Embed Size (px)
Citation preview
Vojislav Savi}
KENGURIkomedija
Ro|en 1971. godine u Beogradu.
Diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
Radio i sara|ivao sa pozori{tima, televizijama, marketin{kimagencijama, novinama i ~asopisima.
Komadi ^uje{ li, mama, moj vapaj i Kenguri igrani su {irom SCG ine{to malo daqe (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Republika Srpska,Slova~ka…)
Komad ^uje{ li, mama, moj vapaj progla{en je za najboqi ko-mediografski tekst na Danima komedije (Jagodina) i uvr{ten me|usedam najboqih predstava sezone na Sterijinom Pozorju 1999. godine.
Pobedio na konkursu Dunav filma za scenario za kratki igranifilm.
Dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za zbirku pesama.
Objavqivao drame, pesme, pri~e i ~lanke u raznoraznim novinama,~asopisima i magazinima.
138 Vojislav Savi}
LICA
VIOLETA
VITOMIR, wen mu`
LEPOMIR, wenog `ivota qubav
^OVEK, sa crnim ki{obranom
GOSPODIN, sa novinama
POLICAJAC, sa pi{toqem
Qubav isti~e ono najgore u ~oveku.I ne gre{i.
S. Beket
Kenguri 139
Vojislav SAVI]
KENGURIkomedija
PRVA SLIKA
Park.
Drvena klupa sa naslonom. Pored we korpa za otpatke. U pozadini `bun,malo daqe ~esma.
Podne je, sunce u zenitu, vru}in{tina.
Dolazi Violeta, `ena od tridesetak godina. Zgodna, u kratkoj sukwi imajci pripijenoj uz telo.
Pred klupom stane, osvr}e se, gleda po parku, uzdahne, sedne. Jedno vremesedi, onda otvori torbicu, izvadi cigarete i {ibicu.
Ho}e da pripali, ali u kutiji nema {ibica, pa je nervozno zavrqa~i kakorpi za otpatke, proma{i, kutija padne na zemqu.
Dolazi ~ovek sa ra{irenim crnim ki{obranom. Prolazi sasvim nezain-teresovan za okolinu.
VIOLETA: Gospodine.
^OVEK: (Prolazi, ne obra}a pa`wu na wu)
VIOLETA: (Ustane)Gospodine…! Vas prozivam!
^OVEK: (Stane, okrene se)Ja ?
VIOLETA: Vi, vi !
^OVEK: Izvolite?
VIOLETA: Imate li {ibicu?
^OVEK: [ibicu? Mislite na pravu {ibicu?
VIOLETA: Da pripalim.
^OVEK: Nemam.
VIOLETA: Ih, kakva {teta.
^OVEK: Ne pu{im.
VIOLETA: @ao mi je. Izvinte.
^OVEK: Ni{ta.
VIOLETA: Ne pada ki{a.
^OVEK: Ne pada ve} godinama, deca su prestala da rastu.
VIOLETA: Kako prestala?
^OVEK: Niste zapazili?
140 Vojislav Savi}
VIOLETA: Nisam. Za{to? Da im na{e vlasti nisu zabranile? O}e dasvi ostanu mali i bezopasni?
^OVEK: Zbog ki{e. Ako ona ne pada onda ni deca ne rastu.
VIOLETA: Nisam znala.
^OVEK: Nisam ni ja, ali se nekako i bez toga snalazim.
VIOLETA: Pa zbog ~ega onda nosite ki{obran po ovoj vru}in{tini?I to {irom otvoren? Umesto suncobrana?
^OVEK: Umesto suncobrana? Nije mi ni na kraj pameti.
VIOLETA: Zbog ~ega onda ?
^OVEK: Da se lude ~ude.
Odlazi.
VIOLETA: Ma, jedi govna, {upku jedan.
^OVEK: (Okrene se)Ne{to ste izjavili?
VIOLETA: Nisam. Do vi|ewa. Pozdravite va{e kod ku}e. Poqubitedecu umesto mene. Mamici recite da redovno pije lekovei da ne o~ajava. Uskoro }e, ako ve} nije u grobu, umreti.
^ovek odlazi. Violeta sedne. Stavi cigaretu u usta. Sve je nervoznija.Uzalud se osvr}e. Onaj koga ~eka ne dolazi. Opet otvori torbicu. Uzmeru` za usne, ali vidi da neko dolazi pa ga vrati. Iz istog pravca iz kojegje do{ao ^ovek dolazi Gospodin. On je u besprekornom sivom odelu, sa{e{irom na glavi i novinama u ruci. Violeta ga radoznalo gleda. On uprolazu podigne praznu {ibicu i spusti je u korpu za otpatke.
GOSPODIN: (Stane, poka`e na klupu)Slobodno?
VIOLETA: Mislite na mesto za sesti?
GOSPODIN: Da.
VIOLETA [to da nije. Samo izvolte
GOSPODIN (Uzme papirnatu maramicu, pomno wome izbri{e mestogde }e da sedne, ode do korpe za otpatke, baci u wumaramicu, vrati se, sedne na klupu, ra{iri novine, ne-stane iza wih)
VIOLETA: Izvin’te.
GOSPODIN: (^ita)
VIOLETA: Gospodine... Vama se li~no obra}am.
Kenguri 141
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Imate li {ibicu?
GOSPODIN: Imam. Uvek nosim {ibicu. ^ak i kad je lepo vreme.Navika iz ranog detiwstva, kad sam bio mali i nepismenza `ivot.(Nastavi sa ~itawem novina)
VIOLETA: U stvari, htela sam... Mo`da se nisam dobro izrazila?
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Pa, htela sam da vas zamolim za {ibicu...! Da zapalim!
GOSPODIN: Za{to odmah ne ka`ete?(Tra`i {ibicu po yepovima)Te{ko je sa vama piromanima... Do|ete, sednete, nemate{ibice, pameti, para... Svi ste vi stranci u ovom gradu,ne snalazite se, a nemate ni prema kome obzira...(Na|e {ibicu)Izvolite.
VIOLETA: Fala.(Pripali cigaretu, vra}a mu {ibicu)Ba{ vam fala. Od srca.
GOSPODIN: Nema na ~emu.
VIOLETA: (Duboko uvu~e dim)Za`elela sam se dima...(Pogleda u istro{eno palidrvce, baci ga)Tako vam je to. A do pre par godina nisam ni znala {ta sucigarete... Ali, eh, `ivot me natero. Problemi. Zapali{jednu, drugu, za tre}u se ogrebe{... Lako je po~eti, alikako prekinuti? Poku{avala sam da ostavim pu{ewe,slaba vajda.
GOSPODIN: (Dohvati istro{eno palidrvce, odnese ga do korpe , baciga, vrati se , opet sedne i ra{iri novine)
VIOLETA: (Nekoliko puta ga pogleda `ele}i da nastavi razgovor,ali odustane od toga. Povu~e dim, otpuhne. Gleda poparku. Najednom sko~i, potr~i nekoliko koraka, stane.Vikne)Lepomire...! Ovde sam, ~ove~e, nisam tamo, jesi }orav...?Izvinte, gospodine, pogre{ila sam, nisam znala da ste tovi!(Razo~arano se vra}a, sedne, pogleda na svoj ru~ni ~asovnik)
142 Vojislav Savi}
Kasni. To mu se ranije nije de{avalo, bio je ta~an. Svesam po wemu doterivala ovaj moj digitronac koji sam odkom{ije dobila za prvu godi{wicu braka. Posle sam gaostavila!
GOSPODIN: Koga?
VIOLETA: Pa tog kom{iju. Morala sam, na{la sam drugog. Sa vi{egsprata.(Nervozno baci cigaretu, zgazi je)
GOSPODIN : (Uzme opu{ak, odnese ga do korpe, vrati se opet , sedne,ra{iri novine)
VIOLETA: (Neko ga vreme gleda, pa)E, i ti si mi neki {upak.
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Ni{ta nisam rekla.
GOSPODIN: Ho}ete da ka`ete da mi se u~inilo?
VIOLETA: Otkud ja znam {ta se vama u~inilo. Jednoj mojoj tetki suse privi|ali kenguri, a nikada nije bila u Australiji. Tovi{e nije mogla da izdr`i, pa se tamo i preselila.
GOSPODIN: Gde se preselila?
VIOLETA: Pa u tu Australiju, zemqu kengura i lepih prirodnihlepota. Nije nam se od tada javqala, pa ne znamo dal joj sejo{ privi|aju.. Daj bo`e da je `iva i zdrava, a za kengure}emo lako, ionako nisu na{e vere i nacije.
GOSPODIN: (]uti, ~ita)
VIOLETA: Ni woj nije lako.(Pauza)Ma, kome je danas sve potaman.(Pauza)Ne}e se, pla{im se, takav jo{ roditi.(Pauza)Evo opet ovoga. [ta li mu to zna~i?
Vra}a se ^ovek sa ra{irenim ki{obranom. Prolazi lagano, potpunonezainteresovan za okolinu.
VIOLETA: Razumem suncobran. Po ovoj vru}in{tini to bi bilosasvim na mestu i u skladu sa me|unarodnim konvencijama.Ali ki{obran! I to jo{ crn! Meni to, pravo da vamka`em, miri{e na neku subverziju. Mada...
Kenguri 143
Ali gospodin sklopi novine, skine {e{ir i u~tivo se pridigne.
GOSPODIN: Moje po{tovawe.
^OVEK: O, to ste vi. Mogao sam da proputujem, a da vas ne vidim.[to, naravno, ne bi bila nikakva {teta.(Pru`i mu ruku. Gospodin je prihvati)Kako ste danas?
GOSPODIN: Ja dobro. A vi?
^OVEK: Ne bih mogao da vam se pohvalim, ali gura se nekako.Mora. Daleko je do jeseni.
GOSPODIN: To sam i sam primetio, i to jo{ sino}, dok se koja bakabr~kala u bazenu i pravila balone od sapunice kako bisvoju duboku starost pro`ivela u wima.
^OVEK: A tek zima! O tome ne vredi ni govoriti.
GOSPODIN: O, sve se bojim da wu ne}emo do~ekati.
^OVEK: Mislite?
GOSPODIN: Ne {to mi ne}emo hteti, ve} {to ona jednostavno ne}edo}i. [ta }e tu, me|u qude, kakvo je dobro videla od nas?
^OVEK: Nikakvo, tu ste sasvim u pravu.
GOSPODIN: [etate psa?
^OVEK: Ne, dubim na glavi. Tako svakog dana, a po preporuci mogmenayera.
GOSPODIN: Ne ~ujem ga da laje? Gde je? Da se nije o`enio i zasnovaoporodicu?
^OVEK: Eno ga u travi, igra se sa decom i li`e sladoled.(Zagleda se u Violetu)Moja majka vam se zahvaquje na toplim pozdravima ilepim `eqama.
VIOLETA: Nema na ~emu.
^OVEK: Htela je da vam u znak pa`we po{aqe nekoliko pala-~inki sa orasima, ali nije imala bra{no. A orasi ovegodine ne samo da nisu rodili, nego nisu ni sazreli. Da lije za pala~inke neophodan i zejtin?
VIOLETA: Naravno da jeste.
^OVEK: Ni wega nije imala.
144 Vojislav Savi}
VIOLETA: Ma, nema veze, jebe{ pala~inke, postoje i druge stvari u`ivotu.
^OVEK: Postoje? Zaista? To je za mene velika novost.
VIOLETA: Uostalom, drugi put }emo i ja i ona imati vi{e sre}e.
^OVEK: (Okrene se gospodinu)Ja bih sad produ`io moje putovawe u neizvesnost. Nezamerite mi na smetwi. Ako neko pita za mene, recite muda sam oti{ao i da se vi{e ne}u vra}ati. A ako niko nepita, {to mi se ~ini mnogo verovatnijim, recite mu toisto, ali na drugi na~in i bez uvijawa.
Pru`a mu ruku, Gospodin je prihvata.
GOSPODIN: @ivot je, prijatequ, to se zna jo{ od pamtiveka, ali i pretoga, ~udniji od govana. Naravno, to nikome ne smeta,naro~ito ne balegarima. Ne uzmite mi za zlo ako sam vammalo i{ao na `ivce.
^OVEK: Nikako. Uostalom, mi smo jedan drugome uvek gazili ponervima, pa se i daqe `ivelo. Do vi|ewa.
GOSPODIN: (Opet se pridigne i podigne {e{ir)Dabogda se nikad vi{e ne vratio.(Sa~eka da ~ovek odmakne, pa sedne, ra{iri novine)
VIOLETA: Poznajete ga?
GOSPODIN: Koga?
VIOLETA: Pa, onog... {to ode... sa ki{obranom...
GOSPODIN: Iz vi|ewa.
VIOLETA: ^udan neki ~ovek.
GOSPODIN: Moj brat. Stariji je od mene dvadesetak sekundi.
VIOLETA: Ma nemojte!?! Blizanci!?
GOSPODIN: (Zaklima)
VIOLETA: Onako, pravi!? Ro|eni!?
GOSPODIN: (Zaklima)
VIOLETA: Neka ste mi vi `ivi i zdravi...! I vi tako...? Svakog dana?
GOSPODIN: (Zaklima)
VIOLETA: Blago vama kad imate sa kim da se sretnete i qudskipopri~ate. Mnogo to zna~i u `ivotu, prosto vam zavidim.
Kenguri 145
GOSPODIN: Upoznali smo se pro{log leta. Ovde, u ovom parku, ba{na ovom mestu, bila je neka tu`na jesen. Wega su, kada serodio, na{i roditeqi bacili na |ubre, a moju malenkostsu zadr`ali za ukras. Dodu{e, prili~no nerado s obziromda im nisam bio potreban i da nisam umeo da plivam.
VIOLETA: Imate li sestru?
GOSPODIN: Aha. Dva primerka.
VIOLETA: [ta je sa wima? Gde `ive?
GOSPODIN: Jedna je umrla pre no {to se rodila, a druga, ona mla|a,nije se ni rodila.
VIOLETA: (Zbuweno)Nije...? [to?
GOSPODIN: Nije htela. U znak protesta zbog sveta u kojem bi se bezsvoje voqe obrela.
VIOLETA: Ma, i bila je u pravu... Ako se ja pitam...
GOSPODIN: We mi je posebno `ao. Verujem da bismo se izvrsnoslagali. Ali, {ta }ete, sudbina, `ivot nam prire|uje iona zadovoqstva na koja nismo ra~unali. A vi ?
VIOLETA: Ja sam Violeta.
GOSPODIN: Drago mi je.
VIOLETA: I meni. Mada bih vi{e volela da sam Brankica.
GOSPODIN: O!? Mislite da je to lep{e ime?
VIOLETA: Ona lep{e `ivi. Ima mu`a koji mo`e sve da joj priu{ti,a nije zavr{ila ni frizerski zanat, pala na maturskom.Nedavno joj, kad se iz zezawa zacenila od pla~a, kupioqubavnika. Izgustirala ga za dva dana, a on joj br`e boqenabavio novog, preko neke agencije za kupoprodaju doma-}ih i stranih `ivotiwa. Blago woj. To je `ivot, a ne koja...
GOSPODIN: [ta je sa vama?
VIOLETA: Ma, ne pitajte.(Pauza)Zacopala sam se ko neka budala.(Pauza)Umesto da u`iva{ u `ivotu, ti dopusti{ da te mu~iqubav.(Pauza)Ma, vi{e ni sama ne znam koji mi je andrak...
146 Vojislav Savi}
GOSPODIN: (Ra{iri novine, ~ita)
VIOLETA: A vi?
GOSPODIN: (^ita)
VIOLETA: Mislim...
GOSPODIN: (^ita)
VIOLETA: Ma, dobro, nije va`no.(Pauza)Ionako me ne biste razumeli.(Pauza)Ne razumem ni ja samu sebe.(Pauza)(Uzdahne, pa nervozno ustane. Krene na jednu stranu,stane, pogleda na svoj ru~ni ~asovnik. Krene na drugustranu, opet stane, gleda, ali onaj koga ~eka ne dolazi.Vrati se do klupe)Znate {ta?
