KATALOG Zlatno Doba Leskovca

7/17/2019 KATALOG Zlatno Doba Leskovca

http://slidepdf.com/reader/full/katalog-zlatno-doba-leskovca 1/60

· · · · · · · · ·





Панорама Лесковца 1931. године





3

·

ЗЛАТНОДОБА

ЛЕСКОВЦА





5

СадржајРеч аутора / 7

Увод / 8

Лесковачка чаршија / 9

Дру штве ни живот / 21

За ба ве, од мор и разонода / 29 Оде ва ње и мо да / 37

Поли тич ки живот / 43

Привреда / 49





7

Реч аутораАко држите у руци овај каталог, значи да сте услишили нашу жељу изакорачили у време о коме се ништа или само у фрагментима по-нешто знало. Било је то време напретка, градитељског заноса, духо-вног опоравка, вере да се стварност може мењати и да ће будућностбити боља од садашњости.

Том и таквом Лесковцу печат су дали истински велики људи, без об-зира да ли су отварали фабрике, правили биоскопе, кафане, локалненовине, келнерисали, организовали карневале, соколске дружине,певачка друштва, или су само својим присуством свему претходномподарили сврху.

Из поштовања према њима и осећања дубоке припадности Ле-сков цу скинули смо прашину са музејских архива, заборављенихмагацина, породичних албума, призвали сећања ретких актера имного бројних наследника, да би вам са поносом представили ЗЛАТ-НО ДОБА ЛЕСКОВЦА.

Аутори



8

УводИзмеђу два светска рата, Лесковац је од оријенталне вароши из-растао у модеран индустријски град. Због динамичног раз во ја ибројних текстилних фабрика добио је назив – „српски Манчестер“.Укупно богатство града ценило се на више сто тина милиона дина-ра и сматрало се да Лесковац може да исхрани још седам другихградова.

Развијена просвета, културни живот, издаваштво, здравство, спорт-ске активности, давало је Лесковцу физиономију модерног града.

Убрзана индустријализација, профилисање класа и појава гра ђан-ских партија интензивирале су политичка збивања, борбу стра накана изборима, донеле бројне и масовне радничке штрај кове.

Европски ритам живота полако је потискивао балканску учма лост.

Истовремено, Лесковац задржава спољашни изглед мешавине тур-ске касабе и модерних вишеспратних грађевина. Криву дави сокаци,са или без турске калдрме, уливали су се у главну улицу са новомкоцком и монументалним палатама. Од турске џамије за неколикоминута стизало до старе Оџаклије и нове Саборне цркве.

Било је то време када је почео у најбољем светлу да се кристалише јединствени лековачки дух, пун супротности, а довољно широк дапригрли старинскe ркмаче и реденготе, једнако као помодне фрако-ве од енглеског штофа, старе занате који полако нестају, блиставазаступништва Citroena и Pfafa, мрачне кафане на прилазима граду,са шталама у дворишту за сељаке и њи хову стоку, а у центру европ-ски модеран хотел „Костић“, са елитним забавама, баловима, опере-тама и позоришним представама, концертима и пројекцијама тонфилма. Јуче и сутра сударали су се у слојевитом Данас!



9

Леско вач качарши ја





Ули ца Кра ља Алек сан дра

Трг код Спо ме ника и хо тел„Костић“

Ули ца кра ља Пе тра II,(поред ре ке)



12

ЛЕ СКОВАЧ КА ЧАРШИЈА

Лесковачка чарши ја формирала се од же лезничке стани-це пре ма Хисару, дуж Ни шког пута, са отво реним пи ја-цама (на Па нађуришту, Жит ном, Глав ном код спо мени-

ка, а преко мо ста – Ужар ском и Дрв ном, и Мар веном наНишком пу ту). Највећа кон центраци ја трговачких, за-натских и угоститељских радњи била је у улицама КраљаПетра, Краља Александра, Војводе Бо јовића, ВојводеПутника и Краља Милана.

