1

?

Odgovori li se na ovo pitanje, odgovaramo i na pitanja:

• “Kako je moguća čista matematička nauka?"

• “Kako je moguća čista prirodna nauka [fizika]?"

• “Kako je moguća metafizika (u smislu naše

dispozicije)?"

• “Kako je moguća metafizika kao nauka?"

2

(Drugim rečima, odakle nam ove vrste saznanja?Jer one su, tvrdi Kant, bazirane na sintezi a priori…)

Kantov obrt

3

Svest/Um Objekt saznanja?

Kakav je udeo subjekta, a kakav objekta u saznanju? Šta ga čini objektivnim (Kantovim rečnikom: opštim i nužnim)?

Kantovo rešenje izaziva “kopernikansku revoluciju u filozofiji”

Svest se ne prilagođava objektu. Naprotiv, objekt svesti saobražava se

strukturi i operacijama samog intelekta.

Ovo je zapravo inverzno Kopernikovom izmeštanju tačke

gledišta izvan posmatrača.

4

Struktura saznajnih moći (intelekt, um u širem smislu)

5

Čisti um(Vernunft)

Razum (Verstand)

Čulnost(Sinnlichkeit)

Kategorije

Prostor i vreme

U saznanje subjekat ne ulazi bez određene opreme i ima naraspolaganju:2 forme spoljašnje i unutrašnje čulnostičiste pojmove razuma (12 kategorija) 3 ideje uma

Ideje

Saznanje je sinteza a priori forme (subjekta) i materije (pripada objektu)

6

Fenomen – dostupno čulima

Noumen –dostupno umu

(Saznanje)

(Racionalno verovanje)

Objekti svesti

Kategorije razuma

1 Kvantiteta– Jedinstvo (Singularnost)– Mnoštvo (Partikularnost)– Totalitet (Univerzalnost)

2 Kvaliteta– Afirmacija– Negacija– Limitacija

3 Relacije– Substancija-Atribut– Uzrok-posledica– Zajednica (Interakcija)

4 Modalnosti– Mogućnost-nemogućnost– Postojanje-nepostojanje– Nužnost-slučajnost

7

RAZUM

Opažaj u prostoru

ČULNOST

PRAOSNOVNO JA/samoopažanje/

Saznanje je

• sinteza subjektovih saznajnih moći (koje daju formu) i objekta (koji daje materiju saznanja);

• sintezu obavlja isključivo subjekat (mišljenje je RADNJA), prema VLASTITIM PRAVILIMA (formama), i ona obezbeđuju saznanju opštost i nužnost a priori;

• prema tome, uslovi objektivnosti (opštost i nužnost) jesu subjektivni (ali ne proizvoljni i slučajni);

• subjekat kao skup saznajnih uslova koji a priori omogućuju sintezu iskustva naziva se transcendentalnim.

9

10

Saznanje je trostruka

sinteza a priori:

1. Subjekt sintetizuje svojim formama a priori (čulnosti i razuma) OBJEKAT saznanja;2. Ove forme su transcendentalni uslovi sinteze celokupnog ISKUSTVA, unutar kog je tek moguće saznanje pojedinačnog objekta;Zahvaljujući formama kao opštim i nužnim pravilima za sintezu objekta saznanja, ono postaje objektivno.

11

Cogito kao osnov sinteze a priori:

Ako saznavanje (sinteza) pojedinačnog fenomena ima za uslov jedinstvo iskustva, 3. to jedinstvo počiva na JEDINSTVU SVESTI u JA. Kant to naziva praosnovnim sintetičkim jedinstvom apercepcije.Podvođenje (treća sinteza) raznovrsnih sadržaja pod jednu svest (Lajbnicova monada) obavlja se u aktu JA MISLIM (koje mora pratiti svaku moju predstavu, da bi uopšte bila moja).

12

od saznanja do

racionalnog verovanja

13

metafizika i transcendentalne ideje čistog uma

Kategorije razuma

primenljive su isključivo na fenomene = objekte koji nam se prikazuju kroz forme spoljašnje (prostor) i unutrašnje čulnosti

(vreme);

14

prema tome, nemaju legitimnu primenu na noumene, pretpostavljene suštine koje prekoračuju (transcendiraju) granice iskustva (tj. konačnost opažaja u prostoru i vremenu).