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Ja bih da trknem do ~esme da se malo osve`im i napijemvode.
GOSPODIN: Pa trknite.
VIOLETA: Vi pripazite na ovo.(Spusti torbicu na klupu)Jel va`i?
GOSPODIN: Vrlo rado.
VIOLETA: Garantujete?
GOSPODIN: @ivotom!
VIOLETA: Hvala vam.(Odlazi ka ~esmi)Ako jedan ~ovek u me|uvremenu nai|e... onako: mladolik, uodelu, sa koferom i spreman za put... Pitajte ga za ime, paako odgovori da se zovem Lepomir zamolite ga da pri~eka,ja se odmah vra}am... Znate li gde je ovde vc?
GOSPODIN: Kako ne bih znao, pobogu?
VIOLETA: Gde?
GOSPODIN: Tamo.
VIOLETA: Na onu stranu?
Kenguri 147
GOSPODIN: Apsolutno.
VIOLETA: Iza onog zida svog umazanog i razmazanog?
GOSPODIN: Odmah iza wega.
VIOLETA: Ba{ vam fala. Volim da znam. Ako mi prigusti da nelutam po belom svetu bez veze. Jedna moja prijateqicanije znala, nije mogla da ga na|e, , pa ~u~nula iza drveta dapi{ki, i ba{ kad je po~ela da pi{ki nai{ao organ.
GOSPODIN: Organ? Koji? Znam li ga?
VIOLETA: Organ javnog reda i gowewa poznatiji kao pajkan.
GOSPODIN: Ma, nemojte? Pa {ta je posle bilo? Nov~ana kazna ipismeni ukor zbog veleizdaje?
VIOLETA: Sad joj je to mu`. Oborilo ga s nogu to weno pi{kewe, paje sada svakog dana vodi u park i tera je da zapi{ava travudok je on sa qubavqu posmatra. Prosto je obo`ava. Anemaju dece. ^ak ni u naznakama.(Odlazi ka ~esmi)
Gospodin gleda za wom sve dok ona ne stigne tamo, Kada po~ne da pereruke on joj pretrese torbicu, ali u woj nema ni~ega. Vrati je u ranijipolo`aj. Opet se osvrne ka Violeti i po`uri ka kanti za otpatke.Zaviri u wu, zavu~e ruke, vadi otpatke, razgleda, razo~arano ih vra}a.Ni me|u wima nema onoga {to tra`i. Vrati se, sedne, uzima novine.
VIOLETA: (Sa ~esme)O}ete li i vi?
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: O}ete li i vi malo da se osve`ite?
GOSPODIN: Ne, hvala, vodu pijem dva puta nedeqno, a umivam se svakeprestupne subote, uglavnom no}u, kad me niko ne vidi.
VIOLETA: Blago vama. Vi mora da ste advokat ili slu`benik uMUP-u. Da li ste tamo neki mudowa ili obi~an vodo-no{a?
Gospodin nastavi da ~ita novine. Violeta se vrati. Uzme iz torbicemaramicu, bri{e ruke.
VIOLETA: Tako fina voda... Onako, vla`na i ladwikava, ko daizvire iz zemqe, a ne iz onih cevi...(Vrati maramicu u torbicu)Blago ribama, ona se sad pra}akaju i lade dok mi crkava-mo od vru}ine.
148 Vojislav Savi}
GOSPODIN: (^ita)
VIOLETA: (Opet pogleda na svoj ru~ni sat)Ovo me ba{ zabriwava... Toliko da kasni, to vi{e nijenormalno... Lepo smo se dogovorili, i to u ~etiri oka,nisam htela telefonom, da mi se mu` ne potrese...
GOSPODIN: (^ita, okrene list)
VIOLETA: @ivi na Karaburmi ko podstanar, a radi tu, u blizini,mada se ja u to ne me{am... Ranije je `iveo sa `enom, al muona nije `iva, saranio ju je pro{le srede, ba{ na Velikipetak, Ka`u da je bila lepa sarana, al ja nisam pri-sustvovala, nisam dobila sve~anu pozivnicu.(U}uti jer je ugledala veliku plasti~nu {arenu loptukoja se dokotrqala do wenih nogu. Buqi u wu)[ta je ovo?
GOSPODIN: (]uti)
VIOLETA: (Cimne ga za rukav)
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: (Poka`e mu loptu)Pogledajte! [ta je to? Otkud ovde?
GOSPODIN: Sa Meseca.
VIOLETA: Otkud Mesec u sred bela dana kad mu vreme nije?
GOSPODIN: Pojma nemam. Ali, ni~emu se ne ~udim, danas se sva{tade{ava. Mo`da nam je neko namerno podme}e, neki provo-kator ili ministar bez portfeqa.
VIOLETA: Pa to, ~ove~e, vi{e nije normalno!(Podigne loptu, gleda po parku)Alo! Jel va{a...? [ta ka`ete, nisam vas dobri ~ula...? Pa~ija je onda?... Jel tog {upka {to stoji iza vas? Pitajtega!... Nije? Pa ~ija je, na{eg pokojnog mar{ala? ... Ma ,idi, molim te, {ta se i ja tu sa tobom nadmudrujem, gorasam od tebe...(Baci loptu)Ako nije va{a, neka stoji tu, do}i }e onaj ~ija je pa }e jeuzeti. A ako se meni jo{ jednom dokotrqa ovde svu }u da jeiskasapim! I to no`em! I to lova~kim! I to svojeru~no!(Opet cimne Gospodina za rukav)
GOSPODIN: Molim?
Kenguri 149
VIOLETA: ^uste li vi ovo?
GOSPODIN: [ta?
VIOLETA: Kako to: nije wena? Pa ~ija je? Wenog deteta? Zar to nijeisto?... Jeste li je videli kako samo izgleda?
GOSPODIN: Slu{ajte, gospo|o...
VIOLETA: [ta da slu{am? Kako trava raste?
GOSPODIN: Vi verovatno vidite da ja ~itam novine? Vidite li?
VIOLETA: Vidim, pa {ta?
GOSPODIN: @eleo bih da nastavim. Zato sam i do{ao u park.
VIOLETA: Novine se ~itaju kod ku}e, uz jutarwu kafu, a ne ovde!(Sko~i, potr~i i vikne)Ovamo, ~ove~e, ovamo, nismo zakazali kod te klupe, negokod ove...! Izvinite, gospodine, mislila sam da ste nekodrugi! Ne qutite se!.... [ta, bre?! ... Ma, nosi se i ti u tri,jesi ~uo...!?(Vra}a se)Pazi, bogati, uvredio se, ko da sam ga ja namerno pome-{ala sa Lepomirom. S le|a li~e, a ovako mu nije ni doprepona... Mora da je neki peder~i}.(Gospodinu)Gde smo ono nas dvoje stali?
GOSPODIN: Nas dvoje? Nismo, koliko se se}am, ni tr~ali.
VIOLETA: Ne{to ste hteli da mi ka`ete, jel da?
GOSPODIN; Ne, ne, nisam.
VIOLETA: Kako niste? Pa nisam ja luda, majku mu!
GOSPODIN: Uostalom, nije va`no.
VIOLETA: Novine ~itajte kod ku}e! Ovo je park! Namewen je svimqudima ovog grada, a ne samo vama! Ti{inu i mir ovde nemo`ete imati ko kod svoje ku}e! Jel u redu?
GOSPODIN: U redu je.
VIOLETA: Ne qutite se, samo sam htela da se zna! Da sve bude jasno ida meni ni{ta ne prebacujete. Jel u redu?
GOSPODIN: U redu je. A sada me pustite da nastavim sa ~itawem.
VIOLETA: Pa ~itajte , ko vam brani. Zar ja nekome smetam u `ivotu?
GOSPODIN: Hvala vam.
150 Vojislav Savi}
VIOLETA: I ja sam luda {to sa takvima... Ili nemam sre}e sadru{tvom, {ta ja znam... Eno ga!... To je on!(Ustane)Lepomire! Lepi! Ovde sam, ovde sam...! Ma, i ne kasnimnogo, {ta je to pola sata...(Ma{e rukama)Ovamo, ~ove~e, ovamo...! Pa nisi, vaqda, toliko }orav...
VIOLETA: Pa, dobro, kad se ve} tako zalomilo. Sa~eka}u. Moram.Najva`nije je da znam da je sve u redu i da si ti meni `iv izdrav. Jesi li se spakovao?
LEPOMIR: Kofer me ~aka u {anku, samo da ga uzmem.
VIOLETA: (Otpije, vrati ~a{u na poslu`avnik)Hvala ti, ba{ je lepo {to si me se setio, da zna{. U samosrce si me potrefio!
LEPOMIR: Pa koga }u da potrefim ako ne}u tebe! Ja drugog, sem tebe,i nemam! Ti si mi sve u `ivotu!
VIOLETA: Ih, ne}e biti ba{ tako.
LEPOMIR: O}e.
VIOLETA: A ona tvoja koleginica iz Tri lista ?
LEPOMIR: Ona klinka?
VIOLETA: Pri~a se.
LEPOMIR: Ma, pusti pri~e. [ta sve ja u ovom mom `ivotu nisam ~uo!Te Lepomir se zaqubio, te za wim crkavaju maloletnice,kafanske peva~ice i filmske zvezde, te tata mu velikisvetski kockar u Las Vegasu... Qudi, ~im vide da si sre}ani sre}no zaqubqen, odma gledaju da ti to pokvare. Velikaje, Violeta, {to re~e jedan na{ akademik, ~ove~anskapakost i mizerija, jo{ ti to ne zna{!
Glavom poka`e na gospodina koji ~ita novine. Violeta samo odmahnerukom.
LEPOMIR: Ne poznaje{ ga?
VIOLETA: Sedi tu, nisam mogla da mu zabranim, nije klupa moja.^ita.
LEPOMIR: ^ita? Pazi majku mu.... Nije bolestan?
VIOLETA: [ta mu fali, zdraviji je od nas dvoje! [to pita{, dane}e{ vanredno da studira{ medicinu?
LEPOMIR: Ne bih voleo da se zarazi{ nekom bole{tinom, pa da teizgubim. Ja sad moram da se vra}am, tamo me ~ekaju. Mo`eneko da primeti da me nema, pa da odmah obavesti dr`avnuteleviziju. Izvini.
VIOLETA: Ama, ni{ta, {ta mi se tu izviwava{.
LEPOMIR: Mora se. Slu`ba je slu`ba, zna{ i sama.
152 Vojislav Savi}
VIOLETA: Ajde, idi, idi, tu sam ja ~eka}u te, ne}u da se maknem saovog mesta. I ako budem morala do klozeta ostavi}unekom poruku da ne brine{.
LEPOMIR: Daj mi tvoju lepu ru~icu.
VIOLETA: Ma, {ta ti je sad?
LEPOMIR: Daj, daj.(Zgrabi joj ruku. Qubi je)
VIOLETA: Nemoj da preteruje{, `ivota ti. I ja tebe isti takovolim, al nikad ne bi ovako, pred svetom...
LEPOMIR: (Pusti joj ruku)Ja se, Violeta, svoje qubavi ne stidim!
VIOLETA: Ma, znam...
LEPOMIR: Naprotiv! Ponosim se! I mojom qubavqu i tobom!
VIOLETA: Dobro, dobro, ajde sad, idi, primeti}e da te nema, pa }e danam zakinu onaj kredit za o`ivqavawe privrede.
LEPOMIR: ^ekaj me!
VIOLETA: Pa ~ekam te, zbog toga sam ovde! Tako smo se dogovorili.,~ove~e.
LEPOMIR: Volim te, Violeta.
VIOLETA: I ja tebe, Lepomire, al me stid da ti to ka`em. ... Tr~i,Lepi, tr~i.
LEPOMIR: (Potr~i, stane)Jel dobro ovako?
VIOLETA: Ne preteruj, izlete}e ti limun iz ~a{e, pa {ta posle daradi{? Da se ubije{ ko siro~e bez limuna.
LEPOMIR: (Nastavi da tr~i. Ponovo stane)
VIOLETA: [ta ti je sad?
LEPOMIR: Do|i.
VIOLETA: [ta }u ti?
LEPOMIR: Do|i kad ti lepo ka`em.
VIOLETA: O}e{ da me poqubi{?
LEPOMIR: Ne}u.(Vodi je u stranu osvr}u}i se na gospodina)
VIOLETA: Jel o}e{ neku tajnu da mi ka`e{?
Kenguri 153
LEPOMIR: (Da ga ne ~uje gospodin)Ti qudi {to tamo kod nas ru~avaju... To su, u stvari,policajci. Do{li da se po~aste.
VIOLETA: Slave ro|endan svog {efa? Ili na{u veliku pobedu uborbi protiv me|unarodnog olo{a?
LEPOMIR: Prebili jednog de~aka na ulici, pa sada to proslavqaju...
VIOLETA: Na tebe ne obra}aju pa`wu?
LEPOMIR: Ne}e ni da me pogledaju, ali to se kod wih nikad ne zna.
VIOLETA : ^uvaj se, Lepi. ^uvaj se zbog mene ako ne}e{ zbog sebe.Budi oprezan, pazi da ti ne{to nekontrolisano ne izletiiz usta.
LEPOMIR: Ne boj se, nisam ni ja siso vesla.
VIOLETA: Ajde sad.(Gurne ga)
Lepomir joj mahne i otr~i. Ona se vra}a do klupe na kojoj sedi Gospodin.
VIOLETA: To je on... Kad voli taj voli, tu niko ni{ta ne mo`e da muprebaci. I kad bije on to radi ko ~ovek, a ne ko {upak, ne{tedi se, dva puta me je temeqno ole{io, nikad se boqenisam ose}ala. Moj Vitomir je tu za wega pravi amater.(Pauza)Vaqda sam se zato i zalepila za wega, ko da mi ga je sambog poslao.(Povu~e gospodina za rukav)
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Jeste li ga videli?
GOSPODIN: Koga?
VIOLETA: Pa mog Lepomira! Samo {to je otr~ao!
GOSPODIN: Nikoga nisam video.
VIOLETA: Ma, nemojte molim vas, pa bio je tu, popri~ali smo! Akoga niste videli, onda ste ga ~uli!
GOSPODIN: Nisam.
VIOLETA: Pa, ~ove~e, jeste li gluvi ili sedite na u{ima?
GOSPODIN: Jo{ uvek dobro ~ujem na oba oka.
VIOLETA: ^ujete na oba oka?
GOSPODIN: Vrlo dobro. Hvala bogu.
154 Vojislav Savi}
VIOLETA: Ma i ja sam luda {to sa vama razgovaram. Znam ja takvekao {to ste vi. Kladim se da nijedne demonstracijeprotiv vlasti ne propu{tate!(Pauza)[ta ima u tim novinama?
GOSPODIN: Od svega po malo, a naj~e{}e ni{ta.
VIOLETA: [ta se de{ava u svetu?
GOSPODIN: Sva{ta.
VIOLETA: Jel se jo{ ubijaju, koqu, la`u jedni druge, zavitlavajunarode, zezaju sirotiwu? Znam ja sve to i bez novina.Nikad ih nisam ~itala, a uvek sam sve znala, tu meni nikone mo`e da podvali.(Violeta naglo ustane. Gleda. Ne{to ju je zaintere-sovalo)
GOSPODIN: Neki va{ poznanik ili brat od tetke?
VIOLETA: Nije, nego va{. Jebo ga taj wegov ki{obran, mora da je~uknut u glavu kad ga nosi po ovom suncu!
Dolazi ^ovek sa ki{obranom.
VIOLETA: Gde vam je pas?
^OVEK: Moj?
VIOLETA. Pa va{, nije vaqda moj, te yukele nikad nisam ne{tonaro~ito gotivila.
^OVEK: Pojela ga maca. Pre pet minuta, dok se zami{qeno {etaopo parku i svirao na klaviru. Svog ga oglodala.
VIOLETA: Ba{ mi je `ao, da znate. Rasplaka}u se od tuge.
