SADRAJ1. POJAM KAZNE ZATVORA.........................................................................................2

2. KARAKTERISTIKE,SVRHA I PRINCIPI IZVRENJA KAZNE ZATVORA..................53. . KAZNA LIENJA SLOBODE U SAVREMENOM ZAKONODAVSTVU SRBIJE......104. ZAKLJUAK..............................................................................................................11

5. LITERATURA...........................................................................................................12

Smatra se da je kazna zatvora odnosno ogranienje slobode prestupnika odlukom suda u postupku u kome je utvreno da se radi o uiniocu krivinog dela, nastala negde na prelazu iz Srednjeg u Novi vek. I pre ovoga je postojao nain kanjavanja lienjem slobode. Mnogi srednjovekovni gradovi su imali lokalne tamnice, po pravilu veoma male, u koje se moglo smestiti do 34 lica. Ovakav nain zatvaranja lica je imao veoma veliki znaaj u doba dominacije inkvizitorskog postupka, jer su zatoenici izlagani raznim oblicima muenja kako bi se od njih iznudilo priznanje. Ovakvo zatvaranje se koristilo i kao supsidijarna mera za neplaeni dug ili novanu kaznu, a izuzetno se koristilo za zatvaranje jeretika i politikih protivnika. Dananje kaznene ustanove potiu upravo od takvih tamnica, u koje su zatvarana lica, koja je po tadanjim shvatanjima trebalo popraviti. U Engleskoj su u XVII veku postojali tzv. radni domovi (workhouses) u kojima su boravila lica o kojima se niko nije elio starati, skitnice, radnici oterani sa drugih imanja, duevno i telesno bolesna lica, koja su tu dobijala hranu, ali nisu smeli naputati te domove i morali su veoma naporno da rade.

Krajem XVIII i poetkom XIX veka kazna lienja slobode se javlja kao posebna mera u registru krivinih sankcija, a sa njom i kazneni zavodi kao ustanove za njeno izvrenje. Razlozi za pojavljivanje kazne lienja slobode su razni, a tradicionalno se navode sledei:

1. Humanistika nastojanja da se nae zamena za brutalne smrtne i telesne kazne2. Promene u skali drutvenih vrednosti (samo oduzimanje slobode se smatra dovoljnom kaznom za veinu krivinih dela) i3. Promena, od strane urbanizacije i industrijalizacije, odnosa prema kanjavanju koji je imao seoski ovek: umesto ubijanja ili sakaenja, trai se njegovo zatvaranje kako bi bio kontrolisan i disciplinovan.

Neki teoretiari koji su podravali ovaj tradicionalistiki pristup su navodili kao glavni razlog pojave kazne lienja slobode to da se vremenom brutalno kanjavanje za imovinske prestupe pokazalo kao preterano, a bilo je takoe jasno je smrtna kazna nije odgovarajua za sitnija imovinska dela, te su sudije zbog toga poele da oslobaaju prestupnike, a poslovni ljudi, uplaeni za svoju imovinu su poeli da opsedaju britanski Parlament da se iznae neko prikladno reenje, neki novi nain kanjavanja koji e pomoi da krivci ne izbegnu kanjavanje.

Radikalni kriminolozi su, s druge strane, pokuali da nau neki dublji razlog pojave kazne lienja slobode, pa su nastanak te kazne povezali sa uspostavljanjem novog drutvenog poretka u XIX veku, koji je raskinuo dotadanje stege lokalizma, te doveo do porasta gradskog stanovnitva i uspostavljanja novog ( kapitalistikog) modela drutvenih odnosa. Drutvo izabralo onaj koji je po njima imao najmanje anse da opstane (zatvaranje). Meutim, i pored brojnih kritika i osporavanja, kazneni zavod je kao institucija duboko ukorenjen u drutvo i zbog toga je i opstao do dananjih dana.

1.1. POJAM I NASTANAK KAZNE ZATVORA

ire uvoenje kazne lienja slobode vezano je za poetak XIX veka. Iako je liavanje slobode odavno poznato u krivinom zakonodavstvu ono je bilo mera za obezbeenje prisutnosti okrivljenog pre suenja u odnosu na koga su bile primenjivane neke druge najee smrtna kazna ili telesna kazna.

