1

JEZIK I STRANCIZMI

BEOGRAD, 2016. godine Lukić D. Mirko

2

SADRŽAJ:

UMESTO UVODA ----------------------------------------------------------------------------- 3

POREKLO I OSNOVNE KARAKTERISTIKE ----------------------------------------- 3

SRPSKI JEZIK KROZ ISTORIJU --------------------------------------------------------- 4

UTICAJ OKOLINE NA ŽIVE JEZIKE ---------------------------------------------------- 4

KARAKTERISTIKE SRPSKOG JEZIKA I STRANCIZMI ------------------------ 5

1. Reči sa suglasnikom “H” --------------------------------------------------------------- 5

2. Reči koje počinju sa suglasnikom „F“ --------------------------------------------- 6

3. STRANE REČI U SRPSKOM JEZIKU – “Strancizmi” ------------------------- 7

3.1. CRKVENOSLOVENIZMI -------------------------------------------------------- 7

3.2. GRCIZMI ---------------------------------------------------------------------------- 8

3.3 LATINIZMI I ROMANIZMI ---------------------------------------------------- 8

3.4 TURCIZMI -------------------------------------------------------------------------- 10

3.5. GERMANIZMI -------------------------------------------------------------------- 13

3.6. HUNGARIZMI -------------------------------------------------------------------- 14

3.7. ANGLICIZMI --------------------------------------------------------------------- 15

Koliki je uticaj engleskog jezika na naš i ostale jezike u svetu? ----------- 15

Kako se menja srpski jezik u 21. veku? ----------------------------------ž---- 17

Da li Srbi sve češće koriste anglicizme? --------------------------------------- 17

NIVO UGROŽENOSTI I PERSPEKTIVNOST SRPSKOG JEZIKA ------------- 18

UMESTO ZAKLJUČKA --------------------------------------------------------------------- 21

3

SRPSKI JEZIK

UMESTO UVODA

Panta rei – sve teče, sve se menja (Heraklit 535-475 p.n.e.) - je aforizam koji je

proizašao iz celokupnog filozofskog dela ovog starogrĉkog filozofa. Za Heraklita je

kretanje stvarnost, a stabilnost iluzija. Jedna od njegovih izreka koja opisuje

neprestanu promenu glasi „ne moţeš dva puta ući u istu reku.”

Ništa nije tako stalno kao promene (Heraklit);

Ne preţivljavaju najjaĉi u vrsti, već oni koji najbrţe reaguju na promene (Darwin);

POREKLO I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Srpski jezik je jedan od slovenskih jezika iz porodice indoevropskih jezika, koja se deli na

ukupno dvanaest grupa: indijsku (arijsku), jermensku, grĉku, albansku, italsku, keltsku,

germansku, slovensku, baltiĉku, toharsku, hetitsku i iransku.

Prvi pisani spomenici u srpskoj redakciji staroslovenskog jezika potiĉu iz 11. i 12. veka.

Po poreklu, gramatici i po reĉniĉkom fondu srpskom jeziku su sliĉni hrvatski, crnogorski i

bošnjaĉki jezik, tako da se govornici ovih jezika mogu još uvek bez problema sporazumevati.

U drugoj polovini 19. i u 20. veku (jugoslovenski period) ovi jezici su smatrani jedinstvenim

srpskohrvatskim jezikom.

Ijekavski izgovor je jedan od izgovora srpskog, hrvatskog, bošnjaĉkog i crnogorskog i

nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika.

Ijekavski govor je prvi koji je prihvaćen u srpskom knjiţevnom jeziku, a tek kasnije u

knjiţevni jezik je ušao još i ekavski govor.

Narodni govori koji koriste ijekavski izgovor su svi govori Crne Gore, govori zapadne Srbije i

Sandţaka, kao i većina govora u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Ijekavski izgovor ima najduţu tradiciju u srpskom jeziku. Ovim izgovorom je pisan veliki dio

srpske narodne knjiţevnosti.

Srpski knjiţevni jezik ravnopravno priznaje ijekavski i ekavski izgovor,dok su hrvatski,

srpskohrvatski, bošnjaĉki i crnogorski knjiţevni jezici ijekavski.

4

SRPSKI JEZIK KROZ ISTORIJU

Srpski jezik, kao jedan od slovenskih jezika, nije se stvorio “niizĉega”, niti je došao

“niodkuda”. On je vekovna mešavina neĉeg što je izvorno i svega onog što ga je okruţivalo i

što je uticalo na njgove stalne promene i oblikovanja.

Još kao relativno sloţena tvorevina “stigao” je na Balkan, gde su već bili rasuli svoje seme

neki drugi narodi i druge civilizacije (Iliri, Kelti, Rimljani, Vizantija). Stvarajući svoje

identitete na Balkanu, juţnoslovenski narodi su, takoĊe, prihvatali i isve ono što su ztekli na

novim prostorima, a što im je odgovaralo.

Šta je kome, i u kojoj meri, uĉinio vekovni proces asimilacije, ostavimo da odgonetaju ini

istoriĉari i lingvinisti. I oni moraju nešto raditi, a posebno u našim uslovima i na našim

prostorima, gde se, ama baš, NIOKOĈEGA ne mogu dogovoriti (neka se zabavljaju). Jedino

se plašim da bi njihovo jalovo nadmudrivanje moglo prouzrokovati nenadoknadivu štetu u

pogledu budućnosti jezika.

UTICAJ OKOLINE NA ŽIVE JEZIKE

Živi jezik je jezik kojim se odreĊena ljudska zajednica sluţi u cilju praktiĉnog

sporazumevanja. Nasuprot njemu je mrtvi jezik, na primer latinski. Taĉan broj ţivih jezika u

svetu nije taĉno poznat, pošto i ne postoji jasno definisana granica kad je u pitanju poseban

jezik, a kad je reĉ samo o nareĉju nekog jezika.

Procena je da se danas u svetu govori/koristi priţbliţno 6.000 jezika. Od toga je daleko veći

broj malih jezika, malih zajednica, s malim brojem govornika. Ti su jezici najugroţeniji, a oni

ĉine 80 odsto svih jezika.

Jezik postaje ugroţen kad ima mali broj govornika, kad nije standardizovan, kad nema pismo,

ili kad ima pismo, ali nema neku knjiţevnu i kulturnu tradiciju. Ugroţenim jezicima preti

odumiranje, a procene su da meseĉno, ili ĉak nedeljno, u svetu umre jedan jezik.

Procene su da će za sto godina u svetu ostati izmeĊu 600 i hiljadu jezika, a da li će meĊu

njima biti i srpski, u najvećoj meri zavisi od samih naroda koji, bar još uvek koriste,

praktiĉno, isti jezik i za meĊusobno sporazumevanje nije im potreban prevodioc.

Ţivi jezik, kao i svaki drugi proces, vrlo je podloţan spoljnim uticajima. Spoljnji uticaji mogu

biti razliĉite vrste i intenziteta, pa samim tim, i odreĊeni jezk mora da se prilagoĊava

(“samopodešava”) tim spoljnjim uticajima. Koliki će uticaj na jedan konkretni sistem izazvati

odreĊeni spoljnji poremećaj, zavisi i od same prirode, odnosno stabilnosti dotiĉnog sistema.