Funkcija uma

• u nastojanju da sintetizuje jedinstveno, koherentno i sistematsko razumevanje stvarnosti,

• čovekov um (Vernunft) prekoračuje granice fenomena (objekata datih u čulnom iskustvu)

• i formuliše ideje (mogućih) realiteta koje transcendiraju svet iskustva (metafizika)

15

Transcendentalne ideje čistog uma

Ja, Kosmos, Bog

16

Transcendentalna ideja Ja(stva)

• Misleća stvar (duša)• Prosta i nepromenljiva• Ima lični identitet koji traje u vremenu• Postoji u odnosu prema drugim realnim

stvarima izvan sebe• Doživljava i misli

17

Transcendentalna ideja Kosmosa (ili sveta uopšte)

Jedinstveni i beskonačno dugi nizovi događaja

Totalitet svih kauzalnih nizova

18

Transcendentalna ideja Boga

• Primordijalni, jedini, na sebi zasnovani, dovoljni i krajnji razlog postojanja

• Vrhovni stvaralački i svrhoviti razlog kao uzrok univerzuma

19

Opravdanje transcendentalnih ideja

One su temelji za sve konstrukcije uma i sistematsko jedinstvo iskustva.

Šta je njima omogućeno?

20

Ideja Ja omogućuje umu da konstruiše

• Sva “moja" subjektivna iskustva kao da postoje u jednom subjektu (mom “Ja”),

• sve "moje" moći percepcije i mišljenja kao da potiču iz jedinstvenog izvora (mog “Ja”),

• Sve promene u "meni" kao da su stanja koja pripadaju jednom i istom permanentnom biću (mom "Ja”), i

• Sve fenomene u prostoru kao različite od aktivnosti mišljenja (tj. kao nešto drugačije od “Ja”).

21

Drugim rečima, ideja Jastva (Ja)

pruža mi metafizičku osnovu za jedinstvo celokupnog mog iskustva.

22

Ideja (Sveta) Kosmosaosposobljava razum da

misli o svetu kao da je jedinstven skup ili totalitet beskonačno dugih kauzalih lanaca

koji se mogu neograničeno istraživati u nauci.

23

Ideja o kosmosu kao celini stimulus je naučnog istraživanja

Ideja Boga omogućuje umu da prirodu shvati

• kao sistem zasnovan na umu (inteligenciji)i

• ispunjen svrhama

• pošto je Bog savršena inteligencijačiji je cilj

• najviše dobro svih stvari (stvorenog).

24

vrhovnog umnog i svrhovitog bića koje je kreator univerzuma

omogućava nam da svet vidimo kao teleološko (svrhovito) jedinstvou kome apsolutno svaka stvar služi nekoj svrsi.

Ideja BOGA kao

Kant zapravo tvrdi da:

• ako ne pretpostavimo egzistenciju Ja (transcendentalnog ega), Kosmosa kao celine i Boga,

• svet i naše iskustvo sveta• neće imati sistematsko jedinstvo i koherentnost.

25

Naše iskustvo sveta ne može biti savršeno umno (smisleno) bez transcendentalnih ideja uma.

Ali, na nivou uma,

transcendentalno = df. a priori forme u službi mogućeg iskustva

vodi u

transcendentno = df. ono što je nedostupno iskustvu…

26

Transcendentalne idejesu "regulativne”,

ne i “konstitutivne”.

27

konstitutivna = forma koja čini mogućim objekat saznanja (fenomen)

regulativna = forma koja uređuje sistem u kome fenomeni dobijaju smisao

Ideje uma ne “konstituišu" stvarne objekte iskustva, jer im ne odgovara nikakva materija opažaja (Bog, Svet i Ja su neopažljivi); oni su puki idealni objekti, koji, kao da su realni, dodaju našem iskustvu fenomenalnog sveta koherenciju i jedinstvo.

28

Kant nasleđuje racionalističku (Lajbnicovu) definiciju naučnog saznanja, prema kojoj ono

treba da poseduje apodiktičku izvesnost

Ali granice objektivnog saznanja u prirodnoj nauci zatvara kod FENOMENA (predmeta mogućeg iskustva), a metafiziku kritikuje kao besplodnu dijalektičku raspravu o nesaznatljivoj (vaniskustvenoj) STVARI PO SEBI

DIJALEKTIKA UMAKantova prva Kritika završava u agnosticizmu, što je

metafizici nanelo udarac od kog se više nije oporavila.Jer, mi ne možemo znati da li su Ja,Kosmos i Bog realni

pošto su "transcendentni" (noumenalni) objekti, tj nisu fenomeni koji se javljaju u prostoru i vremenu (iskustvu),

i na koje se mogu primeniti kategorije razuma.

Ovde um zapada u ANTINOMIJE, nerešive protivrečnosti, pokušavajući da odgovari na pitanja:

da li je duša nešto trajno, besmrtno, da li svet ima početak u prostoru i vremenu,

i da li Bog postoji. Suprotni odgovori su podjednaki opravdani.

Odakle nam onda ove ideje i koja je njihova stvarna, neprotivrečna upotreba?

Rasplet je ponudila druga Kritika (praktičkog uma)

- Kantova deontološka etika - Sloboda, Besmrtnost, Bog

30

su postulati praktičkog uma