Dr Jovo Toevski SEX MATERIA Knjiga o razumevanju humanih polova l IVOTNE TEKOE POLOVA II SEKSUALNI USPEH IP Teovid Beograd, 1995. SEXMATERIA Dr Jovo Toevski Izdava IP Teovid, Glavni i odgovorni urednik eljko Katari Adresa izdavaa: Lenjinov bulevar 159, Novi Beograd, Copyright 1995 Jovo Toevski. Sva prava zadrava autor. Ova knjiga ne moe biti reprodukovana u celini ili u dolovima bez pismene saglasnosti autora, osim u kratkim citatima prilikom prikazivanja u asopisima, novinama, radiju i televiziji. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.922.1 TOEVSKI, Jovo Sex Materia: knjiga o razumevanju humanih polova / Jovo Toevski. - Beograd: Teovid, 1995 (Beograd: Sluba za zajednike poslove saveznih organa). -195 str.; 21 cm Tira 1000. - Sadraj sa nai. str.: I ivotne tekoe polova; II Sqksualni uspeh. - Bibliografija: str. 191-195. 176 a) Medupolni odnosi ID=39393804 Knjiga je sloena na 12 punkta u Tajms Roman pismu. Slog Predrag ivkovi. Dizajn i grafika oprema knjige D S11E Akvarel na naslovnoj strani Aleksandar Palavestra Fotografija Slavko Mateji Knjiga je objavljena u Srbiji, Jugoslaviji, jula meseca 1995. godine tampa: Sluba za zajednike poslove saveznih organa, Omladinskih brigada l, Novi Beograd SADRAJ I IVOTNE TEKOE POLOVA........................9 1. enski i muki bazini nagoni.........................13 2. Glavni prirodni psihiki sukob zajedniki za oba pola: sukob primatskih osobina i ljudske seksualnosti..........................................21 3. Primatski i humani pol linosti.........................27 4. Glavni psihiki nadsukob kod ene.................37 5. Glavni psihiki nadsukob kod mukarca.........43 6. Preobraanje muke iskljuivosti.....................51 7. Uticaj enske dominacije na irenje homoseksualnosti, side, formiranja medijskih manira i javnog mnjenja.................55 8. Odbrana zajednice i teritorije..........................63 II SEKSUALNI USPEH......................................71 Ha MUKA PREDSTAVA O ENSKIM POLNIM ORGANIMA SEKSUALNI USPEH MUKARCA -REALNOST I ZABLUDE.............................75 V 9: enski polni organi...........................................81 ta se vidi na spoljnim enskim polnim organima?................................................82 Kako stoji vagina - Unutanji oblik i pravac pruanja osovine vagine.............84 Unutranj i nabori vagine.............................85 Pravac pruanja vagine................................86 Stezai vagine...............................................87 Unutranji polni organi ene i put * spermatozoida.........................................88

Duina vagine - znaaj za mukarca...........90 10. Osetljivost vagine.............................................95 11. enska manipulacija mukom seksualnom moi..........................................103 12. enska manipulacija veliinom mukih polnih organa - Muki i enski odnos prema veliini mukih polnih organa..........109 13. enska kontrola mukarca u seksualnom inu - muka mogunost kontrole ene u seksualnom inu................115 lib ENSKA PREDSTAVA O MUKIM POLNIM ORGANIMA PRIA O EREKCIJI....................................123 14. Muki polni organi........................................129 15. Pria o erekciji - mehanizam erekcije..........135 16. Nervni uticaji na erekciju i orgazam kod ene i mukarca - Orgastiko