Kasetirane Tavanice S Romic

7/22/2019 Kasetirane Tavanice S Romic

1/13

68optereienja treba da bude takav da se dobiju najnepo-voljniji naponi u betonu armaturi.

8.5. OTVORI U PLOEIOtvori mogu biti u zoni koja je zajednidkadvema

srednjim rakamapod uslovomda:a) najvede dimenzije otvora ne prelaze lx 16ib) prekinuta armatura reba da se nadomestiekvi-

valentnomdodatnomarmaturom;c) naponi u betonu ne smejupreii dozvoljenugra-

nicu.Izmedu dva otvora treba imati punu zonu koja je

najmanje jednaka, u oba pravca, trostrukoj najvedojdimenziji otvora.

U zoni zajednidkojza srednju marginalnu raku,otvori ne smejubit i veii od lx/10 u pravcuXi lv/tou pravcuY u odnosuna njihoveveie dimenzije.

Sludaj otvora u zonamazajednidkimdvemaoslo-nadkim Iyakana su predmet specijalnih proudavanja,naroditoStose ide otpornostina popredne ile.

U svakomsludajupreostalipresecibetona morajubiti dovoljni da naponu betonune prekoradidozvoljenegranice po potrebi treba da seojadaju odgovaraju6omdopunskompoprednom poduZnomarmaturom.

I I D E O

9. KASETIRANEKONSTRUKCIJE(ROsTrLJr)Definicija. To su konstrukcije koje se sastojeod

dva sistema ortogonalno povezanih ukrStenih Stapova,koji na mestima ukr5tanjamoraju imati jednakeugibe.Kasetirana avanicase prema ome sastoji od krstato-ar-miranih ploda preko rebara pravilno rasporedenihu dvapravcasa pravim, rede kosim poretkom (tj. sa dijago-nalnopostavljenim ebrima).

Domen primene. U arhitektonskimkonstrukcija-ma ove tavanicese primenjuju znad sala, estibila, o-lova, odnosno prostorija gde ne smeju do6i stuboviunutarpolja.

Rasponi. Rasponimogu da budu jednaki u obapravca.U tom sludaju mamo kasetiranu avanicu vad-ratnog oblika, il i razliditi u kom sludaju e oblik pravo-ugaoni.Kod pravougaonogblika odnos aspona e srnebiti vedi od 1,5, ukoliko se leh ostvariti prostornirad ove konstrukcije.Kasetemogu biti kvadratne pra-

vougaone.Razmak rebarakreie se od 1,0 do 2,0 m amoZe viSe.

Rasponisekre6u do 12,0m, amoZe viSe, l i setadapostavlj pitanjeracionalnosti.

Kasetirana onstrukcijamoZeda ma edno polje,amoZeda budekontinualna, j. saviSe olja,kadaprosto-rija ima takvu duzinu da semoraju ubaciti stubovi qpodobimnih podvlaka,dim odnos rasponapreile 1,5 (Sl.63 Sl.64).

Slika63Statidko tretiranje. Ako bi oba sistemaortogo-

nalno ukrstenih rebara eiala jedan iznad drugog(kakopokazuje sl . 65) i ako bi bili spojeni zglobastoverti-kalnim i krutim Stapovima,onda sem ednakosti ugibana tim mestimane bi bilo drugih zavisnostimedu njiho-vim deformacijama.No, ta j sludaj nemamo u armira-nom betonu er su iebra spojenamonolitno u istoj rav-ni , te zajednidkipreseci ebaramoraju izvr5iti ednakaobrtanja, Sto pored savijanja zaziva torziju. Ipak radipojednostavljenjaaduna,a u korist sigurnosti,er tor-zioni momenti smanjujumomente savijanja, zimamodovoljno adno za praktidnesvrheda zu veze ebarazglo-baste, e kao edini uslov ostajeednakostugibau ukrs-nim tadkama ebara.

Ro5tilj se u konstruktivnom pogledurazlikuje odobidne rebraste onstrukcije zbog svogkaraktera pros-tornog dejstva.To pokazujeve6 samopribliZnostatid-ko tretiranje bez uzimanjau obzir torzionih momena-ta , odnosnokrute \Eze u ukrsnim tadkama.Ovo u obaslucajadovodi do raspodele pteredenja a drrestatidkikrute figure stevrednosti.

