da bi jedan drugog videli dobro.

Jedna misao, emanirajuæi Bog zna odakle, uðe u um Gabrijela Bejnsa. "Gospodine Ritersdorfe, tvoja žena je u blizini; hvatam njenu cefaliènu aktivnost. Zato savetujem da se baciš na zemlju."

Zemljanin, ali i Anet Golding, padoše istog trena potrbuške; Mens u tenku, iznenaðen, okrete laserski pištolj od Gabrijela Bejnsa, zagleda se u noæ, nesiguran.

Zrak iz lasera, nanišanjen maltene savršeno, zablista iznad opruženog tela Zemljanina, prodre u oklop slupanog broda i nestade u šištanju rastopljenog metala. Mens u tenku poskoèi i okrete se ka taèki iz koje je, kako se njemu èinilo, zrak maloèas dopro. Oružje je stegao jaèe, ali to je bio samo nagonski grè; nije opalio. Ni on, ni Gabrijel Bejns nisu uspevali da sagledaju šta se dešava: ko puca na koga.

Gabrijel Bejns povika Aneti: Ulazi u kola! Otvorio je druga vrata, ka njoj, i držao ih tako otvorena. Anet podiže glavu, pogleda ga i okrete se ka èoveku sa Zemlje koji je ležao pored nje. To dvoje se pogledaše samo na tren, pridigoše se i hitro pritrèaše kolima, krivudajuæi zmijasto kroz mrak.

Mens poèe pucati sa kupole tenka, ali ne na Anet i Zemljanina, nego u mrak, prema mestu odakle je maloèas dejstvovao laser. Onda se on najednom uvuèe u tenk; poklopac silovito tresnu iznad njega, u zatvoreni položaj; tenk se sav ustrese, a onda, uz gromoglasnu tutnjavu, poðe ka istom tom mestu koje je Mens gaðao. Onda iz prednje cevi tenka izlete projektil; polete pravo napred, uporedo sa tlom, a onda eksplodira. Gabrijel Bejns, koji je u tom trenutku pokušavao da okrene automobil ka drumu - pored

njega su na prednjem sedištu bili stisnuti Zemljanin i Aneta - oseti kako zemlja skaèe uvis, pod njim, i guta ga; zažmuri, ali dogaðaj se nije mogao na taj naèin zaustaviti.

Pored njega Zemljanin opsova, a Anet zajeèa.

Ti baksuzi, Mensi, bila je Gabrijelova misao, divlja od ogorèenja, dok je automobil poletao, baèen uvis udarnim talasom eksplozije projektila.

"Takva projektilèina se ne ispaljuje", dopre do njega Zemljaninov glas, jedva èujan u grmljavini, "na takvu blizinu."

Udarni talas je šibao i tumbao kola; Gabrijel Bejns je naletao na bezbednosnu, meku oblogu krova, pa instrument-tablu ispred sebe... Svi bezbednosni aparati koje je inteligentni Pare mogao ugraditi u svoj automobil radili su ispravno, ali sve to skupa nije bilo dovoljno. Kola se nastaviše kotrljati po ravnici; a Gabrijel Bejns je razmišljao: Mrzim Mense. Nikada više neæu zastupati zamisao o saradnji sa njima.

Neka osoba naletela je na njega i uzviknula: "Oh, Bože!" Anet Golding; on je uhvati. Držao se sad za nju. Svi prozori automobila behu veæ polupani; komadiæi plastike leteli su i padali kao kiša, širio se i oštri smrad neèeg nagorelog - to je mogla biti i njegova odeæa, ne bi ga iznenadilo. Zaštitna protivpožarna pena poèe kuljati, u mlazevima i grudvama, iz štrcaljki svud oko njega; ukljuèila se zbog visoke temperature. Veæ sledeæeg trenutka on se lomatao kroz sivo more, nemoæan da uhvati bilo šta... jer je izgubio Anet još jednom. Do vraga, pomisli on, ovi zaštitni ureðaji, koji su me koštali toliko vremena i kožica, maltene su gori od same te eksplozije. Postoji li tu neka moralna pouka? - zapita se, tumbajuæi se kroz klizavu penu. Bilo je kao da ga mažu divovskim kolièinama pene za brijanje, u pripremi za neku veliku orgiju brijanja svih dlaka sa tela; davio se, pokušavao da izmakne ili da se nekako oslobodi te lepljive napasti.

"U pomoæ", reèe.

Niko, i ništa, mu ne odgovori.

Razneæu ja taj tenk na komade, pomisli Gabrijel Bejns, mlatarajuæi kroz penu. Kunem se: osvetiæu im se, našim neprijateljima, nadmenim Mensima... Oduvek sam ja znao da su oni protiv nas.

"Grešiš, gospodine Bejns", pojavi se misao u njegovoj svesti, misao smirena i razumna. "Vojnik koji je ispalio projektil nije nameravao da našteti vama. Pre ispaljivanja izraèunao je pažljivo - koliko je najbolje umeo. Pazi se da ne vidiš zlu nameru iza raznih sluèajnih šteta. U ovom trenutku, on pokušava da stigne do vas i da vas izvuèe iz vašeg automobila, koji gori. Da izvuèe i tebe, i to dvoje koji su sa tobom."

"Ako me možeš èuti", pomisli Gabrijel Bejns uzvratno, "pomozi mi."

"Ne mogu ja ništa uèiniti. Ja sam ljigavac; ja se ni u kom sluèaju ne smem približiti plamenu, jer sam suviše osetljiv na toplotu, što su nedavni dogaðaji jasno pokazali. Dvojica braæe moje pokušali su uèiniti nešto, i veæ su poginuli. A ja u ovom èasu još nisam spreman za novu sporifikaciju." Glas dodade,

prezrivo: "A i kad bih mogao nekog spasti, spasavao bih gospodina Ritersdorfa, èoveka sa Zemlje, koji je sa tobom u kolima."

Jedna ruka dohvati Gabrijela Bejnsa za okovratnik; podiže ga, izvuèe iz kola, odbaci u stranu. Onaj Mens, ispoljavajuæi za Mense tipiènu, abnormalnu fizièku snagu, pruži ruke opet u automobil i izvuèe Anetu Golding u bezbednost.

"A sad gospodin Ritersdorf", stiže misao ljigavca, brižna, i do mesta gde je Gabrijel ležao.

I po treæi put, sasvim zanemarujuæi svoju bezbednost - takoðe tipièno za taj hiperaktivni temperament - Mens zaðe u automobil. Ovog puta izvuèe Zemljanina.

"Hvala ti", domisli ljigavac ka Mensu, sa olakšanjem i zahvalnošæu. "Kao uzvrat za tvoj podvig, daæu ti informaciju: tvoj projektil nije pogodio gospoðu Ritersdorf. Ona i taj simulakrum CIA, Denijel Magbum, i sad su tu negde, u mraku, ne vidiš ih, ali oni traže priliku da ponovo pucaju na tebe. Zato bi najbolje bilo da se vratiš u tenk, što pre možeš."

"Zašto na mene?" upita Mens, glasom, ljutito.

"Zato što je tvoj klan uništio njihov brod", stiže uzvratna misao ljigavca. "Neprijateljstva izmeðu vas i njih su otvorena. Pojuri!"

Vojnik Mens pojuri ka tenku.

Ali ne stiže do njega. Kad je prevalio dve treæine puta, iz mraka suknu laserski zrak i dodirnu ga samo na tren; i ugasi se. Vojnik pade licem ka tlu.

Sad æe - nas; uvide Gabrijel Bejns snuždeno. Sedeo je i brisao penu sa sebe. Pitam se da li me je prepoznala, da li me pamti posle onoga što nas dvoje uradismo danas, ranije... Ako me je prepoznala, da li æe, zbog toga, poželeti da me poštedi - ili da me još brže ubije?

Pokraj njega Zemljanin, èije je ime takoðe glasilo, nekom èudnom podudarnošæu, Ritersdorf, uspe da se pridigne u sedeæi položaj. "Imao si pištolj", reèe taj Zemljanin. "Šta je bilo s njim?"

"Valjda je još u kolima."

"Zašto bi nas ona ubila?" upita Anet Golding, jedva dolazeæi do daha.

Ritersdorf reèe: "Zato što zna zašto sam ja došao. Došao sam na ovaj mesec da ubijem nju." Izgledao je smiren. "Do kraja ove noæi, jedno od nas dvoje æe umreti: ili ja, ili ona." Bilo je oèigledno da je èvrsto rešen.

Iznad njih su zatutnjale retro-rakete neke letelice. Još jedan brod. Ogroman, vide Gabrijel Bejns, i ponada se: možda je to nekakva prilika da se spasu od doktorke Ritersdorf koja je, baš kao što je i pretpostavljao, skroz luda. Pa, makar taj brod bio pun Zemljana. Jer jasno je da ovde dr Ritersdorf ispoljava neki svoj, privatni, krvoloèni poriv bez službene dozvole. Bar se on tako nadao.

Svetleæa raketa se upali iznad njih; noæ postade bela, i sve na tlu, svaki pa i najsitiniji predmet, svaki kamièak, postadoše vidljivi, jasnoæom velièanstvenom. Slupani brodiæ gospodina Ritersdorfa, napušteni tenk mrtvog Mensa, leš tog Mensa opružen ne mnogo daleko od njih, kola Gabrijelova koja su dogorevala i pretvarala se u šljaku, a na stotinak metara ispred tenka, ogromna jama puna kljuèale, dimeæe lave, gde je projektil grunuo. I - daleko meðu drveæem, dve ljudske prilike. Meri Ritersdorf i taj drugi koga je ljigavac pomenuo. Tek sad Gabrijel vide i ljigavca, koji se bio sakrio blizu slupanog brodiæa. U svetlosti svetleæe rakete koja se polako spuštala iz visina, ljigavac je izgledao jezivo; Gabrijel suzbi u sebi želju da se nasmeje.

"Zemljanski ratni?" upita Anet Golding.

"Ne", reèe Ritersdorf. "Vidi koliki je zec nacrtan sa strane."

"Zec!" Njene oèi se raširiše. "Je li to neka rasa inteligentnih zeèeva? Postoji li tako nešto?"

"Ne", stigoše misli ljigavca do Gabrijela Bejnsa. Ljigavac nastavi, èinilo se sa žaljenjem. "To što je iskrslo kao priviðenje jeste Bani Hentmen, koji traži tebe, Ritersdorfe. Bilo mu je, kao što si ti u svom pesimizmu predvideo, srazmerno lako da pogodi da æeš doæi na M2 Alfe Tri; poleteo je iz Brahe Sitija ubrzo posle tvog polaska sa Zemlje." Ljigavo biæe objasni: "Ja te misli izvlaèim ovoga trenutka iz njegovog uma; naravno da sve dosad nisam znao za taj razvoj dogaðaja, jer sam bio tek u fazi spore."

Ne razumem ovo, reèe Gabrijel Bejns sebi. Ko je, za ime Boga, 'Bani Hentmen'? 'Bani' znaèi 'zeèiæ', 'zeka'. Šta je on, neko zeèje božanstvo? Zašto traži Ritersdorfa? Ali on, zapravo, nije siguran ni ko je Ritersdorf. Muž Meri Ritersdorf? Ili njen brat? Èitava situacija bila je u njegovom umu pometena; on požele da je opet u Adolfvilu, na pripremljenim, bezbednim položajima koje je njegov klan izgraðivao godinama, upravo za sluèaj da nastupe ovakve grozote.

Oèito je, zakljuèi on, da smo mi osuðeni na propast. Svi su se udružili protiv nas - Mensi, doktorka Ritersdorf, taj debeli brod iznad naših glava sa zeèjim totemom naslikanim na boku, i, negde u blizini, zemaljske vojne vlasti koje èekaju da nastupe... Kakvi izgledi nam ostaju? U njemu se poèe dizati masivni èep defetizma - što bi se, baš, moglo iz dobrih razloga i oèekivati, pomisli on.

Nagnu se ka Anet Golding, koja je sedela i nejako pokušavala da otrese protivtoplotnu penu sa ruku, i reèe joj: "Zbogom."

Ona ga pogleda oèima krupnim, tamnim. "Kuda æeš, Gavri?"

"Pa, jebi ga", reèe on, "zar to nije svejedno?" Nemaju nikakvih izgleda ovde, uhvaæeni u ovu poplavu svetlosti, na nišanu doktorke Ritersdorf i njenom laserskom oružju - koje je veæ ubilo menskog vojnika. Gabrijel se diže nesigurno na noge, poèe smicati velike grudve pene sa sebe, otresati se kao mokar pas. "Odlazim", reèe on Aneti, ali onda se rastuži, zbog nje; ne što æe on poginuti, nego što æe ona poginuti - to ga je ožalostilo. "Voleo bih da mogu uèiniti nešto za tebe", reèe, pa, ponet porivom, nastavi: "Ali ta žena je luda; to znam iz liènog iskustva."

"Aha", reèe Anet i klimnu glavom. "Znaèi, nije prošlo dobro. Mislim, onaj tvoj plan u vezi s njom." Pogledala je, onda, Ritersdorfa, ali krišom, da Ritersdorf ne primeti.

"Šta kažeš, 'dobro'?" On se nasmeja. Smešno, mnogo smešno. "Podseti me da jednog dana to opišem." On se sagnu bliže njoj i poljubi je; Anetino lice, klizavo i mokro od pene, pritisnulo se uz njegovu njušku; onda se on uspravio i krenuo, sve jasno videæi u bleštanju svetleæe rakete koja je i dalje dejstvovala.

Hodao je i èekao da ga laserski zrak dodirne. A svetla je bilo toliko, da je on, i protiv volje, morao žmirkati, maltene žmuriti; i na taj naèin prevaljivati korak po korak, u nekom pravcu, ne odreðenom. Zašto ona ne puca veæ jednom? Pucaæe, znao je; samo je želeo da to bude što pre. Poginuti od ruku te žene - dobra sudbina za jednog Parea; ironièna i zaslužena.

Jedan oblik mu se ispreèi na putu. On otvori oèi. Tri oblika, i sva tri njemu dobro poznata; suoèio se sa Sarom Apostoles, Omarom Dajamondom i Ignjatom Ledeburom, vrhunskom trojkom vizionara na ovom mesecu, ili, drugaèije reèeno, sa troje najšenutijih meðu svima šenulima u svih sedam klanova. Šta æe oni ovde? Došli su levitacijom, ili teleportacijom, ili veæ nekim njihovim naèinom, ali neomagijom svakako. Njihovo prisustvo samo ga je nerviralo. Dovoljan je haos ovde i bez njih.

