Joga Za Djecu

8/10/2019 Joga Za Djecu

1/25

1

Joga za decuS E M I N A R S K I R A D

Jelena urovid Decembar 2011


2/25

2

Sa raj

Uvo

Zato joga za ecu

Kako se ona razlikuje od joge za o rasle.

Kako objasniti pojam joge eci

Koristi o joge za ecu

Joga za ecu: go ina za go inom

Primena posebnih joga tehnika sa decom i omladinom

Zabavljaj se i vebaj jogu

Razvojni poremedaj i kod dece i joga

Ishrana dece

Unutranja i spoljanja isciplina

Joga u koli

Korisni saveti za uenje joge sa ecom

Zakljuak

Literatura preporuena za itanje


3/25

3

Uvod

Deca su super senzitivna bida sa snanim prijemnicima koji potpuno i uboko primeduju svaku vibraciju usvom okruenju.

Sut inska, dublja svrha joge za decuDete je prirodno ozareno, svesno i puno iskonske mudrosti. Su tinska svrha uenja ece jogi je a impomognemo a o re njihovu priro nu mu rost i sjaj ili ako je njihova svetlost bila zamagljenaogaajima u njihovim ivotima, a im pomognemo a ponovo osvoje prvobitno stanje postojanja.

Poto su eca blie izvoru ivora i nisu zaboravili svoju priro nu vezu sa njim, fina poruka koja jesaoptena putem nae sopstvene energije koju o ajemo je neto to eca razumeju bolje o rei.

Za veseliji, radosniji, istinski odnos sa decom, treba zapamtiti

Deca su veli ke ue u mal im telima . Kada s mo svesni ovog koncepta, komunicirademo sa decomsa potovanjem i osedajem. O bacimo iluziju a smo mi veliki , a da su oni mali, i vide demo ta de ostat i...

Deca de najbolje u iti iz sopstvenog iskustva. Vodimo ih svojim reima i elima o njihovogunutranjeg u itelja. Verujmo u njihovu sposobnost da sami uvide i isprave stvari. Pomozimo ima sami o ju o reenja tako to demo opisati problem i postaviti pitanje koje de ih navesti arazmiljaju kreativno.

Deca u e za ravnoteom. Uenje ece moe biti veoma izazovno, i najvedi uspeh olazi on aka a rimo otvoreno srce ok ih usmeravamo ka sticanju vrstine i snage. Zapamtimo, mi smotu da postavimo okvir u kome de oni a cvetaju. Taj okvir mogu a ine: uvanje eijegintegriteta, ohrabrujuda sara nja, pruanje mogunosti, ka a su one etetu potrebne a se vra tina ono to ra i, a ih po setimo koliko su veliki ta jo?

Mnogo samosvesnosti je potrebno za ivot i ra sa ecom na nain koji je gore opisan. Naesopstveno svako nevno vebanje joge i me itacija i sve ruge aktivnosti ra a na sebi su klju.


4/25

4

Zato joga za ecu? Kako se ona razlikuje od joge za odrasle?

Deca su roeni joginiji njihovo vebanje je priro an eo njihovog razvoja. Posmatrajmo bebu nastomaku ka a po ie ruke i noge o po a u poloaj skakavca, kobre Moemo lako vi eti bebu k ako jurne u pozu goluba. Kako ponu a puze, isteu se u pozi krave i iz uuju vrat a bi nas vi eli. Kakonaue a ho aju, prvo se o ignu u psa koji gle a ole. Joga znai je instvo, povezanost fizikog tela i uhovnog uma. Vebajudi asane (poloaje) i p ranajame( isanje) kreiramo balans izmeu uma i tela. Oni ra e zaje no a bi smo ostigli potpunu snagu,fleksibilnost i zdravlje.Na asu joge sa ecom, vebamo joga poloaje i isanje a bi smo im usa ili ove ugorone navike ikoristi. I ne shvatajudi to, eca ue a pomognu svom telu a postane z ravije, jae i oputenije. Ako sekredu, oponaaju i zabavljaju se, on a oni ue. Deca usvajaju mnogo vie nego to nam se u prvi mahini. Vole a pokau ono to su nauili i vole a ulepaju joga poloaj, tako to de ili o ati neke svojezamiljene elove ili tako to de izmisliti sasvim novi joga poloaj! asovi joge sa ecom su takoe nepre vi ivi, tako a uitelj treba a bu e spreman na sve! Nekolikostvari koje mogu a se ese svakog momenta su: tranje, plesanje, prianje, plakanje, glupiranje, krenjepravila, zahtevi it . asovi joge sa ecom mogu a postanu glasni i aavi. Uspean as joge mora a:

Stimulie matu Sa ri kretanje i svesno isanje Da bu e kreativan i privlaan

izazovan i zabavan Prave an i netakmiarski Pozitivan i miroljubiv Zavren oputanjem i osedajem mira

Najbitnija razlika izmeu joge za o rasle i ecu, posebno sa mlaom ecom, je popravljanje poloaja.Poloaj popravljamo samo ako ete ra i neto to nije bezbe no i moe a rezultira povredom. Poenta joge nije da dostignemo perfekciju ili da ispravljamo do perfekcije, zato dozvolimo svakom detetu danapravi greku i a naui iz nje. Ako se ete kikode ok ra i jogu, to je sasvim u re u, super! To moe bitietetov nain a se oslobo i stresa ili je nostavno a se zabavi. Joga je uenje kako a ivimo bezoekivanja, kako a ivimo u momentu, kako a bu emo svesni svoga tela i kako a vo imo miran ivot.Joga je isciplina koja moe a o ve e ete na put mirnog i uravnoteen og uma, kao i da pomogne dase izgradi jako i fleksibilno telo alat koji korismo u svako nevnom ivotu.


5/25

5

Kako objasniti pojam joge deci

Na poetku asa, interesantno je pitati grupu a li znaju ta je to joga. udemo razne interesantne

odgovore. Ovde su neki naini objanjenja pojma joge mlaim generacijama.

Neka a avno u In iji, lju i su posmatrali priro u oko sebe i imitirali su ono to su vi eli, poloajima Ipokretima svog tela. Vi im planinu, postadu planina, pomislili su. Primetili su kako su se od toga dobroosedali i kako su njihova tela postajala jaka i savitljiva.

