Katalog pšenice - ashibridi.com pšenice 2017.pdf · sekundarnih stabala, koji može iznositi i preko 15 po jednoj biljci. Veliki broj zrna po klasu , rezultat je odlične fertilnosti

Katalog pšenice

1AS katalog pšenice 2017

Chemical Agrosava je prepoznala težnju i nastojanja poljoprivrednih proizvođača da podignu ekonomsku opravdanost proizvodnje pšenice na viši nivo.

Imajući u vidu da je tržištu trebalo ponuditi nešto ekskluzivno, kao jedina domaća kompanija koja u svom proizvodnom asortimanu kombinuje savremenu tehnologiju proizvodnje i genetički materijal vrhunskih performansi, pored konvencionalnih sorti, izabrano je nešto potpuno novo na našim poljima, a to je hibridna pšenica.

Višestruke prednosti ove pšenice u odnosu na konvencionalne sorte, u pogledu visine i stabilnosti prinosa i kvaliteta zrna i zaštite životne sredine, značajno će unaprediti proizvodnju pšenice u Republici Srbiji.

Zašto hibridna pšenica?

2 3AS katalog pšenice 2017

Hibridna pšenica nastaje ukrštanjem dve čiste linije. Stoga sadrži dvostruku genetičku informaciju: od majke i oca. Hibridi poseduju veću agronomsku vrednost od svojih roditelja, koja se ispoljava kroz hibridnu snagu ili heterozis, odnosno bujnost F1 generacije. Ova osobina je izražena kroz potencijal za prinos i kvalitet zrna, kao i njihovu stabilnost. Prema tome, hibridi ističu ekonomske, agronomske, tehnološke i ekološke prednosti, kao jedinstvenu celinu u uspešnom gajenju pšenice.

Šta je hibridna pšenica?

EKONOMIJA AGRONOM

IJA

TEHNOLOGIJA

EKOLOGIJA


PREDNOSTIHibridne pšenice

• VISOK I STABILAN PRINOS I KVALITET ZRNA

• VRLO DOBRA TOLERANTNOST NA BOLESTI

• VEĆA LISNA POVRŠINA I VEĆI INTENZITET FOTOSINTEZE

• VELIKI BROJ PRODUKTIVNIH SEKUNDARNIH STABALA

• VELIKI BROJ DOBRO NALIVENIH ZRNA

• VEĆA MASA ZRNA

• ROBUSAN KORENOV SISTEM

• MALA SETVENA NORMA

6

Poređenje klasa hibridne pšenice (1) sa klasom sortne pšenice (2).

1.

2.


Iako je heterozis kod pšenice, kao samooplodne biljne vrste, slabiji u odnosu na kukuruz, neki hibridi pšenice ostvaruju i preko 15% viši prinos u poređenju sa prosekom njihovih roditelja, a u stresnim uslovima i nepovoljnim proizvodnim godinama, ta razlika je i veća.

Osnovne komponente prinosa, broj biljaka - klasova po m2, hibridi pšenice ostvaruju izuzetnim potencijalom za bokorenje, odnosno formiranjem velikog broja produktivnih sekundarnih stabala, koji može iznositi i preko 15 po jednoj biljci.

Veliki broj zrna po klasu, rezultat je odlične fertilnosti cvetova, mnogobrojnih klasića koji se formiraju na svakom klasu. Veliki životni prostor, uslovljen malom setvenom normom, omogućuje intenzivno nalivanje i obrazovanje velike mase zrna.

Masa hiljadu zrna – znatno veća kod hibridne pšenice – je komponenta koja je najodgovornija za prinos zrna. Dužina nalivanja zrna je ista, ali je intenzitet veći kod hibrida u odnosu na konvencionalne sorte. Tome značajno doprinosi snažan korenov sistem velike usisne moći, tolerantnost na prevalentne bolesti, duže trajanje zelene lisne površine i intenzivniji proces fotosinteze.

Zbog čega hibridna pšenica ostvaruje viši prinos?


Za realizaciju visokog potencijala rodnosti neophodno je primeniti i adekvatnu tehnologiju proizvodnje. Uspešno gajenje pšenice započinje pravilnim izborom preduseva, a završava se pravovremenom primenom svih agrotehničkih mera.

POŽELJNI PREDUSEVI: soja, grašak, suncokret, rani hibridi kukuruza.