"Zlo protivu zla ustalo", proglasi Ignjat Ledebur pompezno. "Ali iz toga, naši prijatelji moraju biti saèuvani. Imaj vere u nas, Gabrijele. Mi æemo se pobrinuti da ti budeš veoma skoro preveden, psiho-putno, u bezbednost." Lica uzvišeno preobraženog, on pruži ruku Gabrijelu Bejnsu.

"Ne ja", reèe Bejns. "Anet Golding; njoj pomognite." I uèini mu se, najednom, da je sav teret parejstva, branjenja sebe od svega i svaèega, najednom podignut sa njega. Prvi put u svom životu uèinio je nešto ne da bi sebe spasao, nego da bi spasao nekog drugog.

"Biæe i ona spasena", reèe mu Sara Apostoles, tonom smirenog ubeðivanja. "Naèinom istim."

Iznad njihovih glava veliki brod sa naslikanim zekom nastavio je da tutnji svojim retro-raketama; i da se spušta lagano. Da se prizemljuje.

12.

Pored Meri, cijaš Den Magbum reèe: "Èula si izjavu ljigavca; u tom brodu se nalazi Bani Hentmen, koji je na samom vrhu naše liste traženih osoba." Magbum, uzbuðen, poèe nervozno i grubo pipati oko svog grla, oèigledno pokušavajuæi da naðe radio-ureðaj koji æe ga povezati sa moænim relejnim primopredajnikom CIA na jednom od najbližih zemaljskih vojnih brodova.

"Ja sam takoðe èula njegovu izjavu", reèe Meri, "da ti nisi osoba nego simulakrum."

"Osoba, soba, oba", reèe Magbum. "Šta ima veze to?" Pronaðe mikrofon i progovori u njega, prenebregavši Meri, javljajuæi svojim starešinama da se Bani Hentmen najzad pojavio. On to javlja, pomisli Meri, samo na onovu usmene tvrdnje jedne ganimedske gljive. Meðutim, tvrdnja je verovatno istinita. Nema sumnje da je Hentmen na tom brodu; identifikacijska oznaka na brodu je taj zec, dobro znan gledaocima Banijeve TV serije.

Ona se priseti, tada, ružne epizode koja joj se dogodila kad se obratila Hentmenovoj organizaciji u pokušaju da kod njih zaposli Èaka kao scenaristu. Vešto i glatko su joj predložili da je povale u krevet; nije im to zaboravila i nikad neæe. Jedan 'dil' malo 'sa strane', tako je glasio njihov eufemizam za to nabacivanje. Tvorovi jedni razvratni, razmišljala je, gledajuæi kako se brod spušta kao neka ogromna, prezrela fudbalska lopta.

"Moja uputstva", progovori Magbum najednom, "jesu sledeæa: približiti se Hentmenovom brodu i pokušati uhapsiti gospodina Hentmena." On brže-bolje ustade; ona, zapanjena, isprati pogledom Magbuma, koji lakim trkom ode ka parkiranom brodu. Da li da ga pustim? - upita ona sebe. Zašto ne? - zakljuèi i spusti laserski pištolj. Nema ona ništa protiv Magbuma, bio on èovek ili simulakrum, svejedno; a ko zna šta je. Svakako jeste veoma neuspešan, kao i svi cijaši koje je srela tokom svojih godina sa Èakom. Èak! Ona odmah preusmeri pažnju na njega. Èuèao je tamo, na ravnici, sa Anetom Golding. Dug si put prevalio, dragi, pomisli ona. Samo da bi se osvetio meni. Da li je vredelo truda? Ali, pomisli ona, takoðe si našao novu ženu; pitam se koliko æe ti prijati polimorfna šizofrenièarka kao ljubavnica. Ona uperi lasersku cev i opali.

Grubo belo svetlo svetleæe rakete naglo nestade; vrati se tama. Nekoliko trenutaka Meri nije razumela šta se desilo; onda uvide da tom brodu, pošto je sleteo, više nije potrebnio osvetljavanje terena; zato su oni iz broda pucali na sopstvenu osvetljavajuæu raketu i uništili je. Taj brod više voli tamu nego svetlost, kao neki fotofobni insekt koji trèkara iza police sa knjigama.

Nije znala da li je njen hitac dodirnuo Èaka.

Proklet bio, pomisli ona besno i zbunjeno. Onda oseti strah. Pa, ona je ovde napadnuta strana; Èak je ubica, došao je samo da bi nju ubio - ona je te èinjenice bila svesna racionalno, savršeno, u celosti; njegovo prisustvo na ovom mesecu samo potvrðuje istinitost onoga što je, na osnovu svoje profesionalne procene, odavno nasluæivala. Pade joj na um da je tokom putovanja, i tokom prvih njenih dana na M2 Alfe Tri, Èak lako mogao biti 'stanovnik' simulakruma, Magbuma. Zašto nije onda izvršio delo, šta je èekao? U svakom sluèaju, on više nije u Magbumu, kojim se upravlja, valjda, sa Zemlje; to je politika CIA, što je njoj dobro poznato iz Èakovih nagoveštaja tokom godina.

Da se izvuèem ja odavde, reèe ona sebi. Pre nego što me on šikne. Kuda bih mogla poæi? Veliki ratni brodovi nemaju pristup, zato što su ovi ludaci i manijaci podigli to, nekakvo, odbrambeno polje. Pretpostavljam da se brodovi još i sad bave pokušajima da naðu neki prolaz kroz to polje. U svakom sluèaju, ona je ostala bez veze sa zemaljskim vojnim vlastima. Sad i bez Magbuma; više ni preko njega ne može stupiti u vezu sa ratnim brodovima. Kamo sreæe da sam na Zemlji, pomisli ona snuždeno. Èitav ovaj projekat okrenuo se naopaèke. Koje je ovo ludilo: Èak i ja pokušavamo ubiti jedno drugog. Kako se moglo razviti nešto tako jezivo i psihotièno? Mislila sam da smo se uspeli razdvojiti... Zar nije to ono što se postiže razvodom?

Onda pomisli: nikako nije trebalo da pošaljem mog advokata Boba Alfsona da napravi one potencio-slike Èaka i one devojke. Verovatno ga je to navelo na ovo. Sad je prekasno da se tu išta promeni; ona ne samo što je dobila te fotografije, nego ih je veæ i upotrebila u sudnici. One su, time, postale državni javni dokument; ko god poželi, možda zbog neke male morbidne radoznalosti, može da ih potraži u sudskoj

arhivi, da ukljuèi animaciju slika i uživa u èitavim sekvencama gde Èak i ta famfulja, koja je, valjda, iz Trsta, vode ljubav. In hoc signo vinces, dragi moj...

Hej, Èak, pomisli ona, volela bih da se predam; da se povuèem nekako unazad iz ovoga, ako ne za tvoje dobro, ono bar za moje dobro. Možemo li biti - prijatelji?

Od te nade nema ništa.

Sad se nešto neobièno poèe migoljiti na obzorju; ona se zagleda na tu stranu, èudeæi se ogromnosti te pojave. Pa, nešto tako džinovsko ne može, valjda, biti ljudska tvorevina, pomisli ona. Atmosfera je oživela prisustvom neèeg stvarnog; zvezde postale tupe, delimièno ugašene u tom podruèju neba, a to biæe, šta god da je bilo, poèelo je poprimati oblik maltene svetao.

Stvorenje je imalo oblik kolosalnog guštera, i ona odmah shvati èemu prisustvuje; šizofrenoj projekciji, jednom odlomku iz praiskonskog sveta kakav doživlajvaju odmakli psihotici; to, izgleda, nije ništa novo ovde na M2 - ali, zašto se njoj pojavljuju takva priviðenja?

Da li bi mogao neki šizofrenik - ili možda nekoliko njih, udruženim snagama - koordinirati svoje psihotiène opažaje sa nekim psioniènim talentom? Uvrnuta ideja, pomisli Meri nervozno, i ponada se da to nije pravo objašnjenje. Jer, takva kombinacija bila bi smrtonosna, ako su ovi ljudi kojim sluèajem naišli na nju tokom svojih èetvrt veka slobode.

Ona se priseti onog hebefrenika koga je upoznala u Ganditaunu... i koga su, možda opravdano, nazvali svecem; Ignjata Ledebura. U to vreme je oseæala, i pored one strašne sirotinje i prljavštine, nešto svetaèko u njemu, neki osnažujuæi, ali i zastrašujuæi miris natprirodnih moæi usmerenih Bog zna kuda. Sad je, tek sad, osetila da ju je Ledebur oèarao.

Gušter, prividno sasvim stvaran, poèe da se proteže i da uvija svojim izduženim vratom; onda otvori èeljusti. Iz njih ispovraæa neko drugo priviðenje, nalik na plamenu loptu, od koje se zapali taj deo neba; plamena lopta poèe ploviti nagore, kao da je atmosfera nosi, i Meri odahnu: plamen, bar, odlazi, ne spušta se... Iskreno reèe samoj sebi da se bila malo uplašila te druge moguænosti. Nije joj ni najmanje prijalo ovo priviðenje; suviše ju je podseæalo na one tajne sekvence njenih snova, njenih sopstvenih, koje je pamtila i posle buðenja, ali o njima nikad nije ni sa kim razgovarala, èak nije ni sama razmišljala o njima, nije ih pregledala ni u tajnosti sopstvenih misli, a kamoli sa nekim drugim, na primer sa nekim profesionalcem, psihijatrom. Daleko bilo.

Plamena lopta prestade da se diže. Poèe se rasturati u svetleæe trake. A trake poèeše ploviti nadole i, na njeno otupelo iznenaðenje, podrhtavati kao da su u neèijim rukama, a potom se oblikovati u ogromna slova.

U reèi, koje su, zajedno, dale poruku na nebu. Bukvalno - tekst. Upuæen lièno njoj, uvide Meri sa nelagodnošæu i užasom. Reèi su blistale:

DR RITERSDORF, IZBEGNI KRVOPROLIÆE

I BIÆE TI DOZVOLJENO DA ODEŠ OD NAS

Onda manjim, takoðe blistavim slovima, kao naknadno domišljanje:

SVETI TRIJUMVIRAT

Ovi nisu normalni, reèe Meri Ritersdorf sebi i oseti da se histerièni smeh diže kroz njeno grlo. Pa nisam ja ta koja hoæe krvoproliæe; nego Èak! Zašto ste se, za ime Boga, na mene okomili? Ako ste toliko sveti, trebalo bi da budete sposobni da uoèite nešto tako oèigledno. Mada, uvide ona, možda baš i nije mnogo oèigledno. Ona je pucala na Èaka maloèas, a pre toga - ubila onog vojnika, Mensa, koji je bežao nazad u svoj tenk. Znaèi, posle svega, možda se može posumnjati i u èistotu njene savesti - njenih namera.

Oblikovale su se još dve reèi.

MOLIMO ODGOVORI

"Boga mu Bogovog", pobuni se ona. "Kako?" Ne zahteva se, valjda, od nje da piše plamena slova preko nebesa; ona baš nije trijumvirat hebefrenih svetaca-psihotika. Ovo je naprosto strašno, reèe ona sebi. Groteska je biti prinuðen na trpljenje neèeg ovakvog. Ako bih ja njih slušala, njima verovala, ispalo bi da sam ja na neki naèin kriva, nekako odgovorna za zloæudnost koja postoji izmeðu mene i Èaka. A ja to nisam.

Najednom se ukrstiše crveni zraci laserske aktivnosti u blizini broda Banija Hentmena. Den Magbum, simulakrum CIA, oèigledno je stupio u borbu; ona se zapita koliko uspeha ima on, taènije, ta stvar. Verovatno vrlo malo uspeha, ako je suditi po istoriji CIA. Ipak, ona mu požele sreæu.

Zapita se da li je Sveti Trijumvirat dao neka uputstva i njemu. Magbumu bi dobro došla pomoæ; on je sam navalio u boj, èeono je napao Hentmenov brod, pucao neprestano, sa rešenošæu koja je, Meri sada uvide, neljudska. On je možda simulakrum, ne, nego on sigurno jeste simulakrum, reèe ona sebi, ali niko ga ne može nazvati kukavicom. Dok svi mi ostali, pomisli Meri, svi: i Èak, i ta riba s njim, i ljigavac, èak i mensovski vojnik koji je uzaludno bežao ka bezbednosti svog tenka - svi smo mi prikovani za zemlju, svojim strahovima, motivisan je svako samo nagonom da spase svoju kožu i ništa drugo. Od svih nas, samo Denijel Magbum, simulakrum, prešao je u ofanzivu. I ta ofanziva, tako se bar njoj èinilo, unapred je osuðena da bude smešna i potpuno neuspešna.

Nove žarke reèi, ogromne, pojaviše se na nebu. Ali, nebesima hvala, ovog puta ne upuæene njoj lièno; prestali su bar na taj naèin da je blamiraju.

RATOVANJE SVOJE PREKINITE I VOLITE SE

Važi, evo, dobro, pomisli Meri Ritersdorf. Ja - poèinjem: voleæu svog bivšeg muža Èaka, koji je doputovao ovamo da bi me ubio; je l' to lep, nov poèetak, usred svega ovoga?

Crveno sjaktanje laserskih zraka u blizini, i uokolo, parkiranog broda Banija Hentmena postade još jaèe; simulakrum nije poslušao velike reèi upozorenja, nastavio je uzaludnu, ali veoma junaèku borbu.

Prvi put u životu ona se stvarno divila nekome.

Od trenutka kad se brod Banija Hentmena pojavio, ljigavca je obuzela zebnja; njegove misli, koje su stizale do Èaka Ritersdorfa, bile su sad prepune zabrinutosti.

"Primam stravièno pogrešne ocene o nedavnim dogaðajima", obavesti ljigavac Èaka. "One sve emaniraju iz Hentmenovog broda; on i njegovo osoblje, a naroèito nekoliko Alfanaca oko njega, izmaštali su nekakvu filozofiju prema kojoj si ti, Ritersdorfe, u samom središtu nekakve zamišljene zavere protiv njih." Neko vreme ljigavac je æutao, onda domisli ka Èaku: "Lansirali su leteæi èamac."

"Zašto?" upita Èak i oseti da se ritam rada njegovog srca menja.

"Slike napravljene tokom osvetljavanja svetleæom raketom pokazale su tvoju prisutnost na površini. Èamac æe sleteti; ti æeš biti uhvaæen; to je neizbežno."