zadovoljstvo ene i mukarca.......................141 17. Autonomija i dihotomija erekcije, posedovanje partnera....................................149 18. Ejakulacija - orgazam....................................159 19. Emocionalnost i orgazam.............................165 Hipotalamus - glavni kreator emocija..................................................168 Amigdala - centar za neprijatne " agresivne emocije - bes, ljutnja, averzija...................................................170 Septum - centar za modani orgazam i prijatne emocije...................171 Nesvesno i hipotalamus.............................174 20. Unapreena humana emocionalnost, seksualnost i orgazam...................................179 LITERATURA.....................................................191 deol IVOTNE TEKOE POLOVA l IVOTNE TEKOE POLOVA enski i muki bazini nagoni enski i muki bazini nagoni ukarac ima dva bioloka bazina nago-I na, dok ena ima samo jedan, a da pri-I tom ni mukarac ni ena nemaju zajednike bazine nagone. Neobian prizvuk ovakve tvrdnje potie od jedinstvenog modusa opstanka oveka u kojem je sva enska i muka energija do sada steena u evoluciji, usmerena jedna na drugu, pravei nevienu interpolnu tenziju u okviru koje funkcionie naa vrsta. Unikatnost modela potie od uspravljene ene koja zbog toga ima skrivene genitalije, pa je jaka muka seksualna motivacija uz dograen veliki mozak dola u zavisnost od enskog pristanka na parenje 25'26'27> 28. Ovakvo stanje je siguran i neprekidni izvor muke aktivnosti u spoljnjoj sredini koja (aktivnost) uvek ostaje vezana za primarni nesvesni i svesni cilj -seksualno spajanje sa enom. Nagoni po definiciji predstavljaju uroene potrebe organizma. Klasina podela obuhvata vitalne i socijalne nagone. Vitalni nagoni su: nagon Jovo Toevski za samoodranjem i nagon za odranjem vrste. Nagon samoodranja se deli na nagon za ishranom i nagon za ivljenjem, a nagon za odranjem vrste ima u sebi podelu na seksualni nagon i roditeljski nagon. Socijalna grupa nagona sadri na primer tenju za isticanjem, zavist, oseanje dunosti itd.31 Navedena podela nagona je ispravna, kliniki upotrebljiva i uglavnom zadovoljava kriteriju-me za leenje psihijatrisjkih i somatskih bolesnika. Ona razlikuje

animalne (vitalne) nagone koje imaju i druge ivotinje, dok je humani deo nagona podveden pod socijalne nagone. Meutim postojee podele nagona su nedovoljne da objasne sve aspekte mukoenskih relacija, kao i mnoge pojave u meupolnim odnosima koje se ine nejasnim i enama i mukarcima. Brojne primere za ovakvu tvrdnju nalazimo meu nerazumljivim enskim i mukim reakcijama pre-ml suprotnom ili istom polu, koje se ne mogu objasniti racionalnim razlozima kroz tumaenja klasinih shvatanja o nagonima. Kako je mogue da postoji enska ili muka reakcija sa jakim dejstvom na okolinu za koju se ne zna zbog ega nastaje. Nemogunost objanjenja takvih reakcija i postupaka dolazi otuda to se smatra da su mukarac i ena isto, jer su pripadnici iste vrste, a razlike se trae samo u polnim osobinama koje imaju i druge vrste. U tome je greka pristupa humanim polovima, koji su samo naiz14 ENSKII MUKI BAZINI NAGONI gled slini, a u stvari su nepomirljivo razliiti jer ih pokreu potpuno drugi nagoni, to je sluaj samo u naoj vrsti. Mukarac i ena su bazino razliiti, iako tako ne izgledaju, dok su