JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA … · Integrisana i koherentna nastava i učenje , koje promoviše potpuno učenje, izražavajući međusobne veze i međuzavisnost

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada – Government

Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Ministry of Education Science and Technology

JEZGRO KURIKULUMA

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU

(X, XI, XII razred)

2012

1


MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE

Uredništvo:

Nehat Mustafa

Drita Kadriu

Ramush Lekaj

Jezički urednik:

Sulejman Dermaku

Slaganje:

Granit Salihu

Naslovna strana:

Granit Salihu

2


Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada – Government

Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

Ministry of Education Science and Technology

Br. 290/01B

Datum: 22.10.2012. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), u skladu sa članovima 4, 21, 22 Zakona br. 03/L-189 o javnoj upravi Republike Kosova, (Službeni List, br. 82, 21. oktobar 2010) kao i na osnovu člana 8 stav 1.4 i priloga 6 Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije Premijera i ministarstva, kao i Okvira kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja Republike Kosova usvojenog odlukom br. 262/0 18 datuma 29.08.2011, donosi:

ODLUKU 1. Usvaja se dokumenat: Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje na

Kosovu. 2. Dokument: Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje na Kosovu, je

kompletiran i primenjivan za preduniverzitetsko obrazovanje na Kosovu. 3. Odluka stupa na snagu na dan potpisivanja

Obrazloženje

Dokument: Jezgro kurikuluma za visoko srednju obrazovanje cilja neprekidnu i naprednu promenu predunivezitetskog obrazovanja u Republici Kosovo, postavlja temelje poboljšanja kvaliteta i jednakosti za primenu kurikuluma za sve đake. Ovaj dokument će služiti kao prava osnova za izradu i primenu niza drugih dokumenata, planova i programa, školskih udžbenika i drugih pedagoških uputstava za razvijanje obrazovanja trećeg preduniverzitetskog nivoa, stoga je odlučeno kao u dispozitivu ove odluke.

Odluka se šalje:

1. Kabinetu Ministra; 2. Kancelariji GS; 3. Odeljenju za Razvoj preduniverzitetskog

obrazovanja (RPO); 4. Pravnom Odeljenju; 5. Arhivi.

4


Reč ministra

Učenici, nastavnici, roditelji, predstavnici obrazovanja i vi građani Republike Kosova, pre godinu dana u rukama svih onih koji su na bilo koji način bili povezani sa predunivezitetskim obrazovanjem, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju Republike Kosovo, nakon usvajanja, donelo je Okvir kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. Sada, na osnovu ovog dokumenta-jezgro kurikuluma, se promoviše jedna nova usitnjena i veoma konkretna vizija Vlade Republike Kosovo. Ovaj dokument je namenjen i služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednicama u celini. Značaj jezgra kurikuluma, struktura, ciljevi i načela preduniverzitetskog obrazovanja su težine jednog osnovnog dokumenta, koji određuje i reguliše načine nastave, učenja, metodologije, ocenjivanja, itd. Sadržaji ovog dokumenta su obavezni da se primenjuju u svim javnim i privatnim obrazovnim ustanovama u Republici Kosovo. Jezgro kurikuluma sadrži celu strukturu predškolskog i osnovnog, nisko srednjeg i visoko srednjeg obrazovanja. Unutrašnji sadržaji detaljno određuju funkcije u obrazovanju na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja, stručnosti učenja, stepene kurikuluma, rezultate učenja, oblasti kurikuluma, nastavne planove, izbornu nastavu, uputstva (metodologije) organizovanja procesa nastave, ocenjivanje učenika i druge aspekte u vezi primenjivanja. Ovi dokumenti, verujem da ispunjavaju sve potrebe društva za svaki formalni nivo preduniverzitetskog obrazovanja. To stvara nove mogućnosti za razvijanje učenika, znanja, veština, stavova i vrednosti za uzgajanje ličnog, nacionalnog identiteta, državne i kulturne pripadnosti, za promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti, razvijanje odgovornosti prema sebi, drugima, društvu i životnoj sredini, kao i da bude pripremljen za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima, za razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije kao procesa doživotnog učenja. Profesionalnom posvećenošću je omogućeno primenjivanje jezgra kurikuluma na dosledan i održiv način u svim formalnim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja. Ovaj cilj je postignut oslanjajući se na princip sveobuhvatnosti, razvoj stručnosti, integrisane i koherentne nastave i učenja, na autonomiju i fleksibilnost na nivou škole, na odgovornosti i polaganje računa. Principi koji će svakako uticati na poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Svi dokumenti jezgra kurikuluma su strukturisani oko jednog sistema od šest glavnih stručnosti i izgrađeni na sedam kurikulumskih oblasti. Želim da osiguram sve kome je posvećen ovaj dokument, da su formalni nivoi predunverzitetskog obrazovanja na Kosovu u skladu sa Međunarodnim standardom klasifikacije obrazovanja (MSKO) izrađenim od strane UNESCO-a. Zato, nadam se da je urađen rad od ključnog značaja i za dugoročnu održivost da bi se jezgro kurikuluma moglo primeniti na svim nivoima formalnog preduniverzitetskog obrazovanja, počevši od predškolskog vaspitanja do osnovnog obrazovanja, nižeg srednjeg obrazovanja, visokog srednjeg obrazovanja (za gimnazije i stručne škole). Na ovaj način, Ministarstvo ispunjava još jedan cilj vladinog projekta, da ovaj dokument omogućava napredak u razvoju stručnosti kod učenika, u razvijanju uspešnih nastavnika, i da roditelji precizno prete dostignuća svoje dece. Jezgro kurikuluma omogućava izradu planova i programa sa osnovom na školama, udžbenicima i drugim izvorima, kao i mnogim drugim dokumentima koje olakšavaju nastavu i učenje na osnovu stručnosti. Ovim važnim i odražavajućim korakom reformi obrazovnog sistema Republike Kosova se kompletira i pokazuje posvećenost za finalizaciju našeg projekta za Evropsko obrazovanje sa međunarodnim priznanjem. S poštovanjem,

Prof. Dr. Ramë Buja, Ministar

5


Skraćenice

JK Jezgro kurikuluma

RUS Rezultati učenja po stepenu

OK Oblast kurikuluma

SK Stepen kurikuluma

KK Kurikulum Kosova

OKK Okvir kurikuluma Kosova

RUO Rezultati učenja po oblasti

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

V Veština

P Predmet

RUP Rezultati učenja po predmetu

PP Plan i program

T Tema

RUT Rezultati učenja po temama

RG Radna grupa

6


Sadržaj

Odluka ........................................................................................................................................................................... 3 Reč ministra ................................................................................................................................................................ 4 Skraćenice ................................................................................................................................................................... 5

I. UVOD ...................................................................................................................................................................... 9 Značaj jezgra kurikuluma ................................................................................................................................... 10 Struktura preduniverzitetskog obrazovanja ........................................................................................................ 10 Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja ......................................................................................................... 11 Načela preduniverzitetskog obrazovanja.............................................................................................................. 12 Struktura jezgre kurikuluma ................................................................................................................................ 13

II. JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE X-XI RAZRED ....................... 15 1. Jezgro kurikuluma ............................................................................................................................................... 16 2. Struktura jezgra kurikuluma ............................................................................................................................ 18 3. Osobine visokog srednjeg obrazovanja, X - XII razred ..................................................................................................... 18 4. Stručnosti za učenje ............................................................................................................................................ 18 5. Stepeni kurikuluma ......................................................................................................................................... 20

III. OBLASTI KURIKULUMA NA VISOKOM SREDNJEM OBRAZOVANJU ........................................ 35 Oblasti kurikuluma ............................................................................................................................................... 36 Oblasti kurikuluma - Jezici i komunikacija ....................................................................................................... 37 Oblasti kurikuluma - Umetnosti ......................................................................................................................... 45 Oblasti kurikuluma - Matematika ....................................................................................................................... 53 Oblasti kurikuluma - Prirodne nauke ................................................................................................................ 60 Oblasti kurikuluma - Društvo i sredina .............................................................................................................. 68 Oblasti kurikuluma - Zdravlje i blagostanje ....................................................................................................... 76 Oblasti kurikuluma - Život i rad .......................................................................................................................... 83

IV. NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI ........................................................................................................... 91 1. Definicija .......................................................................................................................................................... 92 2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za preduniverzitetsko obrazovanje ............................................. 92 3. Nastavni plan (NP) za visoko srednje obrazovanje. .................................................................................... 93 4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana ........................................................................................................ 98 5. Sprovođenje nastavnog plana ........................................................................................................................ 99 6. Autonomija škole ............................................................................................................................................ 99

7


V. IZBORNI KURIKULUM ZA TREĆI NIVO ................................................................................................ 103 1. Koncepti.......................................................................................................................................................... 104 2. Namena .......................................................................................................................................................... 104 3. Sadržaj i primena ........................................................................................................................................... 104 4. Struktura izbornog kurikuluma .................................................................................................................. 104 5. Procedura za izradu izbornog kurikuluma ............................................................................................... 104 6. Procedura za odabir izbornog predmeta .................................................................................................. 105 7. Sprovođenje ................................................................................................................................................... 105

VI. OPŠTA METODOLOGIJA- UPUTSTVA ................................................................................................. 107 1. Uvod ................................................................................................................................................................. 108 2. Definicija .......................................................................................................................................................... 108 3. Povezanost rezultata učenja prema stepenu sa rezultatima iz oblasti kurikuluma/nastave oblasti .... 108 4. Nastava i učenje sa učenikom u centru i inkluzivna nastava ..................................................................... 109 5. Nastava i učenje na osnovu integrisanog pristupa ..................................................................................... 110 6. Nastava i učenje na osnovu kompetencije .................................................................................................. 110 7. Diferencirana nastava i učenje ...................................................................................................................... 111 8. Međukurikularna pitanja ................................................................................................................................ 112 9. Pitanja izvan kurikuluma ................................................................................................................................ 112

VII. Ocenjivanje – opšta uputstva................................................................................................................ 115 1. Uvod ................................................................................................................................................................. 116 2. Svrha ocenjivanja ........................................................................................................................................... 116 3. Osnovni principi ocenjivanja........................................................................................................................ 116 4. Unutrašnje ocenjivanje .................................................................................................................................. 116 5. Spoljno ocenjivanje ................................................................................................................................................ 119

BIBLIOGRAFIJA ............................................................................................................................................ 133 U IZRADI JEZGRA KURIKULUMA UČESTVOVALI SU: ......................................................................... 135

8


9


I. UVOD

Značaj jezgra kurikuluma

Struktura preduniverzitetskog obrazovanja

Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja

Načela preduniverzitetskog obrazovanja

Zajednička pitanja dokumenata jezgra kurikuluma

Struktura jezgra kurikuluma


Značaj jezgra kurikuluma

Jezgro kurikuluma je dokument koji u kosovskim školama čini primenjivim Okvir Kurikuluma Kosova, usvojen od strane MONT-a u avgust 2011. godine. Ovim dokumentom su utvrđuju rezultati stručnosti za različite oblasti života, izraženih kroz činjenično i proceduralno znanja, kroz veštine, stavove i vrednosti koje treba biti razvijene od strane učenika tokom određenih vremenskih perioda kao i pristupi, metodologije primene, nadgledanje i ocenjivanje. Takođe, ovaj dokument određuje raspodelu vremena po oblastima kurikuluma i međusobnim vezama, koji omogućavaju napredak u razvoju stručnosti kod učenika.

Dokument jezgra kurikuluma podržava: • učenike - u njihovom postepenom razvoju, u razvoju veština za doživotno obrazovanje i lakšu socijalnu integraciju, pripremajući ih da se suoče sa životnim izazovima; • nastavnike - tokom planiranja i realizacije uspešnog rada sa učenicima - nastavne aktivnosti u učionici i izvan učionice, prilikom odgovora na pitanja: Zašto i zbog čega učenici treba da uče; Šta, kada, koliko i kako će učiti učenici, kao i šta, kada i kako će se oceniti dostignuća učenika- realizacija i efikasnost nastavnih aktivnosti i • roditelje - za tačno praćenja dostignuća svoje dece u određenim vremenskim periodima na osnovu znanja, ponašanja, osećajnosti i stavova koje pokazuju u različitim životnim situacijama, u skladu sa rezultatima učenja nastavne i stepena kurikuluma.

Struktura preduniverzitetskog obrazovanja Formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su u skladu sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom obrazovanja (ISCED), izrađenoj od strane UNESCO-a, postoje razlike u sastavu strukture jezgra kurikuluma MSKO 1, u okviru koje je predškolski razred, koji je deo osnovnog obrazovanja. Svi formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja su podeljeni u formalne podnivoe, sa naznakom - stepeni kurikuluma, koje imaju specifične namene i u funkciju su prema svojim nazivima (Pogledajte tabelu ispod naziva za svaki stepen kurikuluma i odeljak 2 ovog dokumenta). Jezgra kurikuluma (su izrađeni) za sve nivoe formalnog preduniverzitetskog obrazovanja, kao što je:

• Jezgro kurikuluma za razvoj u ranom detinjstvu (od rođenja do 5. godine);

• Jezgro kurikuluma za predškolsko i osnovno vaspitanje;

• Jezgro kurikuluma za nisko srednje obrazovanje;

• Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje (Jezgro kurikuluma za gimnazije i Jezgro kurikuluma za stručne škole).

10


Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja - MSKO

Formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu

Stepeni kurikuluma Jezgro kurikuluma

MSKO 3 Visoko srednje obrazovanje (X-XII razred)

XII razred Stepen kurikuluma 6: Konsolidacija i specijalizacija

Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje (X-XII razred)

X-XI razred Stepen kurikuluma 5: Opšti osnovni i stručni razvoj

MSKO 2 Nisko srednje obrazovanje (VI-IX razred)

VIII-IX razred Stepen kurikuluma 4: Pojačanje i usmeravanje

Jezgro kurikuluma za nisko srednje obrazovanje (VI-IX razred)

VI-VII razred Stepen kurikuluma 3: Dalji razvoj i usmeravanje

MSKO 1 Osnovno

obrazovanje

(I-V razred)

Osnovno obrazovanje

Stepen kurikuluma 2: pojačanje i razvijanje

Jezgro kurikuluma za predosnovni razred i osnovno obrazovanje (I-V razred)

Osnovno obrazovanje

Stepen kurikuluma 1: Osnovno sticanje

MSKO 0

Predškolsko obrazovanje (vaspitanje)

Predosnovni razred

Starost 0-5 Pripremni stepen kurikuluma: Vaspitanje u ranom detinjstvu

Jezgro kurikuluma za predškolsko obrazovanje

Svako jezgro kurikuluma je u skladu sa opštim ciljevima preduniverzitetskog obrazovanja i primenjuju se poštujući osnovna načela koji proističu iz Okvira kurikuluma Kosova. Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja

Svaki formalni nivo preduniverzitetskog obrazovanja kod učenika treba da razvije znanje, veštine, stavove i vrednosti, u skladu sa zahtevima demokratskog društva, preko: • kultivisanja ličnog, nacionalnog identiteta, državne i kulturne pripadnosti, • promovisanja opštih kulturnih i građanskih vrednosti, • razvijanja odgovornosti prema sebi, drugima, društvu i prema životnoj sredini, • obučavanja za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima; • razvijanja preduzetništva i korišćenja tehnologije, • obučavanja za doživotno učenje.