Kazna lienja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki dravni organi. Ova kazna zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu drutva jer je re o skupoj krivinoj sankciji. Lina sloboda kao dobro oveka mora zauzimati visoko mesto na vrednosnoj skali I svim lanovima drutva mora biti poznato pravo na linu slobodu.

Klasini sistem izvrenja kazne zatvora karakterie pre svega strog reim izdvajanja po elijama gde osuenik obavezno boravi sve vreme trajanja kazne ili jednog njenog dela. Zato se pravi razlika izmeu sistema elijske izolacije i kombinovanog-progresivnog sistema.

1.2. SISTEM ELIJSKOG OSAMLjENjA

U ovom sistemu osuenici kaznu lienja slobode izdravaju odvojeno-u elijama, ime se eleo izbei kriminalna zaraza. Sistem samica, nastao je kao plon padora Pensiskog drutva za zavode koje je bilo pod jakim uticajem ligiozne sekte kvekera. Kvekeri su smatrali da se i najokoreliji zloinac preobtazi u moralnog oveka pomou usamljeninog ivota i religioznog i moralnog vaspitanja, pa je sistem ren u Filadelfiji trebalo da ostvari moralnu regener osuenika. Zato on kaznu provodi neprekidno u eliji potpuno odvojen. U grobnoj tiini itajui religioznu litereturu i razmiljajui o zloinu, treba da oseti griu savest i pokajanje. Naelo apsolutne fizike i duhovne izolacije bi sprovedeno sa rigoroznom doslednou u svim situacijama, jedini ko je imao pravo da ue u eliju bio je svestenik, ukoro se pokazalo da se zamisao o razmiljanju i kajanju nije ostvarila i da se zatvorenici nisu popravili. Poseban problem bio je besposlienje. Uprava i sami zatvorenici su na rad gledali kao na privilegiju jer je zahvaljujui njemu ivot u ustanovi uinjen podnoljivim. Kao prednost su navoene: spreavanje meusobnog tetnog uticaja zatvorenika, laki uticaj na njih u uslovima izolacije zatvorenika i eliminisanje opasnosti od bekstva i pobune. Nedostaci su bili brojniji i ozbiljniji:elijsko osamljenje je delovalo demoraliui na osuenika i ugoavalo njohovo fiziko i psihiko zdravlje. Po miljenju evropskih posetilaca, bio je glavni uzrok dosta rairenih duevnih bolesti i samoubistva osuenika. Nepodobnost ovog sistema za recionalnu organizaciju osuenikog rada koji nije bio ni za drutveno koristan, ni ekonomian. Model elijske izolacije izvrio je vei uticaj u Evropi nego u Americi. Sve evropske drave uvode ga tokom XIX veka.Sistem utanja nastao je da elijsko usamljenje pensilvanskog sistema kombinuje sa reimom utanja. Vezuje se za izgradnju kaznionice u Oburnu u dravi Njujork 1827, zbog cega se i naziva oburnski sistem. Sutina modela inilo je izolovanje osuenika po elijama nou i organizovanje zajednikog rada danju, s tim to je svaki meusobni razgovor bio strogo zabranjen. Time je naputena potpuna izolacija osuenika i tetne posledice usaamljenikog ivota. Zajedniki rad pribliio je ova lica u zajednicu. Javljaju se zaeci profesionalnog osposabljavanja, a radu se daje i rehabilitacioni karakter. Tenja da se sprei kriminalna zaraza, dovela je do zabrane svakog razgovora i bilo kog oblika komunikacije. Postojalo je dvadeset oblika torture u kojima su najee bili:upuivanje u mranu jazbinu (vlanu eliju u unutranjosti zgrade u kojoj je vladao potpuni mrak) i bievanje uprednenom ilom iji je svaki udarac izazivao rane na koi, dok su neki trajno sakatili osuenika.

KOMBINOVANI PROGRESIVNI SISTEM

Pre uvoenja novog modela zatvaranja u Engleskoj nastao je poznati sistem bodova koji je 1840. na austrijskom ostrvu Norfolk uveo engleski mornariki kapetan Alexander Maconochie.

