JEZIK, KNJIŽEVNOST, DISKURS: JEZIČKA ISTRAŽIVANJA

Biblioteka NAUNI SKUPOVI
Urednice: Prof. dr Biljana Miši Ili Prof. dr Vesna Lopii
Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Bojana Dimitrijevi
Akademski i recenzentski odbor: Prof. dr Vesna Lopii Prof. dr Biljana Miši Ili Prof. dr ore Vidanovi Prof. dr Dragana Mašovi Prof. dr Mihailo Antovi Prof. dr Miloš Kovaevi Prof. dr Sneana Bilbija Prof. dr Marija Kneevi Prof. dr Yunichi Toyota Prof. Colin Nicholson Prof. dr Walter Epp Prof. dr Sofija Miloradovi Prof. dr Savka Blagojevi Prof. dr Anelka Pejovi Prof. dr Violeta Stojii Dr Biljana Sikimi Doc. dr Dušan Stamenkovi Doc. dr Olga Pani-Kavgi
Sekretari konferencije: Mr Ljiljana Jankovi
Recenzenti: Prof. dr ore Vidanovi Prof. dr Vidan Nikoli Prof. dr Igor Laki
Univerzitet u Nišu Filozofski fakultet
Urednice: Biljana Miši Ili
Zbornik radova
Niš, 2015.
UVOD Biljana Miši Ili i Vesna Lopii DISKURS KAO TEKST, KONTEKST I OBLIK DRUŠTVENE PRAKSE .................
Plenarno izlaganje Slavica Perovi ANALIZA DISKURSA I KNJIEVNO DJELO ............................................................ I SPECIFINI DISKURSI – TEKST, STIL I REGISTAR
. ......................................................................................
, A ...........................................................................
O A ..........................................................
Jelena Mati DISCOURSE SYSTEM OF TWO UNIVERSITY WEBSITES .....................................
, .........................................
Maja Stevanovi POJMOVNE METAFORE TAJNOG GOSTA U OBLASTI RESTORANSKE KRITIKE ...........................................................................................
, ..................... Mirjana Filipovi THE LANGUAGE OF FLESH AND ROSES IN FRAGRANCE ADVERTISING-DISCOURSE ANALYSIS OF FRAGRANCE WRITTEN ADS ........
Maja Stanojevi Goci METAFORE U PRAVNOM DISKURSU EVROPSKE UNIJE .....................................
Andrej Blagojevi PRAVNI DISKURS U FUNKCIJI ZAŠTITE KNJIEVNOG DELA ...........................
9
31
49
63
79
91
105
119
129
139
151
165
SADRAJ
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS: JEZIKA ISTRAIVANJA
, ..................................................................
......................................................
Dušan Stamenkovi, Miloš Tasi ANALIZA DISKURSA U VIZUELNOM JEZIKU STRIPA .........................................
...........
II DISKURS , POLITIKA, KOMUNIKACIJA
Vladimir Figar, Mihailo Antovi METAPHOR CLUSTERS IN THE NEW YORK TIMES PRESS REPORTS OF THE 2012 PRESIDENTIAL ELECTIONS IN THE U.S. ........................................
Anrijana Anii MODALITY IN POLITICAL DISCOURSE: MODALISED UTTERANCES IN THE OBAMA-ROMNEY ELECTION DEBATE .....................................................
Milena Podolšak PUT KA BOLJOJ BUDUNOSTI: KRITIKO-KOGNITIVISTIKA ANALIZA TEMPORALNIH METAFORA U SRPSKOM POLITIKOM DISKURSU ................
Tatjana urovi COGNITIVE LINGUISTICS MEETS CRITICAL DISCOURSE ANALYSIS: THE REPRESENTATION OF ASYLUM SEEKERS IN SERBIAN MEDIA DISCOURSE .....................................................................................................
Strahinja Stepanov SERBIAN PRESIDENTIAL (PRE-)ELECTION SLOGANS: TEXTUAL AND ILLOCUTIONARY ASPECT ............................................................
, ............................................................................
Melina Nikoli METALINGUISTIC MEANS FOR EXPRESSING POWER IN DISCOURSE ...........
René Lacroix METACOMMUNICATING ON ONE’S OWN SOCIALLY DEVALUATED BEHAVIOR ..........................................................................................
Marija Kusevska MITIGATING DISAGREEMENT: CROSS-CULTURAL PERSPECTIVE ..................
179
193
203
219
233
259
271
283
295
315
327
339
351
Saša Treni USE OF ANGLICISMS, CODE-SWITCHING AND GRAMMAR MISTAKES IN SPOKEN DISCOURSE OF THE FIRST GENERATION OF SERBIAN IMMIGRANTS IN CANADA ........................................................................................
......................................................................................
III DISKURSNA VREDNOST ELEMENATA JEZICKOG SISTEMA
...................................................................................
Vladimir . Jovanovi, Savka Blagojevi THE ROLE OF TAG QUESTIONS IN ENGLISH AND SERBIAN INTERVIEW DISCOURSE ............................................................................................
Aleksandar Peji PAUSES AND SPEECH RATE AS CORRELATES OF PERSUASIVENESS IN SERBIAN AND ENGLISH POLITICAL DISCOURSE ................................................
Predrag Novakov MODALNI GLAGOLI U ENGLESKOM I SRPSKOM NAUNOM DISKURSU .....
...........................................................
eljka Babi EXPLORING TOPICALISATION IN DISCOURSE .....................................................
Vladan Pavlovi I’M AFRAID THERE’S NO SUBORDINATE CLAUSE HERE – ON THE STATUS OF SOME ‘ADJECTIVE COMPLEMENT’ CLAUSES FROM DISCOURSE PERSPECTIVE ...............................................................................................................
Sofija Bilandija, Zorica Kovaevi STRUKTURISANJE UZRONO-POSLEDINIH ODNOSA U DISKURSU NORVEŠKIH NOVINSKIH VESTI ...............................................................................
Miloš D. uri NEKI ASPEKTI ENGLESKOG DISKURSA ELEKTROTEHNIKE ............................
Jelica Toši COLLOCATIONS IN ENVIRONMENTAL PROTECTION DISCOURSE .................
– .........................................................................................
363
377
393
405
423
435
449
463
473
485
495
511
523
.......................................................................................................
– .....................................................
. ..................................................................................................
IV DISKURSNA PERSPEKTIVA U NASTAVI STRANIH JEZIKA
Marija Stojkovi USING THE SINCLAIR AND COULTHARD MODEL OF DISCOURSE ANALYSIS FOR EXAMINING CLASSROOM COMMUNICATION IN UNIVERSITY LEVEL ELT ......................................................................................
Jasmina Djordjevic THE NEGATIVE TRANSFER OF SOCIAL MEDIA DISCOURSE IN FORMAL EMAIL CORRESPONDENCE BETWEEN STUDENTS AND THEIR TEACHERS ..............................................................................................
Sabina Halupka-Rešetar EFL LEARNERS’ PRAGMATIC COMPETENCE IN ADDRESSING THE INTERLOCUTOR ..................................................................................................
Daniela Kirovska-Simjanoska ESP STUDENTS AS SPOKEN DISCOURSE ANALYSTS – TAKING THE LANGUAGE FROM THE TEXTBOOK AND MAKING IT REAL ...................
Marijana Marjanovikj Apostolovski DISCOURSE PERSPECTIVE IN ENGLISH FOR SPECIFIC PURPOSES COURSE DESIGN ......................................................................................................... Milica Jotov NEOPHODNOST UKLJUIVANJA I KULTUROLOŠKIH KOMPONENATA U ANALIZU DISKURSA ...............................................................................................
535
551
567
591
605
523
639
649
659
9
DISKURS KAO TEKST, KONTEKST I OBLIK DRUŠTVENE PRAKSE
Zbornik Jezik, knjievnost, diskurs: jezika istraivanja predstavlja jedan od dva toma radova sa osme multidisciplinarne meunarodne konferencije Jezik, knjievnost, diskurs, odrane na Filozofskom fakultetu u Nišu 25. i 26. aprila 2014. godine.
Kao i prethodnih godina, široko koncipirana tema, koja je omoguila mnogo razliitih pristupa, izazvala je veliko interesovanje istraivaa iz razliitih filoloških i srodnih disciplina, tako da je na konferenciji bilo skoro sto sedamdeset uesnika sa razliitih univerziteta i naunih institucija u Srbiji i iz inostranstva (Crna Gora, Bo- sna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Francuska). Nakon selekcije prispelih radova, odabrano je osamdeset devet, koji se i ovoga puta objavljuju u dva toma – jedan koji sadri etrdeset šest radova iz oblasti jezikih, kako teorijskih tako i primenjenolingvistikih istraivanja, a drugi koji donosi etrdeset tri rada iz oblasti knjievnih i sociokulturoloških prouavanja.
Osnovna ideja od nastanka ovog sada ve tradicionalnog multidisciplinarnog skupa bila je da se bavi prouavanjem jezika i knjievnosti u odnosu na neke od ak- tuelnih društvenih pojava i pojmova, pa bi se tema diskursa mogla donekle smatrati malim zaokretom ka više filološkoj perspektivi. Evidentno je, meutim, da su u proteklih pedesetak godina termini ’diskurs’ i ’analiza diskursa’ postali kljuni pojmovi u mnogim akademskim disciplinama, ukljuujui i lingvistiku, knjievnoteorijske studije, komunikologiju i druge društvene nauke. To je pre svega bio odraz sve veeg interesovanja za prouavanje jezika na nadreeninom nivou, u stvarnoj upotrebi i u razliitim jezikim i vanjezikim kontekstima (situacioni, društveno-istorijski, intertekstualni).
Ipak, uprkos brojnim i raznovrsnim prouavanjima, paradoksalno je da su ovi pojmovi i dalje nedovoljno precizno definisani, moda upravo zato što svaka disciplina i poddisciplina analizi diskursa prilazi iz ugla svog primarnog fokusa istraivanja. Zbog toga ini se da nikad nije naodmet organizovati konferenciju posveenu prouavanju diskursa kao strukturisanih primera tekstova i u usmenom i u pisanom obliku, iji je cilj da saopšte neke informacije, znanja, poglede i ideje, pri emu bi fokus istraivanja bio kako na unutrašnjim odnosima u okviru datog diskursa tako i na spoljašnjim odnosima izmeu razliitih diskursa i razliitih aspekata interdiskur- zivnosti. Iz perspektive lingvistikih, knjievnoteorijskih i kulturoloških disciplina, imajui u vidu kritiko i humanistiko stanovište, namera nam je bila da istraujemo skrivene društvene, kulturne, interkulturne i meujezike strukture, koje se mogu pretpostaviti ili ispoljiti kroz konkretne tekstove. U tom smislu, naša stanovišta su
Jezik, knjievnost, diskurs Jezika istraivanja
10
University of Niš Faculty of Philosophy
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM
bliska kritikoj analizi diskursa, koja jezik posmatra kao oblik društvene prakse, a sagledava ga kroz tekstove, procese stvaranja i interpretacije tekstova i društvene uslove koji ih determinišu.
U najširem smislu, da se posluimo citatom iz nedavno objavljene knjige, sma- tramo da je „analiza diskursa jedan od naina da se angaujemo na veoma vanom ljudskom zadatku. Zadatak je sledei: razmisliti dublje o znaenjima koja pripisuje- mo tuim reima kako bismo sebe uinili boljim, humanijim ljudima, a svet boljim, humanijim mestom“.1
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Radovi izloeni na konferenciji Jezik, knjievnost, diskurs u okviru jezikih se- sija, koji su uvršteni u zbornik Jezik, knjievnost, diskurs: jezika istraivanja, bave se diskursom na vrlo raznovrsne naine, shvatajui ga kao kontekst, jeziki, kulturni ili društveni, kao funkcionalni stil, ili kao neki oblik komunikativne društvene prakse i analiziraju ga kroz razliite lingvistike, primenjenolingvistike i srodne disci- pline i teorijske modele. Ovakva raznovrsnost tema i pristupa uslovila je i grupisanje radova u etiri tematske celine:
• Specifini diskursi – tekst, stil i registar; • Diskurs, politika, komunikacija; • Diskursna vrednost elemenata jezikog sistema; • Diskursna perspektiva u nastavi stranih jezika.
