Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju

Grupa za andragogiju

DIPLOMSKI RAD

Mogućnosti primene andragoških modela utvrdjivanja

obrazovnih potreba za korišćenje WWW-a

(World Wide Web-a) u organizaciji

Mentor: Doc. dr Kristinka Ovesni

Student: Džoana Sarić

AN 960012

Beograd 2010.

1

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................2

1. TEORIJSKE OSNOVE ISTRAŽIVANJA............................................4

1.1. Potrebe kao bazično svojstvo ljudske egzistencije............................5

1.2. Obrazovne potrebe......................................................................9

1.3. Multideterminisanost obrazovnih potreba.......................................11

1.4. Opšti pristup utvrdjivanju obrazovnih potreba................................14

1.5. Modeli utvrdjivanja obrazovnih potreba.........................................18

1.6. Savremeni andragoški modeli utvrdjivanja obrazovnih

potreba...........................................................................................21

1.7. Smisao i značaj istraživačkih poduhvata na polju

istraživanja obrazovnih potreba u organizaciji......................................28

1.8. Internet i World Wide Web..........................................................33

1.9. Društveni značaj primene savremenih tehnologija i razvoj koncepta

medijske pismenosti.........................................................................35

1.10. Nova uloga znanja u savremenom društvu..................................39

1.11. Organizacije u svetlu izmena nastalih uvodjenjem savremenih

tehnologija.....................................................................................42

1.12. Uloga razvoja ljudskih resursa u organizaciji...............................45

1.13. Odredjenje pojma ''zaposleni''..................................................47

1.14. Prednosti i poslovni značaj upotrebe World Wide Web-a u

organizaciji....................................................................................48

2. METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU ISTRAŽIVANJA.................51

2.1. Predmet, problem, cilj, zadaci i hipoteze istraživanja.....................52

2.2. Metod, tehnika, instrument........................................................54

2.3. Izvršene modifikacije instrumenta...............................................56

2.4. Organizacija istraživanja i statistička obrada podataka...................57

2.5. Analiza i interpertacija rezultata istraživanja.................................58

3. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA......................................................69

PRILOG........................................................................................72

LITERATURA................................................................................78

2

UVOD

Živimo u svetu koji se ubrzano menja. Promene izazvane

naučno-tehničkom revolucijom i ekonomskom globalizacijom

društva, reflektuju se kroz sve aspekte čovekovog življenja. Svet

rada, kao fundamentalni deo savremenog društva predstavlja

posebno osetljivo područje manifestovanja ovih promena. Može se

reći da globalne društvene promene ne poprimaju tako dinamičan

izraz niti u jednoj drugoj društvenoj oblasti kao u sferi rada.

Opstanak savremene organizacije odredjen je njenom adaptibilnošću

na uslove okruženja čija je osnovna odlika izrazita promenljivost i

kompetitivnost. Primenom novih znanja i savremenih naučno-

tehničkih dostignuća, stvaraju se uslovi za adekvatno upravljanje

materijalnim i ljudskim resursima, što je ujedno i jedan od bitnih

preduslova njenog opstanka. Upravo ovo predstavlja centralni

momenat javljanja neophodnosti za brigu o zaposlenim kadrovima i

nivou njihovih znanja, veština i sposobnosti da na odgovarajući

način iskoriste prednosti savremenih naučno-tehničkih dostignuća i

putem znanja ih stave u službu postavljenih ciljeva organizacije i

njih samih. Jedan od osnovnih zadataka u ovom procesu jeste

davanje odgovora na pitanje koja su to znanja potrebna kako bi ovo

bilo moguće. Primenom savremenih andragoških modela ispitivanja

obrazovnih potreba ostvaruje se najpodesnija konkretizacija potreba

za znanjem, odnosno manifestovanih obrazovnih potreba zaposlenih

u organizaciji.

Jedno od nesumnjivo najvažnijih savremenih dostignića

današnjice jeste Internet i njegovi servisi, posebno, World Wide

Web. Prednosti korišćenja WWW-a u organizaciji su višestruke.

Upotreba WWW-a u organizaciji omogućava racionalizaciju troškova,

3

umanjuje utrošak vremena i olakšava pristup nephodnim

informacijama za svakodnevno poslovanje i funkcionisanje

organizacije.

Tekst koji sledi predstavlja pokušaj da se da odgovor na dva

pitanja: Kakve mogućnosti pružaju andrgoški modeli ispitivanja

obrazovnih potreba za korišćenje WWW-a i kakav je značaj

poznavanja tih potreba za funkcionisanje savremene organizacije?

Rad je koncipiran kao teorijsko-empirijsko istraživanje obrazovnih

potreba u oblasti korišćenja World Wide Web-a. U okviru istraživanja

je korišćen instrument pod nazivom WUTNA (Web User Training

Needs Assessment), konstruisan i razvijen od strane U.S.

Department of Energy, Carlsbad Area Office i Westinghouse Electric

Company, na čelu sa Bil Kilijem (Bill Keeley). Ovaj instrument je deo

baterije instrumenata korišćenih za identifikaciju širih obrazovnih

potreba na nivou organizacije. Implementacija istraživanja

sprovedena je na uzorku od 150 zaposlenih u tri velike organizacije

na teritoriji Beograda. Rad koji sledi, podeljen je u tri velike celine.

U prvom delu, data je teorijska osnova sprovedenog istraživanja. U

ovom delu dat je prikaz različitih gledišta u vezi smisla i značenja

obrazovnih potreba, zatim aktuelni pristupi njihovom utvrdjivanju,

kao i složeni uticaj tehničko-tehnološkog napretka kroz uočavanje,

na ovaj uticaj, posebno osetljivih društvenih domena. U drugom delu

je dat metodološki prikaz sprovodenog istraživanja sa posebnim

osvrtom na dobijene podatke i njihovu interpretaciju. Poslednji deo

predstavlja zaključak. Rad je dopunjen prilogom u vidu primerka

instrumenta WUTNA koji je korišćen u istraživanju, i spiskom

korišćene literature.

4

1. TEORIJSKE OSNOVE ISTRAŽIVANJA

5

1.1. Potrebe kao bazično svojstvo ljudske egzistencije

Priroda ljudske egzistencije je kompleksna. Čoveka, posmatranog

bilo kao biološko, društveno ili socijalno biće, odlikuju višestruke, složene i

mnogobrojne potrebe. Pokušaj definisanja, razumevanja i klasifikovanja

ljudskih potreba je u nauci odavno prisutan. Neka od prvih promišljanja o

fenomenu potreba pronalazimo u učenjima Antičkih filozofa. Još u spisima

Heraklita, Demokrita, Ksenofana, Platona i Aristotela prepoznaju se osnove

današnjih (savremenih) razmatranja o potrebama čoveka.

Značaj naučnog izučavanja potreba je višestruk i teško je zamisliti bilo

kakav naučni pristup proučavanju ma kog aspekta ljudskog ponašanja a

koji ne uključuje potrebe. Kao naučni fenomen, potrebe su predmet

interesovanja velikog broja prirodnih i društvenih nauka medju kojima su

biologija, fiziologija, ekonomija, andragogija etc. Zainteresovanost nauke

za izučavanje ovog fenomena proizilazi iz njegove složene prirode i

isprepletanosti sa celokupnim motivacionim sistemom individue (mikro

plan), što se na makro planu manifestuje kroz procese društvene

dinamike. Drugim rečima, razvijenost jednog društva je u tesnoj vezi sa

sistemom javljanja i potkrepljenja potreba pojedinaca koji pripadaju tom

društvu. Potrebe i mogućnosti njihovog zadovoljenja su nesumnjivo

sastavni činilac dinamike društva.

Termin ''potrebe'' je zahvaljujući Levinu uveden u akademsku

psihologiju početkom tridesetih godina dvadesetog veka (prema: Kulić,

Despotović, 2005). Zbog različitosti u idejnim polazištima, medju autorima

se javljaju brojna neslaganja i u pogledu definisanja, i u odredjenju ili

razumevanju pojma potrebe. U pojedinim radovima, medju kojima su

radovi Pejdža i Tomasa (Page, Tomas), pojam potrebe se izjednačava sa

motivima, nuždom, željom, a ne retko, i žudnjom (Ibid.). Ima i autora čija

se gledišta suprostavljaju ovakvom vidjenju, na primer, Berou i Milburn

ističu da ''potreba nije želja, jer nešto možemo poželeti, a da ga ne

trebamo, ili možemo zatrebati, a da ga ne želimo'' (Barrow and Milburn,

1986, u: Ibid., str.125). U literaturi su zastupljena i drugačija odredjenja.

Havigharst i Or, posmatraju potrebe kao ciljeve i zadatke koje individua

izvršava u odredjenim periodima svog života, a koji zavise od tri faktora:

6

društvenih zahteva i očekivanja od ličnosti, njenog biološkog razvoja, i od

individualnih vrednosti i aspiracija (Ibidem). U daljem objašnjenju

pomenutih faktora, ovi autori navode da su razvojni ciljevi kod dece strogo

biološki determinisani, za razliku od ciljeva odraslih, koji su manje ili više

stvar društvenih očekivanja i individualnih aspiracija (Ibidem).

Prema Despotoviću i Kuliću, u psihološkoj literaturi se zapažaju još

dve interpretacije potreba. Prva je zasnovana na ''tendenciji

samopoboljšanja u čoveku'', dok druga, polazi od prepostavke da postoji

odredjena praznina ili nedostatak izmedju postojeće i željene situacije

(Ibid.). Upravo na prvom gledištu, koje se zasniva na ideji o čovekovoj

težnji da ostvari svoje potencijale i dosegne samorealizaciju, bazira se

jedna od najpoznatijih, i u litetaruri najčešće pominjanih motivacionih

teorija - Maslovljeva teorija hijerarhije potreba, koja iako nedovoljno

empirijski utemeljena, neosporno daje značajan doprinos boljem

razumevanju procesa zadovoljavanja obrazovnih potreba, pa samim tim,

itekako relevantna za andragošku nauku (Ibidem).

Drugo pomenuto gledište koje se može nazvati i subjektivističkim, u

prvi plan ističe nedostatak i svesnost individue o nedostatku, i uz izvesne

razlike od autora do autora, predstavlja preovladavajući pristup potrebama

u radovima psihološke orijentacije na Zapadu. Lindeman, na primer, kaže:

''Potreba je svest da nešto nedostaje a nužda je saznanje situacije koja

zahteva neposrednu akciju'' (Lindeman, 1939, u: Savićević, 1989, str.95).

I Ingliš i Ingliš potrebe odredjuju kao ''nedostatak nečega, što bi, kad bi

bilo, doprinelo blagostanju organizma ili vrste ili olakšalo njihovo

uobičajeno ponašanje; ili stvar aktivnosti, ili stanje (unutrašnje ili spoljnje)

koje nedostaje'' (Ingliš i Ingliš, 1972, u: Despotović, 2000, str.11). U daljoj

razradi, ovi autori izjednačavaju potrebe sa motivima, nagonima, nuždom,

čežnjom, željom, i žudnjom. Na slična odredjenja nailazimo i kod

Harimana, Lindgrena, Vitiga i Belkina koji potrebe sagledavaju kao

nedostatak, deficitit nečeg vitalnog za organizam ili neuravnoteženost koja

inicira aktivnost (prema: Despotović, Kulić, 2005). Kreč i Kračfild govore o

potrebama kao o kombinaciji doživljenog nedostatka i osećaja nužnosti da

se nešto učini u vezi sa tim. Upravo taj osećaj nužnosti je zapravo potreba

(Despotović, 2000). Kako Hul kaže, pojam potrebe se ''često upotrebljava

7

da izrazi nedostatak, kod pojedinca ili neke kategorije ljudi, uopšte ili u

nekom sklopu okolnosti'' (Houle, 1972, u: Ibidem).

Monet je osnovne potrebe definisao kao postojanje ''stanja

nedostatka'', tj. tenzije koja podstiče ličnost na ponašanje koje bi dovelo

do zadovoljavanja istih. Za njega su te potrebe nešto što je urodjeno, a ne

stečeno učenjem. U svojoj daljoj analizi, Monet ističe još nekoliko mogućih

korišćenja termina potrebe, i kaže da se ovaj termin ''može koristiti u

sledećim kriterijumima: osnovne ljudske potrebe, artikulisane i izražene

potrebe, normativne potrebe, komparativne potrebe i varijante korišćenja

termina'' (Monette 1977, u: Kulić, Despotović, 2005, str. 139).

Ovakva i slična individualno-psihološka gledišta nailaze na kritike u

savremenoj literaturi, jer gube iz vida objektivno-situacioni kontekst

javljanja i zadovoljavanja potreba.

Za razliku od prethodno navedenih, ruski autori humanističke

orijentacije ističu povezanost potreba sa društvenim razvitkom i procesima

proizvodnje, a na potrebe gledaju kao na subjektivnu refleksiju onoga što

je objektivno prisutno, odnosno materijalno. Ruski autor Magun, posmatra

potrebe kao fenomen koji je izuzetno značajan za izučavanje individue kroz

tri ''kruga'' problema. Prvi krug se odnosi na tvrdnju da je ''normalno i

zdravo funkcionisanje i razvitak čoveka'' nezamislivo bez zadovoljenja

njegovih potreba. Drugi krug problema tiče se aktivnosti čoveka, odnosno,

transformacije potreba u ljudsko ponašanje i postupke. Treći krug

izučavanja individue kroz prizmu fenomena potrebe, odnosi se na vezu

potreba individue sa potrebama socijalnog okruženja kome ona pripada.

(Magun, 1983, u: Ibid., str. 123).

Grebenikov zasniva svoju koncepciju ljudskih potreba na gledištu po

kome one imaju subjektivno-objektivni karakter, jer su uslovljene sa jedne

strane, prirodnom i društvenom sredinom, zatim, biološkom i socijalnom

organizacijom, a takodje i ličnim poimanjem sveta u kome se sistem

potreba ispoljava (Grebenikov, 1978, prema: Ibid.).

Autori humanističke orijentacije se u suštini slažu da se čovekove

potrebe formiraju u toku njegovog vaspitanja tj. u procesu ovladavanja

znanjima, veštinama, navikama i vrednostima, a da se proces ispoljavanja

tih potreba odvija upravo kroz aktivnosti njihovog zadovoljavanja. Još

jedan ruski autor, Petrovskij, potrebe odredjuje kao ''stanje ličnosti koja

8

izražava njenu zavisnost od konkretnih uslova postojanja, i koja se

pojavljuje kao izvor aktivnosti čoveka'' (Petrovskij, 1970, u: Kulić, 1997,

str.62). Takodje, Naletova ističe da bez potreba ''nema i ne može biti

proizvodnje'', jer kako kaže, ''potrebe su osnovni pokretač čoveka na

delatnost i izražavaju zavisnost subjekta delatnosti od spoljnjeg sveta''

(Naletova, u: Ran Osipova, 1995, prema: Kulić, Despotović, 2005,

str.127).

Upravo ovakav pristup ljudskim potrebama donekle prevazilazi

ograničenja subjektivističkih gledišta kroz isticanje njihovog značenja u

jednoj široj perspektivi koja uključuje čovekovo društveno i socijalno

okruženje tj. kontekst u kome se potrebe javljaju, razvijaju i

zadovoljavaju. Ako potrebe posmatramo kao impulse koji pokreću na

izvesnu aktivnost, uočavajući da one imaju dublje korene u razvoju ljudske

kulture i civilizacije, imaćemo mogućnost da se približimo boljem

razumevanju njihovog mesta i uloge u procesu obezbedjivanja i

osmišljavanja uslova ljudskog života (Ibid.). Drugim rečima, ovakav

pristup jasno ukazuje na to da su potrebe istorijski i civilizacijski fenomen

a ne jednostavna subjektivna kategorija.

Možda najobuhvatnije odredjenje daje Savićević kada kaže da

''potrebe odredjujemo kao dinamičko-aktivističke procese objektivno-

subjektivnog odražavanja stvarnosti i pokretačka snaga razvoja društva i

pojedinca'' (Savićević, 1989, str.71). On dalje ističe da ova definicija

obuhvata i objektivni (društveno uslovljeni) i subjektivni (individualno

uslovljeni) aspekt potreba, odredjuje ih kao proces, čime ističe njihovu

nedovršenost u kvalitetu i kvantitetu, i ukazuje da je zadovoljenje potreba

jedan ''otvoreni proces'' koji se nikada ne završava u potpunosti. Takodje,

ovakvo odredjenje naglašava dinamičku i aktivističku prirodu potreba,

odnosno, ukazuje na tendenciju da potrebe izrastaju jedne iz drugih što je

izuzetno značajno za razumevanje procesa društvenog razvoja (Ibidem).

Ovakvo odredjenje pojma potrebe prevazilazi neke od nedostataka

prethodno pomenutih pristupa. U jednom kasnijem radu, Savićević dodaje

još jednu formulaciju: ''Potrebe odredjujemo kao proces i rezultat šire

motivacione sfere čije zadovaljavanje ili nezadovoljavanje utiče na

ponašanje društvenih grupa i pojedinaca. Pri tome, potrebe ne tražimo u

čoveku samome već i u okolini u kojoj živi i koja ga okružuje. Naglašen je i

9

objektivni (društveno determinisani) i subjektivni (individualno

determinisani) karakter potreba. Potrebe shvatamo i kao proces što ističe

njihovu nedovršenost u kvalitetu i kvantitetu i ostavja ih uvek otvorenim i

nikada konačno i potpuno zadovoljenim. Mi naglašavamo njihovu

dinamičku i aktivističku prirodu'' (Savićević, 1992, str 23-24).

1.2. Obrazovne potrebe

Uprkos intezivnom interesovanju brojnih autora različitih teorijskih

orijentacija, odnos obrazovnih i opštih ljudskih potreba je ipak, po

mišljenju Despotovića, ostao nedovoljno teorijski odredjen i obrazložen.

Čak i u savremenoj literaturi ne nailazimo na jedinstveno teorijsko

odredjenje da li su potrebe zaista strukturalni deo opštih potreba ili ne, i u

kakvom se odnosu one nalaze sa pojedinim delovima te strukture

(Despotović, 2000).

Po mišljenju Kogana, obrazovne potrebe pripadaju bazičnim ljudskim

potrebama. Kao takve, one su strukturalni deo jedinstvenog sistema

potreba, medjutim, obrazovne potrebe ne mogu biti svedene na potrebu za

saznanjem, jer su šire i imaju integrativnu funkciju. Priroda obrazovnih

potreba je takva da one objedinjavaju i materijalne i duhovne potrebe

individue. To implicira da su sve ljudske potrebe ne samo povezane sa

obrazovnim potrebama, već su na njima i zasnovane. Kogan ističe da se,

na primer, potreba za radom neće javiti osim ako nije povezana sa

potrebom za sticanje znanja. Obrazovne potrebe uspostavljaju stukturalne

i funkcionalne veze sa svim ostalim potrebama, što rezultuje svestranim

razvitkom ličnosti, a to u osnovi i jeste njihova suština (Ibid.).

Pejatović pristupa razmatranju odnosa opštih i obrazovnih potreba

ističući njihovu funkcionalnu povezanost (Pejatović, 1994). U skladu sa

ovim gledištem, opšte ljudske potrebe se povezuju sa saznajnim na tri

nivoa. Kao ilustraciju, Pejatović navodi vezu izmedju potrebe za hranom i

tendencijom da se stekne saznanje iz oblasti kulinarstva kako bi se na što

adekvatniji način zadovoljila bazična potreba za hranom. Na sledećem

nivou, potrebe koje nisu u svojoj osnovni obrazovne, ali se njime mogu

zadovoljiti, vezuju se za obrazovne potrebe (Ibid.). Takva potreba, na

10

primer, bila bi potreba za druženjem i pripadnošću. Ona suštinski nije

obrazovna, ali može biti zadovoljena u okviru obrazovne grupe. Neretko,

ovo predstavlja osnovni pokretački motiv za uključenje u obrazovnu

aktivnost. Na trećem nivou, obrazovne potrebe se mogu razmatrati kao

zasebna vrsta potreba. Radi se o potrebama za odredjenim obrazovnim

aktivnostima, sadržajima i metodama obrazovanja (Ibid.).

Razmatrajući rezultate nekoliko empirijskih istraživanja

(Samolovčev, 1979; Kulić, 1985; Oljača i Kosanović, 1987; Kulić, 1997) o

motivima uključenja polaznika u obrazovne aktivnosti, Despotović

zaključuje da rezultati zaista ukazuju na visok stepen podudarnosti sa

pomenutim vidjenjima Kogana i Pejatović. Iz rezultata se može primetiti da

polaznici putem participacije u obrazovanju, samim tim i zadovoljavanjem

obrazovnih potreba, zadovoljavaju i neke sasvim druge potrebe koje nisu

primarno obrazovne. Medju njima su egzistencijalne potrebe, potreba za

novcem, profesionalnim napredovanjem, ugledom, kao i potrebe koje

proističu iz porodičnih uloga i funkcija (Despotović, 2000). Despotović

rezimira da čovek, posmatran filogenetski i ontogentski, na prvom mestu

je biće učenja koje svoje ciljeve, ambicije i potrebe realizuje učenjem i

obrazovanjem (Ibid.). Prema tome, nije neopravdana Despotovićeva

tvrdnja da su potrebe učenja, a samim tim i obrazovne potrebe, ''jedan od

strukturalnih delova celovitog sistema potreba odraslih ljudi'' (Ibid., str.