1.3. MACONOCHIEV EKSPERIMENT

Kada je doao do osrva zatekao je 1.4000 tekih kriminalaca okruenih sa 140 vojnika koji su sa njima postupali krajnje brutalno. Bievanje I najrazliitija omalovaavanja bili su uobiajni, pa su I pobune bile este. U nameri da izmiri takvo stanje, uvede kolektivni oseaj odgovornosti I mogunost otputanja pre isteka vremena na koje je osuda glasila. On je uspostavio takav system u kome je osuenik- dobrim vladanje, izuzetnim zalaganjem na radu I portvovanou- prikupljao bodove. Propisani broj bodova davao je odreene privilegije od kojih su najvee bile: relativno slobodno kretanje po ostrvu i uslovni otpust. Svakom osueniku obezbeen je mali vrt koji moe da obrauje i slobodno koristi plodove. Eksperiment se pokazao uspenim. Osnovni razlog ukudanja ovog eksperimenta bila je ocena pretpostavljenih da je zahvaljujui liberalizmu upravnika zatvaranje prestalo da bude sredstvo kanjavanja prestupnika. Godine 1848. objavio je delo Secondary Punishement, the Mark System u kome sumira svoja iskustva. On istie da je zatvorenika, ak i viestruke povratnike mogue kontrolisati i disciplinovati obeanjem nagrade .

1.4. NASTANAK I CRTE PROGRESIVNOG SISTEMA

Progresivni sistem ija je glavna zamisao bila ideja progresije- da se sudbina kanjenika stavi u njihove sopstvene ruke jer im se kao nagrada za rad i bolje ponaanje daje sve povoljniji reim. Izvrenje kazne zapoinje reimom napornog rada i stroge discipline, uz skromnu ishranu i smetaj, da bi kasnije- u zavisnosti od vladanja osuenika- reim bio poboljan davanjem zanimljivijeg posla, boljeg smetaja i nizom drugih povlastica. Kroz kaznu dolazi do izraaja s jedne strane osveta, a sa druge popravljanje osuenika i njihovo pripremanje za ivot na slobodi.Ovaj sistem predstavlja kombinaciju elijskog i zajednikog zatvaranja. Zasniva se na principima:1. Sve privilegije zavise od ponaanja zatvorenika i njegovih radnih rezultata2. U cilju prevaspitanja na njih se vri individualni uticaj3. Osueno lice se sukcesivnik promenama u postupanju postepeno priprema za ivot na slobodi4. Obavezni nadzor nad uslovno otputenim uz mogunost opozivanja ove mere.Progresivni sistem se razvijao u dve varijante koje se u oznaavaju kao engleska i irska.

Engleska varijanta je nastala u 1853. Posle ukidanja mere deportacije u Engleskoj. Osuenici na due kazne robije prolazili su kroz 3 faze: elijsko zatvaranje, zajedniko zatvaranje i uslovni otpust.Prva faza-elijsko zatvaranje-trajala je od 9-12 meseci i karakterie je stroga izolacija osuenika u samici, uz zabranu bilo kakvog kontakta sa drugim zatvorenicima ili spoljnim svetom. Rad je bio obavezan, ishrana oskudna a disciplina vrlo stroga.Druga faza -zajedniko zatvaranje- u kome osuenik danju radi i boravi sa drugim zatvorenicima, a nou je izolovan u eliji.Trea faza-uslovni otpust- predstavljala je najveu povlasticu

Irska varijanta nastala je zahvaljujui ser Walteru Croftonu koji je uveo 1854. Ovde se kao trea faza javlja odeljenje za slobodnjake, iji je cilj da pomogne prilagoavanju u pripremanju osuenika za ivot na slobodi.

1.5. MODERNI SISTEM IZVRENJA KAZNI

Period posle II svetskog rata karakterie tenja da se izgradi drugaiji model izvrenja kazne lienja slobode koji ne poiva na krutim pravilima koja reguliu reim u kaznenim zavodima, ve je skup ideja o postupanju sa osuenicima. Rad na izradi ovih pravila zapoet je 1929.u okviru Meunarodne komisije za krivino pravo i kaznene zavode. Ova pravila sadre minimalne uslove koje treba obezbediti u postupanju sa osuenim licima i zamiljena su da poslue kao osnova izgradnju sistema izvrenja kazne zatvora. Srzenti je pisao da taj moderni sistem poiva na nekoliko osnovnik postulata: resocijacija kao svrha kanjavanja, individualizacija u izvravanju kazni lienja slobode i humano postupanje sa osuenim licima .