Na samom poetku Zbornika, pre etiri tematske celine, nalazi se jedno od dva plenarna izlaganja, koje se izdvaja svojom širinom perspektive. Slavica Perovi dovodi u vezu obe glavne oblasti naših skupova, prouavanja jezika i prouavanja knjievnosti i to upravo preko diskursa, kao naše centralne teme ovogodišnjeg skupa. Naslov rada, Diskurs kao odgovor na Jakobsonovo „sramno zaostajanje“, predstavlja aluziju na kritiku koju je davne 1958. godine Roman Jakobson uputio na raun neodrivosti meusobnog ignorisanja lingvista i prouavalaca knjievnosti, što je on okvalifikovao sintagmom „sramno zaostajanje“ (engl. flagrant anachro- nism). Za proteklih pola veka, razvojem koncepta diskursa u njegovoj punoj kom- pleksnosti, ove dve naune oblasti pribliile su svoje stavove i našle „zajedniki jezik“, a nesamerljivost njihovih naunih aparatura se postupno ublaila. Istovremeno se dešava obogaenje kategorijalnih paradigmi i prilino sinhronizovani razvoj u obema naukama, a mesto moguih i stvarnih susreta jeste upravo diskurs. Na brojnim primerima iz literature i linog korpusa, autorka razmatra mogunost proširenja dometa pojedinanih disciplina jezika i knjievnosti prosto na diskurs ili shvatanja knjievnosti kao društvenog diskursa.
Prvi segment zbornika Jezik, knjievnost, diskurs: jezika istraivanja, naslovljen Specifini diskursi – tekst, stil, registar, sadri etrnaest radova u kojima se 1 „In the end, discourse analysis is one way to engage in a very important human task. The task is this: to think more deeply about the meanings we give people’s words so as to make ourselves better, more humane people and the world a better, more humane place.“ (An Introduction to Discourse Analysis, J. P. Gee, 2005: xii).
Biljana Miši Ili, Vesna Lopii
11
autori bave vrlo specifinim i konkretnim diskursima, kao što su poetski diskurs, nauni i akademski diskurs, gastronomski, reklamni, pravni, informativni, instrukci- oni, narativni, medijski, humoristiki i multimodalni. Shvatajui diskurs na razliite naine, kao tekst, stil ili registar, autori ovih radova primenjuju i razliite naine analize, ilustrujui veoma široku i zanimljivu tematsku i metodološku raznovrsnost.
Na poetku ovog segmenta je rad Miloša Kovaevia j . Uporeujui karakteristike lingvistikih disciplina analiza diskursa i lingvistika teksta, i pokazujui da su njihovi temelj- ni kriterijumi podudarni, a primarni istraivanja tipovi kohezionih i koherencijskih veza unutar pisanog ili govornog teksta i/diskursa, autor posmatra Vukadinovievu pesmu „Jutrima blagim Bojim veerima“ kao zatvoreni poetski diskurs ili tekst unutar koga su istraeni svi tipovi kohezionih i koherencijskih veza.
Sa poetskog diskursa prelazimo na razliite neknjievne oblike, pa su najpre data tri rada u ijem je fokusu neki oblik akademskog diskursa. Sa pozicija kritike analize diskursa, Ilijana utura i Marina Janji u radu a prepoznaju navedene karakteristike specifinog tipa akademskog diskursa kao posledicu globalnog kapitalizma. Analizom javno do- stupnih izveštaja o samovrednovanju fakulteta i naunih radova, autorke pokazuju da se jeziko oblikovanje ovih tekstova odlikuje visokom tehnologiziranošu, konvencio- nalizovanošu, prisustvom odreenih formula i modela kvantifikacije, što objašnjavaju kao posledicu trišnog otvaranja visokoškolskog prostora u uslovima tranzicije i globa- lizacije, ali i novouspostavljenih sistema kontrole kvaliteta. U drugom radu koji se bavi ovim tipom diskursa, o , Branka Milenkovi i Tanja Rusimovi prepoznaju usmeni akademski diskurs kao hibridni anr, odnosno kombinaciju naunog i razgovornog stila. Polazei od ideje o društvenoj uslovljenosti diskursa i pojma diskursne kompetencije koja podrazumeva element saradnje u komunikaciji, autorke na korpusu transkribo- vanih zapisa akademskih predavanja analiziraju upotrebljena kohezivna sredstva iz kategorije reiteracije, u kojoj prepoznaju tipove prostog ponavljanja, sloenog ponavljanja, supstitucije i temaskog ujednaavanja. U treem radu iz ove grupe, Discourse system of two university websites, Jelena Mati posmatra specifini diskurs veb-sajt prezentacija dva britanska univerziteta, iz perspektive etnografije komunikacije Dela Hajmza, koristei teorijski konstrukt tzv. speaking šeme, ali i elemente multimodalne analize. Autorka identifikuje razlike izmeu Kembrida, predstavnika starog tradicionalnog univerziteta i Lankastera, kao predstavnika novog i zakljuuje da se primenjeni model analize i rezultati mogu praktino primeniti i u našoj zemlji u cilju poboljšanja atraktivnosti i informativnosti veb-sajtova srpskih univerzitata.
Diskurs koji je predmet analize u narednim radovima nije bio esto u fokusu lingvistikih analiza. Bavei se tzv. gastronomskim diskursom, Radoje Simi i Jelena Jo- vanovi Simi u radu analiziraju recepte u nekim starijim i novijim prirunicima i u dnevnoj štampi, koristei metode lingvistike teksta, pragmatike, anristike i stilistike. Polazei od Bahtinovih i postbahtinovskih ideja o govornim anrovima, na jednoj strani, i funkcionalno-stilskih istraivanja, na drugoj, autori se bave funkcijama tzv. rematskih jezgara kao osnovnih elija anrovske
12
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
organizacije teksta. Na osnovu toga mogue je utvrditi osnovne karakteristike recep- turnog podstila, kao i njegovu poziciju u funkcionalno-stilskim tekstovnim oblicima. Neke od odlika su: leksika koja se tie hrane, njene proizvodnje i upotrebe i ogranien broj glagolskih oblika u iskazima koji ine recepte (naješi je infinitiv, ali se pored njega javlja i prezent prvog i drugog lica jednine i mnoine i imperativ). U širem smislu, gastronomskim diskursom se bavi i Maja Stevanovi u radu Pojmovne metafore tajnog gosta u oblasti restoranske kritike. Oslanjajui se na teoriju pojmovnih metafora autorka otkriva i analizira izvorne domene koji se koriste u strukturiranju ciljnog domena restoran u diskursu restoranske kritike. Korpus ine tekstovi iz rubrike restoranske kritike dnevnih novina Blic iji autor koristei pristup „tajnog gosta“. Autor- ka prepoznaje da jezike realizacije ovako tematski uslovljenih pojmovnih metafora predstavljaju ne samo upeatljiva preslikavanja izmeu ciljnog i izvornih domena, ve, sa komunikativne i vanije, ine i mono sredstvo ubeivanja, persuazivnog diskursa u oblasti razvoja restoraterstva u Srbiji, i u krajnjoj liniji reklamnog diskursa. Upravo je reklamni diskurs predmet naredna dva rada. Sa opšteteorijskih stanovišta, Ivan Cveta- novi i Vladeta Radovi u radu zastupaju tezu da je u novoj eri masmedijske kulture došlo do potrebe za novim stilskim izrazima u kojima reklamna poruka postaje glavna poluga ubeivanja potrošaa da menja svoje mišljenje i ponašanje. Praznoreje i brzogovor zauzimaju mesto tra- dicionalnih argumenata i na taj nain zavode kupce pri uveravanju da se stil koristi nezavisno od sadraja. Konkretnim reklamnim diskursom bavi se Mirjana Filipovi u radu The language of flesh and roses in fragrance advertising discourse analysis of fragrance written ads. Autorka pokazuje n koji nain se polne ideologije promovišu i podstiu kroz reklame za muške i enske parfeme koristei jezik kao medijum za uspostavljanje polne segregacije i odravanja polne socijalizacije. Primenjujui meto- dologiju kritike analize diskursa, analizirano je kakva se jezika sredstva koriste za enski a kakva za muški pol, koji ideološki uzori se promovišu i koje ideologije oni oslikavaju.
Dva rada posveena su pravnom diskursu. Maja Stanojevi Goci istrauje poja- vu konceptualnih metafora u pravnom diskursu engleskog jezika, na korpusu pravnih akata Evropske unije. U teorijskom modelu kognitivne teorije metafora, autorka polazi od pravnih metafora, poput rights are objects, a obuhvata i metafore poput ontološ- kih (legal document is a person) i strukturalnih: time is a moving entity (’time shall begin to run’), legal document is a moving entity (’enter into force’), time is a limited resource (’expiry of that period’). Uprkos uvreenom mišljenju da metafore nisu karakteristine za pravni diskurs, autorka je u korpusu utvidila prisustvo kao univerzalnih tako i tipino pravnih metafora. Andrej Blagojevi u radu Pravni diskurs u funkciji zaštite knjievnog dela bavi se pravnim diskursom, odnosno zakonima i pro- pisima kojima se on realizuje, a koji imaju funkciju da štite autorsko pravo stvaraoca knjievnih i drugih autorskih dela. Ukazuje se na sloenu prirodu autorskog prava, koje s jedne strane, treba da zaštiti autora od zloupotrebe njegovog dela, a s druge strane, da omogui da autorska dela postanu dostupna širokoj italakoj publici putem publikovanja ili nekim drugim oblikom diseminacije. Posebna panja posveuje se zaštiti autorskih dela u modernom, digitalnom dobu.
13
Poslednja etiri rada u ovom prvom segmentu potvruju raznovrsnost specifinih diskursa koji su bili predmet istraivanja i specifinih pristupa. Milica Koovi i Ste- fan Todorovi u radu A posmatraju diskurs kao stil i anr, analizirajui njegove odlike primarno na leksikom i sintaksikom planu. Konkretni predmet istraivanja pripada naunom stilu i tehniko-informativnom anru, a kontrastiranjem su utvrene razlike i slinosti izmeu engleskog i srpskog u upotrebi jezikih elemenata. Za sledea tri rada, zajedniko je to da se bave nekim oblikom narativnog diskursa. Lidija Mirkov analizira diskurs pripovedanja u informativnim novinarskim anrovima dnevnog lista Politika, pri emu se podrazumeva romantizovana, umekšana slika vanih dogaaja i dešavanja o kojima mediji govore. Metodom tople ljudske prie narativ se ostvaruje premeštanjem fokusa sa institucija i zvaninih glasnogovornika na obinog oveka, onog koga se teme dotiu, mada i ti „obini“ graani izgovaraju i prikazuju društveno poeljne i priznate stavove. Novinarski narativ, (eng. storytelling) prua opravdanja i angauje mase, sinhronizuje vrednosti pojedinaca u jednom društvu i mobiliše oseanja i produava regulativno delo- vanje moi kroz samoispitivanje i samokontrolu – autocenzuru, bilo da je svesna ili ne. Kako autorka slikovito kae, novinari od pasa uvara demokratije postaju mašine za fik- ciju. Širei pojam diskursa i analize diskursa, Dušan Stamenkovi i Miloš Tasi bave se analizom diskursa u vizuelnom jeziku stripa. Na teorijskim postavkama Stejnbruka (Sta- inbrook, 2003), Kinivija (Kinneavy, 1971) i Sarasenija (Saraceni, 2000), autori se bave brojnim pitanjima, kao što su odnos vizuelne i tekstualne komponente u stripu, modalite- ti izraavanja u okviru stripova (naracija, opis, klasifikacija, itd.), ciljevi koji mogu da se ostvare kroz ovaj medij, naratologija stripa i pedagoška primena stripova. Kroz odreeni broj ilustracija, autori prikazuju kako se date teorijske postavke mogu primeniti na analizu nekoliko vrsta stripa, što moe doprineti rasvetljavanju nekih elemenata komunikacije kroz ovaj medij. Prvi segment Zbornika zatvara rad Karine Avagjan u kome autorka analizira diskurs etnikih viceva, na ruskom i srpskom jeziku. Analiza obuhvata anrovsku klasifikaciju etnikih viceva prema akterima fabule na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i broja uesnika, kao i analizu jezikih i vanjezikih faktora aktualizacije etnikih stereotipa u vicevima u jezikoj slici sveta Rusa i Srba koji je presudan za stvaranje i razumevanje viceva ove tematike.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Drugi segment zbornika Jezik, knjievnost, diskurs: jezika istraivanja, naslovljen Diskurs, politika, komunikacija, sadri jedanaest radova u kojima se autori bave javnim diskursom u široko shvaenom smislu. Bilo da se radi o konkretnom politikom ili medijskom diskursu kao predmetu istraivanja, ili o diskursu shvaenom kao oblik komunikacije, autori kroz teorijske modele kognitivne lingvistike, kritike analize diskursa, pragmatike, sociolingvistike i teorije komunikacije razmatraju diskurs kao oblik društvene prakse i jezika sredstva kojim se on realizuje.
