KAKO JE DJB POBEDIO SNS USRED STRAZBURA ......bivšom vlašću čija politika je dovela SNS na vlast i čiju politiku je SNS preuzeo. Građani neće glasati za bivšu vlast. Srbiji

SRPSKI GLAS/IZDANJE BEOGRADSKOG GLASA GODINA I BROJ 7 6. 2. 2019.

KAKO JE DJB POBEDIO SNS USRED STRAZBURA

Ekonomsko zlo kojese nadvilo nad svetom

Piše: Saša Radulović

Nevidljiva ruka monopola

Osujećena bahatostnaprednjaka

Dosta je bilo proslavio je 27. januara svoj petirođendan. Kao redak autentičan grass-rootpokret koji je nastao iz čistog nezadovoljstva

građana Srbije koji decenijama čekaju da neko uvedered u državu, uspostavi vladavinu prava, izbori se sakorupcijom, partijskim zapošljavanjem, burazerskomekonomijom, negativnom selekcijom državnihkadrova i parazitskom zloupotrebom javnog novca iresursa u lične i partijske svrhe, pokret DJB je za petgodina postojanja ostao dosledan svom osnovnomprogramu ukidanja partokratije i uvođenja reda uSrbiji, uprkos ogromnih izazova i stalnih napada kakosadašnjeg, tako i bivšeg državnog establišmenta.

Pokret Dosta je bilo nastao je 27. januara 2014.godine, na inicijativu Saše Radulovića koji je par danapre toga podneo ostavku na funkciju ministraprivrede u Vladi Republike Srbije. Tokom četiri i pomeseca na toj funkciji, Saša Radulović je uveo pot-punu transparentnost u rad ministarstva, zaustaviosulude štetne subvencije, odbio da potpiše štetneugovore i krenuo da uvodi red u javna preduzećakroz izradu njihovih ličnih karata. Nažalost, u tim svo-jim naporima nije imao podršku ostatka Vlade Srbije,već se na svakom koraku susretao sa opstrukcijama.Zbog toga je 24. januara podneo ostavku u Vladi irešio da svoj dalji politički angažman gradi iz opozici-je.

Za ovih pet godina, DJB je imao uspone i padove.DJB je pokazao da je dosledan i da ne odustaje. Temekoje je otvorio DJB dominiraju političkom scenomSrbije. Program DJB kopiraju sada već gotovo svepolitičke opcije, što je dobro za Srbiju. Bilo je mnogopokušaja da se DJB razbije, da se kroz propagandnumašineriju sadašnje i bivše vlasti, ponudama i“dobronamernim savetima” ubedi da promeni svojupolitiku, da se negde utopi i legne na rudu. Tipokušaji će ostati samo pokušaji.

Uprkos svim izazovima, DJB opstaje i ostaje veransvojoj izvornoj borbi. Za pet godina postojanja ni zadlaku nismo odstupili od proklamovanih principa nakojima smo nastali, kao ni od svog izvornog progra-ma kome je temelj državnička politika i zaštita intere-sa Srbije. DJB je autentična treća opcija, ni bivša nisadašnja vlast, opcija koja okuplja građane kojima sepatriotizam podrazumeva i koji ne žele da robujubankarsko-korporativnom globalizmu. Ne skrećemoni levo ni desno već vodimo politiku koja je u intere-su građana i države Srbije, i za Srbiju u kojoj se lepo irado živi. Sa štitom ili na štitu,

Mi ne odustajemo!

DJB PROSLAVIO PET GODINA POSTOJANJA

Mi ne odustajemo!

BE

SPLA

TAN

PRI

MER

AK

BRANKA STAMENKOVIĆ, JEDINI PREDSTAVNIK SRPSKE OPOZICIJENA SEDNICI SKUPŠTINE SE

Dnevnik:Pet dana

u StrazburuPiše: Branka Stamenković

2

Srpski glas je izdanje Beogradskog glasa broj 7 Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Glas razuma, 6. februar 2019.

DJB podržava građanske proteste od početka. Glasači,simpatizeri, članovi i čelnici DJB su učestvovali na svimprotestima do sada i nastaviće da učestvuju u svim

narednim protestima kao građani šetači. DJB se nije gurao u prveredove, niti je na bilo koji način preko društvenih mrežapokušavao da se prikaže kao važan za protest, niti će. Nijednapolitička opcija nije važna za protest. Protesti su borba građanaza fer i poštene izbore. To je pravo građana da biraju i smenjuju,a ne pravo političara.

DJB smatra da bez ispunjen-ja uslova za fer i poštene izbore,vanredne ili redovne, trebabojkotovati. Bojkotom izboraod strane celokupne relevantneopozicije Skupština nakon izbo-ra gubi legitimitet. Da bi bojkotimao smisla i da bi postigaosvoj cilj, moraju da ga podržesve relevantne opozicione poli-tičke opcije. LDP, Liga, Šapić,radikali - nisu opozicija.

Politička scena u Srbiji sedanas deli na dva pola: jedančine stranke sadašnje, a drugistranke prethodne vlasti. DJBmisli da je Srbiji potrebna trećaopcija. Razgovori o zajedničkojlisti sa ljudima iz bivše ilisadašnje vlasti su za DJB lišenismisla.

Razgovori koji imaju smislasu razgovori o postizanju fer i

Srbiji je treća

Parlament Srbije ponižen je i sveden nasramnu predstavu različitihRističevića i Martinovića kojima kao

lutkar upravlja predsednik SNS-a. Kao i sveostale institucije države, i ovaj najvišiorgan vlasti u zemlji kidnapovan je odgrađana i stavljen u funkciju pogubne poli-tike SNS-a i njegovih satelita. Osim što seopozicionim poslanicima na zasedanjimaSkupštine uskraćuje pravo na reč, oni se inovčano kažnjavaju ukoliko se usude da zamikrofonom izgovore istinu o katastrofalnomstanju u koje nas je dovelo SNS vođenje države.Istovremeno, izloženi su salvi uvreda i lažnihoptužbi kako bi se politički diskreditovali predgrađanima, bez mogućnosti da argumentovanoodgovore na njih.

DJB već više od godinu dana bojkotuje besmis-lene recitacije amandmana SNS-a i sramnoglasanje na zvonce. DJB je više puta do sadapozivao druge opozicione poslaničke grupe dazajedno bojkotuju ove delove skupštinskihzasedanja. Pozivali smo i na bojkot celih sednicakoje se zakazuju od danas do sutra i objedinjava-

ju i preko 60 zakonskih predloga u jednuraspravu.

Jedini deo u kome DJB učestvuje je deo ukome predstavlja svoje predloge zakona, pokre-tanje anketnih odbora i kada u ime građanapostavlja pitanja Vladi Srbije. To je i jedini deokoji prenosi RTS2 i u kome se opozicioniposlanici mogu nesmetano obratiti građanimaSrbije. Taj deo je važan za građane Srbije da videda postoje poslanici koji govore o stvarima kojesu u interesu građana, a ne samo u interesu priv-ilegovanih političara na vlasti.

Na žalost, kao i kod ostalih predloga, ostalismo usamljeni u tom bojkotu. Izgleda da je upolitici u Srbiji važnije ko predlaže od toga šta sepredlaže i da je trka za to ko će biti proglašen zavođu opozicije jedina motivacija. Naši predloziza skupštinske rasprave na kojima bi se glasalo onepoverenju Vladi, kao i o nepoverenju pojedin-im ministrima takođe nisu naišli na odziv kolega.

Kao i u poslednjih godinu dana, DJB će nas-taviti ovaj svoj bojkot bez obzira na to da li ćenam se ostale poslaničke grupe pridružiti.

Redakcija Srpskog glasa

DJB je javnoizneo svoj stav dapolitičke strankei organizacije netreba da vodeproteste. Protestisu građanski ioni brane pravograđana na fer islobodne izborebez obzira na tokoju političkuopciju građanipodržavaju

KAKO REAGOVATI NA BESMISLENE SEDNICE SKUPŠTINE SRBIJEDJB NEĆE UČESTVOVATI NA SASTANCIMA

Godinu dana bojkota DJB

3Glas razuma, 6. februar 2019.

poštenih izbornih uslova i razgovori o saradnji nakontroli izbornog procesa.

DJB neće nikada razgovarati o zajedničkimizbornim listama sa ljudima koji su zloupotrebl-javali ili i danas zloupotrebljavaju javne resurse. Od5. oktobra do danas, na vlasti u opštinama Starigrad, Novi Beograd, Šabac, Čajetina, Paraćin nijeSNS već političke opcije koje sebe smatraju opozi-cionim. Vlast u tim opštinama partijski zapošljava,potpisuje tajne burazerske ugovore, zloupotrebljavajavne resurse. DJB tim ljudima ne veruje.

DJB neće nikada biti na zajedničkoj listi saBorisom Tadićem i Draganom Đilasom. Možda suse oni zaista promenili i shvatili šta su sve radilipogrešno. DJB im ne veruje.

DJB smatra da nije moguće pobediti SNS zabivšom vlašću čija politika je dovela SNS na vlast ičiju politiku je SNS preuzeo. Građani neće glasatiza bivšu vlast. Srbiji je potrebna treća opcija.

Odgovor koji je DJB posalo na poziv za sastanakpovodom daljeg delovanja opozicije u vezi saprotestima:

Poštovani,

DJB je javno izneo svoj stav da političkestranke i organizacije ne treba da vodeproteste. Protesti su građanski i oni

brane pravo građana na fer i slobodne izborebez obzira na to koju političku opciju građanipodržavaju. Bilo kakav pokušaj da jedna iliviše političkih organizacija prisvoje protest biimalo velike negativne posledice po energijuljudi koji šetaju svake subote da bi odbranilisvoje pravo na fer i slobodne izbore.

DJB je ovim povodom izdao i saopštenjekoje vam dostavljamo u prilogu i koje pred-stavlja predlog DJB organizatorima protesta:

Glavni cilj protesta su fer i slobodni izbori ipravo građana da na tim fer i slobodnimizborima mogu da biraju i smenjuju vlast. Dabi se postigli fer i slobodni izbori, potrebno je:

1. Srediti biračke spiskove

2. Uvesti kamere koje bi snimale biračkekutije tokom glasanja i snimale prebro-javanje glasova

3. Učiniti sav birački materijal dostupanbez ograničenja nakon izbora

4. Otvoriti RTS i sve druge medije za svepolitičke opcije

Mislimo da ovo treba da budu zahtevi i cil-jevi protesta.

DJB smatra da medijski mrak i izbornemanipulacije ne bi bile moguće da ne dobija-ju prećutnu podršku EU. Zbog toga DJBsmatra da u jednom delu, protesti i pritiscitreba da budu usmereni na ambasadezemalja EU. U maju se održavaju izbori za EUparlament. O masovnm protestima ispredambasada zemlja EU izveštavaće njihovimediji što ćepostati tema svim političkimopcijama u tim zemljama koje ne misle da jepodrška autokratama na Balkanu u skladu sa“evropskim vrednostima”.

Sa poštovanjem,Pokret „Dosta je bilo“

potrebna opcija


Svaki čovek ima prirodnu želju da njegova zemlja napreduje ipostiže uspehe. Većina ljudi nema potrebu da proverava onošto vidi preko RTS-a.

Ovo je bilo pre pet godina. Od tada do danas, praktično svakogdana na televizijama sa nacionalnom frekvencijom građani Srbijemogu da vide kako:

1. se grade putevi (ne vide da padaju potporni zidovi i ko se sveugrađuje)

2. otvaraju se fabrike (ne vide da ljudi rade za minimalac često unenormalnim uslovima)

3. za SNS glasa ogromna većina građana Srbije (ne vide da seljudi zastrašuju, da se kupuju glasovi, da se manipuliše sabiračkim spiskovima, da se kradu izbori)

4. EU zvaničnici kažu da „Srbija ide u dobrom pravcu, zašto bioni lagali? (o kolonijalizaciji Balkana ne mogu ništa da čuju)

5. predsednika SNS-a svi poštuju u svetu (ne vide da je poslušnik,da ga ponižavaju i da ga „podržavaju“ zato što je poslušan)

Medijski mrak je glavna poluga obmane ljudi i održanja na vlasti.Medijskim mrakom se ubeđuju građani da Srbija napreduje.Medijskim mrakom se sakriva tragično uništenje Srbije.

I to je tako gotovo 30 godina. Vlasti se smenjuju, medijski mrakostaje. Činjenica je da je danas najgori medijski mrak koji smoikada imali. Usavršili su metode.

Besmisleno je ljutiti se na obmanute glasače koji u medijskommraku veruju predsedniku SNS-a. Jer on je JEDINI kome jedozvoljeno da im se obrati.

Ko pomaže Vučiću u obmani? Kada EU za uništenje demokrati-je u Srbiji kaže da „Srbije ide u dobrom pravcu“, da li je i EUobmanuta?

EU zna sve šta se dešava u Srbiji. Znaju i bez mene, ali ako ništadrugo, lično sam im to rekao u lice. Mnogo puta. Pa su prestali dame zovu.

Balkan je kolonizovan. Na vlasti u svim zemljama Balkana suposlušne autokrate. Kada neko odbije poslušnost ili kada ne možeda sprovede ono što je potrebno, pronađu nekog boljeg. I svuda jemedijski mrak.

Razumem da mnogi misle da smo sami krivi za ovo što nam sedešava. Ali to je kao da kažete da su robovi krivi zato što su dozvo-lili da ih uhvate i porobe. Kriv je uvek kolonizator. Robovi su žrtve.Valja nam se probuditi.

(Autor je predsednik Programskog saveta DJB i narodni poslanik)

ZA PRISVAJANJE PROTESTA I RECIKLAžU BIVŠE VLASTI

Potemkinova selapredsednka SNS-a


SUSRET “DVE SRBIJE”

A Đilas

Piše: Branka Stamenković

Nakon završetka protestne šet-nje, petnaestak nas pridružujese bakici koja već duže vreme

sedi na autobuskoj stanici na Slaviji.Pored nje su dve ogromne, prepunekineske torbe. Čim je videla da smo sesjatili oko nje, upitala je: „A što nemaautobusa?“

Kao iz topa, u ime svih nas, odgovo-rila joj je gospođa sa šeširom: „Pa,protesti su, gospođo!“

„Kakvi protesti?“ upitala jeneobaveštena bakica s kineskim torba-ma.