Re joga znai je instvo. Joga je nain na koji oivljavamo svoje telo i um u isto vreme.

Moemo ati i je nostavnija objanjenja, kao to su Joga je istezanje, savijanje, balan siranje, disanje io maranje. To je takoe i vebanje. Joga ini a se oseda obro.

Koristi od joge za decu

Balansira um i telo Povedava snagu i elestinost Uliva samopouzdanje putem novih izazova i iskustava Ui a volimo nae unutranje bide

Gradi samopotovanje Povedava samosvesnost Po stie samo isciplinu Po stie svesnost ula i svesnost celog tela Ui nas tehnikama izgraivanja fokusa i panje Gradi emocionalnu snagu O rava i gra i z ravu i fleksibilnu kimu Jaa nervni, cirkulatorni, igestivn i, endokrini, respiratorni, skeletni i muskularni system Gra i koorinaciju i ravnoteu Gradi svesnost disanja Ui nas a se ne takmiimo Donosi kreativnost i zabavu Uvodi u anatomiju ljudskog tela Ohrabruje pronalaenje unutranje snage Ohrabruje timski rad osedaj vre nosti Ui nas tehnikama oputanja


6/25


7/25

7

Bebe

o Uvo i jogu kao eo etetovog ivota o samog poetka o Biciklo, ukrtanje ruku. Je nostavni, neni masirajudi pokreti o Mimika: kontakt oima, osmeh, zujanje i pevanje o Oprez ka a rimo bebu u poloaju. Instruktor i ro itelji moraju biti a ekvatno obueni.

Uvek po ravamo vrat. o Ro itelji i eca uivaju i igraju se

Bebe koje puze

o Puzanje je njihova joga! Razvija mo anu koor inaciju kroz pokrete preko sre ine tela o Puno muzikeo Ro itelji i bebe se kredu zaje no; na primer ro itelj je na leima sa bebom na

po kolenicama, ro itelj ri bebine ruke, ramena ili vrat.o Vreme: 5-15 minuta, sem ukoliko je roditelj- beba as. Mame mogu a ra e jogu same u

je nom elu asa i sa bebom u rugom za ukupnih 45 min 1 sat vebanja o Pokreti preko sre ine tela su usmereni na razvoj vetine potrebne za kasnije lake

dvostrane p okrete. Pomau a se integrie vostrano gle anje, sluanje, kao ileva/ esna strana mozga i tela. Oni su uslov za uspenu koor inaciju celog tela

Bebe do 2 godine

o Ovde spadaju deca od momenta kada prohodaju do 2 godineo Njihova svest: shvataju stvari bukvalno, jak osedaj za re (ne vole iznena ne,

neoekivane i nepoznate situacije), vole ponavljanje o Ako imamo neto a kaemo otpevajmo!o Pustimo ih a uivaju u jogi, bez obzira koliko bilo nesavreno. Oni se tek navikavaju a

korismo svoje telo!o Saekajmp nekoliko asova pre nego to uve emo isanje sa pokretima. Iz isanje na

usta im je je nostavnije (roen anske svedice) o Poinjemo je nostavno i esto ponavljamo. Iz vojimo je an veliki motorni pokret, kao

to je na primer protezanje visoko i o irivanje poda (Uttanasana).o Ra u paru sa ro iteljem je priro an, zabavan i po stie vebanje joge ko kude o Odnos: 2:1 (dete/odrasli)

Deca 2 -3

o Ovaj uzrast obuhvata i decu od 2 go ine, jer su oni generalno blie razvojutrogo injaka nego eca mlaeg uzrasta

o Osedaj za re i ponavljanje su isti kao i u pretho noj grupi mlae ece o Zapamtimo a ko ovog uzrasta vai pravilo sve se vrti oko mene


8/25

8

o Mata i imitiranje ivotinja je o lino. Prie i joga kroz prie su i ealni. o Disanje i meditacija: nakon joge i duboke relaksacijeo Vreme: joga vebe: 15-20 minuta, relaksacija: 30 sekundi do 1 minut, pesme i igre: 5-8

minutao Odnos: 4:1 (dete/odrasli)o Montessori znanje: Deca 2-4 su u veoma osetljivom period za red i uspostavljanje

pravila. Postavimo osnovna pravila i okvir o koga mata moe a i e. Uzrast 2 -6 sutakoe u osetljivom perio za razvoj jezikih sposobnosti.

4-8 godina

Deca 4-6

Zabavljajmo se i ozvolimo im a zaista koriste svoju matu. Postavimo pravila i rimo se njih, obzirom

a oni ue i ispituju ta je ozvoljeno, a ta ne. Ova starosna grupa lako gubi panju. Ukljuimo pokretekoji im omogudavaju a koriste celo telo. Nita nije previe aavo sa ovom grupom probade sve ivole a ue. Izazovi za ovu grupu su mirno i tiho se enje i ravnotea. Dozvolimo im a eksperimentiu ia gree. Uimo ih a potuju sebe, ruge i priro u. Ue a posmatraju i oponaaju. Ova starosna grupade najbolje reagovati na kratke instrukcije i objanjenja. Animirajmo poloaje, igre, pokrete, zaje no samatovitim tehnikama oputanja. Obratimo panju na moment ka a ponu a se umaraju nisu previeo rasli za interesantnu priu na kraju asa.

Deca 7-9

Preimo na izazovnije poloaje ok i alje povremeno za ravamo zabavu i igru. Razgovarajmo o koristipoje inih poloaja u o nosu na njihov ivot i kako joga poloaji utiu a se oni osedaju. Ohrabrimokooperaciju u okviru grupe. Fokusirajmo se na koor inaciju, ravnoteu i za ravanje poloaja uivremenski perio . Ponimo sa osnovnim vebama isanja. Vole izazove i a pokau svoj uspeh. Nekaeca de biti jaa o rugih, bu imo sigurni a sva eca imaju osedaju a su uspena. as je je nostavan i

jasan.

o Mata po ivlja sa ovom grupom. o Ka a stvari postanu previe uzbu ljive, smirimo ih fokusom. Ono to pomae su: balon

isanje, aputanje sle edih instrukcija, ili a ih pitamo neto vezano za pretho nu joga

priu i po rimo njihovo angaovanje o Bilateralna koordinacija se razvija oko 5- 6 go ina. Pre toga eca moz a nede modi a

izve u pokrete kao to su suprotna noga/ruka. o Mogu da po nu a se e u miru i a se fokusiraju (usre sre e) na sebe nekoliko minuta.