Prvih šest radova u ovom segmentu imaju za predmet politiki i medijski diskurs koji se bavi politikom. U prva dva rada fokus je na amerikom politikom
14
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
diskursu, a autori analiziraju dva uoena jezika fenomena – metafore i modalnost. Vladimir Figar i Mihailo Antovi u radu Metaphor clusters in the New York Times press reports of the 2012 presidential elections in the U.S. kroz kombinovanu kvan- titativno-kvalitativnu analizu istrauju ulogu klastera metafora u medijskom politikom diskursu. U teorijskom okviru teorije konceptualne metafore, autori identifikuju klastere metafora i analiziraju naine na koje individualne mree meusobno reaguju kada se nau u vidu klastera, u cilju da prue detaljan uvid u strukturu i preslikavanja koja se odvijaju unutar klastera metaforikih mrea konceptualne integracije. Anrijana Anii u radu Modality in political discourse: modalised utterances in the Obama-Romney election debate analizira modalne izraze i modalizovane iskaze u narativima predsednikih kandidata Baraka Obame i Mita Romnija u toku prediz- borne kampanje u SAD 2012. godine u debati ija je centralna tema bila spoljnja politika. Analiza je usmerena ka tumaenju modalizovanih iskaza kao nosioca politikih poruka u predizbornoj debati, a autorka ispituje uestalost, distribuciju i znaenje modalnih izraza i nudi interpretaciju modalizovanih iskaza u politikoj debati, posmatrajui modalnost kao epistemiku deiksu.
U naredna etiri rada predmet istraivanja je srpski politiki i medijski politiki diskurs. Milena Podolšak u radu Put ka boljoj budunosti: kritiko-kognitivistika analiza temporalnih metafora u srpskom politikom diskursu na teorijsko-metodološkoj podlozi kognitivne lingvistike i kritike analize diskursa analizira jeziku manifestaciju poimanja vremena u srpskom politikom diskursu. Istraivane su izjave koje su tokom 2013. godine dali politiari u vezi sa odlukom o odreivanju datuma za poetak pregovo- ra o pridruivanju Srbije Evropskoj uniji. Posebna panja je posveena analizi poimanja istorijskog toka kao kretanja ka cilju i (dis)kontinuiteta u metaforikom scenariju pu- tovanja, sa namerom (de)legitimizacije odreenih politikih stavova i odluka. Autorka uoava zakonitosti u upotrebi jezikih sredstava kao instrumenta politikog ubeivanja i postizanja politikih ciljeva pomou nametanja i potvrivanja odreenog poimanja kolektivnog vremena i samim tim unutrašnje i spoljne politike zemlje. Sa istih teorijskih pozicija Tatjana urovi u radu Cognitive linguistics meets critical discourse analysis: the representation of asylum seekers in Serbian media discourse bavi se nainima na koje je u medijskom diskursu predstavljeno pitanje azilanata. Analiza primera zasnovana je na metafori višeg reda traenje azila/imigracija je dejstvo sile, koju autorka razmatra kroz leksike realizacije slikovnih shema sila i sadratelj, kao i pojmovnih metafora voda i rat, tj. kroz upotrebu onih kognitivnih sredstava koja, manje ili više eksplicitno, sadre elemente koncepta sile, kao uzajamnog delovanja dvaju tela. Uz to, autorka nastoji i da ustanovi kako se pomou spoja jezika i kognicije vrednosno prikazuju odreeni uesnici u diskursu. Predstavljanjem azilanata bilo kao uzronika kretanja u razliitim obrascima slikovne sheme sila, koje drugo telo, Srbija, uglavnom nastoji da zaustavi, bilo, kao bezline mase vode ili neprijatelja, ija sila, snaga i broj prete da ugroze Srbiju predstavljenu kao sadratelj, još jedan su prilog kako se kroz upotrebu jezikih i kognitivnih sredstava unutar odreenog društvenog okvira podstie negativno predstavljanje azilanata u medijskom diskursu na srpskom jeziku.
U radu Serbian presidential (pre-)election slogans: textual and illocutionary aspect Strahinja Stepanov analizira slogane iz teorijske perspektive lingvistike tek-
15
sta i pragmalingvistike. Imajui u vidu da su slogani nekakva vrsta rudimentalnog, „primitivnog simbolikog delovanja“, oni ipak nisu autonomna tekstualna forma. Analizom je utvreno da su slogani u vrstoj vezi sa predizbornim govorima, tj. da je pravilna rokonstrukcija poruke slogana umnogome uslovljena primaoevom sve- šu o politikim stavovima konkretnog predsednikog kandidata. Rekonstrukcijom šireg politikog konteksta i konteksta slogana autor analizira i ilokucioni potencijal slogana i zakljuuje da su oni dominantno asertivi ili komisivi. Još jedan rad se bavi analizom politikog diskursa iz perspektive teorije govornih inova, dopunjene teorijom utivosti. Gordana Vekari i Gordana Jeli u radu J istrauju da li i u kojim pri- likama srpska politika elita koristi forme izvinjenja, kao i da li se te forme zaista koriste u nameri da se ponovno uspostave narušeni odnosi u komunikaciji ili se mogu uvrstiti u instrumente moderne politike za iskazivanje moi u odnosu na politike protivnike. Rezultati analize ukazuju da se u odnosu na teoriju utivosti najvei broj formi moe svrstati u jeziku utivost kojom, suprotno oekivanju u datoj formalnoj društvenoj situaciji, uesnici u komunikaciji pokušavaju da ublae oštrinu svojih rei kako bi ih njihovi sagovornici doiveli kao utive.
Tri rada koja slede posmatraju diskurs primarno kao komunikaciju i istrauju jezika sredstva za izraavanje razliitih komunikativnih ponašanja. Melina Nikoli u radu Metalinguistic means for expressing power in discourse koristi kombinaciju kritike analize diskursa i analize konverzacije da istrai upotrebu i funkcije metalin- gvistikih sredstava kao što su prekidanja i utanja (pauze i zastoji) u televizijskim intervjuima iz ’hardtalk’ tradicije, na engleskom i srpskom jeziku. Rezultati pokazuju da su i utanje i prekidanje veoma prisutni elementi u tom tipu intervjua, kao i da imaju razliite funkcije izraavanja moi u diskursu. Oni mogu ukazivati na to koji uesnik u komunikaciji u odreenom trenutku ima mo, ko je preuzima, kao i ko je u podreenom poloaju, bez obzira na injenicu da institucionalni karakter televizijskog (i bilo kog drugog) intervjua voditelju daje ulogu monog uesnika koji ima kontrolu u diskursu. René Lacroix u radu Metacommunicating on one’s own socially devaluated behavior istrauje fenomen metakomunikacije i kako je ljudi koriste u svakodnevnom ivotu, u pokušaju da spree da im njihova okolina ne pripisuje negativne osobine u situacijama kada se ponašaju na nain koji ta okolina ocenjuje kao negativan. U analizi, autor pokazuje da metakomunikacija u odreenim situacijama ne postie ovaj cilj i bez obzira na to koliko i kako koristi metakomunikaciju, po- jedinac ne moe da zaštiti svoju javnu sliku o sebi, da odri obraz, odnosno, prema Gofmanu i teoriji utivosti, lice. Blisko povezan sa konceptom utivosti u komunikaciji je i naredni rad, Mitigating disagreement:cross-cultural perspective. Autorka Marija Kuševska istrauje ublaavanje neslaganja u engleskom i makedonskom jeziku, u razgovornom diskursu tokom manje-više neformalnih sastanaka. Ublaava- nje se uopšteno definiše kao jezika komunikativna strategija ublaavanja iskaza, smanjenje njegovog uticaja ili ograniavanje stepena neuvaavanja lica, povezanog sa porukom. Ublaavanje neslaganja blisko je povezano sa utivošu i govornici koji pripadaju kulturama koje karakteriše negativna utivost primenjuju ublaavanje kako bi izbegli neslaganje. Kako bi se uvailo lice sagovornika, govornici mogu da
16
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
upotrebe razliita sredstva ublaavanja: diskursne markere, rei, vreme ili aspekat glagola, sintaksike konstrukcije, sekvencijalnu organizaciju izlaganja, intonaciju, prozodiju, ili ak tišinu, zavisno od konteksta. U kontrastivnoj analizi, autorka upo- reuje jezike i kulturološke slinosti i razlike fenomena ublaavanja neslaganja u amerikom engleskom i makedonskom jeziku i kulturi.
Poslednja dva rada u ovom drugom segmentu Zbornika diskurs vide kao druš- tvenu komunikativnu praksu i fokusiraju se na ponašanje i stavove govornika. Saša Treni u radu Use of anglicisms, code-switching and grammar mistakes in spoken discourse of the first generation of Serbian immigrants in Canada predstavlja deo šireg istraivanja vezanog za analizu diskursa u formi intervjua koji su raeni sa predstavnicima prve generacije srpskih imigranata u Kanadi u okviru projekta Ca- nadian Diaspora (2008). Na osnovu njihovih stavova o drugim kulturama i karakte- ristikama Razvojnog modela interkulturne osetljivosti koji je kreirao Milton Benet, ispitanici su pre analize diskursa svrstani u jednu od faza ovog Modela. Potom je uraena detaljna analiza diskursa sa fokusom na upotrebi anglicizama, prebacivanju koda i nalaenju (najupeatljivijih) gramatikih grešaka koje su ispitanici nainili u toku intervjua. Analizom je uoena veza izmeu pozicije ispitanika u okviru Mode- la i upotrebe anglicizama, pravljenja gramatikih grešaka i uestalosti prebacivanja koda. Govornici, ali ovog puta srpskog jezika i njihovi stavovi o jezikom ponašanju predmet su rada Sanje Vuleti. Polazei od definicije diskursa kao proizvoda interak- tivnog procesa u sociokulturnom kontekstu, odnosno, jezika u upotrebi, autorka je analizirala stavove govornika u manjim sredinama srpskog govornog podruja (Šid, Sremska Mitrovica, Šabac) jezikom ponašanju govornika u javnoj i privatnoj komunikaciji, o promeni kda, vrednovanju standarda, mesnog govora i argona, upotrebi neologizama i anglicizama, jeziku medija. Rezultati istraivanja pokazuju da postoji veza izmeu stavova i posmatranih varijabli kao što su mesto porekla i stanovanja govornika, obrazovanje, uzrast, rod i zanimanje.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Trei segment zbornika Jezik, knjievnost, diskurs: jezika istraivanja, naslovljen Diskursna vrednost elemenata jezikog sistema, sadri etrnaest radova. Autori se bave lingvistikim istraivanjima morfoloških, leksikih, sintaksikih i fonoloških jedinica, konstrukcija i jezikih fenomena, u jednom jeziku ili kontrasti- rajui dva (ili ak više) jezika. Iako primenjuju razliite teorijske modele, ono što je zajedniko jeste diskursna perspektiva, odnosno sagledavanje konkretnog jezikog elementa u jezikom kontekstu i širem kontekstu upotrebe, odnosno diskursu.
Prvih devet radova iz ovog segmenta bavi se fonološkim, morfološkim i sintaksikim analizama konkretnih jezikih jedinica ili kategorija, u konkretnim diskursima u cilju otkrivanja diskursnih specifinosti u upotrebi. Jovanka Miloševi razmatra kvalifikativne adverbijalne dopune u politikom diskursu, u radu istoime- nog naslova. Oslanjajui se na stanovište da politika aktivnost ne postoji bez jezika, autorka analizira dopune u klauzu uvedene glagolom ponašati se i ispituje kojim jezikim jedinicama se one realizuju, kao i kakva je njihova uloga u politikom diskursu u srpskom jeziku, naroito u polarizaciji mi – oni.
17