Централни део чар ши је, на тргу око Спо меника, био је место свих ва жних зби вања и пра ва позорница при-вредног и друштвеног про греса онога времена.

„Политика“ је 1929. године писала: „Плуг је кафана уко јој се индустри јалци најради је саста ју на парти је сан-са, ћевапчиће газда Бурета и на кал кулаци је“.

У хотелу „Париз“, на супрот ној страни од хо тела „Плуг“,свраћали су на јутарњу кафу и читање новина, при веза-них на др жачима од бам бусове трске, трговци и за на-тли је чи је су се радње налазиле у близини. У вечерњимсатима ту су се окупљали чиновници и адво кати.

Ули ца Во јово де Бо јови ћа



13

Летње вечери мно ги су про водили у биоскопским ба-штама, где се филм гле дао седећи за сто лом, уз ћевапчићеи хладне шпри цере. Око Спо меника је увек било веома жи-

во: од пуног хотела „Костић“ и окол них кафана, одакле середовно чула гра ја и песма – кре тао је кор зо. У две колоне,горе-до ле, шетали су младићи и девојке, док но ге не за-боле или се не до годи толико при жељкивани по глед.

Хотел „Ко стић“

Гости у се па реу хо те ла„Костић“, Коста дин Ди неМитић, за купац хо те ла„Костић“ (пети зде сна) иМарга ри та Ди митри јевићДа мић, моди ски ња, саприја те љи ма (че твр таздесна) 1938.



14


Лесковачке кафане су биле на из ванредном гла су у он-дашњој краљевини. Број им се не престано увећавао, што јебио најбољи доказ да је кли јентеле било у довољном бро- ју. Распоређене у скоро свим де ловима града, профилисанесу сагласно потребама редовних посетилаца. У по једи-ним су се окупљали само трговци, у другим занатли је илирадници, у најелитни јим богати ин дустри јалци и тр гов-ци. Сва ко је про налазио сво ју кафанску срећу. Мит ко јине застарева каже да су они са пра зним џе повима мно гобоље славили од оних из чи јих се џепова пре сипало.

Најгушћа кон центраци ја кафана била је на глав нојчарши ји око Спо меника, у Улици кра ља Александра и напотезу од Кудељне до Др вене пи јаце. Према зва ничнимстатистичким по дацима, 1928. године Лесковац је имао хотела: „Америка“, „Костић“, „Париз“, Плуг, „Солун“, 8кафана и 2 бифеа. За само три го дине, до 1931. године,

било је већ 1 ка фана. И ка фане су биле огледало оп-штег про греса.

Најотмени је кафане биле су у хотелима „Солун“, „Париз“,„Плуг“ и „Костић“ у строгом цен тру града. У њима су сви-рали оркестри путу јућих музичких група и оми љених ло-калних Рома. Тих го дина чувене лесковачке ћевабџи је Буре

Сала хотела „Париз“ у времепрославе славе св.

Јевстарија Ловачкогудружења, 3. октобар 1927.

године





16


ширџи ја (1), сведочило је о тржишту ко је је још увек има-ло потребу за про изводима локалних занатли ја, али и опродору градске мо де ко ја је потискивала мајсторе сео-ских одела – аба џи ја (4).

Посебан статус у занатским и тр говачким круговимаЛесков ца уживали су часовничари (6), књи жари (3) и

Ће вап џиница Влај каМилоше ви ћа Гур ма на ул.

Кра ља Пе тра

„Касина Б. М. Ђер ма но вић“Бран ка Ђер ма нови ћа на

Ваша ри шту пре ко пу тажеле знич ке ста нице, 1926.



17

штампари (6). Бер берске (26) и фо тографске(4) рад ње,осим основ не намене, а у недостатку брзих електрон-ских меди ја, биле су по уздано место где се „ва рош“ ин-формише о свим ва жним те мама. То им је обез бедило истратешки ва жно место у друштвеном, по литичком,културном и спорт ском жи воту града.