Ali jezik nije kupusište koje ćemo ograditi, tako da ni najnavalentniji vo neće moći da mu

pristupi. Jezik se ne moţe braniti, a još manje odbraniti, veštaĉki - administrativnim merama,

ĉak i onda kada evidentno postoji potreba da se u izvesnoj meri i na odgovarajući naĉim brani.

5

Nije realno da će se jezici u svetu raspasti zbog stranih uticaja, pre se moţe oĉekivati da doĊe

do zapostavljanja domaćih kulturnih tradicija pod naletom internacionalnih svetskih obrazaca,

jer era informaciono-comunikacionih tehnologija nije samo sredstvo komunikacije, već i

simbol modernog ţivota.

Kod nas vlada jedna vrsta ksenofobije i strah od tuĊeg uticaja. Govori pojedinih krugova da

će „strancizmi“ satrti naš jezik i tradiciju su preterani. Novi strancizmi ne šire samo negativni

uticaj, oni na neki naĉin i obogaćuje naš jezik. Baš kao što su to uradili latinski, grĉki, turski,

nemaĉki ĉije su se reĉi do danas odrţale. Ĉesto se dogaĊa da za nešto ne postoji adekvatan

izraz na srpskom, zbog ĉega nekad ima smisla upotrebiti stranu reĉ.

Nikada nijedan jezik nije „uginuo“ zbog pozajmljenih reĉi, iako su u mnogim zemljama

puristi predviĊali da će jezik „propasti“, „izgubiti dušu“, ako se ne zabrane strancizmi/tuĊice.

Ako srpski jezik ne preţivi, to će biti samo zato što srpski narod neće moći da preţivi od

privrede u svojoj zemlji.

Da li se, i u kojoj meri, srpski jezik utapao u druge jezike ili su drugi jezici, obiĉaji, kulture,

tehnologije… uticali na promene srpskog jezika, oĉito je iz kratkih prikaza najodomaćenijih

“strancizama” u našem jeziku.

KARAKTERISTIKE SRPSKOG JEZIKA I STRANCIZMI

1. Reči sa suglasnikom “H”

U Gerzovu i okolini , iako se govori ĉist srpski jezik (po Vuku), ijejavskog izgovora, dugo se

odrţala jedna izrazita zanimljivost:

Pri izgovoru reĉi koje sadrţe suglasnik “H”, taj suglasnik se nije izgovarai ili se “gutao”. Na

primer: (h)oću, (h)rana, (h)ljeb, (H)rvatska, (H)ercegovina, (h)ajdemo, (h)vala, u(h)vati,

na(h)raniti, odo(h) ja nji(h)ovoj kući,…

Glas H se u starijem srpskom govoru nije upotrebljavao u izgovoru i pisanju, i meĊu

poslednjim glasovima je uveden u srpski jezik. Kasnijim preuredjivanjem jezika u toku

mnogih reformi (Vukova reforma Srpskog jezika 1836.) , kao i uspostavljanjem pravopisnih

pravila u mnoge reĉi se ubacuje glas H, ponekada i preterano, pa ĉak i iz nekog pomodarstva.

Kako su Gerzovo i okolina vekovno bili u nekom zapećku, i „novotarije“ su tamo stizale sa

znaĉajnim zakašnjenjem, a što se desilo i sa predmetnim suglasnikom. Retko se koristio u

govoru sve do pedesetih godina 20. veka.

6

2. Reči koje počinju sa suglasnikom „F“

Ako niste znali, Srbi zapravo nemaju nijednu svoju reĉ koja poĉinje na suglasnikom F, a

razlog tome je što je upotreba ovog slova preuzeta iz Vizantije u srednjem veku.

Kasnije pod uticajem grĉkog, turskog, francuskog i nemaĉkog jezika reĉi koje poĉinju na ovo

slovo postale su uĉestalije i odomaćile su se u našem jeziku. Ovo su neke od reĉi na slovo F koje svakodnevno upotrebljavamo, a ĉije poreklo će vas

iznenaditi:

Fabrika - latinska

Fenjer - turska

Frajer - nemaĉka

Flaša - nemaĉka

Fakultet - latinska

Fioka - maĊarska

Foka - preuzeta iz francuskog (izvorno grĉka reĉ)

Fenomen - grĉka

Flaster - nemaĉka

Fen - nemaĉka

Folirant - italijanska

Futrola- nemaĉka

Fijaker - preuzeta iz nemaĉkog (izvorno francuska reĉ)

Fićfirić- maĊarska

Furuna – turska

Frižider - francuska

Fantazija - grĉka

Fora - nemaĉka

Fazon - francuska

Flauta - nemaĉka

Fotografija - grĉka

Fasada - francuska

Fitnes - engleska

Frizura - preuzeta iz nemaĉkog (izvorno francuska reĉ)

Faraon – preuzeta iz grĉkog (izvorno staroegipatska reĉ)

Fleka - nemaĉka

Flora - latinska

Frajla - nemaĉka

Freska - italijanska

Fotelja - francuska

Farba - nemaĉka

Fitilj – turska

Fašizam – italijanska

Filolog – grĉka

7

Fudbal – engleska

Fobija - grĉka

3. STRANE REČI U SRPSKOM JEZIKU – “Strancizmi”

Jezik je jedan ţivi sistem koji je, kao i svi drugi ţivi sistemi, podloţan stalnim uticajima sa strane,

kojima se, hteli mi to ili ne, mora prilagoĊavati. Ukoliko se bilo kojim sistemom ne upravlja na

adekvatan naĉin, njega će bilo koja spoljnja promena, a posebno veća, ili potpuno ugušiti ili dovesti u

stanje nekontrolisanih oscilacija i raspada istog, a što se svodi na isto.

Pored pojedinaĉnih stranih reĉi, u našem jeziku je prisutno i obilje starih mudrosti-poslovica.

Ovo se posebno odnosi na izvorne latinske i starogrĉke poslovice.

Poslovice su fraze u kojima je saţeto neĉije ţivotno iskustvo. Razmišljajući i uvaţavajući

poslovice prvenstveno i sami postajemo mudriji, jer je ţivot prekratak da bismo sami

napravili sve pogreške i stekli iskustvo, stoga je bolje uĉiti na tuĊim pogreškama.

Poslovica je ĉesto izreĉena kao preneseno znaĉenje, stoga zahtjeva da o svakoj poslovici

razmislimo.

Strancizmi/Pozajmljenice su znaĉajan sloj našeg knjiţevnog jezika. To su reĉi koje je srpski

knjiţevni jezik, kao i drugi jezici, preuzeo iz drugih jezika i koje su postale sastavni deo

reĉniĉkog (leksiĉkog) fonda tog jezika. Uslovi ulaska stranih reĉi u naš jezik su najĉešće

geografskog i kulturno-istorijskog karaktera. To su, naime, najĉešće geografsko susedstvo,

kulturni i uopšte civilizacijski kontakti. Otuda i u narodnom jeziku od najranijih vremena, a

posebno u knjiţevnom jeziku ima dosta pozajmljenica iz drugih evropskih jezika, naravno –

glasovno i gramatiĉki prilagoĊene našim reĉima. Tako se u našem leksiĉkom fondu našeg

knjiţevnog jezika nalaze:

3.1. CRKVENOSLOVENIZMI

U sluĉaju srpskog jezika, reĉi koje se smatraju za crkvenoslovenizme najĉešće su preuzimane

iz srpskoslovenskog i ruskoslovenskog. Većinom su u vezi sa verom, ali ima i ostalih primera.