Nekoliko narednih radova predstavlja kontrastivna istraivanja, uglavnom engleskog i srpskog jezika. Vladimir . Jovanovi i Savka Blagojevi u radu The role of tag questions in English and Serbian interview discourse istrauju u kom stepenu govornici engleskog i srpskog jezika koriste upitni dodatak (eng. question tag) kao komunikativnu strategiju za ostvarenje razliitih pragmatikih funkcija u interakciji sa sagovornikom. U teorijskom modelu analize diskursa i studija roda, primarno Robin Lejkof, autori u empirijskom korpusnom istraivanju ispituju kon- tekstualizovane upotrebe upitnih dodataka u urnalistikom registru, u intervjuima muških i enskih govornika za asopise na internetu. Utvreno je da je od etiri osnovne uloge upitnih dodataka identifikovane u literaturi, u oba jezika govornici ih najviše koriste za postizanje efekta epistemike modalnosti i pospešivanja razmene u diskursu, kao i da je prva funkcija svojstvenija govornicima muškog pola, dok je druga karakteristinija za enski pol. Pragmatika uloga atenuacije je naješe primenjivana kada je komunikativni in bio usmeren prema govornicima muškog pola, dok su govornici srpskog jezika oba pola u najveoj meri upotrebljavali upitne priveske sa takozvanim izazivakim implikacijama. Aleksandar Peji u radu Pau- ses and speech rate as correlates of persuasiveness in Serbian and English political discourse ispituje uticaj pauza, tempa govora i dodatnih lingvistikih i vanjezikih faktora na percepciju ubedljivosti, na korpusu iseaka politikih govora srpskih i engleskih politiara, metodom testa percepcije i akustike analize. Ispitanici su na testu percepcije ubedljivim govornicima dala visoke ocene za strunost, elokvenciju, jasno i precizno izraavanje, harizmu i zanimljivost, dok je akustikom analizom utvrena korelacija izmeu ubedljivosti i trajanja pauza, ali i zavisnost od tipa sintaksikih struktura. Pored toga, ubedljiviji govori su se odlikovali i brim tempom, a primeene su i interlingvalne razlike u upotrebi analiziranih prozodijskih elemenata,
Naredna dva rada bave se modalnošu. Predrag Novakov u radu Modalni glagoli u engleskom i srpskom naunom diskursu, kombinujui teorijske postavke o kategoriji modalnosti i analize diskursa, prouava modalne glagole kao specifine diskursne markere kojima autori tekstova naznaavaju stav prema propozicionom sadraju, odnosno svoju uverenost, sumnju, ograivanje u vezi sa tim sadrajem. Modalni glagoli svojim epistemikim i deontikim znaenjima s jedne strane izraa- vaju autorov stav, a sa druge pruaju mogunost da se oznai i intenzitet tog stava. Razmatrajui modalna znaenja i intenzitet modalnosti kao mogue odlike naunog diskursa na engleskom i srpskom jeziku, na korpusu lingvistikih naunih tekstova na srpskom i engleskom, autor razmatra i razlike izmeu engleskog i srpskog dela korpusa. Takoe iz kontrastivne perspektive, Dragana Baji se u radu M bavi modalnošu u španskom i srpskom diskursu. Autorka analizira nain na koji se sintaksiki i semantiki kodira i dekodira poruka sadrana u govornom inu, naroito kada joj znaenje nije doslovno, i šta se, kada i zašto od raspoloivih jezikih sredstava bira da se namera prenese tano, a pripada glagol- skim sistemima posmatranih jezika.
Sledea etiri rada bave se sintaksikim fenomenima iz perspektive diskursa. eljka Babi u radu Exploring topicalization in discourse istrauje razliite konstrukcije topikalizacije u engleskim prevodima Andrievih dela, u cilju pronalaenja trago-
18
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
va diskurzivnih i metadikskurzivnih tumaenja odabranih primera korišenja fokusa kako bi ustanovila mogunosti prenošenja posebnih inter i intratekstualnih slojeva koji su sasvim jasno primetni pri interpretaciji na površinskom nivou. Vladan Pavlovi nudi analizu jednog specifinog tipa zavisnosloenih reenica, iz diskursne perspektive. Rad ’I’m afraid there’s no subordinate clause here’ – on the status of some ’adjective complement’ clauses from discourse perspective testira hipotezu da se konstrukcija tipa upravna klauza + zavisna nominalna klauza u funkciji pridevske dopune (kao u primeru iz naslova), moe, pod odreenim uslovima, posmatrati i kao monoklauzalna struktura, koja bi se sastojala od: 1) epistemike parenteze (npr. I am afraid), koja je znaajna pre svega za diskursnu interakciju i shodno tome ima podreeni status iz diskursnog ugla, i 2) upravne (pre negoli zavisne) klauze (kao u ostatku primera iz naslova), kojom se iznosi sadraj koji je znaajniji iz diskursnog ugla. Autor navodi etiri grupe dokaza, ali i skree panju i na ogranienja i potencijane probleme ovakve analize, kao i na odgovarajue pedagoške implikacije. Rad iz sintakse norveškog jezika Strukturisanje uzrono-posledinih odnosa u diskursu norveških novinskih vesti autorki Sofije Bilandije i Zorice Kovaevi ima za predmet primarno verbalne kauzativne i dekauzativne konstrukcije, analizirane na materijalu novinskih vesti ekscerpiranih iz dva vodea norveška dnevna lista, Aftenposten i Dagbladet. Autorke identifikuju i analiziraju tipove kauzativnih konstrukcija, kao i njihov odnos prema ostalim nainima kauzalne organizacije teksta. Analizira se nain na koji kauzativna semantika, u kojoj se kauzator aktualizuje ili samo kao inicijator radnje (koju zapravo sprovodi drugi en- titet) ili kao efektor celokupne radnje, moe pripisati odgovornost uesniku situacije. Još jedan rad bavi se izvesnim sintaksikim, ali i fonološkim fenomenima. Miloš D. uri u radu Neki aspekti engleskog diskursa elektrotehnike u prvom delu rada analizira ponašanje višelanih konstrukata u diskursu elektrotehnike koje se ispoljava na prozodijskom nivou (npr. varijacije visine tona i tempa, koje smo akustiki analizirali na materijalu usmenog diskursa elektrotehnike). U drugom delu rada analizira specifinosti na sintaksikom nivou, kao što su odstupanje od kanonikog redosleda elemenata u reenici/iskazu u pisanom i usmenom diskursu elektrotehnike.
Nakon radova koji su se bavili morfološkim, fonološkim i sintaksikim jedinicama, sledi pet radova kojima je u fokusu leksika, bilo da se radi o leksici koja je karak- teristina za neke diskurse, ili za iju je interpretaciju potrebno sagledati je u diskursnoj upotrebi. Jelica Toši se bavi kolokacijama u diskursu zaštite ivotne sredine, budui da je to oblast koja pokriva široko prihvaene ciljeve kao stratešku politiku koja je vana za globalnu zajednicu. Razvijene tehnologije su od suštinske vanosti za moderan svet, ali one uglavnom izazivaju zagaenost. Sa druge strane, nije mogue ignorisati probleme u ivotnoj sredini zato što oni pogaaju svakoga u celom svetu. Znajui to, zagai- vai izmišljaju jezik kojim se ublaavaju negativne posledice njihovih aktivnosti. Ovaj rad se fokusira na naješe kolokacije u diskursu zaštite ivotne sredine da bi pokazao kako se pomou njih formira ekološka svest i, eventualno, opravdava današnja praksa. Od ivotne sredine do hleba koji ivot znai stiemo do rada Sneane Guduri – . U radu se re hleb, koja oznaava jednu od osnovnih ivotnih namirnica u mnogih naroda, posmatra, u širem smislu, kroz prizmu teorije kulturnog scenarija, i u uem smislu, kroz prizmu
19
etnografije govora u francuskom i srpskom jeziku. Oba posmatrana jezika, pored opšte lekseme pain / hleb (u generikom znaenju) imaju i niz drugih rei kojima oznaava- ju razliite vrste ove namirnice u zavisnosti od njenog sastava i/ili oblika, dijalekta u kojem se javljaju, ali i od neposredne komunikativne situacije u kojoj je sagovornici upotrebljavaju, kao i od specifinog diskursa uslovljenog kulturološkim kontekstom u kojem se pojedine vrste hleba pripremaju i koriste. Autorka je u kontrastivnoj analizi korpusnog materijala prikazala osnovne leksike inventare za oznaavanje razliitih vrsta hleba u dva jezika i ukazala na razliite dimenzije i govorne situacije u kojima se imenica pain / hleb javlja.
Još jedan mogui pristup analizi leksike vidimo u radu Jovane Jovanovi . Autorka je, sa kognitivistikog aspekta, istraila kako se konceptualizuje strah u srpskom jeziku, uz poseban osvrt na ispitivanje specifinosti koje karakterišu konceptualiza- ciju ovog pojma u knjievnom diskursu u odnosu na razgovorni. Ona takoe ispituje koje pojmovne metafore i metonimije za razumevanje straha upotrebljava pisac u knjievnoumetnikom tekstu, i da li se i na koji nain one razlikuju od metafora i metonimija aktivnih u konceptualizaciji straha u razgovornom diskursu. Na kraju, autorka ispituje i na kom nivou opštosti metafore pomou kojih je strukturiran pojam strah prestaju da budu deo kolokvijalnog govora i prelaze u kategoriju stilskih figura u knjievnoumetnikom tekstu.
Poslednja dva rada u ovom segmentu bave se uvek provokativnom opscenom leksikom, koristei komparativno-kontrastivni pristup. Predrag Mutavdi i Ana Sivaki analizom sprovedenom na odabranom korpusu, u ovom radu razmatraju opsceni diskurs u balkanskim jezicima, kao jedan od nedovoljno istraenih spoljnolingvistikih aspekata u okviru savremenih lingvistikih prouavanja i to u cilju utvrivanja stepena njihove leksike podudarnosti i nepodudarnosti. Iako nesrodni, balkanski jezici sadre i izvestan broj univerzalnih leksikih i formalno-gramatikih elemenata opscenog leksikog fonda, na osnovu kojih ih je mogue svrstati u nekoliko razliitih kategorija. S druge strane, semantikom analizom zasnovanom na leksikom fundusu koji ulazi u sastav opscenog diskursa kod jezika obuhvaenih analizom, mogue je izvršiti i podelu u dve osnovne grupe: one s gotovo neogranienim leksikim fondom koji ulazi u sastav opscene leksike i one gde je takav fond ogranien. U radu Ivan N. Jovanovi kontrastivno analizira ovu leksiku sa ciljem da ustanovi slinosti i razlike koje postoje u toj oblasti u jeziko-kulturološkom kontekstu. Korpus je ogranien na opscenu leksiku koja se odnosi na ljudske fiziološke potrebe, budui da je u oba jezika re o izuzetno bogatom leksikom fondu, a konkretna opscena leksika je klasifikovana u pet kategorija: imenice, glagoli, izrazi, poslovice i psovke. JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
knjiga saetaka
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
etvrti, poslednji segment zbornika Jezik, knjievnost, diskurs: jezika istraivanja, naslovljen Diskursna perspektiva u nastavi stranih jezika sadri šest radova u kome autorke razmatraju znaaj i mogunosti primene razliitih diskursnih pristupa u nastavi stranih jezika.
20
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Marija Stojkovi u radu Using the Sinclair and Coulthard model of discourse analysis for examining classroom communication in university level ELT ukazuje na znaaj interakcije u uionici za nastavni proces i razmatra vrednosti modela analize diskursa u nastavi koji predlau Sinkler i Koltard (Sinclair i Coulthard, 1975), za objektivne analize i identifikovanje nastavnih elemenata koje treba poboljšati. Au- torka predstavlja empirijsko istraivanje u skladu sa teorijskim modelom i, šire, razmatra primenu ovog modela analize diskursa za evaluaciju interakcije u nastavnom procesu u zavisnosti od datog konteksta. I Jasmina orevi se bavi komunikacijom u nastavi na univerzitetskom nivou, u radu The negative transfer of social media discourse in formal email correspondence between students and their teachers. De- finisavši diskurs društvenih medija kao usmenu ili pisanu komunikaciju koja ukljuuje društveni element, a izvodi se putem društvenih medija, autorka empirijski istrauje tezu da, uprkos brojnim poboljšanim mogunostima komunikacije, postoje i nesporni efekti koji se ogledaju u negativnom transferu neformalnosti i prisnosti u akademskoj korespondenciji koja bi inae trebalo da bude formalna. Ovakav transfer je naroito oigledan u korespondenciji studenata sa svojim predavaima putem i-mejla gde neformalnosti i prisnost ponekad prelaze granice osnovnih konvencija.