„Pa, protiv Vučića, gospođo!“odsečno joj je odgovorila gospođa sašeširom.

„A što protiv Vučića, šta faliVučiću?“ bacila je međ’ prisutnebombu bakica s kineskim torbama.

Prvi “okršaj” odvijao se na linijibakica s kineskim torbama – gospođasa šeširom. Iz njega smo saznali dabakica ima 71 godinu, a gospođa sašeširom 65. Prvoj su deca nezaposlena,drugoj su deca u inostranstvu. Prvasmatra da joj deca nisu nezaposlenazbog Vučićeve politike, već zato što suneodgovorna i neće da rade, pa onakoješta prodaje na pijaci da popuniporodični budžet. Druga joj zamera štonije bolje vaspitala decu i objašnjava daje za sve kriv Vučić.

„A Đilas je bolji?“ defanzivno jojodgovara bakica s kineskim torbama.

Gospođa sa šeširom ne odgovarapotvrdno, već vraća priču na Vučića, napenzije koje im je obema oteo i nasveopštu korupciju i krađu u vrhu vlasti.

DJB je uputio u skupštinsku proceduru tri predlogazakona čijim usvajanjem bi se uveo red u oblastiizgradnje malih hidroelektrana. Izgradnja objeka-

ta u zaštićenim područjima prirode se ukida, a van njihsamo uz izradu studije o uticaju na prirodnu okolinu iodobrenje nadležnih državnih organa.

Žrtvovanje prirodnih lepota Srbije,posebno naših reka, zarad finansijskihinteresa pojedinaca povezanih sa vlašćunije u javnom interesu.

Predloženim izmenama Zakona o zaštitiprirode, utvrđuje se obaveza državnihorgana da izvrše kontrolu svih započetih iizgrađenih objekata. Sve lokacije uzaštićenim područijima moraju biti vraćeneu početno stanje u roku od 24 meseca otrošku države, uz obeštećenje investitorakoji su gradili u skladu sa tada važećom zakonskom pro-cedurom. U slučaju kršenja zakona, investitori bi biliobavzeni da plate troškove vraćanja u prethodno stanje.

Sve štetne izmene zakona nije donela ova, već iprethodna vlast. Izmenama zakona iz 2010. godine otvore-na su mala vrata za izgradnju objekata u zaštićenim zona-ma prirode. Uredbom donetom u aprilu 2012.godine tavratanca su i iskorišćena. Nadležni ministar je bio OliverDulić. Zakon je potpisao Boris Tadić. Pre ove izmenezakona i donete uredbe, gradnja u zaštićenim područijimaprirode nije bilo dozvoljena.

SNS ovaj štetan zakon nije promenio već je najnovijimizmena Zakona o planiranju i izgradnji izglasanim nazvoce bez skupštinse rasprave, krajem oktobra 2018,investitorima maksimalno olakšano dobijanje građevin-skih dozvola. U zakon je uveden pojam “derivacionicevovod”, u tačku koja definiše linijsku infrsatrukturu.Time je omogućeno investitorima da bez saglasnosti vlas-

nika parcela grade derivacioni cevovod, gurajući reku ucevi preko tuđih parcela. Ovo je bio i ostao jedan odglavnih uzroka sukoba meštana i investitora.

U Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu je tadašn-ja vladajuća većina 2004. godine ugradila prolaz da seUredbom određuje za kakve objekte je potrebno raditi

studiju o proceni uticaja objeka-ta na životnu sredinu. Uredba jeprvi put doneta 2005. godine, azatim je izmenama 2008.godine, za vreme ministraOlivera Dulića, odredila da zamale hidroelektrane snage manjeod 2MW studija nije obavezna, ada se za snagu veću od 2MWmože tražiti. DJB je izmenomzakona uveo obaveznu procenu

uticaja za sve hidroelektrane bez obzira na njihovu snagui lokaciju.

Sem članova DJB, meštane Rakite posetio je istog danai narodni poslanik i predsednik Programskog saveta DJBSaša Radulović i tom prilikom im predstavio predlogezakona koji mogu biti rešenje njihovih problema.

- DJB najoštrije osuđuje neodgovornost ove i prethodnevlasti koje su dozvolile uništavanje prirodnih lepota Srbijezarad brze zarade investitora bliskih vlasti. Od uvođenjavišestranačja u Srbiji, pre skoro 30 godina, vlasti se smen-juju, ali burazerska ekonomija i korupcija ostaju. Kadadođe do smene vlasti, nova vlast štiti prethodnu, tako da ipored očigledne činjenice da je Srbija opljačkana, niko zato nije odgovarao. DJB će to promeniti, rekao jeRadulović u Rakiti.

Redakcija Srpskog glasa

Žrtvovanje prirodnihlepota Srbije, posebnonaših reka, zaradfinansijskih interesapojedinaca povezanihsa vlašću nije u javnominteresu

DJB PODNEO IZMENE ZAKONA KOJIM SE SPREČAVAJU ZLOUPOTREBE KODIZGRADNJE MALIH HIDROELEKTRANA (MHE)

Priroda Srbije bitnija od interesa pojedinaca


je bolji?

„A Đilas je bolji?“ glasi novi komentar bakice sa kineskim torbama.U razgovor se uključuje mlada devojka koja je do tog trenutka cupkala i, veru-

jem, grizla jezik slušajući razmenu „argumenata“: „Gospođo, ja sam doktorand! Jel’ Vama normalno da su meni tražili 3.000 evra da bi me zaposlili?“

Odličan primer, mislim se. Šta li će bakica sa kineskim torbama da odgovori naovaj savršen primer korupcije? Ubrzo i sazna-jem.

„A Đilas je bolji?“Količina agresije među okupljenima polako

raste. U otvoren verbalni napad na bakicu sakineskim torbama kreće i jedan sredovečnimuškarac, veoma glasno: „Zbog takvih kaošto ste Vi nam i jeste ovako kako nam je!Treba Vam zabraniti da glasate!“ I ostalipočinju da se uključuju u „razgovor“ koji sveviše liči na napad brojčano jače vojske namnogo slabijeg neprijatelja.

Na apsolutno svaki „argument“, uvredu i otvoreni napad, gospođa sa kineskimtorbama sasvim opušteno – na momente čak i sa osmehom u uglu usana – odgovarapitanjem: „A Đilas je bolji?“

Situacija postaje krajnje neprijatna. Užasava me količina agresije s kojom su oku-pljeni krenuli da „ubeđuju“ bakicu s kineskim torbama da s njom nešto nije u redu,pa i da je vređaju. „Molim vas, nemojte da se svađate! Oni to i hoće!“, bilo je svešto sam rekla.

Ubrzo je došao i prepun autobus. Bakica s kineskim torbama je odmah po ulaskuodvažno digla mladića koji je sedeo najbliže do vrata sa: „Ustani da sednem“, a jasam do naše krajnje destinacije (jer, izgleda da smo komšinice) stajala tik pored njei razmišljala kako je moguće da druga Srbija misli da ovako agresivnim i arogantimtretmanom prve Srbije ikad može da dođe u situaciju da išta u Srbiji promeni?

Najzanimljivije od svega mi je to što apsolutno niko od šetača na autobuskojstanici baš nijednom nije odgovorio potvrdno na desetak puta postavljeno pitanje„A Đilas je bolji?“. Obe Srbije znaju da nije, s tim što se prva Srbija pomirila s timda su svi isti, pa gleda svoja posla i kako da preživi bez obzira na to ko je na vlasti,dok druga Srbija i dalje mašta o rešenju u vidu manjeg zla.

Kako ta druga Srbija misli da se vlast u Srbiji ikad može osvojiti bez glasova prveSrbije, nije mi jasno? Ili, ako je svesna da bez njih ne može, nije mi jasno otkud imideja da će do nje dopreti arogancijom, optuživanjem i uvredama, namećući svojeumišljeno „rešenje“ manjeg zla?

Plašim se da se od tog ‘leba manjeg zla najesti nećemo, jer… dok bakica sa kine-skim torbama ne poveruje da nisu svi isti, promene neće biti. Đilas je u to, očigled-no, ubediti neće. (Autorka je predsednica Dosta je bilo i narodna poslanica)


Koliko puta do sada ste čuli za “nevidljivu ruku tržišta” koja dovodi do ekonomskognapretka čovečanstva samo kada je oslobodite tereta državne regulacije i pustiteda nevidljivo radi? Ova ekonomska besmislica se prodaje građanima planete

decenijama preko najuglednijih svetskih medija i od straneelitnih svetskih ekonomista i političara koje ti ugledni svet-ski mediji promovišu u elitu. Izgleda kao da iza te besmis-lice zvane “nevidljiva ruka tržišta” stoje neki nevidljiviinteresi nevidljivih ljudi.

Levičari ovu ekonomsku besmislicu nazivaju neoliberal-izmom. Desničari govore o uništavanju države, porodice itradicionalnih vrednosti. Možda je mnogo primereniji izrazekonomski kolonijalizam ili novi kolonijalizam. Ekonomskosredstvo za ostvarenje kolonijalizma je monopol.

Glavna odlika liberalne ekonomije je slobodno tržište. Ne tržište slobodno od regulacijedržave, jer bez dobre regulacije države nema ni slobodnog tržišta, već tržište slobodno odmonopola. Slobodno tržište je tržište koje buja od slobodne konkurencije preduzetnih ljudikoja dovodi do inovacija, napretka, smanjenja cene i povećanja kvaliteta. Slobodno tržišteje sušta suprotnost monopolu. Monopol ubija slobodu, ubija inovacije, ubija napredak,dovodi do rasta cena i pada kvaliteta. Sve ovo se radi pod opravdanjem “ekonomija skale”,da velike svetske korporacije donose dobro čovečanstvu jer mogu na većoj skali daproizvode jeftinije proizvode.

Monopol je ekonom-sko zlo. Ekonomsko zloza sobom povlači i poli-tičko zlo kao garantaodržanja ekonomskogzla. Političko zlo težipolitičkom monopolu.Politički i ekonomskimonopol teže medi-jskom monopolu.Medijski monopol psi-hološki ubija stanovništ-vo. Politički monopoluništava demokratiju.

Gde sve imamomonolope na svetskomnivou? Stvoreni su svet-ski monopoli na gotovosvim ekonomskim polji-ma: nafta, energenti, dijamanti, zlato, dragi metali, prehrambeni proizvodi, poljoprivredniproizvodi (GMO), pića, kozmetički proizvodi, farmacija, banke, osiguranje, mediji. Ovimonopoli uništavaju suverenitet država i njihove industrije i podvode ih pod svoju kon-trolu.

Ekonomski, medijski i politički monopol nisu ravnorpavni. Na vrhu hijerarhije stojiekonomski monopol. Vlast imaju oni koji imaju ekonomsku moć. Ostali su paraziti koji sehrane na tom pojilu.

Na vrhu piramide ekonomskog monopola se nalazi bankarski monopol koji je praktičnomonopolizovao najvredniju industriju: štampanje novca. To je monopol svih monopola.Zato se i svetski globalizam i novi kolonijalizam mogu nazvati jednim imenom: bankarskiglobalizam. Jer banke poseduju sve.

Jedini gori monopol od državnog monopola je privatni monopol. Socijalizam, odnosnokomunizam je politički monopol koji upravlja ekonomskim i medijskim monopolom ikoristi silu za svoje održanje. Bankarski globalizam je ekonomski monopol koji upravljapolitičkim i medijskim monopolom i održava privid demokratije i izbora. Obe ideologijesu totalitarne ideologije koje ubijaju svaku konkurenciju, slobodnu misao, slobodu ljudikao takvu.

Interesantno je da i levičari i desničari vide ekonomski kolonijalizam kao neprijateljaslobode čovečanstva, a u isto vreme, zato što veruju u različite ciljeve borbe protiv togneprijatelja, ne vide da im je taj neprijatelj zajednički i da nosi veće zlo od svih drugih zalaovog sveta. Od međusobnih razlika ne vide zlo koje ih zajedno porobljava. U kreiranju tihmnogo manje važnih podela među ljudima, medijski monopol ima ogromnu ulogu.

Nevidljiva rukamonopola

EKONOMSKO ZLO KOJE SE NADVILO NAD SVETOM

Monopol ubija slobodu, ubija inovacije, ubijanapredak, dovodido rasta cenai pada kvaliteta

Kako drugaSrbija misli da sevlast u Srbiji ikadmože osvojiti bezglasova prveSrbije?

6 Preneto iz Beogradskog glasaGlas razuma, 6. februar 2019.

TRANSPARENCY INTERNATIONAL: KORUPCIJA DANAS NA ISTOM NIVOU KAO 2008. GODINE

Srbija ogrezla u korupcijiPiše: Dragica Bg. Pušonjić

Dok Srbija beznadežno toneu živom blatu korupcije ujavnom sektoru, najjača

vladajuća stranka planski negujesuprotnu medijsku sliku za kućnuupotrebu i vlastiti ostanak nakormilu države. Slave nepostojećeuspehe u suzbijanju koruptivnogponašanja državnih službenika ijavnih funkcionera, od frontalne ver-balne bitke ne odustaju jer ih je onai dovela na vlast. A zna se, konj(metod) koji dobija trku ne menja se.

Odsustvo demokratije generator korupcije

Privid je lako održiv uz direktno ili indirektno gazdovanjemedijskim prostorom. U simbiozi vladajuće stranke i ključnihmedija, što naprednjaci, ruku na srce, nit su izmislili niti paten-tirali, blokirano je sve ono što dolazi izvan informativnogkarantina u koji je zemlja pretvorena, a što narušava idiličnusliku o tzv. domaćinskom vođenju države.

