JU SSŠ - Rožaje - I ciklus 12.07.2013

______________________________________________________________________________________________

ŠKOLSKI IZVJEŠTAJ

INTERNE EVALUACIJE

Septembar, 2012. god.

Rožaje

CRNA GORA

JU Srednja stručna škola Rožaje

Omladinska bb

Tel/faks: +382 51 271 709;

E-mail: [email protected]

[email protected]

www.sssrozaje.users.t-com.me

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

http://www.sssrozaje.users.t-com.me/

2

IZVJEŠTAJ INTERNE EVALUACIJE

Školski izvještaj interne evaluacije se priprema kao dio procesa školskog planiranja i procjene.

Školski izvještaj je vaţan dio u obavezama koje škola snosi prema roditeljima, zajednici, Minstarstvu

prosvjete i sporta, Ministarstvu rada i socijalnog staranja, Zavodu za zapošljavanje itd. Izvještaj pruţa

informacije o opštem uspjehu škole. Izvještaj priprema Odbor za interno obezbjeĊivanje kvaliteta, a

odobrava se na Školskom odboru, na prijedlog direktora.

Struktura Školskog izvještaja sadrţi:

Opšte podatke o ustanovi;

Informacije o ljudskim resursima i uĉenicima;

Kvalitet nastave;

Postignuća uĉenika;

Upravljanje resursima;

Preporuke za poboljšanje i

Rezime izvještaja.

Ovaj izvještaj uglavnom sagledava sve najvaţnije statistiĉke podatke o radu škole u poslednje ĉetiri

školske godine. U školi je već od prije postojalo prikupljanje podataka, prije svega o opštem uspjehu

uĉenika i izostancima, dok su ostali podaci u ovom obliku po prvi put obraĊeni, pogotovu na elektrovski

naĉin. Obzirom da se sa obavezom interne evaluacije i stalnog unapreĊenja rada, u ovom obliku, škola po

prvi put sreće prikupljeni podaci i njihova obrada imaju odreĊenih manjkavosti i nedostataka ali u znatnoj

mjeri omogućavaju sagledavanje trenutnog stanja i uspješnosti rada.

Tokom izrade nulte procjene i izvještaja uraĊen je veliki posao na formiranju procedura i

elektronskih baza podataka za buduće praćenje i prikupljanje podataka. Ovo bi trebalo doprinjeti da

naredni izvještaji u potpunosti sagleda rad škole kroz statistiĉki prikaz kljuĉnih indikatora, ĉime će biti

omogućeno kvalitetno planiranje rada i kontinuirano unapreĊenja kvaliteta.

Podaci prikupjeni tokom izrade ovog izvještaja su ovog puta prije svega namjenjeni kao ulazni

podaci za sagledavanje stanja u školi na osnovu ĉega treba napisati Plan internog obezbjeĊivanja

kvaliteta. Pored toga većina statistiĉkih podataka je dodatno obraĊena i pretoĉena u garfikone koji će

ovdje biti publikovani a namjenjeni su za informisanje kako nastavnika, uĉenika i roditelja tako i šireg

društvenog okruţenja u kome škola radi.

U završnom dijelu izvještaja dat je predlog mjera i aktivnosti za unapreĊivanje procesa prikupljanja

podataka u cilju formiranja kljuĉnih indikatora za utvrĊivanje kvaliteta rada Škole.

OPŠTI PODACI O USTANOVI

Kraća retrospektiva rada i djelatnost škole

Školske 1965/66 godine otvorena je prva srednja škola u Roţajama, kao istureno odjeljenje

Gimnazije ,, Panto Mališić" iz Ivangrada. Iste školske godine upisana su ĉetiri odjeljenja prvog razreda.

Prostorije novoformirane Gimnazije ,, 30. septembar" bile su smještene u zgradi Osnovne škole ,,

Mustafa Pećanin". Godinu dana kasnije, školske 1966/67 godine u Roţajama je otvorena Škola uĉenika u

privredi.

Poslije pet godina rada, stvoreni su kadrovski uslovi i školske 1970/71 godine osamostaljuje se

Gimnazija ,, 30. septembar" u Roţajama, a na dan osloboĊenja Roţaja 30. Septembra i na Dan škole

puštena je u rad nova školska zgrada.

Gimnazija ,, 30. septembar" i Škola uĉenika u privredi udruţuju se školske 1973/74 godine u

Školski centar ,, 30. septembar", koji kao takav egzistira do 1985.godine.

Godine 1985. Formira se radna organizacija Školski centar ,, 30. septembar" sa dva OOUR-a:

1. OOUR NASTAVA i

2. OOUR ĐAĈKA ZADRUGA

U toku školske 1985/86 godine, uĉenici i profesori, samostalnim radom izgradijli su novu zgradu u

kojoj su smještene školske radionice.

3

09.05.1991.god. vrši se reorganizacija Školskog centra ,, 30.septembar" Roţaje i konstituišu se dva

potpuno samostalna pravna subjekta-ustanove

JU Gimnazija „30 septembar“ i

Mješovita struĉna škola, sa Đaĉkom zadrugom

Mješovita struĉna škola kao javna ustanova je poĉela da radi 01.09.1991 god. Na poĉetku rada

školske 1991/92 u školi su bili zastupljeni smjerovi:

automehaniĉar

autolimar,

mašinbravar,

metalostrugar,

mašinski tehniĉar,

konfekcionar,

prodavac, konobar i proizvodjaĉ finalnih proizvoda od drveta.

Školske 2003/04 JU Mješovita struĉna škola mijenja naziv u JU Srednja struĉna škola.

Poĉev od školske 2002/03 škola kontinuirano uvodi nove obrazovne profile i to:

Tehniĉar prodaje, ekonomski tehniĉar, tehniĉar drvoprerade, turistiĉki tehniĉar, elektrotehniĉar

energetike, elektrotehniĉar telekomunikacija, mašinski tehniĉar za energetiku, tehniĉar marketinga i

trgovine, poljoprivredni tehniĉar a na trećem stepenu elektromonter mreţa i postrojenja i instalater

sanitarnih ureĊaja, grijanja i klimatizacije.

U skladu sa razvojnim planovima i programima privrednog razvoja opštine Roţaje i Crne Gore

škola je posvećena realizaciji obrazovnih programa od interesa za razvoj opštine na sektoru turizma i

ugostiteljstva, drvoprerade, poljoprivrede, energetike i usluga.

Srednja struĉna škola u Roţajama vrši obrazovno-vaspitni rad i kulturni uticaj u opštini Roţaje pa i

šire.

Direktor Mješovite struĉne škole od njenog osnivanja 03.10.1991.godine do 01. januara 2001.god.

godine bio je Ćazim Fetahović, dipl.ing.maš..

Te školske 1991/1992.god. ukupno je upisano 681 uĉenik rasporeĊen u 23 odjeljenja od toga 3

odjeljenja na ĉetvrtom i 20 odjeljenja na trećem stepenu.

Direktor škole od 01. januara 2001. godine do 11.februara 2011. godine bio je Safet Muković,

doktor ekonomije.

Školske 2002/2003.god. je upisano 518 uĉenika rasporeĊeni u 21 odjeljenje od toga 7 odjeljenja na

ĉetvrtom i 14 odjeljenja na trećem stepenu.

Direktor škole od 11. februara 2011. godine je Esad Crnovršanin, dipl.ing.el.

Školske 2011/2012 god. je upisano 613 uĉenika rasporeĊenih u 25 odjeljenja od toga 20 odjeljenja

na ĉetvrtom i 5 odjeljenja na trećem stepenu.

Inaĉe škola radi u dvije smjene, prva od 07.30h do 12.45h a druga od 13.00h do 18.10h.

Od ukupnog broja odjeljenja samo jedno odjeljenje radi po starim programima ( 4 godina mašinski

tehniĉari) a ostala po reformisanim programima.

Kolektiv škole školske 2011/2012.god. broji ukupno 71 radnika + 6 pripravnika od toga 57

nastavnika opšteobrazovnih, struĉnih predmeta i praktiĉne nastave, ( 6 na odreĊeno vrijeme). Od 57

nastavnika 6 nastavnika su u dopuni norme iz drugih škola. Upravu škole ĉini: direktor škole, pomoćnik

direktora škole, sekretar škole, pedagog, raĉunovodstveni radnik i 8,5 radnika tehniĉke sluţbe ( 5

higijeniĉarki i 2 loţaĉa-domara, 1-prodavaĉ u knjiţari i ½ bibliotekar – skupa sa gimnazijom) što ukupno

iznosi 13,5 ili 14 radnika kako ih raĉunamo u ukupnom zbiru.

Objekat glavne zgrade škole, objekat za struĉnu obuku tzv. Đaĉka zadruga i aneks Đaĉke zadruge

uz dvorište na kom se nalaze i dva sportska terena, nalazi se upisane u Listu nepokretnosti br.1090 KO

Roţajena ukupnoj površini od 7023m². Od te površine na objekat Glavne zgrade škole otpada 893m², na

objekat Đaĉke zadruge 495m² i na aneks Đaĉke zadruge 250m². TakoĊe na tom prostoru se nalazi i

zgrada Gimnazije ,, 30. septembar“.

4

Uslovi za obrazovanje i obuku u školi

Škola ima relativno dobre prostorne uslove za rad. Ona posjeduje u glavnoj zgradi ( stari dio) 12

uĉionica opšte namjene, nepravilnog oblika ( trapezoidnog) i u aneksu dvije. U glavnoj zgradi škole

postoje 3 kabineta - kabineti za ruski, francuski i engleski, u kojima ima samo po jedan raĉunar. U školi

postoje kabineti za: digitalnu elektroniku, elektroniku i elektriĉna mjerenja ( skromnea oprema), kabinet

za ekonomiste i birotehniku ( samo po jedan raĉunar), kabinet za informatiku ( stari otpisani raĉunari).

Samo kabinet za raĉunare je opremnmljen potrebnom opremom. Škola nema kabinete fizike, hemije i

biologije iako je oprema za te kabinete nabavljena. Od te opreme je iskorišćen dio opreme za

poljoprivredne tehniĉare, el.tehniĉare raĉunara, mašinske tehniĉare itd.U školi postoji radionica za:

stolare ( dobro opremljena), automehaniĉare ( solidno opremljena), elektroinstalatere ( dobro opremljena),

i instalatere sanitarnih ureĊaja i klimatizacije ( solidno opremljena), a ne posjeduje kabinete za kuvare i

konobare.

Teorijska nastava i vjeţbe iz opšte-obrazovnih i struĉno-teorijskih predmeta izvodi se u školskom

prostoru, prema utvrĊenom rasporedu.

Nastava se izvodi u dva odvojena objekta škole:

1. Glavna zgrada škole ( stara zgrada), izgraĊena 1970.god.

2. Đaĉka zadruga sa aneksom, izgraĊena 1985.god. i 2009.god.

Glavna zgrada gdje se odvija teorijska nastava i kabinetska nastava za jezike prostorno ne odgovara

standardima za obrazovanje i obuku uĉenika. Prostor nije adekvatan za izvoĊenje nastave i realizaciju

obrazovnih programa zbog malog prostora i oblika uĉionica koje su trapezoidnog oblika. Površina

ukupnog uĉioniĉkog i kabinetskog prostora po uĉeniku u školi nije u skladu sa standardima. Oprema za

izvoĊenje nastave nije dobra, mogla bi da se ĉešće osavremenjuje i mijenja u skladu sa tehnološkim

promjenama i inovacijama ,kao i zahtjevima obrazovnih programa.

Bezbijednost u školi nije na zadovoljavajućem nivou. UraĊena je regulativa u oblasti

bezbijednosti, zaštite i postupanja u svim situacijama u kojima bi bila ugroţena bezbijednost uĉenika i

zaposlenih u školi. Nije utvrĊena odgovornost za praćenje stanja i odrţavanjasvih instalacija i opreme u

školi.

0

2

4

6

8

10

12

GLAVNA ZGRADA ĐAČKA ZADRUGA ANEKS ĐAČKE ZADRUGE

BROJ UČIONICA

BROJ KABINETA

BROJ RADIONICA

BROJ OSTALIH PROSTORIJA

Organizacija praktične nastave

Redovnu praksu kao dio nastavnog procesa obavljaju uĉenici u prostoru Đaĉke zadruge, u kojoj su

smješteni kabineti i radionice. Praksu vode profesori odreĊene struke u dogovorenoj raspodjeli po

nastavnim predmetima shodno planu i programu. Ugovori o obavljanju prakse van škole do sada nijesu

sklapani sa socijalnim partnerima na poĉetku školske godine.

Biblioteka

Školska biblioteka raspolaţe knjiţnim fondom sa oko 8000 knjiga.

MeĊutim, sav taj knjiţni fond odgovara opšteobrazovnim programima. Nedovoljno je knjiga i

literature za struĉnoteorijske programe. Postoji oko 200 jedinica što je nedovoljno i škola preduzima

odreĊene aktivnosti da se knjiţni fond u ovoj oblasti poboljša. Kada se zna da je i problem sa

udţbenicima iz struĉnoteorijskih predmeta izraţen, jasno je da su uĉenici uskraćeni da na kvalitetan naĉin

dopunjavaju svoja znanja i vještine.

5

Nulta interna evaluacija

Pokazuje sliku o funkcionisanju škole i resurse iz razliĉitih uglova u kljuĉnim oblastima na poĉetku

razvojnog perioda (u oblasti nastave i vannastavnih aktivnosti, struĉnog usavršavanja nastavnika,

organizacije rada, rukovoĊenja, atmosfere i komunikacije, saradnje sa lokalnom zajednicom...).

Broj uĉenika u našoj školi šk.2008/2009.god. bio 682 a šk.2011/2012.god. je 613, štoo govori o

smanjenju broja uĉenika u školi.

560

580

600

620

640

660

680

700

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ UČENIKA682 676

613

638

Broj uĉenica u ukupnom broju uĉenika naše škole se takoĊe smanjio i u procentualnom iznosu

iznosi 37,06% šk. 2008/2009.god. na 36,54% 2011/2012.god.

0

100

200

300

400

500

600

700

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ UČENICA ( Ž )

BROJ UČENIKA ( M+Ž )

279 253228 224

682 676 638613

34.5

35

35.5

36

36.5

37

37.5

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT UČENICA UUKUPNOM BROJUUČENIKA

37.06 37.43 35.74 36.54

Ukupan broj odjeljenja se takoĊe smanjio, sa 27 odjeljenja šk.2008/2009.god. na 25 odjeljenja

2011/2012.god.

6

0

10

20

30

40

50

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT UČENICA U UKUPNOM BROJUUČENIKA NA III STEPENU

PROCENAT UČENICA U UKUPNOM BROJUUČENIKA NA IV STEPENU

24

24.5

25

25.5

26

26.5

27

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

UKUPAN BROJ ODJELJENJA

27 27 26 25

Broj odjeljenja na ĉetvrtom stepenu se povećao i šk.2008/2009.god. sa 18 odjeljenja na 20 odjeljenja

2011/2012.god.

0

5

10

15

20

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ ODJELJENJAČETVOROGODIŠNJI PROGRAMI

BROJ ODJELJENJA TRGODIŠNJIPROGRAMI

18 19 19 20

9 8 75

Procenat uĉenika na ĉetvrtom stepenu u ukupnom broju uĉenika u školi se povećao sa 73,32%

šk.2008/2009.god. na 85,65% 2011/2012.god.