^OVEK: Sahranio sam ga na istom mestu. Sutra }e mu biti polagodine, pa }u mu iza}i na grob sa na{im zajedni~kimprijateqima. Vi niste pozvani.(Gospodinu)O, vi ste jo{ tu, izvinite {to sam vas dosad ignorisao.Moje po{tovawe.(Pru`i mu ruku)
GOSPODIN: (Podigne {e{ir, prihvati ruku)Primite moje najiskrenije sau~e{}e povodom iznenadnei prerane smrti va{e kuce. [teta {to je umrla namukama, nije to zaslu`io niko, a posebno ne ona. No,ute{ite se, mnogi }e je se se}ati po dobroti i razume-vawu, naro~ito oni koji je nisu poznavali.
Kenguri 155
^OVEK: [ta }ete, kad bi ~ovek znao da }e da padne on ne bi niustajao.. To isto va`i i za ostale `ivotiwe, naro~itodoma}e.
GOSPODIN: To je ta~no.
VIOLETA: Tako je govorila i moja tetka, ona {to se odselila uAustraliju.... Kada }e tetke malo po~eti da se sele i uJugoslaviju, pa da i nama svane.
GOSPODIN: [ta sad, dok ste u ovako dubokoj tuzi, nameravate?
^OVEK: U zoolo{kom vrtu prodaju krokodila, pa sam re{io dau~estvujem na licitaciji. Istina, prili~no je mator,ostao je i bez zuba, ali, bo`e moj, ~ovek mora sa nekim dase dru`i i raduje `ivotu.
GOSPODIN: Bi}e te{ko hraniti ga.
^OVEK: Svestan sam toga. Ali, imam dobar kom{iluk, deca se po~itav dan igraju ispred ulaza, pa neka se sam snalazi.
VIOLETA: Zar oni jedu decu ?
^OVEK: Naravno. Kao {to vukovi jedu jagwad. Pa znate li vi da pozemqama gde uspevaju krokodili dece vi{e nema !?
VIOLETA: Pojeli ih !?
^OVEK; Vrlo uspe{no i na op{te zadovoqstvo wihovih rodi-teqa. E, pa, gospodine, ja sad moram da nastavim svojimputem koji me vodi u daleke predele neizvesnosti.(Pru`a mu ruku)
GOSPODIN: Vra}ate se? Da se ne nadam ponovnom susretu koji }e merastu`iti?
^OVEK: Ako mi se usput ne{to dogodi, potra`ite me tamo gde menikada ne}ete na}i. Silno }u vam se obradovati.
GOSPODIN: Do vi|ewa. @elim vam na va{em putu i u `ivotu svenajgore.
^OVEK: Kao i ja vama.(^ovek odlazi)
VIOLETA: (Za wim)Pazite na taj va{ ki{obran! Mo`e da nazebe!(Okrene se ka Gospodinu)Va{ brat.
GOSPODIN: Rado bih ga se odrekao, ali ne}e on mene.
156 Vojislav Savi}
VIOLETA: Ma nemojte? Zar je dotle do{lo?
GOSPODIN: Odrekao bi se i on mene, ali ne}u ja wega, nisam lud,posle ne}u imati brata.
VIOLETA: E, i vi ste mi neki... Tek sad vidim koliko sam sre}na {toimam mog Lepomira.
GOSPODIN: (Sedne, uzme novine)
VIOLETA: Opet }ete da ~itate?
GOSPODIN: Laku no}.(Ra{iri novine, ~ita)
VIOLETA: O, majka mu stara, s kim ja ovo imam posla...! [ta je, bre,danas, sa ovim svetom, {ta se to de{ava?
VITOMIR: (Off)Violeta!
VIOLETA: (Se na ovaj poziv samo uko~i)
VITOMIR: (Off)Violeta, jesi li to ti?
VIOLETA: (]uti, samo uko~eno stoji)
VITOMIR: (Off)Evo mene, dolazim...! ^ekaj me...! Nemoj da mi pobegne{,imam ne{to va`no da ti ka`em!
Violeta ~eka ne pomeraju}i se sa mesta.
Dolazi Vitomir, wen mu`. Bleduwav primerak, wenih godina.
VITOMIR: (Zadihano)Pa tra`im te ceo dan!
VIOLETA: Pa kako me na|e ~ove~e?
VITOMIR: Sve sam parkove, pijace i javne klozete od jutros obi{ao,a tebe ni od korova! Ve} sam hteo da dignem ruke i odemku}i da se ubijem, kad te ovde ugledah kako stoji{, saovim... Jel to on?
VIOLETA: Nije. Ne poznajem ~oveka! Vidi{ da ~ita novine!
VITOMIR: (Skoro kroz suze)Violeta.
VIOLETA: Ajde, ~ove~e, {to me ve} jednom ne ostavi{ na miru? Pasto puta sam ti rekla da nama dvoma vi{e nema zajedni-~kog `ivota i bitisawa u braku!
Kenguri 157
VITOMIR: Ali, ja te volim!
VIOLETA: Al ne volim ja tebe!
VITOMIR: A na{a deca? [ta }emo sa wima?
VIOLETA: Sna|i se nekako. ^uvaj ih boqe no {to sam ih ja ~uvala.Kad porastu objasni im da im je majka dobra `ena, al da`ivot pi{e romane i da se u wemu sva{ta de{ava. Pone-kad }u, ako budem imala vremena i ako mi to Lepomirdozvoli, misliti na wih. Na kratko, tek da mi lakne nadu{i i da ih {to pre zaboravim...
VITOMIR: Vrati se ti, sre}o, nama.
VIOLETA: Opet on...! O, majku mu...! Ne vredi, Vitomire! Ne vredi!Pa ve} smo toliko puta o tome razgovarali. Nemoj da memu~i{, molim te ko boga, ne budi takav {upak! Razumi me!Pa ti si oduvek bio {iroka srca i dobar ko pawa! Ako simi pra{tao sve one moje {valere nedostojne jedne udate`ene i primerne doma}ice, onda i sad mora{... Sad kadsam odlu~ila da se u `ivotu kona~no sredim.
VITOMIR: (Sru~i se na klupu, uzgred zaka~i gospodina)
GOSPODIN: Molim?
VITOMIR; Izvinte, nisam namerno.
GOSPODIN: Ne smeta.
VITOMIR: Pi{e li tu jesu li uhvatili onog trostrukog ubicu?
GOSPODIN: Ne znam na koga mislite?
VITOMIR: Na onog.
GOSPODIN: Jesu.
VIOLETA: Ma, {ta ka`ete? Kad?
GOSPODIN: Pre dva dana.
VIOLETA: I?
VITOMIR: [ta ka`u?
GOSPODIN: Odmah su ga pustili.
VIOLETA: [to?
GOSPODIN: A, eto... [to da ne?
VITOMIR: Jak razlog, nema {ta.
VIOLETA: Bogami, ne pi{e mu se dobro.
158 Vojislav Savi}
GOSPODIN: Mislite?
VIOLETA: Sto posto. Najebo je ko `uti.
VITOMIR: Tako mu i treba! Sve te ubice treba pustiti na slobodu,pa neka vide {ta }e i kako }e. Nije za wih zatvor. Zatvorje za normalne qude i po{ten narod, a ne za koje - kakvubelosvetsku bagru. Tamo se zna za red, plus tri obroka,solidan sme{taj ...
GOSPODIN: Tako vam je to.(Ra{iri novine)Kad nije gore.
VITOMIR: Ni{ta nisi ponela?
VIOLETA: Nisam.
VITOMIR: Mogla si da uzme{ bar rezervni brushalter i par ~istihga}ica. Velike su vru}ine, a ti se mnogo znoji{.
VIOLETA: Sve sam ti ostavila, ne}u da te {tetim, sve si mi ti to ikupio. Nisi zaslu`io da te tako uvredim.
VITOMIR: (Sko~i)
VIOLETA: [ta ti bi?
VITOMIR: Ma, ni{ta.
VIOLETA: Jel te ne{to zabole?
VITOMIR: Ma jok.
VIOLETA: Ako te zabolelo... Idi kod lekara, decu ostavi da ihkom{iluk pri~uva.
VITOMIR: (Nervozno gurne ruku u unutra{wi yep sakoa)
VIOLETA: [ta radi{ to? Da nisi nabavio neki pi{toq?
VITOMIR: (Izvadi sendvi~ zavijen u salvetu)Na.
VIOLETA: [ta ti je to?
VITOMIR: Uzmi, uzmi, ne pitaj me ni{ta.
VIOLETA (Uzme sendvi~, odvije salvetu)Sendvi~. Ti si ga pravio? Svojeru~no?
VITOMIR: Ko bi drugi?
VIOLETA: Za mene?
Kenguri 159
VITOMIR: Pa za tebe, nije vaqda za onu tvoju tetku {to je pobegla uAustraliju da jede kengure?
VIOLETA: Nije ona tamo pobegla da ih jede, nego da ih gleda.(Gleda u sendvi~)Nije trebalo, ~ove~e, da se toliko mu~i{.
VITOMIR: Neka... Ogladne}e{ u putu...(Pauza)Podaj i tom tvom pola, neka ga |avo nosi.
VIOLETA: (Gura sendvi~ u torbicu)Hvala ti, Vitomire, {to si me se setio. Ja se toga, da si tina mom mestu, ne bi setila. I kad bi se setila rekla bi:ma, ko mu jebe mater, neka {upak crkne od gladi. Al drugosi ti... Sto puta si boqi od mene.(Sedne)Samo da zna{, ni meni nije lako. Posle devet godinazajedni~kog `ivota da te ostavim... I na{e troje zlatnede~ice... I onaj stan kojeg smo onako lepo sredili, kobombonu... Pa i kom{iluk, uvek sam mogla na svaka vratada u|em i popijem kaficu, da se, kad mi dune, ispla~em naramenu nekog kom{ije... Jel misli{ da je lako sve toostaviti?
VITOMIR: (Neo~ekivano padne na kolena, obgrli joj noge)Slu{aj, Violeta...
VIOLETA: Nemoj, molim te!
VITOMIR. Samo me saslu{aj, ne}u ja dugo!
VIOLETA: Ajde, ka`i. Al po`uri, nemoj od sebe da pravi{ budalu.Istina, to si uvek bio, od kako te pamtim pa i pre toga, alsvet nije znao, }utali smo o tome pred wim.
VITOMIR: Evo, ovako...(Pogleda u Gospodina koji i daqe ~ita novine)Gospodine!(Ovaj ga ne ~uje)Gospodine!
GOSPODIN: Molim?
VITOMIR: Mora da vam mi smetamo sa na{im razgovorom, pa akobiste hteli...?
GOSPODIN: Ne bih.
VITOMIR: [ta ne biste?
160 Vojislav Savi}
GOSPODIN. Da vas ostavim nasamo.
VITOMIR: Ne biste?
GOSPODIN: Smetate mi, to je istina,, ali samo nastavite, recite joj{ta imate, pa idite, ona se ne}e predomisliti. Ni moja senije predomislila, mada ja ni{ta nisam stigao da jojka`em.
VITOMIR: Nije?
GOSPODIN: Davno je to bilo, jo{ pre trideset i kusur godina. Oti-{la je, ostavila me, a ja joj se jo{ uvek nadam. Pa misliteli vi, ~ove~e, da ja ovde dolazim da ~itam novine?
VIOLETA: Nego zbog ~ega?
GOSPODIN: (Sko~i sa klupe)Da je ~ekam, gospo|o! Da je ~ekam! Wu! Onu {to me jeostavila! Pogledajte te novine!(Gurne joj novine pod nos)Gledajte! [ta tu pi{e, a, {ta pi{e?
VIOLETA: Pa ove su novine starije od mene!
GOSPODIN: Kupqene su onog dana kada je oti{la! Tu sam je ~ekao,dogovorili smo se da se ovde na|emo ~im iza|e iz kance-larije, pa da idemo u bioskop, a posle na ve~eru!
Pauza. Gospodin se sre|uje, ispravqa novine, doteruje ode}u. Violeta iVitomir se samo gledaju.
GOSPODIN: (Sedne)
VITOMIR: Znate li sa kim je...?
GOSPODIN: Molim?
VITOMIR: Znate li sa kim je pobegla?
GOSPODIN. Znam.
VIOLETA: Sa kim?
GOSPODIN: Pa videli ste ga!
VIOLETA. Koga?
GOSPODIN: Wega!
VIOLETA: Onaj sa ki{obranom...? Va{ burazer...? Jel taj?
GOSPODIN: Taj!
VIOLETA: Ma, dal je mogu}e? Recite mi to jo{ jedanput!
Kenguri 161
GOSPODIN: On! Dolazi svakog dana tu, jer zna da je ~ekam!
VIOLETA: Da vas ponizi? Da u`iva u svojoj pobedi...? I nikad muni{ta niste spomenuli...? Nikad ga niste pitali...? Mi-slim, za wu, va{u biv{u...?
GOSPODIN: [ta kog vraga imam da pitam...! Samo da ~eprkam postarim ranama...! I da se on nasla|uje mojom patwom!(Ra{iri novine)Samo vi nastavite gde ste stali, ne zanima mene to,pro{ao sam ja kroz tu {kolu!(Nastavi da ~ita)
VITOMIR: ... Evo, ovako, Violeta...
VIOLETA: Ama, nemoj da mi tu vi{e kle~i{, ne mogu tako da tegledam. Prvo ustani, pa ka`i {ta si hteo.
VITOMIR: Va`i.(Ustane)Jel ovako u redu?
VIOLETA: Pa nismo manijaci, majku mu. Da nas svet vidi, pa da sekrsti u ~udu. Ili da na{i belosvetski neprijateqi po-misle kako ih, sakloni bo`e, molimo za milost.(Udari se {akom u lakat)Evo im ga na {to }e taj film da gledaju! Ajde, slu{am te,al nemoj mnogo da ga filozofira{, ko {to ume{...
VITOMIR: Ovo sam ja smislio.(Za}uti. Iznena|eno gleda u onu istu loptu koja sekotrqa ka wemu. Zaustavi je nogom)[ta je ovo?!
VIOLETA: Ma, pusti, neka nevaspitana de~urlija. Ne obra}aj pa`wu.
VITOMIR (Vikne)Gospo|o...! Gospo|o...! Vi, vi...! Jel ovo lopta va{eg detetaili va{a...? Pa kako je onda zalutala ~ak ovamo...? Kakone znate kad je iz va{eg pravca doputovala...? Ako vas nezanima, onda ne zanima ni mene, ba{ me briga...!([utne loptu u istom pravcu)Mogli smo, kad ve} nije ni~ija, da je uzmemo.
VIOLETA: [ta }e nam?
VITOMIR: Da je odnesemo na{oj deci, nikad takvu loptu nisu imala,a oduvek su je `elela. I sama zna{ koliko smo putaplanirali da im je kupimo, ali nikako nismo mogli da
162 Vojislav Savi}
u{tedimo dovoqno para. I kad smo to uspeli, ti ih uzme{i potro{i{ na one tvoje kikaprce za ulep{avawe. Na{minku ili one gumice za tvog Lepomira, da u nevreme neostane{ u drugom stawu, pa on da se naquti.
VIOLETA: Ajde, ~ove~e, ka`i {ta si naumio, pa idi. Mo`e i on danai|e, pa {ta }u posle? Kad bi samo znao koliko jequbomoran! Ojadio bi i tebe i mene. Ne pravi mi pro-bleme, molim te.
VITOMIR: Ovako, Violeta.
VIOLETA: Kako, ~ove~e? Kako? Pre|i ve} jednom na stvar!
VITOMIR: Ti da se, lepo, meni i deci vrati{.
VIOLETA: Pa sa tim smo, ~ove~e, pre~istili!
VITOMIR: ^ekaj. Nisam zavr{io.
VIOLETA: Ajde, zavr{avaj.
VITOMIR: Nama da se vrati{, da budu i moje i wihova srca puna.
VIOLETA: A {ta }emo sa mojim srcem?! Da ga bacim na |ubre!?
VITOMIR: Ti se i daqe vi|aj sa Lepomirom, lepnem mu ga majci!@ivi sa wim, sastanite se kad god ho}ete. Ja }u i kreditda uzmem od firme. U ke{u, na osamnaest meseci.