Zato najgledaniji i najčitaniji mediji i nisu izvestili građanstvoda je Srbija, prema Indeksu percepcije korupcije za 2018. god-inu, lošije kotirana u odnosu na 2017. godinu i da smo zadržalihipoteku zemlje visokog nivoa korupcije. Ova vrsta hipotekepotvrđuje odsustvo demokratije u ključnoj sferi, a tosu fer i slobodni izbori za nosioce državne vlasti.Prema tim podacima, Srbija je danas korumpiranajednako kao što je bila daleke 2008. godine.

Naime, „Transparensi internešenel“(Transparency International), sa sedištem u Berlinu,objavio je 29. januara globalni Indeks percepcijekorupcije (CPI) za 2018. godinu, prema kome Srbijasa 39 poena – od poželjnih 100 poena – deli 87.mesto sa NR Kinom. Sa 41. poenom smo 2017.godine bili na 77. mestu, skupa sa NR Kinom,Surinamom i Trinidadom i Tobagom. Prema tome,prošle godine izgubili smo dva poena i pali za desetmesta na listi CPI, koja obuhvata 180 država. Pritome, ta dva poena su mnogo bitnija od mesta kojesmo zauzeli na globalnoj evidenciji korumpiranosti.

To vlast ne brine. Nijedna od osam vlada počevod tzv. petooktobarske revolucije nije htela, prem-da je mogla, da donese političku odluku o razbijan-ju korupcije i, samim tim, znatnom stabilizovanjudruštva i države. Na kom su fonu, manje-više, svete vladajuće garniture, možda najbolje svedočereči Aleksandra Vučića iz 2013, kada je bio vicepremijer.Tada je rekao da je „politička korupcija najveći društveniproblem“, da će Vlada već 2014. stvoriti „pravno uređenudržavu“, da je „borba protiv korupcije prva oblast u kojoj jeSrbija postigla rezultate“ nakon što je SNS, preuzevši vlast,zatekao „razoreno društvo, nejednakost ljudi pred zakonom,gde su neki ljudi imali više od drugih samo zbog pripadnostipartiji ili bogatstva“. Zaključio je da „kad imate vladavinuprava, nemate korupciju“. Gotovo iste reči od početka vekaslušamo sa megafona svih vlasti.

Da li je Fabrici bio naivan?Vlasti ne čuju nikoga osim sebe. Tako je uzalud Sem

Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, lane rekao da, prema brojim međunarodnim izveštajima, u radu srpskih državnihorgana postoje mnogi nedostaci u borbi protiv korupcije jernije dovoljno samo doneti zakone, akcione planove i strategi-je, već je potrebna njihova primena da bi se u praksi pojavilirezultati. Na konferenciji o borbi državnih organa protivkorupcije, održanoj u Beogradu, gospodin Fabrici je dodao daje „potrebno videti i dokaze o konfiskaciji imovine stečene

krivičnim delima, a naročito korupcijom navisokom nivou, ali da će se konkretni rezultativideti u narednih šest meseci“. Pola godinekasnije, međutim, stanje je nepromenjeno.

O tom stanju i govori CPI, kog 24 godinezaredom objavljuje vodeća svetska antikorupci-jska organizacija. I ovaj put je rangirano 180država, bodovanjem na skali od 100, što značida je država veoma čista od korupcije, do nule– za veoma korumpirane zemlje. Ovo istraži-vanje potvrđuje da ne postoji zemlja u kojojnema korupcije, što je i logično jer je čovekoduvek i svuda kvarljiva roba.

Sa skorom 88 Danska je sada svetli primersvim državama kao najmanje korumpirana odsvih. Na drugom mestu je Novi Zeland, a

treće mesto dele Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Udeset uzornih plasirale su se još Norveška, Kanada, Holandijai Luksemburg. U koruptivnom rasulu prednjači Somalija, sadeset poena, koju slede, ovim redosledom, Sirija, Južni Sudan,Jemen, Severna Koreja, Sudan, Gvineja Bisao, EkvatorijalnaGvineja, Avganistan i Libija (koja ima svega 17 poena).

O tome gde smo se mi zaglavili govori činjenica da o suzbi-janju korupcije možemo da učimo od Estonije, Barbadosa,Bocvane, Slovenije, Litvanije, Gruzije, Letonije, Ruande,Kostarike, Namibije, Hrvatske, Rumunije, Crne Gore,Belorusije, Bugarske... Ako je za utehu, korupcija je u odnosuna Srbiju neznatno izraženija u BiH, na Kosovu, u Makedonijiili Ukrajini, Rusiji, Iraku, Albaniji, Ukrajini...

Dalja analiza pokazuje da su fluktuacije kodnas minimalne, a da je poslednji značajnijinapredak u suzbijanju korupcije bio pre više oddeset godina. Sa skorom od 39 mi smo međuzemljama sa raširenom korupcijom (ispod 50).Da sve bude jasnije, nalazimo se za četiri poenaispod svetskog proseka i za čak 18 poena ispodproseka za zemlje Evrope. Od svih bivših socijal-ističkih zemalja, najuspešnija u suzbijanju korup-cije je Estonija, među bivšim članicama SFRJnajdalje je odmakla Slovenija, dok je međunečlanicama Evropske unije najuspešnija –Gruzija.

Zakoni koji se ne sprovode„Ovogodišnji indeks percepcije korupcije

predstavlja sumornu sliku antikorupcijskih napo-ra u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji“, navodi seu regionalnoj analizi, prema kojoj je lošije stanjejedino u regionu Podsaharske Afrike. Ističe se dazemlje sa lošim CPI trendiraju da imaju „krhkedemokratske institucije“, a njihovi građani

„slabija politička i građanska prava“. Dalje se kaže da biopadajući trend u Srbiji mogao da traje „ako Vlada nastavi dapodriva one organe i institucije koji su odgovorni za održavan-je vladavine prava“ i da je „u 2018. godini, uprkos protivljen-ju nevladinog sektora, Vlada insistirala na povećanom uticajuna pravosuđe“, a da radi i na „smanjenju pristupa javnostiinformacijama tako što izuzima državne kompanije odobjavljivanja informacija“. Konačno, dodaje se da „uprkostvrdnjama Vlade da podržava slobodne medije, novinarskaudruženja imaju poteškoća da se uključe u razvoj nove medi-jske strategije Srbije“.

Analitičari „Transparentnosti“ konstatuju da Srbija idekorak nazad zbog toga što ne primenjuje dosledno ni preven-tivne ni represivne mehanizme protiv korupcije. Nisu ispitaničak ni oni slučajevi sumnje na korupciju koji su dokumento-vani u izveštajima medija i državnih organa! Kad je o preven-

Prema Indeksu percepcije korupcije za 2018. godinu, Srbija je lošije kotirana uodnosu na 2017. godinu i zadržala je hipoteku zemlje visokog nivoa korupcije

Ni Dodik nije promakaoKosovo je izdvojeno od Srbije i zasebno razmotreno i ove godine. Sa ocenom 37 takođe ima dva poena manjenego 2017. godine, a u izveštaju se kaže da su neki od najvećih izazova za borbu protiv korupcije „nedovoljnatransparentnost, slabe institucije i vladavina prava, nedovoljan prostor za angažovanje građana“. ZatoKosovski demokratski institut „prati javne institucije, zagovara transparentnost finansiranja političkih partija ivodi razne kampanje za uključivanje građana u donošenje nacionalnih odluka“.Crna Gora je pala za jedan bod u odnosu na 2017. godinu i „uprkos napretku u integraciji u EU, tek bi trebalo daznačajno poboljša svoju vladavinu prava“. Iskazana je zabrinutost povodom „finansiranja političkih stranaka inedostatka obelodanjivanja finansijskih podataka, što baca senku na izborne rezultate“. Uz Tursku, Gruziju, Makedoniju i Jermeniju, BiH je država koja će narednih godina biti nadgledana. Iako jeindeks korupcije prošle godine isti kao 2017, u izveštaju se kaže da zabrinjava to što je banjalučki javni tužilacodbacio „pozive na istragu političara Milorada Dodika zbog nezakonitog pritiska na birače tokom kampanje“oktobra prošle godine.„Nedavno su vlasti u Banjaluci napale mirne demonstrante, uhapsile i pritvorile opozicione lidere i aktiviste izabranile javne skupove“, navodi se dalje.


Nijedna od osam vlada počev od tzv. petooktobarske revolucije nije htela,premda je mogla, da donese političku odluku o razbijanju korupcije i,samim tim, znatnom stabilizovanju društva i države

ciji reč, ni 2018. vlasti nisu sprovele ključne antikorupcijskeodredbe Zakona o javnim preduzećima (odnose se na izbor irazrešenje direktora), Zakona o državnim službenicima(odnose se na izbor i razrešenje službenika na položaju),Zakona o javnim nabavkama (vezano za prekršajne kazne),Zakona o Agenciji za borbi protiv korupcije (zloupotrebajavne funkcije za stranačku promociju) i Zakona o slobodnompristupu informacijama (sprovođenje rešenja poverenika zainformacije od javnog značaja).

To nije sve. Aktuelni nacrt izmene akcionog plana zaPoglavlje 23, ključni dokument politike Vlade u ovoj oblasti, nepredstavlja dobru osnovu za poboljšanje stanja jer, prema istimanalitičarima, „zadržava isti neambiciozni koncept, kao i posto-jeći tekst iz 2016, samo konstatuje višegodišnja zakašnjenja i nepruža uverenje da će se išta promeniti ubuduće“. Uz to, iz dosadobjavljenih podataka ne može se videti da li je, dugo čekani,početak rada posebnih tužilačkih odeljenja za borbu protivkorupcije tokom 2018. godine „doneo neke pozitivne promene

kod broja optuženja i oduzimanja imovine“.„Očigledno je, međutim, na osnovu istraživanja iskustava

građana i obelodanjenih sumnji u korupciju, da veliki brojslučajeva i dalje nije prijavljen i istražen“, navode analitičari„Transparentnosti Srbije“. „Kada je reč o ovoj vrsti kriminala,izvesnost otkrivanja počinilaca je daleko važnija od visineizrečenih kazni. Na lošu percepciju korupcije u velikoj meriutiču netransparentnost u donošenju odluka i odsustvokonkurencije kod zaključivanja velikih Vladinih ugovora. Toje najvidljivije u slučajevima neobjavljivanja ugovora i drugihdokumenata, kao i pri sklapanju poslova za izgradnju najvećihinfrastrukturnih objekata direktnim ugovaranjem, po cenamakoje izazivaju sumnju u tržišnu zasnovanost“.

Igrice populističkih lideraKako se korupcija zbiva kada se udruže prilika i nekažn-

jivost, u godišnjem izveštaju „Transparensi internešenel“poziva sve vlade da „obezbede slobodan prostor za radcivilnog društva, uključujući zaštitu slobode govora i pravona organizovanje i protest“; da „uključe građane u praćenjeVladine potrošnje“; da adekvatno reformišu pravosuđe i„poboljšaju integritet i odgovornost u svim Vladinim insti-tucijama“; da „obezbede slobodan pristup informacijama ipoboljšaju mehanizme izvršenja kao preduslov za uspešne

antikorupcijske napore“.Kako je Srbija natprosečno korumpirana zemlja, vredi

dodati upozorenje iz ovog izveštaja da „zemlje koje sunedavno prešle na demokratsko upravljanje često nisurazvile delotvorne mehanizme za borbu protiv korupcije isada se nalaze u ciklusu visokih korupcija i slabog učinkademokratskih institucija“, dok „neki populistički lideri, kojisu došli na vlast kapitalizujući gnušanje javnosti premakorupciji, ironično, sada pokušavaju da podriju mehanizmeza borbu protiv korupcije i demokratske institucije“. Sve to,naravno „kako bi i dalje mogli ostati na vlasti nekažnjeni“.

Nijedna zemlja, pa ni naša, nije tabula rasa kada je reč oborbi protiv korupcije. Imamo dobre ustavne norme i hrpuodličnih zakona i podzakonskih akata za suzbijanjezloupotrebe funkcije ili pozicije zarad ličnog bogaćenja; nezaboravimo strategije i akcione planove, međunarodno pri-hvaćene obaveze i zakletve građanima u svim izbornimkampanjama. Imamo i krivičnopravne institucije, raznaspecijalizovana tela, komisije, savete, odbore i pododbore,plaćene da zaštite društvo i državu od ljudi lepljivih prstijui fluidne etike. Sve to imamo, ali korupcija se ne dâ i sveviše postaje, ako već i nije postala, jedini model ponašanjakojim se potvrđuju – sposobnost, pamet i socijalnainteligencija.

Nalazimo se za četiri poena ispodsvetskog proseka i za čak 18 poenaispod proseka za zemlje Evrope

Na lošu percepcijukorupcije u velikoj meriutiču netransparentnostu donošenju odluka iodsustvo konkurencijekod zaključivanja velikihVladinih ugovora

Komotna zloupotreba javnih funkcijaPovodom najave Ministarstva pravde da će otvoriti javnu raspravu o novom nacrtu zakona osprečavanju korupcije – nakon silnih primedbi na nacrt istog zakona iz avgusta prošle godine –srpski ogranak „Transparency Internationala“ ocenio je nedavno da do sada objavljeni nacrti„nisu sadržali rešenja za sve veoma važne probleme prepoznate u praksi, izveštajima EU iplanovima Srbije“, pa se „kašnjenje reforme može tumačiti i nedovoljnom spremnošću da seproblemi reše“.Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su prvobitno planirane za davnu 2014. god-inu, a pisanje novog zakona počelo je marta 2015. Ministarstvo pravde objavilo je prvi nacrtzakona u oktobru 2016, a drugi, značajno lošiji, pod novim nazivom (Zakon o sprečavanju korup-cije) avgusta 2018. Iako su o ovim nacrtima bile organizovane javne rasprave, nisu objavljeniceloviti izveštaji o razmatranju dobijenih predloga.„Transparentnost Srbija“ predložila je da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka oimovini precizira, a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive „namere“. Predložili su kako sprečiti„zloupotrebe javne funkcije kroz izmišljanje promotivnih aktivnosti, koje funkcionerima služe dapovećaju prisustvo u informativnom programu medija u doba izborne kampanje“, što je „poseb-no važno u kontekstu sve češćih najava novih izbora i sve zastupljenije prakse vođenja’funkcionerskih kampanja’“.„Transparentnost Srbija“ podvlači da kumulacija javnih funkcija mora biti zakonom zabranjena,tj. da valja ukinuti sadašnju praksu davanja saglasnosti. Uz to, da zakon obaveže funkcionere daprijave poklone velike vrednosti „čak i kada naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom“, kaoi gotovinu „u vrednosti preko 10.000 evra“. Takođe, kontroli bi moralo da bude podvrgnuto„poslovanje firmi u vlasništvu funkcionera sa koncesionarima, primaocima subvencija i pre-duzećima koja obavljaju poslove u Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma“.Uslov za izbor članova Odbora i direktora Agencije za borbu protiv korupcije trebalo bi dabude njihova „nepovezanost sa političkim subjektima po bilo kom osnovu, a ne samočlanstvu u partiji (npr. da nisu bili kandidati na poslednjim izborima, finansijeri, članoviizbornih komisija iako formalno nisu bili članovi stranke)“.