7

0

20

40

60

80

100

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT UČENIKA U ŠKOLI NA TREDEMSTEPENU

PROCENAT UČENIKA U ŠKOLI NAČETVRTOM STEPENU

182 156 131 88

500 520 507 525

Prosjeĉan broj uĉenika po odjeljenju na ĉetvrtom stepenu se malo smanjio i kreće se od 27,77

šk.2008/2009.god. do 26,25 uĉenika šk.2011/2012.god.

Na trećem stepenu je broj uĉenika po jednom odjeljenju smanjen i iznosi 20,22 uĉenika

šk.2008/2009.god. na 17,60 uĉenika po odjeljenju 2011/2012.god.

0

5

10

15

20

25

30

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROSJEČAN BROJ UČENIKA U ODJELJENJUNA III STEPENU

PROSJEČAN BROJ UČENIKA U ODJELJENJUNA IV STEPENU

0

2

4

6

8

10

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ ODJELJENJA DO 20 UČENIKA



BROJ ODJELJENJA PREKO 30 UČENIKA

8

0

5

10

15

20

25

30

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROSJEČAN BROJ UČENIKA UODJELJENJU I RAZREDA

PROSJEČAN BROJ UČENIKA UODJELJENJU II RAZREDA

PROSJEČAN BROJ UČENIKA UODJELJENJU III RAZREDA

PROSJEČAN BROJ UČENIKA UODJELJENJU IV RAZREDA

Broj zaposlenih u školi i broj nastavnika se smanjio. Broj zaposlenih se sa 75 šk.2008/2009.god. smanjio

na 71 šk.201172012.god. a broj nastavnika se sa 62 šk.2008/2009.god. smanjio na 57 šk.201172012.god.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ ZAPOSLENIH

BROJ NASTAVNIKA

BROJ ZAPOSLENIH U UPRAVI

75 72 72 71

62 58 59 57

13 14 13 14

0

100

200

300

400

500

600

700

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

UKUPAN BROJ UČENIKA

UKUPAN BROJ NASTAVNIKA

682 676 638 613

62 58 5957

Broj uĉenika koji dolazi na jednog nastavnika se smanjio i šk.2008/2009.god se sa 11 smanjio na

10,75 šk.201172012.god. uĉenika po nastavniku.

10.2

10.4

10.6

10.8

11

11.2

11.4

11.6

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ UČENIKA NA JEDNOG NASTAVNIKA

9

Eksterno utvrĎivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada naše škole

Na osnovu ĉlana 40. Ošteg zakona o obrazovanju i vaspitanju i na osnovu ĉlana 25 Statuta Centra

za struĉno obrazovanje, ĉlana 3,4 i 7 Pravilnika o sadrţaju, obliku i naĉinu utvrĊivanja kvaliteta

obrazovno-vaspitnog rada u ustanovama i ĉlana 41 Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju, izvršeno je

eksterno utvrĊivanje kvaliteta naše škole, od 01.03.-03.03.2011.godine CSO i od 28.02.-

03.03.2011.godine Zavoda za školstvo.

Na osnovu utvrĊenog kvaliteta uraĊen je izvještaj eksterne evaluacije ĉije procjene kvaliteta

indikatora dajemo u Tabeli .

1. Kvalitet upravljanja i rukovoĎenja ustanovom

Aspekti utvrĊivanja kvaliteta Procjena kvaliteta

OPŠTI INDIKATORI VU U Z NZ

Godišnji plan i njegova realizacija X

Rad struĉnih organa X

Proces interne evaluacije X

Realizacija plana za unapreĊenje kvaliteta X

Pedagoško-instruktivni rad direktora i saradnika X

Rad školskog/Upravnog odbora X

Program razvoja X

VoĊenje pedagoške evidencije i dokumantacije X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja UGLAVNOM ZADOVOLJAVA

2. Kvalitet kadrovskih, materijalnih, tehničkih i bezbjedonosnih uslova rada ustanove



Struĉna zastupljenost X

Opremljenost nastavnim/smještajnim sredstvima X

Profesionalni razvoj zaposlenih X

Prostorno-tehniĉki i smještajni uslovi X

Opremljenost raĉunarima X

Korišćenje raspoloţivih resursa X

Bezbjedonosni uslovi rada ( tehniĉko-normativni) X

Sanitarno- higijenski uslovi X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja ZADOVOLJAVA

3. Etos ustanove



Poštovanje kućnog reda/pravila X

MeĊuljudski odnosi X

Inerpersonalni odnosi nastavnika i uĉenika X

Estetska ureĊenost prostora X

Promocija i uluga u zajednici X

Uticaj podsticajnih mjera X


4. Podrška koju ustanova pruža djeci-učenicima

10



Podrška uĉenicima koji zazaostaju u savladavanju

gradiva

X

Podrška nadarenim uĉenicima X

Podrška uĉenicima sa smetnjama u razvoju X

Vannastavne aktivnosti/obavezni izborni sadrţaji X

Prava i duţnost uĉenika X

Zaštita i sigurnost uĉenika X

Realizacija edukativnih i preventivnih programa X

Profesionalna orijentacija X

Kvalitet rada Uĉeniĉkog parlamenta X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja

UGLAVNOM ZADOVOLJAVA

5. Saradnja sa roditeljima, drugim ustanovama i lokalnom zajednicom



Sardnja sa roditeljima X

Aktivnost Savjeta roditelja X

Saradnja sa drugim ustanovama i lokalnom

zajednicom

X

Ukljuĉenost roditelja u vaspitno-obrazovni proces X


6. Postignuća znanja i vještina učenika prema obrazovnim standardima



Postignuća na provjeri znanja i eksternoj provjeri

znanja

Postignuća po klasifikacionim periodima X

Postignuća uĉenika na višim nivoima takmiĉenja X

Postignuća uĉenika na školskim takmiĉenjima X

Vaspitna postignuća: neopravdani izostanci,

vladanje,...

X

Postignuća uĉenika sa posebnim potrebama X

Postignuća po klasifikacionim periodima i na kraju

prethodne godine

X


OPŠTI -OBRAZOVNI PREDMETI 6.1. Engleski jezik



Organizacija nastave/uĉenja na ĉasu X

Planiranje nastave X

Pisane pripreme za ĉas X

Upotreba nastavnih sredstava X

Ocjenjivanje X

Uslovi rada na koje moţe uticati nastavnik/vaspitaĉ X

Rad Struĉnog aktiva X

Dopunska nastava X

Dodatna nastava X

11


6.2. Fizičko vaspitanje







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


6.3. Fizika







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


6.4. Hemija







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


6.5. Informatika






Upotreba nastavnih sredstava

Ocjenjivanje X

Uslovi rada na koje moţe uticati nastavnik/vaspitaĉ


Dopunska nastava X

12

Dodatna nastava X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja UGLAVNOM USPJEŠNO

6.6. Istorija







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


6.7. Matematika







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


6.8. Maternji jezik i književnost ( crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost)







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


6.9. Francuski jezik







Ocjenjivanje X



13

Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


NASTAVA STRUČNO-TEORIJSKUH PREDMETA I PRAKTIČNA NASTAVA Ekonomska grupa predmeta stručno-teorijski predmeti







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


Ekonomska grupa predmeta-praktična nastava







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja NEZADOVOLJAVA

Usluživanje







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


Kuvarstvo i praktična nastava






14


Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


Elektro grupa predmeta stručno-teorijski predmeti







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja USPJEŠNO

Mašinska grupa predmeta stručno-teorijski predmeti







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


Mašinska grupa predmeta-praktična nastava







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


DrvopreraĎivačka grupa predmeta stručno-teorijski predmeti





15



Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X

Opšta procjena kvaliteta procesa nastave/učenja USPJEŠNO

DrvopreraĎivačka grupa predmeta-praktična nastava







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


Pravna grupa predmeta







Ocjenjivanje X



Dopunska nastava X

Dodatna nastava X


Interna evaluacija

Evaluacija predstavlja periodiĉno ocjenjivanje ekonomiĉnosti, uspješnosti, uticaja, odrţivosti i

relevantnosti u kontekstu utvrĊenih ciljeva. Sprovodi se, obiĉno, kao nezavisna analiza sistema radi

donošenja zakljuĉaka koji se koristite kao osnova za buduće odluke.

Metodologija je centralno pitanje Evropskog referentnog modela (European Reference Model).

Prihvatanjem principa upravljanja kvalitetom na nivou škole, moguće je izabrati razliĉite metode.

Metodologija je sredstvo odnosno logiĉna procedura kojom se implementira ono što je planirano. Ona

daje detaljna i specifiĉna pravila na bazi kriterijuma kvaliteta. Ovo zahtijeva uvoĊenje seta pravila i

mehanizama za kontrolu kako bi se obezbijedio usaglašen i dosljedan sistem.

Metodologija interne evaluacije, u struĉnom obrazovanju u Crnoj Gori, obezbjeĊuje usaglašenost i

uporedivost procesa internog obezbjeĊivanja kvaliteta u školama.

UreĊen i kritiĉki uspostavljen sistem interne evaluacije ukazuje na nivoe dostignutih standarda,

osnovne ograniĉavajuće faktore i šanse koje pruţa okruţenje. Interna evaluacija moţe da identifikuje

16

pozitivne i negativne efekte aktivnosti u školi. Osim toga, rezultati interne evaluacije mogu ukazati i na

izazove koji se odnose, prije svega, na nosioce politike ili na pitanja koja se rješavaju na nivou sistema, a

ne mogu se otkloniti aktivnostima u školi, odnosno uz podršku socijalnih partnera na lokalnom nivou.

Proces interne evaluacije funkcioniše samo ako je baziran na realnim podacima.

Rezultati interne evaluacije daju odgovore na pitanja izgradnje i formiranja uspješnog sistema

struĉnog obrazovanja i obuke baziranog na znanju i vještinama.

Ako škola postavlja suviše visoke i uopštene ciljeve, u praksi dolazi do teškoća kod realizacije i

dobijanja rezultata koji nijesu funkcionalno upotrebljivi u daljim fazama procesa planiranja

obezbjeĊivanja i unapreĊivanja kvaliteta.

Za uspješnu internu evaluaciju je veoma bitno da bude bazirana na dijalogu uprave škole, zajednice

i razliĉitih uĉesnika u sistemu struĉnog obrazovanja. Interna evaluacija nije usmjerena na traţenje krivaca

za pojave, već naĉina za prevazilaţenje ili otklanjanje nepravilnosti na samom poĉetku i modaliteta za

stalno unapreĊivanje i poboljšavanje, ĉime se na najefikasniji naĉin upravlja resursima kojima škola

realno raspolaţe.

Interna evaluacija obezbjeĊuje uslove za praćenje stanja uspostavljenih procesa na nivoima

definisanim standardima i spreĉava njihovo narušavanje zbog uspostavljanja novih.

Model internog obezbjeĎivanja kvaliteta

Proces interne evaluacije obuhvata utvrĊivanje i analizu kvaliteta u tri kljuĉne dimenzije:

1. Kooperativnost;

2. Efektivnost i

3. Upravljanje resursima.

Kooperativnost, efektivnost i upravljanje resursima su kljuĉne dimenzije interne evaluacije. U

okviru kljuĉnih dimenzija se identifikuju procesi i indikatori za praćenje, koji ukazuju na uspješnost

škole. Sagledavanjem izlaznih parametara svakog procesa i indikatora dobija se opšta slika pojedinih

oblasti, odnosno opšte stanje kvaliteta škole.

Sistematizovanjem i usklaĊivanjem indikatora uspostavlja se veza kljuĉnih dimenzija sa oblastima

eksternog utvrĊivanja kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada za oblasti: postignuća znanja i vještina uĉenika

prema obrazovnim standardima; kvalitet nastave i uĉenja; etos ustanove - duh zajednice, atmosferu, klimu

u kolektivu; upravljanje i rukovoĊenje ustanovom, organizacija i izvoĊenje obrazovno-vaspitnog rada;

podrške koju ustanova pruţa uĉenicima; kadrovske, materijalno-tehniĉke i bezbjednosne uslove rada

ustanove; saradnje ustanove sa roditeljima, ustanovama i lokalnom zajednicom, kao i druge sadrţaje koji

su od znaĉaja za utvrĊivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi.

UtvrĊivanje stanja indikatora kljuĉnih dimenzija vrši se: praćenjem statistiĉkih podataka na posebno

saĉinjenim formularima za biljeţenje, anketama, neposrednim uvidom, testiranjem, kontrolom itd.

Postupak i aktivnosti realizuje Odbor za interno obezbjeĎivanje kvaliteta, uz podršku ljudskih i

materijalnih resursa u školi.

Direktor škole je imenovao Odbor za interno obezbjeĊivanje kvaliteta dana 31.10.2011.god. koga

ĉine:

1. Esad Crnovršanin, direktor škole,

2. Sabro Kočan, član – Menadžer upravljanja kvalitetom,

3. Zineta Hot, pom.direktora , nastavnik -ĉlan Odbora

4. Almera Bibić, pedagog – ĉlan Odbora,

5. Safet Dacić, nastavnik - ĉlan Odbora

6. Eldin Cikotić, ICT koordinator,

7. Mr Ismet Skenderović, nastavnik -ĉlan Odbora,

8. Agić Šućrija, nastavnik-ĉlan Odbora.

17

Postupak interne eveluacije se sprovodi tokom cijele godine, u skladu sa Akcionim planom Plana

interne evaluacije i Godišnjim planom i programom škole, s tim što se u toku dvije godine mora

zaokruţiti utvrĊivanje kvaliteta rada u cjelini.

1. Kooperativnost

Kooperativnosti škole ogleda se kroz saradnju sa: uĉenicima, roditeljima, socijalnim partnerima,

lokalnom zajednicom, nosiocima politike obrazovanja, nevladinim organizacijama, meĊunarodnim

organizacijama i drugim uĉesnicima u procesu obrazovanja i obuke. Elementi kooperativnosti, koji

obezbjeĊuju uporedivost u okviru obrazovnog sistema u Crnoj Gori su:

Upisna politika

Škola planira programe za upis uĉenika u I razred na osnovu analize potreba trţišta rada, kadrovskih

mogućnosti, materijalnih, tehniĉkih i prostornih uslova, zahtjeva uĉenika i roditelja itd.

Aktuelnost programa koji se nude uĉenicima na Konkursu za upis se utvrĊuje brojem prijavljenih

kandidata u odnosu na broj koji se traţi i postignućima u osnovnoj školi.

Škola vodi evidenciju o broju prijavljenih uĉenika, a upis uĉenika se vrši na osnovu kriterijuma koji

su bazirani na uspjehu u posljednja tri razreda osnovne škole i postignuća po predmetima od znaĉaja za

programe za koje se uĉenici prijavljuju.

Školske 2008/2009. godine Škola je objavila Konkurs za upis 210 uĉenika, od ĉega 120 na

trogodišnje i 90 na ĉetvorogodišnje programe. U prvom upisnom roku broj prijavljenih uĉenika je bio

201, a primljeno je 174. Broj upisanih uĉenika u trogodišnje programe školske 2008/2009. je bio 89, a u

ĉetvorogodišnje 94. Školske 2011/2012. godine broj uĉenika traţenih konkursom za trogodišnje

programe je 60, a 180 uĉenika za upis u ĉetvorogodišnje programe. Upisano je 29 na trogodišnje

programe a 169 na ĉetvorogodišnje programe.