ISHRANA PŠENICE: za očekivani prinos zrna od 10 t/ha neophodno je 150-220 kg/ha azota (N), 100-150 kg/ha fosfora (P) i 120-170 kg/ha kalijuma (K), u zavisnosti od obezbeđenosti zemljišta. Celokupnu količinu fosfora i kalijuma i 1/3 azota uneti u jesen, a preostale 2/3 azota rasporediti u dva prihranjivanja tokom proleća.OBRADA ZEMLJIŠTA: plitka osnovna (15-20 cm) ili redukovana obrada, uz dobro unošenje (zaoravanje) žetvenih ostataka.PREDSETVENA PRIPREMA: kvalitetna, bez krupnijih grudvi i biljnih ostataka na površini.

Kako do visokih prinosa hibridne pšenice?


Setva

Zaštita

Moraju se koristiti precizne sejalice!

• optimalni rok setve do kraja oktobra;

• optimalna setvena norma je 150-175 klijavih zrna/m2 ili oko 80-100 kg/ha (zavisi od mase 1000 zrna). Norma setve se može povećati nakon optimalnog roka, ali ne više od 10%.

Valjanje: poželjna agrotehnička mera koja posle setve doprinosi boljem i ujednačenijem nicanju.

• u fazi intenzivnog porasta preventivni tretman fungicidom i herbicidom;

• u fazi klasanja obavezan tretman fungicidom, po potrebi insekticidom.

Folijarna prihrana: u fazi klasanja folijarnim hranivima (Wuxal Super, Wuxal Macromix i Wuxal Microplant).


Visok kvalitet dorađenog semenaVisoka genetska vrednost hibridne pšenice podrazumeva poboljšanje stepena dorade semena.Optički sorter veoma efikasno odvaja sklerociju i na drugi način oštećena ili modifikovana zrna. Uzimajući u obzir značaj ovog uređaja za kvalitet i troškove proizvodnje semena, oprema za optičko sortiranje neizostavna je u pogonima za doradu semena hibridne pšenice.

Unapređena tehnologija oblaganja semenaSredstvo za oblaganje semena HybriCoat®, mikroporozni film koji se primenjuje na površinu semena, poboljšava pokrivenost i uniformnost tretiranja semena, kao i prolazak zrna kroz sejalicu. Time se obezbeđuju pravilan raspored semena i postizanje optimalne gustine sklopa.


Hibridna ozima pšenicaHYSTAR je hibrid izuzetnog potencijala rodnosti, bez obzira na predusev i lokalitet gajenja.

Prednosti• uspešna kombinacija optimalnog vremena sazrevanja i visokog prinosa;• visoki i stabilni prinosi u sušnim uslovima;• dobar potencijal rodnosti posle kukuruza, kao najčešćeg preduseva.

Klasanje i sazrevanje

Prezimljavanje

Tolerantnost na sušu

Tolerantnost na poleganje

dobro vrlo dobro odlično

rano srednje kasno

RAZVOJ BILJAKA I VITALNOST

16


TOLERANTNOST NA BOLESTI

Pepelnica pšenice(Blumeria graminis sp.tritici)

Siva pegavost lista pšenice(Septoria tritici)

Rđa pšenice(Puccinia spp.)

Mrežasta pegavost(Pyrenophora teres)

Sočivasta pegavost(Rhynchosporium secalis)

Palež klasa pšenice(Fusarium spp.)

Broj klasova po m2

Broj zrna po klasu

Masa 1000 zrna

nisko visoko vrlo visoko

KOMPONENTE PRINOSA


Vreme setve

Setvena norma• od početka do sredine optimalnog roka (5-20. oktobra).

• 150-160 zrna/m2, odnosno 70-80 kg/ha.

Broj padanja

Sedimentaciona vrednost

Sadržaj proteina

Prinos brašna


KVALITET ZRNA


Hibridna ozima pšenicaHYFI je hibrid izuzetnog potencijala rodnosti, bez obzira na predusev i lokalitet gajenja.

Prednosti• izuzetno visoki i stabilni prinosi u svim uslovima proizvodnje;• srednje kasna sorta dobrog prezimljavanja i tolerantnosti na sušu;• veliki broj i masa zrna;• dobra otpornost na bolesti uz naglašenu tolerantnost prema fuzarijumu;• zadovoljavajući pekarski kvalitet uz visok sadržaj proteina i sedimentaciju.


Prezimljavanje





rano srednje kasno

20

Broj klasova po m2

Broj zrna po klasu

Masa 1000 zrna


KOMPONENTE PRINOSA










Vreme setve


• 150-160 zrna/m2, odnosno 70-80 kg/ha.