Crkvenoslovenske reĉi su reĉi vezane za bilo kakve crkvene potrebe, ili za jezik apstraktnijeg

raspravljanja o etiĉkim i duhovnim pitanjima.

Iako najstarija „podloga“ srpskog jezika, crkvenoslovenizmi nemaju neki poseban udeo u

srpskom jeziku. Neke od prisutnijih reĉi su: Vavedenje, Vaskrsenje, Đavo, Zatvornik, Mošti,

Opština, Padeţ, Svemir, Sveštenik, Uskrs, Uĉitelj.

8

3.2. GRCIZMI

Grcizmi („grecizmi“) su reĉi-pozajmljenice, preuzete iz grĉkog jezika u srpski.

Grcizmi ĉine jedan od najvaţnijih slojeva evropske kulturne leksike. Osim direktnog

pozajmljivanja grĉkih izraza ili neologizama sastavljenih od grĉkog, u srpskom jeziku postoje

i poluprevedenice i prevedenice (nove reĉi prema grĉkom obrascu), derivati i semantiĉke

pozajmljenice (kada prihvaćena reĉ dobija drugo, novo, znaĉenje u novom jeziku).

Najčešće korišćene grčke reči u srpskom jeziku su:

Akademija, Aksioma, Amnezija, Analogija, Anarhija, Anatema, Anatomija, AnĊeo,

Antibiotik, Apatija, Apostoli, Arheologija, Arhipelag, Atom, Autarkija, Autonomija ...,

Biblija, Biologija, Bioritam..., Varvari..., Gimnastika..., Delfin, Demokratija, Demon, Đavo,

Dogma..., Ekologija, Energija, Entuzijazam, Enciklopedija, Epigram, Etika..., Idiot, Ikona,

Istorija..., Jeres..., Katapult, Ksenofobija..., Lav, Livada, Liturgija, Logika..., Manastir,

Manija, Matematika, Melanholija, Melodija, Mit, Monarhija, Monaštvo, Muzika...,

Oligarhija..., Panorama, Pasulj, Piramide, Psiha..., Simbol, Simpatija..., Talas, Temelj,

Teologija, Teorema, Teorija, Teritorijalna autonomija, Filozofija, Fobija..., Harizma,

Harmonija (filozofija), Hijerarhija, Hipnoza, Hipostaza, Histerija, Hristos, Hronologija...,

Škola...

3.3 LATINIZMI I ROMANIZMI

Rimsko Carstvo (najdugovečnije veliko carstvo)

Rimska imperija građena je vekovima.Rim je najpre osvojio Italijansko poluostrvo, a

zatim i zapadno sredozemlje, nakon pobede nad Kartaginom u Punskim ratovima.

Osvajanje Grčke i Male Azije odvijalo se u 2. veku p.n.e.

Imperija je nastavljala da raste, dostižući svoj teritorijalni maksimum pod imperatorom

Trajanom, početkom 2. veka n.e.

Rimski duh bio je okrenut praktičnim namenama, a rimska civilizacija dostigla je svoje

najveće domete u izgradnji puteva,

mostova i akvadukta. Ako je Grčka

bila čuvena po svojim filozofima i

pesnicima, Rim je svoju slavu

dugovao graditeljima. Koristeći

beton – rimski izum – gradili su

gradove i puteve širom imperije, od

kojih mnogi i danas postoje.

Imperija je definitivno podeljena 395.

godine n.e. na Zapadno Rimsko

Carstvo i Istočno Rimsko carstvo.

9

Posebno je interesantna i upitna linija razgraničenja na našim prostorima (Dunav,

Sava, Drina, Lim, Skadarsko jezero...).

U 5. veku n.e. Zapadno rimsko carstvo se srušilo, mada su istočne rimske provincije

nastavile da žive kao hrišćanska Vizantijska imperija još oko 1000 godina posle podele.

Konačni pad Zapadnog rimskog carstva 476. godine uzima se i kao kraj starog i

početak srednjeg veka.

Na vrhuncu svoje moći Rimsko carastvo pokrivalo je 5,9 miliona km2 i imalo je oko 70

miliona stanovnika (1. vek n.e.).

***

Latinski jezik je Izumrli jezik. O izumiranju jezika govori se kad jedan jezik nema više

izvornih govornika. Tada se taj jezik naziva mrtvim ili izumrlim jezikom.

Moguće je razlikovati dve vrste smrti jezika:

U prvom sluĉaju jezik izumre, ali jezici (ili dijalekti) koji su se razvili iz njega dalje se koriste.

Tako su se, na primer, iz Latinskog jezika razvili romanski jezici.

U drugom sluĉaju jezik izumre bez da ostavi nasledniĉki jezik. U tim sluĉajevima govornici

napuste svoj materinski jezik u korist nekog drugog jezika.

Latinski, iako izumrli jezik nastavio je da se upotrebljavati u knjiţevnosti, nauci ili liturgiji.

Najčešće korišćene latinski izrazi u srpskom jeziku su:

Abdikacija, Abortus, Ad libitum, Adopcionizam, Adsorpcija, Agresija, Akvadukt, Akvarij,

Altruizam, Ambulanta, Analisti, Aneksija, Antipapa, Apriori, Apstinencija, Artikulacija

(muzika), Apikultura, Aprobacija, Arena, Arhidijeceza, Arhivalije, Artikulacija, August

(titula), Aukcija, Beatifikacija, Bifurkacija, Birefringencija, Bis (muzika), Brevijar, Celibat,

Centenij, Centurion, Crimen sollicitationis, Da capo al segno, Dal segno, Damnatio

memoriae, Decimala, Dejure, Defakto, Definicija, Defekacija, Dekapitacija, Dijeceza,

Disident, Diverzija, Domicil, Donacija, Donator, Dromedar, Egzistencija, Esencija, Emocije,

Enigmolegij, Epiteza, Erekcija, Federacija, Fikcija, Filicid, Flagelacija, Floskula,

Fortifikacija, Frekvencija, Front, Frustracija, Fundus, Futur , Georgike, Hemoptizija,

Humanizam, Idol (religija), Iluzija, Imigracija, Imperativ, Imperator (rimska titula),

Imperfekt, Indikt, Indulgencije, Inhumacija, Inspiracija, Institucija, Intuicija,

Institucionalizacija, Instrumentalist, Insurekcija, Interpretacija, Invencija, Inverzija (figura),

Junior , Kanal, Kantilena, Kastrum, Klaustar, Kohabitacija, Kolaboracija, Kolektivizacija,

Kolokvijalizam, Kolokvijalni, Koncepcija, Konsekracija, Kontroverza, Konjunktiva, Kreacija,

Kriminalac, Kupola, Kremacija, Kult, Kustos, Kvart, Kvintesencija, Lapsus, Lektor, Lex

specijalis, Legat (titula), Legija, Lektor, Licenca, Limes, Luksuz, Lustracija, Magistar,