Èak žurno ustade sa tla i reèe Aneti Golding: "Pokušaæu da pobegnem. Ti ostani ovde." Poèe da trèi, da se udaljava sa tog poprišta, ne znajuæi taèno u kom pravcu; naprosto je hramao preko neravnog zemljišta, što je brže mogao. Za to vreme, Hentmenov brod je sleteo. Èak nastavi bežanje, ali primeti jednu èudnu pojavu: crveni tragovi laserskih zraka pojavili su se kao crte tupe crvene boje blizu parkiranog broda. Neko je otvoreno napao - možda je neka grupa napala - Hentmenov brod odmah po sletanju, èim se ploèa na ulaznom otvoru pomakla u stranu.

Ko? - zapita se on. Meri sigurno ne. Neki od klanova ovde na ovom mesecu? Možda neki udarni odred Mensa... ali, zar nisu oni veæ prezauzeti, odbijaju napade Zemlje i održavaju neki sumnjivi zaštitni sloj iznad Da Vinèijevih Visova? Mensi, uostalom, koriste neka druga oružja, a ne ove staromodne lasere; dakle, ovo æe pre biti CIA.

Magbum, zakljuèi on. Simulakrum je dobio nareðenje da napadne Hentmenov brod. Pa, pošto je mašina, to je i uèinio.

Mensi ratuju protiv Zemlje, pomisli on; a Magbum, predstavnik CIA, vodi bitku na život i smrt sa Hentmenom. Moja bivša žena ratuje sa mnom. A Hentmen je moj neprijatelj. Po logici, kakav je zbir svega toga? Mora biti moguæe napraviti neku racionalnu jednaèinu, izvuæi je iz ove barokne zapletenosti; situacija sigurno može biti sagledana pojednostavljeno. Ako Mensi ratuju protiv Zemlje, a i Hentmen ratuje protiv Zemlje, onda su Mensi i Bani Hentmen saveznici. Hentmen ratuje protiv mene, znaèi ja sam njegov neprijatelj, samim tim saveznik Zemlje. Meri ratuje protiv mene, a ja protiv Hentmena, znaèi Meri je saveznik Hentmena, dakle neprijateljica Zemlje. Meðutim, Meri je na èelu zemaljskog odreda psihologa koji silom nameæu svoje 'dobre namere', ona je doputovala kao zastupnica Zemlje. Dakle, po logici, Meri je i saveznica i neprijateljica Zemlje.

Ta jednaèina se naprosto ne može napraviti... ima, naprosto, prevelik broj uèesnika u borbi, i oni èine premnogo nelogiènih stvari, neki od njih, Meri, na primer, sasvim na svoju ruku, nikog ne pitajuæi.

Ali, èekaj, reèe on sebi; ovi njegovi napori da napravi razumnu i razložnu jednaèinu ipak daju neke plodove. Trèeæi po mraku, on dobi uvid u jednu svoju nedoumicu. On se bori da se spase od Hentmena, koji je saborac Alfanaca i neprijatelj Zemlje; iz ovoga proistièe, logikom strogom i neospornom, da je on saveznik Zemlje bio toga svestan ili ne. Ako na trenutak zaboravi Meri - èiji postupci svakako nisu odobreni od zemaljske vlade - on može naèas videti situaciju jasno: nada je, za njega lièno, da stigne do nekog zemaljskog ratnog broda i u njemu naðe utoèište. Jedino tamo æe biti bezbedan - jedino u zemaljskom ratnom brodu i nigde više.

Meðutim, klanovi Alfe Tri M2 odbijaju napade Zemlje, podseti se on; jednaèina je èak i složenija nego što se u prvi mah èinilo. Ako je on, po logici, saveznik Zemlje, znaèi da je neprijatelj klanova, neprijatelj Anet Golding, neprijatelj svih i svakoga na ovom mesecu.

Ispred njega se pojavi njegova senka, ne mnogo jaka. Dakle, neko svetlo dopire sa neba. Još jedna svetleæa raketa? On se okrete i na trenutak zastade.

I vide, na nebu, ogromna slova ispisana vatrom, poruku upuæenu, kome? Od svih, baš - njegovoj ženi. Izbegni krvoproliæe, pouèavao ju je natpis na nebu. I biæe ti dozvoljeno da odeš od nas. Jasno ispoljavanje luckaste, mentalno 'udarene' taktike psihotika nastanjenih ovde, i to verovatno onih kojima se pogoršalo: onih hebefrenika u 'Ganditaun'. Meri, dabome, neæe obraæati pažnju na takve stvari. Ali svetleæa poruka navede Èaka Ritersdorfa da uoèi još jedan èinilac: klanovi alfinog meseca vide u Meri svog neprijatelja, savršeno taèno. Meri je i njegov neprijatelj; on je pokušao ubiti nju, a ona njega. To znaèi, po logici, da je on saveznik svih klanova. Ali zbog svoje veze sa Zemljom on je neprijatelj svih klanova. Ma koliko žalostan, ne može se prenebreæi konaèan zakljuèak celokupnog njegovog razmišljanja: on je i saveznik i protivnik ovih klanova na M2; on je i protiv njih, i za njih.

Na toj taèki odustade. Diže ruke od logike. Naprosto se okrete da beži dalje.

Stara poslovica, izvedena iz meditacija usavršenih kraljeva-ratnika iz antièke Indije, po kojoj je 'neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj' naprosto nije uspela u ovoj situaciji. I - taèka.

Nešto poèe zujati iznad njegove glave, u visini, ali ne velikoj. Glas, veštaèki pojaèan, poèe urlati na njega. "Ritersdorfe! Stoj, stani! Ili æemo te ubiti na mestu." Glas je bubnjao i odjekivao, odbijao se od zemlje; zvuènik je bio usmeren pravo ka njemu i odvrnut punom snagom. Znao je: to mu govore iz Banijevog leteæeg èamca, koji sad lebdi iznad njega. Našli su ga, taèno kao što je ljigavac predvideo.

On, dahæuæi, stade.

Èamac je bio na samo tri metra iznad zemlje. Metalne merdevine naèinjene od više delova, povezanih šarkama, ispadoše iz dna èamca i poèeše da se rasklapaju prema zemlji, uz buèno klepetanje. Veštaèki pojaèan glas dade mu novo uputstvo. "Penji se uz merdevine, Ritersdorfe. Bez ikakvog petljanja ili zadržavanja!" U noænoj tami, obasjane samo svetlošæu poruka na nebu, merdevine napravljene od magnezijuma podrhtavale su bestelesno, kao neka veza sa natprirodnim.

Èak Ritersdorf ih dohvati i poèe, sa olovnom nevoljnošæu koja mu je stiskala srce, da se penje. Sledeæeg trenutka veæ siðe sa merdevina i naðe se u kontrolnoj kabini èamca. Dvojica Zemljana, izbezumljenih

pogleda, sa laserskim pištoljima, stadoše pred njega. Plaæeni neprijatelji Banija Hentmena, uvide on. Jedan od njih bio je Džerald Feld.

Merdevine se uvukoše gore, u èamac, koji odmah potom pojuri, najbrže što je mogao, u matièni brod.

"Spasli smo ti život", reèe Feld. "Ta žena, tvoja bivša supruga, isekla bi te na komade da si ostao tamo."

"Pa šta?" upita Èak.

"Pa to, da ti za zlo vraæamo dobrim. Šta bi više mogao tražiti? Videæeš da Bani nije ljut niti uznemiren; odveæ je on veliki èovek da ne prihvati sve ovo u hodu. Na kraju krajeva, ma kako rðavo da stvari ispadnu, on se uvek može odseliti u Alfansku carevinu." Feld uspe da se osmehne, kao da je ta misao, po njegovom utisku, razlog da se bude sreæan. Sa Hentmenove taèke gledanja, ona je znaèila da stanje ipak nije nepodnošljivo: izlaz postoji.

Èamac stiže do matiènog broda; otvori se ulaz u jednu veliku cev, èamac se ugura taèno u nju i onda kliznu, bez daljeg rada svojih motora, duboko u unutrašnjost velikog broda, sve do svog 'pristanišnog' ležišta.

Èim se èamac otvorio, Èak Ritersdorf se naðe licem u lice sa Banijem Hentmenom, koji zabrinuto otapka znoj sa svog veoma pocrvenelog èela i reèe: "Neka budala nas napada. Oèigledno jedan od ovdašnjih ludaka, sudeæi po njegovom ponašanju." Brodom proðe drhtaj. "Vidiš?" upita Hentmen ljutito. "Napada nas sa ruènim oružjem." On mahnu Èaku da mu priðe i reèe: "'Aj sa mnom, Ritersdorfe; da se mi posavetujemo. Grdni nesporazumi su bili izmeðu tebe i mene, ali ja mislim da još nije kasno da ih ispravimo. Važi?"

"Ruènim oružjem. Bez sa", reèe Èak, refleksno mu ispravivši gramatièku grešku.

Hentmen poðe prvi, jednim uskim hodnikom; Èak krenu za njim. Nije se primeæivalo, sada, prisustvo ma koga sa laserom uperenim u njega; ali on je ipak postupao poslušno. Neko takav, sa pištoljem, sigurno postoji kao moguænost - on je ipak, podrazumeva se, zarobljenik ove organizacije.

Jedna devojka, naga do pojasa, odevena samo u kratke pantalone, proðe popreko preko hodnika, ispred njih, ležernim korakom. Zamišljeno je pušila cigaretu. Nešto na njoj kao da je bilo poznato Èaku. Onda, u trenutku kad je veæ nestajala u vratima, Èak prepoznade da je to Peti Viver. Bežeæi iz Sunèevog sistema, Bani se potrudio da povede bar jednu od svojih naložnica sa sobom.

"Evo ovamo", reèe Hentmen, otkljuèavajuæi jedna vrata.

Hentmen zatvori sebe i Èaka u malu, golu kabinu, onda odmah poèe da se šetka, nemirno, vrlo napeto. Neko vreme ne reèe ništa; ostade zadubljen u brižne misli. Brod je, s vremena na vreme, opet podrhtavao pod laserskim udarima. Jednom, èak, oslabiše svetla na plafonu, ali se brzo opet vratiše na normalu. Hentmen besno diže pogled ka svetlima, onda nastavi šetkanje.

"Ritersdorfe", reèe Hentmen, "ja izbora nisam imao; morao sam preæi..." Neko pokuca na vrata. "Iiiisss-use", reèe Hentmen, priðe vratima i otvori ih samo malo. "A, ti si."

U hodniku je stajala, sada ovlašno zaogrnuta pamuènom košuljom, ali košuljom neuvuèenom pod opasaè suknje i nezakopèanom, Viverica. "Samo sam se htela izviniti gospodinu Ritersdorfu za..."

"Odlazi", reèe Bani Hentmen i zatvori vrata. Okrete se opet Èaku. "Morao sam preæi kod Alfanaca." Novi znoj, u ogromnim kapima nalik na vosak, pojavi se na njegovom èelu; nije se potrudio da ga obriše. "Da li me osuðuješ zbog toga? Prokleta CIA upropastila je moju karijeru; nije mi ništa preostalo na Zemlji. Ako mogu..."

"Ona ima velike sise", reèe Èak.

"Ko? Peti? A, da." Hentmen klimnu glavom. "To je ta operacija koju rade u Holivudu i Njujorku. Sad je popularnija nego širenje bradavica, a Peti je dala da joj urade i to. Super bi izgledala u onoj seriji da smo je snimili. Kao i za mnoge druge stvari može se reæi: živa šteta što nije uspelo. Znaš da je prokleto malo nedostajalo da se ne izvuèem iz Brahea. Mislili su da æe me ukebati, al' meni je, naravno, dojavljeno. U poslednjem èasu." Uperio je u Èaka pogled nervoznog optuživanja. "Ako uspem da isporuèim M2 Alfancima, sve æe se uspešno završiti za mene; moæi æu proživeti ostatak života u miru. Ako ne, ako Zemlja uspe da preuzme ovaj mesec, neæe se uspešno završiti za mene." Sad je izgledao umoran i potišten; kao da se skupio, smanjio. Kao da mu je bilo prenaporno da Èaku to kaže. "Tvoj komentar glasi...?" promrmlja Hentmen. "Da te èujem?"

"Hmmm", reèe Èak.

"To je komentar?"

Èak reèe: "Ako zamišljaš da ja imam ikakav uticaj, sada, na moju bivšu ženu i njen izveštaj Zemljoplanu o ovim..."

"Ne", reèe Hentmen i kratko klimnu glavom. "Znam da ne možeš uticati na njenu odluku u vezi sa ovom operacijom; videli smo mi sve vas dole, kako ispucavate razna oružja jedni na druge. Kao životinje." Bani pogleda besno; energija mu se vraæala. "Ubio si mog zeta, Èerigana; spreman si - zapravo, jedva èekaš - da ubiješ svoju ženu... Kakvim to životima živite vi ljudi? Ja tako nešto nikad nisam video. Pa još, preko svega, odati moje skrovište tajnoj službi."

"Napustio nas je Paraklet", reèe Èak.

"Paraket? Mali papagaj onaj? Zašto?" Hentmen nabora nos.

"Ovde se vodi rat. Hajde da to kažemo. Možda æe time biti ponešto objašnjeno. Ako ne bude..." On slegnu ramenima. Bolje od ovoga - ne može.

"Ona malo bucmasta riba sa kojom si ležao", reèe Hentmen. "Tamo napolju, dok je tvoja žena pucala na vas dvoje. Ona je jedna od ovdašnjih lujki, zar ne? Iz nekog od tih naselja njihovih?" Prodorno je posmatrao Èaka.

"Pa, tako nekako", reèe Èak; nije mu se osobito sviðao reènik kojim se Bani Hentmen poslužio.

"Možeš da stupiš u vezu sa njihovim meðunaseobinskim, vrhovnim, kao, Savetom, preko nje?"

"Mislim da mogu."

Hentmen reèe: "Evo jedinog upotrebljivog rešenja. Sa prokletim paraketom ili veæ šta je, ili bez njega. Uredi da se njihov Savet sastane i da sasluša tebe, tvoj predlog." Hentmen stade uspravnije i progovori èvršæe. "Reci im da od Alfanaca zatraže da ih zaštite od Zemlje. Reci im da je potrebno da zatraže da Alfanci doðu i zaposednu ovaj mesec. Na taj naèin æe M2 zakonski postati alfanska teritorija, prema nekim njihovim prokletim protokolima, šta god da je to; ne razumem ih baš, ali razumeju Alfanci, a razume i Zemlja. A zauzvrat..." Nijednog trenutka nije skidao pogled sa Èakovog lica; njegove oèi, malene, netrepæuæe, upuæivale su izazov svim osobama i svim stvarima. "Alfanci æe jemèiti graðanske slobode klanovima. Niko neæe biti hospitalizovan. Nema terapije. Neæe se prema vama postupati kao prema ludacima; biæete tretirani kao pravi, normalni kolonisti, koji su vlasnici svog zemljišta i bave se normalnom proizvodnjom i trgovinom, i svim tim ostalim što vi, valjda, radite."