32). Slično je vidjenje i Savićevića koji ističe da u procesu zadovoljenja

obrazovnih potreba, čovek formira svoj pogled na svet, uverenja, usvaja

odredjene vrednosti, razvija sposobnosti, formira stavove i interesovanja,

te da se potrebe vaspitavaju. Zadovoljavanjem obrazovnih potreba, ljudski

potencijal se transformiše u ljudske sposobnosti koje čoveku omogućavaju

da dalje usvaja i stiče nova znanja, i time oblikuje svoju ličnost (Savićević,

1989).

11

1.3. Multideterminisanost obrazovnih potreba

Obrazovne potrebe posmatrane u hijerarhiji opštih ljudskih potreba

zauzimaju specifično mesto. Značaj njihovog izučavanja je od

neprocenjivog značaja posebno ako se uzme u obzir da one nikada nisu

jednodimenzionalna pojava nastala isključivo na osnovu ljudske prirode i

njenih nedostataka, već predstavljaju rezultantu multidimenzionalnih

interakcija individue i društva kome pripada. Iz tog razloga, prilikom

razmatranja obrazovnih potreba, neophodno je uzeti u obzir različite

''spoljne'' činioce. U rečima Savićevića, ''proučavanje obrazovnih potreba u

andragogiji trebalo bi da podje od holističke osnove'' (Savićević, 1989, str.

11), je upravo naglašena ova neophodnost njihovog celovitog sagledavanja

u istorijskoj, društvenoj, kulturnoj i psihološkoj perspektivi.

Iako se pojam ''obrazovne potrebe'' javlja u radovima američkog

psihologa Djuija (Dewey) još početkom dvadesetih godina prošlog veka,

veće interesovanje za izučavanje ovog fenomena, zapaža se tek početkom

šezdesetih godina. U to vreme se u američkoj andragoškoj literaturi javlja

veći broj radova čija je osnovna namera da istaknu značaj izučavanja

obrazovnih potreba, kako sa pozicije andragogije kao nauke, tako i sa

pozicije budućih participanata programa za obrazovanje odraslih. Ove

radove odlikuje primetna sličnost u gledištima, mada se medju njima

izdvaja i nekolicina, koja ukazuje na različita značenja i tumačenja koncepta

obrazovnih potreba. U većini tih radova je prevladan pristup svodjenja

obrazovnih potreba na ''obrazovni deficit'', koji je do tada bio dugo prisutan

kao dominantan (Kulić, Despotović, 2005, str.137).

Početkom sedamdesetih godina, Etvud i Elis, ukazuju na složenost

pojma ''obrazovne potrebe'', i ističu da on može imati dva značenja:

''preskriptivno i motivaciono'' (Atwood i Ellis, 1971, Ibid.). U njihovom

razmatranju preskriptivni aspekt potrebe je izražen u terminima ciljeva,

naredbe, nužnosti, deficijencije i obaveza, dok drugi, motivacioni, razmatra

potrebu kao stanje deficijencije koja inicra ponašanje, drugim rečima,

stanje tenzije koje uzrokuje želju da se nešto učini. Ovi autori takodje

navode da postoje i druge važne konotacije pojma obrazovne potrebe koje

nazivaju ''vrednosnim'' i ''samoaktualizujućim''. Takvo odredjenje, dalo je

12

značajan doprinos kasnijim razmatranjima potreba u andragogiji zbog

isticanja motivacione, odnosno, vrednosne dimenzije obrazovnih potreba.

Ovakva perspektiva je bila i ranije pominjana, ali ne i objašnjena u toj meri

kao u radu Etvuda i Elisa (James, 1956, prema: Ibid.). Etvud i Elis takodje

uočavaju da postoje još ''neke varijacije'' i specijalizovanije korišćenje

termina ''potreba'', koje po njihovom mišljenju ima značaj za vaspitače

odraslih tj. andragoge. Njihova klasifikacija nudi sledeću podelu potreba na:

• stvarne (koje se ne razlkuju od preskriptivnih, pri čemu je pridev

''stvarne'' upotrebljen da bi se izbegle dvosmislenosti),

• obrazovne (koje se razlikuju od ostalih po tome što mogu biti

zadovoljene učenjem),

• realne obrazovne potrebe (koje zaista postoje, a čija je osnovna

karakteristika da mogu biti zadovoljene učenjem),

• osećene (koje su povezane sa interesima a kojih je pojedinac

svestan; one mogu, ali ne moraju biti obrazovne),

• simptomatične (koje snažno asociraju na osećenu potrebu i suštinski

predstavljanju njenu manifestaciju (Ibid.).

Ono što Etvud i Elis naglašavaju u svojoj analizi pojma obrazovne potrebe,

je to da vrednosni sistem odredjuje javljanje potreba, dok sa druge strane,

iste te potrebe uključuju neku vrstu vrednovanja odnosno prosudjivanja. Iz

navedenog, autori zaključuju da je koncept potreba visoko moralan,

kriterijski i vrednostan.

Dirdenovo (Dearden) gledište ima puno toga zajedničkog sa

gledištem Etvuda i Elisa. To se posebno uočava u njegovom isticanju

normativnog aspekta potreba. Prema Dirdenu, potreba je ''nešto više'' od

''stanja odsustva'', pa su ''za primenu koncepta potreba bitni i slededeći

kriterijumi: 1) postojanje norme; 2) činjenica da norma ili standard nije

dostignut; 3) činjenica da je potreba je relevantan uslov postignuća norme''

(Dearden et al.,1972, u: Ibid., str.139). Dirden takodje govori o tome da su

socijalne norme ono što se reflektuje na način sagledavanja koncepta

potrebe, te da je proces utvrdjivanja i zadovoljavanja obrazovnih potreba

uslovljen društvenim vrednostima i tradicijom.

Američki autori Šafric, Koep i Soper odredjuju obrazovne potrebe kao

koncept koji označava ''prazninu izmedju postojećeg i poželjnog statusa''

(Ibidem). Da bi naglasili razliku od situacija u kojima se pojam potrebe

13

koristi kao sinonim za želju, kao značajan kriterijum, oni ističu identifikaciju

diskepancije izmedju onoga ''što je'' i onoga ''što bi trebalo da bude''. To je

ujedno, po mišljenju autora, prvi korak u formulisanju namere da se

individua podvrgne odredjenom programu obrazovanja. Ovi autori ističu da

je utvrdjivanje obrazovnih potreba prioritet pri gradjenju programskih

ciljeva i zadataka svake obrazovne aktivnosti (Ibid.).

Noules (Knowles) obrazovne potrebe posmatra kao nešto što ličnost

treba da nauči za sopstveno dobro, i za dobro organizacije odnosno

društva kome pripada. Prema Noulesu, obrazovne potrebe se manifestuju

u vidu jaza izmedju sadašnjeg i zahtevanog nivoa kompetentnosti koji je

definisala sama individua, organizacija ili društvo (Knowles, 1970, prema:

Despotović, 2000). Slično kao i prethodno navedeni autori, Noules u

jednom od svojih kasnijih radova, ističe da je subjektivna spoznaja i

doživljeni osećaj diskrepancije izmedju onoga gde učesnik obrazovne

aktivnosti jeste, i gde bi želeo biti, zapravo ključni momenat procesa

zadovoljavanja obrazovnih potreba (Knowles, 1990, prema: Kulić,

Despotović, 2005, str.149). Kulić i Despotović smatraju da je ovo svakako

neophodan, ali ne i jedini značajan parametar procene obrazovnih potreba.

Oni ističu da je važnost pojedinih elemenata multideterminisana, pa je

samim tim i varijabilna, i uočavaju da su značajni elementi takodje i

kreiranje vizije, anticipacija budućih znanja, kompetencija, stanja, situacija

etc. (Ibid.).

Obrazovne potrebe se nikada ne javljaju kao neutralna kategorija,

već su redovno složeni proizvod isprepletanih uticaja individualnog,

socijalnog i drštvenog. Razvoj civilizacije posmatran kao kontinuirani

proces usložnjavanja društva, samo je sinonim za transformaciju znanja

kojim čovečanstvo raspolaže. Nije preterano reći da jedinka u procesu

socijalizacije, koja je u svojoj suštini proces postanka čovekom, neprestano

pod pritiskom neophodnosti da poseduje odredjena znanja i umenja.

Upravo ovo predstavlja jednu od ključnih determinanti potrebe za

znanjem, odnosno zadovoljenja obrazovnih potreba obrazovanjem.

Obrazovanje koje je sastavni deo socijalizacije, temelji se na artikulaciji

potreba društva, odnosno eksplicitno ili implicitno iskazanih preskriptivnih

ideja o tome na koji način ljudsko biće treba da se ponaša, i šta je to što bi

14

ono trebalo da može, zna i ume. Ako znanje posmatramo kao moć, kako to

Tofler (Toffler) čini, postaje jasno zašto su razmatranja obrazovnih potreba

u značajnoj meri vrednosno obojena. Tofler predvidja da će društveni

sukobi u budućnosti biti vezivani upravo za procese dolaska do saznanja i

ukazuje na ''preokret moći'' (powershift), koji predstavlja rekonstrukciju

tradicionalnih odnosa izmedju sredstava moći: nasilja, bogatstva i znanja

(Toffler, 1990). U tom kontekstu, znanje dobija potpuno novu ulogu; ulogu

instrumenta moći kojim se ostvaruje socijalna kontrola. U novoj epohi,

''Trećem talasu'' (Third Wave), informacija postaje važnija od vojne moći

(Ibid.). Napredak tehnologije, sredstava komunikacije i prenosa podataka,

rezultovaće društvenim odnosima u kojima moć odlučivanja o ishodima

sukoba pripada onima koji su u stanju da na najefektivniji i najefikasniji

način prikupljaju, analiziraju i distribuiraju znanje. Tofler smatra da će

porast značaja znanja prouzrokovati novu preraspodelu moći koja će

svetsku ekonomiju izmeniti iz korena (Ibid.).

1.4. Opšti pristup utvrdjivanju obrazovnih potreba

Obrazovanje kao civilizacijski fenomen ne može biti haotično ili

stihijsko, ono je uvek unapred uobličeno nekakvim planom tj. planska

delatnost. Izučavanje i utvrdjivanje obrazovnih potreba predstavlja

fundamentalni deo procesa planiranja i programiranja svake obrazovne

aktivnosti, pa samim tim, i integralno pitanje andragogije kao bazične

nauke o obrazovanju i vaspitanju. Osnovni zadatak ispitivanja obrazovnih

potreba je da pruži što precizniji odgovor na suštinsko pitanje o tome koja

znanja i veštine je neophodno saznati, usvojiti, uvežbati i razviti. Proces

planiranja kao takav, uvek je zasnovan na objektivnoj proceni postojećeg

odnosno trenutnog, i željenog stanja, kao i niza aktivnosti koje vode ka

željenom ishodu. Ipak, treba naglasiti da prilikom razmatranja procesa

utvrdjivanja obrazovnih potreba, ne smemo izgubiti iz vida da to nikada

nije jednostavan empirijski postupak prikupljanja podataka. Ovaj

postupak, uvek ima svoje polazište u odredjenoj teorijskoj orijentaciji koja

opet, odražava društveno-političke, etičke i estetske vrednosti društva u

kome je nastala. Ta objektivnost kojoj se teži, često je višeznačan pojam

15

jer implicira pitanja o kriterijumima po kojim je definišemo. Louson

(Lawson) ističe da su društvene vrednosti i norme u tesnoj povezanosti sa

razvojem obrazovnih potreba, te da se u osnovi njihovog utvrdjivanja

nalazi vrednosno obojena procena (prema: Kulić, Despotović, 2005).

Drugim rečima, pristup obrazovnim potrebama, njihovom ispitivanju i

oblicima zadovoljavanja tih potreba je neizbežno ideološki obojen i pod

odredjenim uticajima opštih stavova društva prema obrazovanju, radu i

čoveku uopšteno.

Obrazovnim potrebama se najčešće pristupa kao objektivnom

nedostatku, razlici, diskrepanciji, odnosno jazu izmedju postojećeg,

sadašnjeg, dosegnutog, posedovanog i poželjnog, zahtevanog ili

normiranog od stane sistema, grupe ili pojedinca. Kako Despotović

primećuje, ovakav pristup je prisutan čak i kod autora čija razmatranja

potreba uzimaju u obzir njihovo društveno poreklo i uslovljenost, a razlog

tome je lakša operacionalizacija pojma za potrebe istraživanja (Despotović,

2000). Despotović upozorava da bez obzira na pristup utvrdjivanju

obrazovnih potreba, ne treba gubiti iz vida da su preferencije, želje,

sklonosti i interesovanja onih čije obrazovne potrebe utvrdjujemo, ipak

jedan od suštinski značajnih elemenata ovog procesa (Ibid.).

Pri razmatranju samog procesa utvrdjivanja obrazovnih potreba,

Pastuović naglašava neophodnost uočavanja da se obrazovnim potrebama

može pristupiti na nekoliko nivoa, što implicira bitne različitosti u

metodološkom postupku njihovog ispitivanja (Pastuović, 1978). Kada se

ispitivanje obrazovnih potreba vrši na nivou celokupne radne organizacije,

privredne grane ili obrazovnog sistema u celini, tada govorimo o

globalnim obrazovnim potrebama, odnosno ispitivanju obrazovnih

potreba na makro ili mezo nivou. Pokazatelji takvih potreba su brojčano

iskazani, i odnose se na brojnost potrebnih kadrovima u profesionalnoj i

kvalifikacionoj strukturi koji su neophodni za izvodjenje odredjenog

organizacionog plana. Ovo se može odnositi na uvodjenje novih kadrova, ili

na kadrove koji su već zaposleni. Drugim rečima, globalne obrazovne

potrebe se odnose na kadrovske potrebe i deo su opšteg procesa

planiranja kadrova (Ibid.).

16

Ako se utvrdjivanju obrazovnih potreba pristupi na nivou

organizacije ili njenim pojedinačnim delovima, tada govorimo o

diferencijalnim obrazovnim potrebama i njihovom sagledavanju na

mikro nivou. Diferencijalne obrazovne potrebe se izražavaju indikatorima

obrazovnih sadržaja koji su zaposlenima nepohodni za uspešno obavljanje

radnih zadataka i funkcija, odnosno za buduće zadatke i poslove koji su

predvidjeni razvojnim planovima i projektima preduzeća. Diferencijalne

obrazovne potrebe su detaljna razrada sadržaja globalnih obrazovnih

potreba. Rezultat dobijen utvrdjivanjem diferencijalnih obrazovnih potreba,

formulisan je kao detaljno razradjen odgovor na pitanje koja su to znanja,

veštine i sposobnosti neophodne zaposlenima za uspešno i adekvatno

obavljenje posla (Ibid.).

Pastuović daje definiciju prema kojoj je ''obrazovna potreba

predstavljena razlikom izmedju znanja, veština i stavova koji su potrebni

za uspješno obavljanje odredjene funkcije ili zadatka te onih znanja,

vještina i stavova koje kadrovi, koji te funkcije i zadatke treba da

obavljaju, već imaju'' (Ibid., str.103). U skladu sa ovom definicijom, on

izlaže opšti model utvrdjivanja obrazovnih potreba, kao prvu etapu

obrazovnog ciklusa. Obrazovni ciklus predstavlja opštu metodiku

obrazovanja zaposlenih.

Prema Pastuoviću, ispitivanje diferencijalnih obrazovnih

potreba u profesionalnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih se

izvodi kroz sledeće 4 etape:

• analiza rada,

• profiliranje rada, tj. utvrdjivanje znanja i veština neophodnih za

uspešno obavljanje zadataka,

• ispitivanje znanja i veština,

• uporedjivanje postojećih i potrebnih znanja.

Proces utvrdjivanja obrazovnih potreba započinje sa analizom

rada. Analiza rada se zasniva na kvalitativnoj analizi:

a) funkcija i aktivnosti koje pojedinac obavlja u procesu rada,

b) zadataka od kojih se radna aktivnost sastoji,

c) postupaka i tehničkih sredstava koja se pri tom koriste,

17

d) uslova u kojima se aktivnost obavlja.

Ovde se pre svega uzima u obzir postojeće stanje rada, ali i ''projektni

rad'', odnosno, rad onakav kakav bi trebalo da bude u svom optimalnom

izvodjenju (Ibid., str. 89). Obrazovne potrebe se ne izvode isključivo iz

postojećeg već i iz budućeg razvoja i budućih stanja. Rezultat analize rada

je u formi detaljnog opisa radne situacije i aktivnosti koja se obavljaju.

Naredna etapa, profiliranje rada, predstavlja utvrdjivanje onih znanja,

veština i sposobnosti koje su neophodne za obavljanje rada koji se

analizira. Sledeća etapa, ispitivanje znanja i veština, se sastoji iz

procesa ispitivanja posedovanih teorijskih i praktičnih znanja zaposlenih, a

izvodi se primenom objektivnih standardizovanih postupaka kao što su

serije zadataka objektivnog tipa. Finalna etapa, uporedjivanje

postojećih i potrebnih znanja, zasniva se na komparaciji znanja i

veština identifikovanih u etapi profiliranja rada, i aktuelno prisutnih znanja

i veština identifikovanih ispitivanjem. Rezultat ove komparacije predstavlja

izražene i prisutne obrazovne potrebe zaposlenih (Ibid., str. 87-89).

Sistem ispitivanja globalnih obrazovnih potreba koji daju

Samolovčev i Muratbegović, sastoji se iz sledećih etapa:

• utvrdjivanje (snimanje) opšte situacije,

• snimanje trenutne kadrovske razvijenosti i utvrdjivanje razlika

izmedju idealne i stvarne kadrovske situacije,

• ocrtavanje prognostiče kadrovske situacije,

• utvrdjivanje projekcije razvoja kadrova zavisno od ustanovljenih

potreba i ekonomskih mogućnosti organizacije,

• izrada obrazovnih modela,

• utvrdjivanje didaktičkih modela i neposredna valorizacija obrazovno-

vaspitnih sadržaja i organizacija nastavnog procesa (Samolovčev,

Muratbegović, 1979).

18

1.5. Modeli utvrdjivanja obrazovnih potreba

Različiti pokušaji kreiranja prikladnog modela utvrdjivanja

obrazovnih potreba iznedrili su veliki broj pristupa i različitih modela.

Medjutim, postoji tendencija zastupljena medju autorima neandragoške

orijentacije, da bude izgubljeno iz vida da ovaj proces zapravo ''ima široku

metodološku osnovu koja se ne ograničava samo na metode i tehnike za

empirijsko prikupljanje podataka'' (Savićević, 1989, str. 194, u: Abibabić,

Ovesni, 2004, str. 116). Kao rezultat ovakvog parcijalnog pristupa, javljaju

se mnogi modeli, koji iako primenjivi na makro, mezo i mikro nivou, prate

brojni problemi u praktičnoj primeni (Ibid.).

Dva osnovna, najčešće korišćena, pristupa prikupljanja podataka o

potrebnoj obrazovnoj aktivnosti su:

• Pristup zasnovan na analizi posla (Job Analysis),i

• Pristup zasnovan na analizi radnih zadataka (Task Analysis).

Modeli utvrdjivanja obrazovnih potreba zasnovani na analizi radnih

zadataka mogu biti orijentisani na:

• kadrove,

• performansu i

• znanje, veštine i sposobnosti neophodne za obavljanje radnih

zadataka (Ovesni, 2007).

Postupak analize radnih zadataka orijentisan na kadrove se

zasniva na posmatranju ponašanja na radu i zadatke koji se u toku rada

obavljaju. Na osnovu ovog posmatranja se apstrahuju bitni andragoško-

didaktički elemenati relevantnih zadataka i detaljno opisuju, nakon čega

sledi ustanovljavanje razlika u obavljanju zadataka od strane početnika i

iskusnih kadrova. Svrha ovakve analize je da se ustanove konkretni

sadržaji koje zaposleni mora da usvoji kako bi dostigao optimalnu

performansu u obavaljanju radnih zadataka (Ibid.). Metode prikupljanja

podataka koje se koriste u ovom modelu su posmatranje, intervjuisanje i

anketiranje.

Nedostaci ovakvog pristupa su mnogobrojni, pre svega, ovakva

metoda je znatno prikladnija za opisivanje konteksta rada, nego za

19

utvrdjivanje konkretnih obrazovnih potreba zaposlenih. Pored toga, čitava

procedura je nepraktična, naporna, zahtevna u finansijskom i kadrovskom

pogledu i dugotrajna (Ibid.).

Postupak analize radnih zadataka orijentisan na performansu

se zasniva na opisivanju i prikupljanju podataka o različitim i specifičnim

zadacima od kojih se posao sastoji (Ibid.). Ovaj postupak izvršava

andragog u svojstvu analitičara kome direktni izvršioci i supervizori putem

intervijisanja iznose detalje i pojedinosti o poslu koji se obavlja. Krajnji

ishod analize je kreiranje ''profila posla'', koji se kasnije koristi za

definisanje potrebnih znanja, veština i sposobnosti neophodnih za

dostizanje odgovarajućeg nivoa performanse u izvršavanju posla (Ibid.).

Ovaj model je daleko upotrebljiviji od analize radnih zadataka orijentisane

na kadrove, jer su podaci dobijeni ovim putem znatno šireg obima,

odnosno, ne opisuju samo kontekst obavljanja posla, već i precizan način

na koji zadatak mora biti obavljen, a takodje i podatke o potrebnim

znanjima i veštinama, neophodnim sredstvima, opremi, ponašanju i

stavovima zaposlenih (Abibabić, Ovesni, 2004). Ipak, ovaj model znatno

više odgovara planiranju na mezo i makro nivou, nego za primenu na

organizacijskom (mikro) nivou. Njegova osnovna slabost se ogleda u

činjenici da zahteva dugotrajnu i, u kadrovskom i finansijskom smislu,

iscrpljujuću proceduru, a bez konkretnih garancija da će ovakvo planiranje

zaista biti uspešno. Ovaj model je statičan, okoštao i nije pogodan za

primenu na strateški zasnovanim organizacijama jer ne bi bio u stanju da

isprati dinamičnost poslovanja savremenih organizacija (Ibid.).