0

50

100

150

200

250

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ UČENIKA TRAŽENIH KONKURSOM

BROJ PRIJAVLJENIH UČENIKA

BROJ UPISANIH UČENIKA

18

0

20

40

60

80

100

120

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ TRAŽENIH UČENIKA NA TREDEMSTEPENU

BROJ PRIJAVLJENIH UČENIKA NA TREDEMSTEPENU

BROJ UPISANIH UČENIKA NA TREDEMSTEPENU

0

50

100

150

200

250

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ TRAŽENIH UČENIKA NA ČETVRTOMSTEPENU

BROJ PRIJAVLJENIH UČENIKA NA ČETVRTOMSTEPENU

BROJ UPISANIH UČENIKA NA ČETVRTOMSTEPENU

Selekcija učenika

Selekcija uĉenika za upis u obrazovne progame vrši se na osnovu bodova. Prosjeĉan broj bodova

prijavljenih uĉenika za obrazovni program Ekonomski tehniĉar školske 2008/2009. godine je 67,26, a

prosjeĉan broj bodova upisanih uĉenika Elektrotehniĉar raĉunara je 46,30, odnosno manji za 20,96.

Prosjeĉan broj bodova upisanih uĉenika u obrazovni program Ekonomski tehniĉar tehniĉar se kretao

od najniţeg 65,60 školske 2010/11 godine do najvišeg 69.29 školske 2011/2002. godine.

Prosjeĉan broj bodova upisanih uĉenika u obrazovni program Elektrotehniĉar ( raĉunara,

telekomunikacije, energetike) se kretao od najniţeg 46,30 školske 2008/2009 godine do najvišeg

50,15 školske 2009/2010. godine.

0

10

20

30

40

50

60

70

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROSJEČAN BROJ BODOVA EKONOMSKIHTEHNIČARA

PROSJEČAN BROJ BODOVAELEKTROTEHNIČARA

Broj učenika koji su napustili školu (drop out )

19

Broj uĉenika koji su napustili školovanje prati se: po razredima, nastavnoj godini i prema upisanoj

generaciji.

Broj uĉenika koji nijesu završili razred se prati iz podataka o broju uĉenika na poĉetku i kraju

nastavne godine, posebno za trogodišnje i ĉetvorogodišnje programe i zbirno na nivou Škole.

0

2

4

6

8

10

12

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT DROP-OUT POGENERACIJI UKUPNO

PROCENAT DROP-OUT POGENERACIJI ČETVRTI STEPEN

PROCENAT DROP-OUT POGENERACIJI TREDI STEPEN

4.845.94

10.50

5.38

2.944.01

6.42

3.101.90 1.93

4.07

2.28

.

Zadovljstvo obrazovnim programima, obrazovanjem i obukom

Škola funkcioniše već dvadeset godinu i potvrĊuje opravdanost svoga postojanja kroz

interesovanje uĉenika, roditelja, partnera i lokalne zajednice za sve obrazovne programe. Upisna

politika je prilagoĊena potrebama sredine, a kroz interesovanje uĉenika i njihovih roditelja opravdava

svrhu svog postojanja. Za upis u prvi razred svake godine se prijavljuje veći broj uĉenika od traţenog

broja u gotovo svim obrazovnim programima. Sve to govori da je zadovoljstvo obrazovnim

programima, obrazovanjem i obukom na zavidnoj visini.

Struktura školskog osoblja

U Školi se vodi evidencija o broju zaposlenih: prema broju nastavnog i nenastvnog osoblja, struĉnoj

spremi, godinama starosti, podacima o poloţenom struĉnom ispitu itd. Školske 2008/2009. godine u

Školi je bilo zaposleno 75 izvršilaca (broj nastavnika 62 i uprave 13), a školske 2011/2012. godine

broj izvršilaca je 71 (broj nastavnika 57 i uprave 14).

20

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ ZAPOSLENIH

BROJ NASTAVNIKA

BROJ ZAPOSLENIH U UPRAVI

75 72 72 71

62 58 59 57

13 14 13 14

Školske 2011/2012.god. broj starosnih godina zaposlenih je prikazan sljedećim grafikonom.

Najveći broj zaposlenih u našoj školi , njih 23 su starosnoj dobi od 50-60 godina, dok najmanji broj njih

3 su u starosnoj dobi od 35-40 god.

0

5

10

15

20

25

25-30

GOD.

30-35

GOD.

35-40

GOD.

40-50

GOD.

50-60

GOD.

PREKO 60

GOD.

STAROSNE GODINEZAPOSLENIH NA POČETKUŠK.2011/2012

11 83

20 23

6

Školske 2008/2009.god. broj nastavnica je 62, broj nastavnika na odreĊeno je 10, broj nastavnika iz

drugih škola je 10 a pripravnika 2. Školske 2011/2012.god. broj nastavnica je 57, broj nastavnika na

odreĊeno je 6, broj nastavnika iz drugih škola je 6 a pripravnika 6.

0

10

20

30

40

50

60

70

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012


BROJ NASTAVNIKA NA ODREĐENO

BROJ NASTAVNIKA IZ DRUGIH ŠKOLAU DOPUNI NORME

BROJ NASTAVNIKA PRIPRAVNIKA

58 59 57

10 10 6 3 4 8 6 64 692

62

Broj nastavnika koji rade na neodreĊeno radno vrijeme, na odreĊeno i ukupan broj nastavnika je

prikazan na sljdećem grafikonu.

21

0

10

20

30

40

50

60

70

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012


BROJ NASTAVNIKA NA ODREĐENO

BROJ NASTAVNIKA NA NEODREĐENORADNO VRIJEME

62 58 59 5752 52 55 51

10 6 4 6

Što se tiĉe broja ĉlanova kolektiva i njihova struĉna sprema, prikazan je dijagram koji je raĊen za

šk.2011/2012.god. Broj zaposlenih sa VII stepenom struĉne spreme je 41 na neodreĊeno ( 2-doktora

nauka i 1-magistar) i 6 na odreĊeno radno vrijeme, sa VI stepenom radi 1 zaposleni, sa V stepenom 7

radnika, sa IV stepenom 3 i 3 radnika NK- struĉne spreme.

0

10

20

30

40

50

VII STEPEN

STRUČNE

SPREME

VI STEPEN

STRUČNE

SPREME

V STEPEN

STRUČNE

SPREME

IV STEPEN

STRUČNE

SPREME

NK

NEODREĐENO

ODREĐENO

Starosna dob zaposlenih u našoj ustanovi je prikazana dijagramom za šk.2011/2012.god. Broj

zaposlenih koji imaju radni staţ do 10.god. je 20, do 20 god. ima ih 15, do 30 god. ima ih 20, do 40

god. ima ih 14 i preko 40 god. staţa ima ih 2.

0

5

10

15

20

DO 10 GOD. DO 20 GOD. DO 30 GOD. DO 40 GOD. PREKO 40 GOD.

BROJ GODINA RADNOG STAŽA

Nastavni kadar

Školske 2008/2009. godine od ukupno 75 zaposlenih angaţovano je 62 nastavnika. Uĉešće nastavnika

u ukupnom broju zaposlenih je bilo 83%. Najniţi odnos nastavnika prema ukupnom broju zaposlenih

bio je školske 2011/2012. godine kada je od 71 zaposlenih u nastavi angaţovano 57 nastavnika,

odnosno 80%.

22

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ ZAPOSLENIH

BROJ NASTAVNIKA

75 72 72 71

62 58 59 57

Procenat nastavnog osoblja u ukupnom broju zaposlenih je dat dijagramom. Taj procenat se kreće od

83% za šk.2008/2009 god. do 80% šk. 2011/2012.god.

78

79

80

81

82

83

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT NASTAVNOG U UKUPNOM BROJUZAPOSLENIH

45

45.5

46

46.5

47

47.5

48

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT ŽENA ZAPOSLEIH U UKUPNOMBROJU ZAPOSLENIH

Školske 2008/2009.god. broj nastavnica je 26 od ukupnog broja nastavnog osoblja 62,

2011/2012.god. je broj nastavnica 22 od 57 ukupnog broja nastavnog osoblja. Istovremeno je broj

nastavnika bio 2008/2009.god. 36 da bi 2011/2012.god. bio 35.

23

0

10

20

30

40

50

60

70

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

BROJ NASTAVNICA OD UKUPNOG BROJANASTAVNOG OSOBLJA

UKUPAN BROJ NASTAVNOG OSOBLJA

BROJ NASTAVNIKA OD UKUPNOG BROJANASTAVNOG OSOBLJA

37

38

39

40

41

42

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT NASTAVNICA U UKUPNOMBROJU NASTAVNIKA

0

10

20

30

40

50

60

70

2008/2009 2009/2010 2010/2011


BROJ HOSPITOVANIH NASTAVNIKA

PROCENAT HOSPITOVANJA NASTAVNIKA ( % )

6157

59

2736

35

59.3263.16

44.26

Savjetodavna podrška učenicima

U školi se do sada poklanjala naroĉita paţnja izbornoj nastavi i blagovremenom informisanju

uĉenika za izbornu nastavu. Uĉenici ĉetvorogodišnjih programa se svake školske godine opredjeljuju

za predviĊene izborne programe u skladu sa svojim interesovanjima i raspoloţivim struĉnim kadrom u

školi. U školi se do sada nije dešavalo da se neki uĉenik mimo svoje volje usmjerava za neki izborni

predmet, uglavnom se poštuju ţelje uĉenika, a ukoliko nema dovoljan broj uĉenika za odreĊeni izborni

Kvalitet izvoĊenja izborne nastave je dobar i struĉno potpuno zastupljen, ĉime naši uĉenici dobijaju

raznovrsna zananja i uspješno se profesionalno orijentišu, a potvrda za to je njihovo opredjeljenje za

nastavak školovanja i zaposljenje nakon završene škole.

U saradnji sa raznim institucijama i organizacijama posebna paţnja se posvećuje drţanju

predavanja i prezentacija vezanih za socijalne , zdravstvene, bezbjedonosne teme itd.

Uĉenicima se takoĊe pruţa savjetodavna podrška po svim pitanjima koja su u sveri njihovog

interesovanja tokom školovanja.

24

SPISAK IZBORNIH PREDMETA – ZA POSLJEDNJE 4 ŠK.GODINE

ŠK.2008/09. ŠK.2009/10. ŠK.2010/11. ŠK.2011/12.

1. Poslovna

komunikacija

1. Ekologija i zaštita

ţivotne sredine


ţivotne sredine


ţivotne sredine

2. Preduzetništvo 2. Higijena 2. Poslovna

komunikacija

2. Preduzetništvo


ţivotne sredine

3. Automatsko

upravljanje

3. Automatsko

upravljanje

3. Marketing

4. Raĉunarska

grafika i internet

tehnologija

4. Osnove energetike

i energetska

efikasnost

4. Osnove

energetike i

energetska

efikasnost

4. Carina, špedicija,

osiguranje

5. Birotehnika 5. Osnove energetike 5. Raĉunarska

grafika i internet

tehnologija

5. Finansijska trţišta

6. Drvne

konstrukcije

6. Preduzetništvo 6. Bonton u

ugostiteljstvu

6. Poslovna

komunikacija

7. Agencijsko

poslovanje i

poslovna

komunikacija

7. Ekonomska

geografija

7. Higijena 7. Bonton u

ugostiteljstvu

8. Hotelijersko

poslovanje i

poslovna

komunikacija

8. Agencijsko

poslovanje i

poslovna

komunikacija

8. Kulturno-

istorijska baština

Crne Gore

8. Poslovna

ekonomija

9. Hotelijersko

poslovanje i

poslovna

komunikacija

9. Poslovna

komunikacija i

birotehnika

9. Higijena

10. Drvne

konstrukcije

10. Ekonomska

geografija

10. Kulturno-

istorijska baština

Crne Gore

11. Marketing 11. Psihologija

12. Carina,

špedicija, osiguranje

12. Francuski jezik

13. Drvne

konstrukcije

13. Automatsko

upravljanje

14. Agencijsko 14. Osnove

25

poslovanje i

poslovna

komunikacija

energetike i

energetska

efikasnost

15. Hotelijersko

poslovanje i

poslovna

komunikacija

15. Ekonomska

geografija

16. Drvne

konstrukcije

Kvalitet prostora i opreme

Škola koristi 14 uĉionica u dvije zgrade površine 1520 m2. Biblioteka je zajedniĉka sa Gimnazijom ,,

30.septembar“ Roţaje.

Praktiĉna nastava se odvija u radionicama koje su opremljene mašinama i potrebnim alatom.

Prosjeĉne površine uĉioniĉkog, kabinetskog i radioniĉkog prostora po uĉeniku, s obzirom na to da je

napravljen aneks škole 2009.god. zavisi od broja uĉenika školske godine. Taj prosjek je dat na

ukupan broj uĉenika na poĉetku školske godine a ne na broj koji stvarno koristi taj prostor.Iz tog

razloga je i površina uĉioniĉkog prostora po uĉeniku školske 2011/2012. godine iznosila 2.48 m2, a

školske 2008/2009. godine 1,74 m2.

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

2011/2012

UKUPNA POVRŠINA DVORIŠTA

POVRŠINA GLAVNE ZGRADE

POVRŠINA ĐAČKE ZADRUGE

POVRŠINA ANEKSA ĐAČKE ZADRUGE

7023

893 495 250

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

UKUPNA POVRŠINA KORISNOG PROSTORA

UKUPNA POVRŠINA UČIONICA

UKUPNA POVRŠINA KABINETA

UKUPNA POVRŠINA RADIONICA

11901390 1390 1520

580780 780 740

190

420

190

420

190

420

360

420

26

0

0.5

1

1.5

2

2.5

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

UKUPNA POVRŠINA KORISNOG PROSTORAPO UČENIKU

POVRŠINA UČIONIČKOG PROSTORA POUČENIKU

POVRŠINA KABINETSKOG PROSTORA POUČENIKU

POVRŠINA RADIONIČKOG PROSTORA POUČENIKU

Informisanje

Posebna paţnja posvećuje se informisanju uĉenika, profesora, polaznika kurseva kao i šire zajednice

o aktivnostima koje se sprovode u školi. Tako je u poslijednje vrijeme primjetna znaĉajna

zastupljenost škole u medijima kroz prezentaciju programa i aktivnosti koje sprovodi (Struĉno je

kljuĉno, Dan škole, ...)

Škola posjeduje i svoju web prezentaciju, www.sssrozaje.users.t-com.me, na kojoj se nalaze sve

vaţne informacije vezane kako za samu školu tako i za njen rad.

U cilju informisanja o radu škole izdaje se i školski list Veliki odmor koji izlazi jednom godišnje i

koji sadrţi informacije o svim aktivnostima škole u predhodnoj školskoj godini, kao i mnoge

zanimljivosti u školi a koje se tiĉu uĉenika i profesora. Tako ovaj list predstavlja publikaciju koja

predstavlja informator za širu društvenu zajednicu o radu škole ali i odliĉan podsjetnik svima onima

koji su pohaĊali ovu školu i na vrijeme koje su proveli u njoj.

