Kineziterapija kod oboljenja centralnog nervnog

Embed Size (px)

Text of Kineziterapija kod oboljenja centralnog nervnog

Rehabilitacija CMN

Kineziterapija CMN

Cerebrovaskularne bolesti Pripadaju grupi vodeih masovnih bolesti Predstavljaju medicinski, socijalni i ekonomski problem Na treem mestu uzroka smrtnosti

2

Cerebrovaskularni insultHemiplegija predstavlja oduzetost jedne polovine telaEtioloki uzrok nalazi se u motornoj zoni suprotne hemisfere mozgaPored poremeaja motorike, kod hemiplegiara se nalaze i druge promene: izmena ponaanja, oteenje senzibiliteta i percepcije. Posebno kod desnih hemiplegija imamo poremeaj govora, a kod levih naglaene psihike izmene. Sve ovo ne moemo uklopiti u pojam hemiplegija, zato je prikladniji naziv Syndrom hemiplegije (Nedvidek 1966).

Cerebrovaskularni insult

Oko 25% bolesnika umire u prvih 24 asa. Kod hemoraginih CVI smrtnost iznosi 67-76%, a kod ishemijskih CVI 20-26%Recidivi kod preivelih su veoma esti, u 25-50% koji protiu sa mnogo teom klinikom slikom i veom smrtnou. Invaliditet kod preivelih (usled neurolokih, psihijatrijskih, a najee usled kombinovanih oteenja) je veoma teak.

4

Cerebrovaskularne bolesti Prema patolokoanatomskom supstratu dele se na:Vaskularna oteenja Espanzivne procese maligni i benigni tumoriTraumatske lezije Posledice infektivnih oteenja mozga

Cerebrovaskularni insultKlasicna podela vaskularnog insulta mozga je:trombozaembolija hemoragija

Cerebrovaskularni insultsubklinike ishemije - nalaz samo na CT-u. Ponekad nije prepoznata ni od strane pacijenta,TIA - prolazni neuroloki deficit u trajanju od nekoliko sekundi ili minuta, a maksimalno do 24 sata,RIND - reverzibilni ishemijski neuroloki deficit. Fokalni defict koji traje manje od 24 sata, a kompletni oporavak je do tri nedelje,PIND - progresivni ishemijski neuroloki deficit. Neuroloki simptomi se razvijaju prvih 48 sati, pogoranja idu skokovito uz povremne epizode stabilizacije,Kompletan udar (CVI) - definitivno cerebralno otecenje.

Cerebrovaskularni insultModani insult je posledica modane ishemije i hipoksijeSnienje potronje kiseonika u regionalnom podruju ishemine bolesti mozga za 17% dovodi do pospanosti, za 24% do somnolentnosti, a za 39% do kome (Hossman 1979, Kovacevic 1981). Dolazi do porasta laktata i piruvata, poremeeja acidobazne ravnotee i stvaranja edema

Cerebrovaskularni insultRanije se smatralo da nakon CVI se oporavljaju funkcije mozga koje su izgubile funkcionalnost zbog edema Danas se smatra da postoji regeneracije i prestruktuiranje CNS kroz grananje dendritskih vlakana i da se proces zavrava tek nakon dve godine

Patofizioloke promeneZone oteenja kod CVI

Patofizioloke promeneCentralna ili nekrotina zona ishemije zona smrti elija zbog nedostatka kiseonika, glikoze i glikogenaZona ishemike penumbre ili granina zonaZona edema mozga metaboliki i vazogeni edem

Teorije oporavka nakon CVISposobnost modanih struktura da menjaju funkcionalnu strukturnu organizaciju naziva se plastinost. Ova plastinost se ogleda u sledecem:

Postneuronalno grananje aksonaDenervacijska hipersenzibilnostIzopotencijalnostSupstitucijaKompenzacija

Teorija plastinosti mozga

Grananje aksona - elije glije mogu dovesti do bujanja povreenog neurona ili pojave kolateralnih izdanaka iz povreenih aksona, a sa ciljem popunjavanja upranjenih sinaptikih mesta.

Denervacijska hipersenzitivnost - elija koja je izgubila vezu sa proksimalnim neuronom postaje osetljivija na spoljanje i unutranje stimuluse.

Teorija plastinosti mozgaIzopotencijalnost - postoje grupe nervnih celija koje imaju iste mogunosti, a od koji su neke vie ili manje aktivne. Kasni funkcionalni oporavak se moe objasniti postojanjem "nemih puteva" koji se tek nakon povrede aktiviraju.Supstitucija - putem sinaptike reorganizacije, elije koje su imale jednu funkciju preuzimaju drugu.Kompenzacija - obezbeenje agonistikih supstanci koje olakavaju funcionisanje ascedentnih, noradrenegicnih i dopaminskih vlakana, kao i sistema koji su u direktnoj vezi sa kongnitivnim poboljanjima.