Месар ско-ко а сичар скарад ња Мила на Пет кови ћаДу ре, у ул. Кра ља Пе тра 69,сни мак 1930.

Гво жђар ска рад ња То маСтан ко вић „Бо ка“ у Ули цикра ља Алек сан дра (ШопЂокиће ви ло ка ли)



18


„Бакал ска рад ња кодАрапи на” у Ули ци кра ља

Алескан дра (код не ка да шње„Маде ре”)

Тр го ви на Хри сто до раСотиро ви ћа – Ба и чан ског

у ул. Вој во де Пут ника, 1934.го ди не

Фри зер ски са лон за да мера ће Пе тро вић



19

Апоте ка Бла го ја Мари ћа уНишкој ули ци

Тр го ви на Јо ва на Х.Прокопо ви ћа и си но ва, 1936.





21

Дру штве ниживот



22

ДРУ ШТВЕНИ ЖИВОТ

Друштвени живот оби ловао је про тивуречностима про-истеклим из на сто јања да се искорачи из тра диционал-

ног паланачког жи вота, укорењеног у кон зервативномпатри јархализму, ка но вом духу времена ко ји су доноси-ли индустри јализаци ја и све укупни напредак све мо дер-ни јег града.

У Лесков цу су у рекорд ном ро ку формиране мно геинституци је, удружења и друштва и ор ганизоване број-не културне манифестаци је. Истовремено, био је то градса добро ор ганизованим школ ством и бо гатим спорт-ским жи вотом.

Поред три основ не шко ле и пуне (реалне) гимнази је, у Лесков цу су посто јале и ни же стручне шко ле: Трговач-ка шко ла Лесковачке трговачке омла дине, Вечерња му-шка занатска шко ла, Средња текстилна шко ла, Пољо-привредна шко ла, као и Воћни и ло зни ра садник ра ди унапређења пољопривреде. Лесковачка женска подру-жина има ла је сво ју Раденичку школу, ко ја је била јединаженска про фесионална шко ла. За обуку женске децеоснована је Домаћичка шко ла са зим ским кусревима (месеци) за се оске девојке и лет њим (3 месеца) за град ске.

Биле су активне три пе вачке дружине – Бран ко, Брат-ство и Бинички.

На листи број них удружења налазе се – На родни уни-верзитет, Ме сни од бор Друштва цр веног крста, Дру-штво при јатеља природе, Ловачко удружење, Стре љачкадружина, женска друштва „Књегиња Љубица“, „Српскамајка“, „Женска подружина“, хуманитарна („Потпора“ и„Сироче“), туристичко („Југ“), Аероклуб „Наша крила“,Велосипедско друштво „Вихор“, Коло јахача „Дубочица“,

Стег ска ута, Читаоница Грађанске касине, БиблиотекаДруштва при јатеља Француске, Жен ска секци ју Фидака,Удружење резервних офи цира и рат ника, Добровољнаватрогасна чета, Удружење индустри јалаца, трговаца изанатли ја. Регитровано је било је и десет фудбалскихклубова.



Ле ско вач ка стре љач кадружи на, о новље на28. авгу ста 1927.

Чла но ви и чла ницеСоколског дру штва уЛесков цу са ста ре шиномдру штва Живком Д.О рено ви ћем, 1930.

Упра ва Жен ске по дру жи неу Ле сков цу (1892–1927)у вре ме про сла ве45-го ди шњице осни ва ња, 1927.



24


Са про сла ве ло вач ке сла веСв. Јев ста ти ја у хо те лу

„Париз“, дома ћин сла ве Во јаИлић (се ди пр ви зде сна) 3.

окто ар 1930.