2.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE, SVRHA I PRINCIPI IZVRENJA KAZNE ZATVORA

Kazna lienja slobode predstavlja opteprihvaenu krivinu sankciju u krivinom zakonodavstvu i sudskoj praksi. Vana uloga kazne zatvora u savremenim sistemima krivinih sankcija temelji se na oekivanju da sama pretnja kaznom zatvora ima znaajno generalno preventivno dejstvo. Kazna zatvora nosi brojne negativne posledice po osuenika prema kojima se primenjuje i to je razlog traganja za merama alternativnog karaktera koje treba da otklone primenu kazne zatvora kako bi se izbegli negativni efekti zatvaranja. Najee alternativne kazni lienja slobode jesu razliite vrste uslovne osude i sudska opomena, novana kazna, naknada tete, rad u korist zajednice, elektronski nadzor i kuni zatvor. Krivini zakonik propisuje kaznu zatvora kao glavnu kaznu koja traje minimalno 30 dana i maksimalno 20 godina, a izrie se na pune godine i mesece, a do est meseci i na pune dane Izuzetak predstavlja mogunost propisivanja kazne zatvora od 30 do 40 godina. Ova kazna se moe propisati za najtea krivina dela.Svrhu izvrenja zatvora treba posmatrati u kontekstu opte svrhe krivinog sankcionisanja i svrhe kanjavanja.Opti cilj propisivanja i izricanja krivinih sankcija jeste suzbijanje ponaanja kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom, pri emu kanjavanje ima cilj: spreavanje uinioca da vri da vri krivina dela, uticanja na njega da u budunosti ne vri krivina dela, uticanje na druge da ne ine krivina dela, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona.Svrha izvrenja kazne zatvora jeste usvajanje drutveno prihvatljivih vrednosti od strane osuenog lica, primenom savremenih vaspitnih mera, s ciljem lakeg ukljuivanja u uslove ivota nakon izdravanja kazne, kako ubudue to lice ne be inilo krivina dela.Proces izvrenja kazne zatvora podrazumeva potovanje svih optih principa izvrenja krivinih sankcija.

Posebni principi izvrenja institucionalnih krivinih sankcija su:

1. Princip humanosti2. Princip individualizacije3. Princip zajednikog izdravanja kazne zatvora4. Princip razvijanja line odgovornosti osuenika5. Princip omoguavanja uslovnog otpusta6. Princip postpenalne pomoi7. Princip sudske zatite Princip humanosti u izvravanju kazne zatvora zahteva da se u svim fazama izvrenja ove kazne potuje linost osuenog, njegovo dostojanstvo i telesni i duhovni integritet. Zatita linosti i dostojanstva osuenih lica jeste I jedan od osnovnih ustavnih principa nacionalnog pravnog poretka I osnovni standard meunarodnih pravnih dokumenata koji reguliu zatitu ljudskih prava. Ovaj princip je u neposrednoj vezi sa optim principima izvrenja sankcija, principom zabrane muenja, zlostavljanja, poniavanja i principom nediskriminacije.

Princip individualizacije zahteva da se nain postupanja sa osuenicima u toku izvrenja kazne zatvora u najveoj moguoj meri prilagodi njihovoj linosti I ostvarivanju vaspitnog programa. Individualizaciji u izvrenju prethodi individualizacija u izricanju sankcija. Pretpostavke za uspenu individualizaciju u fazi izvrenja kazni zatvora jesu: opservacija linosti osuenika, efikasan system klasifikacije i adekvatna kategorizacija ustanova.

Princip razvijanja line odgovornosti osuenika podrazumeva potrebu da se u ukupnoj organizaciji osuenike svakodnevice u svim aktivnostima konstantno podstie i razvija lina odgovornost osuenika.