VIOLETA: [ta }e ti kredit? [ta }e{ da kupuje{?
VITOMIR: Da ti dajem za yeparac. Da finansiram va{e izlaske. Dase ne poni`avate piju}i po najgorim }umezima kafe bez{e}era. Da kupi{ haqine i da se odene{ ko dama kako bii wemu i meni bila jo{ lep{a. Da svakog dana pose}uje{salone lepote. Da, ako treba, ode{ na estetsku hirurgiju ioperi{e{ nos.
VIOLETA: [to da ga operi{em, pa jel mi toliko velik?
VITOMIR: Samo ti dajem primer.
VIOLETA: Daj ti primere po svom nosu, a ne po mom!
VITOMIR: Da se prijavi{ za silikonsku operaciju grudi, da ti budumalo ve}e, ja volim kad su ve}e, a verujem da to voli iLepomir. Da zimi pliva{ po zatvorenim bazenima, a letida se sun~a{ na moru. Tako }e svima biti dobro. Ti siostala sa mnom i sa decom, Lepomir sa tobom.
VIOLETA: Ma, on, ~ove~e, ne `eli vi{e ni sa kim da me deli! Jel tito razume{?
Kenguri 163
VITOMIR: Pa ne}e ni da te deli. Bi}e{ sva wegova. Ja ne}u ni da tepipnem. Mogu to da potpi{em, zvani~no, na sudu ako trebai ako on to bude zahtevao. Ima}e sve napismeno i overeno.
VIOLETA: (Nervozno ustane, isto tako po|e oko klupe)
VITOMIR: [ta ka`e{?
VIOLETA: Ni{ta.
VITOMIR: Jel ti treba vreme da razmisli{?
VIOLETA: Ne treba mi ni{ta!
VITOMIR: Ama, Violeta, ako ti, sa tom tvojom promu}urnom gla-vom...
VIOLETA: ]uti!(Nagne se preko Gospodinove glave i zagleda se u ra{i-rene novine. Ne{to ju je zainteresovalo)
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: To {to tu pi{e...
GOSPODIN: Koje?
VIOLETA: Tu dole. To o tim va{kama. Jesmo li mi to i pre trideseti kusur godina imali va{ke u ovoj zemqi?
GOSPODIN: Pa imamo ih i sad, {ta se i vi toliko ~udite kao da ni{tane znate. Va{i su nam stalni i nezamenqivi pratilac.
VIOLETA: Kako to mislite?
GOSPODIN: Va{ke i gwide.
VIOLETA: Pa gde su? Ja ih ovim mojim o~ima jo{ nisam videla!
GOSPODIN: Tu su! Svuda! Oko nas, u nama. Samo {to smo se tolikosrodili sa wima da ih i ne prime}ujemo. Postale su deonas, pa niti one nama smetaju, niti mi wima. Jedu one nas,ali jedemo i mi wih. Najradije bismo se udru`ili protivnekog tre}eg, ali takvog ne mo`emo da na|emo. Niko nasne}e ni za neprijateqe, dotle smo dogurali. Suvi{e smomizerni da bi nas mrzeli!
VIOLETA: Ma, ~ove~e, {ta vi to meni pri~ate?!
VITOMIR: Violeta.
164 Vojislav Savi}
VIOLETA: ^ekaj da zavr{im sa wim.(Gospodinu)[ta vi to meni pri~ate? Jel sve to gola golcata la` iligola golcata istina?
GOSPODIN: Istina je, ja i ne znam kako se la`i izgovaraju, nikad tulekciju nisam savladao, iako su nas tome jo{ u jaslicamau~ili.
VIOLETA: A ti kowi?
GOSPODIN: Koji kowi?
VIOLETA: Ti dole, u dnu, sitnim slovi}ima?
GOSPODIN: Oni su uginuli prirodnom smr}u, ali su na wihovo mestodo{li novi, zajedno sa buba{vabama i crnim skakavcima.
VIOLETA: Tako to, zna~i, ide kod nas?
GOSPODIN: Tako. Mogu li sad da nastavim?
VIOLETA: Nastavite, {ta se to mene ti~e, ne dajem ja dozvole za~itawe novina! Koji sam ja tu faktor?
GOSPODIN: Hvala vam.(Nastavi sa ~itawem)
VIOLETA: (Udaqi se, ode u stranu)
VITOMIR: (Po|e za wom, stane pored we, upitno je gleda)
VIOLETA: (Duboko uzdahne)
VITOMIR: Jesi li me dobro razumela, Violeta?
VIOLETA: ?
VITOMIR: Jesi li razmislila?
VIOLETA: (]uti)
VITOMIR: [ta si odlu~ila? Deca te tamo ~ekaju, pi{te za tobom,ono najmawe ne ume da se zaustavi, po ceo dan pla~e i vi~e:ocu moju lepu mamicu, de je moja lepa mamica, sto mi neskuva mlekce, sto mi ne plica one lepe plicice. A ondasvi pla~emo, ~ak i ja. Ja ne}u, nije pedago{ki, ste`emsrce koliko mogu, ali ne vredi, ono pusto, ne mo`e daizdr`i...
VIOLETA: (Brizne u pla~ i jekne)Dosta vi{e! Dosta!... Ne mogu da te slu{am! [ta, bre,o}e{, ~ove~e, od mene, du{u da mi pojede{, srce da miurni{e{, jel to o}e{? Jel to o}e{, a? ... Ajde, uzmi no` izakoqi me, svu me iskasapi!
Kenguri 165
VITOMIR: (]uti, gleda je)
VIOLETA: (Jeca, samo {to se ne ugu{i)Ne mogu, bre...! ne mogu!... pa i ja imam du{u...! I ja sam`ivo bi}e! Gledaj me, vidi{ da sam se sva usukala ipropala...!
VITOMIR: (]uti, oborio je glavu na grudi)
VIOLETA: (Naglo mu se okrene i, jecaju}i i poku{avaju}i da sesmiri)Slu{aj sad ti mene. Jel o}e{?
VITOMIR: Pa ja sam tebe oduvek slu{ao. Zna{ i sama.
VIOLETA: Al ozbiqno! Najozbiqnije!(Rukama ga uhvati za lice)Pa da se vi{e ovako ne pregawamo i ne jedemo jedno drugoko one va{ke! Jel va`i?
VITOMIR: Va`i.
VIOLETA: (Smiri se, samo s vremena na vreme uzdahne)Ne vredi, ~ove~e, ni{ta vi{e ne vredi. Na{ zajedni~ki`ivot je davna pro{lost. Vama }e, ~im se malo saberete,biti boqe bez mene, a meni bez vas. Ti }e{ na}i drugu,deca }e je zavoleti vi{e nego mene, zaboravi}e me. Ja }uLepomiru roditi jo{ tri komada, pa }emo svi biti podmi-reni i sre}ni. Jednog dana }emo se mo`da i pose}ivati koprijateqi. Mi }emo vas zvati na ro|endane, vi }ete nas ,dolazi}emo vam na krsnu slavu, dolazi}ete i vi nama. Anas dvoje }emo tada, ko zna, biti qubavnici, u potaji }emose {valerisati i tako varati na{e nove bra~ne drugove,jer ni{ta boqe nisu ni zaslu`ili ... ^ove~e, jesi li mesad razumeo?
VITOMIR: (]uti)
VIOLETA: (Unese mu se u lice)Jesi li ili nisi!? Pa nisi vaqda stvarno toliki {upak,majku mu!?
VITOMIR: (Tiho, ne gledaju}i je)Jesam, razumeo sam te.
VIOLETA: Fala bogu. Ipak nisi onoliko glup koliko svi misle.(Pusti ga, ode do klupe, uzme iz torbice maramicu,bri{e se i usekwuje u wu. Pogled joj padne na gospodina,pa ga prodrma za rame)
166 Vojislav Savi}
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA. Zavr{ili smo.
GOSPODIN: Na obostrano zadovoqstvo?
VIOLETA. Vi{e na moje nego na wegovo, al {ta da mu radim kad mu jetako zapisano.
GOSPODIN: Onda tu zaista ne mo`e niko da mu pomogne.
VIOLETA: Vitomire, odoh ja da se umijem, ne mogu ovakva da ~ekamLepomira, a ti idi ku}i i vidi {ta je sa tom decom.(Odlazi ka ~esmi. Na pola puta se okrene)O}e li tvoja majka da dolazi da malo pripazi na wih?
VITOMIR: Ne}e ni da ~uje.
VIOLETA: [to? Opet je uvatio onaj wen nam}orluk? Pa koliko samti puta kazala da ste vi familija nam}ora, jel se se}a{?
VITOMIR.: Mora da ~uva tatu.
VIOLETA: [ta mu je?
VITOMIR: ^im ga ostavi samog on bi da be`i od ku}e.
VIOLETA: Pod starost da be`i od ku}e? Pa jesam li ja sto putarekla da ste svi vi }aknuti u mozak? [ta mu je dunulo?
VITOMIR: Otkud znam.
VIOLETA: A gde bi da be`i?
VITOMIR: U {umu.
VIOLETA: E, {upak jedan! Pa {ta }e tamo, bog ga wegov? Da nijepodivqao?
VITOMIR: O}e, veli, da se tamo odmetne, da skupi neku bandu, pa dase vrati i po na{im gradovima deli nejakima i sirotiwipravdu !
VIOLETA: E, budale...! E, budale budalaste...! Pa nije to za slaba{nei bedne, wima treba hleb a ne pravda! Jel ba{ tolikoodlepio!?
VITOMIR: Neka ga. Ako nekoga ubije uapsi}e ga, pa }e svima laknuti,najpre mojoj majci, pored wega se nije ni najela ko ~ovek.
VIOLETA: E, sva{ta. Prosto da `ivo bi}e ne poveruje.(Odlazi ka ~esmi)
VITOMIR: (Do|e do klupe, sedne)
Kenguri 167
GOSPODIN: (Odlo`i novine, zagleda se u wega)
VITOMIR: (]uti, ne vidi da ga Gospodin uporno posmatra)
GOSPODIN: Niste uspeli.
VITOMIR: [ta ka`e{?
GOSPODIN: Niste uspeli?
VITOMIR: Nisam. Ne vredi, suvi{e ga voli. Oduvek je bila slabaprema konobarima. Kad god bismo iza{li u neku kafanuona se zaqubqivala u nekoga od wih. [efove sale, ku-vare, menayere, direktore marketinga i {ankere ne}e nida pogleda, a konobare... Prosto poludi za wima. TajLepomir ju je na~isto raspametio. A i ona, izgleda, wega.
GOSPODIN: Pqunite vi na to, prijatequ.
VITOMIR: Na {ta?
GOSPODIN: Na wu, na wega, na wihov odlazak! I zahvalite bogu {tose sve tako odigralo! Boqe sad, dok ste mladi i dok jo{mo`ete da na|ete drugu.
VITOMIR: Nikad se ja vi{e ne}u `eniti, nikad...! Ne znate vi kakomi je... Ne mo`ete da zavirite u moju du{u...(Pokazuje na svoje grudi)Sve mi se tu cepe... Razdire se... kida...
GOSPODIN: Pro}i }e.
VITOMIR: Ne}e.
GOSPODIN: Ho}e, ho}e. Nijedan bol nije du`i od `ivota.
VITOMIR: [ta?
VIOLETA: (Sa ~esme)Vito!
VITOMIR: Tu sam. Jel ti ne{to treba?
VIOLETA: Pa, jel jo{ nisi oti{ao?
VITOMIR: Razgovaram sa gospodinom.
VIOLETA: Ja }u da skoknem do klozeta, a ti, kad zavr{i{ tajrazgovor, idi ku}i i pazi na decu. Jel o}e{?
VITOMIR: O}u.
VIOLETA: Jel obe}ava{? Sve~ano?
VITOMIR: Obe}avam.
168 Vojislav Savi}
VIOLETA: Zakuni se u mene.
VITOMIR: Kunem se u tebe.
VIOLETA. Hvala ti.(Odlazi sa scene)
VITOMIR: (Gleda za wom sve dok se ne izgubi, pa)E, Violeta, Violeta.(Opet se zapiqi u loptu koja se dokotrqa do klupe)Pizda ti materina, jo{ mi samo ti treba{ pored svegaovoga {to mi se sru~ilo na glavu i srce!(Sko~i i besno {utne loptu, drekne tamo nekome)[ta o}e{, bre, {ta o}e{...!? Jel da, da je ne {utiram!?Boli je, a? A {to onda dolazi ovamo, kad je boli!? Izinata? ... Zna{ kad }u da ti kupim drugu, zna{ kad...?O}e{ odma i izri~ito da ti ka`em, a, jel to o}e{,du{manko jedna!?
GOSPODIN: (Ustane i povu~e ga za ruku)
VITOMIR: [ta ka`e{?
GOSPODIN: Smirite se.
VITOMIR: Pa jeste li ~uli tu alapa~u? Ma, pustite me da joj sveskre{em! Ako nikome to nikad nisam smeo, bar }u woj,nije joj tu mu`...! Pa ona ima brkove, jeste li videli?
GOSPODIN: Do|ite... Ajde, ajde.(Povu~e ga do klupe)Sedite.
VITOMIR: (Sedne)Glupa~a jedna glupa. Mamicu joj wenu. [utnuo sam joj tuloptu, pa {ta?(Sko~i i drekne)Drugi put }u i tebe da degan`iram, koko{ko jedna, pa }e{tri cela dana da {tuca{ od ~uda!
GOSPODIN: Ama, smirite se, sedite.(Povu~e ga i Vitomir sedne)Ne zaslu`uju ni ona ni ta wena lopta toliku buku.
VITOMIR. Pizda joj materina. Ona meni tu ne{to prebacuje. Onameni, pazi, bogati. Jebote, kuda ide ovaj svet?!
GOSPODIN. Ja ni{ta nisam ~uo. [ta vam je, u stvari, to rekla?
VITOMIR: Nije mi ni{ta rekla!
Kenguri 169
GOSPODIN: Pa onda? [ta ste se toliko uzrujali i razvikali?
VITOMIR: Nije mi ni{ta rekla, ali je htela! Mislila ja da mi toka`e! Videlo joj se to po nosu i brkovima, {ta se i vi tupravite ludi!?(Opet sko~i i prete}e zamlatara rukom)I ja, bre, imam decu! I to tri komada! Najstariji na jesenpolazi u prvi razred osnovne, a najmla|i jo{ pi{ki ikaki u pelene! @ena me ostavila pa sam im ja sad i otac imajka...! Nije me ostavila {to sam {upak, ve} {to sezaqubila i {to ja imam ovoliko srce, ko u slona...! Ko jekow, ko!? Ja!...
GOSPODIN: Ama, ~ove~e... Vitomire....
VITOMIR: (Isto)A dobi}u i nasledstvo kad mi roditeqi umru, imajujednosoban stan u centru Kru{evca! To }e zna~ajno pove-}ati na{ zajedni~ki standard, samo neka oni malo ubr-zaju!
GOSPODIN: [ta vam je, pobogu?
VITOMIR: [ta {ta mi je, {ta?
GOSPODIN. Pa to nema smisla.
VITOMIR: Jel da? Ti nema{ smisla! Pa i meni je, bre, sve dovdedo{lo.(Opet sko~i i drekne)@enina tetka mi pobegla u Australiju zbog takvih ko{to si ti! Nije vi{e mogla da gleda kako joj se privi|ajukenguri i da takve ko {to si ti trpi po parkovima ipozori{tima! Sad mi je `ao {to i ja sa wom nisamklisnuo! Da vas vi{e moje ~arne o~i ne gledaju! Mo`dabih i klisnuo, al me ona nije zvala, a tada je nisam nipoznavao! Ni wu ni Violetu!
GOSPODIN: Sedite.
VITOMIR: (Sedne)
GOSPODIN: Ne ide to tako, `ena vam ni{ta nije u~inila. Pa, je litako?