"Ne govori 'vi'", reèe Èak. "Nisam ja pripadnik nijednog klana, ovde."

"Misliš da æe pristati, Ritersdorfe?"

"Pa - iskreno, ne znam."

"Znaš, znaš. Bio si veæ ovde, u onom simulakrumu CIA. Naš agent, naš potkazivaè koji se nalazi u CIA, javljao nam je o svakom vašem potezu."

Dakle, postoji hentmanovac u Centralnoj informativnoj agenciji. Èak je bio u pravu; CIA je infiltrirana. Kao što je, otprilike, i zaslužila da bude.

"Nemoj me tako gledati", reèe Hentmen. "Imaju oni nekog svog majmuna ovde kod nas, unutra; ne zaboravi to. Na nesreæu, ja ne uspevam da provalim ko je taj. Ponekad mislim da je Džeri Feld; onda doðu dani kad mislim da je Mraèni. U svakom sluèaju, mi smo preko našeg èoveka u CIA saznali da si suspendovan, pa smo te, prirodna stvar, otpustili - šta æeš nam ako ne možeš delovati na tvoju ženu na M2 Alfe Tri? Mislim, budimo razumni, je l' tako."

Èak reèe: "A oni su, preko svog agenta u tvojoj organizaciji..."

"Jeste. CIA je u roku od nekoliko minuta doznala da sam ja šutnuo i taj scenario i tebe, i navalila da me nabije u buvaru... što si èitao u novinama. Samo, naravno, ja sam preko mog agenta kod njih doznao da njihova sekira samo što nije fijuknula, pa sam šturnuo. A njihov agent u mojoj organizaciji javio im je da sam odleteo sa Zemlje, ali nije znao taèno kuda. To su samo Èerigan i Feld znali." Zatim Bani Hentmen filozofski dodade: "Možda ja nikada neæu doznati koga to CIA ima ovde. Sad više nije važno. Veæinu mojih poslova sa Alfancima zadržao sam u najstrožoj tajnosti, nisu znali èak ni èlanovi mog štaba, zato što sam, naravno, znao da smo infiltrirani od samog poèetka." Bani odmahnu glavom. "Koji haos."

Èak reèe: "Ko je tvoj agent u CIA?"

"Džek Elvud." Hentmen se nasmeši ukrivo, zlobno motreæi Èakovu reakciju. "Šta si ti mislio, kako je bilo moguæe da Elvud preda tebi jedan tako skupocen brod-goniè? Ja sam mu rekao. Želeo sam da ti stigneš ovamo. Šta zamišljaš, zašto je Elvud od poèetka toliko navaljivao da baš ti vodiš simulakruma Magbuma? Bila je to moja strategija. Od samog poèetka. A sad da èujemo tvoje informacije o ovim klanovima ovde, na koju æe stranu skoèiti."

Nikakvo èudo da su Hentmen i njegovi pisci uspeli da smisle i sruèe na njega onaj takozvani 'scenario'; uz pomoæ Elvuda, mogli su da nanišane pravo u središte, što je Hentmen sad priznao.

Ali to nije bilo u celosti taèno. Elvud je mogao obavestiti hentmanovce o postojanju simulakruma Magbuma, kao i o tome ko upravlja njime i kuda æe simulakrum biti poslat. Ali to je bilo sve. Elvud nije znao ono ostalo.

"Priznaæu da sam veæ bio ovde", reèe Èak. "I proveo neko vreme tu, ali u naselju Hiba koje nije tipièni uzorak; Hibi su na dnu lestvice. Ne znam ništa o Pareima, niti o Mensima, a ta dva klana manje-više komanduju na M2." On se priseti Merine brilijantne analize situacije; kako je opisala složeni sistem kasta koji važi na Alfa Tri M2. Pokazalo se, eto, da je bila u pravu.

Zureæi napeto u njega, Hentmen reèe: "Hoæeš li pokušati? Ja, lièno, verujem da æe oni svi, èoporativno, imati neke koristi od te ponude; ja da sam na njihovom mestu, ja bi' 'e prihvatio. Druga moguænost im je da budu opet uterani u bolnice - a treæe nema. 'Oæeš il' neæeš. Tako im kaži... A sad ja tebi da kažem koji æe biti tvoj dobitak u tome."

"Svakako", reèe Èak. "Da i to èujemo."

"Ako ovo uradiš, daæemo Elvudu uputstva da te vrati u CIA."

Èak ne reèe ništa.

"O, Krimini", reèe Hentmen tonom kao da se žali nekome. "Mrzi te i da odgovoriš. Dobro, video si da je Peti u brodu. Daæemo joj uputstva da bude fina s tobom. Znaš šta mislim?" On namignu nervozno: žurni trzaj oka.

"Ne", reèe Èak naglašeno. Ta radnja se pokazala odveæ neprijatna.

"Dobro, Ritersdorfe", uzdahnu Hentmen. "Stvarno smo se zavukli. Evo: uradi to, pa æemo ti dobaciti veliku kost, sasvim druge klase u odnosu na ovo što sam pomenuo." On udahnu duboko, šumno. "Jemèimo da æemo obaviti jedan posao za tebe: ubiæemo tvoju ženu. Najbrže i najbezbolnije što je moguæe. A to je vrlo bezbolno... i vrlo brzo."

Posle jednog razdoblja æutanja, koji se obojici èinio beskonaèno, Èak reèe: "Ne shvatam zbog èega misliš da ja želim da Meri bude mrtva." Pogledao je Hentmena u oèi i nije, pred tim pronicljivim zurenjem, skrenuo pogled; ali napor potreban za to bio je veliki.

Hentmen reèe: "Kao što rekoh - gledao sam kako vas dvoje èuèite na tlu i pucate jedno na drugo kao dve divlje životinje."

"Branio sam se."

"A-haaa", reèe Hentmen, u parodiji saglašavanja.

"Nisi ti na ovom mesecu video ništa u vezi sa mnom i sa Meri što bi ti reklo da ja imam takvu želju. Mora biti da si doputovao na M2 veæ snabdeven tim znanjem. Ali to nisi dobio od Elvuda, jer nije mogao znati ni on, zato se nemoj muèiti da mi prièaš bajke kako ti je Elvud..."

"U redu", reèe Bani Hentmen grubo. "Elvud nam je dao pojedinosti o simulakrumu, o tebi i Magbumu; tako je to ušlo u scenario. Ali neæu ti reæi odakle smo dobili ono ostalo. Neæu, i taèka."

Èak reèe: "Neæu iæi pred Savet. Neæu, i taèka."

Gledajuæi ga besno, Hentmen reèe: "Šta ima veze kako sam saznao? Znam; neka ostane na tome. Nisam zatražio tu informaciju; ubacili smo je kao naknadnu domisao, kad mi je rekla..." On naglo zamuknu.

"Džoan Trieste", reèe Èak Ritersdorf. Bila je u dosluhu sa ljigavcem; moralo je biti tako. I eto, saznalo se. Ali sada, zaista, nije važno.

"Da mi ne skreæemo sa teme. Je l' ti 'oš il ne'š da ti ubijemo ženu? Odluèi se." Hentmen je èekao nestrpljivo.

"Neæu", reèe Èak. Odmahnu glavom. U njegovom umu više nije bilo sumnje. Rešenje je na domaku ruke; on ga odbacuje. Štaviše, odbacije ga za sva vremena.

Hentmenovo lice se trznulo nelagodno. "Hoæeš svojeruèno da je šikneš."

"Neæu", reèe Èak. Nije o tome bila reè. "Tvoja ponuda podsetila me je na ljigavca, kako ga je Èerigan ubio u hodniku moje zgrade. Sagledao sam to isto, ali sa Meri umesto sa Lordom Teciostrigom." A to, pomisli on, uopšte nije ono što želim. Oèigledno je da sam bio na pogrešnom putu. Taj strašni dogaðaj rekao mi je nešto... što ne mogu zaboraviti. Meðutim, šta ja, zapravo, želim da bude sa Meri? To nije znao; to mu je bilo neprozirno, a lako se moglo dogoditi da zauvek i ostane tako.

Hentmen još jednom izvuèe maramicu da obriše èelo. "Koje zamešateljstvo. Ti i tvoji problemi u kuæi - remetiš planove dveju meðuzvezdanih imperija, Zemlje i Alfe; da li si ikad to sagledao u toj svetlosti? Odustajem. Iskreno reèeno, drago mi je što si rekao ne, ali nismo znali èime drugim bismo te mogli pridobiti; mislili smo da je to ono što iz svega ovoga želiš."

"Mislio sam i ja", reèe Èak. Mora biti da sam ja još i sad zaljubljen u nju, uvide on. U ženu koja je ubila onog mensovskog vojnika koji je pokušavao da se vrati u svoj tenk. Ali ona je, bar sa svoje taèke gledanja, uèinila to u samoodbrani; ko joj može zameriti?

Opet neko pokuca na vrata. "Gospodine Hentmen?"

Bani Hentmen otvori vrata. Džerald Feld brzo zakoraèi unutra.

"Gospodine Hentmen, uhvatili smo telepatske misaone emanacije jednog ganimedskog ljigavca koji se nalazi negde izvan broda. On traži da ga pustimo unutra da bi..." Feld dobaci kratki pogled Èaku. "...da bi mogao biti zajedno sa ovim Ritersdorfom; kaže, hoæe da 'deli njegovu sudbinu'." Feld izvi lice u grimasu. "Oèigledno se silno brine za njega." Èinilo se da je Feld zgaðen zbog toga.

"Pusti prokletinju da uðe", reèe Hentmen. Dok je Feld odlazio, Bani Hentmen se obrati Èaku: "Pošteno reèeno, ne znam šta æe biti od tebe, Ritersdorfe; tako si potpuno zabrljao svoj život u svim pravcima. Tvoj brak, posao, pa ovoliki put prevalio, a onda se predomislio... šta imaš?"

"Mislim da se Paraklet možda vratio", reèe Èak. Tako izgleda, ako se uzme u obzir da je odbio ponudu, u poslednjem trenutku; Hentmenovu ponudu koja se odnosila na Meri.

"A o kakvoj to stvari govoriš?"

"O Svetome Duhu", reèe Èak. "On se nalazi u svakom èoveku. Samo ga je teško naæi."

Hentmen primeti: "Zašto ne popuniš vakuum neèim uzvišenim, recimo da spaseš ove lujke sa M2 od prisilnog odvoðenja u bolnice? Bar bi se osvetio CIA. Imamo mi u ovom brodu dva vrlo visoka alfanska vojna lica... oni mogu dovesti ratnu flotu u roku od dva-tri sata, da zvanièno i zakonito zaposedne ovaj mesec. Naravno, i zemaljski ratni brodovi lebde tu negde unaokolo, ali to samo pokazuje sa koliko pažnje se mora raditi. Ti si bivši cijaš; trebalo bi da budeš u stanju da izvedeš jednu tako osetljivu operaciju."

"Pitam se kako bih se oseæao", reèe Èak, "ako bih morao provesti ostatak života na jednom mesecu èije se stanovništvo sastoji iskljuèivo od psihièki poremeæenih osoba."

"A gde, kog vraga, misliš da si živeo dosad? Ja bih opisao tvoje liène odnose sa tom tvojom ženom kao psihièki poremeæene. Snaæi æeš se ti nekako; naæi æeš neku ribu za krevet, koja æe ti zameniti Meri. Zapravo, èim smo ugasili onu našu svetleæu raketu, prilièno dobro smo pogledali slike one male buce sa kojom si se zgurio tamo. Nije loše parèe ona, a?"

"Anet Golding", reèe Èak. "Polimorfna šizika."

"Da, pa šta, zar neæe moæi s njom?"

Posle kratke pauze, Èak reèe: "Možda." On nije klinièar, ali Anet mu ne izgleda mnogo bolesna. Zapravo, izgleda mnogo manje bolesna nego Meri. Ali on, naravno, poznaje Meri bolje. Ipak...

Još jednom se zaèulo kucanje na vratima; ona se otvoriše i Džerald Feld reèe: "Gospodine Hentmen, otkrili smo identitet tog pojedinca koji nas napada. Ta jedinka je simulakrum CIA, Denijel Magbum." On objasni: "Ganimedski ljigavac nam je dao tu informaciju iz zahvalnosti što smo ga pustili u brod. Imam ideju."

"Ista ideja", reèe Bani Hentmen, "ukazuje se i meni. A ako nije ista, ne želim je èuti." Okrete se Èaku. "Stupiæemo u vezu sa Džekom Elvudom koji je u kancelariji CIA u San Francisku; reæi æemo mu da iz simulakruma povuèe operatora, ko god da je sad na toj dužnosti; verovatno Petri." Oèigledno, pomisli Èak, ovaj Hentmen je odlièno upoznat sa naèinom rada u CIA u San Francisku. "Onda æemo, Ritersdorfe,

dati tebi da upravljaš Magbumom, odavde. To možeš èiniti dokle god održavamo radio-vezu; zapravo je potrebno da mu preneseš samo nekoliko osnovnih uputstava. Naprosto ga programiraj da prekine ovu akciju i ostane po strani. Hoæeš li to uraditi?"

Èak upita: "Zašto bih?"

Žmirkajuæi, Hentmen reèe: "Z-zato što æe se on probiti tim svojim prokletim laserskim zrakom sve do našeg izvora energije, koji æe onda eksplodirati, ako se ovako nastavi."

"Poginuæeš i ti", ukaza Èaku Feld, "ako to bude. I ti i tvoj ganimedski sluzavac."

"Ako ja nastupim pred Vrhovnim savetom ovog nebeskog tela", reèe Èak Hentmenu, "i zamolim ih da zatraže alfansku zaštitu, a oni to prihvate - lako bi mogao zbog toga izbiti novi opšti rat izmeðu Alfe i Zemlje."

"Ooo, do vraga, ne", reèe Hentmen naglašeno. "Zemlji nije toliko stalo do ovog meseca; 'Operacija pedeset minuta' samo je mala, majušna naknadna domisao, ništa važno. Veruj mi, imam veza mnogo; znam da je tako. Da je Zemlji bilo stvarno stalo, ušla bi ovde još pre mnogo godina. Je li tako?"

"To što on kaže je istina", reèe Feld. "To je potvrdio naš èovek u Zemljoplanu pre nekoliko godina."

Èak reèe: "Mislim da je ideja dobra."

Hentmen i Feld, obojica, odahnuše, sa vidljivim olakšanjem.