Kao pokušaj prevazilaženja pomenutih nedostataka, u poslednjim

decenijama, razvijeni su manje složeni instrumenti za prikupljanje

podataka u okviru ovog pristupa. Najpoznatiji oblici tog tipa analize su

BARS (Behaviorally anchored rating scales), koju je razvio Sempl (Sample,

1983, prema: Ibid.), i model Dousonove pod nazivom ''Framework for

analysing job elements in organization'' (Dawson, 1992, in:Thomson and

Mabey, 1994, prema: Ibid.).

Samplov model je u svojoj osnovi sistemski i zasnovan je na

ukrštanju faza ''ciklusa razvoja ljudskih resursa'' (regrutovnja, selekcije,

20

prijema, socijalizacije, evaluacije, razvoja i/ili obučavanja, promocije i/ili

premeštanja) i dimenzija posla - ponašanje, radne aktivnosti (Ovesni,

2007). Sampl polazi od toga da faze ciklusa razvoja ljudskih resursa

predstavljaju ''seriju ključnih tačaka'' u kojima se vrše procesi odredjenih

odlučivanja, pa samim tim, zahtevaju precizne informacije o obavljanju

radnih zadataka. Svaka dimenzija posla se meri zasebnom skalom i

''usidrava se'' (anchors) posebnim tvrdnjama - ilustracijama različitih nivoa

performanse (Abibabić, Ovesni, 2004). Model se prilagodjava potrebama

svake pojedinačne organizacije tako što andragog formira grupu od 15-30

zaposlenih, koji definišu dimenzije poslova i izdvajaju tvrdnje koje kasnije

služe za ''usidravanje''. Po rečima autora, ovaj model je visoko primenjiv u

svim fazama razvoja kadrova gde se javlja potreba za andrgoškom

intervencijom (Ibid.). Velika prednost Samplovog modela se ogleda u

njegovoj razvojnosti, što je posebno važno za njegovu primenu na

strateški orijentisanim organizacijama, medjutim, sama primena modela je

i dalje prilično zahtevna i dugotrajna (Ibid.).

Drugi pomenuti model koji se u praksi često koristi je model

Dousonove. Ovaj model predstavlja svojevrsnu kompilaciju instrumenata

i tehnika pozajmljenih iz metodologije društvenih nauka (Ibid.). Njegova

primena se suštinski zasniva na popunjavanju liste bazičnih elemenata

poslova u kojoj su navedeni kratki opisi zadataka, metoda, tehnologija,

raznovrsnosti, sekvenci, vremena trajanja, dozvola, kvaliteta,

specijalizacija, medjuzavisnosti, parcijalnosti, načina merenja performanse,

monitoringa i odgovornosti (Ovesni, 2007). Podaci za popunjavanje liste se

prikupljaju intervjuisanjem, anketiranjem, direktnom opservacijom i

reflektivnim dnevnicima. Iako na prvi pogled deluje jednostavan, sama

primena ovog modela zahteva intenzivan, visoko specijalizovan rad

andragoga. Odlikuju ga brojne slabosti, počev od diskutabilne objektivnosti

dobijenih podataka sa kojima operiše, do primetne statičnosti i

nemogućnosti da isprati dinamiku savremenog sveta rada (Abibabić,

Ovesni, 2004).

Analiza radnih zadataka orijentisana na znanje, veštine i

sposobnosti je zasnovana na proceni tehničkih veština vezanih za

zanimanje od strane stručnog tima. Tehničke veštine koje su obuhvaćene

21

procenom su radno iskustvo, kvalifikacije zaposlenih, kao i specifične

veštine vezane za industrijsku granu. Istovremeno, andragog razvija

poseban anketni list kojim se prikupljaju podaci o ključnim veštinama,

neophodnim za efikasno obavljanje posla. Na osnovu prikupljenih

podataka, zaposleni se stimulišu za participaciju u konkretnim obrazovnim

programima. Najpoznatiji model ove vrste je FIMP1 (Ibid.).

Svi pomenuti modeli u praksi pokazuju značajne nedostatke koji se

ogledaju pre svega, u nemogućnosti da isprate promenjivost savremenog

sveta rada i dinamičnost funkcionisanja savremenih organizacija. Pored

toga, odlikuje ih zahtevnost, kako u pogledu stručnosti i broja kadrova koji

rade na njihovoj primeni, tako i u pogledu vremena koje je potrebno da bi

ovako organizovano ispitivanje obrazovnih potreba bilo sprovedeno (Ibid.).

Generalizacija doprinosa rezultata i njihove validnosti se ne može sa

preciznošću odrediti jer praktična primena pomenutih modela nije dovoljno

široko rasprostranjena (Ibid.).

1.6. Savremeni andragoški modeli utvrdjivanja obrazovnih potreba

Utvrdjivanje obrazovnih potreba se u andragogiji odvija kao

sistematski, organizovani proces prikupljanja i analiziranja podataka i

informacija o obrazovnim potrebama individua, grupa ili društvene

zajednice. Ovaj proces je od suštinskog značaja za proces planiranja svih

savremenih modela obrazovanja odraslih bilo da se radi o institucionalnom,

sistemskom, participatornom, strateškom, ili interaktivnom modelu

planiranja obrazovanja (Ovesni, 2007). Despotović naglašava da

''utvrdjivanje obrazovnih potreba je osnova za uspešnost planiraja i

programiranja obrazovanja odraslih'' (Kulić, Despotović, 2005, str.154).

Savremeni svet rada, njegova dinamičnost i kompleksnost savremenih

organizacija, rezultovao je neophodnošću da se osmisle novi, adekvatni

modeli utvrdjivanja obrazovnih potreba koji bi bili u stanju da prevazidju

ograničenja pomenutih modela (Abibabić, Ovesni, 2004). Na toj osnovi,

nastali su savremeni, u metodološkom smislu ''hibridni'' instrumenti koji su

1 Skraćeno od: Fact, Image, Procedure, Mechanism.

22

osmišljeni tako da pruže što preciznije podatke o obrazovnim potrebama

upravo u segmentima organizacije koji nas interesuju (Ibid.). Prednost

koju ovakav pristup pruža, ogleda se u mogućnosti sagledavanja potreba

na tri nivoa ispitivanja obrazovnih potreba zasnovanog na analizi radnih

zadataka:

• individualni,

• procesualni i

• organizacioni (Ovesni, 2007).

Jedan od najpoznatijih, u praksi široko primenjivanih savremenih

andragoških modela utvrdjivanja obrazovnih potreba je Matrica

dijagnostifikovanja performanse, konstruisana od strane Svonsona

(Swanson). Svonsonovo polazište pri koncipiranju sopstvenog modela se

zasniva na konceptu bazičnog razvoja kadrova u organizaciji koji

podrazumeva uskladjivanje nivoa profesionalne osposobljenosti pojedinca

sa zahtevanim standardima za obavljanje radnih zadataka (Ibid.). U skladu

sa tim, zadaci istraživača obrazovnih potreba u organizaciji odnose se na

prikupljanje podataka:

• o specifikovanim nivoima izvodjenja radnih zadataka u odnosu na

koje se merenja vrše,

• o specifikovanim nivoima znanja i veština neophodnih za izvršavanje

radnih zadataka u skladu sa očekivanim standardima,

• o samim zadacima iz kojih se rad sastoji,

• o standardima njihovog izvodjenja,

• o neophodnim znanjima i veštinama za njihovo izvodjenje,

• o posedovanim znanjima i veštinama zasnovano na rejilabilnim i

validnim procenama,

• o nivoima postignuća u izvršavanju zadataka ili njihovih delova

zasnovano na rejilabilnim i validnim procenama (Ibid.).

Svonsonovu matricu performanse odlikuje izrazita osetljivost i sposobnost

da pruži odgovore na postavljena pitanja, kao i da ukaže na moguće

intervencije na sva tri nivoa ispitivanja - individualnom, procesualnom i

organizacionom. Iz toga proizilazi njena dvostruka primenjivost:

1. kao dijagnostičko sredstvo utvrdjivanja problema koji se javljaju u

toku procesa rada,

23

2. kao instrument koji pruža konceputalni okvir kasifikovanja mogućih

obrazovnih intervencija (Alibabić, Ovesni, 2004).

Sam instrument konstruisan je kao matrica sastavljena iz 15 ćelija

dobijenih ukrštanjem varijabli performanse (misija/cilj, dizajn sistema,

kapacitet, motivacija, razvoj kadrova) i nivoa performanse (individualni,

procesualni, organizacioni). U okviru svake ćelije, artikulisana su

odgovarajuća pitanja (Ibid.). Matrica sa odgovarajućim pitanjima,

prikazana je u tabeli 1.

NIVOI REALIZACIJE

ORGANIZACIONI PROCESUALNI INDIVIDUALNI

MISIJA/CILJ

Da li misija/cilj organizacije odgovaraju

realnosti u pogledu ekonomskih, političkih i

kulturnih snaga?

Da li ciljevi procesa omogućavaju da se u organizaciji realizuju

organizacioni i individualni ciljevi?

Da li su profesionalne i individualne

misije/ciljevi zaposlenih kadrova kongruentne

sa misijom/ciljem organizacije?

DIZAJN SISTEMA

Da li organizacioni sistem poseduje

strukturu i politiku koja pomaže željenoj

realizaciji?

Da li je proces koncipiran tako da deluje kao sistem?

Da li kadrovi nailaze na prepreke u realizaciji

svojih radnih zadataka?

KAPACITET

Da li organizacija ima upravu, kapital i

infrastrukturu potrebnu za realizaciju misije/ciljeva?

Da li proces ima kapacite (kvantitativni,

kvalitativni i vremenski) za

realizaciju zadatka?

Da li kadrovi poseduju mentalne, fizičke i

emocionalne kapacitete za realizaciju zadataka?

MOTIVACIJA

Da li politika, kultura i sistem nagradjivanja podržavaju željenu

realizaciju?

Da li su za proces obezbedjeni informacije i kadrovi neophodni za njegovo ostvarivanje?

Da li kadrovi žele da obavljaju bilo koji

zadatak?

RAZVOJ KADROVA

Da li je organizacija obezbedila selekciju kadrova i kreirala

politiku i resurse za njihovo usavršavanje?

Da li tokom razvoja kadrova dolazi do promene zahteva i promena u samom

procesu?

Da li kadrovi imaju potrebna znanja,

veštine i iskustvo za obavljanje zadataka?

(Knowles, Holton, Swanson, 1989, preuzeto iz: Alibabić, Ovesni, 2004)

Tabela 1.

Ustanovljeni negativni odgovori na pomenuta pitanja detektuju potrebu za

adekvatnim obrazovnim intervencijama. Ove intervencije, sastoje se iz

konkretnih, unapred odredjenih andragoških aktivnosti s' obzirom na nivo

na kom se potreba, odnosno, negativan odgovor na pitanje iz matrice

javlja (Ibid). Za negativan odgovor na individualnom nivou ostvarenja,

preduzima se organizovanje opšte obrazovne aktivnosti. Ako se negativan

odgovor javi na procesualnom nivou ostvarenja, treba sprovesti

24

aktivnosti stručnog (profesionalnog) obrazovanja. Ukoliko se problem

detektuje na organizacijskom nivou, intervencija se sastoji u

organizovanju obrazovnih aktivnosti koje su vezane za sticanje znanja o

organizaciji. Navedene obrazovne aktivnosti na svakom nivou se mogu

sprovesti u skladu sa uočenom potrebom u vezi:

• misije/cilja organizacije,

• dizajna sistema organizacije,

• kapaciteta organizacije,

• motivacije,

• razvoja kadrova u užem smislu (Ovesni, 2007).

Svonsonov model se u praksi pokazao kao veoma efikasan i fleksibilan, pa

samim tim i vrlo prigodan za ispitivanje obrazovnih potreba u savremenim

organizacijama. Njegova konstrukcija je takva da u velikoj meri uspeva da

isprati dinamiku savremenog sveta rada. Primena ovog modela ne

iscrpljuje ni materijalne, ni kadrovske resurse, a sam proces primene ne

zahteva veliki utrošak vremena (Alibabić, Ovesni, 2004).

Još jedan, u praksi široko primenjivan, savremeni andragoški model

utvrdjivanja obrazovnih potreba je baterija instrumenata razvijena od

strane grupe praktičara U.S. Department of Energy, Carlsbad Aria Office i

Westinghouse Electric na čelu sa Bil Kilijem (Bill Keeley) (prema: Ibid.).

Ovaj model se zasniva na kompilaciji instrumenata konstruisanih tako da

sa velikom preciznošću detektuju postojanje potreba za andragoškim

obrazovnim intervencijama u odredjenom aspektu funkcionisanja

organizacije. Svaki od instrumenata ispituje obrazovne potrebe u

odredjenom segmentu organizacione strukture, a mogu biti korišćeni

zajedno ili pojedinačno. Instrumenti od kojih je baterija instrumenata

sačinjena su:

1) GETNA - upitnik za odredjivanje opštih zajedničkih obrazovnih

potreba;

2) WOBRIC - instrument za merenje činilaca koji ometaju efektivnu

radnu performansu;

3) LEADNA - instrument za utvrdjivanje obrazovnih poteba uprave koji

popunjava odabrana grupa zaposlenih;

25

4) MTDNA - instrument za utvrdjivanje obrazovnih potreba uprave, koji

popunjavaju svi članovi uprave;

5) IDNA - instrument za utvrdjivanje obrazovnih potreba instruktora i

nastavnika u organizaciji;

6) TELSA - instrument za sistematsko praćenje potreba andragoških

kadrova u organizaciji;

7) WUTNA - instrument kojim se ispituju teškoće, značaj i frekvencija

korišćenja WWW-a (World Wide Web) u okviru rada (Ibid).

Ovoj osnovnoj listi instrumenata, u skladu sa potrebom, mogu se pridodati

i:

o TOTEM – instrument za merenje transfera znanja stečenog

obrazovnim programima na proces rada,

o TrainSat – instrument za identifikovanje snaga i slabosti

obrazovnih programa,

o HR Partnership Profile – instrument za pozicioniranje

andragoškog rada na razvoju kadrova (od administrativnog do

strateškog modela).

Svi pomenuti instrumenti su koncipirani tako da njihova primena ne

zahteva puno vremena, obrada dobijenih podataka je relativno

jednostavna, a sama konstrukcija instrumenata ostavlja prostor za izvesna

prilagodjavanja i modifikacije u zavisnosti od potreba istraživača i situacije

u kojoj se primenjuju (Ibid.).

Pored navedenih modela koji su konstruisani pre svega, da

detektuju i konkretizuju prisustvo obrazovnih potreba na organizacionom

nivou, u praksi se uspešno mogu primeniti i neki od modela zasnovanih na

ispitivanju individualnih obrazovnih potreba. Jedan od poznatijih modela

ovog tipa je Kafarelina Matrica odlučivanja o alternativnim

obrazovnim intervencijama bazirana na prethodnom znanju i

sposobnostima. (Caffarella, 2002, prema: Ovesni, 2009). Kafarelin model

se zasniva na opisivanju znanja i sposobnosti grupe s' obzirom na sledeća

dva pitanja:

• Da li pojedinac ili grupa poseduju znanja ili/i veštine koje su

neophodne za realizaciju odredjenih radnih zadataka?

26

• Da li pojedinac ili grupa razumeju šta se od njih očekuje u pogledu

radnih zadataka?

Negativan odgovor na oba postavljena pitanja predstavlja indikator

neophodnosti primene specifičnog obrazovnog programa. Ukoliko je samo

jedan od odgovora negativan, naredni korak se sastoji u primeni serijala

pitanja čiji odgovori, u zavisnosti od toga da li su pozitivni ili negativni,

usmeravaju pravac aktivnosti koje će se dalje sprovoditi (Ibid.).

Prvo pitanje koje se postavlja je: ''Da li su pojedinac ili grupa ikada

korektno obavili radni zadatak?'' Negativan odgovor na ovo pitanje ukazuje

na potrebu da se obezbedi obrazovni program sačinjen tako da

zaposlenima pruži neophodna znanja i veštine kako bi oni bili u stanju da

zadatke obavljaju korektno.

Ukoliko je odgovor na postavljeno pitanje bio pozitivan, postavlja se

naredno pitanje koje glasi: ''Da li pojedinac ili grupa imaju dovoljno

iskustva za obavljanje radnih zadataka?'' Ako je odgovor na ovo pitanje

negativan, andragoška intervencija koja iz toga proističe je organizovanje

takvih aktivnosti koje bi zaposlenima omogućile uvežbavanje procedure

izvodjenja radnih zadataka.

Ukoliko je dobijeni odgovor pozitivan, naredno pitanje na koje se

traži odgovor je: ''Da li grupa ili pojedinci sami odlučuju da ne obavljaju

radne zadatke ili ih u tome blokira neki drugi faktor?'' Ako dobijeni odgovor

ukazuje na to da uzrok problema leži u samoj volji pojedinca ili grupe,

rešavanje problema zahteva primenu alternativnih intervencija umesto

obrazovnog programa.

Ukoliko se iz odgovora zaključi da postoje pojedinci koji blokiraju

kolektiv zbog nedovoljnog znanja ili sposobnosti, rešenje se pronalazi u

njihovom identifikovanju i uključenju u adekvatni obrazovni program, ili se

odredjuju druge alternativne intervencije (Ibid.).

Na jednom sličnom principu je zasnovan i model koji su razvili

Ramler i Brač (Rummler, Brache), a čiji je naziv ''Kvadrant za analizu

performanse'' (Performance Analysis Quadrant) (Ovesni, 2009). Model je

zasnovan na stavu da je nivo performanse u direktnoj zavisnosti od nivoa

znanja i motivisanosti zaposlenih. Primena ovog modela se bazira se na

postavljanju ključnih pitanja i primeni odgovarajućih intervencija u

27

zavisnosti od dobijenih odgovora (Ibid.). Pvo pitanje treba da identifikuje

prisutnost, odnosno nedostatak adekvatnog nivoa znanja i sposobnosti za

obavljanje posla, dok drugo, ukazuje na nivo motivisanosti zaposlenih za

obavljanje radnih zadataka u okviru svog posla. Ključna pitanja koja se

ovom prilikom postavljaju formulisana su na sledeći način:

• Da li zaposleni ima adekvatna znanja za obavljanje posla? i

• Da li zaposleni ima odgovarajući stav (želju) da obavlja posao?

Na osnovu dobijenih odgovora zaposleni se ''smeštaju'' u jedan od četiri

kvadranta (slika br.1), koji predstavljaju svojevrsni dijagnostički ''okvir''

problema i mogućih intervencija. Odgovori se rangiraju numeričkom

skalom od 1 do 10, pri čemu, najviši skor predstavlja pozitivan odgovor na

postavljeno pitanje, a najniži (1), negativan (Ibid.).

Svaki od četri kvadranta se odnosi na jednu od 4 oblasti u kojima se

problem može javiti:

Kvadrant A MOTIVACIJA

Kvadrant B RESURSI

Kvadrant C SELEKCIJA

Kvadrant D UČENJE

Slika br.1

28

Zaposleni čiji je skor, na primer, na prvo postavljeno pitanje u

rasponu od 6 do 10, a skor na drugom pitanju manji od 6, pripada

kvadrantu A, što nam ukazuje na posedovanje odgovarajućeg nivoa

znanja za obavljanje posla, ali i postojanje niskog nivoa motivisanosti

odnosno, neodgovarajućeg stava prema obavljanju posla. Iz ovoga

proizilazi da se postojeći problem može klasifikovati kao motivacioni, pa bi

i odgovarajuća intervencija bila usmerena na korigovanje stava/želje

adekvatnim merama za podizanje motivacije zaposlenih (Ibid.).

Na sličan način, kod zaposlenih lica čiji skor pripada kvadrantu B,

koji se odnosi na resurse, zaključujemo da je problem uzrokovan

nedostatakom resursa, vremena, potrebom za poboljšanjem procesa i

slično tome, iz čega proizilazi da bi adekvatna intervencija bila usmerena

na korigovanje ovih uslova.

Ukoliko skor zaposlenog pripada kvadrantu C, što označava da

zaposleni ne poseduje ni adekavatan nivo znanja za obavljanje posla, niti

odgovarajući stav (želju) prema poslu, uočeni problem se dovodi u vezu sa

selekcijom ili sa promocijom zaposlenih, iz čega proističe neophodnost

odgovarajuće revizije.

Kada skor zaposlenog pripada kvadrantu D, što označava situaciju

u kojoj zaposleni ima odgovarajući stav (želju) da obavlja posao ali nema

zahtevana ili adekvatna znanja za njegovo obavljanje, potencijalno rešenje

problema može se ponuditi u vidu organizovanja dodatne obuke ili

profesionalnog usavršavanja (Rummler, Brache, 1990, u: Ovesni, 2009;

Clark, 2004).

1.7. Smisao i značaj istraživačkih poduhvata na polju istraživanja

obrazovnih potreba u organizaciji

Organizovanje i sprovodjenje istraživačkih projekata unutar

organizacije sa ciljem da se dobije sveobuhvatna procena o potrebama za

dodatnom obukom zaposlenih i ekonomičnijoj preraspodeli resursa,

svakako je složen i veoma zahtevan zadatak. To je posebno slučaj kada se

radi o velikim organizacijama čije su organizacione jedinice na različitim

29

lokacijama u zemlji, i koje obuhvataju veliki broj zaposlenih. Medjutim,

značaj sprovodjenja ovakvih aktivnosti je višestruk. Informacije

prikupljene istraživanjima doprinose:

• odabiru novih, adekvatnijih strategija ili korigovanju postojećih,

• racionalizaciji potrošnje materijalnih i/ili ljudskih resursa, i

• poboljšanju kvaliteta usluge ili proizvoda.

