Obećanje dano 2010. godine izvršeno! Predstavljam vam prvu radionicu sapuna na ovim prostorima dostupnu svima koji žele naučiti tradicionalnu izradu sapuna u kućnoj radinosti – bez gotovih sapunskih baza i bez kuhanja. Brzo, jednostavno i savršenog rezultata.

Na nekoliko sati vratit ćemo se u 1608. godinu – razdoblje kada je komercijalni sapun prvi puta došao u Ameriku, ali su žene i dalje intenzivno nastavile s pripremanjem sapuna od masti u kućnoj radinosti. Sapune ćemo izrađivati korak po korak bez već gotovih sapunskih baza, a Anias de Moras filozofija individualnog pristupa i odabira sastojaka biti će sastavni dio i ove radionice.

Taj osnovni rekvizit ljepote ne samo da je dobar za kožu nego jednako godi i duši, a kao neophodni dio svakodnevne njege, luksuz je koji si možete priuštiti. Ovdje definicija luksuza znači prirodno, zdravo, lijepo i individualno. Jasno je da luksuzni sapun ne može biti onaj tretiran konzervansima, stabilizatorima, emulgatorima, umjetnim bojama i  mirisima koji isušuje kožu. Cilj je ove radionice jasna prezentacija i praktična izrada sapuna na tradicionalan, starinski, način.

Sapune različitih oblika, mirisa i boja, izrađene od prirodnih sastojaka, koji ne štete vama ni okolišu, možete napraviti i kod kuće. Koliko vremena, truda i znanja je potrebno za napraviti takve sapune?

0

000

0

Potrebno je izdvojiti samo 45 minuta jednom u tri mjeseca kako bi za iduća tri mjeseca za sebe, svoju obitelj, prijatelje ili poznanike napravili kilogram i pol sapuna. Cijena izrade? Nekoliko ukusnih Illy kava u gradu.

Prilika je to da se odlično zabavite, ispitate granice svoje mašte i unesete malo originalnosti u taj lijepi ritual pranja kože. Svakako zamolite djecu za asistenciju, odabir oblika, boja i mirisa sapuna. Garantirana zabava za cijelu obitelj!

0

000

Spoj prirodnih mineralnih i biljnih boja (istih onih koje se koriste i na radionici dekorativne kozmetike) i ljekovitih mirisa najkvalitetnijih eteričnih ulja, daju sapune čarobnih  mirisa, predivnih boja i potpuno prirodnog sastav. Nemoguće je biti sto posto siguran u prisutnost takvih sapuna na tržištu, jer je samo ono izrađeno pod vašim nadzorom prirodno.

Aromaterapijski sapuni, obogaćeni eteričnim uljima i ljekovitim sušenim biljem, njeguju i protuupalno djeluju na kožu te se s razlogom mogu nazvati terapijskim sapunima.

Na radionici nećemo štediti na kvaliteti i kvantiteti ljekovitih sastojaka, hladno prešanih i nerafiniranih biljnih ulja i jasno kemijski i botanički definiranih eteričnih ulja. Biranjem takvih najkvalitetnijih sastojaka dobit ćemo sapune koji se preporučuju ljudima s iznimno osjetljivom kožom željnom prirodne vlage i hranjivih sastojaka, koji će na nju djelovati blagotvorno, čineći je čistom, mekom i glatkom. Fokus radionice je na izradi krutih sapuna u hladnom procesu. Niti jedan sastojak nećemo zagrijavati ili kuhati – na taj ćemo način sačuvati sve ljekovite sastojke biljnih i eteričnih ulja. Nakon teorijskog dijela radionice i odrađenih predradnji (terapijski cilj sapuna, odabir biljnih ulja, odabir

eteričnih ulja, korekcije mirisa i kombinacije boja) upoznajemo se s natrijevim hidroksidom i pripremom natrijeve lužine – vodenom otopinom natrijevog hidroksida. Pristup ovakvoj izradi sapuna zahtjeva preciznost, a onda mjesta strahu zbog rada s lužinom nema. Na radionici ćete dobiti nekoliko receptura za krute sapune i tablicu s bezbrojnim kombinacijama biljnih ulja za vaše sapune.

Doista, izrada ovakve vrste sapuna je jednostavan, lak, mirišljav i nadasve zanimljiv proces koji vam neće oduzeti puno vremena.

Zahvaljujući spoju tradicionalnih receptura izrade sapuna i francuskog modela aromaterapije ovako dobiveni sapuni postavljaju novi standard u osobnoj higijeni.  Spravljanjem unikatnih, ručno izrađenih, sapuna koža će vam doživjeti preporod – baršunasti trag nakon svakog pranja ruku, lica, tijela… Da. Čisti luksuz… I odličan poklon.