DNEVNIK JEDNE POLITIČARKE - JEDINOG PREDSTAVNIKA SRPSKE OPOZICIJE NA SEDNICI SKUIPŠTINE SAVETA EVROPE

va da je ona prevodilac. Ljubazno moli da jojdam kopiju svog govora ako ga imamnapisanog. Uverava me da ću doći na red i dobitireč. Vidim da je vrag odneo šalu, da mi je boljepsihički se pripremiti za vatreno krštenje predmikrofonom u Skupštini Saveta Evrope. Ubrzopotom dobijam reč. Na početku se skroz spetl-jam i umesto „resolution“ kažem „revolution“.Počnem da zaplićem i oko „disinformation“. Umomentu pomislim da me to možda stiže karmašto sam koji sat ranije tvitovala snimakDubravkinog govora, al’ brzo se trgnem, nekakose iskobeljam iz te početne treme, uspem dasaberem misli i manje-više kažem skoro sve štosam zamislila, a da me zvonce ne opomene dasam probila vreme.

Scena 4: Pratim ludilo na društvenim mreža-ma. Trendujemo i Dubravka i ja. Ne uspevam daispratim sve notifikacije, ali vidim da su ljudimahom zadovoljni onim što sam rekla. Osećamveliko olakšanje što ih nisam razočarala.

Četvrtak, dan 4.Scena 1: Kako sam ušla,

zaćutaše. Šefica Tomić mijedina reče dobar dan. Doksam sela, jedan će član dele-gacije naglas izgovoriti predsvima, obraćajući seDubravki: „Važno je da tiradiš dobre stvari za svojuzemlju, a sve ostalo nema

veze.“ Dubravka će na to odgovoriti: „Hvala ti.“Neprijatnu ćutnju koja je potom nastala poslepola minuta će prekinuti treći član delegacijeobjavom da se Džordž Kluni razvodi (štouooooopšte nije loša vest!). Ubrzo potompokupim si pinkle i izađem iz kancelarije (koja je,inače, uglavljena između kancelarija delegacijeNemačke i delegacije Rusije, ko da smo Ukrajina,božemeoprosti). U hodniku se mimoiđem saŠešeljem juniorom. I on mi nazva dobar dan.

Scena 2: Konačno imam vremena malo i da sepromuvam među ostalim delegatima, da ihupoznam i popričam s njima. Ukrajinci miobjašnjavaju zašto Rusija već dve godine neplaća članarinu Savetu Evrope i ne dolazi nazasedanja. Britanci imaju svako svoju verzijuviđenja Bregzita. Šveđani iz relativno nove par-tije „Švedske demokrate“, koje su bile velikoiznenađenje septembarskih izbora u svojojzemlji i praktično uzročnici četvoromesečnepolitičke krize u sastavljanju nove vlade, poma-lo su u depresiji što su socijaldemokrate u Šved-skoj na kraju dobile još jedan mandat da vodezemlju. „Yes, but it will be good for you in thelong run“, tešim ih. „Yes, it will be. But it is badfor country now“, kažu mi, prilično utučeni.

Scena 3: Čujem svašta i o političkoj dinamiciunutar Saveta Evrope. Saznajem da je nedavnoformirana nova poslanička grupa „FreeDemocrats Group“ (FDG), a da je u najaviformiranje još jedne, izrazito radikalne grupe.Malo kome je jasno zašto, otkud i kako se odjed-nom formiraju nove poslaničke grupe. A ja senešto mislim... s obzirom na to da je Dubravka

Filipovski iz SNS-a potpredsednik FDG-a – nisutu čista posla. Zašto, kako i otkud bilo kojaposlanička grupa ima interes da za potpredsedni-ka postavi nekog ko ne vlada engleskim jezikom,znajući da će u toj ulozi često morati za mikro-fon... evo, nisam pametna. Vi recite. Jesu li točista posla? Ovo se ne pitam samo ja. S dverazličite strane čula sam da je i generalni sekre-tarijat Skupštine Saveta Evrope postavljao pitan-je otkud sad Dubravka Filipovski iz SNS-a, čijisu svi članovi delegacije u poslaničkoj grupi EPP(European's People Party) kojom dominiraNemačka, jedina u novoformiranoj FDG, pa još ipotpredsednica? Naravno, nije zabranjeno darazličiti poslanici iz iste stranke budu članovirazličitih poslaničkih grupa u SE, ali je – neo-bično. Možda je upravo to razlog što je DubravkiFilipovski do bukvalno pre nekoliko dana nasajtu Skupštine Saveta Evrope stajalo da potičeiz „Nove Srbije“. Zaboravili, izgleda, ovi iz našedelegacije da im jave da je još u novembru 2017.godine preletela u SNS.

Petak, dan 5.Scena 1: Stižu lepe vesti od Toma.

Ratifikovano je moje članstvo u Odboru za mon-itoring! Ako li je SNS poželeo da me već juče izdelegacije Skupštine Saveta Evrope izbaci zbogsve štete koju sam im dosad napravila, nakonove vesti ta će želja da im poraste do neslućenihrazmera. Ajd sad da vidim da dođe neka dele-gacija da ustanovi stanje stvari u Srbiji i da imneko plasira RTS kao pozitivan primer!Radujem se predstojećem iskustvu rada u tomodboru kao malo dete. Prva sledeća sednica je 6.marta u Parizu.

Scena 2: Plenum se završava u 13 sati, asamim tim i zimsko zasedanje Skupštine SavetaEvrope. Po podne u miru hotelske sobe sležemutiske i pišem beleške o prethodnih pet dana.Konsultujući internet prezentaciju Saveta Evropekao pripomoć, odjednom shvatam da je DubravkaFilipovski imala još jedno obraćanje u plenumu uutorak po podne, koje sam propustila jer sam u todoba spremala svoj govor za sredu. Pronalazimsnimak u arhivi Saveta Evrope, gledam i ne veru-jem... zbog načina na koji je izgovorila poslednjurečenicu hoću da umrem od sramote.

Scena 3: Razmišljam koliko bi SNS-u štetakoju su u Savetu Evrope, u javnosti i nadruštvenim mrežama pretrpeli bila manja danisu pokušali da me eskiviraju, već da su menajnormalnije poveli na put kao punopravnogčlana delegacije, kao što je to normalno u svimnormalnim zemljama. Nego, eto, SNS je moraoi ovom prilikom da odglumi svoje bahato ludiloi da nam zemlju izblamira pre svega time što menisu poveli, nego sam morala da se žalimpredsednici Skupštine Saveta Evrope na njih, apotom i činjenicom da iz sopstvenih redova nisuizabrali dovoljno kvalitetne ljude za delegaciju,sa čim je neko konačno bio spreman da upoznajavnost. Što se mene tiče, kući se vraćam zado-voljna poslom koji sam u Strazburu obavila.Sledeće zasedanje je početkom aprila.

(Autorka je predsednica DJB i narodna poslanica)

Piše: Branka Stamenković

Branka Stamenković, narodna poslani-ca i predsednica DJB, bila je deo našedelegacije na nedavno završenom

zasedanju Skupštine Saveta Evrope uStrazburu. Svakodnevno je na svom „Fejsbuk“profilu u formi dnevnika prepričavala deša-vanja iza kulisa ovog svetskog događaja.Prenosimo vam u celosti Brankin „izveštaj“ izStrazbura.

Ponedeljak, dan 1.Scena 1: Ubrzo nakon registracije nađoh

se oči u oči sa šeficom naše delegacije kojaje odmah počela da me prekorava što joj senisam još u Beogradu javila da mi objasnida ne mogu da budem delegat jer nemamsvoju poslaničku grupu. To mi mrtva ’ladnapriča dok ja pred njom stojim, a akreditaci-ja delegata Saveta Evrope mi visi oko vrata.Lud zbunjenog!

Scena 2: Naša sekretarka mi objašnjavada samo ona prijavljuje govornike online „u dogovoru sašefom delegacije“, kao i da obično govori šef delegacije.Pokušavam da zamislim dogovaranje s Tomićkom. „O čemubiste Vi pričali, Branka?“ „Pa, ja bih malo o medijskommraku u Srbiji, o činjenici da opozicija nema apsolutnonikakav pristup medijima i da su mediji pod totalnom poli-tičkom kontrolom SNS-a.“ Hm. Šta ako se ne dogovorimo?Odlučujem da pitam Toma, generalnog sekretara mojeposlaničke grupe u SE, postoji li u tom slučaju mogućnostžalbe? Tom me odvodi u „Table Office“, službu u kojojmogu sama da se prijavim za reč. Ja – mrtva srećna što nemoram uopšte ništa sa SNS-om da se dogovaram!

Scena 3: Na radnoj večeri moje poslaničke grupe malorazgovaram s poslanikom Gornjeg doma britanskog parla-menta koji mi sedi s leve strane i koji je protiv Bregzita, amalo s poslanikom Donjeg doma koji mi sedi s desne stranei koji je za Bregzit. Nijedan ni drugi nisu znali da je njihovkolega poslanik iz Donjeg doma Dejvid Trednik – astrolog,pa guglam da im dokažem. „That sounds like somethingDavid would be interested in!“, složni su. S obzirom na toda je Dejvid Trednik poslanik u Donjem domu bez prekidajoš od 1987, obojica se slažu da će verovatno biti imenovani za člana Gornjeg doma.

Scena 4: Toma, koji je od ranog jutra prezaposlen, jedvauspevam da nahvatam nakratko da mu se zahvalim za svupomoć koju mi je pružio. On mi se tom prilikom požali daje imao težak dan, jer je u Skupštini SE formirana novaposlanička grupa, pa su neki naši članovi odlučili da pređuu nju. Kaže mi: „You understand this.“ Odgovaram: „Yes,Tom, I understand that very well.“ Sutradan ću saznati da je

potpredsednik te nove grupe –Dubravka Filipovski iz SNS-a. Nisu to čista posla.

Utorak, dan 2.Scena 1: Na sednici Odbora za migracije sukob izvestio-

ca Helsinškog komiteta iz Mađarske i poslanika izMađarske oko migracione politike. Većinu u tom odboruimaju socijalisti i levičari, koji drže stranu nevladinoj orga-nizaciji. Zbog dominantno prisutnog stava u Odboru da semigranti moraju primiti sekiraju se poslanici iz Italije,Grčke, Mađarske i Turske. Skoro pa uzgred obaveštavaju sečlanovi Odbora da je Vlada Grčke donela odluku o olakši-cama za stanovnike jednog grčkog ostrva u vidu smanjenogporeza samo zato što se na ostrvu nalazi izuzetno veliki brojmigranata. Nisam baš sasvim shvatila zašto je to većinaprisutnih ocenila kao skandaloznu praksu i zahtevala da sezbog toga uloži protest grčkoj vladi, ali da su se skandalizo-vali – jesu.

Scena 2: Posle Odboraodlazim u plenum, ali osimdelegata iz SPS-a ne vidimnikog drugog iz naše dele-gacije. I on ubrzo odlazi.Posle pauze za ručak svra-tim u kancelariju, ali nitamo nikog ne nalazim.Nema ni vozača. Pitam

sekretarku gde su. Kaže mi da su na sastancima. Hm.Scena 3: Po podne počinjem da pripremam svoj govor za

sredu. Objedinjena rasprava vodi se o predlozima dverezolucije. Jedna se bavi fenomenom lažnih vesti, za koji sekaže da je previše politizovan, pa se stoga predlaže nov ter-min koji bi ga zamenio, jer ima širi kontekst: „informacioninered“. Druga rezolucija bavi se važnošću medijskih slobo-da u kontekstu fer i slobodnih izbora. U obrazloženju prvogpredloga pronalazim ne jedan, već dva pomena RTS-a – obau pozitivnom kontekstu. Hoćudasesamoubijem!

Sreda, dan 3.Scena 1: Pre početka plenarne sednice svraćam u našu

kancelariju. Za razliku od juče, sad su svi prisutni.Nazovem im svima dobar dan i svi mi redom odgovore osimšefice Tomić, koja mi reče „Ćao, Brankić.“ Oouukej...

Scena 2: Majko moja mila, kako sam crvenela... Bilo mesramota za sve pare. U zemlju sam htela da propadnemnasred Strazbura. Ne znam da li me više bio blam zbog lažikoje je Dubravka Filipovski u svom govoru iznela ili zbognačina na koji je to uradila. Pri svemu tome sam se i užasno

nervirala što sam tad još uvekmislila da neću doći na red dakažem nešto suvislo i tačno natemu medijskih NEsloboda uSrbiji.

Scena 3: Nekih desetak gov-ornika pre mene, prilazi mi jednagospođa i na engleskom jeziku sfrancuskim naglaskom objašnja-

Koliko bi SNS-u šteta koju su uSavetu Evrope, u javnosti i nadruštvenim mrežama pretrpeli bilamanja da nisu pokušali da meeskiviraju

Posle Odbora odlazim uplenum, ali osim delegata izSPS-a ne vidim nikog drugogiz naše delegacije. I on ubrzo odlazi

Pet dana u Strazburu

Nakon govora u Savetu Evrope o medijskom mraku u Srbiji, kojionemogućava fer i slobodne izbore, Branka Stamenković iz DJBimenovana je za člana Odbora za monitoring Saveta Evrope. Ovaj

odbor zadužen je za skupljanje informacija i pisanje izveštaja o stanjudemokratije u zemljama članicama Saveta Evrope koje se nalaze u procesumonitoringa. Srbija je trenutno jedna od 10 zemalja nad kojima se vrši moni-toring.