До ро вољ на по жар надружи на гра да Ле сков ца у

дво ри шту оп штине са„првим ва тро га сним

аутомо и лом“, 1932. годи не



25

Саставни део кул турног живота града у овом пе риоду

били су и би оскопи. То ком два десетих повремено је ра-дило неколико би оскопа, углавном у про стори јама ка-фана и хо тела. Почетком 192 . го дине у Лесков цу су по-сто јала четири јавна, односно кафанска биоскопа: кино„Славуј“, биоскоп „Ма кедони ја“ и биоскопи у хотелу„Круна“ и кафани „Штесел“. Почетком три десетих, једи-на два пра ва биоскопа у Лесков цу, „Славуј“ и „Костић“,наручу ју опрему за про јекци ју тон-фил мова. Готово уисто вре ме, средином ма ја 1931, у два конкурентска био-скопа при казани су пр ви тон-фил мови: Тан го љубави и

„Ол ој оже ње них инеожење них С.К. „Момчило“Ле ско вац, о Ус крсу 1931.год.” (лево)

Са „вазду шног кр ште ња“на тро се ду „Косово“,аеромитинг у Ле сков цу,8. сеп тем ар 1935. (горе)

Чла нови Сте га из вид ника ипла нин ки са про фе соромВелич ком Жив ковић, сни макиспред згра де Гим на зи је,1930.



26


Љубавна па ра да. Године 1936. отвара се биоскоп „Кор-зо“, познат и као „Бер дићев биоскоп“. Љубитељи филмо-ва могли су да гле да ју филмове раз личитих жанрова, углавном аме ричке, немачке, итали јанске и фран цускепродукци је. Најгледани ји су били филмови ко мичног иљубавног садржа ја.

У периоду између два свет ска рата позоришна умет-

ност у граду доживљава успон. У раз мени репертоара садругим по зориштима у Срби ји, овдашња публика могла je, између осталог, да ви ди великане српске сце не: До-брицу Милутиновића, у Шекспировом „Мле тачком тр-говцу“ и „Отелу“, Жанку Стокић, Ми ливо ја Живановићаи друге.

Лесковачко град ско по зориште осно вано је 1926. го-дине, а прву представу, „Смрт мај ке Југовића“, играло је у сали хотела „Париз“. То ком дво годишњег посто јањаизвело је преко 3 пред става. Студенти су 1934. годинеформирали Академско по зориште; водио га је Бора Ди-митри јевић, а ра дило је, са повременим пре кидима, сведо почетка Другог свет ског ра та. Поред позоришнихпредстава, при ређивало је веселе вечери са ске чевима,хорским ре цитаци јама и сцен ским сатиричним фор ма-ма политичког садржа ја.

Са до че ка Ита Ри не (тре ћасле ва) у хо те лу „Париз“,

1933. годи не





28


У Гимнази ји и основ ним шко лама посто јала су и са успехом ра дила ђачка позоришта, ко јима су руководилинаставници и учитељи. Сво јим радом дала су леп при логдрамском ства ралаштву Лесков ца.

Позоришне пред ставе су обично даване у сали илибашти хо тела. Публика је седела за ка фанским сто лови-

ма, а за вре ме пред ставе служена је вечера.

Пре мијера по зо ри шногкома да „Осло о ђе ње Ко сте

Шљу ке“ у из во ђе њу Академ-ског по зо ри шта, 1936.

Чла но ви Ле ско вач когградског по зо ри шта, после

извође ња ко ма да „Нашара о та“ Срете на Ди нића,

фе ру ар 1927.



29

За а ве, од мори разонода



30

ЗА БА ВЕ, ОДМОР И РА ЗО НОДА

Одмах по за вршетку Великог ра та, под за једничкимевроп ским мо том „живот је јачи од сва ке стра хоте“, и у

Лесков цу је почело да се живи пуним плућима. Посто јебројни пи сани докази да су то би ле „луде године“. Послегодина стра дања, била је видљива грозничава жеља заживотом и про водом, а узори су се тра жили у тој толи-ко при влачној и богатој Европи.