Kreator radionice: Saša Radulović, aromaterapeut

Kako se pravi sapun – uputstvo za apsolutne početnike

 

Postaviti pitanje “kako napraviti prirodan sapun?” je isto kao kad biste pitali “kako napraviti kolač?” I posle jednog i posle drugog pitanja obavezno sledi kontra pitanje – “koji?” (kolač ili sapun). Postoje neke osnovne smernice, ali univerzalni recept ne postoji – ne kad se govori iz

pozicije čoveka koji živi u 21. veku i čije su potrebe odavno prevazišle puku potrebu da se okupa. 

Naravno, za svaku grupu sličnih procesa postoji neka polazna tačka koja je zajednička. Ta tačka, kada je reč o sapunima, su ulja odnosno masti i baza – natrijum ili kalijum hidroksid (NaOH ili

KOH). Prva baza koristi se za izradu čvrstog sapuna, a ova druga za izradu tečnih sapuna, šampona itd.

Kako utvrditi količinu baze i vode?

U reakciji masnoće sa NaOH nastaje sapun. Ulja i/ili masti se pomešaju, doda se odgovarajuća količina NaOH rastvorena u odgovarajućoj količini vode. Količinu NaOH i vode možete

izračunati na mnogo sajtova na internetu – ubacite u Google “soap calculator”  i dobićete mnogo stranica na kojima možete izračunati koliko vam baze i vode treba u zavisnosti od vrste ulja.

Ovde imate jedan odličan kalkulator  http://www.soapcalc.net  . 

Međutim, nije loše da se podsetite šta je saponifikacioni broj i kako da ovo izračunate u slučaju da vam internet ne radi (što uvek može da se desi). Dakle, neki udžbenik hemije za srednju školu

daće vam potreban odgovor na ovo pitanje.

Reakcija saponifikacije se može ubrzati izlaganjem smeše ulja i NaOH toploti i tada govorimo o vrućem procesu. Ako umućenu smešu samo izlijemo u kalupe onda je to – hladni proces. Ponešto

o svakom o ova dva procesa imate na mojoj stranici ČPP.

Zaštitna oprema

Da biste uopšte počeli da pravite sapun, važno je da znate da radite sa veoma jakim bazama koje su opasne po život i zdravlje i mogu vas ugroziti na nekoliko načina. Zbog toga je obavezno da

nabavite:

- gumene rukavice (znači ne hirurške već one prave, gumirane) jer ne smete golim rukama dodirivati niti granule baze niti njen rastvor

- zaštitnu masku za lice – jer je veoma opasno udisanje čestica granula baze, a opasna su i isparenja koja nastaju kad bazu sipate u vodu

- zaštitne naočari - za oči, jer uvek može da se desi da vam baza prsne ka licu

- flašu sirćeta, na kojoj ćete probušiti čep – sirćetna kiselina će jedino uspešno neutralizovati bazu ako dođe u kontakt sa vašom kožom, a ako se to desi nećete imati vremena da odvrćete čep

– dakle, sirće sa bušnim čepom, nadohvat ruke.

Bazu rastvarajte u staklenoj termootpornoj posudi. Ukoliko radite vrući proces neophodna je šerpa od nerđajućeg čelika. U oba slučaja neophodne su vam drvene kutlače ili one od kuvane

plastike. Sve što u sebi sadrži aluminijum udaljite od baze jer neće preživeti bliski susret s njom.

Kako znamo da je sapun gotov?

Kod vrućeg procesa gel faza će vam ukazati da je saponifikacija izvršena, a lično ćete to proveriti tzv. zap testom – liznućete sapun, pa ako pecka – nazad na ringlu ili u rernu, ako ne pecka – prohladite ga i dodajte organske sastojke, mirise i ostalo šta već želite da ga oplemenite ili

ulepšate. 

Kod hladnog procesa šta dodate posle zgušnjavanja mase – dodali ste – posle nema nazad ni napred, to je to.

Sapun je najbolje izvaditi iz modle čim se stvrdne, a vreme očvršćavanja zavisi od vrste ulja koja ste upotrebili. Sapun koji se radi isključivo od maslinovog ulja će provesti i do 72 sata u modli i opet biti mekan, dok sapun koji sadrži tzv. “čvrsta ulja”  može biti čvrst već kroz nekoliko sati.

Međutim, čak i ako ste pravili sapun samo od maslinovog  ulja, izvadite ga čim je to fizički moguće – znači, čak i ako je još mekan, samo ako možete da rukujete s njim jer on će tek po

vađenju iz modle početi zaista da se suši. 

“Hladan sapun” nije upotrebljiv celih šest nedelja, koliko mu je potrebno da sazri, a ako je izrađen samo od maslinovog ulja taj period može se protegnuti i na 3 meseca. Sapun dobijen

vrućim procesom možete koristiti odmah, ali neće baš ličiti na sapun pre nego što odleži nedelju ili dve.