U poslednja etiri rada u Zborniku razmatraju se elementi pragmatike kompetencije, diskurskog i kulturološkog znanja koji su potrebni u savremenoj nastavi stranih jezika. Sabina Halupka-Rešetar u radu EFL learners’ pragmatic competence in addressing the interlocutor istrauje stepen razvijenosti pragmatike kompetencije studenata engleskog jezika na primeru verbalne agresije u oslovljavanju sagovornika. S obzirom na velike kulturološke razlike izmeu maternjeg jezika ispitanika (srpski ili maarski) i ciljnog jezika (engleski) u pogledu onoga što se moe rei u odreenim situacijama, poetna hipoteza istraivanja bila je da e ispitanici eše upotrebiti invektiv u obraanju sagovorniku koji je istog ili nieg stepena društvene moi od ispitanika, te da e ova tendencija biti uoljiva i u ciljnom jeziku, budui da nastava stranog jezika ne ukljuuje osposobljavanje uenika za upotrebu verbalne agresije. Na osnovu eksperimentalnog istraivanja autorka potvruje hipotezu da je pragmatika produkcija studenata engleskog jezika u (verbalno agresivnom) oslovljavanju sagovornika u potpunosti rezultat transfera sa maternjeg jezika. Pedagoške implikacije jasno ukazuju da nastava stranog jezika u znatno veoj meri mora ukljuivati i pragmatike i diskursne elemente, naroito onda kada postoje velike razlike izmeu maternjeg jezika uenika i ciljnog jezika. U sledea dva rada fokus je na nastavi engleskog jezika struke, koju takoe treba upotpuniti elementima koji e razviti diskursnu kompetenciju kod studenata. U radu ESP students as spoken discourse analysts – taking the language from the textbook and making it real Daniela Kirovska-Simjanoska sprovodi analizu diskursa kao nastavnu tehniku u nastavi engleskog jezika struke. Osnovna ideja pro- izašla je iz injenice da prilikom uenja stranog jezika studenti imaju malo prilika za interakciju sa govornicima kojima je dati strani jezik maternji i nisu dovoljno izloeni tom jeziku izvan okvira uionice, pa su studenti analizirali autentini jeziki materijal tako što su popunjavali upitnik o verbalnoj komunikaciji: veznike, reakcije sagovornika, ponavljanja i lane poetke, kao i neverbalne informacije: pogled, dranje i fa- cijalne ekspresije. Marijana Marjanovikj Apostolovski u radu Discourse perspective
21
in English for Specific Purposes course design prepoznaje potrebu za akademskim kursevima engleskog jezika za posebne namene (ESP) koji nisu ogranieni samo na struni vokabular ve su usmereni da pripreme uenike za buduu profesionalnu komunikaciju i prue im veštine koje se mogu dalje prenositi, a koje se smatraju neop- hodnim za njihovu struku. Autorka detaljno razmatra pristup ESP kursevima i dizajnu programa iz perspektive diskursa, koji predstavlja preduslov za redefinisanje uloga i promovisanje samostalnog uenja jezika.
Zbornik zakljuuje rad japaniste Milice Jotov Neophodnost ukljuivanja i kul- turoloških komponenata u analizu diskursa u kome autorka polazi od premise da je jedan od ciljeva analize diskursa utvrivanje zakonitosti uspešne konverzacije, sa tenjom da se nesporazumi i nerazumevanje u komunikaciji svedu na minimum. Što je vea jezika i kulturološka udaljenost u interakcijskim odnosima (kao u japanskoj i srpskoj lingvistiko-kulturološkoj analizi), to su pretpostavke i pravila sagovornika razliitiji, sa oekivanim negativnim reperkusijama na sam tok konverzacije. Bez poznavanja kulturne pozadine jednog jezika nema ni njegovog pravog razumevanja. Poreenje kultura u kojima se dva jezika realizuju olakšava pronalaenje adekvat- nih prevodnih ekvivalenata, a apsolutna nepodudarnost je relativno retka, ak i kod veoma udaljenih jezika izmeu kojih nema neposrednog kontakta, kao što su srpski i japanski. Autorka ilustruje svoje teze brojnim primerima iz japanskog, pri emu za veinu pozdravnih fraza ne postoji pandan u srpskom.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Puni uvid u kompleksnost tematske konferencije Jezik, knjievnost, diskurs moe se stei ukoliko u ovom uvodu ukratko predstavimo i drugi tom zbornika, pod naslovom Jezik, knjievnost, diskurs: knjievna istraivanja, koji sadri etrdeset i tri odabrana rada iz oblasti prouavanja knjievnosti i kulture. Ovi radovi, izloeni u okviru knjievnih sekcija, u knjievnom tomu Zbornika grupisani su u etiri celine, koje odraavaju tematske fokuse koji su bili zanimljive autorima:
• Diskurs u knjievnosti i kulturi; • Diskurs u feministikoj knjievnosti; • Dva tipa diskursa: u knjievnosti za mlade i istrani diskurs; • Pisac i individualni diskurs.
Prvi skup od šesnaest radova nije bilo lako zaodenuti jednom temom, Diskurs u knjievnosti i kulturi jer su u pitanju veoma raznorodni pristupi: od istraivanja ljubavnog diskursa, preko filozofskih razmatranja, do razmatranja razliitih diskursa u pojedinanim kulturama, ali nam se ipak ini da ovi radovi imaju jednu zajedniku nit. Prva dva teksta ovog segmenta Zbornika bave se diskursom ljubavi. Vladislava Gordi Petkovi piše na temu ljubavnog diskursa u knjievnosti i razmatra pojam Terija Igltona „jezika inflacija“. Iglton tvrdi da su poredak sveta i poredak rei u stalnom potencijalnom sukobu, te da ureen politiki sistem neposredno uslovljava stabilnost jezika. Retorika obmana nastaje zbog toga što se svet i re ne poklapaju; jeziki znak ne otelovljuje pojam, re ne uspeva da reprodukuje realni svet, te jezik stalno traga za idealnim izrazom izmeu dve krajnosti: minimalizma i jezike infla-
22
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
cije. Najopasniji je tvrdoglavi, utilitarni pokušaj otelotvorenja rei – a to se otelo- tvorenje manifestuje kroz pokušaj kvantifikacije ljubavi, emu je u radu posveena posebna panja. Od osera, preko Šekspira do savremenog romana na engleskom i srpskom jeziku autorka, iz perspektive filozofije poststrukturalizma, pokušava da dâ odgovor na pitanje da li je ljubav realno oseanje koje se moe posredovati, ili samo projekcija naše imaginacije. Drugi rad je u neku ruku anititeza radu Vladislave Gor- di Petkovi. Mirjana Stoši nastoji da dâ odgovor na pitanje kako govoriti o govoru ljubavi, u radu pod naslovom Ksenopoetike Rolana Barta i Viktora Šklovskog – diskurs Ne o ljubavi. Preplitanjem semiotikog pristupa Rolana Barta i kritike analize diskursa, ona se posebno osvre na koncept „ksenopoetike“ kao analitike alatke za pristup diskursu (o) ljubavi, kao strategije itanja stranog, zaudnog i neizrecivog, one margine koja ostaje udaljena od konvencionalnog deiktikog konteksta govora ljubavi. Kroz kritiku analizu performativnih uinaka govora ljubavi u Fragmentima ljubavnog govora Rolana Barta i ZOO ili Pismima ne o ljubavi Viktora Šklovskog, autorka dolazi do zakljuka da pismo moe sadrati sve stilove, forme, vrste, moe biti hibridna forma koja treperi na granici izmeu dokumentarnog i fiktivnog, i da u vlastitoj ironijskoj strukturi, pismo uvek rauna na razgradnju samog pisma, mogunost samog pisanja, pa i na vlastitu ponovnu izgradnju, van kanona, „uobiajenih nareja“ i van naše „na putu ka ljubavi, izgraene ljudske kulture“.
Zajednika nit koja povezuje druga dva rada autora Dalibora Klikovia i Vla- dimira Peria jeste zainteresovanost za diskurs problematizovanja vrednosti. U radu Zen budizam kao diskurs prosvetljenja Klikovi objašnjava da je od praktine filozofije koja ui oslobaanju od patnje bivstvovanja u svetu, zen kroz vekove svog razvoja prerastao u jedinstveni diskurs o prosvetljenju, diskurs koji razgradnjom re- ferencijalnog jezikog smisla nastoji da izazove sumnju u naše predstave o svetu. Ono što nam u jezikom obliku donosi zen, ne smemo tumaiti kao saopštavanje gotovog znaenja, ve, paradoksalno, kao diskurs koji se razrešava po odreenom kljuu u cilju razgradnje konvencionalnog i izgradnje autentinog smisla. Sa ovog stanovišta, Perievo gledište na dadaizam slino je Klikovievom na zen jer smatra da je dadadiskurs u suštini antidiskurs budui da odbija da stupi u rizian poredak diskursa. On ne eli da vrši vlastitu kontrolu klasifikacijama, ureivanjima i raspo- delama, i zato se prepušta stihiji misli i svesnom voenju ka samoraspadu. U srpskoj knjievnosti, dadaistiki diskurs svojom entropinošu ometa poredak diskursa koji je zasnovan na epskoj svesti, patrijarhalnoj kulturi i racionalistikoj ideji napretka odnosno evolucije.
Sledeih šest priloga obrauje knjievna dela razliitih kultura sa aspekta upotrebe diskursa. prilog je Mirjane Bojani irkovi u kome autorka tumai eseje Homija Babe i Ngugija Va Tionga, indijskog i kenijskog esejiste nakon razmatranja stavova . Lukaa, T. Adorna, V. Vulf i M. Epštajna. Ona dolazi do zakljuka da kod postkolonijalnih esejista „borbenost“ esejistikog diskursa izbija u prvi plan jer on postaje sredstvo borbe postkolonijalnih autora protiv kolonijalnih stereotipa i za afirmaciju sopstvene kulture, rase i nacije. Borba je nuna i mora se voditi najpre diskursom kao orujem i to na svim frontovima: u jeziku, kulturi, obrazovanju, društvenom ureenju, javnim
23
institucijama i u politici. Njihovi eseji su pored kritike koja je u njihovoj osnovi postali i apologija razlike i heterogenosti, ne samo na nivou kulture.
Iz Afrike i Azije prelazimo u Japan radom Japanska knjievnost u moderniza- ciji: tipovi diskursa u romanu Snena zemlja u kome autori Ljiljana Markovi i Mar- ko Boovi pokazuju kako kroz meusobne dijaloge glavnih likova u Kavabatinoj Snenoj zemlji moemo uoiti kulturološke promene specifine za period Kavabati- nog stvaralaštva. Prema narativnim teorijama Rolanda Barta, diskurs u Kavabatinim delima moemo smestiti u kulturološki kod, po kome je kritika analiza uslovljena poznavanjem kulturološke pozadine kako stvaraoca, tako i njegovog okruenja. Dis- kurs u romanu Snena zemlja oslikava hijerarhijsku podelu prema polu, starosti i poloaju na društvenoj hijerarhijskoj lestvici. Danijela Vasi se prilogom Razliiti tipovi diskursa u zaetniku japanskog narativnog anra monogatari nadovezuje na prethodni rad i tumaei Priu o sekau bambusa izvodi zakljuak da ona ipak ini zasebnu vrstu, jedinstvenu i originalnu, kako u okvirima japanske, tako i svetske knjievnosti. Kao takva, zahvalna je za razliite vrste prouavanja, a upravo ispitivanja razliitih intertekstualnih diskursa i narativnih aspekata mogu pomoi da se istrae naratološke, ali i ideološke perspektive teksta.
Sledea dva teksta nas uvode u srpsku kulturu. : , predmet je istraivanja Vla- dimira uria koji eli da pokae koliko je diskurs prve srpske filozofkinje sasvim blizak diskursu njenih zapadnoevropskih savremenika koji govore o angaovanom pisanju (Sartr), sa-jedinstvu filozofije i knjievnosti odnosno mišljenja i pevanja (Hajdeger), mišljenju knjievnosti kao mišljenju (i ivljenju) razlike (Derida) ili o narativnom identitetu (Riker). Ksenija Atanasijevi svojim fragmentarnim i stoga efektnim diskursom pomae napuklom identitetu (post-post) modernog subjekta da nae svoj etiki put i da se samoizgraenim kritikim mišljenjem izbori sa mo- nim manipulativnim taktikama drugih diskurzivnih praksi: politikih, ideoloških, medijskih itd. – predmet je promišljanja Sanje Golijanin Elez koja posebno analizira poziciju pesnikog diskursa u konteksu smena poetikih paradigmi savremenog srpskog pesništva – od tradicionalne poetike neoromantiarske obnove (D. Maksimovi, S. Raikovi) preko ironijskog i gro- tesknog potcrtavanja apokaliptike vizije istorije (M. Pavlovi) do egzorcistikog, hermetikog, oskudnog stiha i pesništva neosimbolistike (N. Tadi, B. Radovi) i neoklasicistike orijentacije, kako u intelektualistikoj zadatosti inverzije poetike i lirike (B. Miljkovi), tako i u širokoj tematskoj zasnovanosti helenske i vizantijske orijentacije (J. Hristi, Ivan V. Lali) i tenje ka duhovnom kontinuitetu.