P O D V L A K A


2/13

69P O D V L A K A

REBRO

Slika 64

Slika65Dejstvo jednog ro5tilja je pr i jednakom ugibu

utoliko ve6e,ukoliko je veia krutost nosadau dvoro-vima. Ona se oS viSepovedava ri kosom poretku reba-tt , po5to kratka rebra u uglovimadeluju kao elastidnioslonci za duZa ebra, usled 6egaova imaju negativnemomente koji srnanjuju momente u polju tih duzih re-bara. Poveianje nosivosti moLe se ostvariti sanro pripadjivom prenoSenju miduiih napona nastalih ocl tor-zije i pri besprekornomprenoSenjunegativnih reakcijana uglove.Sistem sa kosim poretkom rebaraprikazanena sl. 66, sa ucrtanom momentnom povr5inomza di-jagonalno rebro. Kao Sto vidimo ovakva kasetiranakonstrukcija deluje statidki povoljnije u odnosu na praviporedak ebara.

Randih godina wSenae jaka propagandau prilogdijagonalnopostavljenog oStiljasa twdenjem da se tak-vom primenom mogu posti6i matne u5tedeer sepravcirebara, narodito u blizini uglova, poklapaju sa glavnimtrajektorijama napona. Prilikom uporede ja dijagon lnopoloZenog o5tilja sa roStiljem od rebara postavljenihparalelno obimu, uzimana e kod prvog sistema tor-

Slika66ziona dvrsto6agred.a ako u polju, tako i na prikljudci-ma sa ividnim ged,ama u pra\rcuobimnih strana, pridemu se tada dobija da su obe konstrukcije u pogledusvoje ekonomidnost:ipribliZno jednake. Medutim, uizvocladkompogledu roStilj sa dijagonalnim rebrima enepovoljniji zbog razlidite dufine rebara.Osim toga zasludaj kontinualne kasetiranekonstrukcije, raspored e-bara paralelansa obimnim stranamae bolji, jer seprav-ci gredabolje poklapaju sa rajektorijamaglavnihnaponanego u sludaju dijagonalnopostavljenihrebara u roStil ju.


3/13

709. I DIMENZUE OBLIK

Minimalna debljinakrstate plode kod kasetiranekonstrukcijeuzima se min. dp = 8 cm, kako bi se os-tvarila bolja veza plode i rebara njihovo staticko sa 'dejstvo.Rebra su obidno pravougaonog resekaSirine12 do 2A qn (auzetno do 25 cm), tako da u ednom re'du mogu da stanu2 do 4 Sipke,dok im je konstruktiv-na visina znosi l20 kao racionalnamera,s tim da mi-nimalnavisinane $ne biti manjaod l/30. Rebramoguimati i razudenoblik zavisnood nadina obradeplafo-njere,Stoe prikazano a sl. 66a.

Kasetirane avanice se izrarluju na licu mestakaomonolitne, il i od ranije izradenih montaZnih kaseta,koje sena odredennacinmontirajuna svojamesta.Ovaj

drugi nadin se primenjujeu sludajubogatijearhitekton-sk eobrade aseta.

Prilikom dimenzionisanjarebavoditi radunada searmatura ebaraukr5ta na tim mestimaSipke toje ed-ne na drugima, j. jedan pravac ma smanjenu tatidkuvisinu. Ovo je slucaj kada zu rebra iste visineSto e inajdeSdi ludaj u praksi. t{edutim, ebra semogu raditii sa razliditim visinarna, tim Sto zu u jednom pravcuvi5eza 3 cm, tj. upravo toliko da se nesrnetano krstiarmaturan dvapravca Sl. 67).

S obzirom na ve6e ro5kovegradenja asetiranihtavanicau odnosu na drugekonstrukcije, eba h raditisarnou onim sludajevima ada e to opravdano arhi-tektonskih funkcionalnih azloea.