U principu – to je to.

Recept?

Sad, da se vratimo opet na čuvenu rečenicu “može li recept” .

Za početnike koji hoće da prave sapun isključivo od biljnih ulja, preporučujem proporcije 35 – 40% maslinovog  ulja, 25% palmiog ulja, 20% kokosovog ulja, oko 10 – 15% ulja semenki

grožđa ili ulja lana…. i do 5% ricinusovog ulja, s tim što ricinusovo ulje dodajete tek na kraju.

Ako pravite mešani sapun – znači želite da koristite svinjsku mast ili loj, neka to bude maksimalno do 25% i to tako što ćete životinjskom mašću zameniti deo maslinovog ulja (recimo

10%) i deo palminog ulja (isto 10%).

Ako ste namerili da pravite sapun sa većim procentom životinjske masti, ne zaboravite da je “operete” (u devet vodA ) i obavezno dodajte 20% kokosovog ulja i 20% maslinovog ulja ili

ulja od uljane repice.

Kako predvideti osobine sapuna?

Rekla sam već da ćete količinu NaOH izračunati na osnovu kalkulatora koji ćete naći na internetu. Neki od ovih kalkulatora daju i procenu ostalih parametara saponifikovane mase koju

ćete dobiti, pa bacite oko i na taj deo u rezlutatima koje vam kalkulator izbaci. To znači da svako ulje ili mast koje stavljate u sapun ima neke svoje osobine kad se saponifikuje i u zavisnosti od

ovih osobina daje sapunu čvrstinu, sposobnost da čisti, peni, da hidrira kožu itd. Ovaj deo hemijskih osobina baznih ulja je veoma važno da proučite jer samo tako ćete moći ciljano praviti

sapun za određenu namenu, umesto da radite “na sreću” po principu – “šta bude – biće”.

Ne zaboravite da ulja uvek merite u gramima – znači NE LITAR nego GRAM – i tu vrednost unosite u kalkulator. Ova razlika je jako važna jer su ulja lakša od vode tako da 1000 ml ulja

nema masu od 1 kg već manju za 5 – 20%.

Isti recept različit sapun?

Sad dolazimo do onog dela za koji je potrebno iskustvo i zbog čega zapravo nije uobičajeno davati recepte sa preciznom gramažom. Naime, ulja različitih proizvođača se različito ponašaju u

procesu saponifikacije. Čak i kad precizno izračunate količinu vode i NaOH, primetićete posle nekoliko puta da vam je za isti recept u jednom slučaju bilo potrebno, recimo, za četvrtinu  manje

ili više vode.

Takođe, vremenom ćete naučiti kako da prepoznate ponašanje ulja sa višim procentom nesaponifikovanog ostataka. Naime, svako ulje se saponifikuje u nekom procentu, a jedan

procenat zbog specifičnog sastava ne podleže saponifikaciji. Vrednosti koje kalkulatori uzimaju u obzir su prosečne, ali može se desiti da neko ulje koje koristite ima veći nesaponifikovani ostatak – to znači da će vam sapun imati više NaOH nego što je potrebno… i da ćete obavezno morati da povećate količinu ulja, najverovatnije na kraju mućenja ili kuvanja. Vremenom ćete dakle naučiti

da prepoznajete znakove koji ukazuju na ove specifične osobine ulja (koje vam mogu prililno zagorčati život).

Zbog toga je obavezno da vodite neki mali dnevnik pravljenja sapuna – sveščicu u kojoj ćete beležiti kako je proteklo mućenje ili kuvanje, ponašanje sapuna u modli, ponašanje po vađenju iz

modle i konačno zapažanja o kvaliteti sapuna u različitim periodima zrenja.

Važno pravilo koje svi početnici teško prihvataju je – ne žurite sa bacanjem sapuna za koji vam se u čini da je “propao”. Ponekad zrenjem sapun dobije kvalitet koji niste mogli ni zamisliti u trenutku kad ste ga psujući jedva vadili iz modle. Znači, dajte sapunu vremena…. sklonite ga

negde da vas ne nervira i pustite sastojke da se dogovore hoće li se organizovati u dobar sapun ili će radije završiti u kesi za đubre.

Hoću sa sapun miriše …..

Ako se odlučite da radite sa eteričnim uljima obavezno prvo proučite njihova dejstva i osobine. Da li će se miris eteričnog ulja zadržati zavisi od količine koju stavite ali, pre svega, od

KVALITETA eteričnog ulja koje ćete kupiti. Važno je takođe da proučite pravila mešanja eteričnih ulja – znači ono donja, srednja i gornja nota. Ako kombinujete dva ulja gornje note,

naravno da od vašeg mirisa neće ostati ništa posle par nedelja.  