druge vrste bazino iste, osim to pripadaju razliitim polovima. ini se da je potreban radikalan pristup u podeli nagona rukovoen otrom granicom izmeu oveka i svih ostalih. Postojee podele su ispravne, ali mislim da ne dopiru do uzroka odvajanja oveka od drugih primata, pa se zato vie odnose na kolektivnu i fenotipsku nadgradnju nagona, a da pritom nisu do kraja utemeljene kardinalne razlike izmeu oveka i drugih vrsta. Osnovu razlika izmeu oveka i drugih ivotinja ini specifina ljudska seksualnost, Kao to je na samom poetku reeno po mom vienju ena ima samo jedan bazini nagon, jak, pouzdan i univerzalan, a mukarac ima dva bazina nagona, jedan stariji nasleen od primata, dobro izraen, utemeljen i jedan mlai koji drugi mujaci nemaju, nestalniji i podloniji pre svega enskim uticajima. ena ima samo jedan bazini nagon: bio-vlast-seksualnost. To je enski humani nagon, nijedna druga enka ga nema, a izlazi iz modusa skrivenih genitalija (vulvokriptizam) . Biovlast-seksualnost je psihika vlast koja se ostvaruje upotrebom seksualnosti. Za svoje dej15 Jovo Toevski stvo ona koristi seksualno primamljivanje, obeavanje i seksualno spajanje. Mukarac ima dva nagona: nagon zatitni-tva (koji je evolutivno stariji) i tenju za seksualnim spajanjem sa enom (nagon koji je evolutive mladi i kojeg od svih mujaka ima samo mukarac). Zatitnitvo je stariji nagon i ono bi kao takvo trebalo da ima prednost nad mlaim nagonom, jer je snano utemeljeno u evoluciji oveko-vih predaka. Zato je neophodno da mukarac zadovoljava nagon zatitnitva i da ga stalno ostvaruje. Mlai nagon je tenja za seksualnim spaja-njerna sa enom, ali takav da se odnosi na sve ene koje mu se sviaju. Trebalo bi da sve ene koje se dopadaju mukarcu budu njegove potencijalne partnerke. On treba da gleda druge ene, a njegova aktuelna partnerka bi trebalo da smiruje i neutralise ensku konkurenciju. Mukarac ne bi smeo da ugrozi zatitnitvo zbog mlaeg nagona, mada se ta situacija vrlo esto deava u svakodnevnom ivotu. Stariji nagon je biblijski, paternalistiki, stamen, a mlai je beskompromisan, koncentrovan, brz, aprioran, zahtevan, diabolino tvrdoglav, neposluan, hronino pesniki, boemski. Sa njim je mukarac na staklenim nogama u poreenju sa enom, dok stariji nagon u odnosu na enu ima 16 ENSKI I MUKI BAZINI NAGONI e

sve prednosti, koje se ogledaju u fizikoj snazi, brzini i dobrom snalaenju u vremenu i prostoru. Stariji nagon vie potuju starije ene, mlai nagon je drai mlaim enama, jer on podstie mukarca na rizike i neizvesnost to mladim enama vie odgovara. Igrajui na mlai muki nagon mlade ene odlino konkuriu ustaljenom snanom establi-mentu starijih ena koje manipuliu mukarcem preko moralnih normi, jer mlade manipuliu mukarcem direktnim ekvivalentima biovlasti - seksualno primamljivanje, obeavanje i kopulacija (seksualno spajanje). Mukarac mora stalno da ima uvid u svoje nagone, da ih bez prestanka kontrolie, usmera-va i dograuje. On mora da postigne skladnu harmoniju u dvojstvu svojih nagona, da bi uinak mukosti bio totalan. Uzgred, re kontrola spada u najomraenije reci kod ena, jer kontrola, kao i emocionalni red od mukarca stvaraju osobu nepodobnu za psiho-seksualnu manipulaciju. Kada je ostvarivanje enske dominacije oteano potrebno je vee angao-vanje ene, to ona ini samo kada mora. Ali neka to ne brine muke itaoce jer najbolje