Kao prvi korak, mogu a vebaju a bu u potpuno mirni i u obokoj relaksaciji ok leena leima


9/25

9

o Mogu a ponu i samostalno a vo e as, mo a tako to de poeti voenje je ne pozeili grupe poza

o Vreme: Joga: 20-35 minuta, relaksacija 1-2 minuta, meditacija 1-2 minuta, ostaleaktivnosi (muzika i igre) 5-10 minuta

o Odnos: 7:1 (dete/odrasli)

10-12 godina

Ponimo sa osnovnim uvo om u vebanje asana i ukljuimo vebe isanja. Ov e stupaju na scenutehnike. Fokusirajmo se na samopouz anje, spoljanju snagu, focus i koncentraciju. Objasnimo fizikekoristi svake poze, ako i koji elovi tela se isteu i jaaju. Moemo poeti a objanjavamo i ohrabrujemopravilno po stavljanje u poloaj, obzirom a de eci ovog uzrasta to biti korisno u razvijanju praksevebanja joge. Ohrabrimo uenike a uestvuju pokazujudi je ni rugih je ne poze ili niza poza.Partnerske poze, inverzije i balansiranje na rukama se pokazalo da je omiljeno u ovoj starosnoj grupi.Postarajmo se a ih uimo a postanu svesni sebe iznutra. Ubacimo i zabavne igre tokom asa.Zapamtimo, ova starosna grupa jo uvek voli a se poneka a ponaa aavo!

o Motivacija dolazi iznutra . Joga je sre stvo kojim reavamo stvari koje nam se ogaajuu svako nevnom ivotu. Poveimo jogu sa svako nevnim ne oumicama i problemimadece ovog uzrasta (duboko disanje pred ispit ...)

Fleksibilnost vs. j aina miida

Uzrast 3-9

Imaju vedu fleksibilnost kime Imaju slabiju snagu miida, posebno ruku i gru i. Bide im potrebna alternativa za poze kaoto je poza Kamile ili de im biti potrebna po rka o rasle osobe a bi o rali stabilnost

Uzrast 9- kraja tinej erskih go ina Imaju snanije miide, posebno gru nog koa Imaju manje fleksibilnosti, posebno kime i tetiva

Zato manje fleksibilnosti? 1. Kosti rastu bre o miida, tako a su miidi istegnuti2. Mnoga eca provo e nesrazmerno vie vremena se edi u koli, u prevozu, ispre TV-a,

kompjutera, it . Ovo sve utie na skradivanje psoasa, koji utie na kukove i noge.


10/25

10

o Fokus na pozi : potrebno je ati vie etalja o tome kako a za ri pozu, bu i precizniji oljuds koj anatomiji u o nosu na jogu. Pitanja o sopstvenom oivljaju poze: G e osedazatezanje, istezanje, ta oseda a se eava sa telom, umom?

o Izazov : Ovaj uzrast obino uiva u zahtevnim pozama koje ukljuuju iz rljivost, snagu isnano isanje. Koristimo tajmer ko za ravanja poloaja. Takmie se sa svojimsopstvenim rekordima

o Poloaj i slika: Kako o rastaju ka pre tinej erskom obu, fokus im se pomera na tokako se osedaju u o nosu na ruge posebno rugare. Potenciramo jogu koja po stiesamopouzdanje , jaanje i oblikovanje tela i aje obro ranje.

o Uzori: informacije o sportistima i poznatim linostima koji se bave jogom de ihmotovosati. Npr. Knjiga Pravi mukarci ra e jogu o John Capouya (ovo vai i zatinej erski uzrast)

o Vetina voenja: Kada vi imo a su spremni, uimo ih a bu u uitelji, tako to demoim pruiti mogudnost a sami vo e as, mo a tako to de se pripremiti ne elju anaunapre i tako to de se konsultovati sa nama

o Prijatelji su sve: iz razloga to su ovoj starosnoj grupi veoma bitni rugari, oni de veomaverovatno uivati u vebanju joge u parovima. Moramo vo iti rauna o o nosimaeaci/ evojice i ne pokuavajmo ok vebamo a stavljamo eake i evojice kaopartnere, sem ako im oigle no to ne smeta. Mo a je bolje uiti eake i evojiceposebno ako je mogude.

o Vreme: Joga: 30-45 minuta, relaksacija 3-4 minuta, meditacija ili disanje 5-11 minuta,ostale aktivnosi (muzika i igre) 10 minuta. Ukupno oko 1 sat.

o Odnos: 10:1 (dete/odrasli)

Ti nejder i 13-18

Tinej eri vole a ih tretiramo kao o rasle vedina ananjih tinej era je o raslija nego to to go ine

pokazuju. Nauimo ih a vole i potuju svoje telo, obzirom a je ovo osetljiv i teak perio zasamopouzda nje. Tela im se manjaju i razvijaju i obino se pore e sa mo elima, glumcima u magazinima,ostavljajudi im samo osedaj razoarenja i zavisti. Nauimo ih a vole sebe iznutra i spolja. Ra imo natome a im pomognemo a nau I a bu u svesni svoje snage i sl abosti i stavimo im do znanja, gde godse nalaze u svojoj vebakoj praksi ili ivotu, a su savreni. Izazovimo ih pozama koje gra e focus iozvolimo im a se smire u oputajudim pozama. Ohrabrimo vebanje teih poza i ne zaboravimo a ih

nagradimo za nj ihovo ostignude. Potujmo njihove brige, obzirom a su osnovane kao i nae.

Treba zapamtiti a iako je mlaoj eci potrebna joga koja de ih, kao krajnjiisho , staloiti i umiriti, esto de tinej erima biti potrebna energizirajuda joga.Snano isanje koje o amo uz vebe moe a bu e veoma korisno u izvlaenjuiz stanja niske energije I depresije.