Kao primer jednog ovakvog istraživanja, poslužiće nam iskustvo

Konklina (Conklin) i saradnika sa Eksteze Državnog Univerziteta u Ohaju

(Ohio State University Extension). Polazeći od činjenice da se savremeni

svet ubrzano menja, efekat zastarevanja znanja, danas više nego ikada

nameće potrebu za kontinuiranim ulaganjem u intelektualni kapital, a to se

naročito odnosi na organizacije čiji je osnovni domen delatnosti u sferi

obrazovanja i nauke, kao što je to slučaj sa univerzitetima. U tom

kontekstu, jedan od osnovnih izazova sa kojim se organizacija u 21.veku

suočava, je neophodnost da bude u stanju da kontinuirano razvija i ulaže u

kapacitete svojih zaposlenih (Conklin et al, 2002).

Ekstenza Državnog Univerziteta u Ohaju predstavlja jednu od

najvećih institucija neformalnog obrazovanja na svetu. Rad ove institucije

je zasnovan na ideji o unapredjenju kvaliteta života pojedinaca i lokalne

zajednice putem edukacije za implementaciju najsavremenijih naučnih

saznanja i dostignuća u svakodevnom životu i radu. U radni domen ove

institucije, izmedju ostalog, spada programiranje, organizovanje,

sprovodjenje i evaluacija edukativnih programa namenjenih širokoj

populaciji mladih i odraslih. Širokim opsegom programske ponude

obuhvaćeni su različiti sadržaji iz oblasti agrikulture, poslovanja, razvijanja

zajednice, zaštite životne sredine, unapredjenja porodičnog života, brige o

zdravlju, prostornog uredjenja i edukacije mladih. Pored pomenutih

aktivnosti, pojedini ogranci Eksenze su zaduženi za programiranje,

organizovanje i sprovodjenje in-service training programa koji su

namenjeni kontinuiranoj edukaciji zaposlenih u ovoj instituciji (Ibid.). In-

service programi, koncipiraju se tako da zadovolje obrazovne potrebe koje

proističu iz neposrednog radnog procesa. Znanja i veštine koje se razvijaju

i stiču putem in-service training-a, dirketno su povezane sa procesom rada

i konkretnom profesijom polaznika. U tom pogledu, in-service training

30

predstavlja izuzetno značajnu komponentu profesionalnog razvoja

zaposlenih (Ibid.).

Programiranje sadržaja i uspešnost sprovodjenja in-servis training-a

se u najvećoj meri oslanja na utvrdjene obrazovne potrebe zaposlenih,

s'toga je koordinacija obrazovnih aktivnosti i praćenja aktuelnih obrazovnih

potreba imperativ.

Istaživanje Minsmojera i Kelsija (Mincemoyer, Kelsey), sprovedeno

1999. godine na Univerzitetskoj kooperativnoj ekstenzi u Pensilvaniji

(Pennsylvania State University's Extension), ukazalo je na značajne

probleme vezane za participaciju zaposlenih u ovim programima. Drugim

rečima, kod zaposlenih je uočena tendencija da iako imaju mogućnost

učešća u in-service training programu, iz odredjenih razloga se ipak

opredeljuju za neučestvovanje (Mincemoyer, Kelsey, 1999, prema: Ibid.).

Medju uočenim razlozima neučestvovanja, značajan procenat se ticao

samih sadržaja ponudjenih in-service training-a. Selekcija i programiranje

ovih programa se najvećim delom vrši na osnovu preporuka specijalista sa

Okružne i Državne Ekstenze (District and State Extension), čiji je zadatak u

domenu praćenja aktuelnih obrazovnih potreba svojih ogranaka širom

zemlje i pružanje servisa njihovog zadovoljavanja na nivou celokupnog

sistema (Ibid.). Rezultati pomenutog istraživanja su jasno ukazali na

postojanje izrazite neuskladjenosti izmedju stvarnih potreba

univerzitetskog osoblja i ponudjenih obuka.

Pošavši od ovih rezultata, istraživači sa Ekstenze Državnog

Univerziteta u Ohaju, projektovali su i pokrenuli istraživanje sa namerom

da se ispitaju:

• faktori negativnog uticaja na učešće zaposlenih u mogućnostima

koje in-service training pruža

• prepreke sa kojima se koordinatori programa profesionalnog razvoja

suočavaju, i kakav im je vid podrške potreban,

• potrebe za profesionalnim razvojem kod programskog personala i

personala podrške, a u vezi tehničkih znanja i veština vezanih za

sam proces (Conklin et al, 2003).

Israživački projekat je bio koncipiran kao deskriptivo-korelaciona,

četvorodelna studija koja je obuhatila ispitivanje obrazovnih potreba aktera

uključenih u celokupni proces programiranja, organizovanja, realizacije i

31

evaluacije in-service training programa na Ekstenzi Državnog Univerziteta

u Ohaju (Ibid.). Formirane su 4 grupe ispitanika, sačinjene od lica različitih

zaduženja i odgovornosti u okviru institucije:

• 200 koordinatora angažovanih na kreiranju i razvoju in-service

training programa,

• 1400 zaposlenih na Ohajo Univerzitetu koji su ujedno i potencijalni

korisnici in-service programa,

• 800 lica različitih zaduženja i pozicija u okviru same realizacije in-

service programa,

• 628 lica uključenih u proces realizacije u svojstvu pomoćnika i

saradnika.

Instrumentarijum koji je korišćen u istraživanja je obuhvatao različite

upitnike posebno konstruisane za ovo istraživanje, anketne listove,

posebno modifikovan instrument GETNA i testove za utvrdjivanje nivoa

kompetencija ispitanika. Za svaku ispitaničku grupu korišćeni su zasebni

instrumenti koji su dostavljani elektonskim putem. Rezultati istraživanja su

doveli do značajnih zaključaka. Kao četri najizraženije prepreke participaciji

u in-service programima javljaju se:

• teškoće da se izdvoji vreme za pohadjanje in-service training-a

usled opterećenosti svakodnevnim radnim dužnostima,

• poklapanje tremina in-service obuke sa drugim obavezama,

• ponudjeni in-service programi su od strane potencijalnih korisnika

procenjeni kao irelevantni za poslao koji obavljaju,

• prevelika udaljenost lokacija gde se in-service training organizuje,

što zahteva da se previše vremena utroši na putovanje (Ibid.).

Ustanovljene barijere sa kojima se koordinatori suočavaju u radu su:

• nadmetanje za auditorijumom,

• niska posećenost,

• neodgovarajuće prostorije,

• prevelika odgovornost,

• previsoki troškovi za angažovanja spoljnih saradnika (Ibid.).

Na osnovu rezultata ispitivanja, uočeno je da je najzastupljenija

metoda izvodjenja in-service training-a kontaktom licem u lice (face to

32

face), što je po mišljenju najvećeg broja ispitanika ujedno i najprihvatljiviji

način. Najveći broj ispitanika (90%) je medjutim, izrazio spremnost i za

učešće u in-service training-u organizovanom metodama učenja na daljinu.

Sa druge strane, kako istraživanje pokazuje, vrlo mali broj organizatora

(22%) koriste ovaj oblik. Ovi podaci doveli su do nekoliko značajnih

zaključaka. Pre svega, potrebno je podstaći koordinatore na korišćenje

različitih metoda organizovanja i sprovodjenja in-service traininga (Ibid.).

Ovakvi podsticaji bi mogli imati svoju konkretizaciju u vidu organizovanja

obuka za koordinatore sa ciljem da se kod njih razvije veća kreativnost u

radu. Takodje, startni fondovi (start-up funds) bi mogli biti upotrebljeni za

razvoj i implementaciju in-service programa pomoću metode učenja na

daljinu. Ako se uzme u obzir da su najveći troškovi organzovanja in-service

training-a vezani za samu organizaciju dešavanja, uvodjenjem novih

pristupa, mogu se ostvariti značajne uštede. U tom pogledu, organizovanje

in-service programa putem metoda učenja na daljinu ili organizovanja

obuka na lokacijama koje više pogoduju korisnicima nego predavačima,

predstavljaju vid miminizacije troškova. Istraživanje je takodje pokazalo

da, iako su obrazovne potrebe ličnog i profesionalnog razvoja procenjene

kao najpotrebnije, zaposleni su pohadjali u proseku 6 dana in-service

training-a vezanog za razvoj tehničkog znanja i veština, a samo jedan dan

obuke vezane za razvoj ličnih sposobnosti. Utvrdjeno je da

zainteresovanost za razvoj sposobnosti (process skills) postoji, medjutim,

zaposleni ne pristupaju ovim obukama, jer usled opterećenosti radnim

zadacima, zapostavljaju ovaj značajan deo svojih obrazovnih potreba.

Zaposlene bi trebalo ohrabriti da učestvuju u in-service training

programima za razvoj sposobnosti. Fokus organizacije bi trebao da bude

usmeren na razvijanje i implemetaciju kreativnih pristupa razvoja

sposobnosti u okviru programa profesionalnog razvoja (Ibid.). Budući da

evaluacije igra značajnu ulogu kada su ovakvi programi u pitanju,

organizacija bi trebalo da podstiče razvoj standardizovanih evaluativnih

instrumenata koji u prvi plan ističu postignute promene u znanju,

stavovima, veštinama, aspiracijama, iskustvu i konačne ishode obrazovnih

aktivnosti. Primena takvih instrumenta koji su lako prilagodljivi potrebama

svakog pojedinačnog in-service programa, može biti od značajne koristi

(Ibid.).

33

Prikazano istraživanje je imalo za cilj da pokaže način na koji

sprovedena istraživanja u organizaciji pružaju osnovu po kojoj se vrši

usmeravanje daljih aktivnosti u pravcu pronalaženja boljih rešenja za

uočene probleme. Rezultati istraživanja sprovedenih u organizaciji

predstavljaju solidnu osnovu za logičko promišljanje odgovarajućih

alternativa i izmenu rutina koje su se pokazale kao nefunkcionalne. U tom

kontekstu, sprovodjenje ovakvih ativnosti u organizaciji, predstavlja temelj

strateškog organizovanja upravo na taj način što omogućava

racionalizaciju potrošnje materijalnih i ljudskih resursa. Minimizacija

slabosti predstavlja svojevrsno sredstvo adaptacije organizacije na

promene (Alibabić, Ovesni, 2004). Prikupljene informacije i odluke

zasnovane na njima, igraju značajnu ulogu za dostizanje optimalnog nivoa

funkcionisanja organizacionih delova i celine.

Da li će pokretački motivi ovakvih istraživanja biti manifestovani

problemi u funkcionisanju, ili će pak istraživanja biti sprovedena kao deo

redovnog praćenja situacije i tendencija usmerenih na razvoj organizacije,

zavisi uglavnom od inicijativnosti onih koji odlučuju i mogućnosti samih

organizacija.

1.8. Internet i World Wide Web

Nastanak Interneta se vezuje za 1962. godinu i pojavu prvih

razmatranja o mogućnosti povezivanja većeg broja računara i uzajame,

decentralizovane komunikacije medju njihovim korisnicima (Štambuk,

2005). Autor ove ideje je bio američki naučnik iz oblasti računarstva

Liklajder (Licklider), jedan od učesnika projekta ARPA sprovedenog od

strane Agencije za napredna istraživanja američkog Ministarstva odbrane -

DARPA1 (Ibid.). Projekat pod nazivom ARPA se zasnivao na ideji o

formiranju decentralizovane računarsko-komunikacijske mreže (ARPAnet)

koja bi predstavljala alternativni način prenošenja i čuvanja podataka

1 skraćeno od: Defense Advanced Research Projects Agency

34

važnih za bezbednost SAD-a u vanrednim situacijama. U višegodišnjoj

razradi projekta ARPANET, učestvovalo je više američkih univerziteta, kao i

veliki broj istraživača. Univerziteti koji su prvobitno bili uključeni u projekat

su: Kalifornijski Univerzitet u Los Andjelesu – UCLA (University of

California, Los Angeles ), Stanford institut (Stanford Research Institute),

Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari (University of California at Santa

Barbara), i Univerzitet u Juti (University of Utah). U oktobru 1969. godine,

obavljen je i prvi uspešni transfer poruke na mreži sačinjenoj od četri

grupe računara u pomenutim istraživačkim centrima (Ibid.). Razvoj

projekta se zasnivao na višegodišnjem intezivnom radu timova stručnjaka

angažovanih na složenim pitanjima razvoja sistema i Internet aplikacija

(Ibid.). Uspostavljanjem i razvojem sistema adresiranja računara pod

nazivom TCP/IP protokol, stečeni su uslovi za je razvitak prvobitne

ARPANET mreže u Internet kakav danas poznajemo. Eksponencijalni rast

broja korisnika Interneta, kao i razvoj računarskih tehnologija, učinio je

Internet veoma specifičanim medijem na kom počiva globalni razvoj

informacionih tehnologija.

Pojmovi Internet i World Wide Web se u svakodnevnom govoru

često koriste kao sinonimi, medjutim, postoji značajna razlika izmedju

Interneta i World Wide Web-a. Dok je Internet globalni sistem umreženih

računara, World Wide Web ili skraćeno Web, je servis koji funkcioniše na

Internetu (Ibid.). World Wide Web je složeni multimedijalni sistem

organizovanih dokumenta i izvora zasnovan na hipertekstu (HTML-u1) i

URL2 adresama, kojim je omogućeno jednostavno pristupanje željenim

informacijama na Internetu. Drugim rečima, WWW je servis na Intenetu

koji funkcioniše na principu klijent – server veze, i omogućava

pregledavanje, objavljivanje i pretraživanje sadržaja koji mogu biti u formi

teksta, slika, animacija, zvuka i videa (Ibid.). Preteča današnjeneg Web-a

je kreirana u novembru 1990. godine zahvaljujući radu britanskog

naučnika Breners-Lia (Berners-Lee) sa CERN-a3, u okviru projekta čiji je

cilj bio da se obezbedi sredstvo namenjeno olakšanoj razmeni podataka

medju naučnim institucijama. Primena Web-a se vremenom menjala. U

1 skraćeno od: Hyper Text Markup Language 2 skraćeno od: Uniform Resource Locator 3 European Organization for Nuclear Research

35

početku bio korišćen od strane univerziteta, da bi se ubrzo njegova

primena proširila na industriju. Sa pojavom ''user friendly''1 pretraživača

postaje, pored elektronske pošte, jedan od najpopularnijih servisa na

Internetu čime dobija široku primenu u najrazličitije svrhe. U savremenom

dobu, Web igra značajnu ulogu u sferi rada i obrazovanja, ali i korišćenja

slobodnog vremena (Ibid.).

Pristupanje sadržajima na Web-u se odvija kao proces odredjenog

broja radnji, od kojih se nekolicina odvija bez neophodnosti učešća, umeća

ili pak, znanja korisnika. Sadržaji na Web-u su organizovani i povezani

putem hiperlinkova (hyperlinks), koji upućuju na druge stranice ili sadržaje

na Web-u. Takvi sadržaji mogu biti različiti podaci dostupni za skidanje

(download), slike, tekstualni dokumenti, audio i/ili video sadržaji i slično.

Hiperlinkovi ili jednostavno linkovi, omogućavaju navigaciju i kretanje

Web-om. To Web čini visoko-funkcionalnom kolekcijom najrazličitijih izvora

koji se mogu nalaziti na jednom ili većem broju servera, udaljenih

medjusobno hiljadama kilometara. Web sajt (Website) predstavlja

povezanu grupu web strana (Web page) u funkcionalnu celinu. Web

stranama se pristupa preko web browser-a. U današnje vreme postoji više

različitih Web Browser-a, odnosno pretraživača, a medju najpoznatiji su:

Internet Explorer, Mozilla, Opera, Google Chrome, Netscape itd.

Korišćenje Interneta i Web-a zahteva poznavanje odredjenih pravila

njegovog funkcionisanja, kao i odredjeni nivo znanja iz oblasti primene

računara. Za efektivnu upotrebu Web-a, neizbežno je poznavanje

odredjenih pojmova i funkcija koje objedinjava. U tom kontekstu, primena

informacionih tehnologija u društvu, dovela je do javljanja niza potpuno

novih potreba na području obrazovanja i zahteva za ovladanošću jednom

potpuno novom pismenošću - informatičkom pismenošću.

1.9. Društveni značaj primene savremenih tehnologija i razvoj

koncepta medijske pismenosti

Sa stanovišta društvenih nauka je izuzetno je važno razumevanje

uloge Interneta u procesima razvoja ljudskog društva. Internet u svojoj

1 pojam ''user friendly'' u ovom kontekstu označava pretraživače koji pružaju audio-vizuelnu prezentaciju prilagodjenu potrebama korisnika

36

suštini je stvar dogovora, koncenzusa i definisanja (Milovanović, 2002).

Njegova decentralizovana priroda i zasnovanost na opšte prihvaćenom

kodu, omogućili su da se razvoj Interneta kreće u pravcu njegove

sveprisutnosti i univerzalnosti, dok sa druge strane, ovaj razvoj ima

značajne implikacije na savremene društvene tokove i pojavu efekata

globalizacije. U tom smislu, Internet istovremeno predstavlja i uzročni

faktor, i posledicu globalizacije (Ibid.).

Na području obrazovanja odraslih, Internet kakav jeste, dobija jedan

specifičan značaj. Kao visoko funkcionalni medij prenošenja sadržaja,

Internet je prouzrokovao izmene u oblicima obrazovanja odraslih ali i

omogućio javljanje niza alternativih pristupa procesu doživotnog

obrazovanja i učenja (Ovesni, 2001). Na izvestan način, Internet se može

posmatrati kao sredstvo ublažavanja jaza izmedju formalnog i neformalnog

odnosno, institucionalnog i ne institucionalnog obrazovanja odraslih, gde

proces učenja, koji je ranije bio razmatran kao proces prenošenja znanja,

poprima oblik pojedinačnih setova samousmerenih aktivnosti učenja

orijentisanih na pojednica koji ih preduzima (Ibid.). Sa druge strane, kako

Ovesni ističe, ''digitalna revolucija izazvala je re-evaluaciju koncepta

pismenosti, uloge edukatora odraslih, aktivnosti učenja, a takodje

proizvela i bujicu informacija, šireći jaz medju akterima učenja u

razvijenim i nerazvijenim zemljama'' (Ovesni, 2000). U tom kontekstu,

implementacija informacionih tehnologija u sferi vaspitanja i obrazovanja

odraslih čiji je osnovni zadatak promovisanje promena u društvu,

operacionalizovano izraženih kao ''razvoj autonomije, fleksibilnosti ,

slobode i nezavisnosti ličnosti i razvoja kritičkog mišljenja i kritičkih

stavova prema socijalnoj realnosti'' (Popović, 2000, u: Ibid.), balansira

izmedu ovih mogućnosti i njihove potpune negacije, uobličene u fenomenu

alijenacije i ugnjetavanja (Ibid.). Uvodjenje digitalnih tehnologija u sferu

obrazovanja odraslih praćeno je nizom zahteva za prilagodjavanjem i

emancipacijom nerazvijenih društava prema modelu razvijenih društava,

medjutim, ukoliko planiranje ovakvih aktivnosti nije zasnovano na

demokratskoj i pluralističkoj osnovi, kako Ovesni upozorava, ovaj proces

rezultovaće stvaranjem mogućnosti za pojavu jedne vrste potčinjavanja i

otudjenja, i dovesti do napuštanja kritičkog razumevanja demokratske i

socijalne realnosti, što je u suprotnosti sa jedinstvenim ciljem obrazovanja

37

i učenja odraslih (Ibid.). Po mišljenju autorke, putem pažljivog

razrešavanja teorijskih i praktičnih problema u ovoj oblasti, i vršenjem

vertikalnih i horizontalnih planiranja, moguće je izbeći zamku podubljenja

jaza izmedju razvijenih i nerazvijenih zemalja, otudjenja i potčinjenosti

(Ibid.). U tom kontekstu, jedan od značajnih zahteva predstavlja javljanje

potrebe za novom sposobnošću upotrebe i primene savremenih

informacionih tehnologija. Ova nova sposobnost izražena je u konceptu

''informatičke pismenosti'', koja iako preusko, vrlo često se odredjuje kao

''nova masovna pismenost informacijskog društva koja se postiže

sticanjem psihomotornih veština neophodnih za rad na kompijuteru,

poznavanjem principa funkcionisanja hardvera i softvera, najvažnijih

načina primene kompijutera i njihovih društvenih implikacija, kao i

odredjenih stavova o korišćenju kompijutera'' (Bostock, Seifert, 1986, u:

Ovesni, 2001). Napori uloženi u preoblikovanje školskog obrazovanja sa

ciljem da se u obrazovnim programima obuhvate i znanja koja bi u skladu

sa ponudjenom definicijom razvili informatičku pismenost, nisu bili u stanju

da isprate tempo zastarevanja znanja u ovoj oblasti (Ibid.). Jednostavno

uvodjenje informatike u školama se pokazalo kao neadekvatan pristup

razvijanju složenih veština i sposobnosti koje su neophodne za efikasnu i

aktivnu participaciju u savremenom svetu. Potencijalno rešenje se uočava

u razvoju koncepcije ''medijske pismenosti'', čija je suština u učenju o

medijima putem medija (Ibid.). U tom kontekstu, razvila su se tri osnovna

pristupa konceptu medijske pismenosti (Ovesni, Samurović, 2000).