ene vole izazove mukosti, a kroz izazov mukosti ena preko noi postaje lepa i privlanija. U sloenoj kombinatorici ostvarivanja svoja dva bazina nagona mukarac mora da nae meru koja zadovoljava nesmetano odvijanje njegovih 17 Jovo Toevski osnovnih poriva. Tako na primer, mukarac ne srne da ostavi porodicu, a samim tim i enu, nezbrinutu u odnosu na okolinu i drage jedinke, jer ako tako uradi ugrozie i svoj mlai nagon posle izvesnog vremena. On stalno treba da trai part-nerku, ali da pritom ispoljava zatitnitvo. Drugo je pitanje kako se postaje stalna partnerka. To moe, ali ne mora biti ista ena. 18 2 IVOTNE TEKOE POLOVA Glavni prirodni psihiki sukob zajedniki za oba pola; sukob primatskih osobina i ljudske seksualnosti Glavni prirodni psihiki sukob zajedniki za oba pola: sukob primatskih osobina i ljudske seksualnosti N lije lako oveku, razumnom Primatu sa l najrazvijenijim mozgom da proe ni kroz Ijedan period svoga ivota i razvoja. Nije mu lako u detinjstvu, takoe u odraslom dobu kao ni u starosti. Razliite tekoe prate kroz ivot nau razumnu vrstu. To je pre svega veliki broj bolesti, jer mi smo vrsta koja vie oboljeva od drugih ivotinja, a predvia se da e mentalno zdravlje u budunosti postati glavni problem humane medicine. ovek je sa jedne strane uslovno reeno svemogu u odnosu na drugi ivi svet, ali se njegova duhovna ranjivost poveava sa rastom mogunosti da deluje na prirodu. Njegova primat -ska nezasitost u svemu, od znanja, tehnologije, sticanju para do svega drugog, poboljava mu nain ivota, ali i postaju glavni uzrok drastinog otuenja od fizike prirode kojom je okruen. Kada bi sve kategorije uzrasta iznele svoje tekoe ne bi mogli da se odluimo kome je tee. Da li detetu koje u gladi za saznanjem stalno nailazi na udne zagonetke, ili starcu koji zna vie o ivotu, ali nije siguran da je ispravno postupao prema sebi i drugima. Postavlja se pitanje zbog ega i pored ogromnih mogunosti ljudskog mozga postoje tekoe u savlaivanju odnosa sa spoljnom sredinom i unutranjih

linih doivljaja. Zbog ega ne-jasnoa ne prepusti mesto jasnoi duha, zato depresivni doivljaj ne zameni stalni optimizam, i kako to da se spoljni i unutranji problemi teko reavaju. Konano ime se hrani i odakle bi mogla da dolazi energija koja uslovljava glavne ivotne tekoe kod oba pola. Nedoumica oko zauzimanja unutranjeg sta-vaf kao i dilema oko naina na koji treba resiti problem u eksternom svetu, je u stvari iskonska ljudska sudbina. Ona u sebi sadri nameru za rea-vanje nekog problema, ali u tom pozitivnom impulsu postoji izbor izmeu vie mogunosti. Nedoumica je veiti pristup u stavu prema dogaajima i odlukama. Iako se odnosi na mogunost i jednog i drugog ovde je shvatamo kao nedoumicu izmeu svih stavova i reenja koje situacija nalae. Dakle ona je pre polivalentna jer postoji mogunost vie izbora. Kao to emo dalje 22 GLAVNI PRIRODNI PSIHIKI SUKOB videti glavni psiholoki sukobi u naoj vrsti, od onih koji nisu polno specifini, ve vae i za enu i za mukarca, odvijaju se izmeu dva pola ljudske linosti - primatskog i humanog. Iz glavnog sukoba u sudaru primatskog i humanog pola linosti, esto se stvara ambivalentnost to znai da u stavu jedinke istovremeno postoji i ljubav i mrnja. Dilema je verni ljudski pratilac jer proima javu i snove, ona se nalazi u mislima, postupcima, gladovanju, ratovanju, izobilju, prisutna je ak i u radosti. Otkuda stalni sukob onoga to mislimo da moemo i izbora naina da ostvarimo zamisao? 