Ako radite sa mirisnim uljima kupite ih kod proverenog proizvođača i bacite oko na sastav. I mirisna ulja mogu sadržati nezgodne sastojke koji mogu izazvati alergije i koji su prosto

nepoželjni na koži, ali ima i onih mirisnih ulja koja su korektno urađena i koja se mogu relativno bezbedno koristiti. Ja mirisna ulja ne koristim, ili ih koristim jako, jako retko, jer radim

aromaterapeutske sapune tako da jednostavno mirisna ulja u mojim proizvodima nemaju nikakvu ulogu. 

Boje u sapunu su priča za sebe. One prirodne, koje potiču od voća, povrća i čajeva su najpreporučljivije, ali i najmanje atraktivne jer se u sapunu uglavnom promene u neke nedefinisane, “prljave” nijanse. Ako baš morate da pravite sapun vrištećih boja uzmite

prehrambene bezalkoholne boje koje imaju ISO sertifikat.

Organski dodaci u sapunu (jogurt, med, pahuljice, brašno, voće, povrće, ostaci od doručka itd… )

Ovo je deo žurke o kojem ćete sami morati da odlučite. U knjigama i po blogovima ćete naći dosta različitih iskustava i mišljenja – čitajte, probajte, sapunajte se do iznemoglosti i zaključite

nešto iz toga. Moj stav po pitanju organskih dodataka je vrlo krut, da ne kažem rigidan i beskompromisan i svodi se na to da u hladno pravljen sapun nema nikakve svrhe dodavati

organske dodatke, sa izuzetkom bundeve, šargarepe, koprive i još par biljaka i nekih eteričnih ulja. Takođe, ni u sapun rađen vrućim procesom ne može se dodati baš sve što je organsko, ali posle najmanje pola sata prohlađivanja u obzir dolazi jogurt, aloja, razne vrste mleka i surutki,

med i slično.

Sapun od kozjeg mleka neki ljudi prave tako što NaOH direktno razmućuju u kozjem mleku. Smatram da postoji bolja opcija od ove, a to je dodavanje kozjeg mleka naknadno. Kao što rekoh,

o mnogim detaljima kod izrade sapuna moraćete sami da odlučite.

… još i ovo ….

Najbolji savet koji sam ikad dobila u vezi sa kuvanjem (a obožavam da kuvam) jeste da prvo treba da naučim da pravim jela koja bih i sama sa uživanjem pojela, pa tek onda da pređem na ono što baš i ne volim. Isti savet može se primeniti i na izradu sapuna i bilo kojeg kozmetičkog

pripravka – usavršavajte sopstvene recepte  tako da postignete da VAMA savršeno prijaju. Tako ćete najbolje moći da procenite jeste li i u čemu pogrešili i kako da to ispravite u sledećoj turi.

Tek kad ste usavršili par vrsta sapuna iza kojih možete bez blama da se potpišete pređite na kombinacije koje su povoljne za ljude sa drugačijim potrebama i afinitetima.

Srećno u pravljenju sapuna

Zašto bi trebalo da koristim prirodan domaći sapun?

Zato što je ono što se prodaje kao industrijski sapun uglavnom komplikovano jedinjenje deterdženata i aditiva koji trajno isušuju kožu.

Zašto se sve više govori da su industrijski sapuni loši?

Niko ne kaže da su industrijski sapuni sami po sebi loši. Bar ne svi. Oni se proizvode masovno, putem vrhunski usavršenog tehnološkog procesa i prolaze sve moguće testove koji garantuju da su bezbedni za upotrebu. Međutim, to što

je nešto bezbedno za upotrebu, ne znači i da je dobro po Vašu kožu ako ga dugoročno koristite.

Od čega se prave industrijski sapuni?

Industrijski «sapuni» najčešće sadrže veliki procenat deterdženata, supstanci koje imaju sposobnost ukljanjanja nečistoća ail nisu sapuni. Pravo pitanje je,

međutim, šta se u industrijske sapune dodaje. Kao i u sve industrijske kozmetičke proizvode dodaju se aditivi, uglavnom veštački dobijeni, koji

obezbeđuju trajnost, čvrstinu, elastičnost, intenzivniji miris … već u zavisnosti šta se od proizvoda očekuje. Problem je samo u tome što naša koža te aditive ne

voli, pogotovo kad je primorana da ih dugo podnosi.

Od kojih ulja se pravi najbolji sapun?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga za šta želimo da koristimo sapun i koliko dugo želimo da sapun traje.

Da li su sapuni od životinjskih masti lošiji od sapuna napravljenih od biljnih ulja.

Nisu ni lošiji ni bolji. Oni imaju svoje osobine i svoju namenu, svoje kvalitete i svoje mane.

Zašto je većina domaćih sapuna koji se prodaju izrađena od maslinovog, kokosovog i palminog ulja?