VITOMIR: Znam da nije, al je nameravala. Videlo se to po woj, osetiosam. Znam ja takve, dovde su mi do{li! Dosta sam }utao itrpeo, dosta sam se nagledao wihovih pacovskih wu{ki!Ima pravo Violeta: Sve je to go provokator i terorista!
170 Vojislav Savi}
GOSPODIN: Supruga vam je u nu`niku, znate li vi to?
VITOMIR: Pa {ta?
GOSPODIN. Uznemiri}e je va{e drawe.
VITOMIR: (Nakon kra}e pauze)I o}e. Osetqiva je ona. Ne}u vi{e.
GOSPODIN: (Sa~eka da se Vitomir sasvim smiri)A sada idite ku}i.
VITOMIR: Za{to?
GOSPODIN: Zato {to ste se tako dogovorili sa wom. I zato {to vastamo ~ekaju deca.
VITOMIR. (Ustane)I to {to ka`ete.
GOSPODIN. Po`urite.
VITOMIR: O}u. Ona mi, sirota, ni za {ta nije kriva. Pozdravite miVioletu. Recite joj da jo{ jednom dobro razmisli o mojimpredlozima i pretpostavkama, da se posle ne bi gorkokajala na op{te zgra`avawe doma}e i svetske javnosti.
GOSPODIN: Pozdravite decu.
VITOMIR: ^iju decu?
GOSPODIN: Pa va{u!
VITOMIR: A, to. O}u.
GOSPODIN: Dao bih vam neki dinar, da im ne{to kupite, ali nemam ni`ute banke.
VITOMIR. [vorc ste? Onako, dibidus?
GOSPODIN: Jo{ gore.
VITOMIR: Ma, nema veze. Ne sekirajte se, moja deca nisu navikla nato. I kad im ponekad neko i donese neku ~okoladicuVioleta ih uzme i sma`e.
GOSPODIN: Do vi|ewa.
VITOMIR: Do vi|ewa i vama.(Po|e. Stane)
GOSPODIN: [ta je sad? [ta vam je opet?
VITOMIR: Ni{ta.(Odlazi)
Kenguri 171
Gospodin gleda za wim sve dok Vitomir ne ode sa scene. Iz yepa sakoaizvadi nov~anik. Udara ga {akom, zadovoqan je wegovom debqinom. Ali,za~uje da se tr~e}i vra}a Vitomir. Brzo ga spusti pored sebe i poklopi{e{irom.
Vitomir zadihano dotr~i. Stane. Gleda oko klupe, ispod klupe.
GOSPODIN: [ta vam je?
VITOMIR: Nema mi nov~anika.
GOSPODIN. Izgubili ste ga?
VITOMIR.: Ili mi ga neko izyepario. Mada u to ne verujem, niko mise, sem vas, nije pribli`io. I Violeta, ali u wu nesumwam.
GOSPODIN. Potra`i}emo ga zajedno, ako ste ga ovde izgubili onda}emo ga i na}i.(Ustane. I on zaviruje pod klupu. Usput uzme {e{ir saklupe)Samo treba dobro otvoriti o~i.
VITOMIR: (Ugleda nov~anik na klupi)Tu je! ...(Uzme ga)Evo ga!
GOSPODIN: Eto vidite. Mora da vam je ispao, a vi se uspani~ili...
VITOMIR. Ma, {ta ima da pani~im kad u wemu, sem moje li~ne karte,nema ni{ta drugo.(Izvr}e nov~anik, pokazuje ga gospodinu)Odavno sam, prijatequ, i ja {vorc. Platu slabo primam, anikakvom bak{i{u, ko Lepomir, ne mogu da se nadam. Tu jeon u velikoj prednosti. .. Zdravo, prijatequ, vaqda }emose jo{ koji put videti. A i ako se ne vidimo, vrlo va`no.
Vitomir brzo ode guraju}i nov~anik u yep.
Gospodin ostane na istom mestu.
Gleda za wim, udara se {e{irom po butini.
172 Vojislav Savi}
DRUGA SLIKA
Pro{lo je oko sat vremena.
Na klupi sedi Gospodin, pored wega novine, {e{ir i Violetina torbi-ca. Gleda po parku. Sve mu je dosadnije. Ustane, po|e po parku.
GOSPODIN: (Vikne)Gospodine, ako tra`ite slobodno mesto, izvolite, imatega ovde...! Izgubili ste `enu, ma nemojte? Kad je na|ete,stavite joj povodac oko vrata i ~vrsto ga dr`ite...! Gle-dajte da je na|ete do jeseni koja, po svim prognozamana{ih dr`avnika, nikada ne}e sti}i, a o zimi i da negovorimo, ona je odlu~ila da nas zauvek ostavi na cedi-lu...! Naravno, samo nastavite, `elim vam puno sre}e upotrazi za va{om nesre}om.(Gleda za wim, klima glavom, pa za sebe)[upku jedan.(Vra}a se do klupe, sedne. Zevne, pa se zgodnije namesti,prekrst ruke na grudi i za`muri. Ubrzo zaspi. S vremenana vreme zahr~e)
Dolazi Violeta. Ho}e ne{to da mu ka`e, ali vidi da je zaspao, pa samosedne na klupu. I woj je, tako samoj, dosadno. Uzme wegove novine,nervozno ih prelista. Vrati ih na klupu. Gospodin malo `e{}e zahr~e,ona ga cimne za rame.
GOSPODIN: (Budi se)Molim?
VIOLETA: Zaspali ste.
GOSPODIN: Kad?
VIOLETA: Otkud ja znam kad, tako sam vas zatekla. ^uvajte se, odtakvog hrkawa mnogi su se ugu{ili i odumrli.
GOSPODIN: Zanimqivo. To mi se ranije nije de{avalo.
VIOLETA. Ja sam se malo zadr`ala, jel da? Tamo sam, u klozetu,naletela na jednu prijateqicu. Ona ordinira u ovomparku i tako sebi zara|uje za `ivot. Slatko smo se, u onomsmradu, ispri~ale. Onako, ~u~e}i na ~u~avcu. Ona mipozajmila i papir, da nije bilo we morala bi da na|emneke stare novine... Moj Lepomir nije dolazio?
GOSPODIN: Nije.
VIOLETA. Niko nije pitao za mene?
Kenguri 173
GOSPODIN. Nije.
VIOLETA: A {to bi i pitao, ko da sam ja neki faktor. Vi ste dobro?
GOSPODIN: Tako. @ivotari se.
VIOLETA. To i sama znam. ^esto mi padne na pamet da je tu mo`da ina{a najve}a gre{ka.
GOSPODIN. Gde?
VIOLETA: Pa to {to `ivimo. [ta }e nam to? Ajde, ka`ite i sami,bar ste vi pametan ~ovek ako ja nisam.
GOSPODIN. Ma bi}e da ste u pravu. Mnogi to ni~im nisu zaslu`ili, aopet hodaju, jedu, di{u, smetaju i sebi i drugima. [to jenajgore: zaga|uju okolinu.
VIOLETA: Lepo ste to rekli. Ba{ sam na to i ja mislila. Fino steme pro~itali, ko bukvar.
GOSPODIN: (Ustane)
VIOLETA: Gde }ete?
GOSPODIN: Idem da se malo umijem, nikako da se rasanim.
VIOLETA: ^esma vam je tamo na onu stranu. Voda je u ~esmi.
GOSPODIN. Znam. Pri~uvajte mi {e{ir i novine.
VIOLETA: Nema da brinete. Sa mnom su sigurniji nego sa vama.
GOSPODIN: (Odlazi ka ~esmi)
VIOLETA: Pazite da se ne prehladite!
GOSPODIN: (Odlaze}i)Ne brinite.
VIOLETA: (Za sebe)Ma, {ta ima da brinem, ba{ mi je stalo do tebe. [to semene ti~e, mo`e{ da dobije{ i upalu plu}a, meni ni izyepa ni u yep. [upku jedan..
Gospodin je ve} kod ~esme, umiva se.
Violeta gleda po parku. Videla je ne{to zanimqivo, pa ustane.
VIOLETA: (Vikne)Jel to va{a }erkica...? Pa {to ste je tako natrontali, zarne vidite kakva je vru}ina, skuva}e se sirota... Ma, ni{tame se ne ti~e, ba{ me briga, samo vam ka`em, `ao mideteta, nije ono krivo {to se rodilo i {to mu je majkabudala...! More, jedi ti dva, jesi li ~ula...? Jedi ti uvek
174 Vojislav Savi}
jedno vi{e od mene, pa neka ti zauvek presedne! Ja, bre,o}u dobronamerno da te posavetujem, a ti tu...! Pa ja imamtri komada takvih, sve jedno drugom do u{iju...! Ma, ti senosi tamo, {up~ino jedna nevi|ena!(Vrati se, ode na drugu stranu, gleda tamo, pa vikne)Vitomire...! Vitomire, ako si to ti nemoj da mi se tu{uwa{, videla sam te...! Izvinite, gospodine, pome{alasam vas sa nekim, mislila sam da je to on, a nije on nego vi!Svratite u prvu kafanu i ne{to popijte na moj ra~un,konobaru koji vas slu`i ka`ite: Violeta pla}a!(Vrati se, sedne. Okrene se ~esmi)Jeste li gotovi sa tim umivawem?
GOSPODIN: (Sa ~esme)Jesam.
VIOLETA: Pa {ta ~ekate, {to se ne vra}ate?
GOSPODIN: Evo me.
VIOLETA: (Za sebe)E, i ti si mi neki ... Ceo dan sedi{ ovde i krade{ bogudane, ja bar ~ekam Lepomira.
GOSPODIN: (Vra}a se bri{u}i maramicom ruke)
VIOLETA: Fina voda, jel da? Sve`a?
GOSPODIN: Malo se ose}a na pro{lost, ali mi nije smetalo.
VIOLETA: Da vidite, ni meni.
GOSPODIN: Nekad nije bilo tako, znalo se za red, ali to je, na `alost,oti{lo u zaborav.(Zgu`va maramicu i baci je u korpu za otpatke. Do|e doklupe. Sedne)
VIOLETA: (Tra`i cigarete po svojoj torbici)Imate li vatre.
GOSPODIN. Mislite na {ibicu?
VIOLETA: Jok, mislim na moju tetku u Australiji.
GOSPODIN: (Izvadi {ibicu)Dozvolite.(Pripali joj cigaretu)
VIOLETA: Hvala.
GOSPODIN: Nema na ~emu.
Kenguri 175
VIOLETA: Jeste li vi za cigaretu?
GOSPODIN: Ako posedujete izvesne tr`i{ne vi{kove...
VIOLETA: Ba{ mi je `ao, vi{e nemam nijednu, kupi}e mi Lepomirkad zavr{i sa poslom. Kad god ugovorimo sudar on midonese po paklo i u`iva gledaju}i me kako }umurim.
GOSPODIN: Gde nameravate da odete sa wim?
VIOLETA: Sa Lepomirom? Prvo }emo na `elezni~ku stanicu. Iliautobusku. Usput }emo da sma`emo po jednu pqeskavicu ulepiwi i zajedni~kim snagama odlu~imo, mada }e bitionako kako on o}e, tu kod wega nema labavo.
GOSPODIN: A posle?
VIOLETA: Posle...! Sam bog zna... Se{}emo u prvi voz ili autobus,pa gde stignemo.(Pauza. Pu{i)Lako je meni i Lepomiru. Volimo se, a on ima zlatanzanat, konobari su danas na ceni. Ne tra`e ih samo pokafanama, nego ih i `ene jure.(Pauza)Dodu{e, jure ga i ...(Za}uti)
GOSPODIN: Ko jo{?
VIOLETA: Ne bi o tome smela da se izja{wavam, pogotovu prednepoznatim qudima i osobama.
GOSPODIN: Naravno. To je va{e pravo.(Pauza)
GOSPODIN: (Uzima novine)
VIOLETA: (Uhvati ga za novine)
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Re}i }u vam. Al samo ako se zakunete da }ete o tome}utati kao zemqa. Ne}ete da {irite daqe ko neka abro-no{a?
GOSPODIN: Kome? Pa ja `ivim tako usamqeno. Prijateqi su meostavili, `ena mi jo{ pre trideset i kusur godina po-begla... Uostalom, ako mi ne verujete...
176 Vojislav Savi}
VIOLETA: Verujem vam.(Ustane. Po|e par koraka na jednu, pa na drugu stranu.Vrati se do gospodina i tiho)Lepomirovu `enu je neko oladio.
GOSPODIN: Oladio? Kako to?
VIOLETA: Ubio.
GOSPODIN: Ma, nemojte? Kako? Ko? Kad? Zna li se za{to? Iz zado-voqstva?
VIOLETA: U tome je stvar {to to niko ne zna. U policiji tvrdosumwaju na Lepomira, al ne mogu ni{ta da doka`u. Zatonikako da ga ostave na miru, muvaju se oko wega i pozivajuga na neke tamo razgovore, on se dobro dr`i, al mu sve todo{lo do gu{e, pa bi se da im se skloni sa puta.
GOSPODIN: Pa jel kriv?
VIOLETA: Kako to mislite?
GOSPODIN: Je li je ubio?
VIOLETA: Moj Lepi...!? Wu!?... [ta vam je, ~ove~e, pa on ni mrava nebi mogao , i kad bi hteo, da zgazi! Pa wega kad komaracquto ujede `ao mu da ga pqesne, nego ga pusti da pobegne!
GOSPODIN: Sami ste rekli da vas je nekoliko puta pretukao.
VIOLETA: To je drugo. To je iz qubavi i na obostrano zadovoqstvo. Utome smo oboje u`ivali: on {to bije, ja {to sam bijena.Ponekad prosto po`elim da me opet dovati i izgazi, alwemu to ne pada na pamet. Ovo }e ostati me|u nama, jeltako?
GOSPODIN: Pa obe}ao sam vam.
VIOLETA: Milo mi je {to smo se upoznali, da znate.
GOSPODIN. I meni.
VIOLETA: Mada vas ja uop{te i ne poznajem. Ne znam ni kako sezovete.
GOSPODIN: (]uti)
VIOLETA: [to oboma odgovara. Uskoro }emo se razi}i, pa svak nasvoju stranu, nikad se vi{e, fala bogu, ne}emo u `ivotuvideti. I ne}emo zbog toga ni po`aliti. Vi }ete, sobzirom na va{e godine, uskoro umreti, a ja vam ne}u do}ini na saranu. Ja }u se ven~ati sa Lepomirom, a vas se ne}u
Kenguri 177
ni setiti da pozovem na svadbu koju ne}emo praviti,nismo poludeli, da nam se ceo svet smeje. Svi bi jedvado~ekali da ka`u: gledaj budale, ona ostavila troje dece,wemu `ena u grobu, a prave svadbu uz armonika{e ipevaqke.(Pauza)[ta ka`ete?
GOSPODIN. Molim?
VIOLETA: Jeste li ne{to komentarisali?
GOSPODIN: Nisam.
VIOLETA: Pa znam da niste, nisam toliko gluva.(Pauza)Najboqe bi bilo da se do~epamo Australije. Znate li dami tamo tetka `ivi?. Ro|ena.
GOSPODIN: Znam.
VIOLETA: Kako znate? Gledali ste u pasuq?
GOSPODIN: Pa sami ste mi rekli.
VIOLETA: Ja vama? Kad?
GOSPODIN: Pre jedno sat vremena. Mo`da malo vi{e. O va{oj tetki ikengurima.
VIOLETA: Tamo nas niko ne poznaje, a kenguri su miroqubive `ivo-tiwe. Ne diraju qude, na zanima ih koje su vere i nacije.Potpuno su u globalizacijskom tripu.
GOSPODIN: Ali ih zanima govorite li engleski.
VIOLETA. Oni se wime sporazumevaju i psuju?
GOSPODIN: Apsolutno. To im je materwi jezik.
VIOLETA. Sporazume}emo se nekako. Za po~etak rukama i nogama, akasnije }emo Lepi i ja nau~iti wihov, ili oni na{, kakose ve} dogovorimo. Ako su bar malo pametni nau~i}e onina{.(Pauza)Kenguri...(Pauza)Fine su to `ivotiwe, da znate. Svaka im ~ast... Mada ih jaiz dna du{e mrzim.
