Click here to load reader

KAKO ODGOJITI ZDRAVO DETE I SAČUVATI GA OD ... - Više se ne primenjuje rutinsko rendgensko zračenje grudi, iako se pre smatralo da je toliko bitno da su je mogli sprovoditi i lekari

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of KAKO ODGOJITI ZDRAVO DETE I SAČUVATI GA OD ... - Više se ne primenjuje rutinsko rendgensko...

  • KAKO ODGOJITI ZDRAVO DETE I SAČUVATI GA OD LEKARA

  • Naslov originala: How to Raise a Healthy Child in Spite of Your Doctor

    by Robert S. Mendelsohn. M.D.

    Prevod: Stevan Tomović

    Izdavač: Art Press, Doboj

    Distribucija: 065/415-765 (BiH)

    063/160-7016 (Srbija)

  • Dr Robert Mendelson

    Kako odgojiti zdravo dete

    i sačuvati ga od lekara

  • 4

  • 5

    Sadržaj

    - Uvod .............................................................................. 7 1. Stanje se najčešće poboljša do sledećeg jutra ............ 13 2. Roditelji, deke i bake su mudriji od lekara .................. 18 3. Kako lekari zdravu decu načine bolesnom .................. 29 4. Kako zaštititi decu još pre nеgo što se rode ................ 41 5. Važnost pravilne ishrane za zdravlje i rast ................... 61 6. Šta možete očekivati od svog deteta .......................... 72 7. Temperatura: Vaše se telo bori protiv bolesti ............. 81 8. Glavobolja: obično emocionalne prirode,

    ali bol je uvek stvaran ................................................ 95 9. Mama, boli me stomak! ............................................. 105 10. Kašljanje, kijanje i curenje iz nosa ........................... 113 11. Mitovi o bakterijskim upalama grla ......................... 123 12. Upale uha bolne - da, opasne - ne ........................... 137 13. Sačuvajte detetov vid ............................................... 148 14. Kožni problemi: Prokletstvo pubertetlija ................. 155 15. Male tajne velikih majstora ortopedije .................... 173 16. Nezgode: Medicina u svom elementu .................... 180 17. Astma i alergije - najpre dijeta, a potom lekovi ....... 199 18. Dete koje nikada nema mira .................................... 205 19. Vakcinisanje: Medicinska tempirana bomba ........... 214 20. Bolnice - mesta gde pacijenti odlaze

    da se razbole ........................................................... 235 21. Kako odabrati pravog lekara .................................... 241

  • 6

  • Uvod

    Ova knjiga govori o mom ubeđenju da se u savremenoj pedi- jatriji u Americi, i drugim granama medicine, čine mnoge loše i medicinski neopravdane stvari. To ne znači da su sami lekari gori ili bezosećajniji od drugih ljudi, odnosno, nije problem u njiho - vom karakteru, već se suština problema nalazi u samoj medicini kao nauci i struci. Ovakvo stanje je manje-više u celom svetu.

    Nisu lekari glavni krivci. Oni su žrtve sistema, isto kao i njihovi pacijenti. Oni su prve žrtve usredsređenosti savremene medicine na lečenje (umesto na prevenciju), korišćenje lekova i tehno - logije, kao i na razne rituale, običaje i egoistične stavove koji se ugrađuju u umove svakog studenta medicine koji prolaze kroz zastarelu i često potpuno nebitnu obuku i predavanja. Toliko su primorani da se udube u te institucionalizovane nepotrebnosti, da im više ne ostaje mesta za primenu zdravog razuma i logike.

    Ne izuzimam sebe iz ove kritike pedijatara. Priznajem da sam verovao u sve što su me učili na fakultetu kada sam tek počinjao da radim kao pedijatar, zbog čega su moji pacijenti bili ti koji su snosili posledice. Srećom, verovatno zato što sam i sam počeo da predajem medicinu studentima, naučio sam da sumnjam u mnoge principe medicine koji su godinama usađivani u moj um, i da sumnjam u ispravnost svakog novog leka koji se proizvede, svaku vrstu hirurške intervencije, i svaku novu metodu “lečenja” koja se izmisli. Ubrzo sam uvideo da većina njih ne može da pro - đe strožu naučnu proveru, i da je neverovatno veliki broj svih onih “čudesnih lekova” i “revolucionarnih terapija” bio povlačen sa tržišta kada bi se otkrilo da se od njih ima više štete nego ko- risti po zdravlje ljudi.

    7

  • U svoje prethodne dve knjige - “Ispovest medicinskog jere - tika” (Confessions of a Medical Heretic) i “Muška posla: Kako lekari manipulišu ženama” (Male Practice: How Doctors Manipu - late Women) - pokušao sam da upozorim čitaoce na opasnosti od slepog poverenja u zvaničnu medicinu. Moj cilj, ni tada, ni sada u ovoj knjizi, nije da čitaoce ubedim da ne treba nikada da traže pomoć lekara. Jer uprkos svim nedostacima u obuci i obra- zovanju lekara, oni ipak zaista spasavaju ljudske živote, i zaista pomažu da se neki bolesni ljudi izleče. Oni uvek odgovore na na- jteže izazove kada je neophodna hitna medicinska pomoć, ali zato greše kada su primorani da “leče” ljude koji nisu mnogo bolesni, jer su tako naučeni.