Maslinovo ulje je poznat po svom hidrirajućem svojstvu, a kokosovo ulje sapunu daje čvrstinu, lepu penu i povećava sposobnost sapuna da veže masti

prilikom korišćenja, tj. da čisti. Palmino ulje sapunu daje čvrstinu. Ova kombinacija se pokazala kao dobitna, pri tome veoma je popularna u poslednje vreme jer je «veganska», tj. ne uključuje životinjske masti – a to je sada vrlo

moderno.

Da li sapun od prirodnih sastojaka može izazvati iritacije na mojoj koži?

Može i to prilično neprijatne. Prirodni sastojci su vrlo potentne supstance i ako Vaša koža na njih nije navikla vrlo je moguće da se posle prve  upotrebe blago zacrveni ili čak isperuta. To je veoma normalna reakcija pre svega zato što se aktivni prirodni sastojci za sapun biraju tako da podstiču cirkulaciju, otvaraju pore i teraju površinski sloj Vaše kože da se aktivira i sama poradi na svojoj

regeneraciji.

Ukoliko je sapun bogat esencijalnim uljima i ona mogu «iznenaditi» Vašu kožu svojim delovanjem.

Poseban oprez se preporučuje kod korišćenja piling sapuna, sapuna sa velikim procentom soli i sapuna sa mineralnim supstancama poput gline, zeolita itd.

U principu, dovoljno je da pažljivo pročitate uputstvo koje prati svaki sapun i ne bi trebalo da iskusite početne probleme.

Iako znam da je zdraviji za upotrebu, prirodni sapun ne ostavlja onaj svilenkast trag na koži kao na primer industrijski gelovi za kupanje ili

kremasti industrijski sapuni. Zašto je to tako?

U prirodnim sapunima, prirodnim gelovima za tuširanje i prirodnim šamponima nećete pronaći veštački dobijene paste za «podmazivanje i vlaženje» kože. Umesto toga dobićete sapun obogaćen nekim od biljnih ulja koja će posle

upotrebe zaostati na Vašoj koži. Ali, prirodna ulja su tu da sačuvaju vlažnost, blago neguju i jako podstiču Vašu kožu na aktivnost. Ona nisu instant rešenje i

od njih Vam neće koža preko noći postati «kao svila». Aktivne prirodne supstance u sapunu su tu da podsete Vašu kožu kako sama da se obnovi i zaštiti, da reguliše lučenje sebuma i da joj pomognu da se sama izbori sa

eventualnim problemom. Ako na koži iz dana u dan ostavljate sloj veštačke zaštite imaćete samo privid nege, a koža zapravo neće moći da se izbori ni sa

najmanjom iritacijom.

Kako da znam da određeno esencijalno ulje neće iritirati moju kožu?

Esencijalna ulja su veoma jake prirodne supstance, ali u sapunima se nalaze u procentu koji ne predstavlja opasnost za kožu. Pri tome, esencijalno ulje ulazi u

organizam i prilikom udisanja isparenja, i to je često mnogo važniji aspekt njegovog delovanja na Vaš organizam. Zbog toga, pre kupovine i upotrebe

sapuna ili drugog proizvoda koji sadrži neko esencijalno ulje, obavezno pročitajte u opisu proizvoda da li je ono kontraindikovano u nekim stanjima ili

okruženjima. Opisi svih mojih proizvoda sadrže ove podatke, a ukoliko kupujete od drugog proizvođača obavezno ih zahtevajte.

Neki proizvođači prirodnih sapuna favorizuju hladni a neki vrući proces izrade sapuna. Kako da znam koji sapun je bolji za moju kožu?

Za Vašu kožu dobar je onaj sapun čiji proizvođač potpuno vlada procesom proizvodnje sapuna, bilo hladnim ili vrućim. To je prvi uslov da Vaša koža ne pretrpi nikakve posledice. I hladni i vrući proces imaju svoje prednosti, a Vaš

konačni izbor bi trebalo da zavisi od prirodnih supstanci koje su dodate u sapun i koje odgovaraju Vašem tipu kože.

Šta je hladni proces dobijanja sapuna i kojoe su njegove dobre i loše strane?

Hladni proces dobijanja sapuna podrazumeva da se na sobnoj temperaturi pomešaju ulja/masti sa otopinom NaOH i da se ova masa, posle određenog

perioda mešanja, kada se zgusne, ulije u kalupe. Pošto se stvrdne u kalupima, sapun se seče i mora da zre, u zavisnosti od vrste ulja koja se nalae u sapunu,

još najmanje 6 nedelja a u nekim slulčajevima i do 6 meseci.

Za ovo vreme sapun se ne sme koristiti, u njemu se odvija proces saponifikacije i ukoliko biste oprali ruke nezrelim sapunom vrlo je verovatno da biste ih, u

najboljem slučaju, jako isušili, a verovatno i spržili.