Slika66 a

Fq t F o tFov

5rr).sESlika 67


4/13

92. PRORAEI.JNKASETIRANIH KONSTRUKCIJAKasetirana avanicase sastojiod krstatih ploia

i ukrStenih ebara.Proraeun krstatih ploda se wSi poteoriji krstatih ploda,pr i demuse u praksinajceS6e ri -menjuju Lezerove ablice. Q,a teoriju krstatih plodavidi posebnu publikaciju od autora pod naslovom,$rstato-armiranekonstrukcije" izdanje Naudne knji-geod 1984.godine.)

Sto se idr: proraduna ebara,veeje prethodnomalaganjunagla5,enoa, strogoteorijski uzev zbog ukras-nih krutih veza,u njima se avlja obicno savijanje tor-zija, koju 6em,ozanemafiti zbog pojednostavljenja a-duna,Stosamo de u korist sigurnosti,er torzija vnanju-je momente savijanja.Frema tome, ostaje kao jediniuslov jednakost ugiba u wim ukrsnim tadkama, Stoznactda se prrcradunadi po op5tojmetodi kaa zakrsta-te plode, s tonr razlikomSto e kod kasetirane onstruk-cije koeficjjent snanjenjau = 1,0 zbogpostojanjaSuplji-na (kaseta).Da bi seolak5alo ostavl_ianjeednadinanabazi ednakostiugiba,u tablici 7 datezu wednostikoe-ficijenata za ug'ibeza sludajeve = 2 do n = l0 polja.

9.3 OBJASI{JENJEABLICE7Osnovni obrazacza ugib proste gredeod uticaja

sile P u ma kom presekupremasl . 68 dobijase z slede-6,egazmatranja:Trali seugib u tadki - d - od sile P:

7 lIz tablice 7 za n = 6 uzimamo koeficijente zdrugekolone (er se traZi ugib u tadki 2), te imamo zasilu P1 + 76 za silu Pz - l28,za silu P, + 138,za siluP+ ll 2 i za si luPs + 62 .

Prema ome ednadina a ugib u tadki 2 glasi:1rEJ62 . (76P| + 12 8P2+ 1 38P : + I l 2P4 + 62Ps)6 n

po5toe n = 6 to 6emodobit i :E J 6 r = 1s3 6 . (76Pr + t28 Pz + 138P3+ t t2 P4+ 62 Ps)

Slika68

Slika69'U slededent zlaganju obradiie se razni sludaje-

vi kasetiranih tav'anica oji se mogu javiti u arhitekton-skojpraksi.

EJ66.= P ' ) , 3 c (;r' rlrr' / ' t lAko raspon izdelimrona n jednakih delova ako da je/=n ' ) . i s t a v i m o = k , . t r , d = k z . t r .

P . ) . 3dubiiemo: EJ 66. == 6 n k , . kz n ' - t i - t 31 .Vrednost i , 'kz (nt - ki -kT date su u tabl ic i7za n = 2 do n = 10. One sr istovremeno rdinatesvihuticajnihini ja za u,gib 0. .

Primer prime:ne ablice 7Greda ma Se:st olja, tj. I = 6 .)., a teretinapadaju

u tadkama ,2, ' : r ,4 i 5 . TraZ iseugibu tadk i2 (v id is l .69) .

3I = 6I


5/13

72

94 . TABLICABrojpolia Ugib Sila - poloZajn = 2 I 2n - - 3 12 81 78n = 4 I2

J

1 822t4223222

I42218

n = 5I2J4

32454023

457 26840

40687245

23404532

n = 6I)J45

5 07 6786234

7 6r281 38It 262

7 8r38r621 3 87 8

62tL213 8t287 6

3462787 650

n = 712346

7 21 1 5t28tI78847

11 5200232216r6488

r28232288279216r17

rl72t627 9288232128

88t642162322001 1 5

4788rI7t281 1 57 2

n = 8

I2J4567

98r62190188t62l l 862

r622883s03523062241 1 8

1903s04504684t430 6162

18835246851246835 2188

r62306474468450350190

1 1 822 430 6352350288r62

62r 1 8r62188190r6298

n = 9

12345678

1282172642752562r315 27 9

2 r 7392492s2048 840 8292r52

25449264 870 5672s6740 8213

27 s52070580 078467248 825 6

25 648867278 480 07055 2 0275

21340856 767270564 8492264

15229240 84885204923922I7

79r5221 3256) 1

Documents

Kasetirane Tavanice S Romic