Poduzimaju se i posebni koraci na prezentaciji škole u okviru upisne politike. Tako se štampaju

promotivni leci i odrţavaju promocije Srednje struĉne škole u osnovnim školama, prije upisa

osnovaca u srednje škole.

Saradnja sa roditeljima

Škola vodi evidencije u odjeljenjskim knjigama o prisustvu roditelja roditeljskim sastancima i

informativnim razgovorima kod odjeljenjskih starješina. Porede toga, direktor i pedagog vode liĉne

evidencije o posjetama roditelja. Do sada nijesu postojale precizno definisane procedure za

prikupljanje ovakvih podataka pa smo podatke prikupili za posljenje ĉetiri godine iz odjeljenjskih

knjiga.

U dijagramima su prikazani podaci o procentualnoj posjeti roditelja roditeljskim sastancima u školi

kao i podaci o prosjeĉnom broju posjeta roditelja odjeljenjskom starješini radi informisanja, u odnosu

na ukupan broj uĉenika u odjeljenju. Moţe se zakljuĉiti da je najveći broj ( oko 85%) posjeta

roditelja školi kod odjeljenskog stariješine, a ostatak je kod pedagoga i direktora ili pomoćnika

direktora.

TakoĊe, broj roditeljskih sastanaka po odjeljenju je za posljednje ĉetiri godine oko 4,10.

http://www.sssrozaje.users.t-com.me/

27

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

PROCENAT POSJEDENOSTIRODITELJA RODITELJSKIMSASTANCIMA

49.96

44.90

35.23

49.69

23.4

23.6

23.8

24

24.2

24.4

24.6

24.8

2008/2009 2009/2010 2010/2011

PROCENAT POSJEDENOSTI RODITELJAODJELJENJSKOM STARJEŠINI RADIINFORMISANJA

23.85 24.25 24.67

Saradnja sa osnovnim i srednjim školama

Srednja struĉna škola nema dobru saradnju sa osnovnim školama u bliţem okruţenju i na nivou Crne

Gore. Ova saradnja se u poslednjoj godini intezivirala i prije svega ogledala u posjetama naših

profesora osnovcima tj. Ċacima završnih razreda radi promovisanja naše škole i upisa u njoj i pruţanja

jasnih podataka o mogućnostima koje naša škola pruţa tokom i nakon školovanja. TakoĊe smo u

promovisanju struĉnih škola imali saradnju i po tom osnovu.

Pored ne tako dobre saradnje sa osnovnim školama, Srednja struĉna škola ima dobru saradnju sa

Gimnazijom ,, 30.septembar“ iz Roţaja. Pošto smo upućeni jedni na druge zbog blizine ( jedna do

druge) , takoĊe koristimo isto: dvorište, fiskulturnu salu, knjţaru, bibliotek i grijanjeTakoĊe, ĉesto

organizujemo sportske, kulturne i druge aktivnosti i manifestacije na kojima zajedno uĉestvujemo.

Prosjeĉan broj roditeljskih sastanaka po odjeljenju za malo prelazi broj 4 koji je zakonom minimalno

predviĊen.

Iz evidencije koja se u odjeljenskim knjigama vodi o roditeljskim sastancima vidljivo je da se

procenat prisustva roditelja blago smanjio, pa se kretao od 60,50% školske 2007/2008 do 53,07%

školske 2010/2011. godine. Ovi podaci znaĉajno ne odstupaju i kada se poredi prosjeĉan broj uĉenika

po odjeljenju sa prosjeĉnim brojem roditelja prisutnih na roditeljskim sastancima i uglavnom je na

istom nivou u zadnje ĉetri godine.

28

Saradnja sa meĎunarodnim organizacijama

Saradnja naše škole sa meĊunarodnim organizacijama do sada je bila na niskom nivou. Osim sa

organizacijom Beton-Montenegro iz Francuske, gdje je odreĊeni broj naših profesora išao u posjetu

pokrajini Bretanji u Francuskoj, sa drugim organizacijama nije do sada uspostavljana nikakva

saradnja.

U posljednje vrijeme smo uspostavili kontakt sa Turskom opštinom Bursa, sa kojom ţelimo na

obostrano zadovoljstvo unaprijediti saradnju.

Uključenost partnera u proces obrazovanja i obuke

Dobru saradnja naša škola ostvaruje sa Sindikatom , koji je preko Školskog odbora ukljuĉen u

proces rada i donošenje odluka u školi. Posebno treba istaći i dobru sadradnju sa Upravom za šume Crne

Gore i privatnim preduzećima koji osim što pomaţu našu školu ,uĉestvuju u obuci redovnih uĉenika.

2. Efektivnost

Efektivnost procesa ogleda se u kvalitetu organizacije i realizacije nastave, uspješnosti nastavnih i

vannastavnih aktivnosti; postignućima uĉenika u nastavnim i vannastavnim aktivnostima; korišćenju

nastavnih sredstava, opreme, alata, prostornih uslova i uslova kod socijalnih partnera; ispunjenju zahtjeva

koji proistiĉu iz zakonske regulative; podršci spoljnih faktora itd. U tom smislu sagledavaju se indikatori

kvaliteta ĉiji konaĉan obim i sadrţaj oblikuju škole u skladu sa svojim specifiĉnostima:

Uspjeh učenika

Da bi se stekla jasna slika o uspjehu uĉenika u okviru škole se vodi evidencija o uspjehu uĉenika na

klasifikacionim periodima i na kraju nastavne i školske godine. Pored toga vode se podaci i o broju i

uspjehu uĉenika na popravnim ispitima.

UtvrĊuju se postignuća na klasifikacionim periodima; kraju nastavne godine; kraju obrazovanja i

obuke; vanrednim, dopunskim, razrednim i drugim ispitima.

Postignuća uĉenika na kraju školske godine se prije svega ogledaju u prolaznosti uĉenika. Tako se iz

prikupljenih podataka moţe vidjeti da je prolaznost, u periodu 2007/2008.god. bio 70% a da je

prolaznost 201072011.god. bila 69%.

0

100

200

300

400

500

600

700

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

UKUPAN BROJ UČENIKA NA KRAJUNASTAVNE GODINE

BROJ UČENIKA SA POZITIVNIM USPJEHOM

BROJ UČENIKA SA NEGATIVNIM USPJEHOM

29

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

PROCENAT UČENIKA SA POZITIVNIMUSPJEHOM NA KRAJU NASTAVNE GODINE

PROCENAT UČENIKA SA NEGATIVNIMUSPJEHOM NA KRAJU NASTAVNE GODINE

0

50

100

150

200

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ UČENIKA SA NEGATIVNIM USPJEHOM

BROJ UČENIKA SA 1 NEDOVOLJNOMOCJENOM

BROJ UČENIKA SA 2 NEDOVOLJNE OCJENE

BROJ UČENIKA SA 3 NEDOVOLJNE OCJENE

BROJ UČENIKA SA 4 I VIŠE NEDOVOLJNIHOCJENA

0

100

200

300

400

500

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ UČENIKA KOJI SU ZAVRŠILI RAZRED

BROJ ODLIČNIH UČENIKA

BROJ VRLODOBRIH UČENIKA

BROJ DOBRIH UČENIKA

BROJ DOVOLJNIH UČENIKA

0

20

40

60

80

100

120

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ POHVALJENIH UČENIKA

BROJ NAGRAĐENIH UČENIKA

30

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ DIPLOMA LUČA A

BROJ DIPLOMA LUČA B

1 1

2 3

3 3

1 3

0

50

100

150

200

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ UČENIKA NA POPRAVNE ISPITE

BROJ UČENIKA KOJI SU POLOŽILI

BROJ UČENIKA KOJI NIJESU POLOŽILI

0

100

200

300

400

500

600

700

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ UČENIKA SA POZITIVNIM USPJEHOM NAKRAJU NASTAVNE GODINE

BROJ UČENIKA SA POZITIVNIM USPJEHOM NAKRAJU ŠKOLSKE GODINE

BROJ UČENIKA KOJI NIJESU ZAVRŠILI RAZRED

Realizacija školskog plana i programa

Ukupan nedjeljni fond ĉasova se realizuje u okviru grupe opšte-obrazovnih predmeta, struĉno-

teorisjkih predmeta i praktiĉne nastave. Broj ĉasova opšteobrazovnih predmeta se kreće u rasponu od 274

školske 2008/2009. godine do 297 školske 2011/2012. godine, na ĉetvrtom stepenu a na III stepenu od

121 školske 2008/2009. godine do 54 školske 2011/2012. godine.

Broj ĉasova struĉno-teorijskih predmeta se kretao od 263 školske 2008/2009. godine do 266 školske

2011/2012. godine, na III stepenu od 56 školske 2008/2009. godine do 32 školske 2011/2012. godine

Praktiĉna nastava se kreće u rasponu od 33 školske 2008/2009. godine do 77 školske 2011/2012.

godine, na ĉetvrtom stepenu, a na III stepenu od 105 školske 2008/2009. godine do 74 školske

2011/2012. godine.

31

0

50

100

150

200

250

300

2008/2009 2009/2010 2010/2011 2011/2012

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA OPŠTE-OBRAZOVNIH PREDMETA III STEPEN

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA STRUČNO-TORIJSKIH PREDMETA III STEPEN

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA PRAKTIČNENASTAVE III STEPEN

UKUPAN NEDJELJNI FOND ČASOVA

0

100

200

300

400

500

600

700

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA OPŠTE-OBRAZOVNIH PREDMETA IV STEPEN

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA STRUČNO-TEORIJSKIH PREDMETA IV STEPEN

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA PRAKTIČNENASTAVE IV STEPEN

UKUPAN NEDJELJNJI FOND ČASOVA

Izostanci učenika, vladanje i vaspitne mjere

Ukupan broj izostanaka u zadnje ĉetiri godine biljeţi tendenciju rasta od 45603 školske 2006/2007.

godine do 50642 školske 2009/2010. godine. Ovaj porast uglavnom se moţe pripisati porastu broja

uĉenika za navedeni period od 437 do 523. Pored tendencije rasta broja izostanaka primjetno je i

smanjenje procenta neopravdanih ĉasova u odnosu na ukupan broj izostanaka.

Za praćenje kretanja broja izostanaka bitan pokazatelj je i prosjeĉan broj izostanaka po uĉeniku. Ovi

podaci, kao i gore navedeni, se prikupljaju za svaki klasifikacioni period posebno i zbirno za cijelu

školsku godinu. Iz dosadšnje prakse ovaj podatak je izuzetno dobar pokazatelj uzroka variranja

uspjeha uĉenika na pojedinim klasifikacionim periodima.

0

2000

4000

6000

8000

10000

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

UKUPAN BROJ IZOSTANAKA

UKUPAN BROJ OPRAVDANIH IZOSTANAKA

UKUPAN BROJ NEOPRAVDANIHIZOSTANAKA

32

0

2

4

6

8

10

12

14

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

PROSJEČAN BROJ IZOSTANAKA PO UČENIKUZA CIJELU ŠKOLSKU GODINU

PROSJEČAN BROJ OPRAVDANIHIZOSTANAKA PO UČENIKU

PROSJEČAN BROJ NEOPRAVDANIHIZOSTANAKA PO UČENIKU

0

100

200

300

400

500

600

700

2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011

BROJ UČENIKA SA PRIMJERNIM VLADANJEM

BROJ UČENIKA SA DOBRIM VLADANJEM

BROJ UČENIKA SA NEZADOVOLJAJUDIMVLADANJEM5 2 0 9 0000

3. Upravljanje resursima

Visina sredstava ostvarenih iz budžeta

U raĉunovodstvu škole se prate svi primici iz Budţeta koji se ostvaruju po osnovu zarada

zaposlenih, materijalnih troškova, infrastrukturnih troškova, nabavke nastavnih sredstava, obuke

nastavnika, sanitarne i bezbjedonosne uslove rada itd.

Odnos budžetskih sredstava prema drugim ostvarenim primicima

Na osnovu završnog raĉuna utvrĊuje se iznos ukupnih primitaka Škole. Sredstva iz Budţeta su u

ukupnim primicima škole 2007. i 2010. godine iznosila 83%, u odnosu na ostale primitke od 17%.

Školske 2008. sa 84% a 2009. godine sa 79%, primitaka škole iz Budţeta.

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

800000

2007 2008 2009 2010

UKUPNI PRIMICI

PRIMICI IZ BUDŽETA

OSTALI PRIMICI

33

0

20

40

60

80

100

2007 2008 2009 2010

PROCENAT PRIMITAKA IZ BUDŽETA UODNOSU NA UKUPNE PRIMITKE

PROCENAT OSTALIH PRIMITAKA U ODNOSUNA UKUPNE PRIMITKE

83 84 79 83

Visina sredstava koja se realizuju po učeniku

Ukupni primici Škole iz završnog raĉuna ostvareni iz Budţeta i drugih izvora, podijeljeni na broj

upisanih uĉenika 2007. godine iznos 811 €, 2008.god. iznose 1071,78€, a 2009.god. iznose

1235,64€ i 1264,12€ -2010.godine. predstavljaju troškove koji se realizuju po uĉeniku na godišnjem

nivou.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

2007 2008 2009 2010

UKUPNI TROŠKOVI PO UČENIKU

34

4. Nastava i učenje

Prilikom internog utvrĊivanja kvaliteta škole za školsku 2011/12.godinu izvršena je evaluacija

kod ukupno 54 nastavnika i to kod 28 nastavnika koji predaju opšteobrazovne predmete i kod 26

nastavnika koji predaju struĉno-teorijske predmete ukljuĉujući i praktiĉnu natavu. Na sastanku Odbora za

interno obezbjeĊivanje kvaliteta koji je odrţan 10.11.2011. godine donešen je plan hospitovanja ĉlanova

Odbora. Dogovoreno je da ĉasove posjećuju po dva evaluatora iz Odbora za interno obezbjeĊivanje

kvaliteta u školi.

4.1. Nastave/učenja opšteobrazovnih predmeta

1. NAZIV PREDMETA: CRNOGORSKI-SRPSKI, BOSANSKI I HRVATSKI JEZIK I

KNJIŢEVNOST

Opservacija ĉasova:

-kod nastavnika: Hajdarović Fadil, Nurković Emira, Garović Dragan, Klimenta Zejnel i Miletić

Branka

-u odjeljenjima: 2/1, 2/7, 4/3, 1/2 i 3/2

R.br.

Aspekti utvrĎivanja kvaliteta

Procjena kvaliteta

VU U Z NZ 1. Organizacija nastave/uĉenja na ĉasu X

2. Planiranje nastave X

3. Pisane pripreme za ĉas X

4. Upotreba nastavnih sredstava X

5. Ocjenjivanje X

6. Uslovi za rad na koje moţe da utiĉe nastavnik X

7. Rad struĉnog aktiva X

8. Dopunska nastava X

9. Dodatna nastava X

Opšta procjena kvaliteta procesa

nastave/učenja

USPJEŠNO

Obrazloženje:

Nastavu iz predmeta CRNOGORSKI-SRPSKI, BOSANSKI I HRVATSKI JEZIK I

KNJIŢEVNOST, izvodi 5 nastavnika. Prilikom eksterne evaluacije utvrĊeno je da nastavnici ne pišu

pisane pripreme za ĉas, rad struĉnog aktiva nije zadovoljio i ne odrţavaju se ĉasovi dodatne i dopunske

nastave. Akcionim planom poseban akcenat je stavljen na te parametre.