Iz srpskog pesništva prelazimo na ameriko preko jednog od njenih najpo- znatijih predstavnika, Volta Vitmana, kroz prilog Bojane Aamovi I speak the pa- ssword primeval – Vitmanova iskonska lozinka za promenu amerikog poetskog diskursa. Priloeni rad se fokusira na elemente novoga u Vitmanovoj poeziji imajui u vidu uticaj koji je izvršio na potonje generacije pesnika kako Amerike tako i Evrope. Ukazivanjem na nain na koji je sa Vitmanom promenjen diskurs amerike poezije, autorka ukazuje i na nain formiranja temelja za savremeno pesništvo. Poslednja
24
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
grupa od šest radova uglavnom je fokusirana na kulturološka pitanja. Monika Bala u tekstu Diskurzivna konstrukcija etnikog identiteta u usmenim autobiografijama bukovinskih Maara odgovara na pitanje na koji nain ivot u multikulturalnoj zajednici utie na konstrukciju sopstvenog i kolektivnog etnikog identiteta polazei od hipoteze da je svaka ivotna pria konstruisana kroz autobiografsko seanje u narativnoj formi. Rad se posebno fokusira na aspekte linog i kolektivnog identiteta autobiografskog diskursa kao i na elemente autentinosti, jezika i tradicija sekeljskih predaka kao osnovnih vrednosti kulturnog i etnikog identiteta u okruenju kulturne i jezike hegemonije veine. U sledeem prilogu pod naslovom Sneana Gruji razmatra mogunost pojašnjenja teorijskog diskursa uz terminološko razlikovanje u tzv. etici brige. Naime, autorka predlae da bi pojam „etika brige“ trebalo da bude zamenjen adekvatnijim „etika brinosti“. Kao etika koja ukazuje na vanost vrline za ostvarenje moralnog ideala i vanost uspostavljanja oblika etikog delovanja zasnovanog na altruistikim odnosima, etika brinosti je našla široku primenu u mnogim oblastima savremenog društva. Sa druge strane, Endrju Hodis u svom radu Narativi o devedesetim: diskurzivne hegemonije naunika i naunica u Beogradu i Zagrebu analizira narative naunika i naunica o putanji prirodnih nauka tokom devedesetih godina, fokusirajui se na uspostavljene „nacionalne“ postjugoslovenske hegemonije. Autor zakljuuje da su se razlike u tumaenju postojanja jugoslovenskog „mi“ reflektovale na postsocija- listiku hegemoniju delimino uspostavljenu kroz „demokratske“ promene, koje ne samo što nisu videle proizvodnju kulturne razlike kao problematian proces, ve su ga i uvrstile. Još jedan prilog koji se bavi nacionalnim identitetom jeste rad Milene Kosti Use of Scots in institutional discourse: examples from the poetry of Macdiar- mid, Leonard, Lochhead and Morgan u kome autorka naglašava ideju da bilo koji vid kreativnog pisanja i javnog izlaganja predstavlja politiki in. Zajednika pola- zna taka u poeziji ovih raznovrsnih umetnika jeste da se škotski jezik konstantno zanemaruje i odbacuje kao punovaan oblik oficijalnog izraavanja, a da je pri tome kontinuirano interesovanje za relevantnost škotskog jezika u procesu razumevanja škotskog identiteta neophodno. Iz škotske kulture, tekst Ane Koci (Re)defining the discourse of discrimination: representations of African Americans in American film uvodi nas u probleme amerike kulture sa ciljem da preispita prakse predstavlja- nja koje se koriste u savremenim holivudskim filmovima i njihov potencijal za po- drivanje i transformisanje ukorenjenih stereotipa o Afroamerikancima. Naglasak je na razvoju stereotipa o Afroamerikancima u amerikom filmu i njihovoj upotrebi u legitimizaciji, širenju, a odskora i podrivanju, diskriminatornih praksi. Donekle slinim pitanjem bave se i Aleksandar Petrovi i Marija Stepanovi u prilogu Eth- nic stereotypes in the discourse of former-Yugoslav TV and cinema. Njihov rad se bavi analizom odreenih scena iz televizijskih serija „Slona braa“ i „Crni Gruja“ i filma „Balkankan,“ kako bi se napravio pregled stereotipnih prikaza etnikih grupa bivše Jugoslavije koji se u njima pojavljuju, odredila uloga tih prikaza u pomenutim primerima filmskog i televizijskog diskursa, i, konano, dokazalo da je poznavanje diskurzivnih praksi ovih kultura (diskursnih zajednica) od suštinske vanosti u procesu „pravilne“ interpretacije ovih primera umetnikog diskursa (tekstova).
25
Ovim tekstom zaokruuje se celina kojoj je mogao biti dat samo veoma uop- šten naslov Diskurs u knjievnosti i kulturi da bi se povezali prilozi koji se bave veoma razliitim formama diskursa u nekoliko razliitih kultura i njima pripadajuim knjievnostima. JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
knjiga saetaka
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Sledei segment zbornika Jezik, knjievnost, diskurs: knjievna istraivanja tie se teme koju je mnogo lakše identifikovati: enskim pismom i njegovim diskurzivnim oblicima. Diskurs u feministikoj knjievnosti obuhvata sedam radova koje je priloilo sedam autorki, što samo po sebi moe biti zanimljiva tema istraivanja. Petra Miti, Jelena S. Mladenovi, Danijela Proši Santovac, Jelena Petrovi Desnica, Ana Mrnja- vac, Milena omi i Danica Miloševi prouavaju feministiki diskurs iz razliitih perspektiva i u razliitim kontekstima. U istoimenom radu Petra Miti vidi feministiki diskurs kao kritiku politike moi i naglašava da je dubinsko sagledavanje problema- tike roda suštinski vaan deo feministikog diskursa zbog ega se neke feministike teoretiarke vraaju mitu i antikoj drami i u njima pronalaze znaenja koja ukazuju na pogubnu ideološku matricu prve i najznaajnije hijerarhije koja se uspostavlja na relaciji piroda / kultura, kada se principu logosa dodeljuje uloga da upravlja, razvija i štiti kulturu. Posledice ovakvog toka razvoja zapadne civilizacije prikazane su u radu Jelene Mladenovi gde mi- zogini diskurs predstavlja rezultat posebne upotrebe jezika koji stvara znaenja u op- segu sasvim specifinih oblika nenaklonosti, mrnje, odbojnosti i nepoverenja prema enama. Razmatranjem upotrebe jezikog materijala u prikazivanju ene u Tadievim pesmama ukazuje se na širok spektar pesnikih slika konstituisanih uz pomo grotes- knog modusa, uniavanja i posebnog vida komike koja ga prati, pa sve do (proble- matinog) oboavanja enskog principa onda kada se prelazi na podruje sakralnog i kada je on ovaploen u liku Bogorodice kao subjektove line spasiteljke. Koliko je teško odupreti se ukorenjenom patrijarhalnom pogledu na svet ilustruje i Danijela Proši Santovac u prilogu When discourses overlap: ambiguity of female power in Jay Williams’ The Practical Princess and Other Libarating Fairy tales. Iako je Vilijams jedan od prvih muškaraca sa feministikim pogledom na svet ije su se prie pojavile ak i pre feministike debate o porukama inkorporiranim u tradicionalne bajke, sadraj nekih njegovih pria podriva eljene poruke, neprimetno podravajui patrijarhat kroz karakterizaciju i upotrebu jezika koji je ogranien svojim poreklom iz patrijarhalne kulture. Ovo takmienje diskursa u tekstovima dovodi do kakofonije razliitih glasova, od kojih ponekad, naalost, neki neplanirano dobijaju na znaaju. Glas koji je u srpskoj knjievnosti ostavio znaajan trag jeste glas junakinje Petrijinog venca Dragoslava Mihailovia. Jelena Petrovi Desnica obraa mu posebnu panju u prilogu Petrijin „enski svet“ sa namerom da pokae kako se kroz upotrebu i frekventnost odreenih pojmova u specifikovanim kontekstima izgrauje i reprodukuje Petrijin (enski) identitet, pogled na svet i vlastito mesto u njemu i sagledava i vrednuje enska „sudbina“ u posleratnoj Jugoslaviji kroz razliite jezike strategije u okviru neprevladanog patrijarhalnog kulturnog modela uprkos zvanino proklamovanoj egalitarnoj ideologiji. Polo- aj ene u amerikom društvu s kraja 19. veka prikazan je u kratkoj prii ute tapete
26
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Šarlote Perkins Gilman koju analizira Ana Mrnjavac kao ilustrativni primer samog poetaka feministikog diskursa. U tekstu The silenced discourse in Charlotte Perkins Gilman’s „The Yellow Wallpaper“ suzbijanje kreativnosti jedne ene postaje simbol frustrirajueg poloaja ene u patrijarhalnom društvu zbog ega feministkinje kasnije razotkrivaju ideološke mehanizme kojima je knjievnost bila na strani patrijarhalnog društva, te zapoinju diskurs o enskoj knjievnosti i enskom pismu. Sa druge strane, Milena omi prikazuje enski diskurs u savremenom trenutku u prilogu The meta- morphosis of ’Lolita’ identity within the transformed gender discourse, odnosno tran- sformaciju enskog identiteta Nabokovljeve Dolores Hejz u performativni, a potom i fluidni identitet Albaharijeve erke. Prvobitno posmatran kao feminini identitet is- kljuivo modelovan preko muškog oznaitelja, „Lolita“ identitet biva predstavljen kao opozicija muškom naratoru. Autorka smatra da je preispitivanjem pozicije i pouzdano- sti naratora, kao i promenom teorijskog okvira posmatranja, „Lolita“ identitet mogue posmatrati izvan pomenutih nametnutih okvira. Na kraju ovog segmenta Zbornika, Danica Miloševi sagledava enske likove u distopijskim romanima u radu Possibili- ties of female discourse in dystopian context sa ciljem da pokae primere energinog, neoekivanog i potencijalno subverzivnog enskog diskursa u distopijskom kontekstu, koji pojedine junakinje ne oklevaju da upotrebe kako bi ispitale vrednosti patrijarhalne kulture, ak iako ih takav napor moe preobraziti u društvene izgnanike ili politike protivnike. Zakljuak da je politiki komunikativni in ene smišljeno uinjen mar- ginalnim kako bi se patrijarhalna društvena stabilnost odrala neokrnjenom validan je za sve priloge u ovom odeljku i ujedno razlog za dalja prouavanja feministikog diskursa u knjievnosti.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
U treem segmentu zbornika Jezik, knjievnost, diskurs: knjievna istraivanja nalazi se šest radova koji obrauju dva tipa diskursa, zbog ega je naslov ovog segmenta Dva tipa diskursa: u knjievnosti za mlade i istrani diskurs. Dani- jela Petkovi i Jelena Veljkovi Meki prouavaju knjievni diskurs u tri romana za mlade koji pripadaju razliitim periodima, ali odraavaju slian stav prema institucijama vladajueg sistema. Pod zanimljivim naslovom „They wouldn’t live to be birds always, would you, mother?“: Victorian post-romantic-christian discourse of childhood spirituality in George Macdonald’s At the back of the North wind Danijela Petkovi razmatra roman Dorda Mekdonalda iz 1871. kao proizvod ali i doprinos specifinom diskurzivnom konstruisanju dece i detinjstva u viktorijanskoj kulturi, onom koje se naslanja na arhetipsku figuru deteta kao „otvora ka boanskom“ u kombinaciji sa hrišanskom svetom decom i postromantiarskom sentimentalnošu prema detinjoj nevinosti. Autorka potvruje tezu da su i „dete“ i „detinjstvo“ kon- strukti odraslih koji se pre svega koriste u njima vane svrhe. U potpuno istom duhu, Jelena Veljkovi Meki posmatra knjievni diskurs u slubi kritike društvenih institucija i ideoloških sistema u romanima Mi deca sa Stanice Zoo i Povratak na pravi put u prilogu sa tim naslovom. Knjievnost se u sluaju i jednog i drugog romana javlja kao mogunost za delimino rešenje problema kroz poruku koja e biti preneta
27
dalje i kroz humanistiki diskurs koji kao produkt umetnosti predstavlja suprotnost surovoj realnosti.