"Odvešæu ga u Adolfvil", reèe Èak, "pa, ako uspem navesti klanove da sazovu novi sastanak svog Vrhovnog saveta, izneæu tu ideju pred njih. Ali nameravam to uèiniti na moj naèin."

"Šta to znaèi?" upita Hentmen nervozno.

"Nisam ni javni govornik, ni politièar", reèe Èak. "Moj posao je bio programiranje, pripremanje govornog materijala za simulakrume. Ako ovladam Magbumom, pustiæu njega pred Vrhovni savet - davaæu mu bolje reèenice, i bolje argumente, nego što bih ja lièno ikada mogao izgovoriti." Osim toga - to ne reèe glasno - biæe mnogo bezbedniji ovde nego u Adolfvilu. Jer zemaljska vojska može u svakom trenutku probiti štit Mensa, a onda æe jedna od prvih akcija biti hapšenje celog Saveta. Ako se pred Savetom upravo u tom trenutku naðe neko ko predlaže da žitelji M2 preusmere svoju odanost na Alfansko carstvo, biæe vrlo slabi izgledi da taj neko iziðe živ. Takav jedan predlog iz usta zemaljskog državljanina - što on jeste - bio bi poistoveæen, sasvim taèno, sa èinom izdaje.

Ovo što ja radim, uvide Èak šokirano, nije ništa manje nego vezivanje moje sudbine sasvim za Hentmenovu.

Misli ljigavca mu doðoše, donoseæi pouzdanje. "Uèinio si mudar izbor, gospodine Ritersdorfe. Prvo svojom odlukom da dopustiš tvojoj ženi da živi, a sada ovim. U najgorem moguæem sluèaju, završiæemo svi kao državljani Alfe. A pod njihovom vladavinom mi možemo, siguran sam, preživeti."

Hentmen, koji je takoðe èuo ove misli, razvuèe lice u osmeh. "Da se rukujemo u to ime?" upita on Èaka, pruživši ruku.

Rukovali su se. Izdajnièka pogodba bila je sklopljena, bez obzira na to da li vodila ka dobru ili zlu.

13.

Glomazni mensovski tenk, uz štropot i tutnjavu, blešteæi farovima, doplovi do Gabrijela Bejnsa i Anet Golding. Stade, štucajuæi grdno. Poklopac kupole otvori se naglo, i Mens unutra obazrivo ustade.

Iz okolne tame ne doðe nikakav laserski napad dr Meri Ritersdorf. Možda je, pomisli Gabrijel Bejns sa puno nade, gospoða Ritersdorf prihvatila zahtev Svetog trijumvirata, ispisan plamenim slovima preko neba. Možda nije, ali ovo svakako izgleda kao prilika za Anet i njega, prilika koju im je obeæao Ignjat Ledebur.

Jednom jedinom brzom kretnjom skoèi na noge i povuèe Anet da i ona ustane; uspentraše se zajedno na bok mensovskog tenka. Vozaè im pomože da uðu, a posle njihovog ulaska zalupi poklopac, sa silnim treskom; sve troje su bili sad nabacani kako bilo u tesnoj unutrašnjosti tenka, preznojeni i zadihani.

Izvukosmo se, obavestio je Gabrijel sebe. Ali bez radosti. Èinilo se da nije važno; u široj svetskoj slici, veoma je majušno ovo što su oni postigli. Ipak, nešto jeste. On pruži ruku i obgrli Anet.

Mens reèe: "Vi ste Goldingova i Bejns? Èlanovi Saveta?"

"Da", reèe Anet.

"Rek'o mi Hauard Stro da vas pokupim", objasni Mens; stade za kontrole tenka i pokrete ga opet. "Trebalo bi da vas odbacim do Adolfvila; tamo æe biti novi sastanak Saveta svih klanova, pa je Stro navaljivao da i vas dvoje budete prisutni."

I tako, razmišljao je Gabrijel Bejns, pošto smo Strou potrebni za glasanje, ostadosmo živi; Meri Ritersdorf neæe imati priliku da nas odstreli u prvoj svetlosti zore. Ironija. Ali pokazuje važnost veza izmeðu klanova. Veze su to životonosne, za sve njih. Èak i veze sa ubogim Hibima.

Kad su stigli do Adolfvila, tenk ih je iskrcao ispred velike, središnje kamene zgrade; Gabrijel Bejns i Anet poðoše gore, dobro znanim kamenim stepeništem. Nisu ništa govorili; umorni i prljavi posle noæi provedene u ležanju na zemlji, pod vedrim nebom, nisu bili raspoloženi za beznaèajne razgovore.

Ono što nama treba, zakljuèi Bejns, nije sastanak Saveta, nego šest sati sna. Zapita se kakva je svrha ovog sastanka; zar se ovaj mesec nije veæ opredelio za jedan odreðeni smer delovanja, tako što je otpoèeo borbu, do krajnjih granica svojih znanja i moæi, protiv osvajaèa sa Zemlje? Šta bi se još moglo uèiniti?

U predsoblju sale za sastanke, Gabrijel Bejns zastade. "Ja æu, kazao bih, prvo poslati mog simulakruma da uðe", reèe on Aneti. Naroèitim kljuèem otkljuèa orman u kome je, sasvim u skladu sa svojim

zakonskim pravima, èuvao svog simulakruma, koga su Mensi proizveli. "Nikad se ne zna." A bio bi stvarno blam poginuti sada, tako brzo posle spasenja od napada doktorke Ritersdorf.

"Vi, Parei", reèe Anet, sa tragom, u glasu, nekog tužnog veselja.

Simulakrum Gabrijela Bejnsa šištavo ožive, stavivši u dejstvo svoje mehanizme. "Dobar dan, ser." Onda klimnu glavom Aneti. "Gospoðice Golding. Ja æu sada uæi, gospodine." Sa uètivim naklonom njima dvoma, on poðe, pored njih, i pokretima nešto trzavim, ali žustrim uðe u salu.

"Zar te sve ovo nije nièemu nauèilo?" upita Anet Gabrijela Bejnsa dok su èekali da se simulakrum vrati i podnese raport.

"Na primer, èemu?"

"Da ne postoji savršena odbrana. Nema zaštite. Biti živ znaèi biti izložen opasnosti; u prirodi je života samog da bude rizièan - to je supstanca življenja."

"Pa, da, ali èovek treba ipak da èini koliko može da bi se zaštitio", reèe Gabrijel Bejns oštroumno. Nema štete ako to bar pokušavaš. To ti je takoðe 'supstanca življenja', kojom se, štaviše, bave sva živa biæa neprekidno.

Simulirani Bejns vrati se i formalno podnese izveštaj. "Nema smrtonosnih gasova, nema elektriènih pražnjenja opasne jaèine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u zidovima za gaðanje laserskim puškama, nema skrivenih infern-mašina. Ponudio bih predlog da možete bezbedno uæi." Zaæuta, jer je njegov zadatak bio završen... ali onda, na Gabrijelovo iznenaðenje, sim uz klepetave zvuke opet proradi. "Meðutim", izjavi on, "skrenuo bih Vam pažnju na neuobièajenu èinjenicu da postoji još jedan simulakrum, osim mene, u ovim prostorijama. A to mi se nimalo ne dopada, baš ni najmanje."

"Ko?" upita Gabrijel Bejns, zapanjen. Samo bi neki Pare mogao toliko biti zabrinut za svoju samoodbranu da upotrebi simulakruma, skupocenu zamenu za sebe samoga. Ali jedini parejski delegat je veæ tu - on sam, Gabrijel.

"Osoba koja æe se obratiti Savetu", odgovori njegov Gabrijel-simulakrum. "Onaj koga delegati èekaju da èuju; taj je simulakrum."

Gabrijel Bejns odškrinu vrata i virnu unutra, vide da su svi drugi delegati veæ na okupu, a da pred njima stoji onaj pratilac Meri Ritersdorf, cijaš Denijel Magbum, taj isti koji je, po tvrdnji ljigavca, uèestvovao u njenom napadu laserom na vlastitog muža, i na mensovskog tenkistu, i na njega i Anet Golding. Šta æe Magbum ovde? Mnogo mu je, baš, pomogao njegov simulirani Gabrijel Bejns, posle svega.

Protivno svojoj svesti da to ne valja raditi, protivno svim svojim nagonima, Gabrijel Bejns polako uðe u salu za sastanke i zauze svoje mesto.

Sad još samo da nas Ritersdorfka pobije ovako sve skupa, iz nekog prikrajka, pomisli on.

"Dozvolite mi da objasnim", reèe simulakrum Magbum odmah, èim su Anet i Gabrijel seli. "Ja sam Èak Ritersdorf; upravljam sada ovim simulakrumom, sa jednog obližnjeg mesta na Alfa Tri M2, iz meðuzvezdanog broda Banija Hentmena. Možda ste taj brod primetili; ima nacrtanog zeca sa strane."

Hauard Stro reèe pronicljivo: "Znaèi, ti ti sada više nisi produžena ruka zemaljske tajne službe, CIA."

"Tako je", potvrdi Magbum, simulakrum. "Spreèili smo, bar privremeno, tu tajnu službu da kontroliše ovaj proizvod. Izložiæu, dakle, najbrže što mogu, predlog koji po našem mišljenju daje najbolje izglede za drugi mesec Alfe Tri, i za sve klanove na njemu. Morate zvanièno, kao vrhovno vladajuæe telo M2, odmah zatražiti od Alfanaca da doðu i izvrše pripajanje. Oni jemèe da æe vas tretirati ne kao pacijente nego kao zakonite naseljenike. Ova aneksija može se obaviti posredstvom Hentmenovog broda, pošto su dva visoka zvaniènika Alfe veæ u..."

Simulakrum se trže, zadrma, prestade govoriti.

"Nešto nije u redu s njim", reèe Hauard Stro, ustajuæi.

Najednom, simulakrum Magbum reèe: "Vrzzzzzzzzzzzzimus. Kadraks an vigdum ni-d-d-d-d." Mahnu rukama kao krilima, glavom zakotrlja na levo i desno, i proglasi: "Ib srvn dngmmmmmm kunk!"

Hauard Stro je piljio u simulakruma, bled i napet, onda se okrenuo Gabrijeli Bejnsu i rekao: "CIA sa Zemlje ubacila se u hiperprostornu transmisiju koja ide sa Hentmenovog broda ovde." Pljesnu se rukom po butini, naðe i poteže pištolj i, žmureæi na jedno oko, nanišani precizno.

"Ovo što sam rekao maloèas", izjavi Magbum, glasom donekle izmenjenim, višim i uznemirenijim, "mora biti odbaèeno kao izdajnièka zamka i besmislena opsena. Bilo bi samoubilaèki akt za M2 Alfe Tri da zatraži tobožnju zaštitu od Alfanske imperije jer, kao prvi razlog..."

Jednim hicem Hauard Stro onesposobi simulakruma; prostreljen kroz vitalni deo glave, simulakrum se, raširenih ruku i nogu, skrši na pod, na leða. Ostade tišina. Simulakrum se više ne pomaèe.

Posle nekog vremena Hauard Stro vrati pištolj u futrolu i drhtavo sede u istu stolicu gde je i bio. "CIA iz San Franciska uspela je da preotme kontrolu od Ritersdorfa", reèe on; to su bile reèi suvišne, utoliko što je svaki delegat, pa èak i Jakob Simion od Hiba, lièno pratio ceo taj niz dogaðaja. "Meðutim, mi smo èuli Ritersdorfov predlog, a to je ono bitno." Osmotri sve delegate, jednog po jednog. "Bilo bi nam najbolje da delujemo brzo. Haj'mo glasati."

"Ja glasam da prihvatimo predlog Ritersdorfa", reèe Gabrijel Bejns, pomišljajuæi da su se izvukli zamalo, za malecko: da nije bilo munjevite akcije Stroa, simulakrum je mogao po nareðenju sa Zemlje eksplodirati i poubijati sve njih.

"Ja sam saglasna", reèe Anet Golding, silno napeta.

Kad je glasanje završeno, pokazalo se da su svi osim Dina Vode, ojaðenog Depa, za prihvatanje predloga.

"A šta tebi fali?" Gabrijel Bejns upita Depa, radoznalo.

Šupljim, oèajnim glasom Dep odgovori: "Mislim da nema nade. Zemljanski ratni brodovi suviše su blizu. Štit Mensa naprosto ne može izdržati dovoljno dugo. Ili æe se dogoditi da ne možemo uspostaviti vezu sa Hentmenovim brodom. Nešto æe krenuti naopako, a onda æe nas Zemljani iseæi kao repu." Zastade naèas, a onda dodade: "Osim toga, boli me želudac još od poèetka sastanka; zajemèeno imam rak."

Pritisnuvši dugme zujalice, Hauard Stro pozva jednog poslužitelja Saveta, koji se pojavi sa prenosivom radio-stanicom u rukama. "Ja æu sada uspostaviti vezu sa Hentmenovim brodom", izjavi Stro i, okretanjem jednog škljocavog prekidaèa, ukljuèi prijemno-otpremni ureðaj.

Posle veze sa ostacima svoje organizacije na Zemlji, Bani Hentmen diže glavu i, sa muèenièkim izrazom na licu, reèe Èaku Ritersdorfu: "Evo šta je bilo. Taj tip London, šef CIA u San Francisku i starešina Elvudov, shvatio je šta se dešava; nadzirao je delatnosti tog simulakruma - sigurno je veæ nešto posumnjao, naravno, zato što sam ja uspeo pobeæi."

"Da li je Elvud mrtav?" upita Èak.

"Ne, samo je u buvari u S. F. 'Prezidiju'. A Petri je opet uzeo da upravlja." Hentmen ustade i iskljuèi, privremeno, liniju sa Zemljom. "Ali nisu preoteli kontrolu nad Magbumom na vreme."

"Optimisto", reèe Èak.

"Slušaj", reèe Hentmen žustro. "Taj narod u Adolfvilu može biti zakonski i klinièki lud, ali nije glup, naroèito ne kad je posredi njihova bezbednost. Èuli su predlog, i kladim se da ovog trenutka glasaju o njemu. Trebalo bi da nas pozovu preko radija, svakog èasa sad." Pogleda na ruèni èasovnik. "Ja kažem, u roku od petnaest minuta." Okrete se Feldu. "Zovi ona dva Alfiæa, da mogu odma' da proslede zahtev njihovoj ratnoj floti."

Feld ode sa velikom hitnjom, a Hentmen, posle nekog vremena, uzdahnu i sede.

Pripalivši debelu, zelenu cigaru sa Zemlje, Bani Hentmen se zavali u mekano sedište, splete šake iza potiljka, osmotri Èaka.

Trenuci su prolazili.