11


Načela preduniverzitetskog obrazovanja Primena jezgra kurikuluma obezbeđuje doslednost i održivost na svim nivoima formalnog preduniverzitetskog obrazovanja na osnovu ovih načela: Jednako uključivanje dece i mladih u kvalitetno obrazovanje; Razvoj stručnosti, koja se ogledaju u rezultatima učenja koji se očekuje da će se postići progresivno i dosledno od svih učenika u različitim periodima školovanja; Integrisana i koherentna nastava i učenje, koje promoviše potpuno učenje, izražavajući međusobne veze i međuzavisnost prirode i sveta stvorenog od čoveka sa znanjem i informacijama koje učenici imaju o tome; Autonomiju i fleksibilnost na školskom nivou tokom primene jezgra kurikuluma i izborni deo koji se ogleda na godišnjoj izradi nastavnog plana i metodologije nastave i učenja; Odgovornost i polaganje računa, koji se ogledaju u stvaranju kulture za kontinuirano ocenjivanje- praćenje napretka tokom primene zahteva kurikuluma preko prikupljanja i analize podataka, dokumentovanje izazova i rešenja, ka boljoj zastupljenosti tokom ispunjavanja zahteva kurikuluma i poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Zajednička pitanja dokumenata jezgra kurikuluma Svi dokumenti jezgra kurikuluma su strukturisani oko jednog sistema od šest glavnih stručnosti, u skladu sa ciljevima preduniverzitetkog obrazovanja i sedam oblasti kurikuluma. Šest stručnosti, prisutnih u svim jezgrama kurikuluma, su: • Stručnost za komunikaciju i izražavanje; • Stručnost za razmišljanje; • Stručnost za učenje; • Stručnost za život, rad i životnu sredinu; • Lične stručnosti; • Stručnost za građanstvo. Dok, sedam oblasti kurikuluma prisutnih u svim jezgrima kurikulama su: 1. Jezici i komunikacija; 2. Umetnosti; 3. Matematika; 4. Prirodne nauke; 5. Društvo i životna sredina; 6. Zdravlje i blagostanje; 7. Život i rad. Rezultati učenja za svaki stepen i rezultati učenja za svaku oblast čine vidljivim stručnosti i oblasti kurikuluma iz svakog nivoa formalnog obrazovanja i svaki stepen kurikuluma (videti odeljke II i III ovog dokumenta).

12


Struktura jezgra kurikuluma

Jezgro kurikuluma sadrži sledeću strukturu: • Oblast delovanja, strukturu i opšti opis odgovarajućeg formalnog nivoa obrazovnog sistema • Oblast delovanja glavnih stepena kurikuluma za formalni odgovarajući nivo • Rezultati učenja za glavne stepene kurikuluma, koji izražavaju neophodan nivo za postizanje ključnih stručnosti na kraju svakog nivoa kurikuluma • Kako će se koristiti rezultati učenja za glavni stepen kurikuluma u procesu učenja i ocenjivanja - Zahtevi napretka tokom formalnih nivoa obrazovanja, uključujući i minimalne zahteve za prelazak sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi stepen - Kriterijumi i oblici ocenjivanja • Oblasti kurikuluma i njihovo delovanje po glavnim stepenima kurikuluma • Rezultati učenja za oblasti kurikuluma za svaki stepen kurikuluma • Kako koristiti rezultate učenja u oblastima tokom nastavnog procesa i procesa ocenjivanja - Zahtevi napretka u oblasti kurikuluma, uključujući i minimalne zahteve za prelazak iz jednog glavnog stepena kurikuluma - Kriterijumi i oblici ocenjivanja • Nastavni plan i program • Predmeti u okviru oblasti kurikuluma i njihove oblasti delovanja • Uputstva (metodologije) za organizovanje nastavnog procesa • Ocenjivanje učenika • Aspekti u vezi primene.

13



II. JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE (X - XI razred)

Jezgro kurikuluma

Struktura kurikuluma

Osobine visokog srednjeg obrazovanja, X - XII razred

Stručnosti za učenje

Stepeni kurikuluma

Rezultati učenja po stepenu

15


1. Jezgro kurikuluma

Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje (gimnazije i stručne škole), je osnovni dokument koji reguliše obavljanje nastave, učenja, metodologije, ocenjivanja, itd. u trećem nivou obrazovanja na Kosovu. Ovaj dokument, čije su odredbe postavljene od strane MONT-a, je obavezan za sve vaspitne obrazovne ustanove u Republici Kosovo. Jezgro kurikuluma je izrađeno na osnovu Okvira kurikuluma Kosova. Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednici u celini. U Okviru kurikuluma Kosova, visoka srednja škola je podeljena i profilisana na dve grane, na sledeći način:

Opšta gimnazija: Profilisanje gimnazija Na nivou visokog srednjeg obrazovanja, postojaće tri vrste gimnazija 1. Gimnazija društvenih i jezičkih nauka 2. Gimnazija prirodnih nauka 3. Specijalizovana gimnazija (umetnička, matematička, jezička, tehnička, itd.) Stručne Škole 1. Poljoprivredne škole 2. Tehničke škole (Elektrotehnička, mašinska, građevinska, grafička, saobraćajna) 3. Medicinske škole 4. Škole za ekonomiju i upravu 5. Hemijsko-tehnološka škola 6. Umetnička škola

Stručnosti se izražavaju kroz rezultate učenja, koja su opšta i koja izražavaju ono što učenici treba postepeno i dosledno da postignu do kraja obaveznog obrazovanja. Stručnosti obuhvataju integrisani i koherentni sistem primenjivih i prenosivih znanja, veština i stavova, koji će pomoći učenicima da se suoče sa izazovima digitalne ere, slobode tržišne ekonomije zasnovane na znanju, u svetu među-zavisnih odnosa. Predviđene stručnosti Okvirom kurikuluma proizilaze iz opštih ciljeva preduniverzitetskog obrazovanja i utvrđuju glavne rezultate učenja koje učenici treba progresivno i neprekidno da postižu tokom preduniverzitetskog obrazovnog sistema. Osnovne stručnosti predviđene preduniverzitetskim sistemom obrazovanja na Kosovu su:

1. Stručnost za komunikaciju i izražavanje; 2. Stručnost za razmišljanje; 3. Stručnost za učenje; 4. Stručnost za život, rad i životnu sredinu; 5. Lične stručnosti; 6. Stručnost za građanstvo

Opšte škole (gimnazije) Na 5. stepenu kurikuluma i 6. stepenu kurikuluma, oblasti kurikuluma: Prirodne nauke se odvijaju kao posebni predmeti (fizika, hemija, biologija i astronomija samo u 6. SK). Na ovom stepenu, u posebnim slučajevima, predmet geografija će se učiti kao prirodna nauka. Društvo i životna sredina u uopštim školama (gimnazijama), ostvaruje se kroz posebne predmete: istorija, geografija, građansko vaspitanje, sociologija, psihologija, logika i filozofija, sa naglaskom na razvoj ključnih relevantnih stručnosti na uravnotežen način. Iskustva učenja, koju ovo područje nudi u 5. SK i 6. SK, za učenike stručnih škola, ponovo se dobijaju putem integrisanih društvenih predmeta, uključujući aspekte građanskog vaspitanja, istorije i geografije, na osnovu tematskog pristupa. 16

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU Kroz ovu oblast kurikuluma, studenti će se upoznati sa vrednostima i normama društvenog života u demokratskom društvu. Oni će takođe pristupiti društvenim pojavama iz istorijske, sociološke, ekonomske, psihološke i međukulturne perspektive.

Stručne škole će imati koristi od časova izbornih delova, posvećujući 10% časova fonda stručnom obrazovanju. Ovaj fond, zajedno sa 50% oblasti života i rada, će predstavljati 60% vremena stručnog obrazovanja. Dok je procenat preostalog vremena posvećen drugim oblastima kurikuluma koje će biti primenjene u struci. U stručnim školama nastava preko oblasti kurikuluma, prirodnih nauka, društva i životne sredine, se odvija preko integrisanih predmeta, u funkciji primene u određenim strukama. Stručnost za komunikaciju i izražavanje, stručnost za razmišljanje i stručnost učenja su od instrumentalne prirode: one su osnova za ostale stručnosti koje su više vezane za okolnosti i sa određenim sadržajem, kao što stručnosti potrebne tokom privatnog, javnog i stručnog života.

Oblasti kurikuluma

Predmeti tokom stepena kurikuluma, III nivo (X - XII razred) SK5 SK5

X i XI razred (Opšte obrazovanje)

X i XII razred (Stručno Obrazovanje i Obuka - SOO)

X i XI razred (Opšte obrazovanje)

X i XII razred (Stručno Obrazovanje i Obuka - SOO)

Jezici i komunikacija

Maternji jezik Engleski jezik Drugi jezik Ostali jezici

Maternji jezik Engleski jezik

Ostali jezici

Maternji jezik Engleski jezik Drugi jezik Ostali jezici

Maternji jezik Engleski jezik Ostali jezici

Umetnosti

Likovno vaspitanje Muzičko vaspitanje

Primenjene umetnosti Likovno vaspitanje Muzičko vaspitanje

Primenjene umetnosti

Matematika Matematika Matematika Matematika Matematika

Prirodne nauke

Biologija Fizika Hemija

Prirodne nauke Biologija Fizika Hemija Astronomija

Prirodne nauke

Društvo i životna sredina

Istorija Geografija Građansko vaspitanje Sociologija Psihologija Filozofija

Društvo i životna sredina Istorija Geografija Sociologija Psihologija Filozofija


Zdravlje i blagostanje

Zdravlje i blagostanje Fizičko vaspitanje




Život i rad Život i rad Život i rad Život i rad Život i rad

17


2. Struktura jezgra kurikuluma U jezgru kurikuluma za gimnazije, u detaljima se opisuje: - Tip gimnazije; - Stručnosti učenja za ovaj nivo; - Stepeni kurikuluma; - Rezultati učenja prema stepenima; - Oblasti kurikuluma.

3. Osobine visokog srednjeg obrazovanja, X, XI, XII razred Visoko srednje obrazovanje zasniva se na širem, dubljem i specijalizovanijem učenju, uzimajući u obzir:

• buduću orijentaciju učenika: - prema akademskim studijama, - prema stručnim kvalifikacijama (uključujući i neuniverzitetsko i postuniverzitetsko obrazovanje) i / ili - uključivanje u tržište rada, kao i kvalifikovani radnici i -potrebu za njihovo opremanje veštinama za doživotno učenje.

Na ovom nivou, kako u opštim školama (gimnazije), tako i u stručnim školama, proces sticanja znanja i razvijanja veština, vrednosti i stavova je zasnovan na potrebi mladih da preuzmu odgovornost za svoje živote , da učestvuju kao aktivni i stručni građani tokom društvenog razvoja i da se uspešno uključe u tržište rada. Dakle, učenici će se izložiti jednom izazovnijem procesu za sticanje znanja, razvoj svog intelektualnog, emotivnog i fizičkog potencijala.

4. Stručnost za učenje Stručnosti se odražavaju kroz rezultate učenja, koji su uopšteni i koji izražavaju ono šta učenici treba da postepeno i dosledno postignu do kraja obaveznog obrazovanja. Stručnosti obuhvataju jedan integrisani i koherentan sistem znanja, primenjivih i prenosivih veština i stavova, koji će pomoći đacima da se suoče sa izazovima digitalne ere slobodne tržišne ekonomije zasnovane na znanju, u jednom svetu međuzavisnih odnosa. Stručnosti utvrđene okvirom kurikuluma proizilaze iz opšteg preduniverzitetskog obrazovanja i utvrđuju glavne rezultate učenja koje učenici treba progresivno i neprekidno da postižu preko preduniverzitetskog obrazovnog sistema. Osnovne stručnosti predviđene preduniverzitetskim sistemom obrazovanja na Kosovu su:

1. Stručnost za komunikaciju i izražavanje; 2. Stručnost za razmišljanje; 3. Stručnost za učenje; 4. Stručnost za život, rad i životnu sredinu; 5. Lične stručnosti; 6. Stručnost za građanstvo.

Stručnost za komunikaciju i izražavanje, za razmišljanje kao i stručnost za učenje su od instrumentalne prirode: oni čine osnovu za druge stručnosti, koja se više odnose na okolnosti i sa određenim sadržajem, kao što su neophodne stručnosti za privatni, javni i profesionalni život.

18


Stručnost za komunikaciju i izražavanje ("Efikasni komunikator")

U cilju da se deca i mladi razvijaju kao ličnosti, da uče i aktivno učestvuju u društvu, važno je da razumeju poruke koje se njima šalju i da se adekvatno izražavaju kroz jezik, simbole, znakove, kodove i umetničke oblike. Da bi efikasno komunicirali, učenici se podržavaju da koriste nezavisna, kritička i kreativna sredstva i mogućnosti komunikacija i izražavanja.

Stručnosti za razmišljanje ("Kreativni mislilac")

Pristupanje i obrada znanja nezavisno, efikasno i odgovorno je veoma važno da se nauči, ali i da donose odluke i rešavaju problemi sa punom svešću o uticaju i posledicama određene odluke i delovanja. Imajući u vidu kompleksnost društva i današnje ekonomije na osnovu znanja, upravljanje znanjem je postala bitna stručnost za XXI vek. Međutim, pored sposobnosti za identifikovanje i pristup odgovarajućim izvorima informacija/znanja, učenici treba da razviju i kapacitete za kritički, kreativni i interaktivni pristup znanju.

Stručnosti za doživotno učenje ("Uspešan učenik")

U aktuelnim trendovima razvoja u društvu, nauci, tehnologiji i privredi ne može da se tvrdi da sva potrebna znanja, veštine i stručnosti mora da budu postignuta kroz školovanje. Dakle, od škole se očekuje da pruži dobru osnovu obrazovanja i pripremi učenike za proces doživotnog učenja. Za jednog "uspešnog učenika", škola je posvećena da stalno podstiče prirodnu radoznalost dece/mladih i njihovo interesovanje da uče i razvijaju stručnosti za učenje. Škola takođe mora biti svesna o efikasnim nastavnim stilovima i strategijama.