11/25

11

Tinej eri vole okrepljujude poze i ugo oputanje. Ova starosna grupa je ra oznala ka a je u pitanjumeditacija, Sanskrit i istorija joge.

o Postupajmo sa tinej erima kao sa ose tljivim odraslim osobama. Budimo dobari, istrajnii o luni i neka as bu e zanimljiv.

o Fokusirajmo se na vrstinu tela, unutranju i spoljnju snagu, koncentraciju, isanje irelaksaciju

o Poveimo jogu sa njihovim posebnim situacijama (noenje tekih torbi, pritisak drugara,itd.)

o Tinej eri mogu a vebaju jogu skoro isto kao i o rasli. Tinej eri preko 15 go inamogu da imaju koristi od nekih naprednijih joga tehnika: bande, disanje ...

o Neki tinej eri vie vole a popriaju sa joga uiteljem nasamo, zato budimo dostupni zaovakve razgovore par minuta nakon zavretka asa

o Ako je mogude, uimo eake i evojice posebno, kao bi smo im omogudili a se lakefokusiraju i opuste

o Objasnimo evojicama kako a vebaju jogu tokom mesenog ciklusa (obino evojic estarije od 11 godina)

o Vreme: 45 minuta 1 sat, sa me itacijom i isanjem jo o atnih 15 minuta ili vie o Odnos: 15:1 (dete/odrasli)

Svi koji imaju preko 18 go ina mogu a vebaju na isti nain kao i o rasli.

Primena posebnih joga tehnika sa decom i omladinom

BandeNajede koridena ban a je kontrakcija perineuma (Mula Ban a) koja koristi miide onje tri akre(rektum, polni organi i pupak). Ova jogika tehnika je pogo na za tinej zere, a posebno one starije o 15godina. Bande se generalno ne p reporuuju za ecu pre puberteta, jer njihovi energizirajudi efekti vieodgovaraju telu i umu odrasle osobe. Nakon puberteta, a posebno nakon 15 godine, ova kontrakcijamoe re ovno a se primenjuje, kako bi se balansirao protok energije izmeu niih i viih akri. Korist za ti nej ere: Pomae balansiranju hormona i smanjuje preokupiranost seksualnim stvarima.Po stie osedaj obrobiti kroz tinej erske go ine.

Pranayama (vebe isanja) Pranayama je termin koji se koristi za tehnike disanja. Prost razum nam kaze a napre ne jogike vebe itehnike isanja nisu prikla ne za ecu. Deca treba a vebaju priro no i pro ueno isanje. Disanje koje je namenjeno starijoj omladini je:


12/25

12

1. Ujjayi isanje: Uaji je re na sanskritu i znai pobe niki. Sastoji se o ve reci pobe iti iveanost. Znai to je tehnika isanja koja nas oslobaa vezanosti uma. Uaji je umirujucatehnika isanja, a ima i efekat zagrejavanja tela. Umiruje nervni sistem i smiruje um. Moe apomogne kod nesanica i dobro je da se primenjuje pre spavanja. Deca starija o 8 go ina de bezproblema primenjivati ovu tehniku disanja.

2. Snano isanje (Agni Prasana): O 5 o 12 go ine moe a se pone umereno. O 20 sekun i o1 minut u kontinuitetu, i to 1 o 2 puta u toku vebanja joge. Nakon 12. go ine moe a sepro ui, a sa 15 go ina moe a se praktikuje kao ko o raslih. Koristi: Po ie energiju, onosi pozitivno raspoloenje, smanjuje epresiju. isti krv o toksina,puni delije kiseonikom, ukljuujudi i delije mozga. Dobro je za idenje pluda o sekreta,energiziranje uma. Moe a pomogne onima sa blagim respiratornim problemina ako seumereno i redovno praktikuje.

3. Ostaje Pranayame: snano isanje na usta, pro ueno za ravanje aha (unutra i spolja) i rugetehnike snanog isanja se izbegavaju ok eca uboko ne uu u pubertet. Koristi: Modno isanje na usta pomae u idenju tela o toksina i uma o nekih starih mo elaponaanja. Za ravanjem aha po stie se cirkulacija energije unutar tela i izbacivanje toksina

Zabavljaj se i vebaj jogu!

Uvek koristimo instrukcije koje se odnose na sva tri ni voa naeg postojanja: Telo -Um-Duh. Takopostajemo svesni na svim nivoima.

Svesnost tela

Korostimo jasne, samouverene i direktne instrukcije (Svi ustanite) Povezujemo priu sa instrukcijama Dok dajemo instrukcije pokazujemo pozu, vedinu vremena uspevaju a prate onoga koji vo i as Opisujemo instrukcije personalizovano (Stavi ruke na lanke)

Svesnost uma

Fokus pogle om na neto statino za o ravanje balansa

Zatvorene oi i focus na sre inu gru nog koa u pre elu srca ili na prostor izmeu obrva Unutranji focus na isanje, osedanja, unutranji protok energije

Svesnost duha

Primedivanje aha koji ulazi i izlazi Korodenje aha kao pomod kroz zahtevne poze Motivisanje kroz pozitivne pesme


13/25

13

Razvojni poremedaji ko ece i joga

ta su to razvojni poremedaji? Sposobnost osobe a u mozgu organizuje informacije koje obija prekoula za koridenje u svako nevnom ivotu (iz knjige Sensory integration an the Chil , A.J.Ayers).esto eca sa posebnim potrebama imaju tekode integracije i interpretacije ulnih stimulansa izokoline. Poremedaji procesuiranja ulnih stimulansa je osnovni, ali esto proe neopaen razlog zaneod govarajude ponaanje, probleme sa uenjem i socijalizacijom. Ovi razvojni poremedaji mogu abu u prisutni ko ece sa autizmom, aunovim sin romom, cerebralnom paralizom, ADHD (poremedajipanje sa hiperaktivnim poremedajima), LD (poremedaji uenja) i rugi.

Recept a za rimo koncentraciju ko ece Vo imo as sa Telo -Um-Duh instrukcijama I imamo jasno efinisane zavretke sekcija vebi

1. Da bismo zavrili sa je nom pozom ponimo sa U ahni uboko, zatim napravimo pauzu nekolikosekundi. Ovo zadr avanje poze aje trenutak tiine i aje ansu za bolju koncentraciju i poboljanjepoloaja

2. Nakon toga recimo Iz ah ili o mor. Dajmo jo nekoliko trenutaka za oputanje. Ovim se omogudavaa se raspo ele efekti uraenog poloaja na celo telo, a I efinie se kraj je ne sekcije I poetak nove.