Најчешћа забава Лесков чана било је приређивањекућних седељки на ко јима се игра ло уз звуке „портабал“(ручног) грамофона.

Балови су били оми љена забава имућ ни јих Лесков-

чана. Гала балови и со ареа организовани су за бо жићнеи ускршње пра зни ке, кат кад за Бла говести и Духове,а из узетно и другим по водима. Најотмени ји балови, уорганизаци ји Друштва при јатеље Француске и Ле ско-вачке трговачке омла дине, одржавани су у хотелу „Плуг“,до 1928. године, а после тога у новосаграђеном хо телу„Костић“.

На баловима ко ји су имали ниво, тек да се оправ да„европски“ стил, на про граму су, поред срп ских, биле истране игре: пол ке, валцери, по два лан са и два ка дрила,полонца, гранд ма зур и бр за полка.

Деч ји маскен ал уорганиза ци ји Жен ске

подру жи не, на По кла де,19. фе ру ара 1931. (доле)

Рад мила Сте ва новић,

мис ве че ри ко стим а ла 1934.(десно)



31

Маскенбал и ко стимбалови (даме у народној ношњи,господа са фраком, смо кингом или вој ном уни формом)

одржавани су то ком зи ме. Од 193 . ор ганизу ју се и деч јикостим балови, у организаци ји Пододбора друштва „Кње-гиња Љубица“.

Матинеа (од 16. до 2 . ча сова) организовала суразна друштва и шко ле, а најотмени ја су била у хотели-ма „Костић“ и „Париз“. Дансинг, не дељом поподне, био је „обавезан“.

Посебна врста забаве били су карневали за вре ме По-клада, кра јем фебруара или по четком мар та, и по кладне

вечери, са тра диционалним оби ча јем „ламкање ја ја“. Пр-ви кар невал у Лесков цу – Же нидба Краљевића Мар ка –организовали су и из вели чланови СК „Мом чило“ наПокладе 1929. године.

Лесковчани су славили Ускрс, Божић, Ђурђевдан и дру-ге празнике, породичне славе и имен дане, ишли на свад-бена весеља. Знача јан сегмент друштвеног живота били суизлети, као и лет њи про вод на оми љеним купалиштима у околини. Ишло се, пе шке, чезама или шпе дитерима, доЧукљеника, Вуч ја и Власотинаца, или во зом до Грдeлицeи Пре де јана. На од мор и ле чење ишло се у Си јаринску,

Свесло вен ски ал Дру тшвакњегиње Љу бице – го спо ђа игоспо ђи ца у хо те лу „Костић“на поклад но ве че 10. марта1940. (лево)

„За успо ме ну и ду го се ћа њеса „Жур“-а код З.Димитрије ви ћа на дан е ле

недеље“, Ле ско вац 28.фе ру ара 1928. (доле)



32


Врањску и Врњачку бању, а у обичне дане у чарши ји суприређиванe бо гате седељке са не заобилазним ће вапчи-ћима, ђувечима, ко басицама и чар шијском пи том.

За најбогати је Лесковчана од сре дине двадесетих билесу популарне посете међународним сајмовима. На са јампривреде у Лајпцигу и са јам у Солуну ишло се ор ганизо-вано пре ко Удру жења индустри јалаца или тр говаца.

На Ђурдевдан Лесков чани су масовно из лазили на уранак у Рудару, Све тоилијском пар ку, на Стре лишту иСинков цу. Долазили су пешице или ко лима, а више по-

Ле ско вач ке а ле ри не, 1928.(доле)

Чла но ви дру штва„Традиција“ пред по че так

фор мира ња кар не вал скепо вор ке за вре ме Покла да1938. (десно)

Чла но ви дру штва„Традиција“ у ко сти мима препочет ка кар не ва ла за вре ме

Поклада 1938. Ди митри јеЖивковић Шкре та сто ји иза

жирафе с кра ва том и

шеширом



33

родица и шпе дитерским ко лима. Ишло се на са боре ко јису одржавани од Ус крса до кра ја августа. Уочи Ђур дев-дана кићене су капи је и целе ограде гранчицама врбе.