Stručnost za život, rad i životnu sredinu ("Produktivan doprinosilac")

Škole treba da pripreme učinke da žive i rade u jednom međusobno zavisnom svetu i da se suoče sa konkurentnom svetskom ekonomijom. Život i rad u XXI veku zahteva stručnost za suočavanje sa nepredviđenim izazovima i okolnostima, kao i kapacitet za korišćenje pruženih mogućnosti za lični napredak kao i napredak društva i životne sredine. Za razvijanje ovih stručnosti, škola podržava učenike da u potpunosti razumeju međusobnu zavisnost ekonomskih, političkih i kulturnih pojava lokalnog i svetskog društva. Ona neguje orijentaciju učenika prema budućnosti, preduzetništvu i održivoj motivaciji za ispunjavanje ciljeva. Istovremeno, škola je posvećena da suoči učenike sa ekološkim problemima, podizanjem svesti o ulogi svakog o zaštiti, odgovornosti i poboljšanju životne sredine.

Lične Stručnosti ("Zdrav pojedinac")

Škole pripremaju učenike da na efikasan i konstruktivan način učestvuju u porodičnom, društvenom i radnom životu. U tom smislu, učenici su podržani da budu svesni o sebi i imaju samopouzdanja, ali u isto vreme, i da budu otvoreni i da imaju poverenja u druge.

Stručnost za građanstvo ("Odgovoran građanin")

Učenje za zajednički život se obrađuje kao glavni izazov današnjeg i budućeg sveta. Ova stručnost obezbeđuje učenike da budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani, uzimajući u obzir uži i širi kontekst.

19


5. Stepeni kurikuluma Okvir kurikuluma za preduniverzitetsko obrazovanje Republike Kosova definiše koncept stepena kurikuluma zahvaljujući broju zajedničkih osobina koje se odnose na sociopsihološki razvoj učenika. Stepeni kurikuluma imaju zajedničke:

• Stručnosti koje treba postići • Zahteve za napredak • Mehanizme za organiziranje nastavnog procesa • Kriterijume ocenjivanja

5.1. Stepeni kurikuluma za visoko srednje obrazovanje

Okvir kurikuluma je organizovan prema stepenima kurikuluma, uvođenjem zajedničkih perioda i osobina u pogledu razvoja deteta i zahteva kurikuluma. Oni predstavljaju merilo za određivanje glavnih stručnosti koje treba da budu savladane, zahteve za napredovanje učenja, organizaciju iskustava učenja, pristup i kriterijume ocenjivanja kao i odgovornu ustanovu za njihovo postizanje. Jezgro kurikuluma za treći nivo ima dva stepena: peti stepen (X razred i XI razred) i šesti stepen (XII razred).

5. Stepen kurikuluma - opšte obrazovanje i stručno obrazovanje Uključuje razrede X i XI. Ovaj stepen ima za cilj da suoči učenike sa daljim i specijalizovanim studijama, u smislu akademske pripreme za visoko obrazovanje i/ili za ulazak na tržište rada. Učenici se suočavaju sa izazovima koji omogućavaju:

• razvijanje samopouzdanja; • dublje i specijalizovanije proučavanje, upotrebljavajući veštine za korišćenje raznih izvora, sa kritičkim pristupom različitim podacima na raspolaganju; • razvoj želje za posvećenost i održivost za viša dostignuća, u smislu učenja i pripreme za karijeru i lični, profesionalni i javni život; • pripremu da preuzmu odgovornost za svoje živote, da aktivno učestvuju u društvenom životu kao odgovorni i stručni građani i da se uspešno takmiče na tržištu rada. • razvijanje kao pojedinaca i kao članova društva, sposobnih i sa potrebnim kapacitetima za život i rad kako bi se nosili sa promenama lokalne i svetske ekonomije i da nauče kako da rešavaju probleme u različitim situacijama u ličnom i profesionalnom životu; • pripremu za život, da žive samostalno i rade na prevazilaženju izazova i korišćenju mogućnosti koje nudi savremeno društvo i da donose odgovorne odluke i akcije za situacije, budući da su dobro informisani tokom svojih života.

6. Stepen kurikuluma - Konsolidacija i specijalizacija Ovaj stepen obuhvata XII razred. Ovo je prelazna faza iz faze adolescencije u fazu zrelosti, tokom koje učenici treba da konsoliduju sveukupno iskustvo obaveznog obrazovanja i da se pripreme za zahteve jedne nove faze života i visoko obrazovanje. Učenici će kroz programe srednjih škola spremiti da se uključe u tržište rada kao vešti radnici. Učenici će biti izloženi izazovima za:

• pokazivanje sposobnosti za identifikovanje neophodnih resursa i za kritički pristup različitim podacima; • pokazivanje sposobnosti za samostalno donošenje odluka i za preuzimanje odgovornosti za lične izbore i radnje; • pokazivanje svoje posvećenosti za neprekidno angažovanje da uče, studiraju dalje i/ili za stručno usavršavanje; • pokazivanje sposobnosti da razviju i promovišu strategije za planiranje karijere kroz istraživanja

20

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU primera i inovacija, koja pomažu u razvoju ideje o preduzetništvu • pokazivanje sposobnosti za promenu koncepta karijere, kroz istraživanje jednog šireg spektra radova, uzimajući u obzir značaj razvijanja prenosivih veština za moguću karijeru u budućnosti; • posvećenost u procesu planiranja lične karijere kroz istraživanja u vezi mogućnosti za postsekundarnog kvalifikovanja, uzimajući u obzir stavove i potrebe za rad i odlučivanje koji će se stalno menjati;

Tabela za strukturu trećeg nivoa:

Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja

Nivoi formalnog obrazovanja

Stepeni kurikuluma Razred Starost

MSKO 3

Visoko srednje obrazovanje (X-XII razred)

6. Stepen kurikuluma: Konsolidacija i

XII

17

5. Stepen kurikuluma: Osnovni, opšti i lični razvoj

XI

16

X

15

Do kraja trećeg stepena (X, XI i XII razred) očekuje da će studenti ovladati stručnostima zasnovanim na rezultatima učenja (RU) po stepenima i nivoima.

6. Rezultati učenja po stepenu (RUS) Rezultati učenja po stepenu opisuju ono što učenici treba da znaju, veruju, procenjuju i da budu u stanju da urade na kraju stepena kurikuluma. Rezultati obuhvataju niz oblasti, kao što je: znanje, shvatanje, veština, stavovi i vrednosti. Rezultati učenja predviđaju da odraze usvajanja svih učenika nakon završetka stepena kurikuluma, ali oni ne pokrivaju sve ono što su učenici naučili ili je trebalo da nauče na određenom stepenu. Oni izražavaju ključne zahteve za postizanje glavnih stručnosti na kraju određenog stepena kurikuluma. Rezultati učenja po stepenu promovišu dalju integraciju oblasti kurikuluma u funkciji razvoja glavnih stručnosti definisanih u Okviru kurikuluma. Oni izražavaju očekivanja nastavnika, obrazovnih organa, roditelja i društva u odnosu na konkretna i merljiva dostignuća učenika na kraju svakog stepena kurikuluma. Rezultati učenja predstavljaju uslov za prelazak sa jednog stepena na drugi.

21


Do kraja 5. stepena kurikuluma (X i XI razred), očekuje se da će učenici savladati stručnosti izražene u RUS-u i odgovarajućim nivoima dostignuća, kao što sledi:

Br.

Rezultati učenja za 5. stepen i glavne stručnosti

Nivo dostignuća učenika

Vrste podrške za učenike

1 2 3 4 5 Podrška poboljšanju

Načini Podrška za talentovane

Načini

I

Stručnost za komunikaciju i izražavanje– Efikasni komunikator

1.

Izražava se preko jednog oblika komunikacije za datu temu u jednom radu (prezentaciji) od 200 reči i izdvaja pokrenuta glavna pitanja u radu (prezentaciji).

2. Čita tečno jedan tekst na maternjem jeziku, koji se sastoji od 3-5 pasusa, odgovara na postavljena pitanja o vrsti teksta, stilovima pisanja, ukazuje na svrhu i vezu između sadržaja pasusa.

3.

Diskutuje u grupi na konstruktivan način, diskusiju na maternjem jeziku, ili na engleskom jeziku, u trajanju od ne više od 10 minuta, dajući i primajući povratne informacije o određenoj temi ili nekoj oblasti učenja ili iz svakodnevnog života.

4. Pravilno koristi strukturu i standardna pravila pravopisa maternjeg jezika u različitim kontekstima i oblicima pisanja, kao što su eseji, e-mailovi (elektronska pošta), formalno i neformalno pismo itd.

5. Čita tečno jedan tekst na stranom jeziku ili na maternjem jeziku koji se sastoji od nekoliko pasusa, pokazuje na konkretnim primerima neke sličnosti između strukture rečenice tog jezika sa maternjim jezikom.

6.

Piše tekst na maternjem, engleskom ili nekom drugom stranom jeziku na temu svakodnevnog života, od tri - pet pasusa, sa strukturom pravopisa i drugim elementima, onda predstavlja drugima sa odgovarajućim izgovorom.

7. Piše esej, ne više od dve strane, za estetskim vrednostima određenog umetničkog dela (poezija, proza, muzičko delo, umetničko delo, ples itd.), poštujući organizaciju i postupke pisanja eseja.

8.

Predstavlja jedan umetnički, humanitarni, eksperimentalni projekat itd., iz različitih oblasti učenja, izrađen individualno i u grupi na jednu datu temu, efikasno koristeći informacione tehnologije i druge tehnologije.

9. Koristi efektivno IKT tokom komunikacije i interakcije sa drugima u svakodnevnom životu, uključujući i učenje novih informacija i obavljanje školskih zadataka.

22


II Stručnost za razmišljanje– Kreativni mislilac

1.

U različitim oblicima izražavanja predstavlja način prikupljanja, izbora i klasifikacije informacija za različite oblasti nastave ili neke specifične teme, pruža dokaze za aktuelna dešavanja u vezi određene teme (npr. tema iz nauke, kulture, umetnosti, sporta, zdravlja, društva, životne sredine, itd.).

2.

Upoređuje najmanje tri različita izvora informacija za obradu iste teme, dokazuje tačnost, okolnosti, pronalazi sličnosti i razlike, na osnovu prethodno određenih kriterijuma, predstavlja glavne nalaze pred drugima u različitim oblicima izražavanja, koristeći informacionu tehnologiju.

3.

Izrađuje jedan tekstualni zadatak ili stvara logičnu situaciju iz svakodnevnog života, koja sadrži poruku koja zahteva matematičko rešenje ili neki naučni problem, na osnovu prethodnog znanja, predstavlja način/ postupak rešavanja problema pred drugima

4.

Oblikuje rešavanje datog problema (u učionici ili van nje) za zadatu temu iz oblasti nastave, razloživši ga na male korake i daje neophodna objašnjenja za korake koji slede za rešavanje problema koristeći različite oblike izražavanja.

5.

Precizno izračunava troškove planiranog budžeta za određenu aktivnost (npr. ekskurzija, proslava dana škole, takmičenja znanja, obrazovni program za TV, itd.), predstavlja ga usmeno i pismeno pred razredom, koristeći matematičko obrazloženje.

6.

Procenjuje autentičnost datog rezultata (npr. rezultat jednog zadatka iz matematike, nauke, društva, životne sredine, itd.) do koga se može doći primenom poznatih formula ili korišćenjem određenih procedura i izvlači zaključke za verodostojnost presude.

7.

Uspešno predstavlja rezultate rada nekog eksperimentalnog zadatka na zadatu temu iz oblasti nastave (npr. nauka, tehnologija, itd.) sprovedenog u laboratoriji ili radionici škole ili negde drugde, putem korišćenja informacione tehnologije, daje dokaze koji povezuju rezultate eksperimentalnog rada sa teorijskim uputstvima.

8.

Stvara dvo-dimenzionalno i tro-dimenzionalno umetničko delo sa porukama iz oblasti nastave i objašnjava vršnjacima ispraćene korake za stvaranje dela.

9.

Sa grupom učenika/vršnjaka dizajnira jednu internet stranicu za interaktivnu upotrebu od strane učenika o temama iz različitih nastavnih oblasti, održava je pravilno i predstavlja model za podsticanje vršnjaka za korišćenje informacija na odgovoran način.

10.

Simulira situaciju za donošenje odluke o svom životu ili rešavanje jednog problema od društvenog interesa, povezivanjem odluke sa posledicama na odgovoran način, predstavlja je tokom debate sa vršnjacima u određenom vremenskom periodu, i na osnovu ovog iskustvo donosi korisne odluke i inicijative za sebe, školu a i šire.

23


III Stručnost za učenje – Uspešan učenik

1.

Pokazuje funkcionalne veštine u pismenosti, matematici, svakodnevnom životu, u ispunjavanju različitih zahteva za obavljanje zadatka ili aktivnosti kao i tokom usvajanja novih znanja u bilo kojoj nastavnoj oblasti.

2.

Efikasno koristi prethodna iskustva tokom rešavanja različitih situacija u svakodnevnom životu ili tokom izvršenja zadatka, aktivnosti u nekoj nastavnoj oblasti, razmatra i deli iskustva sa drugima za praktičnije načine za korišćenje prethodnog iskustva za postizanje novih znanja.

3.

Postavlja pitanja i prikazuje strukturisane ideje za rešavanje nekog problema ili zadatka jedne određene teme, sumirajući najmanje dve korišćene radnje koje određuju pravac daljeg učenja za određenu temu ili problem.

4.

Rešava neki određeni nastavni problem ili situaciju iz svakodnevnog života. Na osnovu određenog planiranja i na osnovu postignutog rezultata potvrđuje tačnost planiranja i prikazuje primerima kako da se primenjuje sleđena strategija u ostalim situacijama i kontekstima tokom učenja.

5.

Uspešno priprema jedan rezime personalnog dosijea (portfolio), sa ne manje od 900 reči, sa ciljem samo-procene svog napretka u nekoj nastavnoj oblasti, izdvaja na kraju rezimea nekoliko pitanja koja potvrđuju napredak i neke suštinske potrebe za poboljšanje daljeg napretka.

6.

Nezavisno i efikasno koristi informacionu tehnologiju i druge izvore informacija da bi se sakupio materijal za rešavanje određenog problema ili zadatka, koji se onda analizira, klasifikuje i predstavlja drugima kroz IKT i bilo koji drugi oblik izražavanja.

7.

Traži i koristi na odgovarajući način savete i informacije za prevazilaženje teškoća u učenju u nekoj određenoj oblasti, a zatim predstavlja dobijene rezultate.