Ovo je mala, ali vana tehnika I posebno je vana ka a ra imo kroz joga prie. U priama postojiten encija a se skae sa je nog zanimljivog ela prie na rugi I pre nego to I postanemo svesnine ostaje akcenat na najvanijim jogikim stvarima, a to su poloaj, isanje I svesnost. as jezanimljiv, ali nefokusiran I ometen.Po sedanjem na isanje, telo I svesnost, kao I jasno efinisanje kraja je ne sekcije de reiti problem

ula

Pet optepoznatih ula su: vi , sluh, o ir, miris I ukus. Postoje jo va ula, a to su miidna svest(proprioceptivno, kinestetiko ulo) I osedaj ravnotee (vestibularno ulo).

Da bi smo ulno oiveli: Probajmo a se obuemo zatvorenih oiju. Koristidemo na ovaj nainproprioceptivno I vestibularno ulo, kao I neka o ostalih pet ula.

Deca koja imaju premedaj procesuiraja ulnih stimilansa mogu a imaju potekode ko :

Po eavanja: ovoenja osedaja na pravi nivo intenziteta uzbuenja Razlikovanja : sposobnost a kau razliku izmeu va razliita osedaja Praksa: sposobnost a izve u novu motornu vetinu


14/25


15/25

15

Uenje se eava ponavljanjem (nastaju nove putanje)

Sistem ula vi a

Pokreti i uenje su pokrenuti vi om Vi je ominantno ulo - 80% svih informacija olazi preko ula vi a Problemi sa vi om de ovesti o tekoda u uenju obzirom a mozak prima iskrivljene informacije

proz ulo vi a Znakovi potekoda vizuelnog procesa su trljanje oiju, mirkanje, razrokost, osetljivost na svetlo,

nespretnost i problem ko pradenja i hvatanja lopte. Joga aktivnosti: Vebe za oi, vebe sa loptom ili balonom Korisni saveti: Usporimo ili po elimo aktivnosti na krade, postavimo ete blie, po esimo okruenje

(svetlost, uklonimo stvari koje ometaju)

Sistem ula sluha

ulno procesuiranje: sposobnost a prima, procesuira i o govara na zvukove, pokrete i vibracije. Uho skuplja zvukove i mozak procesuira informacije Dete sa prob lemima ulnog procesuiranja moe a pokae smanjenu panju, problem ko uenja i

smanjenu socijalizaciju Obzirom a ete ima problem sa verbalnim instrukcijama moe a trai a se ponavljaju, a ih

pogreno razume ili a bu e zbunjeno instrukcijama Korisni saveti: koristiti gestikulaciju, povezivati verbalne instrukcije sa slikama, postarati se da dete

moe a vi i nae lice ok govorimo, govorimo sporo i koristimo je nostavno izraavanje

Kontrola poloaja tela i tonus miida

Miidni tonus je stanje spremnosti, otpor pasivnim pokretima Kontrola poloaja tela je sposobnost a je telo stabilno i a o rava ravnoteu ok izvo i aktivnosti

ekstremitetima Hipertonija je povedan miidni tonus i otpornost na pokrete. Postoji ten encija a se razvije

ukoenost nekih miidnih grupa kao to su peta, ligament, tetive, a uktora i fleksora kukova. Hipotonija je smanjen miidni tonus. Via se ko Daunovog sin roma. Sve joga poze koje jaaju miide osnove tela de pomodi ko kontrole poloaja tela poze ravnotee,

lotos ov cvet, obrnuti poloaji - (Hipotonija)

Joga poloaji za razgibavanje poloaj abe, vrane, luk (Dhanurasana9, Leptir (Ba ha Konasana) -(Hipertonija)

Teddi Barenholtz je fizikalni terapeut sa 25- ogo injim iskustvom, RYT 500, obuena u oblasti Joga zadecu sa posebnim potrebama

Efektivna joga za decu sa posebnim potrebama


16/25

16

Ma a joga generalno pomae eci sa posebnim potrebama, sle ede vebe se preporuuju.

Kotrljanje bale/cepanice: Dete treba a se po stakne a ri telo vrsto i pravo ok pokuava ase kotrlja leedi na po u u je nom pravcu, a zatim u rugom. Intenzivno stezanje tela jaa iorganizuje nervni system i formira efekat slian povijanju (ko beba). Decije telo o orujudi po

prilikom kotrljanja obija momentalno olakanje o tenzije, kao ko masae celog tela Kokice: Dete moe a lei na stomaku ili na leima. Dete koka telo kao kokica, tako to depritiskati petama, dlanovima i podlakticama o pod da bi podiglo telo i pustilo ga na zemlju.Moe se smenjivati kokanje sa lea i stomaka ili samo na je an o ova va naina. Ako ete leina stomaku onda koristi ris, ruke i dlanove da bi se podiglo od zemlje. Glava i lice ne bi trebaloa o iruju po . Ko ove vebe kreira se tenzija i intenzivan pritisak koji se o je nom o puta i

nastupa relaksacija. Hvatanje neba: Dete lei na leima oputenog tela. Sa ubokim u ahom, po ie ruke i hvata

nebo. Dok ri ah polako povlai nebo ka gru ima, ozvoljavajudi a mu se ruke tresu, a muse gri lice, a ake bu u vrsto stegnute u pesnice. Ka a oe o gru i, iz ie naglo, zatim jo

nekoliko puta u ahne i iz ahne i ponovi vebu. Moemo a amo pre log za vizualizaciju. Npr.Da povlai veliki balon o vakade gume sa plafona ili neto slino tome. Ovo je jo je na vebagde se formira jaka tenzija, zadr ava se i oslobaa sva o je nom. Jaa nervni system, oslobaanapetosti i o lina je a se ra i pre o laska na spavanje.

Rashlaujudi ah (Sheetali pranayama): O lino za smirenje i pomae obrom snu.