На кер мес (излет у природу) полазило се тако што бисе прво фор мирала група код спо меника, где је сви ралаи музика – да до ђе више света. Кермеси су у овом пе ри-оду одржавани у Светоилијском пар ку, по чињали су око1 –16 ча сова и тра јали до мра ка.

Лесков чани су из лазили и на им про визована купа-тилишта на Ветерници. Ме ђу њима најпознати ја су би-

Гаври ло – Га ре Цвет ко вићЈар се нов ски, гво жђар скитр го вац, са же ном Сав комсти же ко ли ма у Врањ ску

а њу 1929. годи не

Ђур ђев дан ски ура наку Руда ру, 1936. (лево)

Екскур зи ја ле ско вач ких

при вред ника у Ати ни,детаљ са Акро поља, 1940.(доле)



34


ла узводно „Ерина воденица“ и „Крива врба“ и „Дркиневрбе“, низводно од гра да. У самом гра ду, код „Кри веврбе“, Градска здрав ствена задруга, формирана 1923.године, по дигла је брану и направила мало градско језе-ро са пла жом. Оба ле реке су ограђене жицом и кра јем

Поро ди ца Жар ка Спа сићана ку па њу у Ју жној Мора викод се ла Раз гојне, 1936.

годи не

Ле сков ча ни на ре циВласини, 1935.



35

јула 192 . го дине запловили је и седам чамаца. Тако суЛесков чани добили прву градску плажу са вештачким језером.

Три десетих година у Лесков цу се оснива ју туристич-ке агенци је ко је организу ју излете по око лини (Ниш и

Излет на Ку ка ви ци, Алек саМитић Си са лац (дру гиздесна се ди) сапријатељима, 1934.

Ле ско вач ка а зен – „пла жа“1940, купа чи, сле ва:1. Бора (ле жи); 2. Бра ниславМладе новић, учи тељ;3. Бора Ле шњак, из е гли цаиз Ско пља; 4. Зе га, не мач китумач; 5. Мла ден Младеновић





Оде ва њеи мода



38

ОДЕ ВА ЊЕ И МО ДА

Европска мода стизала је у Лесковац пре ко тр говаца поповрат ку са пословних путовања, ђака и студената шко-

лованих у некoм од гра дова западне и сред ње Eвропе.Страницe мод них реви јалних часописа, као што су „Же-на и свет“ и „Илустроване новине“, диктирале су новемодне трен дове. Промене у одевању лако су уочљиве нафотографи јама из ле сковачких фото ате љеа: очеви об у-чени по тур ској мо ди, синови по европ ској, а даме попоследњој.

Нови мод ни трен дови из ражавани су и кроз но веигре, обича је и друштвене ритуале. Игре ка рактеристич-

не за тра диционално друштво, ка ква су била кола: коко-њеште, врањанка, трговачко, шумандинка… све више су уступале простор ла тиноамеричким пле совима и окрет-ним игра ма, од ко јих су се највише играли: фокстрот, ка-дрил, танго, полка, енглески валс, па леглај. Убрзо наконрата, у Лесков цу је 1921. године, у сали кафане „Каспар“,отво рена шко ла играња „Омладински цвет“.

У одевању се строго водило рачуна о то ме каква сеодећа носи пре ко дана, каква увече, а каква у свечанимприликама као што су сла ве, свадбе или за баве. Гардеро-ба се обнављала обично у пролеће, односно за Ус крс, у јесен, када су се набављали зим ски капути, зим ска одећа,каљаче и гумене чизме за снег. И оби чан свет плит когџепа имао је то лико да се раз лику ју свакодневна и пра-знична одећа и обућа.