Prvi pristup medijsku pismenost razmatra kao sposobnost

razumevanja, korišćenja i evaluacije komunikacije pri čemu se ističe

neophodnost učenja o samim medijima. Ovakvo učenje se ostvaruje

kroz pristupanje, analiziranje, evaluaciju i produkovanje komunikacija u

raznovrsnim formama (Ibid.). Rečima ovih autora, koncept medijske

pismenosti kojim se promoviše učenje o medijima je posledica

''dominantnog uticaja medija na politički i kulturni život, medijacije svih

posrednih iskustava, medijske ponude gotovih modela vrednosti i

ponašanja, uticaja koje mediji vrše na nas na planu nesvesnog, ali i

povećanog zadovoljstva koje pruža znanje o medijima, kao i mogućnosti

aktivizacije odnosa prema medijima kroz njihovo razumevanje'' (Ibid.).

38

Drugi pristup definisanju medijske pismenosti se, pored učenja o

samim medijima, odnosi i na učenje pomoću medija, koje doprinosi

razvoju demokratičnosti društva (Ibid.). Medijska pismenost shvaćena na

taj način, odnosi se na sposobnost čitanja i pisanja, govora i slušanja,

pristupa novim tehnologijama, sposobnost kritičkog posmatranja, kao i

stvaranja sopstvenih poruka korišćenjem raznovrsnih tehnoloških

dostignuća (Ibid.). Medjutim, kako pomenuti autori ističu, poznavanje ovih

veština, ne mora nužno dovesti do sticanja sposobnosti kritičkog mišljenja,

mada zbog svoje neraskidive povezanosti sa obrazovanjem odraslih,

svakako vodi jednom širem, demokratičnijem poimanju sebe i sopstvenog

okruženja (Ibid.).

Treći pristup konceptu medijske - kompjuterske pismenosti je dosta

pojednostavljen i razmatra je kao novu, masovnu pismenost

informacijskog društva ''koja se postiže sticanjem psiho-motornih veština

neophodnih za rad na kompjuteru'' (Ibidem). Ovakvo sagledavanje

koncepta medijske pismenostu je u suprotstavljenom odnosu sa suštinom

obrazovanja odraslih, jer ističe značaj informalnog obrazovanja odraslih

kao suprotnost kontinuiranom obrazovanju. Proces sticanja kompjuterske

pismenosti se posmatra kao vid slučajnog, fragmentarnog, povremenog

učenja pri čemu su mogućnosti učenja odraslih ograničene (Ibid.).

Po mišljenju autora, samo prvi pristup konceptu medijske pismenosti

(učenje o medijima putem medija), zaista otvara mogućnost za aktivno

učešće u svetu savremene realnosti, i pruža mogućnost sagledavanja

učešća medija u kreiranju stavova i vrednosti, te preoblikovanja društvene

stvarnosti. (Ibid.). Činjenica je ipak, da je osnovni preduslov medijske

pismenosti, neophodnost ispunjenosti uslova da je stečena bazična

pismenost (u smislu elementarne alfabetsko- jezičke i matematičke

pismenosti), ali i znanja engleskog jezika, pa se postavlja pitanje: ''da li se

medijskom pismenošću otvara prostor za produbljavanje jaza izmedju

razvijenih i nerazvijenih zemalja?''(Ibid.). Sa pozicije andragogije kao

nauke, potencijalno rešenje pomenute problematike razmatra se u svetlu

adekvatnog pripremanja andragoških kadrova, čiji bi rad bio usmeren na

realizaciju visoko demokratičnih ideala oličenih u ideji pružanja,

pojedincima iz nerazvijenih, i društava u razvoju, mogućnosti aktivnog

učešća u javnom životu, osposobljavanja za rad, profesionalnog

39

usavršavanja, bolje zarade i aktivnog korišćenja slobodnog vremena

(Ibid.). Primena informacionih tehnologija, u bilo kom aspektu društvenog

funkcionisanja, dobija svoj smisao tek kroz aktivnost pojedinca i efekte koji

se tim aktivnostima ostvaruju. Zato je od krucijelnog značaja rad na

iskorenjivanju bazične nepismenosti i opštem podizanju nivoa znanja,

sposobnosti i veština pojedinaca. Na praktičnom nivou, nephodan

preduslov ovakvom radu predstavlja ulaganje u razvoj andragoških

kadrova, koje putem adekvatne pripreme, kao i medijskim

opismenjavanjem i učenja engleskog jezika treba pripremiti (Ibid.). Ipak,

ovo predstavlja izuzetno složen zadatak, koji vrlo često, usled

neadekvatnih ljudskih resursa i skučenosti u finansijskom pogledu, dovodi

područje obrazovanja odraslih u nezavidnu poziciju, a društvo u poziciju u

kojoj se problem samo produbljuje bez mogućnosti njegovog

prevazilaženja i kretanja ka napretku. U tom kontekstu, kako Ovesni i

Samurović zaključuju, ''primena savremene digitalne tehnologije postaje

mač sa dve oštrice - sa jedne strane postaje sredstvo za "oslobadjanje", a

sa druge sredstvo suptilnog "ograničavanja"'' (Ibid.).

1.10. Nova uloga znanja u savremenom društvu

Jedna od osnovnih odlika savremenog društva je njegova ubrzana

promenljivost. Ova promenljivost se uočava u svim aspektima društvenog

organizovanja i funkcionisanja. Ubrzani tehnološki razvoj, praćen je

pojavom novih društvenih odnosa, izrazitim promenama u procesima rada,

ekonomskim razvojem naprednih društava, globalnim razvojem svesti i

složenim globalnim transformacijama društva uopšteno.

Još osamdesetih godina, Rihta (Rihta) uočava da se društvena

transformacija kreće u smeru kreiranja naučno zasnovane civilizacije

bazirane na uslugama, obrazovanju i kreativnim aktivnostima. Po

njegovom mišljenju, ova transformacija predstavlja posledicu naučno-

tehničkih promena koje proističu iz tehnološkog razvoja i uvećanog značaja

upotrebe kompijutera u proizvodnji (Rihta, 1977).

Toflerova predvidjanja o društvu budućnosti u kome je sistem

produkcije zasnovan na komunikaciji i mrežama podataka, ideja, simbola i

40

simboličkih sistema, velikom brzinom prerastaju u realnost (Toffler, 1990).

Kako je Tofler predvideo, proces transformacije u fazi ''trećeg talasa''

(Third Wave), oslanja se na izgradnju elektronske infrastrukture naprednih

ekonomija. Takva elektronska infrastruktura zasnovana je na šest osnovnih

principa: interaktivnost, konvertibilnost, pokretljivost, konektivnost,

sveprisutnost i globalizovanost. Ovi principi, kombinovani zajedno, u

potpunosti menjaju sliku sveta, ne samo u smislu primene novih

komunikacionih tehnologija, već i sam način mišljenja, samosagledavanja,

gledanja na svet, pa sami tim i gledanja na politiku društva u kome živimo

(Ibid.). Za ekonomiju zasnovanu na znanju, osnovni problem više ne

predstavlja preraspodela bogatstva, već informacija i medija koji ga

produkuju (Ibid.). U novom dobu, socijalna pravda za čoveka, zavisiće od

načina na koji se društvo odnosi prema obrazovanju, informacionim

tehnologijama i slobodi izražavanja. Obrazovanje budućnosti mora pružati

pojedincu neuporedivo više mogućnosti nego što je to bilo do sada (Ibid,

str. 436-447). Tofler ovu promenu smatra toliko revolucionarnom, da će

doći do potrebe za potpunim preispitivanjem svih dosadašnjih političkih

ideja.

Zaista, jedna od značajnih karakteristika ljudskog rada u

savremenom društvu je široka upotreba složenih tehnologija, s'toga nimalo

ne iznenadjuje stavljanje akcenta na značaj naučnog znanja i specifičnog

obrazovanja za procese društvene produkcije.

Poslednjih godina, uočava se izrazito jačanje ekonomija zasnovanih

na znanju. Pojmom ''ekonomija zasovana na znanju'' se označava sistem

produkcije i distribucije dobara i usluga u odredjenom regionu, zasnovan

direktno na upotrebi znanja i informacija (prema: OECD, 1996). Ovakav

razvoj, rezultat je globalne transformacije društva i sve većeg upliva

informacionih tehnologija u procese društvene produkcije. Globalni razvoj

nauke i tehnologije, i procesi ekonomsko-političkog udruživanju razvijenih

društava nesumnjivo vode ka jednoj potpuno novoj etapi društvenog

organizovanja. Ova nova etapa izražena je u konceptu ''informatičkog

društva'', koje se najčešće opisuje kao društvo u kom glavnu ekonomsku,

političku i društvenu ulogu igra stvaranje, distribucija, difuzija, upotreba

informacija (Ibid.). Informatičko ili informaciono društvo predstavlja

društvo budućnosti, ideal kome se teži, ''zvezdu vodilju'' nerazvijenih, i

41

zemalja u razvoju, u njihovoj borbi da se približe savremenim standardima,

privredjivanja, funkcionisanja i življenja uopšteno.

Pojam ''informatičko društvo'' se prvi put pojavljuje u literaturi na

engleskom jezku 1970. godine, u štampanoj formi predavanja japanskog

sociologa Masude (prema: Karvalics, 2007). Pri definisanju ovog pojma,

medju autorima su prisutne izrazite razlike i u pristupu, i u isticanju

njegovih bitnih karakteristika. Masuda odredjuje informatičko društvo kao

''novi tip društva u kom posedovanje informacija (a ne materijalnog

bogatstva), predstavlja pokretačku snagu njegove transformacije i razvoja

(...) i, u kom ljudska intelektualna kreativnost buja''1 (Ibid.). Potpuno

drugačiji je fokus u odredjenju Nezbita (Naisbitt), koji ističe da je

informatičko društvo ''ekonomska realnost'' a ne ''mentalna apstrakcija'' i

dodaje: ''usporeno širenje informacija prestaje (...) nove aktivnosti,

operacije i proizvodi postepeno izlaze na svetlost dana''2 (Ibid.).

Razvoj savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija i trend

globalnog kretanja ka informatičkom društvu, nesumnjivo imaju značajne

implikacije na sferu obrazovanja. U današnje vreme, jedan od osnovnih

zahteva za zaposlene u savremenim organizacijama je solidan nivo

poznavanja rada na računaru i korišćenja Interneta i njegovih servisa.

Savićević ove trendove posmatra kao izazov postavljen pred andragošku

profesiju i ističe značaj pozitivnih iskustava prethodnih generacija, ali i

kritičkog promišljanja ovih iskustava, kao i neophodnost oslobadjanja od

''tradicionalnih stavova i percepcija učenja i obrazovanja odraslih''

(Savićević, 2006, str. 359.). Po mišljenju Savićevića, usled inertnosti

obrazovnih ustanova, obrazovanje, a posebno obrazovanje odraslih ne

može ostati onakvo kakvo je ranije bilo, zato se sve više pomera sa

obrazovnih ustanova ka kući, radnom mestu i drugim alternativnim

oblicima (Ibid.). On ukazuje na značaj kontrole znanja u kontekstu moći, i

podseća da mnoge zemlje zasnivaju svoju moć na znanju (Ibid.). Danas

gotovo sve razvijene zemlje u svojim planovima razvoja, u značajnoj meri

poklanjaju pažnju informatizaciji obrazovanja. Ovu činjenicu valja imati na

1 ''A new type of society, where the possession of information (and not material wealth) is the driving force behind its transformation and development […] (and where) human intellectual creativity flourishes.'' 2 ''The slow spread/dissemination of information ends […] new activities, operations and products gradually come to light.''

42

umu prilikom razmatranja problema u društvu i mogućnosti iznalaženja

solucija putem reorganizovanja obrazovanih sistema, jer kako Ovesni i

Samurović uočavaju ''potencijalno osavremenjavanje privrede u zavisnosti

je od mogućnosti primene digitalne tehnologije, odnosno od mogućnosti

medijskog opismenjavanje radno sposobne populacije'' (Ovesni,

Samurović, 2000). Ovi autori s'pravom podsećaju da umnožavanje

neadekvatno profesionalno pripremljene radne snage vodi daljem

produbljivanju siromaštva upravo zbog nemogućnosti primene savremenih

proizvodnih tehnologija, što se opet, na opštem planu, manifestuje kroz

siromaštvo nerazvijenog društva (Ibid.). Govoreći o procesima

reformisanja ''obrazovnog prostora'' u Srbiji, Alibabić navodi da pored

koncepta filozofije doživotnog učenja i obrazovanja, u konceptualne

okvire našeg obrazovnog sistema su uključena još ''dva koncepta vredna

pažnje - koncept društva učenja i koncept društva znanja'' (Alibabić,

2008, str.9). Po mišljenju Alibabićeve, ovakvi konceptualni okviri mogu

predstavljati dobru polazišnu osnovu (re)definisanja opštih obrazovnih

ciljeva, obrazovnih strategija i čitavog obrazovnog sistema u Srbiji

(Ibidem). Usvajanjem Bolonjske dekleracije u Evropi, precizirani su načini

povećanja efikasnosti studiranja, ujednačavanja programa srodnih

fakulteta i povećanja razmene informacija i nastavnika/studenata.

Uvodjenje ovih standarda u naš obrazovni sistem predstavlja značajan

korak ka integraciji Srbije u aktuelne Evropske tokove.

1.11. Organizacije u svetlu izmena nastalih uvodjenjem savremenih

tehnologija

Proces prelaska iz industrijskog u informatičko, odnosno, post-

industrijsko društvo, sa sobom nosi fundamentalne izmene koje imaju

značajne implikacije na sve aspekte ljudskog života, a posebno na svet

rada i obrazovanja. Porast učešća i značaja intelektualnog rada u

savremenoj društvenoj produkciji označava svojevrsnu intelektualizaciju

rada. Intelektualizacije rada, odnosno ''neprekidna progresija obrazovnih

zahteva sa stanovišta rada'' kako su je Samolovčev i Muradbegović odredili

pre više od trideset godina (Samolovčev, Muradbegović, 1979, str. 101), je

43

proces koji je dugo prisutan kroz istoriju, medjutim, poslednjih decenija

pod uticajem tehničko-tehnološkog razvoja i sve šireg upliva informacionih

tehnologija u procese društvene produkcije, ovaj proces dobija sve

izraženiju formu. Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, i

procesi globalizacije, značajno menjaju sadržaj i karakter rada, ali i

strukturu organizacija u kojima se taj rad odvija. Bolčić smatra da

izdvajanje ''radnih'' iz mnoštva drugih organizacija sa kakvim se u

modernom društvu susrećemo, nije jednostavno, ni u pojavnom, ni u

suštinskom smislu (Bolčić, 2003). Pojam organizacije u savremenom

društvu, ovaj autor odredjuje kao ''institucionalno uredjeno mnoštvo ljudi i

sredstava čije je delanje centrirano na proizvodjenje društveno korisnih

dobara (sredstava, resursa, usluga) nužnih za svakodnevni život ljudi i gde

je tkz. radni pogon ključni element (''podsistem'') organizacije'' (Ibid,

str.77). Organizacija se najčešće razmatra kao strukturisani sistem, čija se

struktura ispoljava u formalnom i neformalnom obliku (Ovesni, 2009).

Formalnu strukturu savremene organizacije koju uspostavlja menadžment,

čini stepen u kome su zadaci izdeljeni u zasebne poslove, grupe poslova,

neprekinutu liniju nadležnosti, raspona kontrole i sistema odlučivanja

(Ibid.). Formalnom strukturom organizacije je utvrđen odnos kadrova i

radnih zadataka. Ovaj odnos karakteriše:

• specijalizovanost rada,

• departmentalizacija,

• lanac naređivanja - neprekinuta linija nadležnosti,

• raspon kontrole i

• sistem odlučivanja (Ibid.).

Sa druge strane, neformalna struktura zasnovana je na neformalnom,

interesnom grupisanju zaposlenih u organizaciji (Ibid.).

Primena savremenih tehnologija u društvenoj produkciji, praćena je

tehničkim i tehnološkim promenama u procesu produkcije i informacionim

sistemima, redizajniranjanjem procesa upravljanja, produbiljenim jazom

između tehničke i opšte uprave od strane sistema podrške pri odlučivanju,

pojavom da se i na nižim nivoima u radu zahteva više informacija, moći i

znanja, i pojavom da tržište postavlja zahteve za bržom proizvodnjom i

razvijenim produktima (Ibid.). Sve ove promene imaju značajne implikacije

na razvoj ljudskih resursa u organizaciji (Ibid.).

44

Svonson i Holton sagledavaju organizaciju kao sistem sa misijom

usmerenom na ciljeve proizvodnje (Swanson, Holton, 2001). Ovi autori

ističu bitne izmene u samom pristupu savremenom poslovanju koji se

ogleda kroz napore organizacionog razvoja ka smanjenju troškova,

integrisanju tehnologije i posla, i povećanju komunikacije sa klijentima i

dobavljačima, koje ne samo da eliminišu radna mesta u čitavoj

organizaciji, već i uvećavaju nivo kompleksnosti radnih zadataka za one

koji ostaju (Ibid.). Od zaposlenih u savremenoj organizaciji se danas

očekuje ne samo poznavanje sopstvenih specifičnih radnih zadataka, već i

upoznatost sa celinom radnih operacija koje se odvijaju u organizaciji.

Zaposleni u savremenoj organizaciji moraju biti u toku sa onim što se

dešava na radnom mestu na osnovu apstraktnih, pre nego fizičkih dokaza

(Ibid.). Ravnjanje organizacionih struktura (flattening an organization's

structure) postavlja zahtev zaposlenima na višem hijerarhijskom nivou da

podnose odgovornost za veći broj zadataka nego ranije. Kako Svonson i

Holton ističu, oni se više ne mogu oslanjati na menadžment, jer se

planiranje i organizovanje ovih zadataka integriše u konkretne proizvodne

zadatke (Ibid.). Rad u savremenim organizacijama zahteva celovitu

perspektivu organizacijske strategije i strukture sa pažnjom usmerenom na

potrebe internih i eksternih klijenata (Ibid.).

Još jedan značajni faktor koji proističe iz promenjivosti prorode

savremenog rada je uočljivo zastarevanje znanja. Nova znanja podstiču

razvoj novih sistema rada i tehnologija (Ibid.). Proces zastarevanja znanja

u intenzivno tehnološkim oblastima poput inženjeringa i zdravstva, danas

iznosi manje od četri godine. Drugim rečima, relevantna ekspertiza u

kompletnoj oblasti inženjerske struke, za samo četiri godine će se smanjiti

za pedeset procenata (Ibid.). Slična je situacija i u ostalim strukama. Jak

uticaj ovih neprekidnih promena u znanju i načina na koji se posao obavlja,

je očigledan za one koji su stalno stalno angažovani na unapredjuju svoje

radne sposobnosti i znanja. Napredna tehnologija, linearne organizacione

strukture, i okruženje sa manjim resursima, a stalno promenljivim

potrebama klijenata, su moćni faktori koji oblikuju radne organizacije i u

osnovi menjaju prirodu posla (Ibid.).

45

1.12. Uloga razvoja ljudskih resursa u organizaciji

Primena savremenih tehnologija nameće potrebu za kontinuiranim

obrazovanjem i stručnim usavršavanjem zaposlenih. Razvijena društva,

svesna ovih potreba, uložila su značajne napore u razvoj odgovarajućih

sistema praćenja i održavanja tempa sa javljanjem novih obrazovnih

potreba svog stanovništva, na prvom mestu radno-aktivnog. Ovakve

aktivnosti na nivou organizacije, prepoznajemo u vidu brige o

profesionalnom razvoju kadrova u organizaciji. Kadrovi predstavljaju jedan

od osnovnih resursa u organizaciji. Ulaganje u ljudske resurse se pokazalo

kao delotvoran način poboljšanja nivoa performanse poslovanja. Razvoj

ljudskih resursa (Human Resource Development - HDR) je, nauopštenije

gledano, zasnovano na ulaganju u kontinuirano usavršavanje zaposlenih,

čiji se pozitivni efekti manfestuju kroz poboljšanje performanse

organizacije. Svonson odredjuje HDR kao ''proces razvoja i oslobađanja

ljudskog znanja kroz razvoj organizacije i obučavanje kadrova u cilju

poboljšanja performanse'' (Swanson, 1995, u: Ovesni, 2009). Marsik i

Votkins, razmatraju HRD kao kombinaciju ''obučavanja, razvoja karijere i

razvoja organizacije koja nudi teorijsku integraciju neophodnu za

uspostavljanje organizacije koja uči, i koja mora da bude postavljena tako

da strateški deluje u organizaciji'' (Marsick and Watkins, 1994, u: Ibidem).

Osnovna uloga razvoja ljudskih resursa kako ih Ovesni sumira, ogleda se u

''povezivanju različitih disciplina koje se bave razvojem ljudskih resursa

kroz sedam koraka'':

1) priprema ljudskih resursa za promene koje nastaju u svetu rada,

2) podsticaji za prihvatanje raznolikih, raznovrsnih radnih mesta,

3) integrisanje u bilo kom smislu ometene populacije u svet rada,

4) podsticaji za ovladavanjem bazičnim veštinama, posebno bazičnom

pismenošću radi efikasne integracije odraslih u svet rada,

5) smanjenje broja osoba koje koriste plaćeno odsustvo radi učenja,

6) osvežavanje znanja kod starijih zaposlenih i

7) kontinuirano profesionalno usavršavanje, obučavanje i

dokvalifikaciju nedovoljno i neadekvatno za rad pripremljenih (iz:

Ibid.).