Magisterij, Magistrat, Magistratura, Manufaktura, Matura, Maturant, Medalja, Medijacija,

Melioracija, Memorija, Mikroorganizam, Milicija, Moda, Mononom, Mumija, Mundus,

Nepotizam, Nota, Nutacija, Terminal, Tabula rasa, Okultacija, Oltar, Operand, Opsada, Opus,

10

Orator, Orijent, Parada, Papa, Participacija, Pejorativ, Penis, Perfekt, Persona, Plagijat,

Pluskvamperfekt, Poliamorija, Pontifeks, Postulat, Precesija, Predestinacija, Prefekt,

Prefektura, Prepucijum, Prezent, Princ, Princeps, Principat, Proskripcije, Prosperitet,

Provokacija, Recenzent, Recenzija, Refrakcija, Reinkarnacija, Rektor, Relikvija,

Repatrijacija, Repeticija, Rezidencija, Satira, Sedisvakancija, Segno, Sekretar, Sekularizam,

Senat, Senior, Septuaginta, Servitut, Sestercij, Sezam, Sic, Skripta, Solist, Stil, Suicid,

Suplencija, Skalpel, Status kvo, Subjekat (filozofija), Suplent, Suplentica, Suplentkinja,

Supletivizam, Terminal, Tabula rasa, Terminus post quem, Toga, Tonzura, Transpozicija

(muzika), Triceps, Tu quoque, Urbanizam, Urbicid, Versifikator, Verzal, Veteran, Veto, VI-

DE, Video, Vikar, Vila (graĊevina), Viza, Vizitacija

NAPOMENA:

Ĉesto se mogu sresti i pojmovi „Romanizmi“, a to su reĉi koje su došle u naš jezik, kako iz

latinskog (latinizmi), tako i iz drugih romanskih jezika koji su se razvili iz latinskog, kao što

su: španski, italijanski i francuski jezik.

Iz italijanskogjezika potiču reči: tenor, opera, balkon, fašizam, mafija, medalja, paparaco,

pjaca, kantautor;

Iz španskog jezika potiču reči: kanibal, hacijenda, hunta, cigara;

Iz francuskog jezika potiču reči: avenija, abaţur, banalan, bulevar, grupa, ţanr, ţargon,

kavaljer, kompot, legitimitet, liker, masaţa, mašina;

3.4 TURCIZMI

Osmansko Carstvo (poslednje veliko carstvo) bilo je imperijalna snaga, smeštena na

obodu Sredozemnog mora, trajući

od 1288. do 1922. Na vrhuncu moći,

tokom 16. veka, ovo carstvo je

obuhvatalo Anadoliju, Bliski Istok,

delove Severne Afrike, dobar dio

jugoistočne Evrope, i na sever sve do

Kavkaza. Carstvo je obuhvaćalo oblast

od oko 5,2 miliona km2, mada je dobar

dio ovog bio pod indirektnom kontrolom

centralne vlade. Na ovom prostoru je

živelo oko 39. miliona stanovnika. Carstvo je bilo smešteno napola između Istoka i

Zapada, tako da je tokom svog 600-godišnjeg postojanja bilo u međusobnom odnosu sa

Istokom i sa Zapadom.

Turcizmi su reĉi preuzete iz turskog jezika. Posebno su karakteristiĉni za jezike naroda koji

su bili pod vlašću Osmanskog carstva (grĉki, srpski, bošnjaĉki, bugarski, makedonski,

jermenski).

17. vek: 5,5 miliona km2,

39 miliona stanovnika

11

Turcizmi su, u okviru slovenskih jezika, najĉešći na Balkanu, kod juţnoslovenskih naroda. U

okviru dijalekata razliĉitih juţnoslovenskih jezika, dole navedene, kao i mnoge druge reĉi,

koriste se ĉešće ili reĊe. U odreĊenim krajevima, neki turcizmi su arhaizmi, negde su u

svakodnevnoj upotrebi i nemaju zamenu u vidu slovenske reĉi, ili je imaju, ali je ona

neprirodna, negde su istorizmi, a negde su sasvim nestali.

Jezik, muzika ali i drugi elementi kulture ukazuju na vekovni uticaj orijenta preko Osmanskog

carstva na Balkanu.

Neki turcizmi su ipak večni

Jezik se ne moţe staviti pod stakleno zvono. On je ţiv, podloţan uticaju i, kao takav,

promenljiv. Jezici primaju reĉi od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. A s

Turskom smo više od 500 godina ţiveli „u bliskom kontaktu“.

U prošlosti se upotrebljavao daleko veći broj turcizama. Pominje se više od osam hiljada reĉi.

Turski je uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik.

Za pola veka iz srpskog jezika nestalo je dve trećine turcizama, a od preostalih, oko 3.000,

polovina se odomaćila tako da ih i ne osećamo kao reĉi stranog porekla.

Od 3.000 turcizama više od 50 odsto predstavlja odomaćene i frekventne turcizme.

Interesantno je da su se neke od reĉi koje su preuzete iz turskog jezika ostale kao deo

standardnog srpskog jezika, dok su se kasnije potpuno izgubile iz turskog jezika.

MeĊutim, treba imati u vidu da se kod nas pod pojmom "turcizam" podrazumevaju i reĉi i

izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Turci su, u nekim

kasnijim jeziĉkim reformama, turski jezik znaĉajno oĉistili od arapskih i persijskih reĉi, ali su

one kod nas i dalje ostale u upotrebi kao turcizmi.

Turcizmi su ušli u naš svakodnevni ţivot: tako jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapĉiće; pijemo

ĉaj, rakiju, kafu; sladimo se baklavom, tulumbama... Na stolu nam je ćasa, testija, dţezva,

fildţan, bakraĉ, ĊevĊir... A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna... Pred kućom je kapija, a

na krovu odţak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne moţe biti ortak, a javašluk u

komšiluku ĉist je baksuzluk...

Jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, ĉarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, ĉardak, kapija,

baksuz, komšija, reĉi su za koje u srpskom nema ekvivalenta – tako da ih osećamo kao svoje.

Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar,

boja, burmut, ĉarapa, ĉekić, ĉelik, ĉesma, ĉizma, ćela, duhan, dţep, Ċon, jatak, jorgovan,

kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuĉe, rakija,

sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat...

Priĉa se da su se polovinom prošlog veka srpski i hrvatski jezikoslovci dogovorili da u

srpskom jeziku ostane budala, a hrvatskom bena, dok im neko na kraju nije prišapnuo da su

oba ta termina turska. Turske su i imenice sprat, kat i boja, što je vezano za kulturu

12

stanovanja, sinonim turcizma lala je opet turcizam tulipan, jer su ovaj cvet upravo Turci

presadili u Europu. Ta reĉ je ušla i u nemaĉki (Tulpe), kao i imenica kifla (Kipferl), jer su

Turci izmislili tu vrstu peciva.

Kad smo već kod peciva, nikako ne moţemo zaboraviti arapsko-persijsku reĉ kafana, koja je

u turskom dobila oblik kahvehane, a preko toga u srpskom kafana. To je zato što su upravo

Turci u Evropu donijeli ĉuveni napitak. Sa kafom je došao i šećer (takoĊe turcizam bez

sinonima) i neizostavna rakija, reĉ za koju opet, i u lingvistiĉkom i u prenesenom smislu,

nemamo zamene.

