Keramika

KERAMIKA JE UMETNOST KOJA SJEDINJUJE BOJU I FORMU

• Keramika dolazi od reči keramikos (grčki: κεραμικός ) a označava glinu za lončarske predmete.

• Može da ima dvodimenzionalni oblik (plitak ili dubok reljef) ili trodimenzionalni kao skulptura u boji.

• Od kada je nastala postojala je kao upotrebni predmet i kao sakralna figura.

• Keramika je u osnovi zanat , bogat i raznovrstan ali i umetnost.

• U 18 veku počinje se sa industrijskom proizvodnjom, nova iskustva i pronalasci daju masovnu proizvodnju tvrdo pečene keramike i porcelana i to zamenjuje zanatsku ručno pravljenu keramiku, ali ona ipak ne izumire.

• U 20 veku pojavila se nova vrsta grnčara koji kombinuju tradicionalna iskustva sa znanjima nastalim u fabričkim laboratorijama. Oni su ponudili radove jedinstvenih oblika i boja, unikate koji nose lični izraz svakog umetnika.

• Grnčarstvo je jedno od najstarijih zanata kojima se čovek bavi od davnina. Osnovni postupak je da se izabere odgovarajuća vrsta zemlje koja se potom pomeša sa vodom i dobro premesi. Dobija se testasta masa koja se potom oblikuje u različite oblike.

•  Grnčarski proizvodi su pečeni keramičarski radovi različite boje od različitih vrsta glina. Oni mogu biti glazirani ili pak neglazirani, a stvaraju se ručno na grnčarskom krugu, ali i odlivanjem u kalupima. Oni se peku u raznim tipovima peći.

GLINA

• Glina je mineral kristalne strukture, nastala je laganim raspadom magmatskih stena pod uticajem vrelih gasova i kiselih para koje su izbijale iz zemlje, dejstvom ugljen-dioksida i atmosferskih promena na zemlji (kiša, led, promene temperarture).

• Danas na zemlji nalazimo različite vrste gline čiji sastav ima različite fizičke i hemijske osobine. Za keramičare su važne sledeće osobine:

 • BOJA• PLASTIČNOST, KRTOST• SKUPLJANJE PRI SUŠENJU I PEČENJU• SPOSOBNOST SINTEROVANJA

BOJA

• Nju određuje celokupan sastav ali pre svega količina prisutnog gvožđa. Više gvožđa glina je posle pečenja crvenija i obrnuto..ako nema gvožđa može biti sasvim bela. Bela je jako retka i zato više cenjena.

 

PLASTIČNOST 

• To zanči da glina dok je vlažna može da se savija i modeluje bez pucanja. Plastičnija glina je lakša za rad, a sušenjem ona postepeno gubi svoju plastičnost. Ova osobina je u vezi sa veličinom njenih čestica i prisustvom organskih materija.

SKUPLJANJE 

• Skupljanje se dešava prilikom pečenja. Procenat skupljanja za različite gline je različit i iznosi između 5 % i 15 %. Pri skupljanju se predmet deformiše, više skupljanja biće veća deformacija.

SPOSOBNOST SINTEROVANJA

• Sinterovanje je kada temperatura pečenja dostigne određenu visinu i kada čestice gline počinju da se stapaju i međusobno lepe. Ovo je najvažnija osobina gline jer tek sinterovanjem ona dobija svoju čvrstinu i neporoznost. Kako temperatura u peći raste sve veći broj čestica se stapa.

• Kada bi temperatura suviše porasla glina bi se skroz istopila. Tako da pečenje treba prekinuti kada je glina dovoljno sinterovala a pre nego što se istopi. Različite vrste gline imaju različite temperature sinterovanja a samim tim i pečenja. Po ovoj osobini keramičari sve proizvode od gline grubo razvrstavaju u 4 kategorije:

• 1) GRNČARIJA

• 2) MAJOLIKA

• 3) KAMENINA

• 4)PORCELAN

• GRNČARIJA ( terakota ) su predmeti oblikovani od crvene zemlje, pečeni na temp. 700 – 900 C. Najčešće su porozni, neglazirani. Ovde spada sva etno-keramika ( saksije, činije za tavče..) kao i figurine i keramika neolita.

• MAJOLIKA tu spadaju predmeti pravljeni od crvene ili bele gline pečene na temp. Od 900 – 1 100 C. Posle pečenja ova keramika je još uvek porozna a da ne bi propuštale vodu moraju se glazirati, a boje su najčešće žive i sjajne.