GOSPODIN: Zbog ~ega ih mrzite? Ne{to su vas uvredili?
178 Vojislav Savi}
VIOLETA: Ma, kako, ~ove~e, da me uvrede? Kako kad ih nisam nividela u`ivo? Samo na slici i na televiziji!
GOSPODIN: Pa zbog ~ega ih onda mrzite? I to iz dna du{e?
VIOLETA: Zato {to su onako blesavi i {to onako skaku}u!... I {tonisu na{i, nego wihovi...! A ne znam ni kako se pare.(Pauza)Ne znam ni{ta o wima. [ta mogu drugo nego da ih iz dnadu{e mrzim kad o wima ne znam ni{ta i kad su takodaleko!... Ali, svejedno, kad se tamo zadesimo... mora}emozajedno... mora}u da ih trpim dok se Lepomir i ja nesna|emo i zaku}arimo, posle ko im jebe mater!
GOSPODIN: [to ne pi{ete tetki?
VIOLETA. Gde da joj pi{em?
GOSPODIN: Pa tamo, u Australiju.
VIOLETA: Kako, ~ove~e, da joj pi{em kad nam se nije javqala, kadni{ta o woj ve} dvadeset godina ne znam, ko zna dal jeuop{te i tamo!(Baci cigaretu, zgazi je)I vi ste mi neki. Ili se samo pravite ili ste stvarno{upak. U ovo drugo vi{e verujem.
GOSPODIN: (Uzima opu{ak sa zemqe, nosi ga u korpu za otpatke)
VIOLETA: [ta to radite?(Pauza)Pa to treba da rade |ubretari, {to qudima uzimateposao?(On }uti. Baci opu{ak u korpu za otpatke, vra}a se)Koji ste vi pametwakovi}.(Gospodin sedne)Znam ja vas. I to odavno. Pun mi vas je kufer.
GOSPODIN: Koga?
VIOLETA: Vas pametwakovi}e. Vi sve mislite da najboqe znate, daceo svet treba da vas slu{a i citira, da za sve treba da sepitate. Svima ste se, bre, popeli na glavu, ni malo me ne~udi {to vas vlast ve} vekovima tamani! Kad vas skroznestane na{e }e zemqa da izgleda skroz druk~ije!
GOSPODIN: Kako }e to da izgleda?
VIOLETA: Boqe! Ima da propla~emo od sre}e!
Kenguri 179
GOSPODIN;: Mislite?
VIOLETA. Ma, {ta ima da mislim, ~ove~e, znam. Nisam toliko glupako vi!
GOSPODIN: U stvari, kad malo boqe razmislim, i ja se sla`em savama.
VIOLETA: I vi?
GOSPODIN: I ja.
VIOLETA: Eto vidite.
GOSPODIN: [ta?
VIOLETA: Pa to. Da se sla`ete sa mnom.
GOSPODIN: To je `iva istina.
VIOLETA: Jel da?
GOSPODIN: Jeste.
VIOLETA: Ama, {ta, bre, jeste, ~ove~e, {ta je istina!?
GOSPODIN: Pa, sve to!
VIOLETA: Koje sve to, koje...!? Ma, idi, molim te, i ja sam budala {todozvoqavam da me ti ovde zavla~i{, hvala bogu da nemasvedoka pa da mi se smeju!(Ustane sa klupe, ode u stranu)Be`i, bre, tamo. Jedan matori {upak na{o da me slu|uje.I to ovde, u parku koji pripada svima nama, celom na{emmalom ali ponosnom narodu...!(Pauza. Videla je da neko dolazi)Evo ovog va{eg.
GOSPODIN: Koga?
VIOLETA: Va{eg brata!
GOSPODIN: Ja nemam brata.
VIOLETA: (Nervozno se okrene)Kako ga nema{? A onaj {upak sa ki{obranom? Onaj {tovam je odveo `enu?
GOSPODIN: A, na wega ste mislili?
VIOLETA: Na wega, naravno, na koga bi drugog!? Na moju tetku?
GOSPODIN: To je ve} ne{to drugo. Nismo se razumeli. Oprostite.
VIOLETA: Ma, {ta ima da ti opra{tam, oprosti ti samom sebi!
180 Vojislav Savi}
Dolazi ^ovek sa ki{obranom.
VIOLETA: Jel jo{ pada ki{a?(Pauza)Pazite da vam ga oluja ne odnese.
^OVEK: (Stane, zagleda se u wu)
VIOLETA: [ta me gledate tako?
^OVEK: Da li se mi odnekud znamo ili je to ta~no?
VIOLETA: Ne znamo se, al smo se danas upoznali, ve} ste mi sesmu~ili prolaze}i ovuda sa tim ki{obranom!
^OVEK: Ne radite li vi u Zavodu za mentalno zdravqe, kance-larija broj ~etiri, druga vrata desno, izme|u laborato-rije i mu{kog vca?
VIOLETA: [ta je vama, ~ove~e, {ta se tu bez veze glupirate, ni{tavas pod milim bogom ne razumem!
^OVEK: Bi}e da sam se prevario. Izvinite zbog tehni~kih smet-wi. @ao mi je ako sam vam oduzeo dragoceno vreme, znam daga imate na pretek.
VIOLETA: Ja?
^OVEK. Pardon.
GOSPODIN: (Uzme {e{ir sa klupe, stavi ga na glavu, pa ga podigne)Moje po{tovawe, dragi gospodine.
^OVEK: O, to ste vi. Moj voz je mogao da protutwi, a da vas nevidim na ovoj postaji.(Pru`i mu ruku)Kako ste?
GOSPODIN: (Prihvati ruku)Nisam ba{ najboqe, ali `ivi se. Tu i tamo, ovde i onde.
^OVEK: [ta }ete, mora se. Nisam ih pitao, ali moji su dobro, ava{i?
GOSPODIN: Nisam ni ja moje, mada nisu ni oni mene, tu smo, hvalabogu, pri nere{enom rezultatu. Ho}ete li da sednete?
^OVEK. Vidite, ne znam ni sam. Pla{im se, izgubi}u prili~novremena, iako ve} odavno ne znam {ta }u ni sa wim ni sasobom.
GOSPODIN: Izvolite.(Pokazuje mu klupu)
Kenguri 181
^OVEK: Hvala. Ako ni{ta drugo, posede}u dok mi ne stigneslede}i voz.(Spusti otvoren ki{obran pored klupe. Sedne)Hvala vam, malo odmora mi, na kraju krajeva , ne}e {ko-diti. Vru}ina mi ne smeta, naro~ito kad zahladni. Da limi smetamo woj?
VIOLETA. [to niste sklopili taj taj va{ ki{obran?
^OVEK. Naka ga, tako se najboqe odmara.
VIOLETA: Tako se odmara...? E, i ti si mi neki... Ma, ba{ me briga,{ta se i ja za svaku sitnicu `derem, ko da }e me za to nekoodlikovati ordenom za rad i zasluge.(I ona sedne)
Wih troje }utke, uko~eno, sede jedno vreme.
GOSPODIN. Kako vam je `ena?
^OVEK: (]uti)
GOSPODIN: Nadam se da je dobro.
^OVEK: (Ramena po~nu da mu podrhtavaju)
GOSPODIN: [ta vam je?
^OVEK: (Pla~e, tiho, jedva se ~uje)
VIOLETA: (Zagleda se u wega)Stvarno, {ta vam je?
GOSPODIN: Ako sam bio neu~tiv ili suvi{e qubazan... Ili, ne dajbo`e, indiskretan...
^OVEK: Ni{ta... Nije va`no...(Maramicom bri{e suze. Vrati je u yep. Uzdahne)
VIOLETA: Ako vas je ne{to naprasno i nezdravo zabolelo...?
^OVEK: Nije to u pitawu.
VIOLETA: Ja onda zaista ne znam kako da vam pomognem.
GOSPODIN: Nisam `eleo da vas povredim, a ako sam vas povredio nijemi `ao. Samo sam pitao za moju biv{u, a va{u sada{wusuprugu.
^OVEK: Ona je mrtva, prijatequ.
GOSPODIN: Mrtva? Za mene?
^OVEK: I za vas i za mene. Definitivno i zauvek.
182 Vojislav Savi}
GOSPODIN: To nisam znao.
^OVEK: Zato {to ve} trideset i kusur godina u znak protesta {tovas je ostavila i oti{la sa mnom ne kupujete novine!Ina~e biste videli wene ~ituqe, bilo ih je bar dvade-setak, sve sa mojim o`alo{}enim potpisom.
GOSPODIN: Kad se to desilo?
^OVEK: Samo {est meseci od onog dana kada ste je vi na ovoj klupiuzalud ~ekali da do|e iz kancelarije!
GOSPODIN: Nije mogu}e!?
^OVEK: Nije nemogu}e! Idite na grobqe i pro~itajte {ta pi{ena spomeniku kojeg sam joj podigao u znak zahvalnosti zawenu preranu smrt i moju duboku `alost.
GOSPODIN: A ja tolike decenije ~ekam i nadam se da }u je bar, dokprolazi ovuda, videti.
^OVEK: Od dana wene pravovremene smrti nosim onaj tamo ki{o-bran u znak `alosti za wom. Ne rastajem se od wega, nesklapam ga, postali smo nerazdvojni. Di{emo kao jedan~ak i kad se posva|amo.
VIOLETA: Od ~ega?
^OVEK: (Upitno joj se okrene)
VIOLETA: Mislim, od ~ega je umrla? Od neke bolesti ili od tuge za`ivotom?
^OVEK: Ne{to joj zasmetao levi bubreg, odvedem je u bolnicu,jedan ka`e: Nije bubreg nego srce, drugi: nije srce, negobubreg, pa obojica navali{e na wu, jedan joj vadi bubreg,drugi srce i dok dlanom u dlan, a po unapred utvr|enomplanu... Ona srce nije imala, kao da je znala da joj u `ivotune}e zatrebati, a bubreg je izdade u jeku operacije...Izjavili su mi sau~e{}e, kulturno, tu nemam {ta da imzamerim, tu su pravi majstori. Ipak, mene to nije mogloda ute{i, boqe da su mi to nadoknadili u gotovini.Predlo`ili su mi da joj bubreg vrate, nisam pristao: {ta}e bubreg mrtvoj `eni bez srca?
GOSPODIN: A ja se toliko godina nisam `enio, ~ekao da vi umrete, pada mi se ona bez gri`e savesti vrati i da zajedno pro`i-vimo to {to nam je ostalo. Ode mi `ivot kao da ga nije nibilo. Ne}ete se qutiti ako joj ponekad odnesem buketcve}a na grob?
Kenguri 183
^OVEK: Naprotiv, bi}e mi drago, ja te tro{kove odavno izbega-vam, i to uspe{no.
VIOLETA: I ja bih to u~inila, al moram da idem sa Lepomirom, dastvaramo novi `ivot i novu decu, tri komada.
^OVEK: Izvinite na smetwi i dosadi. Ne uzmite za zlo mojenezrelo pona{awe, nadam se da, ipak, nikoga nisam po-vredio. Niko me odavno ne ~eka, pa je krajwe vreme dakrenem, ne volim da kasnim.
VIOLETA: Ne}ete da sa~ekate voz?
^OVEK: Koji voz?
VIOLETA: Pa onaj va{?
^OVEK: Ma, ko mu jebe mater!(Ustane, krene, zatetura se)
GOSPODIN: Pazite da ne padnete.(Ustane, poma`e mu da stane na noge, pridr`ava ga)Jel sad u redu?
^OVEK: Nadam se da jeste.
GOSPODIN: Mo`ete li da nastavite sami?
^OVEK: Moram. Kad stignem svima }u da poru~im da ste svi viovde dobro i da im prenesem va{e tople i iskrene mr-`we.. Mnogo je na ovom svetu me|u qudima qubavi irazumevawa, al ih mi jo{ nismo otkrili. No, wihovovreme tek dolazi, samo {to nije.(Odlazi)
VIOLETA: (Sko~i sa klupe)Gospodine!
^OVEK: (Okrene se)
VIOLETA: A ki{obran?
^OVEK: Kakav ki{obran?
VIOLETA: Va{! Ovaj crni! Evo ga ovde! Zaboravili ste ga! Da vam gadonesem ili }ete sami!?
^OVEK: Ma, ko i wemu jebe mater, nek crkne tu!(Odlazi)
Violeta i Gospodin gledaju za wim sve dok se ne izgubi.
Violeta je zbuwena, Gospodin ravnodu{an.
184 Vojislav Savi}
VIOLETA: [ta li mu bi?
GOSPODIN: (]uti)
VIOLETA: Vas pitam, {ta se tu pravite!
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: Ma, {ta mi vi tu svaki ~as: molim, molim!... [ta mu bi?Va{em burazeru? [to nam ostavi ovo?(Uzme ki{obran, podigne ga, zagleda)Fini... Nov novcat.. Ne znam kako ga je nosio tolkegodine, a nije ni porastao ni ostario. Ako ga onaj ne}euze}u ga za mog Lepomira, wemu }e ba{ lepo stajati uzlakovane konobarske cipelice.(Vrati ki{obran gde je i bio)[to vi samo }utite?
GOSPODIN: Ni{ta.
VIOLETA: Zbog va{e biv{e?(Pauza)Pa, {to se, brate, niste raspitali?(Pauza)Lepo ste mogli da priupitate, pa da yabe ne dolaziteovamo!(Sedne pored wega, udari ga po ramenu)More, udri brigu na zajebanciju! Kad god vam je te{ko, avi lupite kontru, pa }e sve da ide ko podmazano ako se neokliznete na bananu. [ta je `ivot da ~ovek zbog wegagubi `ivce i ugled!? Pa zar nije tako!?
GOSPODIN: (Posle kra}e pauze)Ako }emo iskreno, nikad je nisam ni voleo!
VIOLETA: Pa {to ste onda dolazili svakog bo`jeg dana tolikedecenije?
GOSPODIN: Dolazio sam da joj napakostim, da joj ne{to na`ao u~inim.Spremao sam se, smi{qao, ma{tao... Planirao sam da jebar ispqujem ili joj, kao i svi nemo}ni, doviknem ne{toru`no... I u tome mi pro|e `ivot... Niti je ispquvah,niti joj u~inih neku pakost, nije mi se ukazala prilika.
VIOLETA: Jebi ga, tako to ide kod nas, omane{ kad se najmawe nada{.Nadam se da tako ne{to u `ivotu meni ne}e da se desi. Nebi bilo lepo od wega.
GOSPODIN: Od koga?
Kenguri 185
VIOLETA: Pa od `ivota.(Pogleda u stranu)Ovaj se vra}a. Mora da se pokajao zbog ki{obrana.
Vrati se ^ovek.
VIOLETA: Jel vi zbog ki{obrana? Pokajali ste se, jel da? Ipak }etega uzeti?
^OVEK: Hvala na pitawu, nije to u pitawu... Zbog gospodina... Nebih da ga pred vama kompromitujem i izla`em nepri-jatnostima, pa vas molim da nas na par sekundi ostavitenasamo.
VIOLETA: Jel to zna~i da se udaqim na pristojno odstojawe?
GOSPODIN. Ako biste bili qubazni.
VIOLETA: (Gleda ga, okleva)
^OVEK: Ne}e to dugo trajati. Kratka konsultacija.
VIOLETA: Neka bude ovog puta po va{em.
^OVEK: Vrlo ste vrli i qubazni.
VIOLETA: Ma, nema veze. Ne volim da popu{tam, iz inata, al kad stetako fini.(Udaqi se. Stane)Jel dosta i dovoqno?
^OVEK: Jo{ korak. Eventualno dva, dva i po.
VIOLETA: (Udaqi se jo{ dva koraka)Sad?
^OVEK: Odli~no. Hvala vam. Uvek }u vas se se}ati sa veseqem usrcu.
VIOLETA: U, zna{ koliko mi je do toga stalo, ko do lawskog snega,ki{e i magle!