Ţeleći se što više razlikovati od srpskog, hrvatski su filolozi termin tobdţija zamenili reĉju

topnik, zaboravljajući da je opet koren te reĉi top (lat. canon) - turski.

Neki od najčešće korišćenih turcizama u srpskom jeziku:

A) astal, aber, adet, amanet, arambaša, argatovati, aršin, aferim, avlija, ajvar, at...

B) babo, bakšiš, bardak, baška, bašta, bedevija, biljega, bošĉaluk, bubreg, bukagije, buljuk,

busija, buĊelar, baksuz, budala, bunar, burek, burazer...

V) vala, veĊa, veresija, vakat...

Ĉ) ĉak, ĉaršaf, ĉarapa, ĉiĉak, ĉelik, ĉesma, ĉorba, ĉobanin,

Ć) ćuskija, ćup, ćufte, ćevap, ćuprija, ćelav

D) dert, delija, dernek, div, divan, dizgen, dilber, direk, dolama, dorat, dohakati, duvar,

dućan, dugme, dunja, dušmanin, dunĊer...

Đ) Ċakonija, Ċerdan, Ċuvegija, Ċuture...

E) ekser...

Z) zanat, zejtin, zamandaliti, zasobice, zaĉamati, zvekir, zeman, zulum, zulumćar, zaman...

J) jastuk, jagma, jeglen, jendek, jorgan, jorgovan, jok, ...

K) kava, kavga, kavgadţija, kavedţija, kajmak, kaldrma, kapija, kapak, kašika, kat, katanac,

kaurin, kijamet, komšija, kasaba, krevet, kula, kutija, kutak, kut, kazan...

L) lakrdija, lampa,

M) magaza, majmun, megdan, merak, memla, merdevine, mramor, muštuluk, mušterija,

meze...

N) namah,

O) obeznaniti (ce), odvrći (se), odaja, oluk, ortak...

P) pamuk, papuĉa, pare, pazar, patidţan, pekmez, pendţer, pita, pojagmiti, poharati,

prstenovati, putalj, puce, podrum...

R) raf, rahat, rakija, ršum, rudina...

S) sanduk, sat, sevap, selam, serbez, sinija, sindţir, sofra, starostavan, subaša...

T) taban, tabor, taze, tavan, tamaniti, telal, teferiĉ, tefter, tolkovati, torba, taraba...

Ć) ćar, ćurak, ćufte, ćevap, ćošak...

U) ujdurma, urokljiv, utuviti, uhititi, uĉkur, ugursuz...

F) ferman, fitilj...

H) haber, hajvan, hajduk, halaliti, han, harambaša, haraĉ, harĉiti, hećim, haraĉ...

Ĉ) ĉauš, ĉilaš, ĉorba, ĉakšire, ĉarapa, ĉibuk...

Dţ) dţabe, dţebana, dţem, dţep, dţezva, dţin...

13

Š) šal, šejtan, šećer,šenluk, šićar...

Arapske reči u srpskom jeziku: Azimut, Alah, Alva, Algebra, Algoritam, Dimiskija,

Elevacija, Zanat, Zejtin, Zenit, Imam, Inat, Islam, Kadija, Kalaj, Kalfa, Kafa, Kuran, Majdan,

Mašala, Minaret, Miraz, Muslimani, Muftija, Nafta, Nahija, Otoman, Ramazan, Ratluk,

Sevdah, Sultan, Tambura, Tanjir, Fes (kapa), Hajduci, Halal, Han (objekat), Handţar,

Harambaša, Haraĉ, Dţamija, Šeik, Šejtan

Persijski jezik je, nakon arapskog, najvaţniji islamski jezik, koji je korišćen kao glavni

knjiţevni i kulturni jezik na širokim prostorima od Kine do Turske. Ostavio je snaţan trag u

turskom, a preko turskog jezika izvršio je uticaj i na veliki broj drugih jezika, ukljuĉujući i

srpski.

Veliki broj reĉi koje se uĉestalo koriste u današnjem savremenom srpskom jeziku persijskog

su porekla (iako se „vode“ kao turcizmi):

ambar, azur, adţdaja, babo, bazar, badţa, baţdar, bakšiš, barabar, bašta, baštovan, bećar,

bedak, behar, berberin, bezistan, bor, boraks, bostan, bošĉa, boza, burazer, burek, buregdţija,

ĉarapa, ĉardak, ĉarka, ĉaršaf, ĉaršija, ĉerkeš, ĉesma, ĉifĉija, ĉinija, ĉirak, ĉobanin, ĉoja, ĉorba,

ĉunak, ćar, ćasa, ćela, ćemane, ćilibar, ćilim, ćora, ćorsokak, ćosa, ćoše, dada, dar-mar,

dembel, derviš, dilber, divan, dugme, dunĊerluk, dušmanin, dţambas, dţigerica, dţumbus,

Ċerdap, ĊevĊir, Ċul, ferman, gungula, hodţa, ibrišim, jadac, jagma, jaran, jorgovan, kaftan,

kajgana, kalup, karavan, kaur, kavga, kavgadţija, kazan, kesa, kumbara, lagum, lala, lenger,

leš, limun, lola, mana, maja, mehana, minĊuša, merdevine, meze, mintan, murdara, muštuluk,

nafta, nar, narandţa, nargila, nišan, nišandţija, naut, pajdaš, pamuk, pamuklija, pandţa,

papuĉa, para, (novac), paralija, parĉe, patlidţan, pazar, pelivan, pejgamber, pekmez, pendţer,

perĉin, peškir, pihtije, pilav, piljar, pirinaĉ, rende, rusvaj, samurovina, saraj, serdar, sindţir,

sirće, spahija, spanać, šah (car), šalvare, sećer, šegrt, šenluĉenje, šimšir, šira, škembe,

tambura, tane, taraba, tarana, tava, taze, terazije, testera, testija, tezga, timar, tov, tulipan,

turšija, višnja, zuluf, zurla...

3.5. GERMANIZMI

Germanizmi su reĉi preuzete iz nemaĉkog jezika i

prilagoĊene drugom jeziku. U srpkom jeziku,

germanizmi spadaju u reĉi stranog

porekla. Posebno su karakteristiĉni za jezike

naroda koji su bili pod vlašću Austrougarskog

carstva, ili pod uticajem germanske kulture

(srpski, hrvatski).

Primeri germanizama u srpskom jeziku poreĊani

azbuĉnim redom:

14

A) ablendovati, aktentašna, anlaser , ofinger , auspuh , ...

B) bademantil , bager, balast, breg, bezec, bidermajer , blinkati, blic, bluza, pereca, bruh,

bina , brushalter , buter ...

D) deka, dekl, dihtung, dinstati, tuš ...

E) escajg ...

F) falš, farba, feder, faliti, feler, fajront, fijaker, flaša, fleka, fen, frajla, frajer, friško,

fruštuk ...

G) gost, gastarbajter, gelender, gilipter, gepek, germa, šmek, glanc, zglajzati, griz, ...