Panju sledee etiri autorke zaokuplja istrani diskurs kojim se one bave na razliitim korpusima i oslanjajui se na uvide više teoretiara: na Fukoovu panoptiku teoriju disciplinski organizovanog društva, na teorijske postavke Dozefa Kembela, Bahtina, Spivakove, Bodrijara, omskog, kao i na postulate studije Dragana Boškovi- a o istranom postupku u knjievnosti i na nalaze Bojana Jovanovia. Romani Duli- jana Barnsa i Meše Selimovia predmet su prva dva rada u ovom delu. Lena Tica u prilogu Istrani diskurs, istina i fikcija u Floberovom papagaju Dulijana Barnsa je zajedno sa glavnim junakom zaokupljena problemom statusa znanja, nedokuivosti prošlosti, neadekvatnosti jezika i nerazmrsivom igrom istine i fikcije koja se pojavljuje kao jedini rezultat istraivanja prošlosti i pokušaja spoznaje drugog, ali i sebe samog, tako da je sopstvo kreacija diskurzivnih sila ija prava suština ostaje neuhvatljiva, jer je zauvek prebojena subjektivnošu onoga koji govori. Ana Stankovi, pak, smatra da u totalitarnom sistemu govor marginalizovanih o istini i pravdi, kao terminima istrage (pored optube, krivice, odbrane, presude i egzekucije), predstavlja taku prelaza u novi oblik JA i u novi oblik egzistencije u zajednici. Otvarajui probleme osuenosti rtve na „reito“ utanje i mogunosti verbalnog akta da od rtve stvori vrhovnog u društvenoj hijerarhiji, rad nastoji da analizom takvog istranog diskursa u romanima Derviš i smrt i Tvrava osvetli pitanja premreenosti javnog i linog prostora, mehani- zama vlasti i panoptikog oblika institucionalizovanosti moi zla.
Poslednja dva rada u ovom segmentu Knjievnih istraivanja bave se dram- skim stvaralaštvom Stivena Sjuela i Harolda Pintera. Milica Kari uoava metode i tehnike kojima se amerika administracija koristi kako bi sprovela svoj rat protiv terorizma u drami Mit, propaganda i propast u nacistikoj Nemakoj i savremenoj Americi. Autorka zakljuuje da je uloga knjievnosti i pozorišta da na svoj nain is- pitaju i istrae one istine koje se od ljudi skrivaju najpre kroz dobro isplaniranu pro- pagandu i manipulaciju, spinovanje vesti, poptuno izvrtanje znaenja rei, kao i kroz stalnu prismotru, zastrašivanje i isleivanje graana koji bi mogli da se eventualno pobune protiv totalitarnih pretenzija imperijalistikih korporacija. Sa druge strane, Tijana Matovi u prvi plan postavlja manipulativne dimenzije jezika i njegove pro- ceduralne i društveno-kontekstualne funkcije prikazane u dramama Precisely, One for the Road, Mountain Language i New World Order. Zakljuak je veoma slian: u savremenom društvu opresivnih globalnih sistema neophodno je suoavanje sa potmulim, manipulatorskim sredstvima kojima se narod dri ili u stanju potlaenosti ili neznanja kao i sa jezikom ija mo da o(be)smisli ljudsku egzistenciju mora ostati u našem vidnom polju, na šta ukazuje i naslov ovog priloga Teror demokratije u istranom diskursu poznih drama Harolda Pintera.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
etvrti segment zbornika radova Jezik, knjievnost, diskurs: knjievna istraivanja obuhvata trinaest priloga i nosi naslov Pisac i individualni diskurs jer se svaki od tekstova fokusira na jednog autora. Vesna Lopii u tekstu Literature and the
28
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
discourse of science: Nino Ricci’s Darwinism ukazuje na originalni nauni diskurs u kanadskom romanu Poreklo vrsta Nina Riija, oslanjajui se na stavove Brajana Bojda o povezanosti evolucije, kognitivnih sposobnosti i knjievnosti, a sve u kontekstu darvinistike teorije evolucije. Autorka opisuje evoluciju ne ljudske vrste ve jednog pojedinca i istovremeno prikazuje kako Rii spaja nauni i knjievni diskurs. U nastavku, Sergej Macura se usredsreuje na istraivanje unutrašnje protivrenosti diskursa koji bi se mogao imenovati kao odranje suvereniteta carevine, a koga od- likuju paradigme: objekata (invazija, rat, trgovina), pozicija subjekata (oficiri, vojni- ci, dravna bezbednost), pojmova (varvari, divljaci) i strategija (vojna intervencija, isleivanje), u prilogu Dvosmislenost diskursa o varvarima i teleologija njegovog urušavanja: Išekujui varvare D. M. Kucija. Autor uvodi nunu raspravu o odnosu diskursa i njegovih eksponenata na poprištu fikcionalnoistorijskih zbivanja sluei se Fukoovom teorijom. – naslov je rada Sonje Uroševi koja je sebi postavila cilj da ispita u kojoj meri i na koji nain Lenc lino i u okviru svog literarnog dela participira u diskursu seanja budui da on u muzealnim hrono- topima svojih pripovesti vidi apel i izazov da preispitujui prošlost sami spoznamo istinu postojanja. Kako moderno sopstvo trai nain da putem pisane rei, haosa koji u diskursu neminovno nastaje, dopre do transcedentalnih granica smisla ivota, predmet je istraivanja Jelena Andreji u tekstu Afirmacija ivota kroz diskurs sva- kodnevice u romanu Hercog Sola Beloua. U postmodernom tumaenju teksta, tvrdi autorka, mogue je pronai one skrivene momente sopstva koji se ne daju prepozna- ti izvan napisanog. Kada se oni prepoznaju-identifikuju, otvara nam se mogunost boljeg shvatanja pojmova ivota i smrti koji proimaju bie u svakodnevnom posto- janju. Roman Hercog je adekvatan korpus za analizu ideje da se pisanjem o ivotu/ smrti, potvruje bitisanje. Pitanjem sopstva bavi se i Maja Lukovi u prilogu (De) konstituisanje sopstva u diskursu stvarnog ivota Nabokovljevog romana Stvarni i- vot Sebastijana Najta. Povezujui Rikerov diskurs o (de)konstrukciji sopstva sa Le- vinasovim diksursom o konstituisanju identinosti, autorka razmatra i pokušaj Na- bokovljevog junaka da sopstveni identitet u Reenom o Drugom/Istom konstituiše u pokušaju da vrati sopstveno sopstvo i sopstvo Drugog/Istog s ovu stranu sadašnjosti, s ovu stranu igre bivstva. Petra Peši, pak, na korpusu romana Gec i Majer Davida Albaharija, prouava odnos diskursa istorije i diskursa fikcije na tri razliita nivoa. Autorka se u radu osvre i na znaenje rei diskurs u naratologiji, kao i na razliku izmeu istorije i fikcije iz naratološkog ugla. „Hejterski“ diskurs Hodanja Tomasa Barnharda i Izlaenja Barbi Markovi predmet je izuavanja Save Stamenkovia u istoimenom tekstu u kome istrauje postupke knjievnog eksperimenta Barbi Mar- kovi. Autor se usredsreuje na meru angaovanosti oba romana i njihovu uspešnost u osvetljavanju mana austrijskog i srpskog društva kojima se bave. Nešto ui druš- tveni kontekst, Metohija kao zaviaj i utoište, prikazan je u romanu Spisak buduih pokojnika koji analizira Sena Mihailovi u radu . Temeljnom razgradnjom diksursa o kome je re odgovara se na tvrdnju Pola Rikera da in pisanja predstavlja odreen vid uspostavljanja narativnog identiteta, uz akcenat na prepoznatljivom pripovedakom postupku Danila Niko-
29
lia oznaenog pojmom montae atrakcija. Temom autobiografskog diskursa bavi se i Ljubiša Zlatanovi u prilogu Telo kao knjiga seanja: autobiografski diskurs u Zimskom dnevniku Pola Ostera i razmatra na autobiografskom diskursu zasnovan knjievni pristup telu-kao-knjizi, knjizi seanja, telu kao objektu koji konstituiše podesan „tekst“ za „itanje“ njegovih znakova. Takvim fragmentarnim autobiograf- skim seanjem, tvrdi autor, Oster kroz telo sagledava i rekonstruiše svoj ivot i sebe samog, a svojim priseanjima i meditacijama uvek govori i o nama samima. Da- lje, Pekievo Zlatno runo je korpus za istraivanje na temu Simeonski paranoidni diskurs: od paranoje svakodnevnog ivota do paranoidne psihoze Simeona Hadije Jasmine Ahmetagi. Kroz sudbinu asimilovanih Cincara autorka predstavlja proces nastajanja srpske graanske klase, gde je i paranoja deo kulturnih procesa koji su u vezi sa proizvodnjom identiteta. Paranoidni diskurs, shvaen ovde kao interpre- tativni sistem, kao sistem stvaranja znaenja zbog ega prema autorki korespondi- ra samom problemu paranoje, osvetljava kulturološku svest, odnosno poremeaj u svetu o kome taj diskurs referiše. U sasvim drugom registru je rad Bube Stojanovi . Ona naglašava da knjievnost znaajno utie na izgraivanje jezike kulture uenika, bogaenje duhovnog sveta, ali i razvoj kritikog mišljenja i ispravnog moralnog postupanja. Zmajeva poezija po tumaenju autorke pomae deci da proniknu u viševekovne istine, otkriju poeljne modele ponašanja i humanog postupanja i izgrade ivotne modele zasnovane na uni- verzalnim vrednostima.
Poslednja tri priloga u etvrtom segmentu Knjievnih prouavanja takoe se bave temom diskursa na korpusu pojedinanih autora, ali na engleskom jeziku. Mi- roslav uri prouava Discursive Reality, Space, and Time in Don DeLilo’s Omega Point u svom tekstu pod tim nazivom. On ukazuje na Pjera de Šardena kao DeLilovu inspiraciju, kao i na problem diskurzivne proizvodnje stvarnosti i njene percepcije oslanjajui se na Bahtinov hronotop, Bergsonov koncept trajanja i na Delezovu teoriju o filmu. Rad koji sledi, Aspects of Narrative Discourse in Paul Auster’s Novels Darka Kovaevia razmatra aspekte narativnog diskursa u romanima Pola Ostera nastalim u periodu od 1985. do 2009. godine. Kao osnova za ovo istraivanje poslu- ila je studija erara eneta Narativni diskurs: esej o metodu. I na kraju, Milan Da- mjanoski je priloio tekst pod naslovom Discourse Analyses of the Dramatic Mono- logues of Robert Browning. Autor objašnjava da je jedan od anrova koji je najviše doprineo dijalogu izmeu raznih društvenih, ideoloških, naunih i klasnih diskursa u viktorijanskom periodu bio dramski monolog iji je tvorac upravo Brauning. Cilj ovog rada bio je da prikae nain na koji ga Brauning koristi kao forum za diskusiju o nekim od najvanijih pitanja tog doba, naime verskim, društvenim i naunim.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Kompleksnost i otvorenost pojma diskurs i širina pristupa analizi diskursa od- slikava se i u velikoj raznolikosti radova u dva toma zbornika Jezik, knjievnost, diskurs, od koji svaki sadri po etiri tematske celine, ali svi oni formiraju zanimljiv mozaik tema i pristupa, koji prua prilino celovitu sliku o tretmanu ovog intrigan-
30
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
tnog koncepta i fenomena u akademskim krugovima. Jedan od ciljeva nam je bio, kao organizatorima ovog skupa, da posebno podstaknemo naunu delatnost meu mlaim i nadarenim istraivaima i univerzitetskim nastavnicima, što je jedan od ciljeva Strategije za nauni i tehnološki razvoj, uvodei ih u akademski diskurs i izdavaku delatnost. Takoe, eleli smo da okupimo kolege sa što više razliitih departmana iz što šireg okruenja i omoguimo interdisciplinarnost, kao i da podu- premo razvoj naunoistraivakog kadra i ojaamo ljudske resurse uspostavljanjem trajne i plodne meuuniverzitetske saradnje. Praksa pokazuje da se naši ciljevi veoma uspešno realizuju, što nam dalje volju da nastavimo. Zapoeli smo 2007. godine sa temom politika, 2008. je to bila globalizacija, 2009. identitet, 2010. promene, 2011. komunikacija, 2012. vrednosti, 2013. marginalizacija, 2014. diskurs, a u 2015. emo nastaviti sa temom znaenje. Vredno panje je i da su dosada objavljena i tri zbornika radova kod britanske izdavake kue Cambridge Scholars Publishing u 2010, 2012. i 2014. godini.
English Department
nauni skup
knjiga saetaka
Niš, 2014.
Zahvaljujemo se svim uesnicima meunarodne konferencije Jezik, knjievnost, diskurs na izloenim radovima i prilozima koje su poslali za zbornike.
Zahvaljujemo i Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja na pomoi prilikom odravanja ovog i svih prethodnih skupova, a posebnu zahvalnost izraava- mo dekanu Filozofskog fakulteta u Nišu, prof. dr Goranu Maksimoviu na svesrdnoj podršci u svakom pogledu.
Niš, februar 2015.