Inače, danas postoje različite varijante hladnog postupka dobijanja sapuna. Jedna od najpopularnijih, koja ga već približava vrućem postupku, je takozvani

«hladni proces u rerni» pri kojem se saponifikacija delimično ubrzava stavljanjem kalupa sa sapunom u rernu na oko 80C ili manje.

Dobre strane hladnog procesa su te što sama izrada ne traje duže od pola sata (sa sve čišćenjem radnog prostora) i što gotov sapun ima fantastičnu teksturu i

gladak je poput stakla.

Najveća mana ovog procesa je što svi dodaci kojima se sapun obogaćuje moraju biti dodati zajedno sa kaustičnom sodom (NaOH) i shodno tome, bivaju

izloženi njenom delovanju, tj. od njih na kraju ne ostane ništa ili vrlo malo.

Nemoguće je predvideti koji deo dodatih ulja ili drugih sastojaka (npr. jogurt, buter itd) će kaustična soda saponifikovati i kojim redom, tako da je ovaj

proces najpogodniji za sapun izrađen samo od maslinovog ulja – tzv. «kastilski sapun» kod kojeg se jednostavnim dodavanjem procenta ulja u višku, odnosno

smanjenjem količine NaOH kreiraju i regulišu pozitivna svojstva sapuna.

Jedan od značajnih nedostataka hladnog procesa je nemogućnost primene velikog broja esencijalnih ulja čija svojstva se potpuno gube pod uticajem

NaOH. Tačnije, umesto esencijalnih ulja u ovom procesu je poželjnije koristiti sintetički dobijene mirise, jer su oni otporni na dejstvo kaustične sode.

Da li je kod hladnog procesa moguće dodavati sastojke nakon što je saponifikacija izvršena?

Ovo pitanje uvršćeno je naknadno u ČPP, pošto sam užasnuto konstatovala da postoje ljudi koji prave sapune i tvrde da dodaju sastojke posle saponifikacije u

hladno dobijen sapun.

Dakle, odgovor na ovo pitanje je NE, TO NIJE MOGUĆE jer kad je saponifikacija kod hladnog postupka završena sapun je – čvrst kao kamen.

Ovakav sapun moguće je ponovo pretopiti i u njega dodati sastojke po želji, ali onda to više nije sapun dobijen hladnim postupkom već posebna vrsta sapuna

poznata pod imenom  hand-milled ili French-milled sapun.

Ukoliko neko tvrdi da je eterična ulja ili bilo koji drugi sastojak dodao u sapun dobijen hladnim procesom posle saponifikacije to je siguran znak ili da vam vređa inteligenciju ili da sapune pravi “napamet”, prema receptu, nemajući zapravo pojma šta radi i kakvi hemijski procesi mu se pred očima dešavaju.

Šta je vrući proces dobijanja sapuna i koje su njegove prednosti i mane?

Kod vrućeg procesa saponifikacija se ubrzava kuvanjem, tj. smeša ulja i NaOH se kuva dok se ne izvrši potpuna saponifikacija. Tek pošto je proces

saponifikacije završen (što se proverava tzv. zap testom odnosno probanjem sapuna na jeziku) i pošto je sapun prohlađen u njega se dodaju sastojci za

obogaćivanje (ulja, mleko, hidrolati, infuzije biljaka u ulju, esencijalna ulja…). Sapun se tada lije u modle, suši i seče.

Dobra strana vrućeg procesa je ta što svi prirodni dodaci ostaju apsolutno neizmenjeni i zadržavaju sve svoje vredne osobine.

Ovako dobijen sapun je bezbedan za upotrebu odmah nakon hlađenja, međutim i sapun dobijen vrućim procesom mora proći kroz period zrenja od najmanje 2

nedelje da bi se svi sastojci sjedinili, da bi ispario eventualni višak vode itd.

Loša strana ovog procesa je što izrada sapuna traje dugo i što, ukoliko se proces ne poznaje dovoljno, postoji opasnost od «prekuvavanja» sapuna. Takođe, ovaj sapun se teško izliva u pojedinačne modle, nije uvek moguće eksperimentisati

sa oblicima i bojama i najčešće je izgled ovog sapuna rustičan, a površina blago rapava.

Šta je French-milling postupak?

French-milling ili hand-milling postupak dobijanja sapuna je metod kod kojeg se ohlađen sapun, najčešće hladno proizveden, renda na ruke, delimično ili

potpuno otapa na pari i potom se u njega dodaju mirisi i sastojci koji ga obogaćuju i povećavaju njegovu sposobnost da neguje kožu.

Ovaj postupak je veoma popularan jer omogućava pravljenje malih serija sapuna određenog mirisa ili svojstava, a osim toga ovako napravljen sapun ima

često nižu Ph vrednost.

French – milling postupak nikako ne treba mešati sa postupkom pretapanja neuspelih sapuna ili ostataka sapuna.