46

U tom kontekstu, Ovesni ističe sedam grupa posebnih veština neophodnih

za uspešnu realizaciju poslova:

• veštine učenja (o tome kako treba učiti);

• bazične veštine (čitanje, pisanje i upotreba računara kompjutera),

• komunikacijske veštine

• veštine prilagođavanja (rešavanje problema, kreativno mišljenje),

• razvojne veštine (samo-procenjivanje, motivacija i postavljanje

ciljeva, profesionalno usavršavanje),

• veštine grupne efikasnosti (interpersonalne veštine, timski rad i

pregovaranje),

• veštine uticanja na druge (razumevanje kulture organizacije i

rukovođenje) (Ibidem).

Pri čemu se u andragoškom pristupu razvoju ljudskih resursa posebno

ističu još tri dodatna zadatka:

• zadovoljavanje potreba za specifičnim obrazovanjem,

• povećanje dostupnosti i mogućnosti korišćenja resursa za učenje i

obrazovanje i

• motivisanje odraslih za prihvatanje svih vrsta učenja (Ibidem).

Tri osnovna pristupa razvoju ljudskih resursa, kako ih Krušinka odredjuje

su: na individuu centriran pristup, na produktivnost centriran pristup i na

rešavanje problema centriran pristup (Kušinka, 1999, u: Ibid.). U okviru

ovih pristupa, razvijeni su različiti modeli rada na razvoju ljudskih resursa

u organizaciji (Ibid.). Savremeni pristup ljudskim resursima usmeren je na

učenje, upravljanje znanjem i na sagledavanje zaposlenih kao potencijale

koje treba prepoznati i razvijati. Osnovni zadatak upravljanja ljudskim

resursima je stalno praćenje i podsticanje razvoja veština i znanja. Pristup

u upravljanju ljudskim resursima, zasnovan je na stvaranju ambijenta u

kome se odvija proces neprekidnog učenja i razvoja kompetencija. Ovakav

razvoj zaposlenih predstavlja osnovu razvoja organizacije u celini.

Planiranje i programiranje obrazovnih aktivnosti u organizaciji može biti

zasnovano na nekoliko modela:

• sistemski

• interaktivni

• strateški

• participatorni

47

• linearni (klasični) (Ibid.).

Savremene organizacije prevazilaze okvire nekadašnjeg značenja po

kom su predstavljale mesto vršenja isključivo radnih aktivnosti, i

prerastaju u mesto učenja, ličnog razvoja, razvoja socijalnih veština i

drugih individualnih potencijala neophodnih za punu realizaciju ličnosti.

1.13. Odredjenje pojma ''zaposleni''

Pojam zaposleni spada u red opšte prisutnih pojmova, koji su u

naučnom smislu nedovoljno jasno definisani. Zarad preciznosti u ovom

radu, istaknućemo nekoliko pristupa definisanju pojma ''zaposleni'' u

savremenoj literaturi.

Prema Kolins Kobildovom rečniku engleskog jezika za napredne

učenike (Collins Cobuild English Dictionary for Advanced Learners, 2003),

pojam zaposlenog odredjujemo kao:

osobu angažovanu na pružanju usluga kompaniji, na svakodnevnoj

osnovi u zamenu za nadoknadu, a koja ove usluge ne obavlja kao

deo samostalne delatnosti.

osobu koja je angažovana od strane druge osobe ili preduzeća za

nadoknadu ili fiksiranu platu u zamenu za lične usluge i koja ne

pruža ove usluge kao deo samostalne delatnosti; bilo koja osoba

zaposlena kod poslodavca.

osobu angažovana da radi za drugu osobu, privatnika ili firmu etc.,

u zamenu za platu.

Osobu koja je plaćena da radi za organizaciju ili drugu osobu.

Oksfordski rečnik engleskog jezika (The Oxford English Dictionary)

nam daje sledeće odredjenje pojma zaposleni (employee): ''osoba

angažovana da radi za honorar ili platu'', ali u modernom svetu, ovakva

definicija nije baš najbolja. U pravnom smislu, pojam ''zaposleni''

obuhvata kompleksnu definiciju koja obuhvata i osobe sa privremenim

ugovorima ili čak, tretira samo-zaposlene, kao zaposlene u odredjenom

smislu.

48

Prema rečniku pojmova Ujedinjenih nacija (U.N. Data Glossary),

zaposleni je ''osoba koja je uključena u dogovor bilo da je on formalan ili

informalan, koja je radom uključena u projekt za koji dobija naknadu u

gotovini ili nekom drugom obliku''.

1.14. Prednosti i poslovni značaj upotrebe World Wide Web-a u

organizaciji

Okruženje u kome savremena organizacija posluje, odlikuje izrazita

kompetitivnost (Ovesni, 2007; 2009). Organizacija se suočava sa

neophodnošću da na ovu činjenicu reaguje primenom različitih strategija.

Preduslov dobrog organizovanja se sastoji u adekvatnom korišćenju

dostupnih resursa. U tom kontekstu, Internet, a posebno World Wide Web

igraju značajnu ulogu. Korišćenjem Web-a u okviru rada organizacije,

ostvaruje se konkurentska prednost organizacije, unapredjuje poslovanje i

pojednostavljuju procesi administracije i transakcija, olakšava

komunikacija unutar i izvan organizacije, ostvaruju uštede energije i

resura i unapredjuju procesi poslovnog odlučivanja. Internet i njegovi

servisi predstavljaju značajnu infrastrukturu savremenog poslovanja

(Combe, 2006).

Konkurencija - Savremeno tržište odlikuje prisustvo izuzetno

različite i široke ponude proizvoda i usluga u svim domenima. Savremena

organizacija se suočava sa ključnim pitanjem: Kako se istaći u tom

mnoštvu i zauzeti konkurentnu poziciju? Savremeni menadžment je razvio

brojne pristupe i modele. Jedna od osnovnih mogućnosti za dostizanje

uspeha u savremenom poslovanju i uspostavljanju visoke pozicije u

odnosu na konkurenciju, tiče se upravo korišćenja Interneta i njegovih

servisa (Popović, 2008).

Unapredjenje poslovanja - Pravilno upotrebljen, Web pruža

velike mogućnosti za unapredjenje poslovanja, a istovremeno doprinosi

smanjenju troškova praćeno boljim uslugama. U savremenim okvirima,

poslovni uspeh se procenjuje na osnovu finansijskih pokazatelja

medjutim, treba uzeti u obzir i druge pokazatelje kao što su: kvalitet

proizvoda, zadovoljstvo potrošača, utrošak vremenena na procese

49

administracije, transakcija i obradu porudžbina, brzina isporuke,

fleksibilnost proizvodnje i kvalitet kadrova u organizaciji (Turban, McLean,

Wetherbe, 2003).

Komunikacija - Internet omogućava pronalaženje potrebnih

informacija, komunikaciju i saradnju unutar organizacije i izvan nje.

Korišćenjem Web-a, posao se može lakše obaviti, mogu se kreirati nove,

fleksibilne, forme organizacione strukture i olakšati mnogi procesi u okviru

organizacije (Ibid.).

Ušteda energije i smanjenje troškova - Novim oblicima

komunikacije kao što su video konferencije, ostvaruju se značajne uštede

na putnim troškovima. Uštedom vremena i energije zaposlenih, povećava

se brzina poslovnih procesa, poboljšava se efikasnost i kvalitet

komunikacija. Ovi oblici komunikacije se takodje mogu koristiti za učenje

na daljinu, što ima poseban značaj za organizaciju i sprovodjenje

kontinuiranog obrazovanja zaposlenih (Conklin, 2000).

Poslovno odlučivanje - poslednjih godina su sve više u upotrebi

Web-bazirani sistemi za individualno, grupno i organizaciono donošenje

odluka. Ovi sistemi su oblikovani kao alati tj. aplikacije koje se mogu

koristiti u web okruženju. Njihovom primenom, postiže se unapredjenje

procesa donošenja odluka i uštede organizacionih resursa, poboljšava se

brzina i kvalitet odlučivanja, i omogućava zajednički rad i interakcija

zaposlenih pri donošenju ili rešavanju problema čak i kada se oni nalaze

na različitim lokacijama (Turban, McLean, Wetherbe, 2003).

Po mišljenju Komba (Combe), potencijal Interneta za vodjenje

poslova je ogroman (Combe, 2006). On posebno ističe nekoliko važnih

prednosti korišćenja Web-a u organizaciji koje se ostvaruju kroz u oblasti

komunikacije, transakcije i distribucije proizvoda:

• jednostavniji pristup globalnim informacijama i niži troškovi

komuniciranja,

• oslobodjenost vremenskih i teritorijalnih ograničenja komunikacije

putem mreže,

• jednostavniji proces postizanja kritične mase korisnika usluga

(klijenata) i dostupnost velikom tržištu,

• brži i jednostavniji kontakt sa dobavljačima, partnerima i klijentima,

• ubrzano širenje informacija kroz mrežu,

50

• mogućnost ponude većeg opsega proizvoda i usluga, i visokog

kvaliteta u opsluživanju klijenata,

• mogućnost da se ponuda usluga i proizvoda prilagode potrebama

specifičnog tržišta (Ibid.).

Poslovna primena Web-a nudi brojne mogućnosti organizacijama da

unaprede svoje operacije. Internet i njegovi servisi predstavljaju važan

novi resurs kako za pojedince, tako i za organizacije u celini. Da li će ove

mogućnosti biti iskorišćene ili ne, zavisi od velikog broja faktora,

medjutim, svakako jedan od značajnih, jeste sposobnost organizacije da

adekvatno motiviše svoje zaposlene da kontinuirano razvijaju svoje

sposobnosti za iskorišćenje prednosti koje pruža primena informacionih

tehnologija u svakodnevnom radu i životu. Još jedan, vrlo značajan

momenat u ovom procesu je i spremnost zaposlenih da novim

tehnološkim dostignućima pristupe na odgovarajući način. U tom domenu,

vrlo značajnu ulogu igra sama njihova priprema za korišćenje uvedenih

savremenih tehnologija. Medjutim, kako Ovesni upozorava, u

organizacijama koje uvode savremenu tehnologiju bez simultanog i

adekvatnog andragoškog delovanja, u ekonomskom smislu, ''proces rada

postaje znatno skuplji od zarade koju donosi'' (Ovesni, 2008, str. 184). U

tom kontekstu, neophodno je imati u vidu da se podsticanje kreativnosti

ne sme zapostaviti, te da se andragoško delovanje ne može svesti

isključivo na ''input''-''output'' pristup, tj. pojednostavljeno ispitivanje i

zadovoljavanje potreba tržišta uz ograničenu razmenu podataka (Ibid.).

Treba imati u vidu da puko ulaganje u savremenu opremu i

osposobljavanje zaposlenih da je koriste nije dovoljno. Andragoški pristup

implicira primenu savremenih tehnologija za podršku u razmeni znanja u

organizaciji (Ibid.). Ovaj potencijal nikako ne sme ostati neprepoznat i

neiskorišćen. U tom kontekstu, savremene tehnologije otvaraju jedno

novo polje razvitka i individue i organizacije kojoj pripadaju. Pronalaženje

balansa izmedju potreba pojedinaca i organizacije kao funkcionalnog

nosioca procesa društvene produkcije, predstavlja neophodan preduslov

za društvenu transformaciju ka humanom društvu budućnosti.

51

2. METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU ISTRAŽIVANJA

52

2.1. Predmet, problem, cilj, zadaci i hipoteze istraživanja

Predmet istraživanja

Predmet istraživanja su mogućnosti primene andragoških modela

utvrdjivanja obrazovnih potreba za korišćenje WWW-a (World Wide Web-

a) u organizaciji.

Problem istraživanja

Problem kojim smo se bavili u ovom istraživanja su mogućnosti primene

andragoških modela utvrdjivanja obrazovnih potreba za korišćenje WWW-

a (World Wide Web-a) u organizaciji.

Cilj istraživanja

Cilj istraživanja je ispitati, istražiti, analizirati i proveriti mogućnosti

primene jednog od savremenih andragoških modela za utvrdjivanje

obrazovnih potreba zaposlenih u organizacijama u Srbiji, instrumentom

WUTNA (Web User Training Needs Assessment), koji je konstruisan tako

da oslikava aktuelne potrebe u oblasti korišćenja WWW-a u okviru

organizacije, čiji je značaj obrazložen u teorijskom delu istraživanja.

Zadaci istraživanja

Zadaci: provera mogućnosti primene andragoškog modela utvrdjivanja

obrazovnih potreba zaposlenih za korišćenje WWW-a (World Wide Web-a)

u organizaciji (WUTNA, Bill Keeley, 1997) kroz ispitivanje:

1) teškoća pravilnog izvodjenja radnje;

2) značaja/važnosti pravilnog izvršavanja radnje;

3) učestalosti izvodjenja radnje (frekvencija korišćenja WWW-a).

Opšta hipoteza istraživanja

Opšta hipoteza - Andragoški modeli utvrdjivanja obrazovnih potreba

(posebno Web User Training Needs Assessment), pokazuju znatnu

efikasnost prilikom utvrdjivanja obrazovnih potreba za korišćenje WWW-a

(World Wide Web-a) u organizaciji.

53

Opis uzorka korišćenog za istraživanje

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 150 zaposlenih u tri veće

organizacije u Srbiji, uzorak je prigodan.

Opis populacije istraživanja

Populaciju čine zaposleni u većim organizacijama u Srbiji.

Opis varijabli istraživanja

Nezavisna varijabla – zaposleni u organizacijama u Beogradu.

Zaposleni – Pod ovim pojmom podrazumevamo zaposlena lica unutar

organizacija u kojima se vrši ispitivanje, a prema odredjenju datom u

Kolins Kobildovom rečniku engleskog jezika za napredne učenike: ''osoba

angažovana na pružanju usluga kompaniji na svakodnevnoj osnovi u

zamenu za nadoknadu, a koja ove usluge ne obavlja kao deo samostalne

delatnosti'' (Collins Cobuild English Dictionary for Advanced Learners,

2003).

Organizacija – pod ovim pojmom podrazumevamo ''institucionalno

uredjeno mnoštvo ljudi i sredstava čije je delanje centrirano na

proizvodjenje društveno korisnih dobara (sredstava, resursa, usluga)

nužnih za svakodnevni život ljudi'', prema odredjnju Bolčiča. (Bolčić,

2003, str.77).

Zavisna varijabla - Obrazovne potrebe zaposlenih, pod kojima smo

smatrali da je ''obrazovna potreba predstavljena razlikom izmedju znanja,

veština i stavova koji su potrebni za uspješno obavljanje odredjene

funkcije ili zadatka te onih znanja, vještina i stavova koje kadrovi, koji te

funkcije i zadatke treba da obavljaju, već imaju'', prema definiciji koju

daje Pastuović (Pastuović, 1978, str.103).

Operacionalizacija pojma ''obrazovne potrebe'' je izvedena preko tri

indikatora, kako je predloženo u originalnom instrumentu: 1) težina, 2)

značaj/važnost, 3) učestalost.

54

2.2. Metod, tehnika, instrument

U istraživanju je primenjena deskriptivna metoda. Tehnike - skaliranje petostepenim skalama. U istraživanju je primenjen instrument WUTNA – PROCENA POTREBA WEB

KORISNIKA (Web User Training Needs Assessment), deo baterije

instrumenata za procenu obrazovnih potreba na nivou organizacije,

razvijen od strane praktičara U.S. Department of Energy, Carlsbad Area

Office i Westinghouse Electric Company, na čelu sa Bilijem Killijem (Bill

Keeley, 1997).

Opis instrumenta:

Naziv: WUTNA - PROCENA POTREBA WEB KORISNIKA - Web User Training

Needs Assessment, 04/11/00, Rev. 0.

Struktura instrumenta: instrument je otvorenog (exhausting) tipa.

Originalni instrument je sačinjen od osnovnih 57 ajtema/pitanja, od kojih

se na svako pitanje daje odgovor u formi zaokruživanja odgovarajuće

vrednosti na petostepenoj skali. Za svako pojedinačno pitanje, traži se

odgovor (na gore navedeni način) na tri nivoa, odnosno, daju se odgovori

o težini radnje koju treba pravilno izvesti, o značaju, odnosno važnosti

pravilnog izvršavanja ovih radnji, i učestalosti (frekvenciji) izvodjenja tih

radnji. Pitanja su grupisana u osam celina prema tipu radnji vezanih za

korišćenje World Wide Web-a, i to:

1. PRISTUPANJE RADNJAMA NA WEB-U, 2. PRONALAŽENJE POTREBNIH SADRŽAJA, 3. UPOTREBA MULTIMEDIJE, 4. OČUVANJE SIGURNOSTI, 5. IZVODJENJE INTERAKTIVNIH, ON-LINE RADNJI, 6. RAD SA FAJLOVIMA, 7. ODRŽAVANJE BROWSER-A, 8. DODATNI ZADACI/RADNJE,

U poslednjoj celini (dodatni zadaci/radnje), je ostavljena mogućnost

istraživaču da prilagodi instrument prema svojim specifičnim potrebama.

Na raspolaganju je do osam dodatnih ajtema koje istraživač formira sam

prema potrebi. Za potrebe ovog istraživanja, dodato je šest ajtema, a

modifikovana su dva. Ukupan broj ajtema u korišćenom instrumentu je

šesdeset i tri.

Lista aktivnosti (radnji) koje se navode u originalnom instrumentu:

• PRISTUPANJE RADNJAMA NA WEB-U:

Pristupiti svom web browser-u Pristupiti web adresi (URL) Izmeniti Dial-up (modemska) podešavanja Razrešiti problem sa Dial-up (modemskom) konekcijom Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis Provajdera (ISP)

• PRONALAŽENJE POTREBNIH SADRŽAJA:

Pronaći Internet pretraživač Izvesti jednostavno pretraživanje Izvesti složenije pretraživanje koristeći Bulovske iskaze (logički tip pretraživanja, upotreba I, ILI, NE) Pronaći adresu (ulicu i broj) Pronaći lokaciju na mapi Pronaći e-mail adresu Pronaći telefonski broj Pronaći samo jednu odredjenu reč na web strani Pronaći slikovni dokument (sliku) Pronaći video dokument Pronaći strimovani dokument (stream file) Pronaći zvukovni fajl (sound file)

• UPOTREBA MULTIMEDIJE:

Ažurirati (update-ovati) Vaš browser (pretraživač) Instalirati plugin-ove Pogledati video fajl (movie file) Gledati strimovane fajlove (stream file) Preslušati zvukovni fajl (sound file) Podesti web kameru Napraviti website Održavati (ažurirati) website

• OČUVANJE SIGURNOSTI:

Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije presretnuta) Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete Skenirati skinutne (download-ovane) fajlove na viruse Reagovati na virus Izbeći ulazak na neprikladne website-ove Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg browser-a (pretraživača)

55

56

• IZVODJENJE INTERAKTIVNIH, ON-LINE RADNJI:

Popuniti/podneti online prijavu Ispuniti online upitnik Osvežiti (refresh) web stranicu Obeležiti (bookmark) web stranicu Vratiti se na prethodno pogledane web stranice Odštampati web stranicu Odrediti značenje web akronima (skraćenica) Utvrditi značenje HTML error koda Upotrebiti pomoć uključenu u pretraživač (browser help feature) Sačuvati web stranicu kao HTML dokument Sačuvati web stranicu kao tekstualni dokument Poslati web stranicu putem elektronske pošte (e-mail-om) Poslati web link putem elektronske pošte (e-mail-om) Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim računarom

• RAD SA FAJLOVIMA:

Skinuti (download-ovati) dokument sa web stranice putem http i ftp-a Dekompresovati (unzip) skinute fajlove (dokumente) Konvertovati skinute fajlove u druge formate Korigovati ekstenzije dokumenata (file extensions)

• ODRŽAVANJE BROWSER-A:

Uključuti alate (enable toolbars) Izbrisati privremene dokumete (temporary files) Isprazniti history foldere Organizovati omiljene stranice (favourites) Vašeg web browser-a Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana za sadržaj (browser content) (sertifikati, lične informacije) Promeniti podrazumevane vrednosti (defaults) Vašeg browser-a za početnu (home) i pretraživane (search) stranice Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja (dostupnost, multimedija, štampanje itd..) Razrešiti problem u vezi pretraživača

2.3. Izvršene modifikacije instrumenta

Zbog izmena u tehnologiji i zastarevanja sistema umrežavanja računara

pomenutog u originalnom instrumentu (Dial-up connection), dva ajtema

sa originalne liste:

• Izmeniti Dial-up (modemska) podešavanja, i

• Razrešiti problem sa Dial-up (modemskom) konekcijom,

modifikovana su u skladu sa aktuelnim sistemom umrežavanja u:

• Izmeniti Vaša Internet podešavanja (Internet settings), i

• Razrešiti problem sa Internet konekcijom.

57

U sklopu instrumenta se nalazi osam praznih polja ispod kojih autor daje

sledeću instrukciju: ''Ako postoje dodatni zadaci vezani za Web koje

smatrate vrednim razmatranja, uvrstite ih u instrument'' (Bill Keeley,

1997). Po našoj proceni, bilo je prigodno uvrstiti još sešt dodatnih ajtema,

medju kojima je ajtem ''kreirati animaciju'', preuzet iz WUTNA

instrumenta, Rev.1, 10/18/2002.

Ostalih pet ajtema smo uvrstili u instrument na osnovu saznanja stečenog

u preliminarnom razgovoru sa zaposlenima, prema kome navedene radnje

sačinjavaju uobičajene aktivnosti koje oni izvode u okviru zadataka

vezanih za rad. Na toj osnovi, formulisani su sledeći ajtemi:

Budući da je originalni instrument na engleskom jeziku, kao i činjenica da

su mnogi korisnici navikli da pojedine izraze vezane za Internet i njegove

servise koriste u njihovoj originalnoj formi na engleskom, većina

prevedenih izraza je ostavljena i u originalnom obliku unutar zagrada.