Broj padanja


Sadržaj proteina

Prinos brašna


KVALITET


Prednosti• odlična otpornost prema niskim temperaturama;• odličan tehnološki kvalitet - poboljšivač;• visok intenzitet fotosinteze i akumulacije suve materije;• visok potencijal za bokorenje;• vrlo dobra tolerantnost na prevalentne bolesti.


Prezimljavanje





rano srednje kasno

Ozima kasnostasna sorta pšeniceFAUSTUS je visokoprinosna, izuzetno kvalitetna sorta, pogodna za različite lokalitete gajenja.

24

Broj klasova po m2

Broj zrna po klasu

Masa 1000 zrna


KOMPONENTE PRINOSA










Vreme setve


• 450 zrna/m2, odnosno 180-200 kg/ha.

Broj padanja


Sadržaj proteina

Prinos brašna


KVALITET

26

Prinosi hibrida Hystar na proizvodnim parcelama u 2016.

R.br. Mesto Površina (ha) Prinos (t/ha)

1 Pivnice 5 12

2 Bački Monoštor 9 11,3

3 Bački Petrovac 2,8 10,5

4 Jarak 2 9,8

5 Opovo 2 9,7

6 Beška 4 9,6

7 Novi Bečej 5 9,4

Prinosi hibrida Hyfi na proizvodnim parcelama u 2016.

R.br. Mesto Površina (ha) Prinos (t/ha)

1 Pivnice 5 12,1

2 Nenadić 5 10,9

3 Kucura 1,5 10,7

4 Kula 5 10,2

5 Kukujevci 4 9,8

6 Laćarak 3 9,7

7 Botoš 1 9,4


Prinos hibridne pšenice u MAO AP Vojvodine u 2016.HIBRID/SORTA

PROSEKt/ha

LOKALITET

VS NS SO PA KI SA BT ZR SM

Hystar 9.5 10.0 8.9 11.9 9.1 9.3 8.1 9.5 8.8 10.2

Hyfi 9.2 10.0 8.4 10.2 9.2 8.5 8.9 9.1 8.5 9.8

Faustus 8.8 9.2 8.2 9.9 9.1 8.1 8.1 8.5 - 9.5

Prosek - 9.0 8.2 9.5 8.1 8.2 8.0 7.2 8.3 9.4

RUKOVODILAC PRODAJEMr Zoran Radanović063 448 [email protected]

Mast. inž. polj. Milenko Abadžin 062 80 40 251 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Nikola Korać 062 88 02 418 / [email protected]

Mast. inž. polj. Radovan Begović 062 80 40 247 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Žarko Fermanović062 80 40 253 / [email protected]

BAČKADipl. inž. polj. Danilo Beatović063 379 [email protected]

Dipl. inž. polj. Milan Savić 062 88 02 417 / [email protected]

Mast. inž. polj. Ivan Milojević 062 80 57 837 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Danijela Šibul 062 80 40 254 / [email protected]

BANATDipl. inž. polj. Radovan Bulajić063 448 [email protected]

Dipl. inž. polj. Miloš Ekmedžić 062 80 40 249 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Ivan Baštovanović062 80 40 246 / [email protected]

SREM, MAČVA I PODRINJEDipl. inž. polj. Velimir Cvijetić062 80 40 [email protected]

Regionalni predstavniciCHEMICAL AGROSAVA

Dipl. inž. polj. Ivan Špakovski063 379 102 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Slobodan Sibinović063 486 164 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Slavica Beljinac062 80 40 244 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Nenad Prgomet063 379 004 / [email protected]

Dipl. inž. polj. Marko Mihajlović063 112 68 43 / [email protected]

ISTOČNA I JUŽNA SRBIJADipl. inž. polj. Dejan Stojanović063 77 90 [email protected]

JUGOZAPADNA SRBIJADipl. inž. polj. Tine Bošković060 50 03 [email protected]

CENTRALNA I ZAPADNA SRBIJADipl. inž. polj. Sreten Radosavljević063 448 [email protected]

Jugoslav Đurđević063 379 313 / [email protected]

BRANIČEVO I PODUNAVLJEDipl. inž. polj. Ivan Jovanović062 80 40 [email protected]

AS HIBRIDIKrnješevačka bb 22310 Šimanovci

SRBIJAwww.ashibridi.com

Pratite nas na:

B E L E Š K E

w w w . a s h i b r i d i . r s

www.ashibridi.com

Documents

Katalog pšenice - ashibridi.com pšenice 2017.pdf · sekundarnih stabala, koji može iznositi i preko 15 po jednoj biljci. Veliki broj zrna po klasu , rezultat je odlične fertilnosti