Šta podrazumevamo pod  pretapanjem sapuna?

To je nužda za mnoge ljude koji proizvode sapun u kućnoj radinosti. Postoje mnogi razlozi zbog kojih priroda «izvrne ćurak» i gotov sapun ne liči na ono na

šta bi trebalo da liči… ponekad čak i kad se radi sa proverenim receptom.

Tada imamo nekoliko izbora, u zavisnosti od toga koje osobine sapuna su pošle naopako… Možemo da ga pretopimo, da ga iskoristimo za domaći prašak za

veš …. ili da ga bacimo… Ukoliko sapun ima samo estetske nedostatke moguće ga je zadržati za ličnu upotrebu, ali sapundžije uglavnom to retko rade,

jer niko ne voli da se podseća na sopstveni neuspeh… pogotovo kad ispred njega leži 10 kg tog neuspeha.

Dakle, sapun se pretapa na niskim temperaturama, kuva, dodatno obogaćuje nosećim uljima ili mirisima i lije u kalupe. Ishod pretapanja sapuna zavisi pre

svega od osobina sapuna koji smo pretapali, od toga da li je početni sapun sadržao esencijalna ulja, boje, dodatke poput kakaoa, cimeta, aloje itd…i

konačno od iskustva i znanja onog ko se ovog posla prihvatio.

Da li je tačno da je i najgori prirodni sapun bolji od najboljeg industrijskog?

To nije tačno, pogotovo ako nismo unapred definisali šta je to «najgori domaći» sapun.

Domaći sapun je dobar samo ukoliko je proizvođač dovoljno ovladao procesom izrade, ukoliko precizno proračunava količinu sastojaka, ako poznaje delovanje

sastojaka kojima je sapun obogaćen i ako poštuje vreme zrenja sapuna.

Loš domaći sapun je najčešće posledica nedoslednosti i proizvoljnosti u recepturi, nepostojanja ustaljenje tehnologije proizvodnje po tipovima sapuna, preterane sklonosti ka eksperimentisanju, korišćenja sintetičkih mirisnih ulja ili

– što je još gore – proizvoljnog i nestručnog korišćenja esencijalnih ulja. Šta god da je slučaj od navedenog, ja bih u odnosu na loš domaći sapun uvek dala

prednost industrijskom.

Da li je domaći sapun bezbedan za decu?

Za decu je bezbedan onaj sapun koji je sasvim zreo i koji nije preterano opterećen dodacima – baznim uljima, a pogotovo esencijalnim uljima. Ukoliko kupujete sapun za dete, obavezno prvo razgovarajte sa proizvođačem i zatražite punu informaciju o sastavu sapuna, navodeći pri tom njegovu namenu. Važno

je imati na umu da su veštačke boje i mirisi voća koji se često dodaju u domaće sapune za decu jesu zanimljivi, ali su potencijalno izazivači alergijskih reakcija

i agensi iritacije. Prilikom prvog korišćenja prirodnog sapuna za dete tražite tester od proizvođača, probajte ga na svojoj koži i na koži ruku kod deteta, pa

tek ako nema reakcije nastavite da koristite sapun.

Da li su domaći sapuni pogodni za korišćenje u trudnoći?

Jesu pod istim uslovima koji važe i za sapune za decu i ako ne sedrže neko od esencijalnih ulja koje je kontraindikovano u trudnoći (na primer ulje

geranijuma se ne preporučuje u prvom trimestru jer dovodi do balansa hormona).

Koliki je rok trajanja domaćeg sapuna?

Koliko će domaći sapun biti pogodan za upotrebu zavisi od mnogo faktora. nekadašnji sapuni kod kojih se nije redukovala količina NaOH mogli su trajati i po 20 godina, šta više vremenom su dobijali na kvalitetu. Dodavanje dodatnih količina ulja i butera, a pogotovo organiskih sastojaka poput mleka, jogurta,

voćnih kaša itd. značajno skraćuje rok trajanja sapuna. Sapuni sa posebni

kratkim rokom trajanja su oni koji sadrže u višku ulja sa velikom količinom nezasićenih masnih kiselina (hladno ceđene ulje suncokreta, maslinovo ulje,

ulje lešnika ) … ulje suncokreta i ulje lešnika imaju posebno kratak životni vek i pošto daju neverovatan kvalitet sapunu ne treba ih izbegavati, ali takav sapun

ne možete “čuvati u ormaru” doveka već ga morate potrošiti.

Esencijalna ulja mogu produžiti vek sapunu jer gotovo sva imaju, u izvesnoj meri, i antiseptičko dejstvo. Kako svako esencijalno ulje ima svoj vek trejanja,

od toga će zavisiti i njegov pozitivan uticaj na vek sapuna.

Duže će trajati i sapuni sa pčelinjim voskom i/ili propolisom.