Osim medijskih sloboda, predmet monitoringa u Srbiji su i izborni proces,vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanogkriminala, i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Ovom imenovanju i govoru predsednice DJB Branke Stamenković pretho-dio je pokušaj šefa srpske delegacije, Aleksandre Tomić iz SNS-a, da isključiDJB iz Parlamenta Saveta Evrope. Aleksandra Tomić je donela samovoljnuodluku da delegacija u Strazbur otputuje bez delegata DJB. BrankaStamenković je na zasedanje došla u samostalnoj režiji, posle pozitivnogodgovora Saveta Evrope na žalbu na postupanje Aleksandre Tomić.

Nakon što je ovaj pokušaj Aleksandre Tomić osujećen i nakon što je BrankaStamenković u Skupštini Saveta Evrope uspela da se izbori za mikrofon, ostalidelegati SE imali su priliku da prvi put čuju činjenice o stvarnom stanju namedijskoj sceni Srbije. S obzirom da je ovo rezultiralo imenovanjem BrankeStamenković za člana Odbora za monitoring, postalo je potpuno jasno zbogčega je SNS po svaku cenu želeo da Branku Stamenković iz DJB onemogućida dođe u Strazbur.

Kao jedini opozicioni poslanik u delegaciji Srbije u Skupštini SavetaEvrope, predsednica DJB Branka Stamenković će se postarati da se istina opotpunom urušavanju demokratije i nezavisnih državnih institucija u Srbijičuje u svim relevantnim međunarodnim forumima.

Dimitrije Gašić

BRANKA STAMENKOVIĆ IZ DJB IMENOVANA ZA ČLANA ODBORA ZA MONITORING

U SAVETU EVROPE

Da progleda Evropa


Učetvrtak veče st igne mi poruka odToma van Dajka, generalnog sekretaraposlaničke grupe Evropskih konzerva-

tivaca i reformista u Parlamentarnoj skupštiniSaveta Evrope (PSSE), kojoj DJB pripada.Video je spisak delegacije Srbije i, s obziromda je moje ime na njemu, pita: „Je l’ dolaziš nazimsko zasedanje u ponedeljak?“

E moj Tome, mislim se, mene niko iz naše vajnedelegacije nit’ je zvao, nit’ znam imam li kartu ismešaj, što po pravilima Saveta Evrope svim delega-tima treba da obezbedi Narodna skupština matičnezemlje.

U petak ujutro nazovem nadležni skupštinskiodbor. Pitam: „Idemo li na zasedanje u ponedeljak uStrazbur? Mene niko ne zove i niko me ništa neobaveštava, a član sam delegacije.“ Imam šta i dačujem. „Da je trebao neko nešto da vas obavesti, većbi vas obavestio. Delegacija putuje u nedelju. Akonemate kartu, znači da niste u delegaciji.“ Posle jošsa druge strane saznam da je spisak članova delegaci-je (na kome je i moje ime) u Savet Evrope poslat udecembru i da ga je potpisala predsednica NSRSMaja Gojković, a da je onda, kada je trebalo obezbe-diti avionske karte i smeštaj, šefica naše delegacije,Aleksandra Tomić iz SNS-a, odlučila da u Strazburidu svi – osim mene.

Tom odmah pokrene čitavu mašineriju u SE i veću subotu mi javi da je generalni sekretar PSSE rekaoda slobodno dođem na zasedanje, ako mogu to samada finansiram, jer ja jesam punopravni član PSSE, pada posle tražim od Narodne skupštine da mi torefundira, jer po pravilima Saveta Evrope –Skupština mora da snosi te troškove. Spakujem senavrat nanos i krenem u nedelju put Strazbura.

Nesuvisla objašnjenjaU ponedeljak ujutro se natenane registrujem, dobi-

jem propusnicu, nađem svoje mesto u plenumu i tek tuse sretnem sa ostatkom srpske delegacije. Šefica Tomićodmah počne da me prekorava što joj se nisam javilada mi objasni. A da sam joj se javila, objasnila bi mi danisam mogla da idem zato što DJB nema višeposlaničku grupu. Nasmejem se naglas tom nesuvis-lom objašnjenju. „Poslali ste Savetu Evrope obavešten-je da sam član delegacije u decembru, mesec dananakon što sam ostala bez poslaničke grupe. Osim toga,očigledno je da to nema nikakve veze jer – da je toproblem, ne bi mi generalni sekretar rekao da dođem.Bez ikakvih problema sam se registrovala.“ Šefica

Dugo putovanje HRONOLOGIJA BEŠČAŠĆA U

Osujećena bahatostnaprednjaka

Piše: Dimitrije Gašić

Upotpunoj suprotnosti s pravilima rada Parlamentarneskupštine Saveta Evrope, Aleksandra Tomić iz SNS odluči-la je da narodna poslanica i predsednica Dosta je bilo

Branka Stamenković ne bude član delegacije koja učestvuje na zim-skom zasedanju u Strazburu.

Uprkos činjenici da DJB ima svog poslanika u Parlamentu SavetaEvrope, Tomić je, u svojstvu šefa srpske delegacije, samovoljno i pro-tivno pravilima Saveta Evrope donela odluku da isključi DJB sa zim-skog zasedanja u Strazburu tako što je službenicima Narodne skupš-tine zabranila da za Branku Stamenković rezervišu hotel, kartu iobaveste je.

Dan nakon što se u DJB-u saznalo da su isključeni, uputili suzvaničan protest presednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope(PSSE) protiv šefa srpske delegacije zbog samovoljne odluke oisključenju. Oštro protestno pismo upućuju i Aleksandri Tomić,apelujući na nju da hitno preinači nezakonitu odluku.

Iako se delegacija u ponedeljak, 21. januara, zaputila u Strazburbez poslanice Branke Stamenković, ona je istog dana stigla uStrazubur i, zahvaljujući prijateljskim odnosima DJB sa poslanicimadrugih zemalja, uspela da se akredituje za zasedanje skupštineSaveta Evrope.

- Veliku pomoć DJB i ja dobili smo od naše Poslaničke grupeevropskih konzervativaca i reformista koji su kontaktirali gener-alnog sekretara i predsedicu Skupstine SE da objasne šta je šeficasrpske delegacije uradila da me spreči da dođem na zasedanje.

Mnogo im hvala - navela jeStamenković u svom obraćan-ju na društvenoj mreži Tviter.

Parlamentarna skupštinaSaveta Evrope nije isto što iEvropska unija jer je sastavlje-na od narodnih poslanika svihevropskih zemalja. DelegacijaNarodne skupštine Srbije uparlamentu Saveta Evrope ima

sedam predstavnika: tri poslanika iz redova SNS-a, jednog iz SVM-a, jednog iz SRS, jednog iz SPS-a i jednog iz DJB-a. Drugim reči-ma, DJB je jedini predstavnik srpske opozicije u Savetu Evrope.

SNS na sve načine, nezakonite i krajnje nemoralne, pokušava dauguši glas opozicije ne samo u Srbiji, već i u svetu. Ovaj put im tonije uspelo.

Branka Stamenković je na zasedanju Skupštine Saveta Evrope,kao jedini predstavnik srpske opozicije, govorila o pogubnoj politi-ci EU koja podržava autokrate na Balkanu, o kolonijalnoj politiciNemačke na Balkanu i o potupnoj razgradnji demokratije u Srbiji.

Govorila je i o potpunom medijskom mraku, korupciji u vrhuvlasti, sprezi vlasti sa kriminalom, partokratiji koja je sve tri granevlasti podvela pod svoju stranačku vlast, manipulacijma sa biračkimspiskovima i izbornim krađama, o zastrašivanju građana, i o porucikoju Nemačka u kaputu EU šalje našim građanima da “Srbija ide udobrom pravcu”.

Ovim gestom, vladajuća koalicija na čelu sa SNS-om pokazala jeda očigledno strahuje da se u relevantnim evropskim institucijamačuje bilo kakva poruka iz Srbije koja nije u skladu sa njihovomproklamovanom mantrom da „EU nema alternativu“ i kritika EUzbog podrške autokratama na Balkanu koji uništavaju demokratiju,kontrolišu medije, zastrašuju građane, manipulišu biračkimspiskovima…

Još jedna zavera vladajuće većine protiv jedinog opozicionogpredstavnika Srbije u Savetu Evrope nije uspela, a Srpska naprednastranka još jednom je obrukala građane Srbije pred Evropom.

Branka Stamenkovićje na zasedanjuSkupštine SavetaEvrope bila jedinipredstavnik srpskeopozicije

KAKO JE DJB POBEDIO SNS USREDSTRAZBURA

Piše: Hana Adrović

Bude to tako sa svetskim ekonom-skim forumima. Dođu i prođu.Ništa neobično za svetske

ekonomske forume kakav je na primerforum u Davosu. I on bi tek tako došao iprošao, da nam nešto sasvim neobičnonije skrenulo pažnju na njegovo održa-vanje.

Šta nam je to skrenulo pažnju dragičitaoče, saznaćeš uskoro, ali prvo da ustanovimo neko-liko činjenica. Davos je gradić u Švajcarskoj koji brojinešto manje od 11.000 stanovnika. Svake godine baštokom trajanja skijaške sezone, u njemu se sastaju naj-moćniji svetski lideri da bi diskutovali o temama odvažnosti za čovečanstvo. Ono pak po čemu se ovo-godišnji forum u Davosu razlikuje od prethodnih jesteto što su učešće na njemu otkazali najpoznatiji državni-ci poput Donalda Trampa, Tereze Mej i EmanuelaMakrona.

Ali ono po čemu je ovogodišnji susret ne baš naj-moćnijih lidera u Davosu nama privukao pažnju, adozvolićete da budem objektivna, jeste učešće predsed-nika Srbije, Aleksandra Vučića, u jednoj krajnje zan-imljivoj raspravi. Kako su domaći mediji najavili, a citi-raću ih jer se nijedna reč tamo ne nađe slučajno, „Tokomboravka u Davosu, predsednik Vučić obratiće se skupuna temu ‘Sloboda medija u kriznim situacijama’ i pris-

ustvovati brojnim sesijama svetskogekonomskog foruma“. Zanemarimo sadabrojne sesije i usmerimo svu pažnju naskup o slobodi medija u kriznim situacija-ma.

Zamislimo sada našeg predsednikakako korača crvenim tepihom postavljen-im samo za njega. On jeumoran, kreće se sasvimpolako, sa njegove leve i

desne strane ničice padaju prisutni i uklizećem spustu mu celivaju skute. Nakraju crvene plišane staze nalazi se tronsačinjen od novinske hartije najproda-vanijih tiraža “Informera”.

Naš predsednik sada zauzima sedećipoložaj, ali prethodno iz džepa vadiDragana J. Vučićevića spakovanog uholster, a DJV se već sledećeg trenutka,hitrim potezima transformersa, pretvarau hoklicu za umorne noge predsednikaSrbije. Odjednom, iza crvene zavese,sporim pokretima nekoga ko je ipakshvatio da jeste srpski ćutati, pojavljujese Dragan Bujošević, koji na kolicimagura devet monitora i namešta ih u jas-nom vidokrugu čoveka koji ne spava, apotom istim sporim pokretima zamiče

Izmakli se ljudi iz SNS i pustiliDS i SMS da pokušaju daodrade posao za njih

Sendvič sa ČUDNA EKSKURZIJA U DAVOSU


NARODNOJ SKUPŠTINI SRBIJE

u Jevropu…Tomić onda počne da se pravda na drugi način. Počne da miobjašnjava da DS lobira po Savetu Evrope, gde ima jak uticaj,da se ja isključim iz delegacije, a da umesto mene bude imen-ovan neko iz DS. Jer, DS ima poslaničku grupu, a DJB nema.Takođe me upozori: „Samo da znate da se poslanička grupaliberala (ALDE) sprema da ospori vaše članstvo u delegaciji.O tome tek treba da se glasa.“

U tom momentu shvatim da su protiv mog učešća na ovomzasedanju PSSE tri interesne grupe iz Skupštine Srbije. Prvaje SNS; druga je DS; a treća je SMS. U ovoj poslednjoj jeAleksandar Stevanović, preletač koji je oteo mandat od DJB,pa se onda nasekirao što je zbog toga izgubio mesto u ovojdelegaciji, jer sam umesto njega imenovana ja. Stvarno mi nijejasno šta je očekivao: da može da otme mandat DJB-u, a da gaonda DJB ostavi da i dalje bude naš predstavnik u SavetuEvrope?! On je, dok je bio u PSSE, pripadao poslaničkoggrupi liberala (ALDE), a da nikome u DJB nije bilo šta rekaoo tome dok je još bio član DJB, pa uzimam skoro zdravo zagotovo da iza ove inicijative o kojoj mi Tomićka priča – stojiupravo on.

Ta pakost, naravno, nije uspela, kao ni pokušaji preostaledve interesne grupe da me isključe sa zasedanja. Savet Evropene zanima ima li neko poslaničku grupu u matičnoj zemlji iline, već koliko je glasova na izborima dobio. Za razliku oddomaće političke scene, gde se preko propagandne mašinerijeu medijima i preko botova na društvenim mrežama stalnomuti voda kako bi se dokazalo da su preletači pošteni, a onikoji ostanu verni svojoj političkoj organizaciji nevažni, ubelome svetu potpuno je jasno da su preletači zlo koje veštač-ki prekraja izbornu volju građana. Stoga u Savetu Evrope jef-tine priče lokalnih mangupa iz Narodne skupštine Srbije nepiju vodu. Nagledali su se i naslušali oni takvih i sličnih pričaiz raznih zemalja u tranziciji, nisu im fenomen preletača itrgovina mandatima ništa novo. U njihovim očima pravda jena strani onih koji su ostali da zastupaju interese građana koji

su za njih glasali, a ne na strani preletača koji su nečasno otelimandat da dalje uz pomoć njegovog uticaja nečasno trguju nebi li unapredili svoju ličnu političku karijeru, ne mareći više zapolitičku organizaciju koja ih je iznedrila i za glasače koje suizneverili.