^OVEK: (Gospodinu, besno)Vrati mi nov~anik.
GOSPODIN: [ta je, bre, tebi, kakav nov~anik?
^OVEK. Obradio si me dok si me pridr`avao da ne padnem. Ajde,ajde, ne pravi se lud nego ga vra}aj ina~e }u ti jebati milumajku! Jesi ~io!?
GOSPODIN: Jebi ga, i ti si nakraj srca... Nisi morao odma da se vata{za yep, mogo si da sa~eka{ da nestanem.(Vadi nov~anik, vra}a ga ^oveku)
186 Vojislav Savi}
^OVEK. Koji ti je moj? [ta ti to zna~i kad i sam zna{ da sam ve}danima bez dinara. I ja sam, ko i ti, ve} dugo bez posla.Danas i kad nekog orobi{ od toga slaba vajda, bu|elari suim prazniji od glava!
GOSPODIN: (]uti)
^OVEK: Profesionalna deformacija?... Pomislio si da sam ne-koga ojadio, pa si ti hteo mene? Jel se to zove profesio-nalna solidarnost?
GOSPODIN. Ajde, skini mi se! I uzmi taj ki{obran, {ta si ga tura{irio!
^OVEK: Uzmi ga, ako ti treba, ti!(Okrene se Violeti)Gospo|o, mo`ete da se vratite, najlep{e vam hvala napomo}i i razumevawu.
VIOLETA: (Vrati se)Nema na ~emu, izvolte i drugi put, al nemojte da prete-rujete.
^OVEK: Kad se slede}i put budemo sreli, na ovom ili na nekomdrugom svetu, to }e za mene biti nepo`eqna, ali velikaradost.
VIOLETA: Sve se bojim da o}e.
^OVEK: Izvinite, sad moram da krenem kako bih stigao, ~eka medug put u izvesnu neizvesnost. ^im stignem javi}u vam sejednom lepom razglednicom.
VIOLETA: Kako da mi se javite kad ne}u biti na staroj adresi, a novujo{ ne znam?
^OVEK: Zna}e po{tari. Mo`da i pre vas.(Odlazi)
VIOLETA: Stanite, pa ne znate ni kako se zovem...!
Violeta i Gospodin gledaju za wim sve dok se ne izgubi.
VIOLETA: (Sedne)[ta je hteo?
GOSPODIN: Izgubio pamet, pa je poverovao da }e je mo`da negde ovdena}i.
VIOLETA: Ja je nisam videla.
GOSPODIN. Ni ja.
Kenguri 187
VIOLETA. Ako je i{o u WC... Mo`da mu je tamo ispala... Otko-trqala se i pome{ala sa... znate ve}...
GOSPODIN: Na kraju krajeva, nije mu ni potrebna. Kao, uostalom, nisvima nama. Dokle smo sa wom dogurali, {ta smo po-stigli?
VIOLETA. I to {to ka`ete. Pamet nikoga nije opametila. Zato ijesmo svi jebivetri i mrsomudci.
LEPOMIR: (Off)Violeta!
VIOLETA: (Sko~i)Tu sam, tu sam! Evo me ovde! [ta je bilo, {to me zove{?Gde ti je kofer, nisi ga, vaqda, zaboravio?
LEPOMIR: (Off)Strpi se jo{ par minuta, gosti samo {to nisu krenuli!
VIOLETA: Jesu li platili?
LEPOMIR: (Off)Sad }e. [ef se ba{ sprema da im napravi ra~un.
VIOLETA: O}e li da ih ojadi, a?
LEPOMIR: (Off)Nego {ta }e. Pamti}e na{u firmu dok su `ivi, a tolikira~un nek ~uvaju za uspomenu i dugo se}awe!
VIOLETA: Dobro, Lepi, dobro, vra}aj se tamo, nemoj da vide da tenema, odma }e da pomisle da eskivira{ posao i bojkotuje{vlast i wene izvr{ne organe {to bez veze gluvare na{imulicama.(Gleda na tu stranu)Idi, idi!(^eka da on tamo ode. Vrati se do klupe. Sedne)Sad }e on, samo {to nije, vala i na~ekala sam se. I akosam, imam i koga. A {to je dobar u krevetu, to ne smem nida vam opi{em! To, prosto, nije humano!(Pogleda u Gospodina, al se on pravi da ni{ta nije ~uo)Rodi}u mu, vala, tri sin~uge, pa makar ih dali nekome nausvojewe!(Pauza)Jel o}ete da vam ka`em kakav je to ~ovek!? Jel o}ete!?
GOSPODIN: Pa ka`ite mi. Kakav je?
188 Vojislav Savi}
VIOLETA: Sad }u da vam poka`em, al nemojte da se postidite.(Otkop~ava sukwu)Nemojte da pocrvenite do u{iju.(Povu~e sukwu nadole)Pri|ite.(Gospodin joj pri|e. Ona mu okrene zadwicu)Tu, na guzi, leva polovina. [ta pi{e?
GOSPODIN: (^ita)
VIOLETA: ^itajte naglas, niste, vaqda toliko nepismeni!
GOSPODIN: (^ita)“Voli te Vojislav. JNA Zagreb 1990. Jedinica za spe-cijalne namene.”
VIOLETA: Pardon, pogre{an guz! Taj je odavno zastareo.(Name{ta drugi guz)Izvolte.
GOSPODIN: (^ita)“Violeta, qubavi moja jedina. Zauvek tvoj Lepomir.”...
VIOLETA: (Ispravi se, podi`e sukwu, zakop~ava je)Eto vidite. Li~no me je odveo kod najboqeg majstora zatetova`u da mi to istetovira! I li~no platio! Od novcakoji je zaradio poslu`uju}i na jednoj ciganskoj svadbi.Takav vam je to ~ovek!
GOSPODIN: Tamo, iza onog `buna, krije se va{ mu`.
VIOLETA: Koji, bre, moj mu`?!
GOSPODIN: Vitomir se vika, zar ne?
VIOLETA: Vika ti se tata... Iza kog `buna?
GOSPODIN: Tog tamo iza na{ih le|a.
VIOLETA: Otkud znate?
GOSPODIN: Pa video sam ga dok sam bio da se umijem. Pre toga sam ga~uo, ve} se ~itav sat {uwa okolo.
VIOLETA: (Sko~i sa klupe)Ma nije vaqda!?
GOSPODIN. Proverite.
VIOLETA: (Vikne)Vitomire!(Niko se ne odaziva)
Kenguri 189
Vitomire, vidim te, nisam gluva! Izlazi ve} jednomodatle!(Pauza)Ajde, ajde, ne pravi se vi{e mutav, odavde vidim da ti tolepo ne stoji i da si pocrveneo od stida!
VITOMIR: (Izlazi iza `buna)
VIOLETA: Pa, ~ove~e, jel ti misli{ da sam ja toliko naivna...? Pa ja,bre, i na le|ima imam o~i i sve vidim, takvu me majkarodila, a boqe da nije kad sam ovako dobra i tole-rantna...! Sram da te bude!
VITOMIR: (Dolazi, polako, oborene glave, tako i stene pred wom)
VIOLETA: E, Vitomire, Vitomire... Pa {ta ti to treba? [ta sitime hteo da postigne{?
VITOMIR: Hteo sam da te se nagledam pre no {to zauvek nestane{ izmog ni{tavnog `ivota.
VIOLETA: Ama, {ta ima da me gleda{, vidi me na {ta li~im, zar samja za gledawe.
VITOMIR: Za mene jesi.
VIOLETA: Gospodine?
GOSPODIN: On u vama vidi i ono {to niste, na zamerite budali.Jednom }e i to pro}i, ali tada }e biti prekasno. Du{a }emu biti trajno na~eta, sam }e se sebi smejati od tuge.
VITOMIR: Mogu li da sednem?
VIOLETA: Ma, sedi, ba{ me briga, radi {ta o}e{ kad te takvog bogstvorio!
VITOMIR: (Sedne)Oti}i }u pre no {to tvoj Lepomir, lepnulo ga po sredsrca, stigne. Ne}u da stajem na put va{oj sre}i a mojojnesre}i.
VIOLETA: Bre, ~ove~e, te`i si mi ti nego ja samoj sebi. Na ~asnure~. Da sam znala da }e{ ovako... Kako su mi deca, kome siih ostavio na maltretirawe?
VITOMIR. Tetka Qubici.
VIOLETA: Ako si, ona }e ih paziti ko svoje. Da}e im i da jedu, toniko drugi sem we ne bi uradio. Jesi nabavio ^itanku zaonog najstarijeg?
190 Vojislav Savi}
VITOMIR: Kakva crna ^itanka kad se jo{ nije pojavila u izlozima!
VIOLETA: Nije!?
VITOMIR: Ma, idi, molim te!
VIOLETA: Jebala ih ^itanka kad je celo leto {tampaju, ko da je upitawu neka enciklopedija, a ne obi~na ^itanka za prvirazred osnovne {kole! Jel vi ~ujete ovo, gospodine?
GOSPODIN: Uvek je tako kod nas bilo. Deca po|u u {kolu a nemaju iz~ega da sri~u slova. Kad dobijete radno mesto, oni neznaju ~ime da vas uposle. Kad `ivite, oni jedva ~ekaju daumrete, a kad umrete qute se {to ste poranili jer nemajugde da vas sahrane: sva grobna mesta su rasprodata, agrobari ne}e da kopaju nova, topli obrok im kasni {estmeseci!
VIOLETA: (Vitomiru)[ta ovaj {upak pri~a?
VITOMIR. Ma nije meni do wegovih pri~a.(Sko~i sa klupe, unezvereno gleda po parku)
VIOLETA. [ta ti je, ~ove~e?
VITOMIR: (Isto)
VIOLETA: Ama, {ta ti je, {ta si namiriso?
VITOMIR: ... Neko tr~i!
VIOLETA: Ko?
VITOMIR. On tr~i, a oni ga jure!... Ne znam o}e li ga sti}i, alislutim da mu se ne pi{e dobro!
VIOLETA. Ama, ko, ~ove~e, tr~i, ko?! Za{to!? Kuda be`i!? [to gajure i ko ga juri!? Zna li se!?
Zadihano, u pani~nom bekstvu, dotr~i Lepomir. Ho}e da protr~i poredwih.
VIOLETA: (Vrisne)Lepomire!
LEPOMIR: (Ukopa se u mestu)Violeta, gawaju me.
VIOLETA: Ko, ~ove~e? Za{to? [ta se desilo?
LEPOMIR: Oni sa ru~ka. Ru~ak nisu hteli da plate, {ef po~upa onomalo kose sa glave, od bak{i{a ni pomena, a oni seobru{i{e na mene.
Kenguri 191
VIOLETA: Zbog ~ega? [ta si im uradio? Jesi li nekoga poprekopogledao? Da nisi, onako u prolazu, ne{to lanuo protivzakona o informisawu ili, ne daj bo`e, kulturi? Nijetrebalo, oni to organski ne podnose, a biju i zbog mawihsitnica!
LEPOMIR: Zbog toga {to mi ne mogu ni{ta! [to imam alibi, pa nemogu da me uapse! Moram da be`im!
VIOLETA: Tr~i, Lepi, tr~i!
LEPOMIR: Ti me ~ekaj ovde, zavara}u im trag, gledo sam i ja kaubojce!Eh, Violeta, pa ja takve budale ve} godinama slu`im, znamkako da ih nasankam! Kad se samo setim kolike sam imra~une pravio, a oni ko volovi...(Otr~i)
VIOLETA: (Za wim)Sakrij se u klozet! Tamo iza onog usranog zida! Mi tene}emo odati, nismo izdajnici i denuncijanti!
GOSPODIN: (Tako|e vi~e za wim)Ako vas zovu, pritajite se i ne odazivajte se! Ne nasedajtena wihove maloumne trikove!
VITOMIR: (Isto)Gadi mi se i ime da ti izgovorim, ali wima se ne daj! Akoti opsuju majku, ti im tri puta vrati, ali u sebi!
VIOLETA (Dugo gleda za Lepomirom, onda se okrene Vitomiru iGospodinu)\ubrad jedna pajkanska! [up~ine jedne! Nadri{up~ine!Ko da je on jedini ubica koji se slobodno {eta ulicamaovog grada! Neka prvo po~iste one iz svojih redova!
VITOMIR: (Potr~i i opet vikne Lepomiru)Ako ih nasamari{ alal da ti je i moja Violeta i qubav sawom, povedi nam i decu ako o}e{!
GOSPODIN: (Isto)U politiku se ne me{ajte, oni }e to jedva do~ekati da vamdo|u glave! Nemojte slu~ajno da ih optu`ite za ortakluksa mafija{ima i lopovima, istina uvek najvi{e boli, pase ne pra{ta ni ro|enom bratu, a kamoli vama!
]utke ~ekaju nekoliko trenutaka.
Dotr~i policajac u tamnom odelu vitlaju}i pi{toqem. Stane.
POLICAJAC: Gde je?
192 Vojislav Savi}
VIOLETA. Izvinte, za koga pitate? Jel za moju tetku? Ona je uAustraliji.
POLICAJAC: Onaj {to pobe`e!
VIOLETA: Ute~e ka Skup{tini. Posle }e da zaokrene ulevo, potomtre}om ulicom udesno, ako pre toga ne padne i slomi kuk,a dao je re~ da se ovamo ne}e vra}ati ni po cenu `ivota ismrti.
POLICAJAC: (Drekne preko wene glave)Ajde, bre, po`uri, {ta se tu kilavite! Ako ga sad nestignemo pobe}i }e nam!(Potr~i, ugleda Gospodina, stane)Lazi}u, jesi li to ti?
GOSPODIN: (Neprijatno mu je, iska{qe se)
POLICAJAC: Di`i dupe kad razgovara{ sa mnom!
GOSPODIN: Izvinite.(Ustane)
POLICAJAC: [ta radi{ ovde?
GOSPODIN: Odmaram du{u.
POLICAJAC: Du{u ili ruke?
GOSPODIN: Vi{e du{u, nahodao sam se danas tamo i ovamo, jo{ vi{egore i dole.
POLICAJAC: Pazi {ta radi{. Nemoj da mi opet dopadne{ {aka. Menii mo`e{, ali ako te zgrabe ovi moji zlikovci najebo si ko`uti!
GOSPODIN: To znam i sam, ne bi mi bio prvi put. Po{teni su uvek naputu pravdi.
POLICAJAC: ^uvaj se.(Otr~i mlataraju}i pi{toqem)
VIOLETA: Govnari jedni. I to su mi neki pajkani. Gde im je kulturai lepo doma}e vaspitawe?
Sad scenom protr~i jo{ pet {est policajaca, svi u tamnim odelima,svi nalik na onog prvog, svi mlataraju pi{toqima. Protr~e poredViolete, Gospodina i Vitomira. Oni, stoje}i, bez re~i, gledaju za wima.
VIOLETA: Fala bogu, spasismo ~oveka ni krivog ni du`nog.(Gospodinu)Dobro ste se dr`ali. Poznajete ga?
Kenguri 193
GOSPODIN: Iz vi|ewa.
VIOLETA: U~inilo mi se da ste prisni.
GOSPODIN: Sa wim...!? Ja!?... Kamo lepo sre}e. Mnogo sam se trudio damu omilim, kao i mnoge moje kolege, ali nisam imaouspeha. Svi mi patimo da budemo u dilu sa wima, ali onisu tu u`asno probirqivi.
VIOLETA: Vitomire, u tebe sam najvi{e sumwala, a ti si se poneo kopravi {ampion, alal ti }ufte. Da sam u prilici, ko {tonisam, odma bi te predlo`ila za neki orden za herojskuobnovu i visoki patriotizam.(Vikne)Lepomire!(Pauza)Lepi!
LEPOMIR: (Off)Tu sam! Jel me ti to zove{, Violeta!?
VIOLETA: Ne izlazi iz tog klozeta dok skroz ne pro|e opasnost. Jelme ~uje{?
LEPOMIR: (Off)Usmrde}u se ovde!
VIOLETA: Vole}u te ja i takvog!