8. Predstavlja lične ideje pred drugima o tome kako razviti određenu aktivnost, pružajući dokazane ideje za očekivane rezultate (u obliku skice, grafikona, crteža, umetničkog rada ili napismeno, itd.).

9.

Nezavisno koristi data uputstva u nekom izvoru informacija za obavljanje radnje, aktivnosti, zadatka ili rešavanje problema koji se traži od njega, sam procenjuje vlastiti rad i postignute rezultate pozivajući se na početne ciljeve (npr. izvori informacija u knjigama, časopisima, enciklopediji, internetu, karti, grafikonu, skici, muzičkoj partituri, skripti itd.).

IV Stručnost za život, rad i životnu sredinu – Produktivan doprinosilac

1.

Priprema ličnu biografiju (CV) u skladu sa zahtevanim formatom i uputstvima i predstavlja sebe u pisanoj formi ili usmeno pred drugima, naglašavajući mogućnosti, veštine i lične kvalitete tokom angažovanja u određenom programu ili projektu.

24


2.

Učestvuje ili vodi kampanju informisanja građana o određenoj oblasti ili temi, u okviru priprema oslanja se na svoje progresivne ideje i pozitivne primere, predstavlja pripreme pred razredom naglašavajući očekivane ciljeve i rezultate iz ovog organizovanja (npr. informativna kampanja za zaštitu prirodne i društvene sredine, odnosno za načine zdravog života itd.).

3.

Istražuje i koristi relevantne mogućnosti na raspolaganju za uspešni izbor daljeg obrazovanja ili stručnog osposobljavanja i savetovanja u karijeri, uspešno koristeći znanje i veštine koje ima.

4.

Pokazuje organizacione sposobnosti za timski rad u situacijama gde je potreban doprinos tima za ostvarivanje konkretnih zadataka učenja, ili za izvršenje nekog istraživanja koje doprinosi životu, radu i životnoj sredini (npr. organizacija timskog rada za istraživanje uzroka koji štete biodiverzitetu biljaka i životinja, dajući predloge vezane za njihovu zaštitu i prezentacija pred drugima itd).

5.

Učestvuje ili vodi radnu grupu za organizovanje neke aktivnosti u školi ili u zajednici (npr. organizovanje vašara, konferencije itd.), gde bi bila predstavljena dostignuća učenika, škole ili zajednice, izrađuje izveštaj procenjujući postignute rezultata sa očekivanim rezultatima, učešće publike i način prezentacije.

6.

Izrađuje projekat (individualno ili u grupi) za organizovanje aktivnosti nastavnog karaktera u okviru ili van škole, kojom identifikuje i procenjuje neophodne ljudske i materijalne resurse koji omogućavaju postizanje određenih ciljeva.

7.

Izrađuje plan (individualno ili u grupi) za razvoj poslovanja u delu gde živi, oslanjajući se na analizu šansi/mogućnosti, rizike, i predstavlja ga pred drugima, davajući argumente uticaja sprovedenog plana na ekonomski razvoj i blagostanje građana.

8. Analizira stanje životne sredine (u učionici, u školi, u zajednicu i šire), posledice zagađivanja, predlaže alternative za odgovarajući nadzor i upravljanje najugroženijih procenjenih situacija i pokreće konkretna rešenja.

9.

Učestvujte u različitim aktivnostima na nivou razreda, škole, opštine i šire (npr. takmičenja znanja, sportska takmičenja, kulturne i muzičke aktivnosti itd.), razmatra sa drugima postignute rezultate, proces organizovanja i daje argumente u raznim oblicima izražavanja o tome kako povećati učešće u aktivnostima i kako da se poboljša proces njihovog organizovanja.

V Lične stručnosti- Zdrav pojedinac 1.

Analizira lične prednosti i slabosti, evidentirajući mere putem kojih teži da podrži lični napredak u prednostima koje poseduje i mera preko kojih teži da poboljša lične slabosti.

2.

Učestvuje aktivno u igrama, sportskim takmičenjima ili drugim kulturnim aktivnostima i konstruktivno upravlja svojim osećajima.

25


3.

Učestvuje ili vodi radnu grupu koja sarađuje sa predstavnicima zajednice za pomaganje svojim vršnjacima i drugim članovima zajednice koji imaju zdravstvene, socijalne, ekonomske i sl. probleme; zatim izveštava usmeno ili pismeno o ličnim iskustvima.

4.

Primerima pred drugima ilustruje modele/prakse ponašanja koje odražavaju načine zaštite i gajenja sopstvene kulture, vrednosti, uverenja i drugih kultura u sredini gde živi a i šire.

5.

Pokreće aktivnosti za izbegavanje predrasuda, stereotipa u školi i u društvu kao i za promovisanje održivih socijalnih vrednosti, ilustrujući ih pozitivnim primerima iz dobro poznatih događaja ili lica.

6.

Sudi način komunikacije, ponašanja i stavova koje promovišu međuljudske sukobe u učionici, u školi ili u društvu, sa naglaskom na faktore koji su uticali da se to pojavi i daje primere upravljanja i rešavanja međuljudskih sukoba na konstruktivan način.

7.

Analizira svoje postupke i postupke kolega u konfliktnoj situaciji, predlaganjem alternativa za njihovo izbegavanje ili prevazilaženje u sličnim situacijama.

8.

Pronalazi rešenja na osnovu informacija i direktnih iskustava za zaštitu zdravlja i dobrobiti od različitih opasnosti u svakodnevnom životu (npr. od pušenja duvana, upotrebe alkohola, droge, ranih seksualnih odnosa, pogrešnog izbora hrane, prekomernog izlaganja suncu, itd.).

9.

U svakodnevnom životu, radi nezavisno i odgovorno, odabiranjem zdravog načina života, dozvoljene dijete od doktora, pravilno koordiniranih vežbi, ili reagovanjem na odgovarajući način tokom opasnih situacija sa kojima može da se sretne u svakodnevnom životu.

VI Stručnost za građanstvo - Odgovorni građanin 1.

Opisuje i objašnjava prava, dužnosti i odgovornosti pojedinca u različitim prilikama, kao: kod kuće, u razredu, u školi, u društvu, razlikuje situacije kod kojih se dolazi u međusobni sukob i predstavlja alternativna rešenja.

2.

U različitim oblicima izražavanja, predstavlja način funkcionisanja svog društvenog okruženja na lokalnom nivou i šire, kroz konkretne primere o tome kako da se poboljša njegovo funkcionisanje, na primer organizaciona struktura, pravila postupaka, obelodanjivanje očekivanja, u saradnji sa građanima itd.

3.

Pokazuje primere demokratskog učešća i usmerava različite oblike diskusije o učešću građana u demokratskim procesima donošenja odluka na različitim nivoima (npr. kod kuće, u školi, u lokalnoj i državnoj zajednici), tokom diskusije pokaže toleranciju i poštovanje za pitanja i komentare drugih.

4.

Učestvuje u organizovanim aktivnostima u školi i u zajednici za promovisanje vrednosti i načela ljudskih prava u svakodnevnom životu, kao na primer u promovisanju jednakosti polova, kulturne raznolikosti, ili u borbi protiv siromaštva na različitim nivoima i borbi protiv marginalizacije, naglašavajući odgovornosti koje će preuzeti za podršku aktivnosti.

26


5.

Pokazuje konkretne primere za zaštitu životne sredine i one stvorene od čoveka u aktivnosti svakodnevnog života kod kuće, u učionici, u školi i zajednici, predlaže alternative o tome kako svi građani mogu da doprinesu na različite načine ovom procesu.

6.

Pokazuje različite postupke koji izražavaju toleranciju, poštovanje i otvoren stav prema razlikama u zajednici u kojoj živi (u učionici, u školi, u komšiluku i šire) i objašnjava ih tokom rasprave sa drugima.

7.

Razgovara sa drugima ili u nekom drugom obliku izražavanja predstavlja lični interes o javnim, socijalnim, istorijskim, prirodnim pitanjima, itd. i daje predloge za rešavanje nekog problema u zajednici i šire o određenoj oblasti.

8.

Upravlja i rešava sukobe na konstruktivan način i blagovremeno kao i na određen nivo koristeći različite instrumente i tehnike, npr. kontrolna lista za rešavanje sukoba itd.

9.

Usmeno ili pismeno opisuje mogućnost korišćenja interneta i informacija na odgovoran način o određenim temama i dokazuje nužnost pravog korišćenja.

Rezultati učenja za 6. stepen MSKO-a /3. nivo kurikuluma

6. Stepen kurikuluma - Konsolidacija i specijalizacija

Ovaj stepen obuhvata XII razred. Ovo je faza prelaska iz adolescencije u sazrevanje, tokom koje učenici treba da konsoliduju ukupno iskustvo obaveznog obrazovanja i da se pripreme za zahteve nove faze života i visokog obrazovanja. Učenici u programima srednjih škola će biti spremni da se uključe u tržište rada kao vešti radnici. Oni će biti izloženi sledećim izazovima:

• pokazivanje sposobnosti za identifikaciju potrebnih resursa i za kritičan pristup raznim podacima;

• pokazivanje sposobnosti za nezavisno donošenje odluka i preuzimanje odgovornosti za lični izbor i postupke;

• pokazivanje njihove posvećenosti za doslednu posvećenost u učenju, za dalje studiranje i/ili stručno usavršavanje;

• pokazivanje veština za razvijanje i promovisanje strategije za planiranje karijere kroz istraživačkih i inovacionih primera, koji pomažu razvoj ideje preduzetništva;

• pokazivanje veština za promenu koncepta karijere, preko istraživanja jednog šireg spektra radova, s obzirom na značaj razvijanja prenosivih veština za mogućnosti karijere u budućnosti;

• angažovanje u procesu planiranja lične karijere kroz istraživanja u vezi sa postsekundarnim mogućnostima kvalifikovanja, priznajući da će se stavovi i potrebe za rad i donošenje odluka stalno menjati.

Do kraja 6. stepen kurikuluma - XII razred, od učenika se očekuje da savladaju stručnosti izražene u rezultatima učenja i odgovarajućim nivoima dostignuća, kao u sledeće:

27


Br.

Rezultati učenja za 6. stepen i glavne

stručnosti

Nivo DOSTIGNUĆA učenika

Vrste podrške za učenike

1 2 3 4 5 Popravna podrška

Načini Podrška talentovanim učenicima

Načini

I

Stručnost za komunikaciju i izražavanje– Efikasni komunikator

1.

Kroz najmanje jedan oblik komunikacije (jezik, simboli, znakovi, kodovi, umetničko nastupanje, itd.) ispred određene publike, izražava suštinska pitanja pokrenuta tokom govora, tumačenja ili prezentacije slušanoj o određenoj temi iz različitih oblasti nastave.

2.

U grupi, konstruktivno razmatra dajući informacije, argumente i postavlja pitanja u dijalogu sa trajanjem od nekoliko minuta, za određenu temu na maternjem jeziku , ili na engleskom jeziku (ili na drugom nematernjem jeziku ili drugom stranom jeziku).

3.

Čita tečno nepoznat tekst na engleskom (ili na nekom drugom stranom jeziku), koji sadrži 2-3 stranice (npr. književna priča, zabavni tekst, novinski ili magazinski članak itd.), identifikuje glavne sličnosti i razlike u strukturi rečenica na engleskom i maternjem jeziku, naglašavajući i ilustrujući konkretne primere.

4. Koristi pravu strukturu i standardna pravila pisanja engleskog jezika, nematerneg jezika ili drugog stranog jezika, u određenim kontekstima, kao što su eseji, e-mailovi, formalna i neformalna pisma itd.

5.

Čita tečno tekst koji se sastoji od nekoliko pasusa i izražava se u različitim oblicima komunikacije kao što je organizacija, svrha, upotrebljen rečnik i dokazuje poruku koju prenosi (tekst može biti: pripovedački, opisni, umetnički, maštoviti, upravni, naučni, publicistički, itd.).

6. Predstavlja jednu određenu temu iz umetnosti, nauke, svakodnevnog života i efektivno komunicira sa publikom koristeći IT i druge štampane i elektronske medije.

7.

Izražava slobodno misli, mišljenje i stav o određenoj temi iz života, nauke, struke, društva, životne sredine koristeći različite oblike komunikacije kao što su: usmena i pisana komunikacija, vizualna umetnost, muzičko, pozorišno, književno stvaralaštvo itd.

8.

Angažuje se i doprinosi diskusiji sa drugima o određenoj temi, npr. obrazovanje o medijima, kroz predstavljenih argumenata na osnovu činjenica o ulozi i uticaju televizije, radija, štampe i drugih sredstava informisanja društva, u procesu pripreme mladih za samostalan život i orijentisanje u karijeri.

9. Efikasno koristi programe IKT-a tokom procesa učenja (uključujući učenje na daljinu) kao i izvršenje zadataka u određenoj oblasti nastave.

28


II Stručnost za razmišljanje– Kreativni mislilac

1. Objašnjava put rešavanja problema u učionici ili van nje, dokazujući rešenje problema metodom analize i predstavlja je vršnjacima ili drugima.

2.

Nezavisno analizira informacije dobijene od raznih izvora za jednu zadatu temu ili zadatak, procenjuje njihov kvalitet i rangira ih prema nameni i značaju (teme mogu biti, na primer, orijentacija tokom karijere, evropske integracije, klimatske promene, opasnost od konvencionalnog oružja, nuklearnog oružja, kulturni i umetnički razvoj u zemlji itd .).

3.

Sudi o dobijenim rezultatima iz analize podataka jednog ostvarenog projekta ili programa i tumači ih jezikom matematike i odgovarajuće oblasti, predstavlja ih grafički, u obliku tabele, izrađujući potvrđene zaključke (npr. projekat koji se odnosi na školu, projekat za zelenilo izrađen od zajednice, projekat za koncert, tematske izložbe, književni čas, laboratorijski rad, itd.)

4. Istražuje samostalno neko određeno pitanje gde određuje faze i procedure istraživanja, predstavlja i tumači dobijene rezultate u tabelama i grafikonima koristeći informacionu tehnologiju.

5. Identifikuje izvore potrebnih informacija i koristi ih na odgovarajući način za rešavanje problema na određenom nivou složenosti, dajući konkretne primere.

6.

Procenjuje kvalitet informacija o pisanom radu za određenu temu (npr. globalno zagrevanje, kulturna i etnička raznolikost, itd.), identifikuje ključne elemente, raspravlja ih sa vršnjacima, pružajući konkretne predloge za korišćenje pozitivnih primera u lokalnom ili svetskom smislu, izražavajući lični stav.

7.

Kritički obrađuje prikupljene informacije iz različitih izvora za neku osetljivu temu u društvu, zauzima kritični stav i predstavlja ih tokom diskusije sa vršnjacima i ostalima o otvorenom pitanju , 'za' ili ' protiv " (kao, na primer, uvođenje veronauke u javnim školama, brakovi između pripadnika istog pola, smrtna kazna, itd.).