• Majolika u izvornom značenju je naziv za vrstu keramike koja je u Evropu stigla sa španskog ostrva Majorke. Bila je obojena belom kalajnom glazurom i dekorisana oksidima. Tradicionalno je pečena dva puta.

• KAMENINA naziv je za keramiku pečenu na temp. Od 1 200 – 1 300 C. Posle pečenja ona je vrlo tvrda i čak neglazirana ona ne propušta vodu. Zbog visoke temperaure boje su stopljene sa podlogom, mat ili polu sjajne, prigušenog intenziteta, a preovladavaju braon, plave i zelene nijanse.

• PORCELAN su proizvodi od čisto belo gline, pečene na temp. Od 1 250 – 1 400 C. Na ovim temperaturama glazura je potpuno stopljena sa podlogom a komadi ako su dovoljno tanki propuštaju svetlost.

 

OBLIKOVANJE FIGURA

 • Keramičke figurre i skulpture moraju da budu

šuplje zato što se bolje suše i lakše peku. Važno je naglasiti da svaka šupljina ma kako je pravili ne sme da bude potpuno zatvorena, tj. mora da ima barem jednu rupicu tako da vazduh tokom sušenja ili topao vazduh tokom pečenja mogu da izađu iz šupljine u protivnom rad može da pukne.

  BOJA• Boja mora uvek biti pečena zajedno sa

predmetom na koji je nanesena. Ako bismo prvo ispekli figuru a potom obojili takva keramika ne bi bila upotrebljiva niti dovoljno trajna. Keramika ima glazuru koja dodatno štiti predmet, čini ga jačim, neporoznim i lakšim za održavanje. Sva obojenja u keramici potoču od oksida i soli metala. Ako se prethodno fabrički pripreme, postaju pigmenti. Proizvode se u raznim bojama i pri pečenju ostaju nepromenjeni

 

Keramiku možemo bojiti u raznim fazama izrade

 

1) ako pigmente pre oblikovanja pomešamo sa glinom dobijamo obojenu masu

2) ako boju želimo da nanesemo na nepečen predmet onda koristimo engobe

3) ako pečenu keramiku želimo da obojimo onda koristimo glazure

 

GLAZURE

 • Glazure su specijalne keramičke boje koje se

tokom pečenja tope i na predmetu formiraju staklasti sloj. Taj sjol keramiku čini jačom, nepropustljivom, lakšom za održavanje, a dobija se i karakterističan sjaj. Glazure se nanose na već pečenu glinu ( biskvit ). Neke glazure imaju olovo u sebi i zato se ne stavljaju u posude za hranu. Pre nanošenja keramiku treba obrisati vlažnom krpom od prašine da se glazura sa tih delova ne bi povukla. Dno predmeta ne sme ni slučajno da se glazira jer će se taj deo zalepiti u peći. Glaziranje se vrši umakanjem, polivanjem, prskanjem.

 

PEČENJE

 • Ovo je završni postupak obrade gline kojim

ona od sirovog materijala postaje keramika. Najčešće se peče 2 puta. Prvo pečenje se zove biskvitno, a drugo glazurno.

ISTORIJAT KERAMIKE

Istorija keramike je povezana sa istorijom naše civilizacije i ona svedoči o praktičnim znanjima koje je čovek sticao, o tome kako je živeo, kojim bogovima se klanjao i šta je smatrao lepim...

• Ljudi su počeli da oblikuju glinu pre više od 10.000 godina. Pravili su figurine, ritualne predmete i posude koje su ukrašavali i sušili na suncu. Kasnije se pojavila prva keramika pečena na otvorenom ognjištu

• Jedan od bitnijih koraka u razvoju keramike dogodio se pre oko 6. 000 godina kada je u Mesopotamiji pronađen grnčarski točak (kolo).

• Pronalaskom i usavršavanjem peći, keramika je počela da se peče na višoj temperaturi i osim toga što je time postala još tvrđa, mogla je da se glazira. Najstarija glazirana keramka pronađena je u Egiptu i nastala je oko 1 500 godina pre naše ere. Glazirane posude nisu više propuštale vodu i bile su bogatije obojene.

Praistorijski period

Egipatska grnčarija

• Pronalaskom glazure zaokružen je osnovni razvoj keramike, koji je dostigao vrhunac u Evropi oko 5 veka pre naše ere u vazama iz Stare Grčke.

• Egejska umetnost, kikladska, minojska, mikenska, grčka. Slikarstvo u grčkoj civilizaciji mahom poznajemo preko bojene grnčarije.

• Grci su objedinili upotrebu točka, znanje bojenja sa veštinom crtanja i sopstvenim osećanjem za lepotu oblika i tako stvorili dela jedinstvene umetničke vrednosti.