Nastavni ĉas u 2/1 odjeljenju, smjer-elektrotehniĉar raĉunara, posjećen je 06.12.2011.godine u

vrijeme trećeg ĉasa u prvoj smjeni. Nastavni ĉas u 4/3 odjeljenju, smjer-tehniĉar drvoprerade,

posjećen je 07.12.2011.godine u vrijeme ĉetvrtog ĉasa u drugoj smjeni. Nastavni ĉas u 2/7 odjeljenju,

smjer- konobar-kuvar, posjećen je 07.12.2011.godine u vrijeme trećeg ĉasa u drugoj smjeni. Nastavni

ĉas u 1/2 odjeljenju, smjer-mašinski tehniĉar za energetiku, posjećen je 12.12.2011.godine u vrijeme

trećeg ĉasa u prvoj smjeni. Nastavni ĉas u 3/2 odjeljenju, smjer-ekonomski tehniĉar, posjećen je

12.12.2011.godine u vrijeme ĉetvrtog ĉasa u prvoj smjeni.

Svi nastavnici imaju godišnje planove rada koji su blagovremeno usvojeni na sjednici Aktiva.

Nastavnici imaju operativne planove rada, ali dva nastavnika pišu ih uz godišnji plan sa nabrojanim

nastavnim jedinicama i tipom ĉasa bez dalje razrade. Nastavnica koja predaje u 2/7 odjeljenju godišnji

plan rada uradila je na starom formularu. Nastavnici imaju pisane pripreme za ĉas osim nastavnice

35

koja predaje u 2/7 odjeljenju. Pisane pripreme uglavom sadrţe potrebne elemente, jasno utvĊen cilj

ĉasa, precizno definisane metode i oblike rada, planirane aktivnosti uĉenika. Nastavni ĉasovi su

organizovani u klasiĉnim uĉionicama, dominira frontalni oblik rada, monološko-dijaloška metoda

rada. Od nastavnih sredstava koristi se udţbenik i literaturu koja je planirana pripremom

( lektira, kuran, biblija ). Didaktiĉki materijal koji je korišten nastavnici su sami izradili uz pomoć

uĉenika ( panoi, projekat ). Kompjuter nije koristio ni jedan nastavnik. Uĉenici uglavnom imaju

knjige i sveske. Na ĉasovima je prisutna radna disciplina. Uĉenici su se većinom pored udbenika

upućivali i na druge izvore znanja (internet). Ostvarena je dobra komunikacija izmedju nastavnika i

uĉenika, pored sliušanja aktivirane su većinom i druge misaone aktivnosti uĉenika kao što su

razmišljanje, analiza projekta, samostalna aktivnost uĉenika. Ocjenjivanje uĉenika je blagovremeno i

u skladu sa zakonom. Većina nastavnika ima svesku u kojoj beleţe postignuća uĉenika (prisutnost,

odgovore, domaći, proĉitane lektire). Svi su zadali domaći zadatak osim u odj.2/7. Nastavnica koja

predaje u 2/7 odjeljenju planove rada je radila na razliĉitim formularima. Realizovani ĉas pismena

vjezba ne poklapa se sa godišnjim i mjeseĉnim rasporedom gradiva. Nastavnica nije imala pisanu

pripremu za ĉas. Na tabli je napisala dvije teme za pismenu vjeţbu. U uvodnom dijelu ĉasa objasnila

je usmeno kako se radi pismena vjeţba. Za vrijerme glavnog dijela ĉasa sjela je sa strane i ĉitala za

sebe. Nije bilo nikakvog didaktiĉkog materijala. Samo dva uĉenika su imala udbenik. Nije posvećena

paţnja uĉeniku sa posebnim potrebama. Nema evidenciju za dopunsku i dodatnu nastavu. Ostala ĉetiri

nastavnika imaju svesku za dodatnu i dopunsku u kojoj imaju plan vode evidenciju odrţanih ĉasova

dodatne i dopunske nastave (datum, nastavna jedinica, prisustvo uĉenika). Aktiv ima svoj plan koji

sadrţi sve potrebne elemente. Sjednice aktiva za tekuću šk.godinu odrţane su po planu. Nastavnici su

imali seminar za Crnogorski jezik i knjiţevnost koji je organizovan od strane Zavoda za školstvo u

O.Š. Mustafa Pećanin.

Kod ĉetiri nastavnika opšta procjena ĉasa je Uspješna, a kod nastavnice Emire Nurković procjena ĉasa

je Ne zadovoljava. Na sjednici Struĉnog aktiva sa ĉlanovima Odbora za interno obezbjedjivanje

kvaliteta koja je odrţana 22.12.2012.godine, dogovoreno je da se kod profesorice Emire Nurković

ponovi hospitovanje.

Preporuke:

- Planove rada uraditi u elektronskom obliku, u skladu sa preporukama za planiranje vaspitno-

obrazovnog rada.

- Kod operativnih planova ne mogu biti samo nabrojane nastavne jedinice, potrebno je razraditi

operativne ciljeve, sadrţaj, planirati aktivnosti uĉenika.

- Moraju se pisati pripreme za svaki ĉas, ne samo za posmatrani.

- Na nivou Struĉnog aktiva planirati hospitovanje unutar ĉlanova.

- Raditi na unapreĊivanju radnog ambijenta.

- Koristiti u većoj mjeri savremenije oblike rada.

- Definisati aktivnosti profesionalnog razvoja u okviru aktiva;

Tim za evaluaciju

36

2. NAZIV PREDMETA: MATEMATIKA


-kod nastavnika: Rastoder Haćim, Dedeić Dţemila, Hadţić Muhamed

-u odjeljenjima: 1/6, 3/4, 2/1

R.br.


Procjena kvaliteta





5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

USPJEŠNO

Obrazloženje:

Nastavu iz MATEMATIKE izvode ĉetiri nastavnika. Opservacija ĉasova bila je kod tri

nastavnika. Nastavni u 1/6 odjeljenju, smjer poljoprivredni tehniĉar, posjećen je u vrijeme trećeg ĉasa

u prvoj smjeni. Nastavni u 3/5 odjeljenju, smjer instalater sanitarnih uredjaja grijanja i klimatizacije,

posjećen je u vrijeme drugog ĉasa u drugoj smjeni. Nastavni u 2/1 odjeljenju, smjer elektrotehniĉar

raĉunara, posjećen je u vrijeme šestog ĉasa u prvoj smjeni. Dva nastavnika su ocijenjeni sa ocjenom

U, nastavnik koji predaje u 1/6 odjeljenju sa ocjenom Z.

Svi ĉasovi su organizovani u klasiĉnoj uĉionici, dominira frontalni oblik rada sa kombinacijom

više metoda, uglavnom tradicionalnih metode ( objašnjavanje, dijalog, vjeţbanje). Kod većine

nastavnika osnovni elementi ĉasa su dobro sagledani, povratna informacija je prisutna i jasna u toku

realizacije ĉasa. Komunikacija izmeĊu nastavnika i uĉenika je na zadovoljavajućem nivou. Uĉenici

imaju sveske i ostalo što jue potrebno na ĉasu, mali broj uĉenika ima udţbenik. Uĉenici ispoljavaju

interes, prate i uĉestvuju u radu na ĉasu. Većina nastavnika koristi raspoloţiva nastavna sredstva,

formule uradjene na hamer papiru, oĉigledna nastavna sredstva, modeli ( prizme, piramide). Raĉunar

nije koristio ni jedan nastavnik. Rezime nastavnog ĉasa izvršen je uglavnom zajedno sa uĉenicima,

korišćeno je predhodno znanje uĉenika. Na kraju ĉasa svi nastavnici su dali domaći zadatak i uputili

uĉenika na delove na koje treba posebno obratiti paţnju.

Svi nastavnici imaju godišnje planove rada koji su uskladjeni sa obrazovnim programom i

usvojeni na sjednici struĉnog aktiva. Nastavnici imaju operativne planove i realizacija se odvija po

utvrdjenom planu. Dva nastavnika imaju pisnu pripremu za posmatrani ĉas, nastavnik koji predaje u

1/6 odjeljenju nije imao pisanu pripremu za ĉas. Pripreme sadrţe didaktiĉko - metodiĉke elemente,

imaju planirane aktivnosti uĉenika bez osvrta na realizaciju planiranog. Ocjenjivanje uĉenika je

blagovremeno i u skladu sa zakonom. Rad struĉnog aktiva je uspješniji u odnosu na ranije godine.

Aktiv ima plan rada, sjednice se odrţavaju redovno, razmatraju se pitanja od vaţnosti za obrazovno-

vaspitni rad.

Dva nastavnika imaju svesku za dodatnu i dopunsku nastavu u kojoj se nalazi plan i

evidencija odraţanih ĉasova ( datum, cilj ĉasa, prisustvo uĉenika ). Rastoder Haćim nije imao

evidenciju o odrţanim ĉasovima dodatne i dopunske nastave ni u odjeljenskoj knjizi ni u svesci kako

je bilo dogovoreno na sjednici struĉnog aktiva poslije eksterne evaluacije i na poĉetku šk.godine.

Angazovne nastavnika u vannastavnim aktivostima ne zadivoljava ( sekcije, takmiĉenja..).

Nabavljene su bijele table i flomasteri koje mogu da koriste nastavnici matematike. Na sjednici

37

Struĉnog aktiva sa ĉlanovima Odbora za interno obezbjedjivanje kvaliteta koja je odrţana

15.05.2012.godine, izvršena je analiza hospitovanja i dati su prijedlozi profesora za unapreĊenje

kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada.

Preporuke:

- Osim tradicionalnih nastavnih metoda koristiti i savremenije metode.

- Uĉenike upućivati na korišćenje drugih izvora znanja (ĉasopisi, internet), podsticanje na

samostalno sticanje znanja.

- Više se angazovati na pripremanju didaktiĉkog materija.

- Didaktiĉki materijal koji se uradi na hamer-papiru treba ĉuvati tako da po potrebi mogu da ga

koriste svi profesori matematiker.

- Dopunska i dodtana nastava je obavezna kao i evodencija o odrţanim ĉasovima.


Tim za evaluaciju

3. NAZIV PREDMETA: strani jezici , ENGLESKI, FRANCUSKI I RUSKI JEZIK I

KNIŢEVNOST


-kod nastavnika: Engleskog jezika- Novalić Adil, Dobriĉanin Nerma, Sutović Amila, Šahman Edita,

i Premović Sanja. -u odjeljenjima 1/4, 2/2, 2/7, 1/6, 1/5

-kod nastavnika: Ruskog jezika- Spahić Mehmed i Nurković Redţep-u odjeljenjima: 1/3, 3/7

-kod nastavnika: Francuskog jezika – Kalić Nusreta, u odjeljenju 3/2

R.br.


Procjena kvaliteta





5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

USPJEŠNO

Obrazloženje:

Nastavu iz ENGLESKOG JEZIKA izvode ĉetiri nastavnika i jedan nastavnik je na zamjeni.

Ukupno je posjećeno pet ĉasova uglavnom u periodu od 30.11.2011.do 02.12.2011. god, dok je

posjeta kod profesora na zamjeni bila 07.05.2012.god. Svih pet nastavnika ocijenjeno je sa

U(uspješno)

Svi ĉasovi su organizovani u kabinetu za engleski jezik. Kabinet je opremljen sa raĉunarom,

magnetnom tablom, i potrebnom literaturom za realizaciju nastave. Prostor u kome se odvija nastava

je podsticajan za uĉenje ali se moţe didaktiĉki još bolje oblikovati. Svi nastavnici su kombinovali

frontalni i grupni oblik rada. Na ĉasovima se više koriste aktivne metode rada za razvijanje jeziĉkih

vještina kod uĉenika. Nastavnici podstiĉu razvijanje misaonih aktivnosti kod uĉenika kao što su

razmišljanje, davanje prijedloga i sugestija, izuzetak su uĉenici 2/7 odjeljenja (konobari/kuvari) koji

su više pasivni posmatraĉi. Komunikacija izmedju nastavnika i uĉenika je na zadovoljavajućem

nivou. Uĉenici veĉinom imaju udţbenike i sveske i ispoljavaju interes za rad. Svih pet nastavnika su

38

izradili didaktiĉki materijal za posmatrani ĉas, sami i u saradnji sa uĉenicima ( crteţi i zapisi na

hameru, nastavni listići za potrebe grupa, štampani materijal, slike sa interneta ). Raĉunar na ĉasu

koristila su 4 nastavniaka osim uodjeljenju 1/6. Pitanja nastavnika su jasno formulisana i nastavnici

koriste predhodna znanja uĉenika.

Svi nastavnici imaju godišnje i operativne planove rada koji usvojeni na sjednici struĉnog

aktiva, uradjeni su u elektronskom obliku. Planiranje nastave je blagovremeno i uskladjeno sa

katolozima znanja predmetnog programa.

Dobriĉanin Nerma ima pripreme za svaki ĉas u tekućoj godini a ostali nastavnici imaju

pripreme za posmatrani ĉas. Svi su uradili pripreme u elektronskoj formi sa potrebnim didaktiĉkim

elementima i planiranim aktivnostima uĉenika i osvrtom na realizaciju.

Ocjenjivanje uĉenika je blagovremeno i u skladu sa zakonom. Uspjeh uĉenika je na

zadovoljavajućem nivou.

Struĉni aktiv ima plan rada i sjednice se odrţavaju planiranom dinamikom. Na sjednicama

aktiva treba davati više prijedloga za poboljšanje uslova za rad i treba planirati hospitovanje unutar

aktiva. Potrebno je više paţnje obratiti na poboljšanje upjeha uĉenika zato što je engleski jezik jedan

od kljuĉnih predmeta i uĉenici na ĉetvrtom stepenu polaţu taj predmet eksterno.

Svi nastavnici odrţavaju ĉasove dopunske i dodatne nastave i imaju svesku u kojoj vode

evidenciju o odrţanim ĉasovima.

Nastavu iz FRANCUSKOG JEZIKA izvodi Kalić Nusreta. Posjeta ĉasu izvršena je

02.12.2012.godine u odjeljenju 3/2 – ekonomski tehniĉari. Ocijenjena je sa ocjenom U-uspješno. Ĉas

je odrţan u kabinetu za francuski jezik koji postoji od ove školske godine. Na ĉasu je bila evidentna

primjena aktivnih oblika uĉenja. Nastavnica podstiĉe misaonu aktivnost uĉenika kroz razgovor i

nihovo aktivno ukljuĉivanje u proces rada. Dominira grupni oblik rada u kombinaciji sa individualnim

zbog malog broja uĉenika. Uĉenici imaju uredne sveske i udţbenike. Nastavnica ima svoju evidenciju

u kojoj beleţi postignuća uĉenika

Kabinet je opremljen raĉunarom, CD-playerom i didaktiĉkim materijalom koji izradjuje

nastavnik zajedno sa uĉenicima. Nastavnica ima godišnje i operativne planove rada koje treba još

unaprijediti prema zahjevima nastavno-ciljnog planiranja. Ima pisanu primpremu za posmatrani ĉas

koja sadrţi potrebne didaktiĉko metodiĉke elemente elemente. Ocjenjivanje je blagovremeno i u

skladu sa za zokonom.