2.4. Organizacija istraživanja i statistička obrada podataka

Istraživanje je sprovedeno tokom februara i prvom polovinom maja,

tekuće (2010.) godine. Distribucija instrumenta je sprovedena putem

direktnog kontakta sa ispitanicima. Instrument u štampanoj formi je

uručivan ispitanicima na njihovim radnim mestima, sa molbom da ih

pažljivo razmotre i popune, a potom nam ih tako popunjene vrate

sutradan u dogovoreno vreme. Naša odluka da za potrebe istraživanja

distribuiramo veći broj primeraka instrumenta nego što je to specifikovano

veličinom uzorka, a koja je zasnovana na pretpostavci da nije realno

očekivati stopostotni odaziv ispitanika, se pokazala kao ispravna. Za

potrebe istraživanja, umnoženo je i dostavljeno približno 180 primerka

instrumenta, od kojih je 150 adekvatno popunjenih primerka uključeno u

dalju obradu podataka.

Promena šifre Vaših web naloga

Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB HDD)

Poslati fajl u attachment-u e-maila

Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande

Sačuvati slikovne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande

58

Postupak obrade i evaluacije dobijenih podataka, u potpunosti je zasnovan

na preporuci autora originalnog instrumenta. Statistička obrada podataka

je izvedena korišćenjem matematičkih funkcija sumiranja, izračunavanja

aritmetičke sredine i rangiranja pomoću aplikacije Microsoft Excel iz

Microsoft Office paketa.

2.5. Analiza i interpertacija rezultata istraživanja

Dobijeni rezultati su po preporuci autora instrumenta rangirani prema

dobijenim skorovima svakog pojedinačnog ajtema. Konstrukcija

instrumenta je takva da se očekivane vrednosti po pojedinačnom ajtemu

kreću u intervalu od 3-15. Autor daje sledeću preporuku za procenu

rezultata:

Interval dobijenih rezultata rezultata

Preporuka autora instrumenta za procenu rezultata

3 - 7 Formalna obuka nije neophodna – usmeravati specifične

potrebe kroz informalnu obuku na radnom mestu (on-the-job training - OJT)

8 – 11

Potreban inicijalni formalni trening (jednokratno)

12 – 15

Potreban inicijalni i kontinuirani formalni trening

Po preporučenom vodiču za tumačenje rezultata, rang lista aktivnosti na

osnovu zbirnih skorova po svakom pojedinačnom ajtemu iz instrumenta,

predstavlja listu prioriteta u vezi kojih je neophodno organizovati

obrazovne aktivnosti. Naša rang lista aktivnosti dobijena je rangiranjem

od najviših skorova prema najnižim:

Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete 10.46 Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije presretnuta)

10.07

Napraviti website 10.02 Održavati (ažurirati) website 9.70 Kreirati animaciju 9.69 Razrešiti problem u vezi pretraživača 8.91 Razrešiti problem sa Internet konekcijom 8.69

Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis Provajdera (ISP)

8.66

Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim računarom 8.65

Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg browser-a (pretraživača) 8.46

59

Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja (dostupnost, multimedija, štampanje itd..)

8.29

Utvrditi značenje HTML error koda 8.20 Promena šifre Vaših web naloga 8.17 Podesti web kameru 8.16 Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana za sadržaj (browser content) (npr. sertifikati, lične informacije itd.)

8.11

Instalirati plugin-ove 8.08 Izbeći ulazak na neprikladne website-ove 8.05 Reagovati na virus 7.72 Promeniti podrazumevane vrednosti (defaults) Vašeg browser-a za početnu (home) i pretraživane (search) stranice

7.64

Skenirati skinutne (download-ovane) fajlove na viruse 7.62 Korigovati ekstenzije dokumenata (file extensions) 7.57 Izmeniti Vaša Internet podešavanja (Internet settings) 7.50

Ažurirati (update-ovati) Vaš browser (pretraživač) 7.45 Konvertovati skinute fajlove u druge formate 7.45 Upotrebiti pomoć uključenu u pretraživač (browser help feature) 7.41 Uključuti alate (enable toolbars) 7.34 Popuniti/podneti online prijavu 7.25 Dekompresovati (unzip) skinute fajlove (dokumente) 7.21 Ispuniti online upitnik 7.09 Izvesti složenije pretraživanje koristeći Bulovske iskaze (logički tip pretraživanja, upotreba I, ILI, NE)

7.08

Organizovati omiljene stranice (favourites) Vašeg web browser-a 6.95 Skinuti (download-ovati) dokument sa web stranice putem http i ftp-a 6.87 Pronaći telefonski broj 6.85 Gledati strimovane fajlove (stream file) 6.77 Odrediti značenje web akronima (skraćenica) 6.76 Isprazniti history foldere 6.76 Pronaći e-mail adresu 6.74 Pronaći strimovani dokument (stream file) 6.74 Sačuvati web stranicu kao HTML dokument 6.71 Izbrisati privremene dokumete (temporary files) 6.71 Pronaći zvukovni fajl (sound file) 6.63 Pronaći samo jednu odredjenu reč na web strani 6.61 Poslati web link putem elektronske pošte (e-mail-om) 6.57 Obeležiti (bookmark) web stranicu 6.56 Poslati web stranicu putem elektronske pošte (e-mail-om) 6.54 Pronaći lokaciju na mapi 6.53 Pronaći adresu (ulicu i broj) 6.46 Preslušati zvukovni fajl (sound file) 6.36 Pronaći video dokument 6.33 Osvežiti (refresh) web stranicu 6.33 Sačuvati web stranicu kao tekstualni dokument 6.28 Odštampati web stranicu 6.23 Sačuvati slikovne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 6.21 Pogledati video fajl (movie file) 6.10 Pristupiti web adresi (URL) 6.06 Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 6.01 Pronaći Internet pretraživač 5.98

Pronaći slikovni dokument (sliku) 5.97 Pristupiti svom web browser-u 5.91

60

Poslati fajl u attachment-u e-maila 5.91

Izvesti jednostavno pretraživanje 5.87 Vratiti se na prethodno pogledane web stranice 5.60 Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB HDD) 5.59

Za detaljniji uvid u dobijene rezultate, uradili smo rang listu skorova

dobijenih po svakom pojedinačnom nivou ispitivanja aktivnosti navedenih

u instrumentu. Prikaz rang liste aktivnosti prema nivou težine pravilnog

izvodjena radnje, je sledeći:

Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete 3.82

Kreirati animaciju 3.70

Napraviti website 3.67

Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije presretnuta)

3.42

Održavati (ažurirati) website 3.37

Utvrditi značenje HTML error koda 2.74

Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim računarom 2.47

Razrešiti problem u vezi pretraživača 2.43

Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg browser-a (pretraživača) 2.37

Podesti web kameru 2.32

Instalirati plugin-ove 2.20

Razrešiti problem sa Internet konekcijom 2.19

Izbeći ulazak na neprikladne website-ove 2.17

Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis Provajdera (ISP)

2.10

Izvesti složenije pretraživanje koristeći Bulovske iskaze (logički tip pretraživanja, upotreba I, ILI, NE)

2.09

Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja (dostupnost, multimedija, štampanje itd..)

2.07

Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana za sadržaj (browser content) (npr. sertifikati, lične informacije itd.)

2.03

Upotrebiti pomoć uključenu u pretraživač (browser help feature) 2.02

Promena šifre Vaših web naloga 2.02

Skenirati skinutne (download-ovane) fajlove na viruse 2.01

Korigovati ekstenzije dokumenata (file extensions) 1.95

Konvertovati skinute fajlove u druge formate 1.91

Pronaći strimovani dokument (stream file) 1.89

Dekompresovati (unzip) skinute fajlove (dokumente) 1.86

Ažurirati (update-ovati) Vaš browser (pretraživač) 1.85

Pronaći zvukovni fajl (sound file) 1.83

Reagovati na virus 1.83

Promeniti podrazumevane vrednosti (defaults) Vašeg browser-a za početnu (home) i pretraživane (search) stranice

1.81

Gledati strimovane fajlove (stream file) 1.80

Odrediti značenje web akronima (skraćenica) 1.80

Izmeniti Vaša Internet podešavanja (Internet settings) 1.75

Uključuti alate (enable toolbars) 1.63

61

Sačuvati web stranicu kao HTML dokument 1.61

Organizovati omiljene stranice (favourites) Vašeg web browser-a 1.59

Pronaći samo jednu odredjenu reč na web strani 1.57

Pronaći e-mail adresu 1.51

Pronaći video dokument 1.51

Skinuti (download-ovati) dokument sa web stranice putem http i ftp-a 1.51

Pronaći telefonski broj 1.49

Pronaći slikovni dokument (sliku) 1.48

Poslati web stranicu putem elektronske pošte (e-mail-om) 1.44

Isprazniti history foldere 1.44

Pogledati video fajl (movie file) 1.43

Preslušati zvukovni fajl (sound file) 1.43

Obeležiti (bookmark) web stranicu 1.43

Osvežiti (refresh) web stranicu 1.41

Poslati web link putem elektronske pošte (e-mail-om) 1.41

Sačuvati web stranicu kao tekstualni dokument 1.37

Izbrisati privremene dokumete (temporary files) 1.34

Odštampati web stranicu 1.30

Ispuniti online upitnik 1.29

Sačuvati slikovne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 1.29

Vratiti se na prethodno pogledane web stranice 1.27

Pronaći lokaciju na mapi 1.23

Popuniti/podneti online prijavu 1.21

Poslati fajl u attachment-u e-maila 1.21

Pristupiti web adresi (URL) 1.20

Pristupiti svom web browser-u 1.19

Izvesti jednostavno pretraživanje 1.15

Pronaći adresu (ulicu i broj) 1.14

Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB HDD) 1.14

Pronaći Internet pretraživač 1.11

Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 1.11

Rang lista aktivnosti prema nivou značaja/važnosti pravilnog

izvodjenja radnji za obavljanje dela posla vezanog za web:

Pristupiti svom web browser-u 3.57

Pronaći Internet pretraživač 3.57

Pristupiti web adresi (URL) 3.48

Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 3.43

Izvesti jednostavno pretraživanje 3.39

Reagovati na virus 3.38

Popuniti/podneti online prijavu 3.33

Skinuti (download-ovati) dokument sa web stranice putem http i ftp-a 3.32

Pronaći e-mail adresu 3.31

Poslati fajl u attacment-u e-maila 3.29

Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije 3.25

62

presretnuta)

Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete 3.25

Skenirati skinutne (download-ovane) fajlove na viruse 3.21

Razrešiti problem sa Internet konekcijom 3.17

Pronaći lokaciju na mapi 3.17

Pronaći adresu (ulicu i broj) 3.14

Odštampati web stranicu 3.13

Konvertovati skinute fajlove u druge formate 3.13

Pronaći samo jednu odredjenu reč na web strani 3.09

Dekompresovati (unzip) skinute fajlove (dokumente) 3.07

Sačuvati slikovne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 3.06

Poslati web link putem elektronske pošte (e-mail-om) 3.05

Izbeći ulazak na neprikladne website-ove 3.03

Vratiti se na prethodno pogledane web stranice 3.00

Poslati web stranicu putem elektronske pošte (e-mail-om) 2.99

Pronaći telefonski broj 2.93

Ispuniti online upitnik 2.93

Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis Provajdera (ISP)

2.91

Razrešiti problem u vezi pretraživača 2.90

Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB HDD) 2.90

Obeležiti (bookmark) web stranicu 2.88

Izbrisati privremene dokumete (temporary files) 2.88

Osvežiti (refresh) web stranicu 2.87

Korigovati ekstenzije dokumenata (file extensions) 2.86

Uključuti alate (enable toolbars) 2.83

Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg browser-a (pretraživača) 2.78

Sačuvati web stranicu kao HTML dokument 2.78

Sačuvati web stranicu kao tekstualni dokument 2.75

Pronaći slikovni dokument (sliku) 2.71

Pronaći video dokument 2.71

Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja (dostupnost, multimedija, štampanje itd..)

2.71

Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana za sadržaj (browser content) - (sertifikati, lične informacije)

2.67

Isprazniti history foldere 2.63

Izmeniti Vaša Internet podešavanja (Internet settings) 2.62

Izvesti složenije pretraživanje koristeći Bulovske iskaze (logički tip pretraživanja, upotreba I, ILI, NE)

2.62

Odrediti značenje web akronima (skraćenica) 2.62

Organizovati omiljene stranice (favourites) Vašeg web browser-a 2.61

Promena šifre Vaših web naloga 2.61

Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim računarom 2.54

Pronaći zvukovni fajl (sound file) 2.53

Utvrditi značenje HTML error koda 2.53

Instalirati plugin-ove 2.46

Ažurirati (update-ovati) Vaš browser (pretraživač) 2.45

Preslušati zvukovni fajl (sound file) 2.42

Upotrebiti pomoć uključenu u pretraživač (browser help feature) 2.38

63

Promeniti podrazumevane vrednosti (defaults) Vašeg browser-a za početnu (home) i pretraživane (search) stranice

2.35

Pronaći strimovani dokument (stream file) 2.31

Održavati (ažurirati) website 2.29

Pogledati video fajl (movie file) 2.23

Gledati strimovane fajlove (stream file) 2.15

Podesti web kameru 2.06

Napraviti website 1.97

Kreirati animaciju 1.78 Rang lista aktivnosti prema nivou učestalosti (frekvencije): Pristupiti svom web browser-u 1.15

Pronaći Internet pretraživač 1.29

Izvesti jednostavno pretraživanje 1.33

Vratiti se na prethodno pogledane web stranice 1.33

Pristupiti web adresi (URL) 1.38

Poslati fajl u attacment-u e-maila 1.40

Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 1.47

Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB HDD) 1.55

Pronaći slikovni dokument (sliku) 1.78

Odštampati web stranicu 1.80

Sačuvati slikovne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste komande 1.86

Pronaći e-mail adresu 1.93

Pronaći samo jednu odredjenu reč na web strani 1.94

Skinuti (download-ovati) dokument sa web stranice putem http i ftp-a 2.03

Osvežiti (refresh) web stranicu 2.05

Poslati web stranicu putem elektronske pošte (e-mail-om) 2.11

Poslati web link putem elektronske pošte (e-mail-om) 2.11

Pronaći video dokument 2.12

Pronaći lokaciju na mapi 2.14

Sačuvati web stranicu kao tekstualni dokument 2.17

Pronaći adresu (ulicu i broj) 2.18

Obeležiti (bookmark) web stranicu 2.25

Pronaći zvukovni fajl (sound file) 2.26

Dekompresovati (unzip) skinute fajlove (dokumente) 2.28

Sačuvati web stranicu kao HTML dokument 2.31

Odrediti značenje web akronima (skraćenica) 2.34

Izvesti složenije pretraživanje koristeći Bulovske iskaze (logički tip pretraživanja, upotreba I, ILI, NE)

2.37

Skenirati skinutne (download-ovane) fajlove na viruse 2.41

Konvertovati skinute fajlove u druge formate 2.41

Pronaći telefonski broj 2.42

Pogledati video fajl (movie file) 2.45

Izbrisati privremene dokumete (temporary files) 2.49

Preslušati zvukovni fajl (sound file) 2.51

64

Reagovati na virus 2.51

Pronaći strimovani dokument (stream file) 2.55

Isprazniti history foldere 2.69

Popuniti/podneti online prijavu 2.71

Organizovati omiljene stranice (favourites) Vašeg web browser-a 2.75

Korigovati ekstenzije dokumenata (file extensions) 2.77

Gledati strimovane fajlove (stream file) 2.82

Izbeći ulazak na neprikladne website-ove 2.85

Ispuniti online upitnik 2.87

Uključuti alate (enable toolbars) 2.89

Utvrditi značenje HTML error koda 2.93

Upotrebiti pomoć uključenu u pretraživač (browser help feature) 3.01

Izmeniti Vaša Internet podešavanja (Internet settings) 3.13

Ažurirati (update-ovati) Vaš browser (pretraživač) 3.15

Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg browser-a (pretraživača) 3.31

Razrešiti problem sa Internet konekcijom 3.34

Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete 3.39

Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije presretnuta)

3.40

Instalirati plugin-ove 3.42

Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana za sadržaj (browser content) (sertifikati, lične informacije etc.)

3.42

Promeniti podrazumevane vrednosti (defaults) Vašeg browser-a za početnu (home) i pretraživane (search) stranice

3.48

Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja (dostupnost, multimedija, štampanje itd..)

3.51

Promena šifre Vaših web naloga 3.54

Razrešiti problem u vezi pretraživača 3.59

Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis Provajdera (ISP)

3.65

Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim računarom 3.65

Podesti web kameru 3.78

Održavati (ažurirati) website 4.03

Kreirati animaciju 4.21

Napraviti website 4.38 Na osnovu dobijenih rezultata i rang lista aktivnosti, a prema

preporučenom vodiču za tumačenje rezultata datog od strane autora

instrumenta, možemo zaključiti da je za 37% ispitivanih aktivnosti

vezanih za korišćenje weba u okviru obavljanja rada u organizaciji,

potrebno sprovesti ''inicijalnu formalnu obuku'' (jednokratno), dok je za

63% pomenutih aktivnosti dovoljna informalna obuku na radnom mestu

(on-the-job training).

65

2.5

3

3.5

4

Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete

Utvrditi da li nekohakuje Vaš računar doksurfujete

3.82 3.25 3.39

1 2 3

Lista aktivnosti u vezi kojih je potrebno organizovati ''inicijalnu formalnu

obuku'' su:

1. Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete, 2. Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije

presretnuta), 3. Napraviti website, 4. Održavati (ažurirati) website, 5. Kreirati animaciju, 6. Razrešiti problem u vezi pretraživača, 7. Razrešiti problem sa Internet konekcijom, 8. Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis Provajdera

(ISP), 9. Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim računarom, 10. Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg browser-a (pretraživača), 11. Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja (dostupnost, multimedija, štampanje

itd..), 12. Utvrditi značenje HTML error koda, 13. Promena šifre Vaših web naloga, 14. Podesti web kameru, 15. Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana za sadržaj (browser content) (npr.

sertifikati, lične informacije itd.), 16. Instalirati plugin-ove, 17. Izbeći ulazak na neprikladne website-ove,

Detaljnija razrada rang lista pokazala je da aktivnost koja svim

ispitanicima predstavlja najveću poteškoću, a ujedno se nalazi i na samom

vrhu liste prioriteta sprovodjenja obrazovnih aktivnosti, je ajtem iz

instrumenta ''da li neko hakuje Vaš računar dok surfujete''(grafikon 1).

Grafikon 1.

Ova aktivnost iz grupe ODRŽAVANJA SIGURNOSTI, se nalazi na

dvanaestom mestu po nivou značaja, a tek na pedesetom mestu po

66

učestalosti izvršavanja. Aktivnost koja zauzima drugo mesto na zbirnoj

rang listi skorova je takodje iz grupe ODRŽAVANJA SIGURNOSTI, ''utvrditi

da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije

presretnuta''(grafikon 2). Na rang listi poteškoća, zauzima četvrto mesto,

a na rang listi učestalosti, pedesetprvo.

3.13.23.3

3.43.5

Utvrditi da je website siguran (tj. da informacija poslata ka site-u nije presretnuta)

Utvrditi da je websitesiguran (tj. dainformacija poslata kasite-u nije presretnuta)

3.42 3.25 3.4

1 2 3

Grafikon 2.

Uočeni rezultati ističu da je posebno značajno da jednokratne (inicijalne)

formalne obuke bude usmerene ka podizanju nivoa znanja i sposobnosti

zaposlenih u oblasti ODRŽAVANJA SIGURNOSTI u okviru korišćenja Web-

a. Zanimljivo je da se na dva naredna mesta, u samom vrhu prioritetne

liste, nalaze radnje koje se tiču UPOTREBE MULTIMEDIJA, konkretno

sledeće aktivnosti:

• Napraviti website, i

• Održavanje (ažuriranje) website-a.

Ovo je još jedan dobar pokazatelj pravca i sadržaja koji treba imati u vidu

prilikom organizovanja obrazovnih aktivnosti. Primenjeni andragoški

model utvrdjivanja obrazovnih potreba, sa jasno izraženom doslednošću

ukazuju na oblasti u kojima se uočava najizraženija prisutnost obrazovnih

potreba zaposlenih za korišćenje WWW-a u organizaciji. Na opštem nivou

razmatranja dobijenih rezultata može se doći do zaključka da je uočeni

nivo znanja i sposobnosti korišćenja WWW-a zaposlenih u organizaciji, u

relativnom skladu sa zahtevanim nivoom znanja i sposobnosti od strane

organizacije, odnosno dela posla vezanog za Web koji se u njima odvija.

67

Prema proceni zaposlenih, najveći značaj u okviru obavljanja njihovog

dela posla vezanog za Web, ima aktivnost pristupanja Web browseru i

pronalaženje Internet pretraživača, što je prema dobijenim podacima

ujedno i najučestalija radnja koju oni izvode u okviru rada (Grafikon 3).

1.19

3.57

1.15

5.91

1.11

3.57

1.29

5.98

0

5

10

15

Pronaći Internetpretraživač

1.11 3.57 1.29 5.98

Pristupiti svom webbrowser-u

1.19 3.57 1.15 5.91

1 2 3 4

Grafikon 3

Odmah nakon pomenutih aktivnosti, zaposleni ističu kao najznačajnije, još

tri aktivnosti:

• Pristupiti web adresi (URL),

• Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem

copy/paste komande,

• Izvesti jednostavno pretraživanje.