Kad se urote “neistomišljenici”A što se tiče pokušaja DS-a da mi otmu mesto u delegacijipa,

nije im prvi put. Čim je DJB u Narodnu skupštinu ušao u junu2016. godine s većim brojem glasova nego DS, i čim je postalojasno da će zbog toga mesto u međunarodnim delegacijamaimati DJB, a ne DS – oni su pokušali to da ospore. Još tada su uStrazburu lobirali da se DJB delegat izbaci, a na mesto njegadođe DS delegat. Ni tada im nije uspelo, jednako kao ni sada.Zašto i dalje pokušavaju, bogapitaj. Negde im se pomalo i divimzbog snage uverenja da će jednim te istim pokušajima vre-menom dobiti drugačiji rezultat.

U celoj ovoj komplikovanoj priči, SNS je još ispao i naj-pametniji od sve tri interesne grupe. Izmakli se ljudi i pustili DSi SMS da pokušaju da odrade posao za njih. SNS je samomaaaaalko pripomogao tako što je zaboravio da mi obezbedikartu i smeštaj u Strazburu. Ko zna, možda je plan bio da ovdeljudima objašnjavaju da sam neodgovorna i da nisam htela dadođem, ne bi li progurali DS plan. Jer, ipak se oni međusobnomnogo bolje poznaju i razumeju. A i spoljna politika im je ista.Stoga mene uopšte ne iznenađuje njihov zajednički interes dame, ovakvu anti-EU kakva sam, što elegantnije neutrališu uSavetu Evrope, da ne bih remetila ujednačenu mantru ostatkasrpske delegacije da „EU nema alternativu“.

Plan im nije uspeo. Akreditovana sam kao delegat, te će seu PSSE, na ovom i svim ostalim zasedanjima koja slede, kon-ačno čuti i glas treće opcije, a ne kao do sada – samo glasbivše i sadašnje vlasti koje zajednički mantraju da EU nemaalternativu. Branka Stamenković

BANKARSKI GLOBALIZAM UDAVOSU I NAŠ PREDSEDNIK

SNS-a

Vučić u Davosu –

namera a ne greška


UDavosu se svake godine sastaju bankari, indus-trijalisti, tajkuni, pažljivo odbrani političari,urednici medija, tehnokrate, ekonomisti i

aktivisti za koje globalisti procenjuju da su im korisni.Taj “Svetski ekonomski forum”, kako ga zovu, dobra jeprilika za druženje i promosivanje zajedničkog interesa:sopstvenog interesa.

Ove godine predsednik SNS-a je pozvan da održigovor na temu “Sloboda medija u kriznim situacijama”.Moramo priznati i da je zaslužio. To je kao da princ uSaudisjkoj Arabiji drži govor o slobodi žena. Da li mis-lite da organizatori u Davosu ne znaju šta Vučić radi uSrbiji? Da je ovo greška?

Valja nam se probuditi. Vučićev nastup nije njihovagreška, već njihova namera. Bez njihove podrške ne bibilo ni Vučića. Globalizam pokazuje svoje pravo,kolonijalno lice.

Globaliste ne interesuje demokratija. Ne interesuje ihsloboda medija. Ne interesuju ih izborne krađe.Interesuje ih kolonijalizam i poslušne autokrate.

Kada ljudima kažete globalizam, oni misle na roman-tično povezivanje ljudi: svi smo mi građani sveta.Globalizam je u stvari bankarski globalizam kontrole iurušavanja demokratije. Levičari kažu neoliberalizam.U stvari je u pitanju neokolonijalizam – ekonomskikolonijalizam.

Glavni sukob unutar Zapada danas je sukob izmeđupolitičkih opcija koje podržavaju bankarski globalizam iopcija koje vode politiku suvereniteta zemalja. Globalistivladaju od drugog svetskog rata do danas, kontrolišunovac i ugrožavaju demokratiju u celom svetu.

Zapad zahvata talas suverenizma. EU sa ECB kojaštampa evro je projekat bankarskog globalizma.Trampova suverenistička politika je bliža Kini i Rusiji.

DJB vodi državotvornu politiku. Evropi nije potrebnaEU. Evropi je potrebna saradnja suverenih država.

iza scene. Tišinu prekida jedno „Suzana, voda“, u kadar ulazinevidljivi vetar koji za sobom ostavlja flašicu vode “AquaViva”, predsednik otpija gutljaj i izgovara „Spreman sam zavaša pitanja“.

Prostoriju ispunjava gromoglasni aplauz vavilonskihrazmera, samo se jedna ruka pojavljuje u vazduhu i hvatamikrofon. „Gordana Uzelac, televizija Pink. Da li su dva i dva

četiri predsedniče Vučiću?“, naizgled obično pitanje našpredsednik prima sa velikom teskobom. „Drago mi je da ste topitali, Gordana. Znam da opozicija govori da su dva i dva petili recimo tri, ali ja vas uveravam da su četiri. Srbija ide udobrom pravcu“, dok izgovara poslednju rečenicu namigujeMaji Gojković, koja sa galerije pritiska zvonce i svi ponovopočinju da aplaudiraju.

Ovo je znak za intermeco, na scenu stupa Žika Šarenica inajavljuje ice-bucket challenge Čedomira Jovanovića uzmolbu da na kraju ipak bude aplauza. Mokri Čeda sakupljakockice leda po bini da se na njih slučajno ne bi okliznuo IvicaDačić dok bude pevao “Miljacku”. Ko bi rek’o čuda da sedese, ali tu je i Barbara Životić u belom kaputu sa svojom poe-mom o linču, silovanju i nasilju. Goran Vesić najavljuje iposlednju tačku večeri – ariju iz opere “Fantom iz Savamale”u izvođenju dva veoma talentovana bagera.

Nakon aplaudiranja merenog štopericom i crvenilom dlano-va, oni koji su ispunili kvotu dobili su sendvič, pa su lepo pošlinazad za Srbiju. Autobusi su savršeno mesto za prepričavanjeutisaka, a organizovani put iz Davosa je dug. “Bilo je lepo”,kaže jedan, “da se Putin obratio bilo bi još lepše”, dobacujegospođa. Jedan dečak leži u majčinom krilu sa telefonom uruci i dok se autobus trucka po švajcarskim planinskimputeljcima sasvim tiho je pita: “Mama, a zar nije trebalo dabude reči o slobodi medija u kriznim situacijama?”, majka gapogleda i kaže: “Jeste sine, ali o tome ćemo svakako slušati usubotu ispred Platoa u 18 časova”.

(Autorka je urednica i voditeljka emisije “Nešto Drugačije”)

švajcarskim sirom


Bacanje bisera pred svinjeULAGANJE U ŠKOLOVANJE I RAZVOJ DETETA PRIVILEGIJA BOGATIH

Piše: Sanja Majdak

Obrazovanje u Srbiji nikada nije bilo skuplje. Školo-vanje dece postala je izuzetno skupa investicija ukojoj je odnos troškova i očekivane koristi u velikoj

nesrazmeri.I dok se kod investiranja u

neki posao očekuje povraćajuloženih sredstava i zarada,ulaganjem u obrazovanjesvog deteta roditelj očekujeda će njegovo dete postatisamostalana osoba koja sesama izdržava. Međutim,podaci pokazuju da čak 69,5odsto mladih između 18 i 34godine i dalje živi uroditeljskom domu. Ta broj-

ka je znatno iznad proseka Evropske unije koja iznosi 47,9odsto. Mladi su zbog ekonomske situacije primorani da buduu okviru porodice jer nemaju perspektivu i teško nalazeposao u svojoj struci.

Svesni da fakultetska diploma nije garant pronalaženjaposla i ostvarivanja ekonomske nezavisnosti, roditelji ulažudodatna sredstva da bi svojoj deci omogućili sticanje novihznanja i veština. Tako, mnoga deca idu u privatne školestranih jezika ili imaju privatne časove i treniraju različitesportove.

Bavljenje sportom postalo je veliki biznis. Da bi se vašedete bavilo nekim sportom u Beogradu, moraćete da izdvo-jite mesečnu članarinu od 1000 do 16.5000 dinra. U troškovetreba uračunati kupovinu opreme, kao i novac za putovanja,takmičenja i pripreme. Previsoke članarine koje mnogiklubovi naplaćuju ne čine samo bavljenje sportom nedostup-no deci čiji roditetelji to ne mogu da priušte, već je to iugrožavanje njihovog osnovnog prava zagarantovanog

Zakonom o sportu po kome sport mora biti dostupansvakom. Zbog toga mnogi talenti ostaju neotkriveni, amnogo mladih ostaje prepušteno ulici sa svim zamkama,poput narkomanije i kriminala koji tamo vrebaju.

Kad uspete da obezbedite potreban novac da bi se vašedete bavilo sportom, nailazite na novi problem. U Srbiji pos-toji nešto što se zove „prijatelj kluba“. Ta pojava je posebnoprisutna u fudbalu i košarci. To je roditelj čije dete trenira unekom klubu i koji materijalno ili na neki drugi načinpomaže klub. Deca „prijatelja kluba“ su favorizovana uodnosu na ostalu decu, imaju bolji tretman i dobijaju višeprilika da budu na terenu. Mnoga talentovana deca utakmiceprovode sedeći na klupi gledajući svoje manje talentovanedrugare na terenu. Zato mnogi roditelji pokušavaju da svojudecu pošalju u inostranstvo gde talentovani sportisti, osimšto imaju tretman adekvatan talentu, dobijaju i stipedije.

Poseban problem čine termini koji su apsolutno nepri-lagođeni uzrastu dece. Zbog velike komercijalizacije sporta,sale i tereni su preokupirani, pa deca imaju treninge u kasnim

večernjim časovima kad bi trebalo da su u krevetu.U današnjem svetu ništa nije besplatno, ali država bi

morala da pronađe način da bavljenje sportom postanepristupačno za sve mlade koji vole sport i to ne sme dabude privilegija bogatih. Finansiranje sportskih klubovatrebalo bi da preuzmu opštine i da omoguće besplatnobavljenje sportom za svu zinteresovanu decu i mlade. To jeulaganje u budućnost. Kroz bavljenje sportom deca stičuradne navike, uče šta je fer igra, izgrađuju karakter.Stvaranjem zdravog pojedinca, stvorićemo zdravu naciju.

Školovati jedno dete u Srbiji ovakvoj kakva je sada,omogućiti mu da završi osnovnu, srednju školu i fakultet,da nauči jedan ili dva strana jezika, da razvije svoj duh itelo kroz bavljenje sportom je kao da iznedrite jedan biseri bacite ga pred svinje. Zato su mnogi roditelji odlučili dasvoje bisere raspu po belom svetu. Nadam se da ja svojeneću morati.(Autorka je profesorka engleskog jezika i članica OO DJB Palilula)

Mnoga talentovanadeca utakmiceprovode sedeći naklupi gledajući svojemanje talentovanedrugare na terenu

Dostojanstvo nije na buvljakuJEDAN APEL PANČEVCIMA

Pančevo je moj grad, pa iako nisam rođena u njemu, ovde sam od svoga ranog detinjstvatako da ga doživljavam kao svoj rodni grad. U Pančevu su rođena moja deca, moji unuci.Kada sam, putujući, odsustvovala iz Pančeva, bilo mi je drago što su ljudi na pominjan-

je imena mog grada pozitivno reagovali. Isticano je, doduše, i to da nam je veliko aerozagađen-je, ali to je sudbina svih industriski razvijenih gradova. Bile su to godine kada su u Pančevu pos-tojale mnoge fabrike, posao se relativnolako nalazio, solidno se zarađivalo, pasamim tim i solidno živelo. Od mojih isuprugovih primanja mogli smo svojojdeci i sebi priuštiti odlazak na zimovanja(doduše u sindikalnoj režiji), letovanja,povremene izlaske na ručak u restoran, ada ne razmišljamo da li ćemo, narodskirečeno, "izgurati mesec".

Onda su došle devedesete, pa sezahvaljujući pogrešnoj politici ipogrešnim ljudima, dogodio krahsvega. Sigurno su se u tim smutnimvremenima zahvaljujući svojim pozi-cijama i vezama mnogi dobro "snašli", ali ogromna većina nije.

U tom periodu, moje Pančevo postaje poznato po buvljaku. Takozvana "buvlja pijaca"postaje najveći izvor prihoda mnogih Pančevaca. Na njemu završavaju svoj radni vekmnogi radnici propalih fabrika i tako na neki način obezbeđuju egzistenciju za svojeporodice. Smetalo mi je kada su ljudi sa strane Pančevo pominjali jedino po poznatoj

"buvljoj pijaci", ali izgleda da to nije najgore što se vezuje za Pančevo.Nedavno su održani lokalni izbori u Lučanima. Zar su ti izbori u maloj i lepoj varošici

Lučanima bili toliko bitni da se sva svita SNS-a sjati tamo? Da li ljudi koji su učestvovaliu tome imaju porodice ili su im partijski rejting i mrvice privilegija koje im partijaomogućava važniji od svega? Kako će jednom, kada ova vlast ode, a ničija nije gorela

doveka, pogledati u oči svojoj deci,kumovima, prijateljima, komšija-ma...?

Poštujem svačije pravo da se poli-tički opredeli i angažuje, samim svo-jim angažovanjem pokušavamo dadoprinesemo da postanemo društvojednakih prava za sve. To će se postićijedino ako partije koje su na vlastiprestanu vršiti represiju, pre sveganad svojim članstvom, ucenama zaradno mesto - partijskim zapošljavan-jem i kada ljudi prestanu da prodajusvoj glas za litru ulja, kilogram brašna

i šećera ili za par hiljada dinara.Dragi moji Pančevci, znam da se teško živi, znam da su mnogi na ivici egzistencije, da

je teško doći do posla, ali znam i da smo kroz vreme iza nas prolazili kroz isto tako teškavremena. Sačuvajmo svoje dostojanstvo i ne dozvolimo da nam sutra bude neprijatno izaćina ulicu i pogledati u oči svojim sugrađanima. Milena Pušelja Dosta je bilo Pančevo


Forum mladih razgovarao s Radulovićem

Na mladima teret ostajeIMA LI SRBIJA BUDUĆNOST?