8. Dokazuje dobijene rezultate tokom eksperimentisanja u školi ili na nekom drugom mestu, opisujući nameru, hipoteze i način praćenja pojave, predstavlja rezultate tabelarno i grafički.

9.

Primenjuje znanje i iskustvo u smislu rešavanja problema kroz odgovarajuće postupke, npr. uključivanje mladih u raspravu o temama od naučnog, društvenog, istorijskog, nacionalni interesa, itd., tek nakon što je završena adekvatna priprema i informisanje svih.

III

Stručnost za učenje– Uspešan učenik

1.

Pokazuje veštinu korišćenja IKT-a u svakodnevnim situacijama i u ispunjavanju različitih zahteva tokom učenja (npr. za pravljenje tabela, grafikona ili dijagrama, za crtanje plana kuće, ili pripremu dokumenata i prezentacija itd.).

29


2.

Razmatra u grupu o načinima saradnje sa drugima o rešavanju nove situaciju prilikom učenja (ili nekog problema iz svakodnevnog života, ili upravljanju sukoba sa vršnjacima), pokazuje način korišćenja prethodnih iskustava za razvoj novih znanja i veština tokom rešavanja takvih problema i situacija.

3.

Pravilno koristi dobijene savete i informacije za podršku u rešavanju određenog zadatka ili problema, onda prikazuje rezultate drugima.

4.

Obrađuje informacije za određenu nastavnu temu nezavisno i efikasno, rezultate rada predstavlja pismeno ili usmeno davajući objašnjenja o načinu izbora i korišćenju informacionih izvora.

5.

Predstavlja jedan studijski plan (u obliku skice, crteža, pisanja, itd.) za pojedina pitanja (na primer, kulturne vrednosti u svom regionu, vrednost obrazovanja u društvu itd.), poštujući sve korake jednog plana studija i predstavlja ga drugima.

6.

Piše motivaciono pismo u kojem opravdava svoju posvećenost da učestvuje u prezentaciji, promociji ili takmičenju znanja u određenoj oblasti nastave, naglašavajući lične veštine i kvalitete u odnosu na ciljanu posvećenost.

7. Odabira svoje glavne radove iz dosijea da bi objasnio pred određenom publikom korišćene strategije da bi sledio svoje napredovanje i primenjene mere za neprekidno poboljšanje napretka.

8. Kritički procenjuje sopstveni rad pozivajući se na početne ciljeve, npr. nezavisno uređuje svoj rukopis u cilju poboljšanja organizacije pisanja, jasnoće mišljenja, itd .

9.

Produktivno upravlja resursima koje ima na raspolaganju (vreme, ljudi, sredstva za materijalizaciju/rad itd.) tokom obavljanja jednog određenog zadatka ili aktivnosti u oblasti nastave ili u svakodnevnim životnim situacijama.

IV

Stručnost za život, rad i životnu sredinu – Produktivan doprinosilac

1.

Diskutuje u grupi o prikupljenim podacima za prirodne i društvene resurse koje koristi u zajednici u kojoj živi, načine korišćenja i izvlači razumne zaključke za potrebno podržavanje ili promenu negativnih navika tokom korišćenja resursa.

2. Preduzima samoinicijativu u različitim aktivnostima od značaja za predmet/oblast nastave, za razred, za školu i životnu sredinu u kojoj živi, kao i snosi odgovornost za realizaciju samoinicijativa i dužnosti određenih aktivnosti.

3.

Primerima dokazuje povezanost između rada, profesije i karijere, sa jednim pisanim radom/ prezentacijom ne manje od 1000 reči, a u sažetku rada/ prezentacije daje primere korišćenja raspoloživih mogućnosti za obrazovanje i stručno osposobljavanje ili savetovanje za karijeru.

30


4.

Planira i uspešno upravlja projektom sa postavljenim ciljevima, npr. projekat za organizovanje malih preduzeća koja pružaju proizvode i usluge građanima, na osnovu trenutnih potreba tržišta rada.

5. Kroz jedan od oblika izražavanja, predstavlja model vođe preduzeća ili organizacije, prema svojoj mašti, pokazujući glavne osobine uspešnog vođe.

6.

Koristi programe za izračunavanje, razmatranje, tumačenje i prezentaciju podataka sa potrebnim informacijama (npr. za poslovno okruženje) vršeći jednu klasifikaciju prema potrebama i prioritetima preduzeća ili organizacije.

7.

Primenjuje napisana uputstva i pravila u priručniku, katalogu, ili skice za pravilnu upotrebu laboratorijskih sredstava, tehničkih mašina i opreme tokom vežbe ili aktivnosti (u učionici, u laboratoriji ili radionici), pokazuje ostalima način njegovog izbora i korišćenja.

8. Kroz jedan od oblika izražavanja predstavlja potrebne stručnosti za uspešno delovanje u različitim životnim situacijama ili razvoju karijere u određenoj oblasti.

9. Preduzima uspešne inicijative za organizaciju raznih aktivnosti koje podstiču saradnju preduzeća sa zajednicom, promovišući obostrani interes.

V

Lične stručnosti- Zdravi pojedinac

1. Pokazuje samopouzdanje i lične veštine međuljudskog svakodnevnog života, blagovremeno razlikuje pozitivne aspekte o sebi i preduzima konkretne mere za postizanje ličnih ciljanih rezultata.

2. Prikazuje veštinu u organizovanju igre sa drugima, sportskih takmičenja ili kulturnih aktivnosti i uspešno upravlja svojim emocijama u različitim situacijama tokom aktivnosti i svakodnevnog života.

3.

U različitim oblicima prikazuje saosećanje za druge, na primer učestvuje u dobrotvornim aktivnostima, pomaže starijima, bolesnima, itd . i predstavlja drugima takva iskustva.

4.

Kroz jedan oblika izražavanja, predstavlja prednosti svakodnevnih fizičkih aktivnosti za zdravu osobu i predstavlja drugima postavljene ciljeve za sebe u ovoj oblasti (svakodnevno bavljenje fizičkim aktivnostima) i njihov nivo dostignuća.

5.

Rešava konstruktivno međuljudske sporove, tražeći alternative, donosi odluke i objašnjava načinjene izbore.

6.

Čini izbore i preduzima odgovarajuće odluke u vezi zdravlja, dijeta i vežbi u svakodnevnom životu, ili u situacijama predstavljenim u vidu nastavnih zadataka i aktivnosti, kada treba da deluje samostalno za primenu ovih aspekata u praksi.

7. U različitim oblicima pokazuje odgovornost za upravljanje osećajima, stresom i sukobima u svakodnevnim životnim situacijama ili u improvizovanim situacijama sa različitim istorijskim, aktuelnim, socijalnim ličnostima itd.

31


8.

U različitim oblicima izražavanja, predstavlja način sprovođenja ličnih planova života (npr. u školovanju, karijeri, sportu, društvu, poslovanju, itd.), procenjuje nivo postignuća ciljanih ciljeva i ilustruje posebnim primerima lične planove za budućnost.

9.

U različitim oblicima, izražava svoj nezavisan stav u vezi odgovornosti kao roditelj/staratelj, planiranja porodice i da donosi prave odluke za svoju budućnost.

VI

Stručnost za građanstvo– Odgovoran građanin

1. Kroz jedan od oblika izražavanja predstavlja način funkcionisanja društvenog okruženja na lokalnom nivou i šire, kao i sa konkretnim primerima pokazuje svoj doprinos u očuvanju i negovanju vrednosti životne sredine .

2. Sastavlja listu predloga za sprovođenje osnovnih ljudskih prava u određenoj situaciji, kategoriše ih prema važnosti i hitnosti predloga, naglašavajući glavne dokaze koji podržavaju njegov/njen stav.

3. U različitim oblicima predstavlja kao i ostvaruje svoja prava u školi i u svakodnevnom životu kao i prepoznaje i poštuje prava drugih, dajući konkretne primere.

4.

U različitim oblicima izražavanja, predstavlja glavne vrednosti različitosti u društvu ili okruženju u kojem živi, razmatra ih sa drugima, poređujući ih sa primerima iz svakodnevnog života koji prikazuju toleranciju, poštovanje i otvoren stav naspram razlika.

5.

Primerima iz svakodnevnog života ilustruje prakse upravljanja i rešavanje sukoba na konstruktivan način, deleći svoja iskustva, misli i osećanja sa drugima tokom diskusija o ilustrativnim primerima u ovoj oblasti.

6.

Učestvujte u demokratskim procesima donošenja odluka na različitim nivoima (u porodici, školi, zajednici, itd.), razmatra lična iskustva sa drugima i daje argumentovane predloge o tome kako da se poboljša demokratsko učestvovanje i donošenje odluka u društvu.

7.

Tokom rasprave sa drugima ili u nekom drugom obliku izražavanja, predstavlja mere za zaštitu i unapređenje vrednosti i načela ljudskih prava u svakodnevnom životu, ističući konkretne primere neke aktivnosti (npr. aktivnosti za promovisanje rodne ravnopravnosti, borbu protiv predrasuda i diskriminacije, borbu protiv siromaštva , itd ).

8.

Primerima ilustruje rešavanje određenih problema na školskom nivou ili na nivou zajednice i oblika podrške, kao i opravdava to argumentima pred određenom publikom (npr. pokazuje način pružanja prve pomoći u slučaju prirodne ili ljudske katastrofe).

32


9.

Učestvuje u pripremi i organizovanju aktivnosti (u školi ili u zajednici) za zaštitu prirodne sredine i onog što je čovek napravio kao i doprinosi na različite načine njenom održivom razvoju.

10.

Preduzima ili upravlja aktivnostima za procenu kvaliteta kao i tačnosti informacija na internet stranici koja se uglavnom koristi od vršnjaka, opravdava urađenu aktivnost i procenu, pruža savete zasnovane na moralnoj i profesionalnoj etici za odgovorno korišćenje interneta.

33



III. OBLASTI KURIKULUMA U VISOKOM SREDNJEM OBRAZOVANJU


Umetnosti

Matematika

Prirodne nauke


Zdravlje i blagostanje

Život i rad

35


Oblasti kurikuluma

Kurikulum Kosova je organizovan u sedam oblasti, definisanih kao oblasti kurikuluma. Oblasti kurikuluma predstavljaju osnovu za razvoj ključnih stručnosti, utvrđenih Okvirom kurikuluma, od ranog detinjstva do visokog srednjeg obrazovanja. One važe kako za opšte visoko srednje obrazovanje tako i za stručno obrazovanje. Veze između oblasti, predmeta i modula kurikuluma treba da budu u funkciji razvoja glavnih stručnosti. Oblasti kurikuluma predstavljaju osnovu za organizaciju vaspitno-obrazovnog procesa u školama na određenim nivoima i stepenima kurikuluma. Oblasti kurikuluma su:

Jezici i komunikacija Umetnosti Prirodne nauke Matematika Društvo i sredina Zdravlje i blagostanje Život i rad

Za svaku oblast kurikuluma, utvrđeni su rezultati učenja, koji će omogućiti postizanje glavnih stručnosti. Oblasti kurikuluma obuhvataju jedan ili više predmeta ili nastavnih modula. Predmeti i moduli su zasnovani na ciljevima i rezultatima učenja postavljenim za odgovarajuću oblast kurikuluma. Neki predmeti oblasti kurikuluma mogu se pojaviti kao integrisani u različitim stepenima kurikuluma.

36


Oblast kurikuluma - Jezici i komunikacije

Uvod

Obrazloženje i opis

Koncepti i opis

Pristup na osnovu stručnosti

Rezultati učenja po oblastima

Međukurikularna pitanja

Raspodela vremena– opis

Metodološka uputstva

Uputstva za ocenjivanje

Materijali i nastavni izvori

1. Uvod

Na osnovu Okvira kurikuluma, oblast Jezici i komunikacija, obuhvata sledeće predmete: maternji jezik, prvi strani jezik (engleski), jezik sredine, kao i drugi strani jezici. Ova oblast omogućava učenicima da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstva komunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu. Kroz ovu oblast kurikuluma, u svakom predmetu, treba da se postignu sve navedene glavne stručnosti, kao što je navedeno Okvirom kurikuluma. Glavni cilj Jezgra kurikuluma za oblast Jezici i komunikacija je da omogući učenicima da razviju komunikacijske veštine u predmetima uključenim u ovoj oblasti. Ovo omogućava učenicima, na svakom stepenu ili nivou, da primene komunikacione veštine na osnovu razvoja jezičkog sistema: slušanje, govorenje, čitanje i pisanje. Dakle, oblast Jezici i komunikacija omogućava vršenje komunikacije kroz: slušanje, govorenje, čitanje i pisanje, koji su međusobno zavisni. Cilj oblasti Jezici i komunikacija je:

• razvoj komunikacijskih veština, • razumevanje putem slušanja, • govorenje u funkciji davanja i primanja informacije, • čitanje, razumevanje putem čitanja, • razumevanje pisanih tekstova, • pisanje književnih i ne-književnih tekstova,

37

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS • razlikovanje književnih i ne-književnih tekstova, • analiza i tumačenje književnih i ne-književnih tekstova, • poznavanje jezičkog sistema: fonetika, morfologija, sintaksa, leksikon; • razvijanje veštine da napismeno i usmeno odgovori u različitim situacijama, • razvijanje sposobnosti izražavanja putem različitih audio, vizuelnih i informacionih medija, • razvijanje veštine komunikacije kroz upotrebu IKT-a, • opšte lingvistički, književni, kulturni i životni razvoj.

Maternji jezik se uči na svim nivoima kurikuluma, od predškolskog razreda do dvanaestog razreda. Engleski jezik se uči od prvog stepena i predaje se do poslednjeg razreda više srednje škole. Albanski jezik za učenike iz ne-albanske zajednice predaje se od drugog stepena (trećeg razreda) kurikuluma.

2. Obrazloženje i opis Oblast Jezici i komunikacije svim učenicima omogućava učenje predmeta u okviru odgovarajuće oblasti. Jezgro kurikuluma za treći nivo određuje stručnosti i načine kako da se postignu ove stručnosti izražene kroz osnovne rezultate oblasti prema glavnim stepenima kurikuluma. Jezgro kurikuluma obuhvata i namene, rezultate učenja, metodološka uputstva za nastavu i učenje, kriterijume ocenjivanja za oblast i stepen kurikuluma. Kurikulum takođe, daje jasnu sliku znanja, veština, stavova i vrednosti koje učenici treba da razviju, steknu i postignu tokom stepena i nivoa. Ovaj kurikulum je posvećen učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici a omogućava školama da zadovolje lične potrebe učenika. Kurikulum pruža jednake mogućnosti svim učenicima i pruža uključivanje i mogućnost za uspeh, bez obzira na njihove poteškoće. To omogućava učenicima da razviju duboko razumevanje njihovih uloga i njihove odgovornosti kao građana: pomaže učenicima da se nose sa različitim moralnim i socijalnim pitanjima i okolnostima sa kojima se suočavaju u svojim životima. Jezgro kurikuluma je organizovano u skladu sa utvrđenim načelima u Okviru kurikuluma (glavni stepeni i nivoi). Jezgro kurikuluma prikazuje ono šta učenici treba da uče iz uključenih predmeta u oblasti: Jezik i komunikacija za glavne stepene 1-6.