Mo ana koor inacija

Sle ede vebe pomau za koor inaciju mozga i povedanu komunikaciju leve i esne hemisphere. Mogubiti ok koristi ko ra a sa ecom sa Poremedajima uenja, Autizmom i Poremedajima integracije ula.

To su:

Ho anje po vaz uhu: Lezimo na lea. Po iemo pravu esnu nogu gore i u isto vreme po iemo pravulevu ruku. U iemo ka a noga i ruka i u gore, a iz iemo ka a se sputaju. Ponovo u iemo iistovremeno po iemo levu nogu i esnu ruku. Iz iemo ok ih sputamo. Ponavljamo jo nekoliko puta.Pretvaramo se kao da hodamo po plafonu.

Vetrenjaa: Stojimo u blago raskoranom stavu. Po ignemo ruke bono o tela u ravni ramena. U ah isa iz ahom savijamo se i uvrdemo, tako a esnom rukom o irnemo levo stopalo ili levu po kolenicu.Druga ruka je ispruena visiko prema plafonu. Gle amo u ruku koja je ispruena prema plafonu. Sau ahom se po iemo I sa iz ahom ponavljamo na rugoj strain. Nastavljamo tako je an minut.

Joga izalice: Stanemo u poloaj Ta asanas (Planina). Sa u ahom skoimo tako a su stopala u iriniramena i ruke su podi gnute bono o tela u ravni ramena. Sa u ahom ponovo skoimo. Ovog puta sunoge u jo irem raskoranom stavu, ruke se po iu izna glave i spajaju se lanovi. Sa u ahom vradamose u prvobitni poloaj. Ra i lake vebe korisno je brojati 1-2-3-4.


17/25

17

Samoregulacija kod dece sa posebnim potrebama

Koridenje Emocijonalnog metra u uenju samoregulacije ko ece sa autizmom i senzornim

poremedajima

Linda Hagood, patolog za govor i jezik

Mnoga eca sa poremedajima panje imaju tekode u razumevanju i kontrolisanju njihovih narastajudihemocija i osedanja. Zato je razvijem takozvani emocionalni metar. Program koji pomae a se rei ovajproblem. Tabela je ata u aljem tekstu. Kroz zanimljivu priu ete se vo i kroz sve intenzivnije nivoeemocionalnog metra. Pomodna oprema moe a se koristi za ecu koja imaju ogranienu kreativnost iliak i stvorenja u prii mogu a se oaraju igrakama.

Na nivou #30 (oputen i sredan), riba olazi o ece i poziva ih a veslaju amac zaje no. Deca poinju

da veslaju sporo i oputeno sve ok ne sretnu alligatora (#50). Zbog njega eca postaju zabrinuta i/iliuzbuena. Moraju a veslaju bre a bi pobegli o aligatora. Nakon ovoga korismo me itaciju ili isanjea se smire i nastave alje. Ka a se vrate na nivo #30 (oputeni i sredni), veslaju alje sve ok ne sretnuzmaja (#70), koji s vremena na vreme ili bljuje vatru na njih (ovo ih uznemirava) ili ih golica (to ihzasmejava). Kada zmaj odleti , svi legnu na pod i uzmu malo vremena da se ponovo smire i usredsredekoristedi joga tehnike za smirivanje. Kada se ponovo vrate na #30, ustaju i nastavljaju da veslaju, ali ovogputa sredu ljutu ajkulu (#90) koja im preti a de a napa ne njihovu prijateljicu ribu.

Moe se pre loiti eci a pogo e ajkulu vo enim pitoljem, kako bi im se ponudila alternative da seizbore sa strahom o stranih stvari, ali to zavisi o filozofije uitelja. Nakon sto je ljuta ajkula

eliminisana na bilo koji nain, eca ponovo imaju pauzu o mora. Riba olazi o njih i kae im a nastavesa veslanjem.

Posle nja prepreka je oluja, ini ja vo a koja prska iz flae, lu o veslanje i njihanje amca na sve stranei na kraju ak mo a i prevrtanje amca (van kontrole #100). Uitelj moe a stvori munju i grom, takoto de paliti i gasiti svetlo u prostoriji i u arati u bubanj. Stvaramo atmosferu uzbuenja i opasnosti.Nakon nekoliko minuta kaeno eci a postoji samo je an nain a se spasemo oluje a leimo mirni isaekamo a proe. Je nom ka a sva eca lee mirno, poinjemo a sniavamo nivo kie i s mirujemoglas. Nakon nekoliko minuta kaemo eci a je oluja prola. Mogu a o veslaju o obale smireno(#30). ujemo u arac ka a nam amac u ari o obalu, kao je an pokazatelj a je aktivnost zavrena.Je an partner treba a pomogne rugom a izau iz amca.

Ova aktivnost pomae eci a vebaju tehnike smirivanja i me itacije, uvo i simbolinu igru i takoeeci aje referentne vre nosti za osedanja koja mogu a oive tokom svako nevnih aktivnosti (Oseda#70 ka a ti Marko uzme igraku, ali se smiri na #30 ka a porazgovara sa njim o tome kako se osedaili izgle a sasvim umorno #20 ka a oe u kolu, ali mislim a se popne na #50 posle igre napolju, ilake ti je ta a a ra i.)


18/25

18

Mogu i a se pore e brojevi iz emocionalnog metra sa joga poloajima. Ka a vebamo poloaj kobre (ilipas koji gle a gore) obeleili bismo ga kao energetski nivo 70-100, zavisno o koliine snage koju etepokazuje, a onda odbrojavamo unazad do 10 kada dete ide u kobru koja odmara (poza deteta). Kadavebamo aktivnosti sa noenjem zvona, naglasimo etetu a je vano a bu e neg e izmeu #20 i #30,kako bi izbeglo da zvono zazvoni dok ga nosi po sobi.

Pokazalo se a numerike skale mogu poneka a a bu u mnogo konkretnije i smislenije za ete saautizmom ili problemima sa panjom nego apstraktan renik. Ka a je jezik emocija povezan sa ovomnumerikom skalom, ete poinje a ui renik na smisleniji nain. esto je korisno a obezbe imovizuelno pre stavljanje eijih osedanja. Na primer, u tabeli je vizualno pre stavnjena mantra Om,pojaanje i smanjenje u intenzitetu izgovaranja.