Најпознати ји модни салони, по сти лу, елеганци ји, ма-сторству кро јача, па и по це нама, били су „Моде салонДИЧЕ“, Модни салон „Пекић“, кро јачки салон Жи вадинаСпирића, у Улици Краља Петра, и салон шешира „Мар-

гарита“, Милутина и Маргaрите Ди митри јевић-Да мић, упалати Лазе Јовановића. Све што је из лазило из рукуових уметника кро јачког за ната доби јало је највеће оце-не од по знавалаца моде на лесковачким ули цама, кон-цертима, на мно гобројним ба ловима и за бавама ко јих јебило током чи таве зиме.

Бо ри во је Ђор ђе вић Ку кар сапри јате љем (сле ва)

Ле ско вач ки мом ци 1936.годи не, сле ва: Ду шан

Крњић, тр го вац, Ни колаЈова но вић, ин ду стри јалац,

Бла го је Цекић Војво дић,

трго вац, Ди митри јеСтаменко вић Ман чић,трговац



39

Лесковац је во лео песму и музику, шалу и провод. На-родна песма, посебно севдалинка, негована је у певач-ким друштвима – „Бран ку“, „Братству“ и „Биничком“. Зна-ли су стари Лесков чани и за „ђувеч друштва“, у ко јима сусе шалили, певали и при поведали и та ко раз би јали дерт.Међу најстари јим „дертли“ певачима се истицао Со тирКаписазовић, па ко вач Та са Дубравка, берберин Дра жаЖивковић, веома цењени „дертли“ певач у међуратномЛесков цу. Он је пе вао и ве селио се с музиком и он да ка-

Поро ди ца Ди митри јаДимти ри јеви ћа Сме јури је,јесен 1928. годи не

Да ме са но вим фри зу ра ма1926. годи не (сле ва, Те ре заСтан ко вић, Ко ста ди на, Анкаи Ру жица Кра жић)



40

ОДЕ ВА ЊЕ И МО ДА

да му је коњ дор ча угинуо. Људи су с заносом слушаликако пе ва „Станика ми бол на, туго, болна легаше“. Једанод најбољих певача и знал ца староградских песама био је Љубомир Ни колић Бенић.

„Време“ је 2 . ја нуара. 1932. године је о Лесков чани-ма пи сало: „Поред пословног и стро го зва ничног живо-та, посто јао је и један други Лесковац… кара-сев даха,

кисмет-как сирата, твр доглавости и ина та. То је Ман-

Са вен ча ња 1940. го ди не,Бра на Ди митри јевић са

деве ру шама Ка та ри ном иСнежа ном Ди митир јевић

(лево)

Ле ско вач ке да ме усвад еној по вор ци,

тридесе те го ди не 20. ве ка(Аран ђе ло вић Ву кица, Мира

Зуц кић, Рад милаГроздановић и Ве ра

Стојано вић) (у средини)

Ле ли ца Марин ковић, 1938.(десно)

Са вен ча ња Михајла и Ве реВлај чић, де таљ, дво ри ште

Са ор не цр кве у Ле сков цу,1938.



41

честар „тесног друштва“, убавих паприкаша, ђувеча ипуњених паприка, масних пи та, љутих ко басица и спе-ци јалних „ћевапчића“ са разним дру гим мезелуцима. Икада наиђе то лудо стање карасевдаха све се пре твори у„добре ман џе“ и још боље „пи јенл’ке“. Тек се онда сасвимзближе и уз цр њак и ци ганска ћеманета изли ју сво ју ду-шу или луду ју и праве џумбус да се после надугачко и на-

широко пре причава по ме ханама.“

Дан е кри ја – „Жи вео Глу виТор ник, жи ве ли ме ра кли је,сур џу кли је, сла до ле џије,до ле нам ћо ри, угур су зи иак су зи“, 1938.

Дру штво за сто лом 1928.

годи не





Политич киживот



44

ПОЛИ ТИЧКИ ЖИВОТ

Свеча на по вор казваничника, кор пора ција игра ђа на по во дом про сла ве

50-годишњи це осло о ђе њаод Тура ка, 23. окто ар 1927.