3. Koncepti i opis: • Književni i ne-književni tekstovi; • Figurativni i nefigurativni jezik; • Scenske prezentacije, pozorište, drama itd.; • Istorija, teorija, kritika, romantizam, realizam, antička književnost, savremena književnost; • Jezički sistem (gramatika, leksikon, fonetika, sintaksa, pravopis).

4. Pristup zasnovan na stručnosti Oblast Jezik i komunikacija, svojim predmetom, kroz rezultate učenja, trebalo bi da dostigne šest stručnosti utvrđenih u kurikulumu, koja su: efektivan komunikator, kreativni mislilac, uspešni učenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac, odgovoran građanin. Ovo mora da se ostvari preko glavnih stepena kurikuluma tokom procesa učenja kao i tokom izbora i organizacije iskustva učenja. Stručnosti se integrišu na uravnotežen način i uključuju znanje, veštine, stavove i vrednosti.

38


U oblasti Jezici i komunikacija, učenik mora da postigne sledeće stručnosti: - da komunicira i izražava svoje mišljenje kroz jezik, simbol, znakove i kodove; - da govori, sluša, čita i piše i izražava se na maternjom jeziku i (makar na) jednom drugom stranom jeziku; - da se uključuje i doprinosi dijalogu na pošten i produktivan način; - da daje i prima povratne informacije konstruktivno i kreativno; - da poštuje opšta pravila komunikacije, interakcije i da u isto vreme bude kreativan; - da pokazuje kulturno, jezičko, književno znanje u ličnom i javnom životu; -da efikasno i sveobuhvatno upotrebljava IKT i medije kao važna sredstva informisanja, učenja, komunikacije i interakcije.

5. Rezultati učenja po oblasti Rezultati učenja su izrađeni na osnovu osnovnih koncepata oblasti. RU za oblast Jezici i komunikacija sadrže u sebi zahteve koja će učenik morati da se postigne do kraja svakog nivoa. Organizovanje RU-a sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se razvijaju i postepeno produbljuju po stepenima, s obzirom na fizički i psihomotorni razvoj učenika. Ovi rezultati omogućavaju postizanje šest stručnosti uključenih u Okvir kurikuluma. RU obezbeđuju razvoj i ostvarivanje vrednosti u oblasti Jezici i komunikacija: pokazivanje veštine komunikacije (slušanje, govorenje, čitanje, pisanje), pokazivanje međuljudskih veština za komunikaciju, procenjivanje rešenja problema, primena apstraktnih ideja u konkretnim situacijama, korišćenje odgovarajuće tehnologije, primena etičkih načela za donošenje odluka, timski rad za ostvarivanje zajedničkih ciljeva, diskusije, poređenje osobina jedne kulture sa različitim kulturama itd. Rezultati učenja u oblasti Jezici i komunikacija omogućavaju holistički pristup tokom nastave pojedinih predmeta unutar oblasti. Rezultati učenja obezbeđuju:

-Vezu između predmeta i nastavnih aktivnosti koje se ostvaruju u oblasti Jezici i komunikacija a imaju za cilj integraciju prethodnih znanja, veština, stavova i vrednosti obezbeđenih kroz predmete, i uopšte, podsticanje integrisane nastave; -Promovisanje pristupa na osnovu stručnosti, omogućavajući razvoj zajedničkog sistema učenja međusobno povezanih iskustava, kao i obezbeđivanje platforme za razvoj planova i programa predmeta;

-Omogućavaju primenu novih nastavnih praksi, podsticanjem razvoja planova i programa na osnovu škole. Za svaku oblast kurikuluma se određuju rezultati učenja, koji će omogućiti postizanje ključnih glavnih stručnosti. Nastavne oblasti obuhvataju jedan ili više predmeta ili nastavnih modula. Predmeti i moduli se zasnivaju na ciljevima i rezultatima učenja utvrđenih za odgovarajuću oblast kurikuluma. Neki predmeti oblasti kurikuluma mogu se predstaviti kao integrisani na različitim stepenima kurikuluma.

39


REZULTATI UČENJA ZA UČENIKE 5. I 6. STEPENA 5. stepen

X, XI razred 5. stepen

X, XI razred

VEŠTINE KOMUNIKACIJE

Slušanje i govor • Koristi jezik za postizanje specijalnih efekata razmatranjem

književnih i ne-književnih tekstova i predstavlja opšti pregled preko svojih ideja i gledišta, o tome kako su stvorena i kako umetnička dela utiču na njihove interese, ideje, stavove i vrednosti

• Prepoznaje načine govora, prema nameni, sadržaju i publici.

Slušanje i govor • Procenjuje informacije, misli, emocije, prednosti i mane različitih

gledišta tokom diskusije predstavljene za književne i ne-književne tekstove i prosuđuje kako se ideje odnose.

• Odgovara usmeno na priče pročitane naglas, dajući njegovo/ njeno mišljenje o činjeničnim pitanjima o razumevanju ( ko, šta, kada, gde i kako).

Čitanje • Razume i analizira osobine književnog roda, vrste, i žanrova

(priča, novela, roman, poezija, informativni tekstovi) kao i analizira njihov stil, jezik i svrhu , procenjujući vrednosti prikazane u njima.

• Čita i odgovara o sadržaju priča, tekstova i ponovo naglašava pronađene činjenice u njima.

Čitanje • Analizira i vrednuje informacije dobijene od složenih

tekstova (književni i ne-književni tekstovi) i daje augumentativne zaključke da bi proširio tumačenje.

• Čita i razume sadržaj priča i tekstova, ponovo naglašava činjenice i detalje da bi pojasnio ideje.

Pisanje • Procenjuje pravilno korišćenje jezika, sadržaja (da li je jasan,

koherentan i čitljiv), organizuje ideje i koristi informaciju kako bi stvarao oblike pisanog izražavanja (npr. esej, dnevnik, biografiju, d u h o v i t e tekstove, prezentacije i sl.)

• Piše tekstove sa ciljem i određenom temom koristeći pravila pravopisa.

Pisanje • Analizira i ocenjuje tekstove raznih žanrova za predaju

pismenog tumačenja, prilagođava strategije i modele uređenja pisanja, pravi aluzije i izvlači zaključke iz njih.

• Koristi određene oblike pisanja za poseban cilj i javnosti koristeći pravopisna pravila.

II. RAZUMEVANJE I ANALIZA TEKSTOVA • Analizira i dokazuje tradicionalne oblike i književne i

umetničke žanrove, istražuje umetničke stilove i metode (veze i uticaj među njima) u određenim periodima istorijskog razvoja društva.

• Razumeva jednostavan figurativan jezik i književne izraze.

• Analizira i ocenjuje književna dela, savremena umetnička dela u odnosu na tradicionalna dela, tumači upoređujući stilove i oblike izražavanja i daje kritičko mišljenje za njih, obezbeđuje sintezu i zaključuje o njihovoj funkciji i vrednostima.

• Analizira i razumeva svrhu pročitanog teksta. III. RAZVOJ KREATIVNOSTI

• Stvara razna književna i ne-književna dela stvarajući modele za teme, ideje, emocije, svoja gledišta i stavove za određena pitanja društva.

• Stvara složenije radove kroz jezik i umetničke izražaje odražavajući kulturu, osećaje, emocije, misli, ideje, stavove i iskustva u cilju izražavanja njegovih/njenih stavova o svetskim temama i raznim pitanjima društva.

IV. IDENTITET I KULTURA • Identifikuje materijale iz mnogih kultura koji su relevantni

za njegovo iskustvo, uključujući mišljenja, stavove, ideje i predstavlja u svom stvaralaštvu razne kulture, za određeni period iz istorije neke druge zemlje.

• Predstavlja ideje za društvene, političke i kulturne uslove, daje primere radova koji evociraju emocije, ili koji odražavaju izazove za različite vrednosti, kao što su: prava, diskriminacija, rasizam itd.

V. MEDIJI • Koristi složenija pravila za predstavu, multi-medijalnu

predstavu i odlučuje o odgovarajućem terminu organizovanja kako bi događaj tekao bez problema (piše scenarije, plan, komentare itd.), stvara složenije radove; dramu, crtane knjige (stripove), i jedan multi medijalni rad.

• Odabira oblike pojavljivanja • Objašnjava da različiti umetnički radovi i mediji beleže značenje

različitih oblika komercijalne umetnosti (opisujući kako su slike prikazane u reklamama za specijalne efekte, objašnjava kako su pojedine poruke direktno transcendirale, a neke se podrazumevaju).

40


VI . KORIŠĆENJE IKT-a • Koristi kompjuterske programe za istraživanje i poređenje

materijala, informacija i različitih izvora, za stvaranje kompleksnih dela, kao: reportaže, hronike, intervjui itd.

• Koristi tehnologiju (konvencionalne softverske programe) za proizvodnju složenijih radova, kao što je: video, animacija, reportaža, dokumentarni film itd.

VII. VREDNOSTI I STAVOVI

• Dobro komunicira • Učestvuje u diskusiji • Sarađuje • Traži i pruža pomoć • Poštuje mišljenje drugih • Obraća pažnju • Razvija ličnost i humanost • Preuzima inicijative i pokazuje interesovanje za različite pristupe • Motivisan je za razvoj veština • Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema • Koristi informativnu tehnologiju • Pokazuje volju i spremnost za individualni rad i rad u grupi • Poštuje principe drugih • Pokazuje samopouzdanje za nezavisan rad • Koristi maštu i kreativnost • Nezavisan tokom donošenja odluka i delovanja • Postavlja pitanja i odgovora na odgovoran način • Kritikuje oslanjajući se na argumente • Prikazuje radoznalost o istraživanju . • Vodi računa o sebi, drugim ljudima i životnoj sredini.

VIII. Znanje

Slušanje Saslušanje informativnih tekstova Efektivno saslušanje (izgovor glasova, obogaćivanje rečnika) Slušanje i obogaćivanje rečnika

Govor Govor u funkciji primaoca i davaoca informacija Aktivni govor u grupi Govor u funkciji obogaćivanja rečnika Verbalna i neverbalna komunikacija

Čitanje Prepoznavanje raznih književnih i neknjiževnih tekstova Razumevanje putem čitanja, čitanje uvodnih tekstova

Pisanje Stručnosti i znanje dokazano pisanjem Sposobnosti i razumevanje

Navike i veštine IX. Veštine

• komunikacija • slušanje • govor • pisanje • čitanje • razumevanje • upotreba informacione tehnologije • rešavanje problema • sposobnost razmišljanja • obrada informacija • kreativno razmišljanje

41


6. Međukurikularna pitanja U oblasti: Jezici i komunikacija treba obraditi i među-predmetna, međukurikularna pitanja koja treba da se postižu preko učenja određenih tema i predmeta, kao:

• ljudska prava, • građansko obrazovanje, međukulturno obrazovanje, • obrazovanje o medijima, • obrazovanje za mir, • obrazovanje za održivi razvoj.

7. Raspodela vremena - opis Planiranje vremena se vrši u skladu sa rezultatima učenja, predviđenih za stepen i oblast. Vreme se raspodeljuje i izdvaja iz procenta prikazanog u donjoj tabeli a potom se deli prema predmetima. Treba imati u vidu da je najveći deo vremena, kada se raspodeljuje od škole-nastavnika, posvećen maternjem jeziku.

Visoka srednja škola (MSKO 3) Gimnazija prirodnih nauka Kurikularne oblasti 5. stepen 6. stepen

X razred XI razred Ukupno časova XII razred Broj časova Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova %

Jezici i komunikacija - Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik - Ostali jezici

8 8 16 26.67 8 25.00

Visoka srednja škola (MSKO 3) Gimnazija jezičkih i društvenih nauka

Kurikularne oblasti 5. stepen 6. stepen X razred XI razred Ukupno časova X razred

Broj časova Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova % Jezici i komunikacija - Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik - Treći strani jezik - Ostali jezici

8 8 16 26.67 9 28.13

Škola odlučuje o trećem jeziku kao izbornom predmetu.

Visoka srednja škola (MSKO 3) Stručne škole Kurikularne oblasti 5. stepen 6. stepen

X razred XI razred Ukupno časova X razred Broj časova Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova %

Jezici i komunikacija - Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik

5 5 10 15.63 5 15.63

42


Varijanta A1: Visoka srednja škola (MSKO 3) Gimnazija prirodnih nauka

Kurikularne oblasti

Nastavni predmeti

5. stepen 6. stepen X razred XI razred Ukupno časova % XII razred Broj časova Broj časova Ukupno časova % Broj časova Ukupno časova %


- Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik - Treći strani jezik - Ostali jezici

4 2 2 - -

8

4 2 2 - -

8

16 26.67 4 2 2 - -

8

25.00

Visoka srednja škola (MSKO 3) - Gimnazija jezičkih i društvenih nauka

Kurikularne oblasti

Nastavni predmeti

5. stepen 6. stepen X razred XI razred Ukupno časova % XII razred Broj časova Broj časova Ukupno časova % Broj časova Ukupno časova %

Jezici i

komunikacija

- Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik - Treći strani jezik - Ostali jezici

4 2 2 - -

8

4 2 2 - -

8

16 26.67 4 3 2 - -

9

28.13

8. Metodološka uputstva Za ostvarenje i postizanje rezultata za glavne oblasti i stepene, značajna je primena metoda, tehnika i oblika nastave i učenja. Nastavnik treba da koristi različite metode rada u cilju postizanja rezultata oblasti. Primena nastavne metodologije sa učenikom u centru, omogućava učenicima motivaciju za rad, razvoj kreativnosti, razmenu ideja, debate, lakše učenje, saradnju između njih, rešavanje problema, istraživačke izvore za dobijanje raznih informacija itd. Nastavnik treba da izabere nastavne metode i tehnike (kao što su "bombardovanje idejama", Aktivnost direktnog slušanja i razmišljanja – ADSR, Aktivnost direktnog čitanja i razmišljanja – ADČR itd.) u cilju postizanja rezultata učenja, prilagođavajući veštine i znanje učenicima, njihovim zahtevima, mestu gde se vrši nastavna jedinica, prostoru i materijalnom stanje škole (učionice).