Princip zajednikog izdravanja kazne zatvora podrazumeva da osuena lica izdravaju kaznu zatvora po pravila zajedno, rasporeeni u grupe sistemom klasifikacije, pri emu osuena muka i enska lica kaznu zatvora izdravaju odvojeno. Samo kada to zahteva zdravstveno stanje osuenog lica, ono izdrava kaznu odvojeno od ostalih osuenika.

Princip omoguavanja uslovnog otpusta- s ciljem podsticanja linih napora za ukljuivanje u ivot van zavoda, osuenom licu za koje se realno moe oekivati da e se ubudue ponaati saglasno zakonu, zakon garantuje mogunost dobijanja uslovnog otpusta.

Princip sudske zatite prava osuenika omoguava voenje upravnog spora pojedinih akata kojima se reava o pravima I obavezama lica prema kojima se izvrava kazna zatvora.

Princip postpenalne pomoi obezbeuje osuenom potrebne mere pomoi, brige i staranja nakon izlaska na slobodu. Ponovno ukljuivanje u ivot na slobodi za veinu osuenika skopano je sa nizom tekoa socijalne, materijalne i psiholoke prirode .

2.2. OSPORAVANJE KAZNE ZATVORA

Kazna lienja slobode je poslednjih decenija pretrpila brojne kritike i najrazliitija negiranja, koja polaze od njenog karaktera i sutine ove mere, pa sve do isticanja u prvi plan resocijalizacije kao svrhe kanjavanja. Ve sami nagovetaji uvoenja ove vrste sankcije su u prvi plan stavili nabrajanje njenih konceptualnih nedostataka i problema koje ti nedostaci mogu izazvati:1. Zatvaranje spreava sudsku vlast da kontrolie i proverava primenu kazni.2. Meajui osuenike, koji su u isti mah razliiti i izolovani, izvrenje ove kazne uspostavlja jednu homogenu zajednicu zloinaca koji postaju meusobno solidarni dok izvravaju kaznu, a takvi ostaju i napolju. Upravo na taj nain se stvara armija unutranjih neprijatelja.3. Dajui osuenicima sklonite, hranu, odeu, a esto i posao, kazna zatvaranja omoguava osuenicima ivotne uslove bolje od onih koje imaju radnici: njome ne samo to se ne mogu ljudi odvratiti od prestupnitva, nego ga naprotiv ine privlanim, i 4. Iz kaznionica izlaze ljudi ije navike i beae kojim su obeeni, ih zauvek osuuju na kriminal.

Liavanje slobode kao kazna u naem vremenu trpi brojne prigovore, koji se tiu veoma razliitih stvari:1. Negativnog uticaja na zatvorenike2. Stvaranja osuenikih zajednica3. Dovoenja do pretrpanosti zavoda i velikih trokova izvrenja4. Dovoenja do zavodskih pobuna i nasilja meu zatvorenicima i brojnih drugih 2.2.1. Negativan uticaj na zatvorenike

U relativno davnoj prolosti je primeeno da kazna zatvora ima veoma negativan uticaj na lica koja su osuena da je izdravaju. Jo na Drugom kriminolokom kongresu, koji je odran u Parizu 1950. godine, je skrenuta panja da boravak u zatvoru tetno deluje na telesno zdravlje i psihu osuenog lica, kao i na njegov socijalni status i to: U fizikom pogledu U psiholokom pogledu U drutvenom pogledu