23 GLAVNI PRIRODNI PSIHIKI SUKOB videti glavni psiholoki sukobi u naoj vrsti, od onih koji nisu polno specifini, ve vae i za enu i za mukarca, odvijaju se izmeu dva pola ljudske linosti - primatskog i humanog. Iz glavnog sukoba u sudaru primatskog i humanog pola linosti, esto se stvara ambivalentnost to znai da u stavu jedinke istovremeno postoji i ljubav i mrnja. Dilema je verni ljudski pratilac jer proima javu i snove, ona se nalazi u mislima, postupcima, gladovanju, ratovanju, izobilju, prisutna je ak i u radosti. Otkuda stalni sukob onoga to mislimo da moemo i izbora naina da ostvarimo zamisao? 23 IVOTNE TEKOE POLOVA Primatski i humani pol linosti Primatski i humani pol linosti 1 emo od mogue pretpostavke da u oveku postoje dva psiholoka jezgra pri-matsko i humano. Hipoteza oko postojanja jake evolutivne pri-matske baze je prilino vrsta. Pored oigledne spoljne slinosti oveka i impanze, a u grai tele-snih sistema bez malo identinosti, ona se moe podrati neverovatnom genetskom slinou oveka i impanze. Identinost aminokiselina u genima oveka i impanze je 99%, po emu su oni sliniji nego na primer mi i pacov 12> 13. Da nesporni humani individuum, koji bi bio nosilac humanog psiholokog jezgra postoji, retka je istina oko koje se sve ljudske jedinke slau i o ijoj predstavi nemaju tekoa. Baviemo se odnosom primatskog i humanog ne razdvajajui ene od mukaraca jer je ovo moda jedina taka u kojoj se paralele mukog i enskog nalaze blizu jedna drugoj. Ali ne zadugo, jer e se mukarac i ena zbog razlika u svojim baJovo Toevsld zinim nagonima uvek ispoljavati kao paralelna bia, dajui svojoj spoljnoj psiholokoj ekspresiji toliku razliitost kao da nisu polovi jednog istog specijesa.

Glavni intrapersonalni sukob zajedniki za oba pola odvija se izmeu primatskog jezgra linosti, sastavljenog od dobro razvijenih, jasnih, starih primatskih osobina na jednoj strani i potpuno novog humanog jezgra nepostojeeg u dotadanjoj evoluciji na drugoj. Primatsko jezgro se sastoji od primatskih osobina. To su: najrazvijeniji mozak, radoznalost, nedoslednost, povrnost, koristoljubivost, sugesti-bilnost, potreba za oponaanjem, brzo pristajanje, brzo odustajanje, vigilna panja, nepouzdanost u sebe i druge, brzo stvaranje navika, sumnjiavost, brzo uenje, osetljivost prema hladnoi (sa izuzetkom oveka kada je adekvatno obuen), potreba za estim uzimanjem hrane, koja uz to mora biti s^a, drueljubivost, socijalna hijerarhija, stvaranje veih i manjih zajednica koje im slue kao poligon za linu afirmaciju, dnevna aktivnost koja se nou pomera po potrebi, dugo i redovno spavanje, najvia inteligencija, podlonost velikom broju bolesti, itd. ta je sa humanim jezgrom. Humano jezgro ini unikatna pojava u prirodi ljudska seksualnost. To znai da humanost i seksualnost moete potpuno da izjednaite i da sve to je humano shvatate kao seksualno i obrnuto. 