    Nadam se da ću i onim dvema knjigama, i ovom sada ovde, uspeti da vam ukažem na nedostatke savremene medicine, kako biste bili spremni da se odbranite od raznih opasnih i nepriklad- nih medicinskih terapija. Pored toga, nadam se da ako dovoljan broj pacijenata počne da sumnja u određene terapije koje njihov lekar prepisuje, da će onda i sami lekari početi da sumnjaju u nji- hovu ispravnost.

    Možda je to samo slučajnost, i mada se velika zasluga mora pripisati drugim kritičarima savremene medicine, bilo da su lekari ili ne, postoje pak čvrsti dokazi da se taj cilj ostvaruje. Mnoge lekare primoravaju njihovi pacijenti i mediji da posum - njaju u ispravnost pojedinih svojih uverenja na polju medicine. Znam da to jeste tako, jer mi moje kolege lekari neretko pričaju o tome, i jer ankete sprovedene nad lekarima pokazuju da je sve veći broj pacijenata koji ne prihvataju mišljenje lekara zdravo za gotovo.

    Pacijenti više ne pokazuju bezuslovno strahopoštovanje pre - ma lekarima, ne slušaju ih u svemu, nisu saglasni sa svime što im lekar kaže, i mnogi od njih više ne smatraju da lekari poseduju nepogrešivo naučno znanje. Umesto toga, lekari sada moraju da traže prikladnije odgovore na teška pitanja pacijenata o isprav - nosti i korisnosti lekova koje im prepisuju, testova koje obavljaju,

    8

  • i operacija koje im zakazaju, a naročito onda kada se lekar više puta nađe u situaciji da traži opravdanja za isto, kojih jednos- tavno nema.

    Mnogi lekari koje poznajem su spremni na promene, ali ima i onih koje one zbunjuju kada uvide da ne mogu da objasne kak - va je stvarna korist od većine lekova i metoda koje su primenjivali do tada. U svakom slučaju, svest o nedostacima konvencionalne medicine dovodi do promena na bolje. Jer kada su lekari pri- morani da razmisle o svojim stavovima, da objektivno izanali - ziraju ono čemu su naučeni, i da se više usredsrede na pre venciju, a ne samo na lečenje bolesti, kod njihovih pacijenata bez izuzetka dolazi do boljih rezultata.

    Sprovedene su brojne reforme u poslednje 3-4 godine u pog - ledu zakasnelog priznanja lekara da su neželjena dejstva poje- dinih lekova opasnija od same bolesti koje bi navodno trebalo da izleče; da su operacije često nepotrebne i uvek opasne; i da su rizici po zdravlje od testova, rendgenskih zraka i pregleda veći od rizika od bolesti koje se ovim metodima utvrđuju.

    Tokom poslednjih nekoliko godina i mnoge medicinske meto - de koje su smatrane bezopasnim sada su na lošem glasu, jer nisu prošle javnu detaljnu proveru kojom su bile podvrgnute. Na - vešćemo nekoliko primera:

    - Američka pedijatrijska akademija savetovala je da se rend- gensko snimanje grudi ne primenjuje često nad decom koja se prime u bolnicu, što predstavlja prećutno priznanje da postoje po tencijalna kumulativna neželjena dejstva zračenja.

    - Akademija je takođe promenila svoj stav po pitanju testa na tuberkulozu, osim u slučaju epidemije. Nadamo se da je to prvi korak ka uklanjanju svih opasnih i nepotrebnih sličnih testova i vakcinacija, od kojih lekari imaju više koristi nego pacijenti nad kojima se isti primenjuju.

    - Američko medicinsko udruženje je odbacilo rutinske godiš - nje sistematske preglede kao nepotrebne.

    9

  • - Američko društvo za borbu protiv raka (ACS) više ne prepo - ručuje rutinske godišnje PAP-testove. Jedno vreme je prestalo da preporučuje i periodičnu primenu mamografija, ali se kasnije opet vratilo na svoj prvobitan stav, iako nije bilo novih čvrstih dokaza da podrže takav potez (osim ako se negodovanje radi- ologa ne svrstava u dokaze). ACS sada ponovo preporučuje ma - mografiju svake godine, ili na svake dve godine, kao bezbednu metodu za sve žene kod kojih nema simptoma bolesti, starosti 40-50 godina. Tome protivreči stav Nacionalnog instituta za le - čenje raka, koji je 1977. godine ograničio primenu X-zraka u ok - viru ove starosne grupe žena samo na žene koje su pre bolovale od raka dojke, ili čiji su članovi porodice bolovali od istog. Po mom mišljenju, godišnja mamografija koja se sprovodi nad že- nama bez simptoma bolesti predstavlja vrstu “samoispunjavaju - će dijagnoze” - jer višestruka primena mamografije može da izazove rak dojke koji je ista trebalo da dijagnostikuje!

    - Više se ne primenjuje rutinsko rendgensko zračenje grudi, iako se pre smatralo da je toliko bitno da su je mogli sprovoditi i lekari hitne pomoći.

    - Mada farmaceutske kompanije i dalje “bućkaju” i izmišljaju nove lekove, sve je veći broj pacijenata koji se protivi preteranoj upotrebi lekova, i sve se manje lekova prepisuje. Godine 1980. prepisano je 100 miliona lekova manje nego 1974. godine. Ve - rovatno zbog toga industrija lekova vrši veći pritisak na državnu Agenciju za hranu i lekove (FDA) da dozvole javno reklamiranje lekova na recept, tako da i pacijenti saznaju za njih, a ne samo lekari.

    - Broj prepisanih lekova za smirenje je pao sa 104,5 miliona iz 1973. godine na 70,8 miliona 1981. godine. Upotreba valijuma - glavnog izvora fa