Ako je dobro urađen čak i sapun najnestabilnijeg sastava trebalo bi da traje najmanje godinu dana, pod uslovom da nije upakovan u celofan i da se čuva u

prostoriji u kojoj nema vlage.

February 3rd, 2010 | Category: | 8 comments

a početak vam treba naša baza za izradu sapuna, dvije čiste metalne posude ili staklena posuda (ovisno da li ćete koristiti mikrovalnu pećnicu ili ćete bazu topiti na pari), drvena kuhača za miješanje, mlijeko u prahu, destilirana voda, kalupi za oblik kakav želite (možete koristiti npr. kalupe za kolače), eterična ulja za miris po želji i malo dobre volje i vremena.

 

2. Pripremite količinu baze koju želite otopiti tako da ju narežete na listiće ili naribate. Posebno napravite potrebnu količinu mlijeka od mlijeka u prahu (npr. ukoliko koristite 100 g baze u nju ćete dodati 1,5-2,0 dl mlijeka). Bazu za izradu sapuna zatim u mlijeku otopite na pari ili u mikrovalnoj pećnici. Ukoliko koristite mikrovalnu pećnicu bazu topite 30-ak sekundi, ako nije otopljena postupak možete ponoviti i par puta. Sitne neotopljene komadiće baze za pravljenje sapuna možete promiješati da se otope do kraja u zagrijanoj bazi. Nemojte bazu previše miješati kako u nju ne bi ušli mjehurići zraka. Ukoliko bazu topite na pari, prvo pustite vodu da zavrije, a zatim posudu s bazom stavite na paru i poklopite. Vatru stavite na lagano i pustite bazu da se otopi. Ovaj postupak je značajno duži od onog s mikrovalnom.

 

3. Eterična ulja za miris dodaju se kada je baza potpuno otopljena. Dovoljno je samo nekoliko kapi. Kada ste dodali željeni miris dobro ga promiješajte s bazom. S mirisima možete eksperimentirati, ovdje do izražaja može doći vaša kreativnost i individualnost! Prilikom kreiranja vlastitog mirisa vaš sapun evo nekoliko savjeta:

 

Ukoliko želite napraviti sapun čiji će vas miris opustiti nakon napornih obaveza i vašu kupaonicu pretvoriti u smireno utočište, preporučamo da koristite eterična ulja poput: kamilice, ruže, ylang ylang, pačulija, nerolija ili jasmina.

ukoliko želite sapun svježih mirisa koji će vam podići raspoloženje te vas razbuditi i razbistriti koristite eterična ulja eukaliptusa, grejpa, naranče, limuna, ružmarina ili metvice.

 

Evo nekoliko kombinacija koje preporučamo za početak:

 

"Carpe Diem" - 1 dio eterično ulje grejpa, 1 dio eterično ulje metvice i 1 dio eterično ulje ružmarina

"Slatki snovi" - 1,5 dio eterično lavande, 1,5 dio eterično ulje naranče i 1 dio eterično ulje ylang ylang

"Morski vjetrić" - 1 dio eterično ulje lavanda, 1 dio eterično ulje metvice i 2 dijela eterično ulje naranče

"Nesanica" - 1 dio eterično ulje lavanda, 1,5 dio eterično ulje mandarina i 2,5 dijela eterično ulje kamilice

 

4. Kako bi obojali svoje sapune boju dodajte prilikom topljenja. Možete koristiti bilo koje boje za hranu, ali mi preporučamo da koristite prirodne sastojke poput: čokolade u prahu koja će vašim sapunima dati smeđu boju ali i hidratizirajuća svojstva, za intenzivnu crvenu boju možete dodati malo crvene paprika u prahu, od latica nevena sapun će biti žućkast, kadulja će mu dati zelenu boju, a umiješate li kamilicu dobiti će lijepu bež-zelenkastu boju.

 

5. U otopljenu bazu možete dodati i malo tekućeg glicerina (1 žlica na 100 g baze) koji će sapunu dati dodatna hidratizirajuća svojstva, možete dodati i zobenih pahuljica (1 žlica na 100 g baze) koje će dati vašem sapunu piling efekt. Od ljekovitog bilja možete dodati malokamilice, lavande, metvice ili nevena koji će sapunu dati i ljekovita svojstva. Navedene dodatke u svojim sapunima koristite pojedinačno.

 

6. Otopljenu bazu obojenu s umiješanim dodacima i mirisom prelijte u kalupe koje ste prethodno obukli u plastičnu foliju, tako se će se vaši sapuni lakše izvaditi iz kalupa.

 

7. Sapune možete izvaditi iz kalupa i koristiti čim se stvrdnu, za što im je obično potrebno od 3 do 7 dana. Ukoliko niste zadovoljni izrađenim sapunima postupak izrade možete ponoviti s već korištenom bazom.