Koji je tvoj nivo intenziteta?

Om Om Om (#80)

Om Om Om (#50)

Om Om Om (#20 apat)

Om Om Om (0 tiina)

Om Om Om (#20 apat)

Om Om Om(#50)

Om Om Om(#80)Brojevi se vezuju za iNTENZiTET osedanja, pre nego na pozitivan ili negativan aspect osedanja. Tru imose a ne su imo o osednjima kao o obrim ili loim ili a usmeravamo ete a promeni intenzitetosedanja. Zakljuujemo i a je poneka a ovoljno a i entifikujemo intenzitet a bi s mo pomogli detetua pone a smiruje ili a poveda nivo energije. Cilj je a ete postane svesnije intenziteta svojihosedanja. Kako se svesnost povedava, ete de veoma esto spontano primeniti strategiju za povedanje ilismanjenje emocionalnog nivoa.

Dalja literature koja je koridena za razvoj aktivnosti emocionalnog metra:

Bailey, Becky. I Love Your rituals (2000, Harper Collins Books).Shellenberger, Sherry, Williams, Mary Sue How Does Your Engine Runs? The Alert program.www.alertprogram.com
http://www.alertprogram.com/http://www.alertprogram.com/http://www.alertprogram.com/


19/25

19

Tablica emocionalnog metra (narastanje emocija)

Broj Emocija Oseda se kao 100 Van kontrole Oluja90 Ljut Ajkula8070 Uznemiren ili luckast Zmaj6050 Zabrinut ili Uzbuen Aligator4030 Oputen i sredan Riba

2010 Uspavan

Ishrana dece

Mo a demo modi a po elimo neke korisne savete sa ro iteljima o z ravoj ishrani ece. Najvedi

problem eije ishrane je koliina edera koju konzumiraju, irektno ili skriveno u rugoj hrani. Imamopravo da zahtevamo o ro itelja a ne aju eci hranu sa ederom pre asa joge. Ako su ro iteljiotvoreni za sugestije, moemo iskoristiti mogudnost a po elimo sa njima informacije kako eder utiena dete (bez pametovanja, naravno!). Dobra knjiga o tome je Sugar Blues, od William F. Dufty, i WhyYour Child is Hyperactive od Ben F. Feingold.

Ka a svesnost ece raste, uz jogu i me itaciju, oni de takoe priro no modi a primete kako razliitahrana utie na njih. Pre loimo im a eksperimentiu je an an ili ne elju ana, tako to de jesti samohranu za koju znaju a je obra za njih, i vi e kako se osedaju, fiziki i mentalno. Starija eca mogu anaprave tabelu ta je u i bilo koje promene koju primeduju nakon toga.

Ovde su neke generalne preporuke i neki posebni recepti za decu.

Ne preterujmo sa ederom i soli u hrani koju je u eca, jer mogu a se naviknu na obe Dajmo eci mnogo tenosti i hrane koja je lako svarljiva servirano sa naklonodu i u oputenoj

atmosferi. Hrana se najbolje vari kada se jede bez drugih a ktivnosti kao to su gle anje TV-a,itanje knjige it .

vadimo obro na stomak nema zube


20/25

20

Deci moe biti potrebna uina izmeu obroka. Obezbe imo im z ravu uinu i ozvolimo a im sesistem za varenje o mori o ruka. Izbegavajmo a neprestano neto je u izmeu obroka

Je imo samo ono koliko moemo a eliminiemo u 24 sata Neka se vedi eo ishrane bazira na punozrnim itaricama, vodu i povrdu, mahunarkama.

Deca svih uzrasta imade koristi o : kombinacije pasulja i pirina, aj o korijan era, suvog i kotuniavogvoda

Unutranja i spoljanja isciplina

Na poetku prvog asa uvek amo eci o znanja a demo se mnogo zabavljati ako saraujemo je ni sa

rugima. Ovaj koncept naglaavamo i esto ponavljamo. Ako ne razumeju ta ovo znai, ami im veoma jednost avan primer, kao svi ra imo zaje no tako a nam as nesmetano tee, a ostanemo prisutni ia se zabavljamo Najbolji nain a se privue eija panja je a as bu e osmiljen na zanimljiv i njimavaan nain i u vedini asa a se o ri mir. Ka a to ne uspe, postoji Krug Mira, o nosno mesto g eete moe a o e (voljno ili nevoljno) ka a treba a pronae svoj unutranji mir. Krug Mira moe abu e je nostavno prostor u o reenom elu sobe ili moe a bu e krug napravljen o lepljive papirnetra ke. Uobiajeni nain koridenja Kruga Mira je sle edi:

1. Ako ete zaboravi a sarauje i ako pone a ispoljava ponaanje koje o vlai panju i ometaostatak grupe, po setimo ga o saraivanju i pomognemo mu a ponovo postane sastavni eo

grupe2. Ako nastavi a ometa grupu, moemo a izaberemo a mu kaemo a razmiljamo a bi mo abilo potrebno a o e u Krug Mira i a se skoncentrie

3. Ako se ometanje nastavi, traidemo o njega a o e u Krug Mira (na prijateljski ali irektan,vrst nain). O pratidemo ga tamo ako mu je potrebno. Moe a se vrati ka a bu e spremno.

4. Ako se vrati i jo uvek ometa, redi demo na vrst i prijateljski nain Molim te vrati se naza uKrug Mira i ovog puta du ti ja redi, ka a te vi im mirno i koncentrisano, a moe a se vratigrupi.

Disciplina

(izvod iz Meditating with Children, od Dr. Deborah Rozeman, Ph.D.)

Uenje iz srca stvara i za rava konstruktivne i pozitivane stavove.

Veoma je vano a se na joga asu o ri isciplina, kako bi se razumelo pravo znaenje sluanja,posmatranja i koncentracije. Vii stepen koncentracije, veda je korist o asa. Esencijalni eo asa je auitelj ostane usre sreen u srcu, miran, ali vrst. Deca vie reaguju na stav uitelja, voe ili ro iteljanego na bilo ta rugo. Uenje ece treba a bu e iz srca a bi se stvorila sigurna, nepreki na aura


21/25

21

sveobuhvatne ljubavi. Razlog to se namede neka isciplina mora biti jasno pre stavljen a bi ga ecabezazleno prihvatila.