U fizikom pogledu su istraivanja sprovedena u prolom veku pokazala kako nedostatak kretanja, vazduha i svetlosti, te sanitarne i higijenske prilike u penitencijarnim ustanovama dovode do niza bolesti, a naroito do tuberkuloze, od koje je smrtnost osuenika bila 3 puta via nego kod populacije na slobodi. Problem koji mnogo vie zabrinjava je taj to osnovnih higijenskih uslova nema u ustanovama gde se smetaju pritvorena lica, to dovodi do apsurdnog zakljuka da oni koji su osueni za izvrenje krivinih dela uivaju povoljniji tretman od lica koja su samo osumnjiena. Takoe, jedan od velikih zdravstvenih problema sa kojima se zatvorske jedinice danas susreu jeste HIV/AIDS, koji je meu zatvorskom populacijom viestruko rairen. Ovo se objanjava brojem narkomana i seksualno aberantnih osoba koje su smetene u ustanovama. Podaci govore da je procenat HIV pozitivnih meu osuenicima vii (3,4%) nego meu mukarcima (2,1%), i da je bolest rairenija meu latinoamerikancima i crncima, nego meu belcima (podaci iz USA). Interesantno je i to da je u kaznenim ustanovama veliki broj narkomana meu mukarcima, ali i meu enama. U psiholokom pogledu kazna zatvora ima vietruk negativni uticaj na osuenika zbog mnogobrojnih neugodnosti. Ogranienje ivotnih aktivnosti, skuen prostor boravka, ogranienje slobode kretanja se doivljava kao ponienje i degradacija, te ugroavanje sopstvenog ja tih lica. To ima za posledicu gubitak samopouzdanja, dovoenja do emocionalne napetosti koju mnoga od tih lica ne mogu da savladaju. Reim koji do sitnica regulie svaki trenutak osuenikovog ivota dovodi do stvaranja nesnosne monotonije, koja opet izaziva sklonost fantazijama, irealnim dogaajima, kao odbrambenom mehanizmu takvih lica, zbog ega se zatvori s pravom nazivaju Kraljevstvom opsena, iluzija i obmana. Takoe, dolazi i do stvaranja ravnodunosti i otupljivanja intelektualne sfere linosti. Osuenicima narito teko pada prekid veza sa spoljnim svetom, pre svega porodinih, zatim rodbinskih i prijateljskih. Kod jednih dovodi prvo do tekog oka, a zatim do emocionalne atrofije, tanije neke vrste okamenjenosti. Kod drugih opet, zbog slabljenja vere u budunost i moralne snage, izaziva strah od ivota na slobodi koji se vie ne eli prizonizam ili institucionalizacija.U drutvenom pogledu negativan uticaj kazne zatvora se ogleda kroz probleme sa kojima se susree prvenstveno porodica osuenog lica. Podaci govore da se brakovi bez dece osuenih lica razvode u 70% sluajeva. Takoe, izaziva emocionalne probleme kod dece, koji su posledica odnosa sredine prema osuenom licu i lanovima njegove porodice. Jo od samoga nastanka kazne zatvora u javnom mnjenju, tj. u jednom znaajnom delu javnog mnjenja, se formirao stav da je lienje slobode samo po sebi neasno i da je sam dodir sa kaznenom ustavonom nanosi ljagu za cijeli ivot. Time se ne samo oteava povratak osuenih lica u drutvo, nego se prenosi i na lanove njihovih porodica. Apsurd je to to se neasnim ne smatra smo krivino delo, nego upravo izdravanje kazne zatvora.

2.2.2. Osuenika zajednica

Usled prouavanja uslova ivota u penitencijarnim ustanovama teoretiari su doli do zakljuka da tu u stvari postoje zatvorenike zajednice, odnosno tzv. osuenike zajednice. Ti autori su ustanovili postojanje 2 sistema u zavodima:1. Formalni koji je olien zakonskim i pravilima sadranim u pravilnicima o kunom redu koji ureuju organizaciju zavoda i prava i obaveze osuenika, i 2. Neformalni koji podrazumjeva ukupnost odnosa izmeu samih osuenih lica, koja su primorana da protiv svoje volje borave u jednoj vjetaki stvorenoj sredini.Ovaj neformalni sistem podrazumjeva postojanje paralelnih centara moi koji uvode svoja vlastita pravila, u okviru kojih je naznaajnija disciplina zatvorenika koji ne pripadajutoj eliti. Upravo ovakvi sistemi regulisanja u zavodima su dovodili do nevienih zlostavljanja i brojnih tekih djela u zavodima izmeu samih zatvorenika. U nekim zavodima ta elita ili poverenici nije oskudjevala bukvalno ni u emu. U novijoj teoriji se istiu shvatanja o postojanju osuenike podkulture, koja je ureena sopstvenim pravilima, od kojih su kljuna sledea:1. Nikada ne ugroavaj interese drugih osuenika (ne potkopavaj gazdu, ne budi razmetljiv);2. Nikada se ne svaaj sa kolegama (budi pribran, ne gubi glavu);3. Ne eksploatii druge;4. Dri do sebe (re ne sme pogaziti)5. Nikada ne veruj zavodskom osoblju ( ne budi cinkaro, osoblje nikada nije u pravu, osuenici su to uvek).2.2.3. Prenatrpanost zavoda i cena izvrenja