LEPOMIR: (Off)Do kolena sam u qudskim govnima!
VIOLETA. Va`no je da ti meni ostane{ `iv! Prituqi se i ~ekaj namoj znak!
LEPOMIR: (Off)Va`i, Violeta, qubavi moja!
GOSPODIN: (Vikne i on)Ako se, tra`e}i vas, pozovu na red i zakon, vi samo}utite, neka prvo sami sebe na to pozovu! Ako nisuzaboravili {ta su red i zakon! A znam da jesu, i to odavno!
VITOMIR: (Isto)^im ti obe}aju slobodu, znaj da la`u, to te oni navla~e natanak led, samo }uti i gledaj da ih nasanka{.
GOSPODIN: (Isto)Ako vam obe}aju med i mlako, ne verujte im na re~. Oni jelako daju a jo{ lak{e zaborave!
194 Vojislav Savi}
VITOMIR: Kad ti pukne kliker, izre|aj im sve po spisku, ali, kao{to sam ti ve} rekao, u sebi, da te niko ne ~uje!
LEPOMIR: (Off)Fala vam, qudi, na iskrenim savetima! Nisam znao dadobrota i lepota qudske du{e jo{ stanuju u ovim na{imsurovim krajevima!
VITOMIR: (Violeti)Ka`i mu neka stavi maramicu na nos, ako nije slinava,lak{e }e u tom smradu da opstane.
VIOLETA: (Vi~e)Stavi maramicu na nos, da te taj smrad ne ugu{i! Jel me~uje{?!
LEPOMIR: (Off)Stavio sam je, ne brini, al slabo poma`e!
VIOLETA: E, pa, strpi se, nije ti to hotelski toalet, nego na{,narodni. Na nas se i ose}a, a ne na na{e du{mane iz belogsveta!
LEPOMIR: (Off)Izgleda da je pukla neka cev! Govna kuqaju sa svih strana!Ne znam {ta da radim!
GOSPODIN: Ostanite tu gde ste i ne boj te se ni{ta! Govna ne ujedaju!Ona su, za razliku od qudi, potpuno bezopasna!
VITOMIR: Svi ti mi ovde, u stvari, ~ak i zavidimo na dru{tvu!Violeta je malo i qubomorna!
VIOLETA: Ne preteruj, ~ove~e...
VITOMIR: (Violeti)Kad krenete, prvo svratite da se istu{ira. Ima dole kod`elezni~ke stanice jedna baba {to izdaje tu{ kabine. Nebih voleo da mi se i ti pored wega usmrdi{. Tako ne{tone bih sebi nikad oprostio!
GOSPODIN: Pozvao bih vas u moj stan, tu sam ja odmah iza parka, alinemam vode, iskqu~ili mi je zato {to je mesecima nisampla}ao u znak protesta {to nemam para. Sutra }e, uosta-lom, biti boqe. Tako smo govorili i ju~e.
VITOMIR: Oni se vra}aju.
VIOLETA. Zar opet, mile im ga majke?
VITOMIR: ^ujem ih.
Kenguri 195
VIOLETA: O, srce im jebem pajkansko, zar nemaju pametnija posla?Toliki lopovi i banditi, a oni se navrzli na wega... Kojisu, bre, to, {upci!
Opet dotr~i onaj policajac sa pi{toqem u {aci.
VIOLETA: Jel ga na|oste?
POLICAJAC: Na|osmo ga, na|osmo, ali malo morgen!(Zgrabi je za kosu, gurne joj pi{toq u glavu)
VIOLETA: Ama, {ta vam je, ~ove~e, ja nikada nikome ni{ta nisam nislu~ajno skrivila, a kamo li namerno i sa namerom! Imami li~nu kartu! Paso{ nisam vadila, nisam imala dvefotografije i pare za taksu!
POLICAJAC: Ali si me slagala, pizda ti materina! Poslala si me kaskup{tini, a tamo od wega ni traga! O}e{ da ti sad mozakprospem, a!?
VIOLETA: Ne}u, nisam luda, mada mi nikad nije ni trebao! Pa ni viod wega niste videli neku vajdu!
POLICAJAC. Ne}e{, a?
VIOLETA. Ma, ja tog ~oveka nisam ni videla, a vi ste insistirali naodgovoru, pa sam ne{to morala da vam ka`em, ~isto da neispadnem neznalica i analfabeta!... Pa moja tetka je uAustraliji, `ivi tamo sa kengurima i lepo se sla`u, {toja ne bih sa vama , kad smo istih pogleda na vitalna`ivotna pitawe i svet oko nas...(U}uti)
POLICAJAC: (Neko vreme je gleda, a onda odgurne)Odbij!(Ode do Vitomira)Jesi li ga ti video?
VITOMIR: Ja samo {to sam do{ao... Muka me naterala... U potrazisam za ~itankom, kupio bih i polovnu... Ako je va{e detezavr{ilo prvi razred osnovne, a vi sa~uvali kwige...Samo da nisu neke kupusare...
POLICAJAC: Ne brini, na}i }emo tu ^itanku, pa }ete i ti i tvoj sin dau~ite iz we, ali ja sam te pitao kuda je pobegao?
VITOMIR. Ko?
POLICAJAC: Pa onaj {to je be`ao! Jesi li ga video?
VITOMIR: Nisam.
196 Vojislav Savi}
POLICAJAC: [to odma ne ka`e{?(Zagleda se u Gospodina koji namerno gleda u stranu ipravi se lud)Lazi}u.
GOSPODIN: (]uti)
POLICAJAC: Lazi}u!
GOSPODIN: Izvolite, gospodine?
POLICAJAC. Di`i dupe kad razgovara{ sa mnom.
GOSPODIN.: U pravu ste.(Ustaje)Godine prolaze, stari se, jesen samo {to nije procve-tala...
POLICAJAC: Ajde, ne seri tu, nego dolazi vamo!
GOSPODIN: Odmah?
POLICAJAC: Odma, nego {ta, ne misli{, vaqda , da }u jo{ i tebe da~ekam?!
GOSPODIN: (Nevoqno mu prilazi)Evo me ... Tu sam.
POLICAJAC: Vidim da si tu.(Pogleda u ostale, pa)Do|i vamo.(Vodi ga sasvim u stranu, {to daqe od ostalih)
VIOLETA: Ne}e, vaqda da ga ocinkari?
VITOMIR: Mo`da se ~ovek raspituje za ne{to drugo. Mo`da }e da gaanga`uje za onu ~itanku, kao posrednika, da nabije cenu.
VIOLETA: Daj bo`e, wu }e{ ionako ti da plati{. More, ne verujemja wima ni{ta. Napili se i najeli na tu| ra~un, pa imdunulo da krenu u lov na ~oveka.
POLICAJAC: Mar{!(Odgurne Gospodina koji otetura do klupe, jedva ostanena nogama. Drekne)Ajde, bre, dokle }ete da se vu~ete ko gladna godina!Potr~i malo, potr~i! Pravac klozet, tamo iza onog gov-wivog zida! Tu mu je baza! Opkolite ga sa svih strana!(Otr~i mlataraju}i pi{toqem)
VIOLETA: (Okrene se Gospodinu koji sedi na klupi oborene glave)Ama, ~ove~e, jeste li to vi...?
Kenguri 197
Za~uje se tutaw i onih pet {est policajaca ponovo protutwi scenomka klozetu.
VIOLETA: (Sa~eka da se udaqe, pa tiho)Jel ga vi to izdadoste?(Gospodin }uti, oborene glave)[to, bre?(Gospodin }uti)Ni{ta ti to u `ivotu nije trebalo... Niti }e te odli-kovati, niti }e ti dati nacionalnu penziju...
GOSPODIN: Nisam ja! Nije me za wega ni pitao, nego za neke mojekolege! Rutinska provera!
VIOLETA: A ti, Vitomire?
VITOMIR: Ja? U mene sumwa{?
VIOLETA: Mora da si i{ao u kafanu da im ne{to pri{apne{?
VITOMIR. Violeta, ako ti misli{ da ja... A moje po{tewe?
VIOLETA: More, koje crno po{tewe? Sve je meni jasno. Bi}e da steobojica, a svako za svoj ra~un.(Pauza)Kome, bre, danas da veruje{ kad je sve to go {upak do{upka!(Pauza)Vaqda }e izvu}i `ivu glavu.
Iz klozeta se za~uje pucaw. Oni se uko~e. ^ekaju. Muk.
LEPOMIR: (Iz off-a se za~uje wegov krik)... Violeta!!!... Violeta, qubavi!!!...
Ti{ina. Svi su jo{ uvek uko~eni.
LEPOMIR: (Off)Violeta, qubavi moja jedina!!!
VIOLETA: ^ujem te, Lepi!... Jel to na tebe pucalo?!
LEPOMIR: (Off)Ne}u im se `iv predati!... Se}aj me se!
VIOLETA.: O}u, Lepi, o}u! Se}a}u te se sve dok ne na|em drugog i jo{malo preko toga!... Da si mi bar napravio dete za uspo-menu!
Odmah se zatim za~uje kanonada pucweva. A onda opet zavlada ti{ina.Pauza.
198 Vojislav Savi}
VIOLETA: Lepomire...! Lepomire...!(Ti{ina. Niko se ne odaziva. Ona nemo}no sedne na klupu,skupi se)Ubi{e mi ga. Ej, Lepomire... Ej, moj Lepi i nesre}ni...
VITOMIR (Sedne pored we)Pa i on je ubio svoju `enu.
VIOLETA: Jeste, al to je u~inio zbog mene.(Pauza)Nikad to vi{e iz qubavi prema meni niko ne}e u~initi,nisam ja vi{e te sre}e.
VITOMIR: Ja ne}u, ali }u te zato i daqe voleti.
VIOLETA: Znam.
VITOMIR: I na{a deca.
VIOLETA: Znam, znam... Al kako }u ja vas voleti?
GOSPODIN: (Duboko uzdahne)
VIOLETA: [ta je sad pa vama?
GOSPODIN: Molim?
VIOLETA: [ta mi tu uzdi{ete ko neki krpeq?
GOSPODIN: Jedan ~ovek mawe, to i nije neka {teta. Mada nam ga jesvima `ao. Naro~ito u kasnim popodnevnim satima kadpritisne pusto{ i ...
VIOLETA: Ma, }uti tu, molim te, zgadio si mi se! Obojica ste mi sezgadili, ako ba{ o}ete da znate! [upci jedni!
Svi }ute. Nepomi~no sede.
Dolazi ^ovek.
^OVEK: Ja zaboravio ki{obran. To mi se dosad jo{ nikad nijedesilo, ~udi me da me niko nije opomenuo. Moje po{to-vawe, gospodine.(Pru`i Gospodinu ruku, ovaj je prihvati)Dugo se nismo videli, zar ne?
GOSPODIN: Drago mi je {to smo se upoznali.
^OVEK: Boqe nikad nego ikad, ali sad {ta je tu je. Kad ti sveizlaze zatvore mora{ da se pomiri{ sa sudbinom koju suti drugi skrojili.(Pru`i ruku Violeti)Moje sau~e{}e, gospo|o.
Kenguri 199
VIOLETA: Fala vam. Od srca. Ose}am se tu`no u pizdu materinu. Koi svaka udovica, mada mi zvani~no nije bio mu`. Dal bibilo mudro da kupim crninu?
^OVEK: Ne mogu da vam ga vratim, ali jo{ ste mladi, jo{ }e vasve}e nesre}e stizati u `ivotu, jo{ }ete mnogo voqenihqudi izgubiti. [to, naravno, nikome ne}e smetati, ne}eto ni zapaziti.(Pru`i ruku i Vitomiru)Gospodine. Da li se mi poznajemo?
VITOMIR: (Prihvati ruku)Drago mi je. Ja sam Vitomir. Mu`.
^OVEK: I vama dugujem sau~e{}e. Nije lako izgubiti `eninog{valera. Svejedno, sumwam da }emo jesen do~ekati, a dugojtoploj zimi se ne treba ni nadati. ^ak nas se i onaodrekla, hiqade godina su joj za to bile potrebne, tolikose uzalud nadala da }emo postati boqi.(Uzme ki{obran, pa opet Vitomiru)Dozvoqavate?
VITOMIR: [ta da vam dozvolim? Pa ja vam, gospodine, ni{ta i nebranim. Zar vam ja li~im na takvog ~oveka? Pitajte mojuVioletu kakva sam ja dobri~ina...
^OVEK: Mislio sam...
VITOMIR: [ta ste mislili? Recite mi! [ta!?
^OVEK: (Pokazuje na klupu)
VITOMIR: A, to...! O}ete da sednete, jel da? Pa {to odma ne ka-`ete...?(Pomakne se)Izvolte. Sedite.
^OVEK: Hvala.
VITOMIR. Ma, nema na ~emu, {ta vam je... Pa ova klupa, ako ba{o}ete, i nije moja.
^OVEK: Vrlo ste qubazni.(Sedne. Podigne ki{obran iznad glave)
Jedno vreme svi nepomi~no sede i }ute.
Violeta prigu{eno uzdahne, pa iz torbice izvadi onaj sendvi~. Odvijepapirnatu salvetu, zgu`va je i baci, zagrize sendvi~.
200 Vojislav Savi}
Gospodin, trude}i se da bude {to neprimetniji, na prstima, uzmezgu`vanu salvetu, odnese je do korpe za otpatke. Baci je u wu, vrati se,sedne.
Ti{ina. Svi uko~eno }ute. Violeta `va}e.
Vra}a se onaj Policajac. Sada mirno, bez `urbe, zadovoqan. Usput gurapi{toq u futrolu pod mi{kom.
POLICAJAC: (Stane, okrene se, vikne prema klozetu)Ostavite ga tu, samo motorolom javite onima iz mrtva-~nice da ga pokupe, da ne smeta deci, a vi po`urite u onuistu kafanu, da nastavimo sa ru~kom...! Ne tamo, kowujedan, ne tim putem, nego levo...! Tamo, tamo, jeste!...(Dotera sako i mirno, ne osvr}u}i se na qude sa klupe,odlazi)
Pauza. Violeta, Vitomir, Gospodin i ^ovek i daqe nepomi~no sede izure ispred sebe. Violeta bezvoqno `va}e sendvi~.
^OVEK: Tako vam je to.(Pauza)A mo`da i nije tako.(Pauza)Mo`da je sasvim druga~ije.(Pauza)U svakom slu~aju, ki{e jo{ dugo ne}e biti...(Sklopi svoj ki{obran)
Ona ista lopta se ponovo dokotrqa do klupe.
Oni se tupo zapiqe u wu.
A onda se, negde iz daqine, potmulo, za~uje grmqavina...
Ili je to neko u obli`wem klozetu kona~no povukao konopac na vodo-kotli}u...?
Jebem li ga.
SVR[ETAK
Kenguri 201
![KU]A NA BRDU - Пројекат Расткоzauvek, da oslepim. Mene su oslepeli, ali ja sam i daqe – video. Znam svaku jarugu, breg, svaku ku}u i {talu, vo}wak, {umu, bunar; ~ini](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/60e87a3b5aaf191e4d10b4f1/kua-na-brdu-zauvek-da-oslepim-mene-su-oslepeli.jpg)
![Goran Stankovi} LIK STVARI KOJE DOLAZE · 2020. 4. 16. · Mihail Bulgakov, Majstor i Margarita. 6. 7 Pesma I (BI]E SKORO PROPAST SVETA) Qudi, morate oti}i nekuda, {to daqe. U prirodu](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/5fe480199ad6396e8158dff8/goran-stankovi-lik-stvari-koje-2020-4-16-mihail-bulgakov-majstor-i-margarita.jpg)
![ANDRIJA B. K. STOJKOVI] DOBRILO ARANITOVI]/ · PDF filelozofskih nauka“ sa osnovnim rezultatom: ... jalekti~ke logike od Hegela i Marksa daqe formalna logika nije obezvre ... nale](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/5a78bf207f8b9a21538cc760/andrija-b-k-stojkovi-dobrilo-aranitovi-nauka-sa-osnovnim-rezultatom-.jpg)