Odrţavaju se ĉasovi dopunske i dodatne nastave, datum, nast.jedinicu, spisak uĉenika koji

prisustvuju ĉasovima dopunske i dodatne nastave nastavnica upisuje u svesci u kojoj je napisan i plan

rada. Evidenciju o odrţanim ĉasovima upisivati i u odjeljenskoj knjizi.

Nastavu iz RUSKOG JEZIKA izvode dva nastavnika. Oba nastavnika ocijenjena su sa

ocenom Z-zadovokljava. Ukupno su posjećena dva ĉasa u odjeljenjima 1/3- turistiĉki tehniĉari i 3/7-

tehniĉari drvoprerade.

Ĉas u 1/3 odj.odrţan je u kabinetu dok je ĉas u 3/7 odrţan u uĉionici. Na ĉasovima dominira

frontalni oblik rada. Na ĉasovima je bila uglavnom dobro sagledana struktura , organizacija i

realizacija ĉasa. Aktivnost uĉenika je dosta slaba, iako imaju udbenik i sveske za rad. Kabinet je

opremljen raĉunarom ali na ĉasu nije korišten. U kabinetu ima i didaktiĉkog materijala – hameri, koji

se priprema za nastavu.

Godišnji i operativni planovi rada su uradjeni u elektronskom obliku i blagovremeno su

usvojeni na sjednici aktiva. Nastavnik u odjeljenju 1/3 nije imao pisanu pripremu za ĉas, dok je

nastavnik u 3/7 odj.imao pripremu samo za posmatrani ĉas ispisanu na listu papira na ruskom jeziku.

Od nastavnih sredstava korišćen je samo udţbenik. Ocjenjivane je redovno i blagovremeno.

Nastavnici vrše kobinaciju usmenog i pismenog provjeravanja znanja ( kontrolni zadaci, testovi ).

Nastavnici imaju sveske za dopunsku i dodatnu nastavu u kojoj vode evidenciju o odrţanim ĉasovima.

Na sjednici Struĉnog aktiva sa ĉlanovima Odbora za interno obezbjedjivanje kvaliteta koja je

odrţana 21.12.2012.godine, izvršena je analiza hospitovanja i dati su prijedlozi profesora za

unapreĊenje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada. Profesori ruskog jezika traţili su da im se omogući

posjeta nadzorniku za ruski jezik kako bi traţili seminar za nastavnike. Profesori engleskog

zahtijevaju da se ako je moguće nabavi jedan TV za potrebe nastave.

Preporuke:

39

- Unaprijediti planiranje vasp.obraz.rada.




- Više se angazovati na pripremanju didaktiĉkog materijalaza nastavu.

- Dopunska i dodtana nastava je obavezna kao i evodencija o odrţanim ĉasovima kako u sveskama

tako i u odj.knjizi.


Tim za evaluaciju

4. NAZIV PREDMETA: HEMIJA, POZNAVANJE ROBE, BIOLOGIJA, HIGIJENA


-kod nastavnika: Hemije – Ledinić Ramka i Nurković Halit

-kod nastavnika: Biologije – Agović Ago i Kuĉ Resmija

-u odjeljenjima: 2/1, 2/5

-u odjeljenjima: 1/3, 1/5

R.br.


Procjena kvaliteta





5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

USPJEŠNO

Obrazloženje:

UtvrĊivanje kvaliteta nastave iz Hemije obavljeno je posjetom ĉasa u odjeljenju 2/1-

Elektrotehniĉari raĉunara 25.04.2012.godine. Ĉas Biologije posjećen je 26.04.2012. u odj. 1/3-

Turistiĉki tehniĉari. Ĉas Higijene posjećen je 09.05.2012.god. u odj.1/5- Tehniĉari prodaje. Ĉas

Poznavanja robe posjećen je 10.05.2012. god. u odjeljenju 2/5- Tehniĉari marketinga i trgovine.

Ĉasovi su organizovani u klasiĉnoj uĉionici Cilj ĉasa istaknut na poĉetku uvodnog dijela ĉasa.

Metode i oblici rada prilagodjeni u odnosu na ciljeve. Uglavnom dominira frontalni oblik rada.

Aktivnosti uĉenika nisu na zadovoljavajućem nivou. Uĉenici imaju sveske, udţbenik ima samo 5-6

uĉenika. Disciplina uĉenika je na zadovoljavajućem nivou. U toku ĉasa uĉenici vode bilješke u svojim

sveskama U završnom dijelu ĉasa provjerena je ostvarenost ciljeva i zadataka ĉasa. Škola raspolaţe

skromnim nastavnim sredstvima i struĉnom literaturom za potrebe nastave hemije. Za posmatrani ĉas

nastavnici su izradili didaktiĉki materijal, sami i u saradnji sa uĉenicima. Iz biologije nastavna

sredstva i struĉna literatura koja je dostupna u školi je na dosta niskom nivou. Ni jedan nastavnik nije

koristio raĉunar u nastavi. Uĉenicima se postavljaju pitanja koja se odnose na ponavljanje sadrţaja i

predhodnog znanja uĉenika. Dati su i domaći zadataci koji su planirani pripremom, ali nema

podataka o redovnosti pisanja istih.

40

Nastavnici imaju godišnje i operativne planove rada koji su uradjeni na vrijeme i usvojeni na

sjednici Struĉnog aktiva. Nasatavnici imaju pisane pripreme za svaki ĉas posebno, sa potrebnim

elementima , treba ih osavremeniti, planirati savremenije metode i aktivnosti uĉenika.

Ocjenjivanje je blagovremeno i u skladu sa zakonom. Rad Struĉnog aktiva je na

zadovoljavajućem nivou. Aktiv ima plan rada i sjednice se odrţavaju planiranom dinamikom. . Na

sjednicama aktiva treba davati više prijedloga za poboljšanje uslova za rad i treba planirati

hospitovanje unutar aktiva. Potrebno je više paţnje obratiti na poboljšanje upjeha uĉenika.

Svi nastavnici odrţavaju ĉasove dodatne i dopunske nastave i imaju sveske u kojima vode

preciznu evidenciju (datum, nast.jedinicu, prisustvo uĉenika).



unapreĊenje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada. Konaĉna ocjena na sjednici aktiva je U-uspješno. Svi

nastavnici smatraju da im je za kvalitetnije drţanje nastave potreban kabinet. Za hemiju je potreban i

jedan novi periodni sistem elemenata pošto je ovaj koji koristi dosta pohaban.

Preporuke:

- Unaprijediti planiranje vasp.obraz.rada.





- Uĉenike više motivisati i podsticati na aktivniji rad.

- Više se angazovati na pripremanju didaktiĉkog materijalaza nastavu.

- Potrebno je da svi profesori formiraju portfolio. Taj proces je zapoĉet ali nije još zadovoljavajući.

Tim za evaluaciju

5. NAZIV PREDMETA: PRAVO, ISTORIJA, GEOGRAFIJA, POSLOVNA

KOMUNIKACIJA


-kod nastavnika: Pravo – Ademović Sadeta

-kod nastavnika: Istorije – Ratković Rajko

-kod nastavnika: Grografije – Hot Šemso

-kod nastavnika: Poslovne komunikacije – Škrijelj Selmo

-u odjeljenjima: 2/5, 1/5, 1/1,2/1

R.br.


Procjena kvaliteta





5. Ocjenjivanje X






USPJEŠNO

41

nastave/učenja

Obrazloženje: UtvrĊivanje kvaliteta nastave iz Prava obavljeno je posjetom ĉasa u odjeljenju 2/5-

Tehn.mark.i trgovine 08.12.2011.godine. Ĉas Istorije posjećen je 09.12.2011. u odj. 1/5- Tehniĉari

prodaje. Ĉas Geografije posjećen je 09.12.2011.god. u odj.1/1- Elektrotehniĉari energetike. Ĉas

Poslovne komunikacije posjećen je 12.05.2011. god. u odjeljenju 2/1- Elektrotehniĉari raĉunara.

Nastava je organizovana u klasiĉnoj uĉionici. Nastavnici imaju kompletne pisane pripreme za

ĉas. Definisani ciljevi ĉasa u potpunosti su realizovani. Adekvatne su nastavne metode, kao i oblici

rada, odgovaraju ciljevima nastave, saznajnim mogudnostima uĉenika i definisanim zadacima ĉasa.

Dominantan oblik rada je rad u grupama, frontalni i individualni rad uĉenika. U nastavi se ne

koristi raĉunar. Nastavnici i uĉenici su koristili nastavna sredstva, panoe i prezentacije grupnog rada.

Dominiraju misaono-saznajne aktivnosti uĉenika. Uĉenici su imali priliku da se koriste razliĉitim

izvorima informacija, da postavljaju pitanja nastavnicima, raspravljaju o sadrţajima i iznose svoja

mišljenja. Tok nastavnog ĉasa odvijao se kroz nekoliko dobro osmišljenih faza: uvodni dio, podjela

zadataka po grupama, rad u grupama, prezentovanje rezultata uĉenika i zadavanje istraţivaĉkog

domaćeg zadatka iz prava i geografije. Vremenska artikulacija ĉasa odliĉno organizovana. Didaktiĉko-

metodiĉka organizacija ĉasa je dobra, planirane aktivnosti uĉenika su realizovane. Uĉenici su uglavnom

aktivni, mada ima i onih koji su pasivni i nezainteresovani. Nastavnica povremeno izradjuje didaktiĉki

materijal i neophodna nastavna sredstva. Nastavnik Istorije koristio je istorijsku kartu a nas.

Geografije geografsku kartu i ĉasopise. Skoro svi uĉenici imaju udţbenike, sveske i atlase. Iz

Poslovne komunikacije uĉenici nemaju udţbenike ali koriste štampani materijal sa interneta. Domaći

zadaci se zadaju i redovno rade.

Godišnji planovi rada uraĊeni su u skladu sa katalogom znanja predmetnih programa. Godišnji

planovi imaju dodatak sa razradjenim operativnim ciljevima za nastavnu godinu.

Ocjenjivanje je blagovremeno, koriste se razliĉite metode za provjeravanje znanja i postignuća

uĉenika. Nastavnici redovno motivišu uĉenike da se bave istraţivaĉkim zadacima i pripremaju

prezentacije. Kombinovane su pismene i usmene provjere znanja. Kontinuirano je praćenje postignuća

uĉenika i vode se bilješke o tome.

Struĉni aktiv je godišnjim planom osmislio aktivnosti koje se realizuju u dijelu analize

rezultata, podjele predmeta i statistiĉkog prikaza na klasifikacionim periodima i dr.

Nastavnici realizuje ĉasove dopunske i dodatne nastave, imaju sveske u kojima vode preciznu

evidenciju (datum, nast.jedinicu, prisustvo uĉenika).



unapreĊenje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada. Konaĉna ocjena na sjednici aktiva je U-uspješno.

Pojedinaĉne ocjene kreću se od VU do Z.

Preporuke:


- Predlagati konkretne mjere za poboljšanje uspjeha.

- Uĉioniĉkom ambijentu posvetiti više paţnje.

- Unaprijediti primjenu ICT u nastavi.

- Obezbijediti adekvatnu literaturu iz poslovne komunikacije kako bi se eliminisali elementi

diktiranja.

6. NAZIV PREDMETA: FIZIĈKO VASPITANJE


-kod nastavnika: dr Šabotić Bećir, Lukaĉ Brigita, Agović Samir

-u odjeljenjima: 1/4, 1/2, 2/4

42

R.br.


Procjena kvaliteta





5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

USPJEŠNO

Obrazloženje: UtvrĊivanje kvaliteta nastave iz Fiziĉkog vaspitanja obavljeno je posjetom ĉasova u

odjeljenjima 1/4 – Ekonomski tehniĉari, 1/2 – Maĉinski tehniĉari za energetiku, 2/4 – Tehniĉari

prodaje, u periodu od 13.04 2012.god do 17.04.2012.godine.

Nastavu iz Fiziĉkog vaspitanja u našoj školi izvode tri profesora. Nastava se izvodi u sali za

fiziĉko vaspitanje koju koristi i Gimnazija. U dvoriĊtu škole nalaze se dva sportska poligona, veći za

fudbal i odbojku i manji za košarku. Sportski poligoni su ograĊeni ali nijesu u potpuniosti odvojeni od

ulica koje su uz dvorište škole.

Svi uĉenici su imali poterebnu opremu ( patike, trenerku, majice ). Ĉasovi su podijeljeni na 4

dijela: uvodni dio ĉasa ( razni oblici hodanja i trĉanja ); pripremni dio ĉasa ( veţbe oblikovanja );

osnovni ili glavni dio ( elementarne igre i sportovi ); završni deo ( elementarne igre koje ne zahtevaju

veće fiziĉko angaţovanje ). Na ĉasovima koji su posjećeni nastavnici su koristili dostupna nastavna

sredstava. Organizacija ĉasa je uspješana i doprinosi ispunjavanju cilja nastave. Veliki broj uĉenika

aktivno uĉestvuje u izvršavanju postavljenih zadataka, prihvata aktivnosti na ĉasu i povezuje ranije

steĉena znanja i iskustva. Instukcije nastavnika i objašnjenja na ĉasu su jasna i precizna. Nastavnici

objašnjavaju, demonstriraju planirane zadatke , atmosfera na ĉasu je dobra, raspoloţenje pozitivno,

povratna informacija prisutna. Uĉenici se pravilno usmjeravaju i pohvaljuju za napore i postignuća.

Nastavnici primjenjuju metode i oblike rada na ĉasu prilagodene i usklaĊene sa ciljevima ĉasa. Dobro

je sagledana struktura, organizacija i realizacija ĉasa. Raspoloţivo vrijeme na ĉasu se adekvatno

koristi, što doprinosi ostvarenju definisanog cilja ĉasa. Ostvarenost ciljeva i zadataka ĉasa je

provjerena zajednickin uĉešcem nastavnika i uĉenika, sto doprinosi jaĉanju medusobne komunikacije.

Godišnji i mjeseĉni planovi rada usvojeni su na sjednici struĉnog aktiva. Jedan dio planiranih

aktivnosti ne moţe se realizovati zbog nedostatka nastavnih sredstava. Svi nastavnici imaju

odgovarajude pripreme za posmatrani ĉas a sluţe se i starim pripremama. Navedeni su ciljevi i

nastavni zadaci, planirane su aktivnosti uĉenika. PredviĊeni su potrebni elementi nastave i vaspitno-

obrazovni ishodi ĉasa.

Škola ne raspolaţe osnovnim nastavnim sredstvima i struĉnom literaturom prema resursima za

realizaciju predmetnog programa, kao i osnovnim sportskim rekvizitima potrebnim za uspješno

izvoĊenje nastave.

Ocjenjivanje uĉenika je u potpunosti u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o vrstama ocjena i naĉinom

ocjenjivanja uĉenika. Ocjenjivanje je blagovremeno i redovno. Realizuje se tokom samog procesa

rada. Nastavnici kombinuju metode provjeravanja znanja i vještina, kao i aktivnosti na ĉasu.

Ocjenjivanje je uvijek javno i nastavnici redovno obrazlaţu ocjene prije nego ih unesu u dnevnik rada.

Svaki nastavnik posjeduje biljeţnicu u koju kontinuirano evidentira postignuća i izostanke uĉenika.

Prilikom vrijednovanja uĉenika ima se u vidu liĉnost uĉenika u cjelini, uslovi u kojima ţivi i radi, kao

i njegove mogudnosti i zalaganja.