28 __________________PRIMATSKII HUMANI POL LINOSTI Neseksualno je primatsko - sve drugo u o-vekuje humano odnosno seksualno. Neseksualne su stare osobine, ali njima kod oveka vlada i kon-trolie ih nova seksualnost, od koje potie sva dramatika i jedinstvenost ovekovog psihikog bia. Dakle i kod mukarca i kod ene seksualnost je pokreta, primarni impuls, primum movens i da bi se bilo koja akcija zapoela neophodna je pre-dominacija seksualnog nad primatskim osobinama, tako da seksualnost aktivira i modulira pri-matske odlike, pa se i motivacija hrani seksualnou. Seksualnost u menjanju primatskih osobina moe da pojaa na primer nedoslednost, smanji uzimanje hrane, povea bahatost, da vie ispolji radoznalost, ili iskoreni stvorenu naviku. Ve u drugoj situaciji, osobine mogu da dobiju drukiji predznak, ali je seksualnost ta koja ih angauje ili odbacuje, to oveku daje ogromne prednosti nad ivotinjama kada je u pitanju brza obrada problema. Seksualnost aktivira snagu primatskih osobina izbacuje ih na povrinu, ini snanijim, radikalnijim, ili ih sabija u primatsko jezgro ne dajui im da zazive. Ona je nosilac odluka za pokretanje starih primatskih mehanizama ili pak za njihovu supresiju. To praktino znai da umeno voena seksualnost predstavlja najvei humani dar i bla-godet, a loe upotrebljena seksualnost donosi najvee opasnosti po zdravlje i ukupnu egzistenciju 29 Jovo Toevski oveka. Seksualnost je poput sonde koja lako do-speva do milionima godina sticanih osobina reda Primata, specijalno do osobina najsavrenije porodice Hominida ili Ljudi, od kojih je danas ostao samo jedan jedini predstavnik ovek. Poznata je psihologija mase u kojoj se gubi pojedinani identitet, a pojavljuju se osobine grupe koje su u tom momentu dominantne. To je odlian primer kada gubitak pojedinanog identiteta, iji osnovni peat daje seksualnost, biva u masi u datim okolnostima potisnut i pretvoren u grupni identitet kojeg odlikuju primatske osobine. U velikoj grupi ljudi individualno (seksualno) je smanjeno, a primatsko (neseksualno) pojaano u negativnom smislu. Zbog toga se masi ne moe verovati, niti moete raunati na njenu do-slednost, uviavnost, temeljitost itd., jer se sve primatske odlike ispoljavaju ogoljene i sa negativni^] predznacima. Sa druge strane seksualnost u normalnim uslovima pokree i kontrolie primatske osobine, vrei njihovo doziranje vrlo precizno, to daje odreene karakterne odlike nosiocu.

Znai nije teko seksualnosti da pokrene primatske osobine. Ona je u stanju da to uini brzo. Ali problemi nastaju kada primatske osobine budu pokrenute a iz nekih ivotnih razloga dou u sukob sa seksualnou. Time je pokreta - seksualnost dola u sukob sa onim to je pokrenula, a 30 __________________PRIMATSKII HUMANI POL LINOSTI to je neophodno da bi se sprovela seksualna ili njoj ekvivalentna akcija. Evo jednog primera u kojem seksualnost de-vojke aktivira primatsku odliku radoznalost. Kada se pod uticajem seksualnosti pokrene radoznalost devojke za okolinu koja okruuje njenog momka (radoznalost u smislu ko su mu drugovi, roditelji, u koju kolu ide itd), radoznalost toliko moe da postane dominantna, da se dogaa da napravi otpor kod njenog izabranika prema celoj situaciji. Sasvim je mogue da zbog preterane radoznalosti koja je devojci neophodna u procesu pridobijanja partnera, a koju nije adekvano ispoljila, ona izgubi svog izabranika zbog toga to e mukarac potraiti drugu partnerku koja mu se ini manje radoznalom. est je primer ljubomornog momka. Spolja gledano moemo da primetimo samo ljubomoru. Meutim ono to se ne vidi izgleda ovako: aktivirana seksualnost najpre pokree radoznalost koja tragajui naie na stvarni ili pretpostavljeni dogaaj znaajan za ponaanje njegove devojke u smislu neverstva. Kada nae razlog svoje ljubomore, stvara se nedoslednost i bahatost prema izabranom objektu i ela veza dolazi u pitanje, jer je seksualnost pokrenula stare primatske odlike koje kada se uvrste nanose tetu pokretau - specifinoj seksualnosti, pravei suprotan efekat od eljenog. Tako nastaje unutranji konflikt koji ima vrlo tetan uticaj na svog nosioca. 