H) heklati, hanzaplast, hauba, haubica, havarija, heftati, herc, hohštapler...

I) interes

J) jakna

K) kanister, kanta, kapirati, kelner, keks, kibicovati, kino, kiper, kiĉ, kifla, klapna, klozet,

klema, klocna, knedla, kofer, korpa, krah, kragna, kran, kremacija, krigla,

kugla, kuplung, kurs, kurcšlus

L) lakirati, lager, larma, ler, legitimacija, lajsna, lekcija, lektira, licna, lokna, vikler,

luster,

M) moler, mantil, maskembal, mider, modla,

N) natkasna, nitna,

O) orden

P) pak treger, papagaj , paradajz, pedala, perika, flaster, filoz f, pinceta, plakat, plac,

pult...

R) ratkapa, ram, rasa, regal, rajf, rajferšlus, rinflajš, ringišpil,

ruksak, rolšue, reš, rikverc...

S) saft, šaltati, šalter, šank, šiber, šina, šikanirati, šlag, šlager, šlagvort, šljam, šlank,

šlauf, šleper , šlic, šminka, šmirgl papir, šmizla, šnala, šnajder, šnenokle, šnita, šnicla,

šnjirati/šnjurati, šoder, šrafciger, šupa, šuster, švargla, šverc, švorc, sajla,

zicer, zihernadla, sims, sic, špaga, špalir, šparati, šporet, šparkasa, špek,

špedicija, špajz, šperploĉa, špil, špinat, špic, špric, špricer, štaka, štand, štangla, štirkati,

štemati, štepati, štimati, štimung, štikla, štof, štoper,

štos, štrafta, štrajk, štreber, štriklirati, štrudla, supa...

T) tancovati, tapacirer, tašna, tepih, tor, torta, treger...

V) frtalj

W) vagon, veš, vešmašina, vaservaga, veker, vindjaka, vinkl, viršla,

Z) cajtnot, cigla, cilj, cimer, ceger, cug, cvancika...

3.6. HUNGARIZMI

Hungarizmi su reĉi preuzete iz maĊarskog jezika: soba, ašov, varoš, vašar, lopov, cipele,

salaš, ĉardaš, ĉopor, maĉka, punĊa, sablja, ĉizma, bunda, koĉija, gulaš;

15

3.7. ANGLICIZMI

Anglicizmi su reĉi preuzete iz engleskog jezika i prilagoĊene nekom drugom jeziku.

Anglicizam je svaka reĉ preuzeta iz engleskog jezika koja oznaĉava neki predmet, ideju ili

pojam kao sastavne delove engleske civilizacije; ona ne mora biti engleskog porekla, ali mora

biti adaptirana prema sastavu engleskog jezika i integrisana u engleski vokabular.

Koliki je uticaj engleskog jezika na naš i ostale jezike u svetu

Anglicizmi se mogu koristiti onoliko koliko to ima smisla i realne potrebe. Protiv uticaja

engleskog ili bilo kojeg drugog jezika ne moţe se boriti administrativnim merama.

Nesvesno ili svesno, zato što se u trenutku ne setimo naše reĉi, ili zato što je to "fensi" (uvek

se naĊe nešto da je u tom trenutku “NOBL” -“Pokondirena tikva”), umesto srpskog

iskoristićemo englesku reĉ. Koliko ih ĉesto koristimo i da li u tome preterujemo, ili je to

postala neminovnost - pitanja su koja, na sreću ili na ţalost, ne muĉe samo nas, već i

decenijama unazad Francuze, Italijane, Nemce...

Uticaj engleskog jezika u svetu i kod nas gotovo je nemoguće zaustaviti, a posebno sad u eri

informacionokomunkacionih tehnologija (ICT). Masovna kultura - muzika, filmovi, televizija,

internet… najbrţi su kanali za prihvatanje novih engleskih reĉi na srpski, francuski, italijanski

naĉin...

Uticaj engleskog jezika u svetu poĉeo je da se širi još u 19. veku, u vreme britanske imperije,

kao i posle Drugog svetskog rata, sa ekonomskom ekspanzijom SAD.

Britanska kolonijalna imperija je

bilo najveće carstvo u istoriji

ljudske civilizacije, a njom je

vladalo ili upravljalo Ujedinjeno

Kraljevstvo. Zauzimala je površinu

od preko 36,6 miliona km2, što je

skoro četvrtina kopna na Zemlji.U

sklopu Britanske imperije živelo je

preko 530 miliona stanovnika

(1938.godine) ili petina svetske populacije. Njeno stvaranje započelo je

uspostavljanjem engleskih prekomorskih poseda i trgovačkih postaja od kraja 16. do

početka 18. veka. Na vrhuncu svoje moći za Britansku imperiju važilo je pravilo da u

njoj sunce nikada ne zalazi.

Sjedinjene Američke Države (skraćeno SAD, engl. United States of America -USA),

su federalna ustavna republika koju čini pedeset država i jedan federalni okrug.

16

Sjedinjene Američke Države nastale su deklaracijom trinaest britanskih kolonija 1776.

godine kojom one utvrđuju svoju slobodu i

nezavisnost.

Sa 9,83 miliona km² i preko 300 miliona

stanovnika, Sjedinjene Države su danas

treća najveća zemlja na svetu po ukupnoj

površini, a treća po veličini kopna i broju

stanovnika. Sjedinjene Države su jedna od

etnički najraznovrsnijih zemalja na svetu,

što je posledica masovne imiigracije iz

mnogih zemalja. Američka privreda je

najveća nacionalna privreda u svetu, sa

nominalnim bruto domaćim proizvodom od 13 triliona dolara u 2006. godini (preko

25,5% ukupnog svetskog bruto proizvoda).

Protiv uticaja engleskog jezika zapadne zemlje su se borile na razne naĉine, ali ne postoji

nijedan efikasan metod. Sigurno je da se protiv engleskog ne moţe boriti administrativnim

merama.

Zemlje s bogatim kulturnim zaleĊem i većim brojem stanovnika, kao što su Španija, Italija,

Nemaĉka, Francuska, ne prilaze organizovano propagiranju ili nastavi engleskog jezika, ali je

to vrlo slaba „brana“ anglicizmu.

Male zemlje, pak, poklanjaju više paţnje uĉenju engleskog jezika. Tako se ĉesto struĉni

skupovi skandinavskih zemalja odvijaju na engleskom, iako su uĉesnici Skandinavci, koji

govore sliĉnim jezicima. Razlog je što publikuju radove na engleskom i onda ih prezentuju

celom svetu, a ne samo malom krugu zemalja.

Stiĉe se utisak da strah od uticaja engleskog i kod nas poprima razmere masovne histerije.

Crkveni velikodostojnici, razni patriotski pokreti i pojedini intelektualci poslednjih godina su

se utrkivali da upozore kakva nam "katastrofa" preti.

MeĊutim, engleski ne donosi, kao što neki laici misle, samo štetu i neke loše strane uticaje.

Engleski je danas svetski jezik svih ljudi koji se njime sluţe, a ima ih više od milijardu. Nije

sredstvo prinude i sredstvo kolonizacije, nego sredstvo meĊunarodne komunikacije. Jer,

engleski govore jedan ŠveĊanin i jedan Indus, Arapin i Srbin i to im omogućava direktnu

meĊusobnu komunikaciju i poslovnu saradnju.