Struĉni aktiv ima plan i program rada koji sadrţi potrebne elemente i koji se realizuje

predviĊenom dinamikom, uz uĉešće svih ĉlanova. Poslije svakog klasifikacionog perioda detaljno se

43

analizira uspjeh uĉenika i predlaţu se mjere za njegovo poboljšanje. Na sastancima se razmatraju

struĉna pitanja.

Dopunska i dodatna nastava se izvode povremeno u sklopu školskih turnira i takmiĉenja, o

ĉemu postoje zapisi u knjizi aktiva. Nastavnik u 2/4 izvodi samo ĉasove dodatne nastave i imaju

sveske u kojima vode preciznu evidenciju (datum, nast.jedinicu, prisustvo uĉenika).



unapreĊenje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada. Konaĉna ocjena na sjednici aktiva je U-uspješno.

Pojedinaĉna ocjene kod sva tri nastavnika je U. Nastavnici su predloţili da se ĉasovi dodatne nastave

odrţavaju u vidu takmiĉenja. Takodje su predloţili da se poboljša higijena u kabinetu i fiskulturnoj

sali, nekada i više puta dnevno zbog velike frekvencije uĉenika zato što dolazi do preklapanja sa

ĉasovima profesora iz Gimnazije. Potrebno je da se nabavljaju kvalitetnije lopte i da se ukloni razboj

na kojem uĉenici mogu da se povrijede a sluţi im kao go u sali.

Preporuke:

- Nedostaju potrebna nastavna sredstva i bolji materijalni uslovi za organizaciju nastavnih aktivnosti.

- Definisati aktivnosti profesionalnog razvoja u okviru aktiva.

- Godišnje i mjeseĉno planiranje prilagoditi uslovima u kojima se realizuje nastava.

- Pripreme pisati za svaki ĉas.

- Ĉasove dodatne i dopunske nastave upisivati i u sveskama i odjeljenskim knjigama.

- Da profesori na nivou aktiva naprave poslije lopti listu prioritetnih sportskih rekvizita za potrebe

nastave u skladu sa uslovima rada u školi.

4.2. Nastave/učenja opšteobrazovnih predmeta

1.MAŠINSKA GRUPA PREDMETA


-kod nastavnika: Ĉolović Denisa, Murić Tafil,Murić Samet, Djeĉević Omer,Agiĉ Redzep,Kuĉ Smail

-u odjeljenjima: 1/2, , 4/4 ,3/5, 3/5, , 2/2 , 3/6

R.br.


Procjena kvaliteta

VU U Z NZ

1. Organizacija nastave/uĉenja na ĉasu X




5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

ZADOVOLJAVA

Obrazloženje: Nastavu mašinske grupe predmeta , izvodi 7 nastavnika.

Hospitovano kod 6 nastavnika.

Nastavnici u većini njeguju radnu atmosferu u uĉionici ,planiraju nastavu na propisanim obrascima,

detaljno, precizno i u skladu sa katalozima znanja.usvojeni na strucnim aktivima.

Operativni i mjeseĉni planovi su, uglavnom, usklaĊeni nastavi usmjerenoj na realizaciji ciljeva,

Ciljevi ĉasa su, usklaĊeni sa mogućnostima uĉenika, njihovim dostignutim znanjima i vještinama i

44

korelaciji sa drugim nastavnim predmetima a prisutno je uvoĊenje savremenih metoda, a nastavna

sredstva se usklaĊuju sa nastavnim jedinicama.

Pripremu za ĉas nastavnici pisu na papiru i u vidu posjetnika I u elektronskoj formi.

Komunikacija nastavnika i uĉenika je prisutna u svim djelovima ĉasa i usmejrena ja na motivisanje

uĉenika na zajkljuĉivanje, uoĉavanje i sl.

Na posjećenim ĉasovima nastavnici djelimicno koriste aktivne oblike uĉenja, kombinuju tradicionalne

u kombinaciji sa aktivnim metodama i oblicima rada .

Kod nastavnika praktiĉne nastave dominira rad u manjim grupama, s tim što je angaţovanje uĉenika

koji ne realizuju radne aktivnosti promjenljivo. Samo odreĊeni broj uĉenika pokazuje inicijativnost i

samostalnost u radu.

Praktiĉna nastava sa tehnologijom zanimanja se u potpunosti realizuje uškolskim

radionicama. Nastava se prilagodjava prema raspolozivim sredstvima koja se nalaze u radionicama

koju treba osvremeniti i dopuniti novim nastavnim sredstvima .Prostor za uĉenje i obuku je

podsticajan za rad, uredan i bezbjedan.

Ocjenjivanje uĉenika je, javno i blagovremeno . Nastavnici vode i interne evidencije o postignućima

uĉenika na ĉasu, seminarskim i grafiĉkim radovima, praktiĉnoj nasatvi itd..Nastavnici koriste kabinet

opremljen racunarom,LCD projektorom i dijaprojektorom.

Škola raspolaţe osnovim nastavnim sredstvima za realizaciju nastave struĉno teorijskih predmeta.

Radionica za praktiĉnu nastvu opremljena nastavnim sredstvima , ureĊajima i alatima potrebnih za

realizaciju programa instalater sanitarnih uredjaja grijanja i klimatizacije,radi se na opremanju

radionice- obrazovni program automehanicar,nabavkom opreme ,alata i materijala.

Preporuke:

- Nastaviti planirati i realizovati dodatnu i dopunsku nastavu i evidentirati u odeljenskim knjigama;

- Uvesti praksu hospitacije ĉasova unutar aktiva, i analize u cilju unapreĊivanja nastave i obuke;

-Pisane pripreme planirati i pisati za svaki ĉas pojedinacno

-Opremati kabinet masinske grupe predmeta nastavnim sredstvima prema potrebi obrazovnog

programa;

- Vise koristiti savremene metode i oblike rada u nastavi

-Unaprijediti planiranje i pripremu nastavnih sredstava,dopuniti radionicki prostor;

- Omogućuti da se dio ĉasova praktiĉne nastave realizuje kod poslodavaca;

-Obezbijediti adekvatne udzbenike za ucenike

2.EKONOMSKA ,TURISTICKA,TRGOVINSKA ,I UGOSTITELJSKA GRUPA PREDMETA


-kod nastavnika:dr Muković Safet, Bajrović Meri,Kurtagić Bahta,Agić Irfan, Bibić Almir,Fetahović

Azra,Suljević Bega,Klimenta Nadija,Šukovic Radovan

-u odjeljenjima: 1/3, 1/4 ,1/5, 3/4 , 2/4 , 2/5 , 2/7, 4/2

R.br.


Procjena kvaliteta

VU U Z NZ





5. Ocjenjivanje X






45

nastave/učenja ZADOVOLJAVA

Obrazloženje: Nastavu ekonomske grupe predmeta,izvodi 10 nastavnika.


Godišnji i operativni planovi su uskladjeni sa obrazovnim programima i teme su planirane na

propisanim obrascima, sa odgovarajućim fondom ĉasova za realizaciju. usvojeni na sastancima

Struĉnog aktiva .

Nastava se u cjelosti odvija kako je planirano.

Nastavnici imaju pisane pripreme za posmatrani ĉas

Pripreme za ĉas su uredno pisane, dominira frontalni oblik rada i kombinacija dijaloškog i

monološkog metoda.

Opremljenost škole nastavnim sredstvima i didaktiĉkim materijalima bi svakako trebala da bude bolja –

kod realizacije pojedinih obrazovnih programa opremljenost je ispod zadovoljavcajućeg nivoa.

Komunikacija uĉenika i nastavnika je na zavidnom nivou. Na većini ĉasova vrijeme se koristi racionalno.

Ciljevi ĉasa ostvareni .U odjljenju 4/2 cilj ĉasa nije ostvaren uĉenici nisu stekli osnovne

pojmove,didaktiĉki materijal nije korišćen iako je postojao , opustena atmosfera uĉenika u tom

odjeljenju.

U nedostatku udzbenika nastavnici koriste dostupnu literaturu, prilagodjavaju je nivou i potrebama

uĉenika, kopiraju materijal kako bi svi uĉenici imali ono što se na ĉasu radi i vjezba što rad ĉini

veoma dinamiĉnim, kreativnim i praktiĉnim, te podrazumijeva potpunu angazovanost uĉenika tokom

nastave. Veoma su rijetki uĉenici koji aktivno ne uĉestvuju u radu. Ocjenjivanje je redovno i

blagovremeno.

Praktiĉna nastava se izvodi u prodajnim objektima i hotelu .

Praktiĉna nastava za ugostiteljsku struku izvodi se u ugostiteljskim objektima a ponekad i u uĉionici.

Preporuke:

-Struĉno usavršavanje nastavnika za primjenu savremenih oblika i metoda rada u nastavi

-Umjesto tradicionalnih nastavnih metoda, koristiti savremene metode rada;

-Osavremeniti prostor za nastavu opremanje kabineta

-Obezbijediti i opremiti kabinete za prakticnu nastavu

-Obezbijediti materijalne uslove za izvodjene nastave

-Pisane pripreme pisati sa istaknutim ciljem ĉasa

-Podsticati uĉenike na samostalan rad, individualno uĉenje i sticanje znanja;

- Koristiti literaturu: udzbenike, zbirke zadataka, radne listove, modele, panoe

-Ostvarivati pozitivnu atmosferu na ĉasu, koja bi bila podsticajna za sve uĉenike, za veću motivaciju i

uĉinak

-Obavezno odrzavanje dopunske i dodatne nastave;

-Na sjednicama aktiva analizirati uspjeh uĉenika

-Hospitacija unutar aktiva

46

3. DRVOPRADJIVACKA GRUPA PREDMETA


-kod nastavnika:Nurkovic Rustem, Hot Safet

-u odjeljenjima: 3/7,4/3

R.br.


Procjena kvaliteta

VU U Z NZ





5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

USPJESNO

Obrazloženje: Nastavu drvopreradjiovacke grupe predmeta, izvodi 2 nastavnika.


Godisnji operativni i mjesecni planovi su ,uglavnom uskladjeni nastavi usmjerenoj na realizaciji ciljeva

.Ciljevi casa su ,uskladjeni sa

sa obrazovnim programima i teme su planirane na propisanim obrascima, sa odgovarajućim fondom

ĉasova za realizaciju usvojeni na sjednicama aktiva.

U uvodnom dijelu casa je izvrseno povezivanje gradiva sa prethodnim znanjima i isticanje cilja

nastave,postiugnut je cilj casa na metodicki nacin..Dominira frontalni oblik rada koristi se vecinom

monoloska i dijaloska metoda rada.Na casu je prisutna aktivnost vecine ucenika koji su motivisani

na ucenje .Na casu dominira radna atmosfera uz medjusobno uvazavanje .

Nastavnik ima pisanu pripremu za cas na papiru sa navedenim ciljevima i radnim zadacima, i osvrta

za realizaciju casa.Predvidjeni su potrebni elementi nastave metode,oblici,stredstva i vaspitno

obrazovni cilj casa..

Skola raspolaze osnovnim sredstvima ,djelimicno skromnom literaturom ,didakticki materijal se

koristi djelimicno izradjen uz pomoc ucenika.Primjena racunara i opreme je rijetka .Skola

posjeduje skromno opremljenu stolarsku radionicu za praktiĉnu nastvu opremljena nastavnim

sredstvima ,radi se na daljem opremanju radionice.

Preporuke:

-Unaprijediti planiranje nastave na godišnjem i operativnom planu


-Umjesto tradicionalnih nastavnih metoda, koristiti savremene metode rada

-Planirati aktivnosti na opremanju kabineta za realizacuju strucno teorijskih predmeta

-Obezbijediti i opremiti kabinete za prakticnu nastavu


-Podsticati uĉenike na samostalan rad, individualno uĉenje i sticanje znanja;

- Koristiti literaturu: udzbenike, zbirke zadataka, radne listove, modele, panoe

-Ostvarivati pozitivnu atmosferu na ĉasu, koja bi bila podsticajna za sve uĉenike, za veću motivaciju i

uĉinak

-Obavezno odrzavanje dopunske i dodatne nastave

evidentirati u odeljenskim knjigama

47



-Unaprijediti planiranje i pripremu nastavnih sredstava,dopuniti radionicki prostor

- Omogućuti da se dio ĉasova praktiĉne nastave realizuje kod poslodavaca;

-Obezbijediti adekvatne udzbenike za uĉenike

5. POLJOPRIVREDNA GRUPA PREDMETA


-kod nastavnika:Kurpejovic Mersudin

-u odjeljenjima 1/6

R.br.


Procjena kvaliteta

VU U Z NZ



3. Pisane pripreme za ĉas X X


5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

ZADOVOLJAVA

Obrazloženje: Nastavu poljoprivredne grupe predmeta, izvodi 1 nastavnik.

Godišnji i operativni planovi su usaglašeni sa katalozima znanja obrazovnih programa i teme su

planirane na propisanim obrascima i sadrţe sve neophodne elemente kako strukturalne tako i

sadrţajne, usvojeni na sastancima Struĉnog aktiva .

Aktiv realizuje planirane aktivnosti na sjedicama i vode se uredni zapisnici u kojima postoji

evidencija o postignucima uĉenika nakon klasifikacionih perioda i daju preporuke za unapreĊivanje,

kako kod teorijske, tako i kod praktiĉne nastave.

Nastava se u cjelosti odvija kako je planirano.

Nastavnik posjeduje pisane pripreme za posmatrani ĉas sciljem za realizaciju, aktivnostima uĉenika

i ciljevima koji se planiraju postici.

S obzirom da se nastava izvodi u uĉionici upotreba nastavnih sredstava nije u skladu sa zahtjevima

programa. Radi se na opremanju kabineta i obezbedjivanju nastavnih sredstava za izvodjenje

kvalitetne nastave.

Nastavnik je s uĉenicima je posjetio Poljoprivrednu školu u Petnjici ,obišli su sajam Poljoprivrede u

Petnjici sto treba i nastaviti.

Preporuke:


-Umjesto tradicionalnih nastavnih metoda, koristiti savremene metode rada

-Planirati aktivnosti na opremanju kabineta za realizacuju strucno teorijskih predmeta

-Obezbijediti i opremiti kabinete,laboratorije za prakticnu nastavu


- Omogućuti da se dio ĉasova praktiĉne nastave realizuje kod poslodavaca

- Obezbijediti udzbenike za uĉenike

48

6. ELEKTRO GRUPA PREDMETA , FIZIKA I INFORMATIKA


-kod nastavnika: Dacić Rasim ,Nurković Nedzad,Tahirović Emina, Camić Rasim, Bajrović Radmila,

Kalić Jasmina

-u odjeljenjima: : 1/1,1/7,3/1,4/1,4/2

R.br.


Procjena kvaliteta

VU U Z NZ





5. Ocjenjivanje X






nastave/učenja

ZADOVOLJAVA

Obrazloženje:

Nastavu elektro grupe predmeta, izvodi 7 nastavnika , nastavu fizike izvodi 1 nastavnik i nastavu

poslovne informatike 1 nastavnik

Hpospitovano kod 6 nastavnika.