9. Uputstva za ocenjivanje Primena jezgra kurikuluma u sebi obuhvata i pitanje kontinuiranog ocenjivanja učenika, šta pomaže nastavnicima da prate postepeni razvoj veština, stavova i vrednosti učenika. Ocenjivanje se vrši kako bi se proverilo u kojoj su meri učenici savladali stručnosti i RU oblasti u okviru glavnih stepena Jezgra kurikuluma. Tokom ocenjivanja se identifikuju poteškoće sa kojima se suočavaju učenici, prednosti i prepreke, i to pomaže učenicima u njihovom stalnom napredovanju. Proces procene ističe ostvarivanje ciljeva kroz merenje postavljenih RU-a po stepenu i oblasti. Metodologija nastave i učenja je usko povezana sa procesom ocenjivanja učenika. Treba proceniti stručnosti i RU koji su predviđeni zahtevi u jezgru kurikuluma i koji učenici treba da postignu do kraja razreda, stepena ili nivoa. Ocenjivanje studenata za oblast: Jezik i komunikacija trećeg nivoa, ima za cilj merenje stručnosti oblasti, prikazanih preko rezultata. Ocenjivanje se može klasifikovati kao formativno, dijagnostičko, sumirano i motivaciono ocenjivanje. Tokom ocenjivanja koriste se različiti oblici, kao što su:

• Direktno i neprekidno ocenjivanje, neprekidno praćenje dostignuća učenika;

43

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS • Indirektno ocenjivanje putem testova; • Ocenjivanje učenika tokom grupnog rada ili tokom odgovaranja na pitanja, kada učenici dopunjuju jedan drugog i procenjuju na osnovu argumenata; • Samo-ocenjivanje.

Poseban naglasak tokom neprekidne procene treba posvetiti komunikaciji, usmenom izražavanju, tokom interakcije i pisanim izražavanjem.

10. Nastavni materijali i resursi Za postizanje stručnosti u nastavnoj oblasti Jezici i komunikacija važna je upotreba različitih materijala i nastavnih sredstava za nastavu i učenje. Za ostvarivanje rezultata oblasti i za postizanje uspešnih rezultata prema stepenu kurikuluma, sva nastavna sredstva i materijali moraju biti u skladu sa zahtevima ovih rezultata prema oblasti i stepenu. Udžbenici su samo neki od izvora za dobijanje informacija, ali ne bi trebalo da bude ograničenja za upotrebu samo udžbenika kao izvora, nego treba koristiti druge izvore, kao i informacionu tehnologiju. Informacije se mogu dobiti iz bilo kog izvora, koji pomaže ostvarivanju rezultata za stručnosti.

44


Oblast kurikuluma - Umetnosti

Uvod


Koncepti i opisi


Rezultati učenja po oblasti





Nastavni materijali i izvori

1. Uvod

Oblast kurikuluma-Umetnost obuhvata likovnu i muzičku umetnost, kao obavezne predmete Jezgra kurikuluma trećeg nivoa obrazovanja u Republici Kosovo, sa nazivom Muzičko obrazovanje i Likovno vaspitanje. Čak i na ovom nivou, kroz opcionalni kurikulum mogu se pružiti sadržaji iz izvođačkih/scenskih umetnosti: drama, ples, primenjene umetnosti (fotografija, dizajn, itd.).

2. Obrazloženje i opis Umetnosti omogućavaju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika stimulisanjem kreativnosti i mašte i razvijanjem sposobnosti umetničkog izražavanja. Umetnosti su sastavni deo života i obuhvataju materijalne, duhovne, intelektualne i emocionalne aspekte interakcije između kulture i društva. Kultura, kao šira aktivnost, pored ostalih oblika, obuhvata i narodnu umetnost i stvaralačku umetnost i manifestuje se kroz elemente iz nacionalne kulturne baštine; ponašanja, način života, sistem društvenih vrednosti u istorijskom smislu i u interakciji sa kulturama drugih naroda u regionu i šire. Vaspitanje kroz umetnost omogućava razvoj aktivnog i kreativnog građana, koji:

• Stvara, oblikuje i aktivno učestvuje u poboljšanju svog kvaliteta života i životnog okruženja. • Učestvuje u socijalnoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji različitih etničkih, kulturnih grupa sa naglaskom na ljudsku stranu tokom ove interakcije.

45

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS • Ima osnovne tehničke veštine i sposobnosti koje su važne za život i rad. • Razume i utiče na kompleksne događaje u životnom okruženju.

S obzirom na činjenicu da umetnosti doprinose svim ovim aspektima, oni razvijaju intuiciju, maštu, kreativnost, hrabrost, visok nivo intelektualnih veština (kao što su sposobnost za suđenje i procenu), osetljivost na različite oblike umetničkog izražavanja i komunikacije, ali i ličnu upotrebu. Umetnosti takođe doprinose razvoju samopouzdanja, strpljenja, odgovornosti za zajednički rad, saradnje, samodiscipline, entuzijazma i niza važnih osobina tokom stvaranja ličnosti, čiji je cilj da bude vaspitan, obrazovan i kulturan.

3. Koncepti i opis

Kurikularna oblast Umetnosti ima za cilj da ispuni dve osnovne funkcije: a) Razvoj umetničkih (praktičnih) veština za razne oblike umetničkog izražavanja prema ličnim sklonostima i dispozicijama. b) Estetsko obrazovanje, negovanje ukusa za lepotu u različitim kreativnim/umetničkim oblicima, vrstama i žanrovima i za pozitivan stav prema umetnosti i lepoti u umetnosti, kroz razumevanje razvoja umetnosti, preko različitih društvenih i istorijskih konteksta.

I. VREDNOSTI I STAVOVI PROMOVISANI KROZ UMETNOSTI •Saradnja •Poštovanje tuđeg mišljenja •Pažnja •Nezavisan rad • Volja i motivacija •Inicijativa i interes •Mašta i kreativnost • Samopoštovanje i poštovanje drugih • Pozitivan stav ka umetnosti i lepoti

•Pozitivan stav prema nacionalnoj kulturnoj baštini •Pozitivan stav i poštovanje prema različitim kulturama •Saradnja i odgovornost •Koncentracija i strpljenje •Motivacija za umetničku komunikaciju i javne prezentacije •Odgovornost •Korišćenje IKT-a •Etika i kritični smisao

• Formiranje kulture VEŠTINE KOJE SE RAZVIJAJU PREKO UMETNOSTI

• Gledanje/slušanje • Sposobnost zapažanja i razlikovanja ritma i harmonije (zvukova, boja, oblika, kretanja itd.) •Muzičke veštine •Veštine kretanja •Veštine figurativnog izražavanja •Umetnička komunikacija •Veština prezentovanja • Kreativnost • Sposobnost timskog rada • Postupanje i razumevanje (zvučnih, vizuelnih, tekstualnih, pokretljivih itd.) informacija •Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje •Kreativno rešavanje problema

GLAVNI KONCEPTI KOJE SE NAUČE KROZ UMETNOSTI • Zvuk •Energija •Linija •Odnos •Boja •Uloga/karakter •Oblik •Vreme i mesto •Kretanje •Tenzija •Ritam •Melodija Principi •Harmonija •Kontrast •Tonalitet •Ponavljanje •Stil (barok, romantizam, klasicizam itd.) • Promena (varijacija) •Žanr (umetnički, zabavni, narodni) •Naglasak •Instrumenti i muzičke formacije •Ravnoteža •Telo •Celina •Prostor •Vreme 46


4. Pristup zasnovan na stručnosti

Prema Okviru kurikuluma Kosova, stručnosti obuhvataju jedan integrisani i koherentni sistem veština, navika, znanja i stavova učenika kao uspeh u učenju kome doprinose sve oblasti kurikuluma. Umetnosti doprinose na poseban način putem instrumenata i načina umetničkog izražavanja tokom postizanja šest osnovnih stručnosti: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac i odgovoran građanin.

5. Rezultati učenja za oblast Rezultati učenja za oblast kurikuluma leže unutar ovih ključnih dimenzija: stvaralaštvo, učinak i umetnička prezentacija. Kroz umetnosti, učenici se podstiču da:

- dožive različita umetnička dela, - izvode (učestvuju) u umetničkim aktivnostima pojedinačno ili u grupama prema njihovim sklonostima, dispozicijama i interesima. - stvaraju nova dela korišćenjem različitih sredstava umetničkog izražavanja, koristeći sopstvene i originalne ideje. - slobodno predstavljaju svoje umetničke ideje, - tumače umetničke ideje kreativnih radova drugih.

Izražajna sredstva, tehnike i procesi Učenici znaju, razumeju i efikasno i namenski koriste tehnike i izražajna sredstava različitih umetnosti, kao što su: reči, zvukovi, boje, oblici, pokreti itd. za komunikaciju i umetničko izražavanje. Primenjuju izražajne tehnike i razne stvaralačke i izvodljive postupke u raznim umetničkim oblicima, vrstama i žanrovima. Umetničko izražavanje i komunikacija Učenici se podstiču i osposobljavaju se da:

- koriste stečena saznanja i veštine kako bi se izražavali na umetnički, slobodni i nezavisni način, - koriste različita izražajna umetnička sredstva da se umetnički izraze o temama koje ih zaokupljaju - razmisle i procene svoje aktivnosti i aktivnosti ostalih u različitim oblicima umetničkog izražavanja.

Odnos umetnost – društvo: Učenici:

• znaju, shvataju i cene ulogu interakcije umetnosti i društva u različitim istorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima itd. • znaju najznačajnije autore umetničkih dela na različitim nivoima (na nacionalnom, među-kulturnom i svetskom nivou).

47


REZULTATI UČENJA ZA 5. I 6. STEPEN 5. stepen

X, XI

5. stepen X, XI razred

1. TUMAČE, STVARAJU I PREZENTUJU Učenici pokazuju sposobnost da sintetišu veštine, medije (sredstva izražavanja) i odgovarajuće tehnike za

tumačenje, stvaranje i prezentaciju muzičke umetnosti, vizuelnih umetnosti, pozorišnih umetnosti i plesa

Tumačenje Tumače delove (pesme, igre, pozorišne komade) raznih oblika, vrsta i žanrova, primenom naprednih tehnika i kombinovanjem tehnika tumačenja u raznim umetničkim disciplinama.

Tumače pojedinačno i u grupama, primenom kombinovane tehnike umetničkog tumačenja u skladu sa izražajnim i stilskim osobinama dela i relevantnog umetničkog žanra (muzika, drama, ples i multimedijalne i sinkretične prezentacije itd .).

Stvaranje Stvaraju kompleksne ritmove, melodije, pesme, instrumentalne muzičke komade za situacije i za raznu publiku pomoću glasa, muzičkih instrumenata, ali i računara. Prikazuju kreativne sposobnosti u ostvarivanju uloge i pozorišnog komada unutar konteksta događaja.

Stvaraju radove sa raznim tehnikama i materijalima u kompozicijama sa apstraktnim, ali primenjivim temama (pejzaži, simboli, plakati itd.). Primenjuju koordinirane i umetničke pokrete u skladu sa idejom, porukom i karakterom plesa, igre.

Stvaraju dela (muzika, umetnost, drama/ pozorište i igre) za razne situacije, korišćenjem tehnologije i različitih medija i svesno manipulišući odgovarajućim elementima umetničkog izražavanja. Razumeju i primenjuju svesno kombinovane tehnike za kompoziciju/ realizaciju različitih umetničkih dela (pesma, muzički komadi, drama, ples/koreografija) u okviru određenih tema/ situacija.

Prezentovanje Predstavljaju svoje veštine tumačenja i stvaralaštva razredu i pred širom publikom, pokazujući samouverenost i sigurnost.

Predstavljaju svoje veštine tumačenja i stvaralaštva takođe pred širom publikom, pokazujući samopouzdanje i sigurnost i otvoreni su za kritičko procenjivanje i izražavanje njihovog stvaralačkog rada.

2. IZRAŽAJNI POSTUPCI, TEHNIKE I SREDSTVA Učenici znaju elemente (sredstva, oblici) i razumevaju osnovne postupke i tehnike umetničkog stvaralaštva u muzici,

vizuelnim umetnostima, pozorištu i plesu. • Primenjuju upotrebu muzičkih elemenata,

tehnika i stvaralačke postupke za umetničko tumačenje i svoje muzičko stvaranje.

• Analiziraju strukturu predstava iz različitih tradicija u različitim istorijskim periodima.

• Analiziraju i ocenjuju umetnička remek dela različitih kultura, identifikovanjem elemenata, tehnika i korišćenih postupaka.

• Sintetišu svoje znanje o muzičkim elementima, postupcima i muzičkim tumačenjima i stvaralačkim tehnikama koristeći ih svesno u svojim kreacijama.

• Razlikuju primene inovacije u izražajnim

elementima i stvaralačkim tehnikama u različitim umetničkim delima.

3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE I KOMUNIKACIJA Učenici pokazuju sposobnost za upotrebu raznih izražajnih umetničkih sredstava (zvuk, instrumenti, boje, oblici, reči, kretanja

itd.) za komuniciranje i izražavanje svojih iskustava i ideja. Komuniciraju sa odgovarajućim umetničkim

sredstvima izražavanja (muzika, drama, ples i vizuelne umetnosti) na prikladan način za različitu publiku (kolege, roditelji, druga deca, šira javnost, itd.).

Komuniciraju sa samopouzdanjem i sigurnošću pred raznom publikom, kombinovanjem oblika i izražajnim sredstvima umetnosti kao i uz pomoć tehnologije (multimedijalne prezentacije, instalacije i sl.).

48


4. SHVATANJE ODNOSA UMETNOST-DRUŠTVO Učenici razumeju ulogu, razvoj i uticaj umetnosti u društvu i obrnuto u istorijskom, socijalnom i kulturnom smislu.

• Razumeju korišćenje inovacija u umetnosti u različitim istorijskim periodima i uticaj na društvene norme i vrednosti.

• Određuju uticaj doprinosa istaknutih pojedinaca u umetnosti različitih kultura kroz istoriju

• Razumeju i razlikuju umetnička dele iz prošlosti i onih modernih koji predstavljaju ideje, pitanja, važne događaje za društvo i kulture u različitim periodima.

5. DOŽIVLJAJ I ESTETSKA PROCENA Učenici primenjuju kritičko rasuđivanje i procenu umetničkih dela u muzici, vizuelnim umetnostima, pozorišnoj umetnost

i plesu na osnovu razumevanja filozofije umetnosti i estetskih načela. Pokazuju razumevanje o tome kako umetnosti

komuniciraju ideje kroz lične i društvene vrednosti inspirirane iz lične mašte i istorijskim, kulturnim i socijalnim kontekstom stvaraoca.