Egejska umetnostgrnčarskih predmeta

Tipovi grnčarskih posuda u antičkoj Grčkoj

Stil crnih figura

• Stil crvenih figura

• Za dalji razvoj keramike u Evropi zasluženi su Rimljani. Širom Rimskog carstva proizvodila se terra sigillata, vrsta livene keramike čija tehnologija još uvek nije objašnjena 1 vek pre n. e. Masa za livenje ove keramike bila je takvog sastava da su komadi u jednom pečenju dobijali i čvrstinu i sjaj kao da su glazirani.

• Kina se u tehnološkom pogledu brže razvijala od Evrope. U Kini se pekla veoma tvrda keramika zvana kamenina još u vekovima pre nove ere, a u 7. veku počinje da se proizvodi porcelan za koga je potrebna temperatura veća od 1 300 stepeni C.

Rimska grnčarija terra sigillata

Kineski porcelan

Kineski porcelan

• Do 1700. proizvodnja porcelana započela je u velikom broju manufaktura u Evropi. Francuska, Nemačka, Engleska i Italija postali su vodeći centri evropske produkcije porcelana. Mada se Evropa divila Kineskom porcelanu još od vremena Marka Pola, svoj porcelan je pronašla tek u 18 veku , a nešto pre toga započinje i razvoj keramičke industrije.

Evropski porcelan

Keramika u savremenoj umetnosti

• Vojska od terakote

https://www.zanimljivageografija.com/destinacije/vojska-od-terakote-drevni-cuvari-kine/412

https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/7803-ratnici-od-terakote-8-000-skulptura-u-grobnici-prvog-kineskog-cara.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Terracotta_Army

Keramičke pločice

Keramički nakit

Polimerna glina

• Polimerna glina je vrsta gline na bazi polimernog polivinilhlorida (PVC). Obično ne sadrži minerale gline, ali poput mineralne gline, tečnost se dodaje suvim česticama sve dok ne postane mekana i spremna za dalje modelovanje. Njena struktura veoma podseća na plastelin.

• Osnovna podela polimernih glina je na one koje se suše pečenjem i one koje se suše na vazduhu 

• Polimerna glina se uglavnom koristi za izradu umetničkih i dekorativnih predmeta i u komercijalnim primenama za izradu nakita.

• Glina koja se peče u rerni je vrsta polimerne gline kojoj treba pečenje u pećnici, da bi zadržala svoj oblik i dobila čvrstinu . Predmet koji je gotov treba ispeći  30 minuta (u kućnoj rerni, na maksimalnoj temperaturi od 130 stepeni)

• Samosušeća glina je druga vrsta polimerne gline, koja se stvrdnjava na sobnoj temperaturi. One su veoma lake za obradu i nije ih potrebno peći. Kada se oblikuje željeni predmet, samo se ostavi na vazduhu da se osuši. Vreme sušenja zavisi od veličine i debljine predmeta, a varira od 12 do 48h. Posle sušenja može se po želji dodatno obrađivati šmirglanjem, oslikavanjem, lakiranjem…

• Polimerna glina je mekana i može se oblikovati na sobnoj temperaturi. Oblikuje se rukama ili bilo kojim drugim predmetima koji nam mogu pomoći da dobijemo ili dekorišemo željeni oblik. To mogu biti viljuške, modlice za kolače, predmeti različitih tekstura, jednostavno šta god nam padne na pamet.

• Od ostalog alata je potrebno:• Skalper ili nož za sečenje gline• Staklena podloga za rad• Pomoćni alati za oblikovanje• Pasta mašina – za dobijanje pravilnih i ravnih

površina.• Peć ili obična rerna za onu glinu koja se peče

(staviti na papir za pečenje)• Lak na bazi vode i četkica – ukoliko želimo da

damo sjajni finiš našem predmetu.

• Najpoznatije tehnike u radu sa polimernom glinom

• Cane (rolati)• Skinner blend (nežni valerski prelaz između

boja na jednoj površini)• Mica shift (pravljenje teksture i reljefa)• Imitacija dragog kamenja, drveta i ostalog• Mešanje boja

Linkovi za polimernu glinu

https://www.youtube.com/watch?v=ETfyymTBAyc

https://www.youtube.com/watch?v=ipWrojcuay4

https://www.youtube.com/watch?v=vip1Yrf0BUU

https://www.youtube.com/watch?v=4PfFD_CJqOU

https://www.youtube.com/watch?v=wZStexRD7HI

https://www.youtube.com/watch?v=l30JMm_Sifs