PETI ROĐENDAN U DJB-U

DJB je nedavno proslavio prvih pet godina posto-janja, a tom prilikom, Forum mladih imao je pri-liku da u dvočasovnom razgovoru komunicira sa

predsednikom Programskog saveta DJB i narodnimposlanikom Sašom Radulovićem.

Deo Foruma mladih, koji je uspeo tog dana da se probi-je do zavejanog Beograda, imao je mnogo pitanja za osni-vača Dosta je bilo.

Za početak, predsednik Foruma Dimitrije Gašić poželeoje dobrodošlicu svima i pitao Radulovića kako je bilo uRakiti, koju je posetio dan pre ovog druženja, gde je ispredmeštana tog sela predstavio zakon koji je podnet istog danau Skupštini, kojim bi se zabranila izgradnja minihidroelektrana u zaštićenim područjima.

Mlade je interesovala i budućnost, put Srbije kaEvropskoj uniji, aktuelna politička situacija na Kosovu iMetohiji, globalizam i neoliberalizam, ali i aktuelniprotesti koji se organizuju širom Srbije.

Članovi Foruma mladih podelili su iskustvo sa protes-ta iz gradova odakle dolaze: Niša, Bora, Užica, Šapca,Kraljeva, Kule, Novog Sada i složili se da je važno jasnoformulisati zahteve kako bi se sačuvala energija koja je

prisutna u šetnjama. Na kraju, članovi Foruma mladih, zajedno sa aktivisti-

ma, članovima i funkcionerima DJB pridružili su se subot-njoj protestnoj šetnji po prestonici. Redakcija Srpskog glasa

Prema istraživanju iz 2017. godine, koje je sprovelaKrovna organizacija mladih Srbije, u Srbiji živi manjeod 1.300.000 mladih. U mlađu populaciju spadaju

osobe između 15 i 30 godina.Kada je reč o mladima, uvek se polemiše o njihovim prob-

lemima, a svi dobro znamo koji su to problemi: stopa neza-poslenosti mladih u Srbiji je 32 odsto, otežani uslovi školo-vanja zbog teške materijalne i socijalne situacije, nedostatakperspektive…

Probleme možemo da navodimo, ali mi se tada bavimoposledicama. Da bismo rešili problem, moramo da pronađemonjegov uzrok, odnosno šta je to što dovodi do toga da mladi nemogu da se zaposle ili da se normalno školuju u Srbiji. Uzroksu nametnuti teški uslovi života. Stiče se utisak da se se sveradi da bi se došlo do nelojalne konkurencije. O čemu sezapravo radi?

Kada si mlad, da bi vodio zdrav, perspektivan i iole nor-malan život u Srbiji, moraš ili da imaš sreće da ti jeporodica materijalno i finansijski situirana, u smis-lu da pripada samoproklamovanoj srpskoj eliti, ilida se privoliš interesnoj grupaciji koja se ogleda uodređenoj političkoj partiji.

Dakle, ako želiš da igraš pošteno, da seregularno školuješ, da nakon školovanja reg-ularno konkurišeš za posao, za „rivala“ ćešnajverovatnije imati nekoga ko se nije regu-larno školovao, ko je platio za diplomu nanekom, često, izmišljenom fakultetu, pa jeuz pomoć partijske knjižice ili kumovskihveza na konkursu, ako ga uopšte i raspišu,„izdominirao“. I pobedio, normalno.

Šta mladima u takvoj situaciji ostaje?Mogu da poklone nerve, kičmu i ponosvladajućim strankama ili da se spakuju ipobegnu „preko“. Mladi tada, u većini sluča-jeva, biraju inostranstvo, nažalost. Ali ne nanjihovu već opštu, jer ostajemo nemi predegzodusom.

Apatija zahvata čitavo društvo, a naročito mlade. I tako

problem za problemom se „valja“, a namladima teret ostaje. Društvena apatija nas-taje zato što se ne ceni znanje, stručnost,obrazovanje. Važnije je koga znaš, a ne štaznaš. Do posla možeš samo preko stranke ito isključivo ako se pokažeš i istakneš.Dobićeš posao, i nije bitno koji, važno je dadobro pišeš hvalospeve u formi internetkomentara.

Da bi jednog dana deca naše dece moglada imaju zdrav, normalan i prosperitetanživot u Srbiji, da u inostranstvo idu samokao turisti, mi koji smo, siguran sam, veći-na, moramo da budemo pametni. Nesmemo da dozvolimo „elitama“, kako poli-

tičkim tako i samoproklamovanim, da nam i dalje kroježivot, da nam posle Murte dođe opet Kurta i da sve ove šet-nje budu uzaludne. Opet.

Sve manje verujem u onu narodnu izreku „Na mladima svetostaje“. Ipak bih rekao da na mladima teret ostaje. Zato, vremeje da od Srbije napravimo lepo mesto za život.

Nikola Polić, Forum mladih Dosta je bilo

Da li će doći dan kad će mladi iz Srbije u inostranstvo ići samo kao turisti?

Izvor: „Nova ekonomija“ (Olga Božinović)

Svaki treći lekar u Srbiji koji je zaposlen u državnojustanovi ima dozvolu da radi i u privatnoj praksi, štou statističkom prevodu znači da od 21.000 lekara u

našoj zemlji više od 7.000 njih radi u dve smene. Upravozbog činjenice da trećina lekara sedi na dve stolice mnogistručnjaci smatraju da veliki broj pacijenata istu lekarskuuslugu plaća dva puta – jednom kod državnog, a drugi putkod privatnog lekara. Zbog toga se na zdravstvo troši oko11 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno četiri mili-jarde dolara. Poređenja radi, u zemljama u regionu nazdravstvo odlazi između pet i sedam odsto BDP-a. Zatomnogi s pravom strahuju da će donošenjem novog zakonao zdravstvenoj zaštiti, koji će „državnim“ zdravstvenimradnicima omogućiti da dopunski rade u matičnoj kući upopodnevnim satima i koji ćeuskoro biti usvojen, pacijenttri puta plaćati jednu istuuslugu.

U Ministarstvu zdravljaobjašnjavaju da će lekari i ses-tre moći da trećinu radnog vre-mena dopunski rade u sop-stvenoj državnoj ustanovi, aupravni odbori bolnica odluči-vaće o cenovniku pregleda zagrađane. Ko bude želeo da radi na ovaj način, moraće da pot-piše aneks ugovora o radu s matičnom zdravstvenomustanovom, u kojem će biti definisan njihov angažman vanradnog vremena. Po usvojenim cenovnicima, zainteresovanigrađani će plaćati preglede ako žele da dođu po podne kododređenog doktora. To će biti omogućeno za sve usluge, osimza one za koje postoje liste čekanja, objašnjavaju u resornomministarstvu. Oni naglašavaju da će cene pregleda bitikonkurentne i niže nego kod privatnika, 50 odsto novca odplaćenih pregleda dobiće zdravstvena ustanova u kojoj se oniobavljaju, a preostalih 50 odsto ide na amortizaciju uređaja ihonorare za lekare i sestre koji će tu raditi dopunski.

Legalizovan konflikt interesa

Iako u Ministarstvu zdravlja uveravaju da će se strogovoditi računa o tome da ne bude preusmeravanja pacijenata izredovne smene u dopunsku, bezbrojne afere u zdravstvu –počev od Sremske Kamenice, gde najteži onkološki pacijentinisu imali tretman u toku redovnog radnog vremena, ali jesuu večernjim privatnim satima, skandala s pogrebnicima ubeogradskoj hitnoj službi i činjenice da su lekari u Klinici zakardiologiju KCS-a nedavno oštetili RFZO za 38 milionadinara lažnim dopunskim radom – bude sumnju u to da će sis-tem dopunskog rada funkcionisati bez problema.

Podsećanja radi, državni lekari u Srbiji stekli su pravo dadopunski rade u privatnom sektoru usvajanjem Zakona ozdravstvenoj zaštiti u decembru 2005. godine. Ovaj zakonskiakt je i pre usvajanja izazvao lavinu kritika jer je praktičnolegalizovao konflikt interesa, što je zakonski presedan. Lekarii stomatolozi su, naime, jedina kategorija državnih službeni-ka kojima je zakonom omogućeno da rade i privatno u istojdelatnosti. To je isto kao kad bi sudija i tužilac imali pravo daposle radnog vremena budu konsultanti u advokatskim kance-larijama, a carinici da rade u privatnoj špediterskoj firmi…Uprkos protivljenju javnosti zakon je usvojen, a mnogi sma-traju da je tako otvorena Pandorina kutija korupcije.

Danas svaki četvrti građanin naše zemlje smatra da jezdravstvo najkorumpiranija profesija, pokazuje najnovijeistraživanje CeSID-a i USAID-a. Ilustrativni dokaz teze dapacijenti u Srbiji dva puta plaćaju jednu istu uslugu – jednom

preko obaveznog zdravstvenog doprinosa od 10,2 odsto nabruto platu, a drugi put iz džepa kada odlaze kod privatnoglekara – jeste i zvanična statistika Republičkog fonda zazdravstveno osiguranje, koja svedoči da se u 2017. godinizaštitnicima prava osiguranih licaobratilo čak 18.112 pacijenata sapitanjima i problemima u ostvari-vanju prava iz obaveznogzdravstvenog osiguranja, dok jeistovremeno podneto 75 prijava opovredi prava iz zdravstvenogosiguranja. Podaci o podnetim pri-javama pokazuju da su se osigu-rana lica u toku 2017. godineobraćala zaštitniku prava osigu-ranih lica najčešće zbog problemau zakazivanju specijalističko-kon-sultativnih, odnosno dijagnostičkihpregleda.

Ljiljana M. (45) jedna je od pacijentkinja koja je participi-rala u ovoj statistici. Iako za 20 godina radnog staža nijednomnije otišla na bolovanje, prvi put kada je u domu zdravljazatražila rendgensko snimanje pluća zbog sumnje lekara naopstruktivni bronhitis, izabrani lekar joj je rekao da je rend-gen u kvaru već dva meseca i „prijateljski“ savetovao da pre-gled obavi sto metara od doma zdravlja – u privatnoj ordi-naciji. Isti odgovor dobila je i od laborantkinje u domuzdravlja, koja joj je saopštila da nemaju polovinu reagenasa.Ljiljana kaže da joj je zaista drago kada pročita da je nekomdetetu urađena komplikovana operacija i nekoj mladoj osobi

produžen život transplantacijom organa, koja je plaćena izbudžeta države u koji ona već 20 godina uplaćuje novac. Aliona postavlja jednostavno i opravdano pitanje – kako jemoguće da su je dva zdravstvena radnika u domu zdravlja

uputila na privatnika prvi put kada jezatražila lekarsku pomoć koju svakogmeseca uredno plaća?

„Nerentabilni“ i „rentabilni“pacijenti

Ako znamo da već sada svaki treći„državni“ lekar radi privatno, šta će sesa pacijentima dogoditi kada državadozvoli rad u drugoj smeni u istoj bol-nici? Dr Draško Karađinović, koordi-nator Udruženja „Doktori protiv korup-cije“, podseća da je slična izmena člana199 Zakona o zdravstvenoj zaštiti o

dopunskom radu već pokušana u vreme ministra TomiceMilosavljevića kroz formu „večernjih klinika“ i dodaje: „Tajtežak i skup promašaj bio je pre samo nekoliko godina, alinama izgleda nije suđeno da učimo na greškama, pa se zatostalno vrtimo u krug. Jasno je da kada bolnice koje su finan-sirane kroz mehanizme javnog zdravstvenog osiguranja ibudžeta države počnu da se bave privatnim biznisom, dolazido nejednakosti u zbrinjavanju pacijenata, i to se ne možesprečiti inspekcijama i birokratskim merama. S obzirom na toda su sredstva za lečenje ograničena, a tražnja neograničena,privatni interes pobediće javni. Drugim rečima, već neefikas-no zdravstvo ući će u još veću dezorganizaciju. Ako ova izme-

Sirotinjo, i doktorima si teška


ŠTA DA OČEKUJEMO OD DOPUNSKOG RADA DRŽAVNIH LEKARA?

Na zdravstvo se troši oko11 odsto brutodruštvenog proizvoda(četiri milijarde dolara),a u zemljama u regionuna zdravstvo odlaziizmeđu pet i sedam odstoBDP-a

Nije jasno kako će bitiformirane cene privatnihusluga u državnim bolni-cama na opremi i resur-su koji pripada svimporeskim obveznicima


na zakona uopšte zaživi, onda će pre podne ’nerentabilni’ paci-jenti biti otaljavani, a ’rentabilni’ prebacivani u popodnevnusmenu koju pacijent plaća iz svog džepa.“

Naš sagovornik dodaje da mu nije jasno kako će direktoriraspoređivati složeni i skup državni bolnički tehnološki resurs,a da to ne izazove nove tenzije i podele među zaposlenima.Tim pre što su direktori u našim državnim zdravstvenimustanovama lekari, a ne kvalifikovani menadžeri, što već pred-stavlja krupan problem jer reč je o upravljanju kompleksnimvelikim sistemima, za šta lekari uostalom nisu školovani.

„A tek mi nije jasno kako će biti formirane cene privatnihusluga u državnim bolnicama na opremi i resursu koji pripadasvim poreskim obveznicima. Posebno tragikomično delujenajava da će cene biti niže nego u privatnom sektoru – tu ćebiti mesta i za reakciju Komisije za zaštitu konkurencije jer jeu pitanju nelojalna konkurencija. Stoga mi ovaj predlog višedeluje kao pokušaj privatizacije javne imovine i nametanjeuskog parcijalnog interesa na brzinu i bez javne debate, iakoje ovo pitanje od najveće važnosti za sve građane. Podsećanjaradi, u 2017. godini Agencija za borbu protiv korupcije istiovakav predlog zakona ocenila je kao rizičan za korupciju, paje on tiho bio povučen iz usvajanja“, podseća Karađinović.