Ka a eca upuduju negativnu energiju je ni prema rugima ili prema uitelju (ro itelju, voi), uiteljtreba a nastoji a problem rei neverbalno. Ka a se ovaj meto primenjuje postaje oigle no a

verbalna komunikacija nije uvek neophodna. Neverbalna razmena energije postaje dovoljna da preneseporuku i st vori eljeni stav. Ova tehnika omogudava uitelju a za ri kontrolu na grupom krozusmeravanje energije, koja o rava as koor inisanim i uje injenim. Uitelj je taj koji gaji samokonstruktivne i pozitivne misli. Ako ipak oe o frustacije za uitelja , to provodi kroz srce i deli iskreno iotvoreno sa ecom a bi se za rala meusobna otvorena iskrenost. Veoma je vano za uitelja a osetiI razume potrebe ece, kao grupe, a i in ivi ualno. Previe nemira ukazuje na to a as treba izmeniti uaktivnij i. Ako je no ete ometa, moe a uznemiri energetsku ravnoteu i zato mora biti iz vojeno vansobe g e grupa me itira. Moe mu se redi a de se vratiti ka a je spremno a sarauje.

Joga u koli

Zato eca treba a ra e jogu?

U par rei: Pomae eci a se smire i fokusiraju. Ostale prednosti su:

Po stie samo isciplinu Veba telo i pomae fizikoj koor inaciji

Pomae koor inaciji leve i esne strane mozga Pomae eci a postanu svesni sebe iznutra fiziki i emocionalno Povedava samopouz anje Ohrabruje svesnost duha Zabavna je

Okruenje

Prostorija za vebanje mora a bu e ovoljno velika a mogu a se ra e krupni motorni pokreti Prostorija treba a ima tepih ili svako ete a ima in ivi ualnu prostirku. Pekiri se klizaju pa se

ne preporuuju. Ako se ne koriste in ivi ualne prostirke preporuuje se a se obelei prostor ukome de svako ete ra iti vebe, tako to de se koristiti lepljiva traka na tepihu

Poeljno je a je prostorija na neki nain o vojena o rugih prostorija Sedenje u krug je korisno za dec u o 10 go ina. Za vede grupe, ako je mogude, najbolje je a se

deca postave cik-cak (ne direktno jedni iza drugih), tako da svako ima dovoljno mesta i da svigle aju u uitelja


22/25


23/25

23

izmeu ruku i u ahnemo. Koncentriemo se na iz uivanje kime, tako to demo gurati kukoveto alje o ruku. Sa iz ahom, ispravimo kimu i prebacimo teini na ruke tako a osetimo a semiidi nogu iz uuju i isteu. Ponovimo nekoliko puta.

7. Okean isanje: Ovo je tehnika relaksacije, obra je a se ra i se edi ili leedi. ini a postanemosvesni isanja. Zatvorimo oi i ozvolimo a se telo opusti. Sa u ahom zamislimo kako talasi saokeana olaze o obale. Sa iz ahom talasi okeana se vradaju prema okeanu. 5 -10 puta

8. Vo a: Deca treba a piju vo u esto tokom ana. Vo a rebalansira elektrolite u telu i pomae ase izbalansiraju mozak i emocije. Sve aka emske vetine se poboljavaju a ekvatnom hi ratacijom, koja je najbolja ako je u malim koliinama, ali ede tokom ana.

Korisni saveti za uenje joge sa ecom

Imajmo neki opti plan asa, ali bu imo spremni a se potpuno promeni, bu imo spontani Postavimo pravila i granice rimo ih se Vo imo se eijom energijom Budimo strpljivi, osetljivi, otvoreni i razigrani Poveimo se sa svakim etetom ponaosob i vi imo je instvenost u svakom etetu Budimo zanimljivi koristimo muziku, crtanje, lutke, pevanje, smeh, joga blokove, trake Svu decu tretirajmo podjednako i svaku situaciju pravedno Obezbe imo isto, sigurno i u obno okruenje

Dozvolimo im da budu slobodni u okviru sigurnih granica Razumejmo njihova raspoloenja i osetljivost Deca posmatraju kako se mi ponaamo i ue na primeru Pokaimo potovanje prema sebi i

rugima i eca de vas pratiti Dozvolimo im a pogree i pretvorimo to u pozitivno iskustvo Dozvolimo im da budu onakvi kakvi jesu i da budu verni sebe i svojoj prirodi Ohrabrimo verbalno uede i njihove i eje Izbegavajmo negativne rei kao to su: Ne, Nemoj, Pogreno, Ne volim to. Koristimo

pozitivnu alternative kao to su: moe li, znam a moe Pokaimo svoje sopstvene slabosti, tako a eca vi e a je u re u ako ne mogu neto a ura e

Obezbe imo vreme u okviru asa a eca ispolje svoju kreativnost i matu Nauimo ih a potuju i cene svoje telo Ako ete nede a uestvuje ne terajmo ga - dozvolimo mu da samo uzme vreme i samo

posmatra, ako mu to vie o govara Pokai na primeru, a ne popravljajudi ako moramo da po pravimo poloaj, najpre pitajmo Pustimo ih da se odmore u bilo koje vreme Nagradimo napor


24/25


25/25

Yoga for Special Child, by Sonia Sumar

Joga osmiljena a poveda kognitivne i motorne vetine ece sa poremedajima u uenju i razvoju,ukljuujudi Daunov Sin rom, Cerebralnu Paralizu i hiperaktivnost. www. Specialyoga.com

The Compelete i iots Gui e to Yoga with Ki s, by Jo i Komitor, M.A. an Eve A amson

Obiman vodi o jogi za ecu u lako itljivom stilu. Dobar izvor za uitelje.

Baby and Mom (Post Natal Yoga) by Gurmukh

Predivan video. Mama i beba vebaju i zabavljaju se.

Meditating with Children, by Dr. Deborah Rozman Ph.D.

Dr. Rozman je je an o osnivaa Matematike Srca. Ovaj klasik je uboko istraivanje unutranjesvesnosti na svim nivoima.

Yoga Journal

Razni lanci

Documents

Joga Za Djecu