"Da li su Alfanskoj imperiji potrebni TV komièari?" upita Èak.

Hentmen se široko isceri. "Isto kolko programeri simulakruma."

Deset minuta kasnije stiže poziv iz Adolfvila.

"U redu", reèe Hentmen i klimnu glavom, slušajuæi Hauarda Stroa. Pogleda Èaka. "Gde su ta dva Alfanca? Vreme je; sad ili, naprosto, nikad."

"Ja sam ovde, zastupam Carevinu." Bio je to Alfanac RBX 303; ulazio je u sobu žurno, mlatarajuæi pojedinim delovima tela kao krilima, sa Feldom i drugim Alfancem. "Prenesi im još jednom uveravanja da neæe biti tretirani kao invalidi nego kao naseljenici. Mi smo potpuno rešeni da taj vid uèinimo sasvim jasan. Politika Alfe oduvek je bila..."

"Nemoj držiš govor", preseèe ga Hentmen. "Zovi brodove da siðu ovamo." Dade mikrofon radio-otpremnika RBX 303-u, ustade umorno i priðe da stane pored Èaka. "Isuse", promrmlja. "U ovakvim trenucima on zapeo da rekapitulira spoljnu politiku svoje vlade tokom poslednjih šezdeset godina." Odmahnu glavom. Cigara mu se bila ugasila; on je sad, veoma sporim i promišljenim pokretima, ponovo pripali. "Dakle, mišljenja sam da æemo doznati odgovore na naša krajnja pitanja."

"Koja?" upita Èak.

Hentmen reèe brzo: "Da l' Alfanskoj imperiji trebaju TV komièari i programeri simiæa." Udalji se malo i stade da sluša kako RBX 303 pokušava da dobije radio-vezu sa alfanskom borbenom armadom. Èekako je æutke, sa šakama u džepovima, izduvavajuæi oblaèiæe duvanskog dima. Èovek po njegovom izrazu lica nikad ne bi pogodio, pomisli Èak, da bukvalno naši životi zavise od toga da li æe se taj veza uspostaviti uspešno, ili neæe.

Džerald Feld, sav se sitno trzajuæi od nervoze, priðe Èaku i reèe: "Gde je Frau Doktor u ovom trenutku?"

"Verovatno luta po terenu, negde dole", reèe Èak. Hentmenov brod, sada na orbiti sa apogejom od pet stotina kilometara, više nije bio ni u kakvoj vezi, osim putem radija, sa dogaðajima na površini M2.

"Ona sad ništa ne može uèiniti, a?" upita Feld. "Mislim, da nam ufnuguje stvar. Što bi ona sigurno htela kad bi mogla."

Èak reèe: "Moja supruga, ili bivša supruga, samo je jedna uplašena žena. Sama je na neprijateljskom mesecu, èeka zemaljsku flotu koja verovatno nikad neæe doæi, mada ona to, naravno, ne zna." Sad nije mrzeo Meri; to je otišlo, zajedno sa mnogim drugim stvarima.

"Tebi je žao nje?" upita Feld.

"Pa - ja bih više voleo da sudbina nije pomrsila puteve i meni i njoj tako potpuno kao što, eto, jeste. Njen put, u odnosu na mene, mislim. Imam oseæanje da, na neki naèin koji ne mogu dokuèiti, postoji moguænost da smo Meri i ja možda ipak nekako mogli da se složimo. Možda kroz nekoliko godina..."

Hentmen proglasi: "Dobio je vezu. Uspelo nam je." Sav se ozario. "Sad mož' se napijamo toliko potpuno do besvesti da - samo kaži šta 'oæeš. Piæe mi je ovde u brodu. Ništa, razumeš li, baš niš-ta više se ne traži od nas; uradili smo svoje. Sada smo državljani Alfanske carevine; uskoro æemo imati registarske tablice umesto imena, al meni to ne smeta."

Dovršavajuæi svoju izjavu Feldu, Èak reèe: "Možda æu jednog dana, kad više to ne bude važno, moæi da se osvrnem i sagledam šta je trebalo da èinim pa da izbegnem da se dogodi ono, da Meri i ja ležimo na zemlji i pucamo jedno na drugo." Preko smraèenog predela jednog neznanog sveta, pomisli on. Gde niko od nas nije kod svoje kuæe, ali gde æu ja, ipak - a možda i ona - morati da odživim ostatak svog života. Da, možda i Meri, pomisli on uozbiljeno.

Hentmenu reèe: "Èestitam."

"Hvala", odvrati mu Hentmen, a zatim se obrati Feldu: "Èestitam, Džeri."

"Hvala ti", reèe Feld, okrenuvši se prema Èaku: "Èestitanja i dug život. Alfanèe, zemljaèe moj."

"Pitam se", reèe Èak Hentmenu, "da li bi ti meni uèinio jednu uslugu."

"Na primer? Samo kaži."

Èak reèe: "Da mi pozajmiš jedan leteæi èamac. Sišao bih na površinu."

"Zašto? Ovde si prokleto bezbedniji."

"Hteo bih da potražim moju ženu", reèe Èak.

Uzvijajuæi jednu obrvu, Bani Hentmen primeti: "Siguran si da to želiš? Daaa, vidim ti po licu. E, jadnièe ukleti. Pa, dobro, možda je možeš nagovoriti da ostane na Alfa Tri M2. Ako klanovi ne budu imali ništa protiv. I ako alfanske vlasti..."

"Samo ti njemu daj èamac", prekida ga Feld. "U ovom trenutku on je strašno nesreæan èovek; nema vremena da sluša to što ti imaš da kažeš."

"Važi", reèe Hentmen Èaku i klimnu glavom. "Daæu ti èamac; sleti tamo i slobodno uradi svaku glupost koju poželiš - ja perem ruke od toga. Naravno da se nadam da æeš se vratiti, ali ako ne..." On slegnu ramenima. "Tako to ide."

"I povedi tvog ljigavcva, kad veæ ideš", reèe Feld Èaku.

Pola sata kasnije Èak je parkirao èamac u jedan šumarak mršavog drveæa nalik na topole i iskoraèio pod otvoreno nebo. Tu je stao, mirisao vetar i slušao. Ništa nije èuo. Bio je to samo jedan mali svet, na kome se ništa naroèito nije dešavalo; jedan Savet je nešto glasao, jedan klan je održavao neko defanzivno energetsko polje, nekoliko ljudi je èekalo u strahu i drhtanju, ali, po svoj prilici, veæina stanovništva je, kao Hibi u Ganditaunu, vukla noge kroz svoje psihotiène dnevne rutine, neometeno.

"Jesam li ja mentalno oboleo?" upita on Lorda Teciostrigu, koji je odbauljao nekoliko desetina metara dalje, do jednog vlažnijeg mesta; ljigavac je bio akvatropièan. "Da li je ovo sveobuhvatna najgora stvar, od svih najgorih koje bih uèiniti mogao?"

"Termin 'mentalno oboleo'", odgovori ljigavac, "strogo uzevši je zakonski termin. Ja smatram da si vrlo nerazuman; mislim da æe Meri Ritersdorf verovatno poèiniti nešto divljaèno i neprijateljsko protiv tebe èim te ugleda. Ali ti možda želiš to. Umoran si. Bila je to dugotrajna borba. Oni nezakoniti stimulanti koje sam ti dao: nisu pomogli. Mislim da su te uèinili samo još oèajnijim i umornijim." On zastade naèas, a onda dodade: "Možda bi trebalo da ideš na Imanja Kotona Mejtera."

"A šta je to?" Veæ i samo ime pobudilo je u njemu odbojnost.

"Naselje Depa. Pa da živi s njima tamo, u beskonaènoj crnoj sumornosti." Ton misli ljigavca bio je blago prekoran.

"Hvala", reèe Èak ironièno.

"Tvoja žena nije blizu", zakljuèi ljigavac. "Ja, bar, ne hvatam njene misli. Idemo dalje."

"Važi." Èak poðe teškim koracima ka èamcu.

Ljigavac je puzio za njim; ulazeæi kroz otvorena vrata za hermetièno zaptivanje, ljigavac mu domisli: "Uvek postoji moguænost, koju moraš uzeti u obzir, da je Meri mrtva."

"Mrtva!" Stao je i zagledao se u ljigavu 'buð' pred sobom. "Kako?"

"Kao što ti rekoh, Hentmene: na ovom mesecu se vodi rat. Ginulo se, mada je, sreæom, broj poginulih zasad mali. Ali je potencijal za nasilnu smrt ovde ogroman. Poslednje što smo videli u vezi sa Meri Ritersdorf bilo je ono na nebu, ona odvratna psihotièna projekcija koju su stvorili troje mistika, takozvani Sveti Trijumvirat. Preporuèujem, dakle, da poletimo ovim èamcem u Ganditaun, gde glavni pokretaè tog trijumvirata, Ignjat Ledebur, postoji - upravo to je odgovarajuæa reè - usred svoje uobièajene gomile smeæa, maèaka, žena i dece."

"Ali Ledebur nikad ne bi..."

"Psihijatrijski sluèajevi su psihijatrijski sluèajevi", ukaza mu stvorenje od ljigave plesni. "A u fanatika se nikad ne može stvarno imati poverenja."

"Taèno", reèe Èak promuklo.

Uskoro su bili na putanji ka Ganditaunu.

"Stvarno se pitam", domisli ljigavac, duboko zamišljen, "šta se to ja nadam da bi moglo nastupiti kao neki ishod najpovoljniji po tebe. U nekim pogledima, bilo bi ti najbolje da je ona..."

"To su moja posla", prekide ga Èak Ritersdorf.

"Izvini", pomisli ljigavac skrušeno, ali ne bez sumornosti; to raspoloženje nije uspeo izbrisati iz misli.

Èamac je zujao svojom putanjom, bez ikakvih daljih razmena misli izmeðu njih.

Izruèujuæi gomilu kuvanih, malo bajatih špageta pred svoje dve ovce sa crnim licima - kuæne ljubimice - Ignjat Ledebur diže pogled i vide kako se èamac spušta i prizemljuje na drum, nadomak njegove kolibe. Dade ovcama i ostatak hrane, a onda se ležerno odšeta natrag u kuæu, sa tiganjem u ruci. Gomila maèaka, svakojakih, punonadežno poðe za njim.

Ušavši, on baci tiganj u sudoperu, meðu mnoštvo drugih posuda zakorelih od ostataka hrane, i zastade na trenutak da pogleda ženu koja je spavala na dašèanom trpezarijskom stolu. Onda dohvati jednu maèku i iznese je opet napolje. Dolazak letelice nije, naravno, bio iznenaðenje za njega; veæ pre nekog vremena doživeo je viziju o tome. Nije se uplašio, ali, opet, nije bio nimalo ni zadovoljan situacijom.

Dva oblièja, od kojih jedno ljudsko, a drugo amorfna žuta grudva, pojaviše se iz èamca. Poèeše se probijati, ne bez teškoæa, kroz gomile otpada, prema Ledeburu.

"Biæe vam drago da èujete", reèe im Ledebur, umesto pozdrava, "da se alfanski ratni brodovi pripremaju da slete, ovog èasa maltene, na naš svet." Osmehnuo se, ali èovek suoèen s njim ne uzvrati osmehom. Žuta grudva, dabome, nije se imala èime osmehivati. "Prema tome, vaša misija", reèe Ledebur, samo za nijansu uznemiren, "dovela je do uspešnog ishoda." Nije mu prijalo neprijateljstvo koje je izbijalo iz tog èoveka; vide, svojim mistiènim psionièkim uvidom, gnev toga èoveka kao zloslutni oblak koji mu se oko glave žari crveno.

"Gde je Meri Ritersdorf?" upita èovek, Èak Ritersdorf. "Moja žena. Znaš li?" Okrete se ganimedskom ljigavcu pored sebe. "Zna li on?"

Ljigavac pomisli: "Zna, gospodine Ritersdorf."

"Tvoja žena", reèe Ignjat Ledebur i klimnu glavom. "Èinjaše stvari povreðujuæe, tamo napolju. Veæ je bila ubila jednog Mensa, i poku..."

"Ako mi ne pokažeš moju ženu", reèe Èak Ritersdorf Ledeburu, "ima da te iseèem na komade."

Gladeæi uznemirano maèku koju je držao, Ledebur reèe: "Voleo bih da ti uðeš na šolju èaja."

Sledeæe što je znao bilo je da leži na leðima, na tlu, da mu u ušima zvoni, a glava pulsira tupim bolom. Ošamuæeno se izbori do sedeæeg položaja, pitajuæi se šta to bi.

"Gospodin Ritersdorf te je tresnuo", objasni ljigavac. "Zakaèio te pesnicom malo iznad jagodiène kosti."

"Ne više", reèe Ledebur zgusnuto. Osetio je ukus krvi; ispljunuo; onda seo i stao da masira glavu. "Ona je u kuæi", reèe, tada.

Èak Ritersdorf ga mimoiðe i dugim koracima produži u kolibu. Silovitim pokretom otvori vrata, nestade unutra. Ledebur najzad uspe da se osovi na noge; neko vreme je stajao nesigurno, a onda, pomalo vukuæi noge, poðe za Èakom.

Unutra, u prvoj sobi, Ignjat zastade kod vrata. Maèke su, slobodne da dolaze i odlaze kako im je volja, skakale, komešale se i kavžile svud oko njega.

Èak Ritersdorf priðe 'postelji' Ignjata Ledebura i nagnu se nad usnulu ženu. "Meri", reèe on, "probudi se." Pruži ruku, dohvati njenu ruku koja je mlitavo visila preko ivice stola i prodrma je. "Oblaèi se i izlazi odavde. Idemo!"

Ta žena, koja je zamenila Elzi, malo-po malo otvori oèi; izoštri pogled na Èakovo lice, onda najednom žmirnu, postade potpuno svesna. Refleksno se diže u sedeæi položaj, onda pohvata æebad koja su poèela padati na sve strane; omota ih oko sebe, da pokrije dojke, male, visoko postavljene.

Ljigava grudva buði je, iz uètivosti, ostala napolju.

"Èak", reèe Meri, glasom niskim i postojanim, "ja sam u ovu kuæu došla dobrovoljno. Prema tome, ja..."

Dograbio ju je za zglavak ruke, povukao sa stola; popadaše æebad, a džezva za kafu odskoèi od zemlje i isprevrta se, prosipajuæi svoju hladnu sadržinu. Dve maèke koje su se bile zavukle pod 'krevet' pobegoše u strahu, i pored Ignjata Ledebura odjuriše napolje.