Istovremeno, ove aktivnosti se nalaze u samom vrhu učestalosti

izvršavanja. Na rang listi prioriteta preduzimanja obrazovnih intervencija,

ove aktivnosti se nalaze pri samom dnu, drugim rečima, zaposleni

poseduju sasvim zadovoljavajući nivo znanja, sposobnosti i veština

potrebnih za njihovo izvršavanje. Medjutim, ako se uzme u obzir široki

spektar mogućnosti koje primena World Wide Web-a u organizacijama

može da ponudi (što je obrazloženo u teorijskom delu istraživanja), stiče

se utisak da je stepen iskorišćenosti tih potencijala u našim

organizacijama izuzetno nizak. Adekvatanim pristupom razvoju ljudskih

resursa u organizaciji, potrebno je aktivirati zaposlene u smeru boljeg

iskorišćenja ovih potencijala. Aktivnostima koje uključuju poboljšanje

proizvodnog procesa, kao i adekvatnim motivisanjem i usmeravanjem

68

zaposlenih da se fokusiraju na svoj profesionalni razvoj je moguće

napraviti pomak u pravcu razvoja organizacije i realizacije dobro

osmišljenih savremenih strateških pristupa. Sistematskim usavršavanjem

zaposlenih in-service programima, postiže se podizanje nivoa kadrovskog

potencijala, koji predstavlja potencijalnu snagu za prevazilaženje brojnih

problema sa kojima se organizacije u Srbiji susreću. Uzevši u obzir

nezavidan polažaj naše privrede, nije teško zaključiti da je za najveći broj

organizacija u Srbiji potrebno preispitati kakva je realnost brige o

obrazovnim potrebama zaposlenih, i kakva se uopšte kadrovska politika

nalazi u samoj osnovi organizovanja rada u našoj zemlji.

Grafikon 4

Kako je ispitivanje pokazalo, najveći broj ispitanika je u potpunosti

ovladalo veštinom transfera podataka na prenosive medije (Grafikon 4).

Medjutim, ni ovo ne označava situaciju u kojoj preduzimanje obrazovnih

aktivnosti nije potrebno. Razlog tome proizilazi iz činjenice da se

savremene tehnologije ubrzano smenjuju, samim tim, zadovoljavajući

nivo znanja, veština i sposobnosti u datom trenutku, vremenom gubi svoj

aktivni potencijal. Bez kontinuiranog profesionalnog razvoja kadrova

nemoguće je obezbediti održanje (a posebno ne poboljšanje)

zadovoljavajućeg nivoa produktivnosti na nivou organizacije.

0

2

4

Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB HDD)

Prebacivanje podatakana prenosive medije(CD,DVD,FLASH,USBHDD)

1.14 2.9 1.55

1 2 3

69

3. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Svet rada, kao fundamentalni deo savremenog društva predstavlja

posebno osetljivo područje manifestovanja promena izazvanih tehničko –

tehnološkim razvojem društva i sve većeg učešća informacionih

tehnologija u procesima rada. Opstanak savremene organizacije odredjen

je njenom adaptibilnošću na uslove okruženja čija je osnovna odlika

izrazita promenljivost i kompetitivnost. Kombinovanjem novih znanja i

savremenih naučno-tehničkih dostignuća, stvaraju se uslovi za adekvatno

upravljanje materijalnim i ljudskim resursima što je ujedno i jedan od

bitnih preduslova njenog opstanka i razvoja. Jedan od osnovnih zadataka

u tom procesu je adekvatno i kontinuirano praćenje aktuelnih obrazovnih

potreba zaposlenih u organizacijama. Primenom savremenih andragoških

modela ispitivanja obrazovnih potreba ostvaruje se najpodesnija

konkretizacija obrazovnih potreba, što predstavlja temelj svakog daljeg

planiranja obrazovnih aktivnosti u organizaciji.

Prikazano istraživanje ukazalo je na važna područja vezana za

primenu World Wide Web-a u organizaciji u vezi kojih se javlja potreba za

profesionalnim razvojem zaposlenih u organizacijama na našem tlu.

Praksa stručnog usavršavanja kadova je u primetnoj meri zapostavljena

usled višegodišnje ekonomske krize kakva je prisutna na našim

prostorima, ali treba imati u vidu da upravo ulaganje u kadrovske

potencijale predstavlja jednu od mogućih strategija prevazilaženja brojnih

društvenih problema. Sa obzirom na promenjivost okruženja i trend

rastuće primene informacionih tehnologija u procesima produkcije, ističe

se neophodnost da se ovom problemu posveti puna pažnja. Sistematičnim

rešavanjem uočenih nedostataka sistema obrazovanja društava u razvoju,

medju kojima se nalazi i Srbija, otvara se mogućnost njihovog uključenja

u savremene tokove globalnog društvenog razvoja. Profesionalni razvoj

zaposlenih je neophodno sagledati u kontekstu koncepcije doživotnog

obrazovanja i učenja i kroz dobro osmišljene aktivnosti, maksimalno

promovisati vrednost i značaj znanja za budući razvoj naše zemlje kroz

implementaciju savremenih tehnologija. Ovo se posebno odnosi na

profesionalni razvoj zaposlenih u organizacijama koje implementiraju

70

savremene informacione tehnologije u kakvim je naše istraživanje

sprovedeno.

Polazeći od hipoteze da je obrazovne potrebe zaposlenih u oblasti

korišćenja World Wide Web-a moguće efikasno utvrditi primenom

savremenih andragoških modela utvrdjivanja obrazovnih potreba, u

našem istraživanju smo na osnovu prikupljenih podataka utvrdili da je

primena Web User Training Needs Assessment primena u organizacijama

na teritoriji Srbije itekako efikasna. Na osnovu saznanja dobijenih

istraživanjem, uočavamo da primenjeni instrument sa visokom

doslednošću ukazuje ne važne oblasti gde su obrazovne intervencije

neophodne za efikasno korišćenje Web-a u cilju vršenja radnih zadataka.

Pored toga, ovaj instrument pruža uvid u hijerarhiju uočenih potreba,

precizno ističući prioritetne oblasti. Posebno značajno za razmatranje

informacija koje ovaj model pruža, jer bitno ukazuje na samu prirodu

uočenih obrazovnih potreba, drugim rečima, pruža saznanje da li one

nastaju na osnovu teškoće izvodjenja specifičnih radnji, značaja koji je

odredjen zadatkom, ili na osnovu učestalosti vršenja specifičnih aktivnosti

sa kojima se zaposleni susreće u svom radu. Ovako detaljan uvid u

prirodu i značaj obrazovnih potreba specifične organizacije je od

neprocenjivog značaja za proces planiranja i programiranja obrazovnih

aktivnosti koje će te potrebe biti u stanju da zadovolje.

Još jedno značajno pitanje koje se na osnovu rezultata istraživanja

nameće kao vredno razmatranja su aktuelne mogućnosti koje se

zaposlenima pružaju u cilju povećanja nivoa relevantnih znanja, veština i

sposobnosti u oblasti korišćenja World Wide Web-a u okviru obavljanja

radnih zadataka. Kako su rezultati pokazali, najizraženije obrazovne

potrebe se uočavaju u oblasti održavanja sigurnosti (maintain security) na

Webu. Uprkos činjenici da je u našoj zemlji dostupna široka ponuda obuka

različitih nivoa iz oblasti informatike, Interneta i korišćenja World Wde

Web-a, relevantna znanja iz oblasti održanja sigurnosti na Web-u ipak

izostaju. Ovo značajno ukazuje na to da prilikom koncipiranja ovih

programa, nisu u dovoljnoj meri uzete u obzir relevantne obrazovane

potrebe populacije kojoj su namenjeni. Zadatak andragoške profesije u

tom kontekstu bi bio promovisanje svrsishodnijih pristupa programiranju

sadržaja obrazovne ''ponude'' u Srbiji.

71

PRILOG

72

INSTRUMENT

WEB USER TRAINING NEEDS ASSESSMENT (WUTNA)

Molimo Vas da popunite sledeći upitnik zaokruživanjem odgovarajućih tvrdnji u skladu sa gradacijom prikazanoj u tabeli ispod.

Pitanja se odnose na korišćenje web-a u sklopu Vašeg svakodnevnog posla. Upitnik je anoniman.

*Ukoliko radnju niste nikada izvodili, procenite koliko bi za Vas bilo teško da je izvedete.

PRISTUPANJE RADNJAMA NA WEB-U

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Pristupiti svom web browser-u

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Pristupiti web adresi (URL)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Izmeniti Vaša Internet podešavanja

(Internet settings) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Razrešiti problem sa Internet konekcijom

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Primeniti tehničku pomoć (upustvo) dobijeno od strane Internet Servis

Provajdera (ISP)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

PRONALAŽENJE ONOGA ŠTO VAM JE

POTREBNO

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Pronaći Internet pretraživač

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

TEŽINA*

PRAVILNOG IZVODJENJA RADNJE

ZNAČAJ/VAŽNOST

PRAVILNOG IZVRŠAVANJA RADNJE

UČESTALOST

IZVODJENJA RADNJE

1 = JEDNOSTAVNO mi je da ovo izvedem (uradim)

1 = od MINIMALANOG ZNAČAJA za obavljanje onog dela mog posla

koji je vezan za web

D = Izvodim ovu radnju jednom DNEVNO ili češće

2 = DONEKLE JEDNOSTAVNO mi je da ovo izvedem (uradim)

2 = od ODREDJENOG ZNAČAJA za obavljanje onog dela mog posla

koji je vezan za web

W = Izvodim ovu radnju jednom NEDELJNO

3 = RELATIVNO TEŠKO mi je da ovo izvedem (uradim)

3 = od PROSEČNOG ZNAČAJA za obavljanje onog dela mog posla koji

je vezan za web

M = izvodim ovu radnju jednom MESEČNO

4 = TEŠKO mi je da ovo izvedem (uradim)

4 = od NADPROSEČNOG ZNAČAJA za obavljanje onog dela

mog posla koji je vezan za web

Y = izvodim ovu radnju JEDNOM GODIŠNJE ili redje

5 = VEOMA TEŠKO mi je da ovo izvedem ili

NE ZNAM KAKO DA IZVEDEM ovuradnju/zadatak

5 = od IZUZETNOG ZNAČAJA za obavljanje onog dela mog posla koji

je vezan za web

N = NIKADA nisam izveo ovu radnju/zadatak

73

Izvesti jednostavno pretraživanje

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Izvesti složenije pretraživanje koristeći

Bulovske iskaze (logički tip pretraživanja,

upotreba I, ILI, NE)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Pronaći adresu (ulicu i broj)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Pronaći lokaciju na mapi 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Pronaći e-mail adresu 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Pronaći telefonski broj 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Pronaći samo jednu

odredjenu reč na web strani

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Pronaći slikovni dokument (sliku)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Pronaći video dokument 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Pronaći strimovani

dokument (stream file) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Pronaći zvukovni fajl (sound file)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

UPOTREBA MULTIMEDIJA

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Ažurirati (update-ovati) Vaš browser (pretraživač)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Instalirati plugin-ove 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Pogledati video fajl

(movie file) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Gledati strimovane fajlove (stream file)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Preslušati zvukovni fajl (sound file)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Podesti web kameru 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Napraviti website 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Održavati (ažurirati) website

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

OČUVANJE SIGURNOSTI

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Utvrditi da je website siguran

(tj. da informacija poslata ka site-u nije

presretnuta)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Utvrditi da li neko hakuje Vaš računar dok

surfujete 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Skenirati skinutne (download-ovane) fajlove

na viruse 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Reagovati na virus 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Izbeći ulazak na

neprikladne website-ove

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Izmeniti sigurosna podešavanja Vašeg

browser-a (pretraživača) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

74

IZVODJENJE

INTERAKTIVNIH ON-LINE RADNJI

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Popuniti/podneti online prijavu

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Ispuniti online upitnik 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Osvežiti (refresh) web

stranicu 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Obeležiti (bookmark) web stranicu

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Vratiti se na prethodno pogledane web stranice

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Odštampati web stranicu 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Odrediti značenje web akronima (skraćenica)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Utvrditi značenje HTML error koda

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Upotrebiti pomoć uključenu u pretraživač (browser help feature)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Sačuvati web stranicu kao HTML dokument

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Sačuvati web stranicu kao tekstualni dokument

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Poslati web stranicu putem elektronske pošte

(e-mail-om) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Poslati web link putem elektronske pošte (e-

mail-om) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Uspostaviti Telnet konekciju sa drugim

računarom 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

RAD SA FAJLOVIMA

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Skinuti (download-ovati) dokument sa web

stranice putem http i ftp-a

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Dekompresovati (unzip) skinute fajlove (dokumente)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Konvertovati skinute fajlove u druge formate

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Korigovati ekstenzije dokumenata

(file extensions) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

ODRŽAVANJE VAŠEG BROWSER-A

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Uključuti alate (enable toolbars)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Izbrisati privremene dokumete (temporary

files) 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Isprazniti history foldere 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

75

Organizovati omiljene stranice (favourites) Vašeg web browser-a

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Promeniti podešavanja Vašeg browser-a vezana

za sadržaj (browser content)

(sertifikati, lične informacije)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Promeniti podrazumevane

vrednosti (defaults) Vašeg browser-a za početnu (home) i

pretraživane (search) stranice

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Izmeniti ''napredna'' (advanced) podešavanja

(dostupnost, multimedija, štampanje

itd..)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Razrešiti problem u vezi pretraživača

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

DODATNI ZADACI/RADNJE

TEŽINA

ZNAČAJ / VAŽNOST

UČESTALOST

Kreirati animaciju 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N Promena šifre Vaših web

naloga 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Prebacivanje podataka na prenosive medije (CD,DVD,FLASH,USB

HDD)

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Poslati fajl u attacment-u e-maila

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Sačuvati tekstualne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste

komande

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Sačuvati slikovne sadržaje sa web stranice korišćenjem copy/paste

komande

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

Zahvaljujemo Vam na učešću! Molimo Vas prosledite Vaš popunjeni upitnik osobi koja Vam ga je dala.

76

Web User Training Needs Assessment (WUTNA) Vodič za evaluatore

Upustvo: • Razmotrite sve zadatke u upitniku. Uklonite, modfikujte ili dodajte

zadatke kako je prigodno za vašu organizaciju i tehnologiju. • Neka svaki korisnik web-a u vašoj organizaciji ispuni upitnik • Sakupite popunjene upitnike. Pregledajte sve rezultate ocenjujući svaki

pojedinačni zadatak. Na primer:

PRISTUPANJE RADNJAMA NA WEBU

TEŽINA

ZNAČAJ

UČESTALOST

Pristupanje Vašem browseru

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 D W M Y N

2 + 4 + 1 = 7

• Imajte u vidu da se učestalost ocenjuje prema sledećem pravilu: D = 1 W =2 M= 3 Y = 4 N = 5 • Nakon što ocenite svaki zadatak ponaosob na svakom upitniku,

odredite srednju vrednost za svaki zadatak. Da bi ste izračunali srednju vrednost, saberite sve individualne skorove zajedno za svaku datu aktivnost a zatim podelite sa brojem zapolenih koji su popunjavali upitnik. Srednja vrednost bi trebala biti izmedju 3.0 i 15.0, uključujući i ove dve vrednosti.

• Rangirajte zadatke od najviše do najniže vrednosti srednje vrednosti.

Time ste kreirali prioritetnu listu obrazovnih potreba korisnika web-a korišćenjem sistematskog pristupa treningu.

• Kao najprigodniji, koristite sledeći vodič za odredjivanje najboljeg tipa

treninga (obuke) As appropriate, use the following guide to determine the best type of training:

Srednja vrednost: 3-7 -- Formalna obuka nije neophodna – usmeravati specifične

potrebe kroz informalnu obuku na radnom mestu (on-the-job training - OJT)

8-11 -- Potreban inicijalni formalni trening (jednokratno) 12-15 -- Potreban inicijalni i kontinuirani formalni trening

77

LITERATURA

1. Alibabić, Š., Ovesni, K. (2004), Andragoški modeli utvrdivanja obrazovnih potreba u organizaciji, ka postizanju optimalne performanse, 2004 Zbornik radova, Beograd: Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, str. 115-128.

2. Alibabić, Š. (2008), Konceptualne i organizacione karakteristike daljeg

obrazovanja, Alibabić, Š, Pejatović, A. (ur.), Obrazovanje i učenje - pretpostavke evropskih integracija Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju, str. 9-21.

3. Bandjur, V., Potkonjak N. (1990), Metodologija pedagogije, Beograd: Savez

pedagoških društava Jugoslavije.

4. Bolčić, S. (2003), Svet rada u transformaciji, Beograd: Plato.

5. Clark, D., R. (2004), Performers in the Organization - Performance Analysis Quadrant, Retrieved April 25, 2010: http://www.nwlink.com/~donclark/performance/performer.html

6. Combe, C. (2006), Introduction to e-business: Management and Strategy,

Oxford: Butterworth-Heinemann. 7. Conklin, N. L., Hook, L. L., Kelbaugh, B. J., Nieto, R. D. (2002), Examining

a professional development system: A comprehensive needs assessment approach, Journal of Extension 40(4).

8. Conklin, N. L., Hook, L. L., Kelbaugh, B. J., Nieto, R. D. (2003), Identifying

training needs of extension personnel: A Comprehensive Model, Proceedings of the 19th Annual Conference AIAEE 2003, Raleigh, North Carolina, USA, str. 148-159.

9. Collins Cobuild English Dictionary for Advanced Learners, 4th edition

(2003), London: HarperCollins Publishers

10. Despotović, Lj., M. (2000), Igra potreba - andragoške varijacije, Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

11. Employee. (n.d.). In United Nations Data Glossary, Retrieved from

http://data.un.org/Glossary.aspx

12. Kulić, R., Despotović, M. (2005), Uvod u andragogiju (treće izdanje), Beograd: Svet knjige.

13. Kulić, R. (1985), Radna organizacija kao obrazovno-kulturna sredina,

Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Katedra za andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

14. Kulić, R. (1997), Sadržaj rada i obrazovanje, Beograd: Institut za

pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.

78

15. Karvalics, L., Z. (2007), Information Society – what is it exactly? (The

meaning, history and conceptual framework of an expression), Budapest: Education and Culture, March-May coursebook, Leonardo da Vinci project.

16. Milovanović, G. (2002), Internet i globalizacija, Pavićević, P. i dr. (ur.),

Aspekti globalizacije - sa pregledom osnovnih pojmova, Beograd: Centar za proučavanje informacionih tehnologija, Beogradska otvorena škola.

17. OECD (1996), The Knowledge-Based Economy, Paris: Head of Publications

Service, OECD.

18. Ovesni, K., Samurović, S. (2000), Constraints on Adult Education in the Era of “Digital Revolution” (Digital technology as a sword that can turn out either way), Spark-online (exploring electronic consciousness), issue 4.0, January, Constraints.html URL: http://www.spark-online.com

19. Ovesni, K. (2000), New Technologies in Adult Education, a paper

unofficially presented at Workshop ''Problems of curriculum and New technologies in Education'', International Conference ''Educational Systems in Balkan Countries: Issues and Trends'', Balkan Society for Pedagogy and Education, Istanbul, Turkey, 21-23 September.

20. Ovesni, K. (2001), Razvoj kadrova za realizaciju koncepcije medijske

Pismenosti, International Conference "Tehnologija i informatika u obrazovanju - izazov 21. veka”, Institut za pedagoška istraživanja, i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, Belgrade: 29-30 May 2001. Filozofski fakultet, Beograd.

21. Ovesni, K. (2007), Planiranje kadrova i obrazovanja, Beograd: Filozofski

fakultet, hrestomatija.

22. Ovesni, K. (2008), Andragoška podrška realizaciji koncepta organizacije koja uči kroz primenu informacione tehnologije, Alibabić, Š, Pejatović, A. (ur.), Obrazovanje i učenje - pretpostavke evropskih integracija Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju, str. 179-191.

23. Ovesni, K. (2009), Razvoj ljudskih resursa, Beograd: Filozofski fakultet,

hrestomatija.

24. Oljača, M., Kosanović, M. (1987), Andragoška profesionalna orijentacija u udruženom radu, Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju.

25. Oxford English Dictionary, Second edition (1989), ed. J. Simpson, E.

Weiner, Oxford: Clarendon Press

26. Pastuović N. (1978), Obrazovni ciklus, Zagreb: Andragoški centar.

27. Pejatović, A. (1994), Vrednosne orijentacije i obrazovne potrebe odraslih,

Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

28. Popović, Ž. (2008), Učesnici na tržištu – Konkurencija, Beograd: LINK

group, http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=4740

79

29. Rihta, R. i saradnici (1972.), Civilizacija na raskršcu – Društvene i ljudske

posledice naučnotehničke revolucije, Beograd: Komunist. 30. Samolovčev, B., Muradbegović, H. (1979), Opšta andragogija, Sarajevo:

IRO ''Veselin Masleša''.

31. Savićević, D. (1989), Koncepcija obrazovnih potreba u andragogiji, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Institut za pedagoška istraživanja, Katedra za andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

32. Savićević, D. (1992), Priroda i karakteristike interesa u andrgogiji,

Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Katedra za andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

33. Savićević, D. (2006), Andragogija i andragoška profesija pred izazovima

XXI veka, Alibabić, Š, Pejatović, A. (ur.), Andragogija na početku trećeg milenijuma, Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet, str. 393-402.

34. Swanson, R. A., Holton, E. F. III (2001), Foundations of Human Resource

Development, San Francisco: Berrett-Koehler Publishers, Inc. 35. Štambuk, V. (2005), Informatika i Internet, Beograd: Fakultet političkih

nauka, Čigoja.

36. Turban E., McLean E., Wetherbe J. (2003), Informaciona tehnologija za menadžment, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

37. Toffler, A. (1990), Powershift : knowledge, wealth, and violence at the edge

of the 21st century, New York: Bantam Books.