JEZIK, KNJIŽEVNOST, DISKURS: JEZIČKA ISTRAŽIVANJA

Text of JEZIK, KNJIŽEVNOST, DISKURS: JEZIČKA ISTRAŽIVANJA

KATALOG PITANJA IZ BOSANSKOG JEZIKA...Književnost pisana na bosanskome jeziku, a arapskim pismom zove se: a) narodna književnost b) arapska književnost c) alhamijado književnost

LIJEPA KNJIŽEVNOST

MACHT - diskurs-zeitschrift.de

Jezička Ispitivanja Od Xix Veka

Grčka književnost

ANTIČNA KNJIŽEVNOST

Trivialna mladinska književnost?! - slov.si · trivialna književnost, trivialnost, mladinska književnost, mladinska trivialna književnost, branje. 5 1 UVOD V diplomskem delu bom

Diskurs telefonskih razgovora

Autobiografski diskurs Julienne Eden Bušić · Odsjek za hrvatski jezik i književnost Odjel za kroatistiku i slavistiku Sveučilište u Zadru Obala kralja Petra Krešimira IV.,

ZBORNIK RADOVA - zbornik.pf.uns.ac.rszbornik.pf.uns.ac.rs/images/download/2010/2010-1.pdf · književnost, knjiga druga, današnja jezička verzija Lazar Mirković i Dimitrije Bogdano-

KNJIŽEVNOST SVE

Agencijsko novinarstvo diskurs

Akademischer Diskurs 30.01.2013

Japanska književnost

Svjetska književnost

Predlozhenie text diskurs

Bošnjačka književnost

JEZIČKA ISPITIVANJA U XX VEKU - STRUKTURALIZAM

Halilović, Senahid - Jezička kultura

KNJIŽEVNOST - COBISS

Bosanski jezik i književnost, Hrvatski jezik i književnost

Teza Diskurs Makrostruktura

Diskurs i identitet

Demogeografija - Nacionalna i jezička struktura Evrope

STUDIJSKI PROGRAMI U STUDIJSKOJ 2020/2021. I ......12. Komparativna književnost i perzijski jezik i književnost 13. Komparativna književnost i pedagogija 14. Komparativna književnost

DISKURS – ETHISCH - ids-mannheim.de · DISKURS – ETHISCH 8. Jahrestagung des Tagungsnetzwerks ‚Diskurs – interdisziplinär’ Institut für Deutsche Sprache, Mannheim Das

JEZIK, KNJIŽEVNOST, DISKURS JEZIČKAISTRAŽIVANJA

skripta književnost

Klasična arapska književnost - književnost u vreme Abasida

Rimska književnost

Documents

JEZIK, KNJIŽEVNOST, DISKURS: JEZIČKA ISTRAŽIVANJA

Text of JEZIK, KNJIŽEVNOST, DISKURS: JEZIČKA ISTRAŽIVANJA