Nije realno da će se jezici u svetu raspasti zbog stranih uticaja, pre se moţe oĉekivati da doĊe

do zapostavljanja domaćih kulturnih tradicija pod naletom internacionalnih svetskih obrazaca,

jer engleski nije samo sredstvo komunikacije, već i simbol modernog ţivota.

Tvrdnje pojedinih krugova da će engleski satrti naš jezik i tradiciju su preterani. Engleski ne

širi samo negativan uticaj, on na neki naĉin i obogaćuje naš jezik. Baš kao što su to uradili

latinski i turski, ĉije su se reĉi do danas odrţale. Ĉesto se dogaĊa da za nešto ne postoji

adekvatan izraz na srpskom, zbog ĉega nekad ima smisla upotrebiti stranu reĉ.

17

Nepobitno je da se danas bez engleskog ne moţe, ali treba uĉiti i druge jezike. EU tako ima

plan da svaki graĊanin Unije poznaje, pored maternjeg, još dva jezika.

Ĉinjenica je da će nove generacije, pod uticajem engleskog, sve više koristiti latinicu. Kako se

ne bi dogodilo da ćirilica ostane zvaniĉno, a mrtvo pismo koje niko više neće koristiti, mogu

se preduzeti razne mere.

Kako se menja srpski jezik u 21. veku?

21. vek je vreme novih tehnologija, razvića računara, interneta i raznih vidova

komunikacije, a samim tim i razvoja i menjanja jezika.

Engleski jezik postao je univerzalni jezik koji se govori svuda u svetu, pa se zbog toga danas

suoĉavamo sa velikim brojem anglicizama i u našem jeziku.

Preterana upotreba tuĊica škodi jeziku – nekad su pretnju predstavljali turcizmi i germanizmi

zbog uticaja Turske i Austrije, a danas se ne nalazimo ni u ĉijoj posebnoj zoni uticaja, već se

taj uticaj vrši u svetu koji, prvi put u istoriji, ima engleski jezik kao jezik za upotrebu širom

planete. To ne znaĉi da treba zaboraviti maternji jezik, ali moramo biti svesni da se ne može

izbeći odreĎeni nivo globalne anglicizacije . Rešenje nije ni izmišljanje novih domaćih

reči za internet, sajtove, laptop, monitor, tvitovanje, selfije, roming i sliĉno, a bilo bi i

smešno.

Sasvim je u redu da deca znaju nove reĉi jer ne treba ţiveti izolovano od sveta, ali ne treba ni

zapostaviti svoj jezik i svoje reči.

Da ponekad znamo i da preterujemo preko

svake mere, pokazuje i sledeći primer:

„Performans na fešn-viku je bio jedan nonsens

na stejdžu. Umesto da bude transparentno,

kreatorov selekšn stajlinga i kastinga manekenki

je bio previše klos majnded“.

Ove reĉenice mogli ste da ĉujete od voditeljke

na domaćoj televiziji. MeĊutim, ovaj primer nije

usamljen. Televizija i novine „poplavljeni“ su

reĉima koje nam dolaze iz engleskog jezika. Koliko puta ste se našli u društvu, a da niste

razumeli šta je vaš sagovornik „Englez“ hteo da kaţe? Prema reĉima sedamdesetogodišnje

bake Milke, u Knez Mihailovoj ulici oseća se kao u Londonu. Nazive prodavnica ne moţe ni

da izgovori ni da razume. A kada joj unuka kaţe da je kul, baka Milka pomisli da je kulturna.

Da li Srbi sve češće koriste anglicizme?

Psiholozi kaţu da kod ljudi ima i pomodnosti i lenjosti, pa ne ţele reĉ da prevode već je

„uzimaju gotovu“. To su Sterijine pokondirene tikve. Motiv da se upotrebljavaju strane reĉi

jeste to što ĉovek misli da će dobiti na vaţnosti, ţelja da se savlada osećanje bezvrednosti i

uklone neki kompleksi. To bi se moglo nazvati kompleksom „malog naroda“ kod Srba, koji je

stvaran vekovima i deluje razorno po nas.

18

MeĊutim, danas smo sve više u situaciji da naiĊemo na ozbiljne probleme, i u profesionalnom

i privatnom ţivotu, ako ne posedujemo bar elementarni nivo znanja engleskog jezika.

Većinom stariji ljudi, ali ne tako retko i mlaĊi, pa ĉak i oni koji završavaju fakultete ne mogu

da se naviknu na rad na raĉunarima jer imaju tu prepreku da ne znaju ili slabo znaju engleski

jezik. Ali danas je osnovni postulat pismenosti da se, sem ĉitanja i pisanja, mora znati i raditi

na raĉunaru a bogami i poznavati engleski jezik. Jednostavno, ne moţete konkurisati ni na

jednu ozbiljniju poziciju ako ne znate da radite na raĉunaru - i kraj.

Većinom je izgovor za nepoznavanje nekih osnovnih stvari na raĉunaru nepoznavanje

engleskog jezika, a jedan od meni najboljih izgovora koje sam ĉuo za neuĉenje engleskog

jeste: „Bombardovali su nas, treba oni da uĉe naš jezik“.

Za razliku od napred navedenih strancizama, gde su navoĊene najodomaćenije reĉi istih u

srpskom jeziku, ovde to nema svrhe navoditi, jer je to već toliko obimno i svakodnevno se

menja obim, pa se gubi svrsihodnost istog.

MeĊutim, ne treba se brinuti zbog „navale“ novih struĉnih termina, koje mi prethodno nismo

ni imali, pa zašto ih onda i ne prihvatiti u originalnoj formi i, istovremeno, razumljivoj za ceo

svet.

Uostalom, i u našim jezicima postoje fraze koje su apsolutno NEPREVODIVE na engleski

jezi (ni doslovno, ni opisno), a da izraaţavaju svoje originalno znaĉenje, kao što su:

k'o svetog Petra kajgana,

jaje na oko,

špansko selo,

pljuniti otac,

pala mu sekira u med...,

a o prevoĊenju naših viceva gotovo da niko ni ne razmišlja.

NIVO UGROŽENOSTI I PERSPEKTIVNOST SRPSKOG

JEZIKA

Na samom poĉetku ovog teksta navedena je procena da se danas u svetu govori/koristi

priţbliţno 6.000 jezika. Od toga je daleko veći broj malih jezika, malih zajednica, s malim

brojem govornika. Ti su jezici najugroţeniji, a oni ĉine 80 odsto svih jezika.

Jezik postaje ugroţen kad ima mali broj govornika, kad nije standardizovan, kad nema pismo,

ili kad ima pismo, ali nema neku knjiţevnu i kulturnu tradiciju. Ugroţenim jezicima preti

odumiranje, a procene su da meseĉno, ili ĉak nedeljno, u svetu umre jedan jezik.

TakoĊe se procenjuje da će za sto godina u svetu ostati izmeĊu 600 i hiljadu jezika, a da li će

19

meĊu njima biti i srpski, u najvećoj meri zavisi od samih naroda koji, bar još uvek koriste,

praktiĉno isti jezik i za meĊusobno sporazumevanje nije im potreban prevodioc.