Jedan od velikih problema sa kojima se suoavaju penitencijarne ustanove jeste porast broja osuenih lica. Rast stope kriminaliteta s jedne i ogranienost smetajnih kapaciteta s druge strane su razlozi zato se sve ee govori o prenatrpanosti kaznenih zavoda kao jednom od najveih problema penitencijarnog sistema danas. Jedan od velikih problema jesu i trokovi, koji su takoe enormni: prije 10 godna zavodski sistem je kotao vie od 1,4 milijarde evra sterlinga. Stopa osuenih lica je jedan od velikih pokazatelja razmjera zatvorske populacije. Najnoviji podaci pokazuju da najviu stopu osuenih lica danas ima SAD ( 737 lica na 100.000 stanovnika), zatim Rusija ( 613),.....Poljska (232), eka (181)... Srbija sa 104 lica na 100.000 stanovnika se nalazi negde na sredini tabele.

2.2.4. Zavodske pobune i nasilje meu zatvorenicima

Uslovi u kojima osuena lica borave u zavodima, te karakteristike zavodske populacije su neki od kljunih i odluujuih faktora koji dovode do pobuna i smrti zatvorenika. Pre svega, mora se napraviti razlika izmeu pobune i odbijanja poslunosti. Pobuna postoji kada osuenici nastoje da nasiljem preuzmu upravljanje ustanovom, a odbijanje poslunosti postoji kada odbijaju da se pokoravaju pravilima formalnog sistema. Odbijanje poslunosti ne mora biti praeno nasiljem, i mnogo ee ukljuuje autodestruktivno ponaanje- samopovreivanje. Zavodske pobune se vrlo teko mogu sakriti, jer navala nasilja, te odlunost koju vrlo esto pokazuju zatvorenici privlai panju javnog mnjenja. Iako pbunjenici istiu da na ovaj nain ele samo da skrenu panju javnosti na neke probleme sa kojima se susreu u ustanovama, na svoj poloaj i uslove ivota u ustanovama, u tome uglavnom ne uspevaju, jer se javnost zadovoljava samo osudom nasilja ne elei ni da saslua razloge pobune . to se tie nae literature, veoma su oskudni podaci o ovakvim dogaajima u kaznenim zavodima. Postoji samo jedna knjiga koja se bavi dogaajima koji su se dogodili pre nekoliko godina u nekoliko kaznenih ustanova u Srbiji. Ono to je zanimljivo je to to su se pobunama osuenika prikljuili i radnici zavoda, i to je jedan veoma redak sluaj te vrste u svetu uopte. Jo jedna interesantna stvar je to to je ova pobuna bar delom bila voena od strane lica koja uopte nisu bila u zavodu, nego su to bili subjekti van zavoda. Upravo ovo je pokazatelj jedne od navjeih zloupotreba kazni zatvora, a to je manipulacija osuenim licima, to je i pravno i moralno neprihvatljivo. U zavodima se poseban tretman primenjuje na lica koja su pokuala sa izvrenjem samoubistva, meu kojima je znatan broj mukaraca rtava seksualnog nasilja, tj. silovanja.