Glatka, vitka i naga, Meri Ritersdorf se suoèi sa svojim mužem. "Ne pitaš se ti više nimalo šta æu ja raditi", reèe ona. Posegnu ka svojoj odeæi, dohvati prvo bluzu, ali nastavi preturati, smirena koliko je u tim okolnostima moglo biti. Poèe oblaèiti metodièno jedan po jedan komad odeæe; po izrazu na licu, mogla je biti sasvim sama.

Èak reèe: "Sad brodovi Alfe kontrolišu ovaj sektor. Mensi se spremaju da iskljuèe štit i puste ih unutra; sve je uspelo. Dok si ti spavala u, u..." On trznu glavom ka Ignjatu Ledeburu. "U postelji ove spodobe."

"Jesi li ti sa njima?" upita Meri ledeno, zakopèavajuæi bluzu. "Pa, da, naravno da jesi. Alfanci su prigrabili ovaj mesec, a ti æeš živeti pod njima." Završila je sa oblaèenjem i poèela èešljati kosu, tempom razumnim, sporim.

"Ako ostaneš ovde", reèe Èak, "na mesecu Dva Alfe Tri, i ne vratiš se na Zemlju..."

"Pa ja i ostajem ovde", reèe Meri. "Veæ sam sredila stvar." Pokaza ka Ignjatu Ledeburu. "Ne sa njim; ovo je bilo samo nakratko, i on je to znao. Ne bih ja stanovala u Ganditaunu - nije to mesto za mene, nikakvim rastezanjem mašte ne bi moglo biti."

"Onda, gde?"

Meri reèe: "Mislim na Da Vinèijeve Visove."

"Zašto?" Nevericom ispunjen, zurio je u nju.

"Nisam sigurna. Nisam još ni videla te Visove. Ali divim se Mensima; èak i onom jednom koga sam ubila. Nijednog trenutka se nije plašio, èak ni kad je jurio ka svom tenku znajuæi da neæe stiæi. Nikad u životu nisam videla nešto tako; nikad."

"Mensi te nikad ne bi primili", reèe Èak.

"A, primili bi." Ona smireno klimnu glavom. "Primiæe me, svakako."

Èak se upitno okrete ka Ignjatu Ledeburu.

"Primiæe", reèe Ledebur. "Tvoja žena je u pravu." Obojica smo je izgubili; ti i ja, uvide Ignjat. Niko ne može ovu ženu dugo držati kao svoju. To, naprosto, nije u njenoj prirodi, u njenoj biologiji. On se okrete i snuždeno iziðe iz kolibe, iskoraèi napolje, priðe mestu gde je ljigavac èekao.

"Mislim da si pokazao gospodinu Ritersdorfu", domisli ljigavac ka njemu, "nemoguænost toga što on pokušava postiæi."

"Valjda jesam", reèe Ignjat Ledebur, bez trunke poleta.

Èak se pojavi, bled i sumoran; proðe odluènim koracima pored Ledebura, prema èamcu. "Idemo", dobaci on ljigavcu preko ramena, grubo.

Ljigavac poðe za njim, najbrže što je gomili sluzave buði fizièki moguæe. Uðoše u èamac; hermetièka vrata se zatvoriše i èamac se uzvinu u prepodnevna nebesa.

Neko vreme je Ignjat Ledebur posmatrao njegov odlazak, a onda se vratio u svoju bednu kuæicu. Naðe Meri kod frižidera kako traga za neèim od èega bi se mogao napraviti kakav-takav doruèak.

Zajedno pripremiše sebi jutarnji obrok.

"Mensi su", ukaza Ledebur, "veoma okrutni u poneèemu."

Meri se nasmeja. "Pa šta?" upita podrugljivo.

Na ovo nije imao odgovor. Njegova svetost i njegove vizije ne pomogoše mu u tome, nimalo.

Posle dugog vremena Èak reèe: "Da li bi nas ovaj èamac dobacio natrag do Sunèevog sistema i do Zemlje?"

"Bespogovorno ne", odvrati Lord Teciostriga.

"U redu", reèe Èak. "Otkriæu neki zemaljski ratni brod parkiran u ovom podruèju. Vraæam se na Zemlju, prihvatiæu svaku sudsku kaznu koju mi tamošnje vlasti odrede, a onda æu napraviti neki aranžman sa Džoanom Trieste."

Ljigavac izjavi: "Ako se ima u vidu da æe pred sudskim vlastima biti zatražena smrtna kazna, ma kakvi aranžmani sa Džoanom Trieste izvan su verovatnog."

"Šta ti preporuèuješ, onda?"

"Nešto èemu æeš se ti protiviti."

Èak reèe: "Nema veze, reci." S obzirom na situaciju, nije mogao iskljuèiti nijednu moguænost.

"Ti... hm. Ovo je nezgodno; moram izložiti kako treba. Ti bi morao navesti tvoju ženu da te provede kroz ceo niz psiho-testova."

Posle nekog vremena Èak uspe da progovori: "Da utvrdimo u koje naselje bih se najbolje uklopio?"

"Da", reèe ljigavac, ali nerado. "To bi otprilike bilo to. Èime ja ne kažem da si ti psihotik; nego samo da se odredi kuda teži tvoja liènost, u najopštijem..."

"Pretpostavimo da testovi ne pokažu nikakvu težnju, nijednu neurozu, nijednu skrivenu psihozu, nikakvo izoblièenje liènosti, niti psihopatsku tendenciju, drugim reèima - ništa? Šta onda da radim?" Bez laskanja sebi - veæ je ostavio daleko za sobom sve takve stvari - nasluæivao je da æe testovi ispasti taèno tako.

On ne pripada nijednom naselju ovde na Alfa 3 M2; on je ovde usamljenik, izgnanik, bez društva ikoga ko bi makar izdaleka lièio na njega.

"Tvoja dugotrajna želja da ubiješ svoju ženu", reèe ljigavac, "mogla bi lako biti simptom nekog emocionalnog oboljenja u pozadini." Ljigavac se trudio da njegove misli zvuèe punonadežno, ali nije uspevao. "Ipak, verujem da bi vredelo pokušati", istrajavao je.

Èak reèe: "A šta ako ja osnujem jedno novo naselje ovde na M2."

"Sa jednim stanovnikom?"

"Mora biti da se ovde ponekad pojavi i neki normalac. Neki se izvuku iz svih svojih mentalnih poremeæaja, a možda se rodi i dete potpuno zdravo. Ovde te klasifikuju, koliko vidim, kao polimorfnog šizofrenika sve dok ne dokažu da si nešto drugo; nije to u redu." O ovome je èesto razmišljao, još od prvog trenutka kad se uèinilo da bi mogao ostati na ovom mesecu. "Jedan po jedan, pridruživaæe se. Vremenom."

"Kuæa od šeæerlema, negde u šumama ovoga meseca", razmišljao je ljigavac. "A ti unutra, èekaš pritajen da uloviš svakog ko naiðe. Decu naroèito." Sitno se zakikota. "Pardon. Ne bi trebalo da se šalim sa ovim; izvini."

Èak ne reèe ništa, samo okrete èamac ka još veæim visinama.

"Hoæeš li probati testove?" upita ljigavac. "Pre nego što odeš i osnuješ svoje naselje?"

"Važi", reèe Èak. Èinilo mu se da to nije nerazuman zahtev.

"Da li zamišljaš, ako se ima u vidu uzajamno neprijateljstvo vas dvoje, da bi tvoja žena mogla ispravno da te testira?"

"Pretpostavljam da bi mogla." Udaranje reckica tamo, to je rutinski posao, nije interpretativan.

Ljigavac zakljuèi: "Ja æu biti posrednik izmeðu tebe i nje; neæete se morati više naæi licem u lice. A nalazi æe ipak biti dobijeni."

"Hvala", reèe Èak, sa zahvalnošæu.

Ljigavac domisli zamišljeno: "Postoji još jedna moguænost koja, iako vrlo slabo verovatna, zaslužuje da se razmotri. Mogla bi dati veliku žetvu, iako bi, naravno, bilo potrebno da proðe mnogo vremena da bi se to ostvarilo." Ljigavac se baci na zakljuèak svog razmišljanja. "Možda možeš navesti Meri da se i ona podvrgne testovima."

Ova zamisao zahvati Èaka kao potpuno, šokantno iznenaðenje. Kao prvo - njegov um se pokrete hitro, putanjama analize i introspekcije - on ne vidi kakva bi tu korist mogla biti, bez obzira na Merine nalaze. Jer, stanovnici ovog meseca neæe dobiti terapiju; to je veæ odluèeno, a odluèilo je njegovo sopstveno delanje. Ako bi se Meri na testovima 'provalila' - a to bi vrlo lako moglo biti - da je ozbiljno poremeæena,

naprosto bi ostala poremeæena, terala bi sve po starom; nijedan psihijatar neæe doæi i poèeti da nešto mrsi sa njom. Šta je onda znaèilo ljigavcu ono o 'velikoj žetvi'?

Primivši ove njegove brze misli, Ljigavac objasni: "Pretpostavimo da tvoja žena otkrije, tokom testiranja, da ima u svojoj psihi jake maniène elemente. To je bar moja, laièka analiza njene liènosti. Oèito i njena. Ako bi ona uvidela ovo, uvidela da je, kao Hauard Stro ili oni divlji tenkisti, Mensovka, onda bi se suoèila i sa èinjenicom da..."

"Ti ozbiljno veruješ da bi nju to uèinilo skrušenom? Manje svojeglavom?" Ljigavac je još odavno priznao da nije autoritet za pitanja o prirodi ljudskih biæa - a naroèito ne o prirodi dr Meri Ritersdorf. A da se i ne pominje okolnost da kod manièara, kao i kod Parea, ne dolazi u obzir ni pomisao na sumnju u sebe samoga; cela njihova emotivna graðevina temelji se na oseæanju samouverenja.

Kako bi jednostavne stvari bile kad bi naivni pogledi ljigavca bili taèni, kad bi bilo dovoljno da ozbiljno poremeæena osoba vidi svoje nalaze sa testiranja, i zatim shvati i prihvati istinu o svojim psihièkim nedostacima. Gospode, pomisli Èak sumorno. Ako postoji ijedna èinjenica koju je moderna psihijatrija dokazala, to je ta jedna: saznanje da si mentalno oboleo neæe te, samo po sebi, izleèiti, baš kao što ni dijagnoza o srèanom oboljenju ne dovodi do toga da si namah postao èovek sa zdravim srcem.

Štaviše, verovatniji je suprotan ishod. Meri bi se stabilizovala zauvek, ojaèana druženjem sa celim jednim naseljem sebi sliènih; njene maniène težnje bile bi društveno prihvaæene. Verovatno bi završila kao ljubavnica Hauarda Stroa, možda bi ga èak nasledila, jednog dana, na mestu mensovskog delegata u Vrhovnom meðuklanovskom savetu. Na Da Vinèijevim Visovima, ona bi se uzvisila do vlasti - tako što bi gazila sve koji su joj na putu.

"Svejedno", bio je uporan je ljigavac, "kad je budem zamolio da testira tebe, zamoliæu je da primeni testove i na sebe samu. Još verujem da od toga može biti neke koristi. Upoznaj sebe; zar nije to bila jedna prastara zemaljska poslovica? Iz vašeg mnogo hvaljenog antièkog grèkog nasleða. Nameæe mi se misao, nekako, da upoznati samoga sebe znaèi dati sebi jedno oružje pomoæu koga vi, ne-telepatske žive vrste, možete svoju psihu preoblikovati sve dok..."

"Sve dok - šta?"

Ljigavac je zaæutao; oèigledno, kad je trebalo dati jasan i glasan odgovor na to pitanje, naprosto ga nije znao.

"Testiraj ti nju", reèe Èak. "Pa da vidimo." Videæemo ko je u pravu, pomisli on, sa nadom da æe ljigavac biti u pravu.

Te noæi, na Da Vinèijevim Visovima, veoma pozno, Lord Teciostriga, posle dugotrajnih i delikatnih pregovora, uspe ubediti dr Meri Ritersdorf da proðe kroz kompletnu seriju testova za odreðivanje psihološkog profila, a zatim da primeni, kao profesionalac, istu seriju testova i na svoga muža.

U složeno ukrašenoj, arhitektonski zapetljanoj kuæi mensovskog delegata u Savetu, Hauarda Stroa, njih troje se suoèiše: Stro je, meðutim, više vrebao iz pozadine. Zabavljalo ga je to što se dogaðalo, ali se

držao gordo i, kao što je po svojoj graði i morao, prezrivo. Sedeæi tako, skicirao je pastelnim krejonima, hitro, niz portreta Meri; to je bio samo jedan od pravaca njegovog umetnièkog i stvaralaèkog angažovanja, od èega nije odustajao ni sada, u ovim danima velikih potresa, kad su Alfanski ratni brodovi jedan po jedan sletali na M2. Na pravi mensovski naèin, držao je mnoga gvožða u vatri spremna za kovanje, istovremeno; ostajao je mnogostran.

Meri, sa nalazima testova raširenim ispred sebe po Stroovom lepom, ruèno raðenom stolu od drveta i crnog kovanog gvožða, reèe: "Strašno mi je što moram ovo priznati, ali ideja je bila dobra. Mislim, ideja da nas dvoje proðemo kroz ove standardne psiho-profilne testove. Iskreno, iznenaðena sam nalazima. Oèigledno je - samo po sebi jasno - da je trebalo da se ja periodièno podvrgavam takvim testovima... To se vidi po ovim nalazima." Ona se zavali u naslon stolice, gipka kao vrba, vitka u belom džemperu sa rol-kragnom i labavim pantalonama od og-metala sa Titana; drhtavim prstima izvadi i pripali cigaretu. "Ti si, dragi, bez ikakvog traga mentalnih poremeæaja", reèe ona Èaku, koji je sedeo naspram nje. "Sreæan Božiæ", dodade ona i osmehnu se sleðeno.

"A ti?" upita Èak, stegnuta grla i srca od napetosti.

"Uopšte nisam Mensovka. Istina je da sam taèno suprotno od toga; ispoljavam izrazitu uznemirenu depresivnost. Ja sam Dep." Nastavila se osmehivati; bio je to, sa njene strane, napor vredan poštovanja, i Èak zapazi njenu hrabrost. "Ono kako sam te neprestano pritiskala za pare - to je svakako bilo zbog moje depresije, zbog mog neosnovanog oseæanja da sve ide naopako i da æemo propasti ako se ne preduzme nešto." Ona naglim pokretom ugnjeèi pikavac i odmah pripali sledeæu, pa reèe Hauardu Strou: "Kakva je tvoja reakcija na ovo?"