Godišnji i operativni planovi su uskladjeni sa obrazovnim programima i teme su planirane na propisanim

obrascima,

uradjeni u elektronskoj formi sa odgovarajućim fondom ĉasova za realizaciju, usvojeni na sastancima

struĉnog aktiva .Nastavnici dobro organizuju nastavni rad uz dobru komunikaciju sa uĉenicima .Nastava

se izvodi u raĉunarskoj uĉionici i kabinetima ,koriste se audio -vizuelne metode za obnavljanje i

predavanje novog gradiva .

Nastava fizike se realizuje u uĉionici .

S obzirom da se nastava izvodi u uĉionici upotreba nastavnih sredstava nije u skladu sa zahtjevima

programa.

Nema didaktiĉkog materijala i nastavnih pomagala za izvodjenje kvalitetnije nastave.

Nastavnici posjeduju pisane pripreme za posmatrani ĉas sciljem za realizaciju, aktivnostima

uĉenika i ciljevima koji se planiraju postici.

Ocjenjivanje uĉenika je redovno i blagovremeno.

49

Preporuke:


-Planirati aktivnosti na opremanju kabineta za realizacuju struĉno teorijskih predmeta

-Obezbijediti i opremiti školske kabinete za praktiĉnu nastavu


-Obavezno odrţavanje dopunske i dodatne nastave

evidentirati u odeljenskim knjigama



-Obezbijediti udzbenike za uĉenike

Rezime izvještaja o internoj evaluaciji

STRUČNA ŠKOLA: Srednja stručna škola Rožaje

DATUM: septembar, 2012.god.

DIREKTOR: Esad Crnovršanin, dipl.ing.el.

IZVJEŠTAJ ZA ŠKOLSKU GODINU: 2011./12.

Rezultati eksterne mature (ključni predmeti):

-Crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski jezik i knjiţevnost-ocjena: 1.73

-Matematika-ocjena: 2,00

-Engleski jezik-ocjena: 2.34

-Ruski jezik-ocjena: 2.70

-Francuski jezik- 2.00

Ukupna ocjena za 2011/12.

godine

TREND KRETANJA

KVALITETA:

ŢUTA

50

Indikatori

Br Indikator Školska godina - godina

2007/8 2008/9 2009/10 2010/11 2011/12

1.

Broj učenika 734 682 676 638 613

Polna struktura (ţenskih)

u % 37,35 37,06 37,43 35,74 36,54

Trgodišnji programi % 24 35 28 14 0

Ĉetvorogodišnji programi

% 49 43 43 42 42

2.

Broj zaposlenih 75 72 72 71

Polna struktura (ţenskih)

u % 48 47 46 46

Visoka struĉna sprema u

% 71 72 71 72

Prosjeĉno godina starosti 41,44 42,44 43,45 43,85

3.

Broj nastavnika 62 58 59 57

Polna

struktura %

muških 58 60 61 61

ţenskih 42 40 39 39

4. Broj odjeljenja 27 27 27 26 25

5. Prosječan broj časova

po odjeljenju 29,36 31,70 31,77 32,00

6. Odnos broja učenika po

nastavniku 13,74 14,76 14,00 14,04

7. Prosječan broj časova

po nastavniku nedjeljno 13.62 12.60 13.15 13.19

8. Prosječ

an broj

učenika

po

odjelje

nju

III stepen 21,30 20.22 19,50 18,71 17,60

9. IV stepen 28,25 27,77 27,36 26,68 26,25

10.

Odnos broja odjeljenja sa

više od 34 uĉenika prema

ukupnom broju odjeljenja

u %

30 30 30 27 24

11.

Odnos broja odjeljenja sa

manje od 26 uĉenika

prema ukupnom broju

odjeljenja

56 52 58 48

12.

Broj odjeljenja koja

realizuju 2 i više

programa u odnosu na

ukupan broj programa

7 7 6 7 7

13. Broj raĉunara/broj

raĉunara za uĉenike 30/16 36/19 29/22 29/22

Odnos broja računara

koje koriste učenici

pema ukupnom broju

računara

53 53 76 76

51


2007/8 2008/9 2009/10 2010/11 2011/12

14.

Broj

učenika po

računaru u

smjeni / u

Školi

I

smjen

a

21,88 17,89 14,77 14,09

II

smjen

a

22,75 17,21 14,23 13,77

15. m2 po uĉeniku uĉioniĉki/

školski 0,79/1,62 0,85/1,74 1,17/2,08 1,22/2,18 1,21/2,48

16. Ukupni broj ĉasova

nedjeljno 570 605 605 640

17.

Odnos ĉasova

opšteobrazovnih predmeta

prema ukupnom broju

ĉasova %

48 47 46 46

18.

Odnos ĉasova

struĉnoteorijskih

predmeta prema ukupnom

broju ĉasova %

20 25 21 20

19. Odnos ĉasova praktiĉne

nastave prema ukupnom

broju ĉasova %

37 39 39 46

20.

Odnos nastavnika

opšteobrazovnih predmeta

prema ukupnom broju

nastavnika

44 45 46 47

21.

Odnos nastavnika

opšteobrazovnih/struĉno

teorijskih predmeta prema

ukupnom broju

nastavnika

44/29 45/29 46/30 47/28

22.

Odnos nastavnika struĉno

teorijskih predmeta prema

ukupnom broju

nastavnika

29 29 30 28

23.

Odnos nastavnika struĉno

teorijskih predmeta /

praktiĉne nastave prema

ukupnom broju

nastavnika

29/22 29/24 30/23 28/25

24.

Odnos nastavnika

praktiĉne nastave prema

ukupnom broju

nastavnika

22 24 23 25

25. Drop out ĉetvorogodišnjih

programa 20 27 41 38

26. Drop out trogodišnjih

programa 13 13 26 28

27. Drop out po generaciji

trogodišnjim programa u

%

1,90 1,93 4,07 4,56

52


2007/8 2008/9 2009/10 2010/11 2011/12

28. Drop out po generaciji

ĉetvorogodišnjih

programa u %

2.94 4,01 6,42 6,20

29.

Prosjeĉan broj

hospitovanih ĉasova po

nastavniku godišnje

(direktor, pomoćnik/ci,

pedagog, psiholog,

nastavnici)

1 1 1 1

30. Proceant hospitovanih

ĉasova direktor


ĉasova pomoćnik/ci


ĉasova pedagog


ĉasova psiholog

34. Procenat hospitovanih

nastavnika

35. Prosjeĉan broj

hospitovanih ĉasova

izmeĊu nastavnika

36.

Prosjeĉan broj ĉasova

obuke po nastavniku

godišnje (organizovane

programske)

37. Broj ĉasova dodatne

nastave po uĉeniku –

organizovane, planske

38. Broj ĉasova dopunske

nastave po uĉeniku–

organizovane, planske

39. Procenat pohvaljenih

uĉenika 15,50 14,50 14,50 17,50

40. Proceant nagraĊenih

uĉenika 14 13 13 14

41.

Posjeĉan broj izreĉenih

vaspitnih mjera po

uĉeniku

Opomena 0,98 0.95 0.97

Ukor 0,98 0.98 0.85

Iskljuĉenje 0,08 0,08 0,08 0,12

42.

Odnos broja uĉenika

traţenih konkursom

prema broju upisanih %

115 112 128 121

trgodišnji 135 209 143 207

ĉetvorogodišnji 94 83 123 107

43.

Vladanje

Primjereno % 85,70 85,90 86,90 82,11

Dobro % 5,80 5,70 5,40 5,50

53


2007/8 2008/9 2009/10 2010/11 2011/12

44. Nezadovoljavajuće % 8,50 8,40 7.70 12,39

45. Odnos broja prijavljenim

uĉenika prema broju

traţenim konkursom %

96 90 81 97

46. Uspjeh iz osnovne škole

upisanih uĉenika u I

razred

47. Broj roditeljskih

sastanaka po odjeljenju 4 4 4 4 4.05

48. Procenat broja prisutnih

roditelja po roditeljskom

sastanku %

60,50 58,53 58,00 53,07

49. Broj posjeta roditelja po

uĉeniku u toku godine 2.45 2,48 2,31

50. Procenat prolaznosti na

kraju školske godine 100 99,20 99.84 99,83

51. Procenat prolaznosti na I

klasifikacionom periodu

%

19.20 20.80 21.50 22,10 28,80

52. Procenat prolaznosti na II

klasifikacionom periodu

%

29.90 28.20 31.40 31,50 33,70


III klasifikacionom

periodu %

21,80 23,10 25,60 35,50


IV klasifikacionom

periodu %

70.30 72,30 75,10 69.05

55. Procenat uĉenika sa

diplomom Luĉa 0.30 0,80 0,96 0,72

56. Odnos primitaka iz

Budţeta prema ukupnim

primicima %

83(2007) 84(2008) 79(2009) 83(2010)

57. Odnos ostalih primitika u

odnosu na ukupne

primitke %

17 16 21 17

58. Odnos ostalih primitaka

prema primicima iz

Budţeta

0.20 0,19 0,27 0.20

59. Prosjeĉna cijena koštanja

po uĉeniku u odnosu na

ukupne primitke

766,16 1062,35 1166,17 1214,58

54

Indikatori koji se prate svake druge godine:

Br. Indikator Ocjena kvaliteta

O D Z NZ

1. Godišnji plan i program rada

U izradi plana uĉestvovali nadleţni u školi/ustanovi X

Razmatran na Nastavniĉkom vijeću X

Usvojen na školskom odboru X

Struktura i sadrţaj aktivnosti X

Realizacija X

2. Planovi rada upravnih, stručnih organa i komisija

Plan rada nastavničkog vijeća, stručnih aktiva, odjeljenjskih vijeća X

Realizacija plana nastavniĉkog vijeća X

Ralizacija plana aktiva X

Realizacija plana aktivnosti odjeljenjskih vijeća X

Aktivnosti struĉnih organa na osavremenjavanju nastave i

obuke X

3. Rad Školskog/Upravnog odbora

Plan rada Školskog odbora usklaĊen sa nadleţnostima X

Realizacija aktivnosti školskog odbora X

Aktivnosti Školskog odbora na unapreĊenje uslova

obrazovanja i obuke X

4. Pedagoško-instruktivni rad direktora i saradnika

Planovi rada direktora i saradnika na pedagoško-

instruktivnom radu X

Realizacija posjećenih ĉasova u skladu sa planom X

Analiza i unapreĊenje nastave na osnovu rezultata

hospitacije X

5. VoĎenje pedagoške evidencije i dokumentacije

6. Struĉna zastupljenost nastave X

7. Opremljenost nastavnim sredstvima X

8. Profesionalni razvoj zaposlenih X

9. Prostorni uslovi X

10. Opremljenost raĉunarima X

11. Korišćenje raspoloţivih resursa X

12. Bezbjedonosni uslovi rada X

13. Sanitarno-higijenski uslovi X

14. Poštovanje kućnog reda X

15. Komunikacija nastavnika i uĉenika X

16. Estetska ureĊenost prostora X

17. Promocija i uloga Škole u zajednici X

18. Posticajne - motivacione mjere X

19. Podrška uĉenicima koji zaostaju u savladavanju gradiva X

20. Podrška nadarenim uĉenicima X



23. Podrška uĉenicima sa smetnjama u razvoju X

24. Realizacija nastavnih i vannastavnih aktivnosti – slobodnih

aktivnosti X

25. Realizacija edukativnih i preventivnih programa X

26. Rad Uĉeniĉkog parlamenta

55


Planiranje rada X

Aktivnosti X

Indikatori koji se prate svake druge (PARNE) godine


O D Z NZ

1. Profesionalna orijentacija X

2. Saradnja sa roditeljima X

3. Ukljuĉenost roditelja u vaspitno – obrazovni proces X

4. Aktivnost Savjeta roditelja X

5. Saradnja sa drugim ustanovama X

6. Saradnja sa socijalnim partnerima X

U Godišnjem planu definisane aktivnosti i dinamika saradnje X

Realizovane planirane aktivnosti iz prethodne školske godine X

7. Saradnja sa lokalnom zajednicom X

U Godišnjem planu definisane aktivnosti i dinamika saradnje X

Realizovane planirane aktivnosti iz prethodne školske godine X

8. Postignuća po klasifikacionim periodima X

9. Postignuća uĉenika na školskom takmiĉenju X

10. Postignuća uĉenika na višim nivoima takmiĉenja X

11. Postignuća na eksternoj provjeri znanja X

12. Pohvale, nagrade i izreĉene vaspitne mjere X

13. Postignuća uĉenika sa posebnim potrebama X


15. Planiranje nastave: godišnje, operativno, nedeljno i dnevno X

16. Priprema nastave: pisane pripreme, nastavna sredstva,

didaktiĉki materijal X

17. Primjena nastavnih sredstava X

18. Ocjenjivanje X

19. Samoevaluacija rada: nastavnika i uprave X

20. Zadovoljstvo uĉenika obrazovanjem i obukom X

21. Zadovoljstvo roditelja ponuĎenim programima

Anketa roditelja uĉenika 1. razreda 1

22. Zadovoljstvo roditelja postignutim znanjima i vještinama

njihove Ċece X

23. Zadovoljstvo poslodavaca nivoom znanja i vještina

učenika na kraju obrazovanja i obuke

Anketa poslodavaca 2

24. Savjetodavna podrška uĉenicima X

25. Informisanost uĉenika, roditelja, socijalnih partnera, lokalne

zajednice o aktivnostima u školi X

Izdat školski list, najmanje jednom godišnje X

Štampan katalog promocije programa koji se realizuju u školi X

Prisustvo u štampanim i elektronskim medijima X

Odrţane promocije X

56

Preporuke

Pitanja koja su razmatrana u ovom Izvještaju imaju za cilj da se poboljša i unaprijedi process

obrazovanje i obuke u odgovarajućim oblastima.

Podaci, takoĊe, pruiţaju mogućnost i podršku u implementaciji Strategije struĉnog obrazovanja kao i

drugih razvojnih strategija, kao i doprinos ubrzanom procesu planiranja u obrazovanju.

Na osnovu analize podataka preporuĉuje se:

- Povećati broj ĉasova interno organizovane obuke: planiranjem i organizovanjem u okviru aktiva,

i nastavnika trenera;

- Povećati aktivnosti Škole na praćenju planiranih obuka meĊunarodnih i partnerskih organizacija i

prijavljivanjem nastavnika;

- Unaprijediti procedure za prikupljenje podataka za formiranje kljuĉnih indikatora,

- Izraditi planove za odrţavanje i odrţavanje dopunske i dodatne nastave za uĉenike,

- Uspostaviti proceduru za planiranje i realizaciju hospitovanja ĉasovima ( Odbora za interno

obezbjeĊivanje kavaliteta),

- Smanjiti broj izostanaka uĉenika;

- Smanjiti broj izreĉenih vaspitnih mjera po uĉeniku,

- Povećati procenat prolaznosti na klasifikacionim periodima i na kraju školske godine;

- Povećati broj promocija škole,

- Poboljšati upisnu politiku,

- Poboljšati prisustvo u štampanim i elektronskim medijima,

- Aktivirati Savjet roditelja na bolji rad i na angaţman,

- Poboljšati rad Uĉeniĉkog parlamenta,

- Poboljšati higijenske uslove u školi,

- Poboljšati estetsku ureĊenost u školi itd.

- Uraditi ankete roditelja i poslodavaca,

Direktor

Esad Crnovršanin,dipl.ing.el.

Documents

JU SSŠ - Rožaje - I ciklus 12.07.2013