Упра ва оп штине гра даЛесков ца са од о ром и

грађан ством на дан ру шењаста рог глав ног мо ста наВетер ници, 21. јула 1934.





46

ПОЛИ ТИЧКИ ЖИВОТ

новника. Поред бри ге око ре шавања ко муналних про-блема и тра диционалне борбе са беспарицом, оп штин-ске вла сти су во диле рачуна о соци јалној помоћи сирот-њи и из беглицама. У приоритете је спадала и редовнаконтрола промета животних намирница и од ређивањањихових цена, јер је то био је дан од на чина да се допуни

хронично пра зна оп штинска каса.Парламентарни из бори у Краљевини Југослави ји из-међу два свет ска рата одржани су седам пута: четири пу-та у Краљевини СХС у пе риоду грађанског пар ламента-ризма (1918–1929) и три пута у Краљевини Југослави ји упериоду од 1929–1941. Исто толико пута одржани су иопштински из бори.

У Лесков цу су се за водећу улогу бориле Радикална иДемократска стран ка, мења јући се на вла сти од из борадо избора. Ове стран ке има ле су предност над оста лимстран кама захваљу јући ма совној подршци бирачког те-ла на читавом ле сковачком под руч ју. Комунистичкапарти ја Југослави је, ко ја до забране деловања, доноше-њем Закона о заштити државе 1921. имала снажан утицајна политички живот (192 . од нела је победу на општин-ским и пар ламентарним из борима у лесковачком кра ју),

Сати рич ни пам флет сакари кату ром То до раТонића, по сла нич ког

кандида та на ли сти Мила на

Стојади нови ћа,парламентар ни из о ридецем ра 1938.



47

од 1923. године делу је као НРПЈ, без ве ћег успеха. Многослаби је се осећао по литички утицај Земљорадничке иРепубликанске стран ке.

Скупштински и оп штински из бори у Краљевини Југо-слави ји одржани су три пу та. На свим пар ламентарнимизборима у лесковачком сре зу, ко ји је тада припадао

Вардарској бановини, убедљиву победу однеле су зе-маљске из борне листе вла диних стра нака. Такође, наопштинским из борима у сеоским оп штинама побеђива-ли су кандидати вла диних стра нака: Југословенске наци-оналне стран ке на из борима 1933. и 1934. и Југословен-ске радикалне за једнице 1936. године.

Би ра чи пред по сла нич ком

кан це ла ри јом „тат ка нанарод“ То до ра То нића,децем ра 1938.





Привре да



50

ПРИ ВРЕ ДА

Млин Жив ка Сто иљ ко ви ћа уЛе сков цу

Пано ра ма Ле сков ца,разглед ница из 1930.

Фа ри ка ме тал ногнамешта ја, сапуна ипарфимерије Трај каЂорђеви ћа Ку ка ра у

Лесков цу, Ули ца кра љаПетра Пр вог



51

Са сајма у Бе огра ду, штандФа ри ке са пуна ипарфимери је Јова наВлајчића и си но ва, 1938.

Комер ци јал но во зи лоФа ри ке са пуна ипарфимери је Јова наВлајчића и си но ва, Бе оград1937.





53

Привредни напредак Лесковца између два свет ска ра-та најбоље илустру ју речи савременика из 1932. годинеда се „у Лесков цу у послератним го динама раз вила инду-стри ја невероватном, аме риканском бр зином. Иако ле-жи ова ва рош усред про винци је… она је врло брзо по-стала најважни ји индустријски цен тар на те ритори јипредратне Срби је”.

Меморан дум Мли на запроиз вод њу але ве па при кеСто јана Чи ча нови ћаЛесковац

Управ ни – есконт ни иназор ни од ор Омла дин скеза дру ге за кре дит и штед њуу Ле сков цу 1934. годи не











Documents

KATALOG Zlatno Doba Leskovca