"Baš šteta", reèe Stro sa svojim uobièajenim nedostatkom saoseæanja. "Ipak neæeš stanovati ovde, nego na Imanjima Kotona Mejtera. Sa sreænim momkom koji se zove Dino Voda i sa ostalima koji su kao on." Nasmejao se tiho. "A neki su èak i gori od njega, što æeš uskoro otkriti. Pustiæemo te da se motaš ovuda još koji dan, ali onda potpuno moraš otiæi. Naprosto, nisi naša." Zastade naèas, pa dodade, tonom nešto manje grubim: "Da si mogla predvideti da æe nastupiti ovaj trenutak još kad si se dobrovoljno javila Zemljoplanu za 'Operaciju pedeset minuta', kladim se da bi razmislila dvaput. Jesam li u pravu?" On prodorno pogleda Meri.

Slegnula je ramenima, ne odgovorivši. Onda je, najednom, na iznenaðenje svih njih, zaplakala. "Isuse, ne želim živeti sa onim prokletim Depima", prošaputa ona. "Vraæam se na Zemlju." Èaku reèe: "To ja mogu, a ti ne možeš. Ne moram ostati ovde i naæi neku nišu gde æu se uklopiti. Kao što moraš ti."

Ljigavèeve misli dopreše do Èaka. "Sad kad si dobio nalaze testova, šta nameravaš èiniti, gospodine Ritersdorfe?"

"Nameravam da krenem i osnujem naselje, moje sopstveno", reèe Èak. "Naziv sam mu odredio: Tomas-Džefersonburg. Koton Mejter je bio Dep, Da Vinèi je bio Mens, Adolf Hitler je bio Pare, Gandi je bio Hib. Džeferson je bio..." Èak potraži pravu reè. "Bio je Norm. Zato, Tomas-Džefersonburg: naselje normalaca. U prvo vreme, imaæe samo jednog stanovnika, ali izgledi za buduænost su veliki." Bar æe biti automatski rešen problem izbora delegata za meðuklanovski Vrhovni savet, pomisli on.

"Potpuna si budala", reèe Hauard Stro prekorno. "Niko nikad neæe doæi da se nastani u tvom naselju. Do kraja života ostaæeš u izolaciji - a veæ kroz šest nedelja biæeš lud; spreman za ulazak u bilo koje naselje na ovom mesecu, osim, naravno, u ovo jedno."

"Moguæe, moguæe", reèe Èak i klimnu glavom. Ali nije bio tako èvrsto, kao Stro, uveren u takav ishod. Pomišljao je opet na Anet Golding, kao jednu od moguænosti. U njenom sluèaju valjda nije potrebno mnogo: ona je tako blizu razumnosti, uravnoteženom gledanju na stvari. Praktièno ništa ne razdvaja nju od njega. A ako postoji jedna takva ženska, onda ih mora postojati još. Imao je oseæaj da neæe biti jedini stanovnik Tomas-Džefersonburga. Ali i kad bi bio jedini...

Èekao bi, koliko god treba. Ma koliko dugo. Dobiæe, štaviše, pomoæ u izgradnji svog naselja; veæ je uspostavio saradnièki odnos, reklo bi se solidan, sa predstavnikom Parea, Gabrijelom Bejnsom, a to je znak neèega. Ako je on u stanju da saraðuje sa Bejnsom, verovatno æe se dobro slagati i sa nekoliko drugih klanova, sa izuzetkom možda Mensa, ako su svi kao Stro, i Hiba, koji šire oko sebe zagaðenje, Hiba èije je stanje veoma pogoršano, o èemu svedoèi sluèaj onog Ignjata Ledebura. Oni nemaju oseæaj meðusobne odgovornosti.

"Ja sam bolesna", reèe Meri. Usne su joj drhtale. "Hoæeš li doæi i posetiti me na Imanjima Kotona Mejtera, Èak? Neæu morati do kraja života da ostanem okružena samo Depima?"

"Rekla si..." poèe on.

"Naprosto se ne mogu vraæati na Zemlju; ne, ako sam bolesna; ne sa onim što se na testovima pokazalo."

"Naravno", reèe on. "Biæe mi drago da te poseæujem." Oèekivao je, zapravo, da æe dosta vremena provoditi u drugim naseljima. Na taj naèin æe spreèiti da se ostvari proroèanstvo Hauarda Stroa. I ne samo na taj, nego i na mnogo drugih naèina.

"Kad se budem sledeæi put sporifikovao", domisli ljigavac ka njemu, "nastaæe jedan razumno veliki broj mene; neki od nas æe se veoma rado nastaniti u Tomas-Džefersonburgu. I držaæemo se podalje od zapaljenih automobila, odsad."

"Hvala", reèe Èak. "Biæe mi drago da vas imam. Sve vas."

Podrugljivo, manijaèko smejanje Hauarda Stroa ispuni sobu; èinilo se da je doèarana slika probudila u njemu sklonost ka ciniènoj zabavi. Meðutim, niko ne obrati pažnju na njega. Stro slegnu ramenima, vrati se svojim pastelnim crtežima.

Napolju su zagrmele retro-rakete bojnog broda koji se struèno spuštao na tle. Alfanska okupacija Da Vinèijevih Visova, dugo odlagana, sad je poèinjala.

Ustavši na noge i otvorivši ulazna vrata zgrade, Èak Ritersdorf iskoraèi u noæni mrak, da gleda i sluša. Neko vreme je stajao sam, pušio, slušao zvuke koji su se postupno spuštali na površinu meseca, i

zaustavljali u tišini koja je izgledala neprekidna. Duga æe vremena proæi pre nego što te laðe ponovo uzlete; možda æe poleteti tek posle njegovog nestanka sa scene. Oseæao je tu istinu, oštro, dok je stajao i besposlièio u mraku, nadomak Stroovih ulaznih vrata.

Najednom se vrata iza njega otvoriše. Njegova žena, zapravo njegova bivša žena, iskoraèi napolje, zatvori vrata za sobom i stade æutke pored njega; zajedno su slušali grmljavinu spuštajuæe alfanske flote i divili se plamenim putanjama na nebu, svako zatvoren u svoje misli.

"Èak", reèe Meri najednom, "znaš, moramo uraditi još jednu stvar, veoma važnu... verovatno nisi razmišljao o tome, ali, ako æemo se nastaniti ovde, moramo nekako izvuæi decu sa Zemlje."

"Tako je." Istina je bila da je on o tome veæ razmišljao; sada klimnu glavom. "A da li bi ti htela da odgajaš decu ovde?" Naroèito Debi, pomisli on. Ona je izuzetno osetljiva; nema sumnje da bi, živeæi ovde, preuzela poremeæene obrasce verovanja i ponašanja od psihotiène veæine. Problem koji æe tek postati težak.

Meri reèe: "Ako sam ja bolesnica..." Nije završila; nije bilo potrebno. Jer ako je ona bolesnica, Debi je, pomisli Èak, veæ bila izložena prefinjenim igrama mentalne bolesti u malim rastojanjima izmeðu ljudi unutar iste porodice; ako je bila moguæa šteta, onda je šteta veæ uèinjena.

Èak èvrknu cigaretu u mrak, obuhvati jednom rukom svoju ženu, oko uzanog struka, i privuèe je k sebi; poljubi je u teme, oseti topli, slatki miris njene kose. "Iæi æemo na rizik. Izložiæemo decu ovoj životnoj okolini. Možda æe naša deca biti model za drugu ovdašnju decu... Možemo ih dati u zajednièku školu; ovi na M2 imaju jednu, za decu svih klanova. Ja sam spreman da rizikujem, ako si ti voljna. Šta kažeš?"

"Važi", reèe Meri udaljeno. Onda ona, nešto življe, reèe: "Èak, da li stvarno misliš da imamo priliku, ti i ja? Da sagradimo neku novu osnovicu za život... tako da na neki naèin budemo blizu jedno drugog, duže? Ili æemo samo..." Mahnula je rukom. "Samo otploviti nazad u ono staro ponašanje, sa mržnjom, podozrenjem i svim ostalim?"

"Ne znam", reèe on, i to je bila istina.

"Laži me. Reci mi da možemo uspeti."

"Možemo uspeti."

"Stvarno tako misliš? Ili lažeš?"

"Ja..."

"Kaži da ne lažeš." Njen glas bio je nestrpljiv.

"Ne lažem", reèe on. "Znam ja da možemo. Oboje smo mladi i sposobni za život, i nismi kruti kao Pare ili Mensi. Taèno?"

"Taèno." Meri je æutala nekoliko trenutaka, a onda reèe: "Ona polijevska devojka, Anet Golding, siguran si da ne voliš nju više nego mene? Pošteno kaži."

"Više volim tebe." Ovog puta nije lagao.

"A ona mala èije je potencio-slike napravio Alfson? Na kojima ste ti i ta Džoan... kako beše... Mislim, sa njom si, baš, bio u krevetu."

"I pored toga, više volim tebe."

"Kaži mi zašto mene više voliš", reèe ona. "Ovako bolesnu i zlu."

"Ne umem reæi taèno." Zapravo, nije umeo reæi uopšte; a to ne-umenje bilo je deo prirode same misterije. Ipak, kazao je istinu, oseæao u sebi njenu valjanost.

"Pa, želim ti sreæu u tvom naselju sa samo jednim naseljenikom", reèe Meri. "Jedan èovek i desetak ljigavaca." Nasmejala se. "Koja je to luda enklava. Da, sigurna sam da treba da dovedemo našu decu ovamo. Nekad sam mislila da sam tako... znaš. Tako potpuno razlièita od mojih pacijeneta. Oni bolesni, ja zdrava. A sad..." Zaæutala je.

"Razlika nije tako velika", dovrši on umesto nje.

"Ti nemaš takav oseæaj o sebi, a? Da si iz osnove drugaèiji od mene... Zato što si na testu ispao zdrav, a ja ne."

"Ma, to je samo pitanje stepena", reèe on, iskreno tako misleæi. Samoubilaèki porivi su pobuðivali njega, jedno vreme; kasnije, neprijateljski, ubilaèki porivi prema njoj - a ipak, on se pokazao kao normalan na grafikonima zasnovanim na dugogodišnjem iskustvu u testiranju ljudi - a Meri ne. Kako je malen korak izmeðu ta dva. Ona se, kao i on, kao i svi na Alfa Tri M2, pa èak i nadmeni Mensovski poslanik Hauard Stro, bori za ravnotežu, za uvid; to je prirodna težnja živih biæa. Nada uvek postoji, možda èak - daleko bilo - i za Hibe. Iako je, na nesreæu, nada za te Ganditaunovce zaista majušna.

On pomisli: a i za nas sa Zemlje, poreklom. Nas koji smo upravo emigrirali na M2 treæe Alfine planete. Majušna, ali - postoji.

"Zakljuèila sam", reèe Meri rapavim glasom, "da te volim."

"Važi", reèe on, zadovoljan.

Naglo, narušavajuæi Èakovo spokojno stanje, doðe oštra i visokoartikulisana misao ljigavca. "Dok još traje ovo razdoblje priznavanja oseæanja i uèinjenih dela, trebalo bi, predlažem ja, da tvoja žena položi na sto potpun izveštaj o svojoj kratkotrajnoj vezi sa Banijem Hentmenom." Ljigavac se ispravi. "Povlaèim ono 'položi na sto', kao neverovatno nesreæan izbor reèi. Meðutim, moja osnovna poenta ostaje: ona je tako silno želela da ti dobiješ zaposlenje koje bi davalo visoke novèane uèinke..."

"Pusti da ja to kažem", reèe Meri.

"Kaži, molim te", saglasi se buðno-ljigavi stvor. "A ja æu opet progovoriti jedino ako budeš nemarna u pogledu potpunosti izveštaja."

Meri reèe: "Imala sam vrlo kratku vezu sa Banijem Hentmenom, Èak. Neposredno pre polaska sa Zemlje. I to je sve."

"Ima još", usprotivi se ljigavac.

"Pojedinosti?" upita ona vrelo. "Moram li prièati taèno kad i gde smo se..."

"Ne to. Jedan drugi vid tvoje veze sa Hentmenom."

"Dobro." Pomirena sa nevoljom, Meri klimnu glavom. "Tokom ta èetiri dana", reèe ona Èaku, "rekla sam Baniju da, po mom sagledavanju stvari, uz oslonac na sve moje iskustvo u radu sa brakovima koji se raspadaju, predviðam - poznajuæi tebe kao liènost - da æeš pokušati da me ubiješ. Ako ti, pre toga, ne uspe pokušaj samoubistva." Nekoliko trenutaka poæuta. "Ne znam zašto sam mu to rekla. Možda sam se plašila. Izgleda da sam morala reæi nekome, a sa njim sam tad provodila baš puno vremena."

Dakle, nije ga provalila Džoan. On se oseti malèice lakše u duši, u vezi sa svim ovim, saznavši to. A Meri nije mogao stvarno okrivljavati za ono što je uèinila. Bilo je pravo èudo da nije otišla u policiju; oèito kaže istinu kad tvrdi da ga voli. Ovo baca novu svetlost na nju: uzdržala se kad je imala priliku da mu nanese štetu, i to u trenucima velike krize.

"Možda æemo imati još dece dok smo na ovom mesecu", reèe Meri. "Kao ljigavci... stigosmo i mi, i množiæemo se dok ne postanemo legija. Dok ne postanemo veæina." Nasmeja se na neki èudan, mekan naèin i, u mraku, prionu opušteno uz njega, kao što veæ celu veènost nije uèinila.

Na nebesima su se pojavljivali sve novi i novi alfanski brodovi, a on i Meri ostadoše uæutani, planirajuæi sheme pomoæu kojih bi prebacili decu sa Zemlje. Biæe teško, uvide on trezveno; možda teže izvodljivo nego sve ovo što su izveli dosad. Ali možda bi ostaci Hentmenove organizacije mogli pomoæi. Ili neki od ljigavèevih nebrojenih poslovnih prijatelja meðu Zemljanima i ne-Zemljanima. Dve jasne moguænosti. I Hentmenov agent infiltriran u CIA, njegov raniji gazda, Džek Elvud... ali, ne, Elvud je sada u zatvoru. Bilo kako bilo, ako ne uspeju da dovedu svoju dosadašnju decu, izrodiæe, kao što je Meri rekla, još dece; to nije nadoknada za onu koju su izgubili, ali jeste dobro znamenje o sudbini, omen koji se ne sme prevideti.

"A je l' voliš i ti mene?" upita Meri, usnama sasvim blizu njegovog uha.

"Da", reèe on istinito. A onda uzviknu: "Jao!" jer ga je ona, bez upozorenja, ugrizla za uvo, maltene mu pregrizla ušnu školjku.

Uèini mu se da je i to nekakav 'omen'.

Ali još nije znao taèno èega.