3.1. KAZNA LIENJA SLOBODE U SAVREMENOM ZAKONODAVSTVU SRBIJE

Zatvor predstavlja glavnu kaznu polazei od uobiajne podele na glavne i sporedne kazne, odnosno kazna zatvora se moe izrei samostalno, s tim to se uz nju moe izrei i sporedna kazna. Krivino zakonodavstvo Republike Srbije odreuje opti minimum i opti maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju i najviu moguu meru kazne, tj. njeno trajanje u lanu 45. stav 1. KZ. Svrha propisivanja opteg minimuma i opteg maksimuma jeste pre svega da u okviru njega kod pojedinih krivinih dela propie posebni minimum i posebni maksimum, tj. opti minimum i opti maksimum po pravilu ne primenjuju se neposredno. Meutim, kod nekih krivinih dela kod kojih je propisan samo posebni minimum, ili samo posebni maksimum, opti minimum i opti maksimum primenjuju se neposredno. Trajanje kazne zatvora pojedina strana zakonodavstva odreuje razliito.Prema krivinom zakoniku Republike Srbije kazna zatvora ne moe biti kraa od trideset dana niti dua od dvadest godina, ali postoji zakonska mogunost da se uiniocu krivinih dela izrekne kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina za najtea krivina dela ili najtee oblike tekih krivinih dela (na primer, kod tekog ubistva iz lana 114 KZ) . Ova kazna se moe propisati samo uz kaznu zatvora do dvadeset godina. Ona se ne moe izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrio dvadeset jednu godinu ivota. Kaznu zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina (u ranijem zakonodavstvu ona je bila propisana u fiksnom trajanju od etrdeset godina) treba posmatrati kao poseban sluaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. Zato se ne moe odmeravati i izricati kazna u rasponu izmeu dvadeset i trideset godina. One se ne moe odmeravati i izricati u mesecima, ve samo na pune godine. Osim u sluaju kazne zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina tea kazna od opteg maksimuma se ne moe izrei. Ranije vaee zakonodavstvo je predvialo tu mogunost u sluaju pootravanja kazne kod povrata i kod sticaja krivinih dela, s tim to je kod sticaja mogla se izrei kazna i vie od etrdeset godina zatvora. Izricanje kazne zatvora i na dane, iz vie razloga, mogue je samo kod kratkotrajnih kazni lienja slobode, dok se kod duih kazni ona izrie na pune godine i mesece. KZ kao granicu u tom pogledu odreuje est meseci zatvora, tj. zatvor se izrie na pune godine i mesece, a do est meseci i na pune dane (lan 45. stav 2). Krivini zakonik vie ne sadri odredbu koja se odnosi na izvrenje kazne zatvora. Raniju odredbu kojom bi bilo propisano da se zatvor izdrava u zatvorenim, poluotvorenim ili otvorenim ustanovama za izdravanje kazne sadri Zakon o izvrenju krivinih sankcija, s tim to se osim tri navedene ustanove (zavoda), predvia i izdravanje kazne u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. Krivino zakonodavstvo Republike Srbije predvia institut uslovnog otpusta, odnosno, osuenog koji je izdrao polovinu kazne zatvora sud moe otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo. Takoe, potrebno je da se osueni u toku izdravanja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati .

ZAKLJUAK

U prethodnom izlaganju sam pokuao na to jednostavniji, a opet sistematiniji nain da predstavim kaznu zatvora kroz istoriju i u modernom sistemu kao i kako je regulisana u zakonodavstvu Srbije.U uvodnom izlaganju sam izloio istorijski razvoj kazne zatvora.

Prvi deo izlaganja odnosi se na pojam i nastanak kazne zatvora u okviru koje sam izloio sistem elijskog osamljenja, Maconochiev eksperiment i moderni sistem izvrenja kazne zatvora. Drugi deo izlaganja odnosi se na osnovne karakteristike, principe i svrhu kazne zatvora, I na isticanje razliitih mana kazne zatvora, poevi od negativnog uticaja na zatvorenike, preko prenatrpanosti zavoda i ogromnoh trokova izvrenja kazne zatvora, pa sve do formiranja zavodskih zajednica i nasilja meu zatvorenicima. Trei deo rada nosi naslov Kazna lienja slobode u savremenom zakonodavstvu Srbije i tu su opisani minimalna i maksimalna duina trajanja kazni kao i uslovi izricanja smrtnih kazni.

Na kraju, jo treba rei da su novi vidovi sankcionisanja sa tendencijama manjeg stepena represije, obeleja budueg pravca razvoja sistema krivinih sankcija. Koliko smo daleko od tog cilja, tek predstoji da vidimo.

LITERATURA:

1. ore Ignjatovi, Kriminologija, 2008, Beograd

2. Zoran Stojanovi, Krivino pravo, 2009, Beograd

3. Revija za kriminologiju i krivino pravo, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, 2009, maj-avgust

4. Sneana Sokovi, Izrenje krivinih sankcija, 2008, Kragujevac

Ostali izvori:1. www.wikipedia.com2. www.google.com

1