Na pitanje – koliko će se izdvajati za zdravstvo kad se ovajzakon usvoji ako se u ovom momentu izdvaja 11 procenatabruto društvenog proizvoda, dr Karađinović kaže:

„Zdravstvo je najveći potrošač u državi, ali posebno brinešto od ovih 11 odsto BDP-a ukupne potrošnje za zdravstvo,čak četiri odsto BDP-a, ili 1,5 milijardi evra, ide direktno izdžepa pacijenta (pored doprinosa i poreza), pa najavljena

izmena zakona sigurno neće smanjiti potrošnju. Tolikapotrošnja za zdravstvo iz džepa građana ubedljivo dokazuje daje sistem neefikasan, a rasipanje ogromno, pa je i to, porednezadovoljavajućih zdravstvenih indikatora, razlog što suneophodne reforme. Osim što kanal dvostrukog plaćanja istezdravstvene usluge diskriminiše siromašnije građane, on i umakroekonomskom pogledu ugrožava konkurentnost državejer susedi u regionu izdvajaju između šest i osam odsto BDP-a za zdravstvo. Bilo bi mnogo korisnije da država napraviambijent da se ova privatna potrošnja od četiri procenta BDP-a usmeri u kapitalne investicije, koje su ključne za privrednirazvoj zemlje.

Zeleno svetlo od Lekarske komoreIako donošenje novog zakona Ministarstvo zdravlja pravda

idejom da se zaustavi masovni odlazak lekara u inostranstvo,naš sagovornik smatra da se odlazaknezadovoljnih lekara neće sprečiti legal-izacijom konflikta interesa i uzurpacijomjavne imovine „jer u koruptivnom siste-mu, kakav je sada u zdravstvu, nemasreće ni za pacijente ni za lekare“. Onocenjuje da je potrebna temeljna reformakoja podrazumeva promenu organiza-cione strukture zdravstva, drugačijefinansiranje sistema i načina plaćanjalekara, optimalnu sinergiju kroz inte-graciju javnog i privatnog sektora.Karađinović zaključuje da je uvođenje„večernjih klinika“ od strane tadašnjegministra zdravlja Tomice Milosavljevićatakođe bilo opravdavano brigom o

zadržavanju lekara u državnim bolnicama. Predstavnici Lekarske komore Srbije imaju za nijansu dru-

gačiji stav – oni podsećaju da je i danas, po važećem Zakonuo zdravstvenoj zaštiti, moguće dodatno radno angažovanjezdravstvenih radnika.

„Medicinske ustanove mogu i danas da u dopunski raduključe lekara koji radi u drugoj ustanovi, ako za tim imapotrebe. Kad su u pitanju privatni lekari i privatnezdravstvene ustanove, Republički fond za zdravstveno osig-uranje može da zaključi ugovore sa njima – danas postojeugovori za operacije katarakte, veštačku oplodnju, hemodi-jalizu i hiperbaričnu oksigenaciju. Lekarska komora Srbijesmatra da je potrebno uključiti privatnu praksu u jedinstvenizdravstveni sistem zdravstvene zaštite, izjednačavajućiprava i obaveze lekara, bez obzira na sektor u kome suangažovani – državni, privatni ili vojni“, ističu predstavniciLekarske komore Srbije u razgovoru za „Novu ekonomiju“.

Oni smatraju neopravdanim strah da će se smanjiti kvalitetrada lekara koji rade u dve smene, odnosno 12 sati dnevno, ipodsećaju da lekari koji su na dežurstvu svuda u svetuodgovorno obavljaju svoj posao radeći i duže od 12 sati.

„Kako će se budući Zakon o zdravstvenoj zaštitisprovoditi, preciznije će biti definisano podzakonskim akti-ma, a njegova konkretna primena u praksi zavisiće od nači-na organizacije službe i potreba svake pojedinačne

zdravstvene ustanove. Za Lekarsku komoru Srbije svakakoje veliki uspeh što je u novom zakonu, pored ostalih izme-na, prihvaćeno i da lekari mogu da rade ne samo kod jednog,nego kod tri poslodavca – kroz dopunski rad, jer im je na taj

način omogućeno da sebi obezbede i dodat-na primanja. Svako poboljšanje uslova rada ifinansijskog statusa lekara u društvu dopri-nosi tome da Srbija postane privlačnija zeml-ja za život i izgradnju profesionalne kari-jere“, zaključuju predstavnici strukovnekomore lekara.

Dopunski rad ili pravac Nemačka?Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja

privatnih lekara Srbije, smatra da će privatni pregledi udržavnoj ustanovi samo podići nivo korupcije i podseća da jeta ideja „već viđena“.

„Ovo su izmene i dopune, a ne novi zakon o zdravstvenojzaštiti. Mi smo još 2004. godine, kada je tadašnja vladadonosila set zakona o zdravstvu Srbije, upozorili da su zakonio zdravstvenom osiguranju i zaštiti prevaziđeni, da neodražavaju savremene zahteve modernog zdravstva i da ćeunazaditi naše zdravstvo. Tadašnji ministar zdravlja drTomica Milosavljević tvrdio je da će srpsko zdravstvo upra-vo zahvaljujući tim zakonima biti među najboljima u Evropi.Međutim, srpsko zdravstvo je 2012. i 2013. godine, premaEvropskom potrošačkom indeksu za zdravstvo, rangirano naposlednjem mestu u EU, iza Rumunije, Bugarske i Albanije.

Medijsku pažnju o Predlogu zakona o izmenama i dopuna-ma Zakona o zdravstvenoj zaštiti s pravom zaokuplja diskusi-ja o dopunskom radu lekara u državnim ustanovama u kojimaveć rade. Objašnjenje da će lekari na ovaj način da dopunesvoj budžet teško je održivo. Ako se zna da lekar specijalistasa prekovremenim radom u Srbiji mesečno može da zaradioko 1.000 evra, a u Nemačkoj mu nude platu od 5.000‒6.000evra, jasno je kakva će biti njegova odluka. Sa medicinskimsestrama i tehničarima situacija je još gora, jer oni odlazeorganizovano, a Nemačka im u Srbiji organizuje besplatnečasove jezika. Nakon toga ih čekaju radna mesta i plate od2.000–2.500 evra mesečno, ističe Hadži-Tanović.

On ističe da pitanje kvaliteta produženog rada, odnosnorada u dve smene, nije diskutabilno jer „svaki student med-icine zna da produženi rad dovodi do mentalnog i fizičkogzamora, što povećava procenat greške i loše odluke“. Zatosmatra da pacijent mora da stekne pravo da bira zdravstvenoosiguranje koje će mu za njegove pare obezbediti najboljipaket osiguranja.

I Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva isocijalne zaštite „Nezavisnost“, smatra da u središte debateo dopunskom radu lekara treba postaviti temu kako nekomože da izdrži rad od 12 sati dnevno. On ocenjuje da ćemogućnost da rade u dve smene kod istog poslodavca nekelekare koji razmišljaju o odlasku iz zemlje možda opredeli-ti da ostanu, ali ističe da se mora razmišljati i o pravimapacijenta na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Na pitanje da lise može očekivati da skener ili rendgen koji nisu radili prepodne naprasno „prorade“ u drugoj smeni, on kaže da jeSindikat „Nezavisnost“ dobio uveravanje od Ministarstvazdravlja da će zdravstvena inspekcija proveravati da lidijagnostički aparati i laboratorija rade u obe smene. Kakoće stvari zaista funkcionisati u praksi – ostaje da se vidi.

(Ovaj projekat „Vladavina prava i trošenje javnih sred-stava u zdravstvenom sistemu u Srbiji“ finansira Evropskaunija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“ kojimrukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj tekst je u isključivojnadležnosti „Business Info Group“, izdavača časopisa„Nova ekonomija“ i ni na koji način ne odražava stavove imišljenja Evropske unije.)

Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti koji ćeomogućiti „državnim“ zdravstvenim radnicimada dopunski rade u matičnoj kući u popodnevnim satima, ponovo će otvoritiPandorinu kutiju korupcije. Pacijenti će moratitri puta da plate jednu te istu uslugu: koddržavnog lekara na ime obaveznih doprinosa,kod privatnog lekara i ponovo kod državnog,ali u večernjem, plaćenom terminu

Srpsko zdravstvo je 2012. i 2013. godine,prema Evropskom potrošačkom indeksu zazdravstvo, rangirano na poslednjem mestu uEU, iza Rumunije, Bugarske i Albanije

16 Glas razuma, 6. februar 2019.

1. Struka stručnjacima. Zato, na najodgovornijimmestima u državnoj upravi moraju da budu stručn-jaci, a ne zaposleni preko stranke. A do posla -konkursom, razume se.

2. Mora da se zna na šta se troše naše pare. Svakajavna ustanova, institucija, državna uprava ilokalna samouprava moraju građanima da polažuračune, posluju javno, jer je to njihova dužnost sobzirom da upravljaju novcem svih građana.Potpuna transparentnost države.

3. Sud da sudi po zakonu. Potrebne su nam jake institucije koje sprovodezakon, sud koji sudi po zakonu, a ne po tome koje u kojoj stranci.

4. Jaka privreda - bogata zemlja. Kada je privredaneke zemlje jaka, školovanje je kvalitetno i besplat-no, bolnice i lečenje besprekorno, a domaći privred-nici potpomognuti od strane države. Mi želimotakvu Srbiju.

5. Svako dete ima pravo da se školuje. To nikakone sme da zavisi od toga koliko roditelji zarađu-ju. Zato i osnovno i srednje obrazovanje morada bude potpuno besplatno, a ne kao danas, kadani dve plate nisu dovoljne da se kupe knjige ipribor.

6. Mora da se zna šta je naše. Država raspolažeogromnom imovinom, poseduje mnogo nekretninai trenutno se uopšte ne zna ko sve to koristi.Ispravnim korišćenjem državne imovine, dopunja-va se i državna i sve gradske kase.

7. Da se zna ko je pljačkao građane. Ispitaćemo ko sesve obogatio pljačkanjem građana tokom privati-zacija i otimanja državne imovine. Sve što je oteto,mora da se vrati.

8. Građane u Narodnoj skupštini treba da predstavl-

jaju građani, a ne poltičari. A kada glasamo naizborima u našem gradu/opštini, glasamo za kan-didate, a ne za liste. U parlamentu treba da sedegrađani iz svih delova Srbije.

9. Građani moraju biti informisani o svemu, a nesamo o onome što vlast želi da se čuje. Političarine smeju da pritiskaju medije, mešaju se u radtelevizija, novina, web novina i drugih medija, aneophodno je i da se javno čuju i drugačijistavovi.

10. Nećemo plaćati strancima da kod nas otvarajufabrike. Sve građane preskupo košta nešto što sezovu subvencije, a koje služe da stranim pre-duzetnicima platimo da dođu i otvore fabriku.Dražava najpre treba da pomogne svoje građanei domaće preduzetnike. A to nas dovodi do jakeprivrede. (Pogledajte pod tačkom 4)

11. Porezi i doprinosi koje plaćaju građani morajubiti niži. Minimalne plate će odmah biti znatnoveće, a poslodavci manje opterećeni i dodatnopodstaknuti od strane države.

12. Penzionerima da se vrate otete penzije i ukinezakon o smanjenju. Svaki građanin stariji od 67godina ima pravo da ostvari osnovnu penziju bezobzira da li ima radni staž. Na ovaj način seobezbeđuje dostojanstvena starost svim, pre-vashodno ženama, koje su ceo svoj radni vekobavljale poslove koji se ne plaćaju.

13. Država mora da pomaže porodice bez primanja.Svako domaćinstvo koje nema primanje oddržave mora da dobija mesečna primanja, zadomaćinstvo i još za svakog člana pojedinačno.

14. Zdravstvena zaštita za sve građane. Država jedužna da svakom građaninu obezbedi besplatnolečenje u sređenim bolnicama. Para za to udržavnoj kasi ima.

15. Našu zemlju treba da obrađuju naši zemljorad-nici. Državnu zemlju treba da obrađuju našiljudi i da za to dobijaju adekvatnu nadoknadu, ane da se budzašto prodaje strancima.Oživećemo zadruge. Oživećemo sela.

16. Opštine i gradovi treba da imaju veće nadležnos-ti. Novac treba da ostaje u gradovima, a ne da sešalje za Beograd na raspolaganje. Svaki grad isvaka opština raspolagaće svim novcem transpar-entno i u korist svih građana.

17. Regulisaćemo obaveze prema građanima.Zaposlenima u firmama u restrukturiranju, pro-cesu privatizacije i stečaja povezati radni staž iisplatiti zaostale zarade na nivou minimalca, adeo iznad minimalca se pretvara u vlasništvonad preduzećem. Rešićemo problem sa krediti-ma u švajcarcima.

18. Rešenje statusa KiM po Ustavu i UN rezoluciji1244. KiM je sastavni deo Srbije, nije država inema prava na stolicu u UN. Srbija ne poklanjasvoju imovinu i štiti interese svojih građana. StatusKosova ne sme da utiče na život građana, a da jeto moguće, potvrđuju i mnogi slični primeri usvetu, poput Danske i Farskih ostrva.

19. Odnosi sa Evropskom unijom. Za Srbiju je prior-itet uvođenje reda u državu, stavljanje domaćeprivrede na noge, uspostavljanje nezavisnih insti-tucija sistema i vladavine prava, dizanje standardaživota u Srbiji po uzoru na uređene države Evropei sveta. Kada se postignu ti standardi, pitanjepridruživanja bilo kojoj političkoj organizaciji,građani će sami odlučiti kome ćemo se priključiti.

20. Spoljna politika. Srbija mora da bude otvorenaprema svetu, ali da čuva svoje interese, odnosnointerese svih građana i neguje dobrosusedskeodnose

Program Dosta je bilo

Documents

KAKO JE DJB POBEDIO SNS USRED STRAZBURA ......bivšom vlašću čija politika je dovela SNS na vlast i čiju politiku je SNS preuzeo. Građani neće glasati za bivšu vlast. Srbiji