31 Jovo Toevski 3S5S3 PRIMATSKII HUMANI POL LINOSTI 32 postie najbolje rezultate u uticaju na suprotni pol, a za to vreme stare primatske osobine postaju poslune i ispoljavaju se u potrebnoj meri bez stvaranja unutranjih konflikata, koji bi se naravno odigrali na mentalnom polju njihovih nosilaca - mukarca i ene. Seksualnost u stvari zahteva brzi rezultat i zadovoljavanje, a pritom je beskompromisna. Stare osobine su tvrdokorne, stamene, sporije, sigurnije u ostvarivanju i imaju bogatu genetsku i psiholoku zastupljenost u mozgu oveka. Meutim seksualnost najee pobuuje vie primatskih osobina odjednom. Tako na primer budu aktivirane drueljubi-vost i socijalna hijerarhija, zajedno sa koristoljubi-vou i povrnou, uz vigilnu panju. Interakcija svih ovih osobina i vreme oko njihovog ostvarivanja toliko optereuje oba pola, da se u tom naporu mogu da izgube uslovi za seksualno spajanje, na krae ili due vreme, to je primer ugroavanja ostvarivanja direktne seksualne veze kao vanog nosioca seksualnosti jedinke. Talentovane jedinke se bolje snalaze u takvim sloenim situacijama, odravajui koncentraciju mogunosti i potreba na nivou koji e dati rezultate. Oni mukarci i ene kojima kontrola zapaljive smee psiholokih mogunosti i potreba izmaknu iz ruku, postaju nosai ostatka zgarita od neuspelog zahvata iju teinu naravno moraju da osete. 33 Jovo Toevski SEX MATERIA U poslednje vreme sve vie se osea velika pojedinana angaovanost oba partnera u spolja-njim aktivnostima (kola, posao,itd.) onih koji ive porodino, kao i

veoma mladih parova. Zbog poveane angaovanosti ene i mukarca u spolja-njoj sredini, postoji veliki broj obaveza, to stvarajui neprestanu uzburkanost seksualnosti i pri-matskih odlika ne ostavlja dovoljno prostora da se polovi okrenu jedan drugome u muko-enskom smislu. Mukarac i ena su svesni da uspeh u poslu trai socijalne kontakte koji podleu ustaljenim normama. Poznata primatska odlika - drueljubivost ima dokoliarski prizvuk, ali poslovni kontakti i veze nemaju sa njom mnogo zajednikog. Poslovni kontakti samo u manjem obimu zadovoljavaju elementarnu sklonost ka druenju i oni su vie zasnovani na obavezama bez kojih se ne moe. Zato inte|personalno komuniciranje kad god je mogue treba uz poslovni deo prilagoditi na simpatinu komunikaciju kao to ona izgleda kod drugih primata. Ima se utisak da sposobnost biznismena da u svoj poslovni odnos unesu neobaveznu primat-sku crtu drueljubivosti odlikuje njihov nivo uspe-nosti. Nadsukobima su ovde oznaeni psihiki sukobi bazinih nagona ene i mukarca. Oni su specifini za pol, individualni, lini i razliiti kod oba pola. 34 IVOTNE TEKOE POLOVA Glavni psihiki nadsukob kod ene i Glavni psihiki nadsukob kod ene l ena nema bazini unutranji nadsukob jer poseduje samo jedan bazini nagon. Njen l nadsukob se odvija izmeu dobro definisa-nog nagona biovlast-seksualnosti i spoljnih uticaja. (enski nadsukob) biovlast-seksualnost