Prognoza kod CVIivotnog doba,teine ranije postojee hipertenzije,stanja kardiovaskularnog aparata,opteg stanja i drugih prateih hroninih oboljenja,trajanja i dubine apoplekticne kome,motivacije, duine dijashize,stepena spasticiteta,premorbidne strukture licnosti,psihickih promena,vremena poetka restitucije izgubljenih funkcija

Prognoza kod CVIkada se pojavila spastinost,pojavu sinkinezija,razvoj toninog simetricnog i asimetrinog refleksa vrata, pojavu aktivnih pokreta na oduzetoj strani,svest i kontrolu sfinktera,senzorne poremecaje,percepciju,uspostavljanje balansa u sedeem poloaju.

produena mlitavost, produeni poremecaj percepcije, produeni poremecaj svesti, produena devijacija onih jabuica, produeno nekontrolisanje sfinktera.

Funkcionalna procenaBarthel index

Fizioteraputska procena hemiplegiaraNeuroloka procena zasniva se na utvrivanju: senzornih poremeajaspasticitetaporemeaj posturalnog refleksnog mehanizmagubitak selektivnh motorikih obrazacaFizioteraputska procena na osnovu:mere obima pokreta i procena miine snagefunkcionalne procene Barthel indexprocena motorikih obrazaca

Aktivnosti samozbrinjavanja

procena izvrenog zadatka

ocena

1

Hranjenje i pijenje

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

2

Prelaz iz kolica u krevet i obrnuto (ukljueno sedenje u krevetu)

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

15

3

Lina nega (eljanje, brijanje, pranje zuba)

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

4

Korienje toaleta (skidanje, oblaenje, brisanje, ispiranje WC olje sa vodom)

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

5

Kupanje tuiranje

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

6

Hod po ravnom

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

15

6a

Kretanje sa kolicima po ravnom (ovaj test se koristi samo kada test pod ocenom "6" nije mogue izvesti

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

7

Silaenje i penjanje niz i uz stepenice

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

8

Oblaenje, svlaenje, obuvanje cipela (zakopavanje dugmadi, zavezivanje pertli)

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

9

Kontrola defekacije

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

10

Kontrola mokrenja

nije mogue

0

uz pomo

5

samostalno

10

Motoriki testovi kod hemiplegiaraTestovi trebaju da budu:Jednostavni i upotrebljivi u praksiTest odslikava svakodnevne sposobnosti pacijentaLako se mogu interpretiratiTestovi koji ispunjavaju ove zahteve:Funkcionalni test kretanja FACDesetometarni test hoda6 ili 12 minutni test hodanjaTUG test, Step test, Motorni index ruke i noge, MMS

Funkcionalni test kretanja Functional Ambulation Gategory (FAC)Pacijent ne moe da ide ili zahteva pomo dve osobe

0

Pacijent zahteva pomo jedne osobe u cilju odravanja ravnotee

1

Pacijent zahteva intermedijarnu pomo jedne osobe kod hoda,sigurnosti ravotee, i koordinacije hoda

2

Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praenja od strane jeddne osobe (psihika potpora

3

Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hoduzahteva minimalnu pomo kod savladjivanja stepenica

4

Samostalan u okviru svih zahteva AD

5

Desetometarni test hoda -10-Meter GehtestZa sprovodjenjje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najvie 15 metara. Odmeri se tano 10 metara, i jednostavno se topuje vreme za koje pacijent to moe da predje, kao i broj koraka. Tako se moe izraunati duina koraka , brzina hoda i frekvencija hoda. Brzina hoda =duina koraka * frekvencija koraka, ili prema Pery ju Duina koraka= brzina hoda (m/min) /dopellkorak * 2.

Desetometarni test hoda -10-Meter GehtestBrzina hoda nakon CVI je znaajna jer se na taj nain orijentiemo da pacijent moe da predje ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. Takodje visok nivo brzine hoda znai dobar motoriki oporavak jednog hemiplegiara. Pery naglaava da brzina hoda vea od 1,5 km/h, predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. Kritina vrednost je manja brzina od 0,54 km/h.

6 minutni test hodaUzima rastojjanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta moe hemiparetiar da predje. Hod se maksimalno posle 15 sekundi moe prekinuti. Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti izmedju postignute duine i brzine hoda, uporedjujui sa snagom plantarnih fleksora i ravnoteom kod hemiplegiara. 6 i 12 minutni test odredjuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. Takodje neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test.

Timed Up & Go Test (TUG test)Mathias , Richardson su razvili test koji je inae veoma jednostavan:Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice, hoda tri metra i vraa se nazad seda na stolicu. Meri se vreme za koje pacijent potroi od istajanja do ponovnog sedanja na stolicu. Granina vrednost je 14 sekundi. Ako je potrebno pacijentu vie od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomo u okviru AD. Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvodjenja ove motorike aktivnosti. TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = - 0,61, Berg-balans-skala r = - 0,81, Barthel index r= - 0,78).

Skala motorike procene (S skala) (Carr Shepherd, 2003)Stajanje na paretinoj nozi. Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Nosea noga mo