Nije realno da će se jezici u svetu raspasti zbog stranih uticaja, pre se moţe oĉekivati da doĊe

do zapostavljanja domaćih kulturnih tradicija pod naletom internacionalnih svetskih obrazaca,

jer era informaciono-comunikacionih tehnologija nije samo sredstvo komunikacije, već i

simbol modernog ţivota.

Za neki jezik se smatra da je ugrožen ako ga deca više ne uĉe kao materinski jezik.

Kad i stariji govornici tog jezika prestanu ga govoriti ili umru, taj se jezik smatra izumrlim.

No, klasifikacija kao izumrli jezik ne znaĉi nuţno da taj jezik nema više nijednoga govornika.

Izumrli jezici mogu biti dobro opisani i saĉuvani u pisanim izvorima, a mogu imati i velik

broj govornika koji su ih uĉili kao drugi ili strani jezik. Jezik moţe izumrijeti zbog jeziĉkog

pomaka. To je društveni (sociolingvistiĉki) proces koji se dogaĊa postupno unutar jedne

odreĊene jeziĉne zajednice. Govornici prestanu govoriti svojim materinskim jezikom i sluţe

se nekim drugim jezikom.

Svi jezici koji imaju relativno mali broj govornika/korisnika potencijalno su ugroţeni.

Kakva je sudbina srpskog jezika i sliĉnih jezika proisteklih iz bivšeg srpsko-hrvatskog jezika

(srpski, hrvatski, bošnjaĉki, crnogorski)?

Ukoliko se naši lingvinisti budu i dalje trudili da meĊu ovim jezicima veštaĉki prave sve veće

meĊusobne razlike, njihov veliki trud će se verovatno svesti na onaj znani grafit: „Džaba ste

krečili“.

Treba imati u vidu da trenutno preko 30 miliona ljudi u svetu govori jezicima koji su nekada

bili jedan jezik u bivšoj SFR Jugoslaviji. Bosanski, srpski, hrvatski i crnogorski jezik izlaze iz

granica matiĉnih zemalja, pa se tako ovi jezici neretko mogu ĉuti u Americi, Australiji,

Aziji…,

S obzirom da veliki broj graĊana sa prostora bivše Jugoslavije ţivi širom sveta, tako je i

upotreba ovih jezika široka. U nekoliko drţava Evrope i Amerike izlaze novine na

bosanskom, srpskom, hrvatskom i crnogorskom jeziku, što potvrĊuje da se ovi jezici

praktikuju i upotrebljavaju. Postojeći broj korisnika jednog TAKVOG jezika, daje mu dobru

osnovu da preţivi, a posebno imajući u vidu već stvorenu pisanu baštinu na ovom jeziku.

Dalje „razgraĊivanje“ jednog jezika je i ekonomski i perspektivno vrlo štetno.

Ameriĉke diplomate su još leta 2009. godine utvrdile da srpski, hrvatski, bošnjaĉki i

crnogorski nisu ĉetiri posebna jezika, već samo dijalekti jednog, odnosno regionalne verzije

srpskohrvatskog jezika.

Inspektori su tada zakljuĉili da bi bilo dobro kada bi se prihvatio taj stav i kada bi se ta ĉetri

jezika tretirala kao ĉetri regionalne varijante srpskohrvatskog. Tumaĉeći svoju odluku,

inspektori su naveli da su novonastali jezici, odnosno nova imena za postojeće dijalekte,

povezani s drţavama nastalim posle raspada Jugoslavije (svaka drţava „mora“ imati svoj

jezik i svoju crkvu, jer bi ispalo da su se zadţba delili).

„Uprkos novim imenima, ove regionalne varijante ostaju lingvistiĉki u osnovi iste, s

neznatnim varijacijama, ukljuĉujući korišćenje ćirilice u srpskom", piše u dokumentu.

20

Shodno ovome, svi veći ameriĉki univerziteti s uhodanim programima slovenskih jezika,

ukljuĉujući Harvard i UCLA (Univerzitet Kalifornije u Los AnĊelesu), tretiraju ove dijalekte

kao jedan jezik.

Inspektori su smatrali da bi ovakvim "uvoĊenjem" srpskohrvatskog jezika znatno uštedeli na

obuci sluţbenika, ali i da bi pruţili opipljiv dokaz ameriĉke podrške za jaĉanje saradnje meĊu

narodima bivše Jugoslavije.

Istina, polemike oko toga da li postoji autentiĉnost bosanskog jezika, kojim jezikom govore u

Crnoj Gori ili da li postoje razlike izmeĊu srpskog i hrvatskog jezika zasad su popriliĉno

daleko od Evropske unije. U sedištu evropske birokratije na zvaniĉnom nivou zasad ne

prepoznaju „razlike” meĊu jezicima proisteklim iz srpskohrvatskog, odnosno hrvatskosrpskog

jezika.

Zasad niko u briselskoj administraciji ne razmatra i ne postavlja pitanje da li postoje

esencijalne razlike meĊu jezicima kojima se govori u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i

Hercegovini, niti da li će jednog dana kada ove zemlje pristupe EU biti doneta odluka da se

zarad ekonomiĉnosti, kao u Haškom tribunalu, prevodi na „bosansko-hrvatsko-srpski-

crnogorski” jezik (BCSM – pa neka se svako tu naĊe po sopstvenoj volji). Trenutno EU

godišnje izdvaja milijardu evra za postojećih 3.000 prevodilaca.

21

UMESTO ZAKLJUČKA

PITANJA:

1. Pitam ovdašnje lingviste (i njihove politiĉke mentore) da li baš svaka nazovi-drţavica

mora imati „svoj sopstveni jezik“, kao što je to sluĉaj na našim prostorima?

2. Da li su naši lingvisti pronašli FALINKU onih „drţavica“, koje već vekovima i ne

pokušavaju da „stvore/izdejstvuju“ SVOJ SOPSTVENI JEZIK (već se koriste

tamonekim – tuĊim/dušmanskim), kao što su: AUSTRALIJA – kontinent (Engleski),

AMERIKA – 1. svetska ekonommska sila, 3. u svetu po prostranstvu i po broju

stanovnika (Engleski), AUSTRIJA – bivša imperija/carevina (Nemaĉki), KANADA

(Engleski i Francuski), BRAZIL (Portugalski), ARGENTINA (Španski)...?

3. Koliko je manja razlika u govoru izmeĊu jednog ZAGORCA i DALMATINCA,

odnosno jednog ZRENJANINCA („LALE“) i VRANJANCA u odnosu na razliku u

govoru kojim se koriste u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Beogradu?

PREPORUKE:

1. Pamet u glavu, ne ĉinimo gluposti na razgradnji onoga što već imamo i uĉinimo sve

neophodno da saĉuvamo isto.

2. NAŠ/NAŠE jezike neće ugroziti „Angicizmi“, kao što ih nisu ugrozili ni „Turcizmi“ i

„Germanizmi“... (samo su ih dopunili-oplemenili), već ćemo ih ugroziti MI ukoliko se

ne otrgnemo od Frojdovog sindroma „narcizma malih razlika“.