Tumače i identifikuju simoblizme i metafore korišćene u umetničkim delima različitih kultura i istorijskih perioda.

6. Podizanje svesti ličnog i kolektivnog identiteta Neguju odgovarajući identitet (e): (pojedinaca, grupe, socijalni i kulturni) (nacionalni, regionalni, evropski i svetski) kroz

umetnost. Učenici razlikuju različite umetničke oblike, sličnosti i razlike koje proizilaze iz pripadnosti porodici, zajednici, nacionalnoj kulturi i šire.

Identifikuju materijale iz različitih kultura i koriste ih u svojim stvaralaštvima.

Preko umetničkih oblika izražavanja u muzici, plesu, drami i vizuelnim umetnostima komuniciraju ideje, emocije i poruke koje se odnose na aktuelna politička, društvena i kulturna pitanja na nacionalnom i svetskom nivou, kao (anti-diskriminacija, antirasizam, mir, itd.).

VII. Vrednosti i stavovi koji se promovišu kroz umetnost •Saradnja

•Poštovanje mišljenja drugih •Pažnja •Nezavisan rad • Volja i motivacija •Inicijativa i interes •Mašta i kreativnost •Samopoštovanje i poštovanje drugih •Pozitivan stav prema umetnosti i lepoti •Pozitivan stav prema nacionalnoj kulturnoj baštini •Pozitivan stav i poštovanje ostalih kultura •Saradnja i odgovornost •Koncentracija i strpljivost •Motivacija za umetničko komuniciranje i javne prezentacije •Odgovornost •Upotreba IKT-a •Etika i kritično mišljenje •Kulturno oblikovanje

49


7. Razvijanje veština kroz umetnosti

•Gledanje/ slušanje •Sposobnost opažanja i razlikovanja ritma i harmonije (zvukova, boja, oblika, kretanja itd.) •Muzičke veštine •Veštine kretanja •Veštine figurativnog izražavanja •Umetnička komunikacija •Veština prezentovanja •Kreativnost •Samopouzdanje •Odgovornost i saradnja •Timski rad •Obrada i razumevanje (audio, vizuelne, tekstualna, pokretne itd.) informacije •Analitičko, kritičko i kreativno mišljenje •Kreativno rešavanje problema

8. Ključni koncepti koji se nauče kroz umetnosti •Zvuk

•Linija •Boja •Oblik •Kretanje •Ritam •Melodija •Harmonija •Tonalitet •Stil •Žanr •Muzički instrumenti i grupe •Telo •Prostor •Vreme •Energija •Odnos •Uloga/karakter •Vreme i mesto •Tenzija

Načela •Kontrast •Ponavljanje •Izmena (varijacija) • Naglasak •Ravnoteža •Potpunost

6. Međukurikularna pitanja Umetnosti komuniciraju između sebe, zato i u nastavnom procesu mogu biti povezani različiti oblici umetničkog izražavanja, na primer pesma sa plesom i pokretom, muzika i figurativno izražavanje, muzika i književno izražavanje, figurativno izražavanje sa književnim izražavanjem, umetničko, sinergetsko umetničko izvođenje, itd. Na ovom nivou može da se primeni posebno integrisani pristup kombinovanja umetničkog izražavanja za različite teme. Umetnosti mogu biti povezane sa drugim oblastima kurikuluma. Povezivanje jezika (maternjeg sa stranim) i muzike može biti vrlo uspešno. Takođe, i figurativno izražavanje, koje vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simbole, figure, ilustracije itd.), povezuje se sa jezikom. Umetnosti takođe može biti uspešno povezana sa oblastima kurikuluma, naukama (prirodnim i društvenim) nauka, matematikom, zdravljem i blagostanjem, životom i radom, itd. Svaka posebna tema i nastavni sadržaj koja se obrađuje na ovom nivou, postaje jasnija i razumnija kada je povezana sa umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafikoni, mape, pesme, muzika, igre, video klipovi itd.).

50


7. Raspodela vremena - opis Prema Okviru kurikuluma Kosova, u nastavnom planu za treći nivo su predviđena tri časa nedeljno iz oblasti Umetnosti kurikuluma u gimnaziji prirodnih nauka. Na trećem stepenu kurikuluma (X, XI i XII razredi), ukupno 6 časova planiranih nedeljno. Pošto se ova oblast kurikuluma sastoji od dva obavezna predmeta – likovno vaspitanje i muzičko vaspitanje, onda se časovi podjednako dele između ova dva predmeta.

Viša srednja škola (MSKO 3) Gimnazija prirodnih nauka

Oblasti kurikuluma 5 stepen 6 stepen

X Razred XI Razred Ukupno časova

XII Razred Broj časova

Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova %

Umetnosti - Muzičko vaspitanje - Likovno vaspitanje

1

1

2

3.33

1

3.13

Viša srednja škola (MSKO 3) Gimnazija društvenih jezični h nauka

Oblasti kurikuluma

5 stepen 6 stepen X Razred XI Razred Ukupno časova XII Razred

Broj časova

Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova % Umetnosti - Muzičko vaspitanje - Likovno vaspitanje

2

2

4

6.67

2

6.25

8. Metodološka uputstva

Umetnosti imaju uspeha u obrazovanju tek kada se pogodna umetnička metodologija nastave i učenja primenjuje sa najvećom tačnošću u svakom predmetu koji se odnosi na umetnost. Metodi nastave umetničkih predmeta obuhvataju nastavne tehnike i specifične metode koncepata nastave, veština i znanja koja treba steći. Na ovom nivou se koristi nastava sa konstruktivnim pristupom učenja, gde su učenici obučeni da razumeju uticaj različitih istorijskih i društvenih okolnosti u različitim periodima i zemljama u razvoju različitih umetničkih disciplina kroz analizu i praćenje umetničkih artefakata (muzička dela za slušanje, fotografije slika, skulpture itd., fotografije, filmski video materijal, dokumentarci i nastavne posete koncertima, izložbama, pozorišnim predstavama, baletu, itd.). Doživljavajući umetnost, radoznalost, mašta i sloboda izražavanja ostaju ključna načela nastavne metodike u oblasti umetnosti.

9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje u oblasti kurikuluma umetnosti zahteva posebnu pažnju i zasniva se na principu individualizma, jer svaki učenik ima različite preduslove i sklonosti za razne oblike umetničkog izražavanja. Stoga, u ocenu treba da se obuhvati: hrabrost, mašta, originalno i kreativno izražavanje, interesovanje, umetničko doživljavanje, tumačenje itd. Dostignuća u oblasti umetnosti su individualna, pa ih stoga treba oceniti kao takve, koristeći ocenu za motivisanje i podsticanje razvoja učeničkih kreativnih sposobnosti. U umetnosti treba uzeti u obzir interesovanje učenika i aktivno učešće (individualno i u grupi) u različitim umetničkim aktivnostima, koje se organizuju u školi i u zajednici. Na ovom nivou, pošto veliki deo sadržaja sačinjavaju i teme koje se odnose na razvoj istorijski razvoj umetnosti u različitim društvenim i istorijskim kontekstima, postoji prostor i za druge oblike provere znanja i razumevanja ovih konteksta (pisani esej, testovi znanja i koncepta, PowerPoint prezentacije na različitim umetničkim stilovima u različitim istorijskim periodima, mape, posteri, video instalacije različitih predstava). 52


10. Nastavni materijali i izvori Umetnost ima svoje izražajna sredstva, tehnike i specifične procedure koje uslovljavaju upotrebu različitih materijala za realizaciju sadržaja ove oblasti kurikuluma. Na primer, u likovnom vaspitanju, nastavni materijal se vezuje za radni materijal, kao što su papir, platno, plastelin, organski materijal itd. Pored materijala, koriste se i nastavni izvori, kao što su udžbenici, slike, video materijali, internet itd. Glavni materijal u muzičkom vaspitanju je sam muzički zvuk kojeg proizvodi ljudski glas ili muzički instrumenati. Nastavni izvori uključuju i udžbenike i audio izvore (odgovarajući CD, muzički CD, DVD, zapisi sa interneta, televizori, koncert itd.). Na ovom nivou sa dosta uspeha može da se koristi i savremena tehnologija za reprodukciju, ali i za stvaranje muzike (razni muzički kompjuterski programi, muzički studio, itd).

53


Oblast kurikuluma - Matematika

Uvod


Koncepti i opisi




Raspodela vremena – opis




1. Uvod

Kurikulum oblasti matematike odražava nacionalnu politiku obrazovanja, koja će imati uticaj na poboljšanje kvaliteta u matematici i obrazovanja uopšte. Oblast kurikuluma matematike predstavlja zakonsko pravo svih učenika da uče matematiku. Ona predstavlja ono što će se predavati i učiti i određuje tok glavnih dostignuća učenja matematike. Takođe, kurikulum predstavlja i kako će se procenjivati i izveštavati o učinku učenika. Dakle, kurikulum daje učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici jasnu sliku razumevanja i sposobnosti koje učenici treba da steknu u školi. Ovaj kurikulum omogućava školama da ispunjavaju lične potrebe učenika i razvijaju jedan prepoznatljiv karakter i osnovne karakteristične osobine u svojoj zajednici. Ona takođe predstavlja model prema kome svi partneri u obrazovanju mogu da podržavaju učenike na putu daljeg učenja. Sam kurikulum predstavlja teško ali uravnoteženo rešenje, dovoljno je jak i održiv da zaštiti kulturno znanje i iskustvo, što je pravo svakog učenika i istovremeno treba da bude dovoljno fleksibilan da bi omogućio nastavnicima da uspeju da izgrade sopstven metod nastave kako bi mogli da na pravi način prenesu kurikulum svojim učenicima. Kurikulum oblasti matematike omogućava učenicima da razviju osnovne veštine u matematici, da ih usvoje, obezbeđuje učenicima zagarantovano i puno pravo na obrazovanje i održava njihovu kreativnost. Nastavnicima daje pravo da pronađu najbolji mogući način da inspirišu svoje učenike da uče. Sadržaj dokumenta će biti u skladu sa utvrđenim principima u Okviru kurikuluma. Predstavlja zakonske

54

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU zahteve kurikuluma za matematiku i pruža informacije koje pomažu učenicima da budu kompetentni za ono što se uči. Uglavnom se redosled zasniva prema hijerarhiji stepena i nivoa. Kurikulum za učenike I nivoa (0 - V razred) je predstavljen za nastavnike osnovnih škola. Kurikulum za učenike II nivoa (VI – X razred) je predstavljen za nastavnike nižih srednjih škola. Kurikulum za učenike trećeg nivoa (X- XII razred) je predstavljen nastavnicima viših srednjih škola za: a. gimnazije i b. stručne i umetničke škole.

2. Obrazloženje i opis Matematika omogućava razvoj veština i sposobnosti učenika da razmišljaju kritički, razvijaju svoju ličnost, razvijaju veštine za samostalni i sistematski rad, da podstiču i pokreću istraživanja, a izgradnja novog znanja je u cilju njegove primene i integracije u drugim nastavnim oblastima i rešavanja problema u svakodnevnom životu. Matematika kroz očekivane i suštinske rezultate, ima u vidu učenje u oblastima kao što su duhovne, moralne, društvene i kulturne oblasti, kao i ključne veštine i veštine razmišljanja.

3. Koncepti i opis Glavni koncepti u matematici su sledeći:

• Realni i složeni brojevi • Oblici • Prostor • Merenja • Algebra • Matematička analiza • Geometrija • Analitička geometrija • Statistika • Kombinatorika • Trigonometrija

Matematika se uči na svim stepenima kurikuluma. Na prvom i drugom stepenu se vrši vezivanje znanja o brojevima, geometrijskim oblicima, položaju u prostoru, merenjima i veštinama izračunavanja za rešavanje problema. Na trećem i četvrtom stepenu, ovo vezivanje se integriše sa znanjem iz algebre, geometrije i statistike, ali na petom i šestom stepenu, obezbeđuje se širenje i produbljivanje znanja i o trigonometriji, matematičke analize i verovatnoća. Opis nivoa pruža osnovu donošenja odluka za učinak učenika na kraju svakog glavnog stepena (1-6) i za tri nivoa.

4. Pristup zasnovan na stručnosti Prema OKK-u, nastava i učenje se zasnivaju na stručnosti. Organizacija nastave se fokusira na ono što učenici treba da znaju i zašta treba da budu spremni da rade. Da se nešto uradi, potrebno je znanje, navika, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi. Na osnovu toga, kurikulum matematike je izrađen na sistemu koji je zasnovan na nivou, stepenu i razredu, koji je opravdan opštim rezultatima učenja po oblasti i po stepenu. Stoga, postoje tri nivoa stručnosti, postignuće koje se odnosi na najvažnije aspekte nastave, a orijentisana su i poređana prema stvarnim potrebama učenika koji zahtevaju planiranje vremena i pripremljene trenere. Pristup zasnovan na stručnosti za oblast matematike se ostvaruje putem preporučenih metoda: pregled,

55

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS razgovor, davanje i ilustracija primera, davanje uputstva, predstavljanje rešenja, predstavljanje timskog rada, praksa nadgledanja grupe učenika, grupne diskusije i vežbanje. Bitni rezultati u učenju matematike se zasnivaju na sledećih osam matematičkih stručnosti:

1. Rešavanje matematičkih problema 2. Matematička obrazloženja i dokazi 3. Matematička komunikacija 4. Veze u matematici 5. Matematičko predstavljanje 6. Matematičko modeliranje 7. Matematičko razmišljanje 8. Upotreba tehnologije u matematici

5. Rezultati učenja po oblasti

REZULTATI UČENJA ZA 5. I 6. STEPEN 5. stepen X, XI razred

6. stepen XII razred

Znanje, razumevanje i veštine koji se razviju kroz nastavna iskustva odnose se na:

1. Rešavanje problema 2. Matematička obrazloženja i potvrde 3. Komunikacije u/preko matematike 4. Matematičke veze 5. Matematička predstavljanja 6. Promociju matematičkog modeliranja 7. Strukturiranja matematičkog razmišljanja 8. Upotrebu IKT-a u/za matematiku

1. Rešavanje problema Odabira odgovarajuću strategiju iz algebre i geometrije za rešavanje problema koji se primenjuju u svakodnevnim životnim situacijama.

Planira, formuliše, nadgleda i odražava procese, strategije za rešavanje složenih problema u matematici i u različitim oblastima svakodnevnog života.

2. Matematička obrazloženja i potvrde

Odabira odgovarajuću strategiju iz algebre i geometrije za rešavanje problema koji se primenjuju u svakodnevnim životnim situacijama.

Planira, formuliše, nadgleda i odražava procese, strategije za rešavanje složenih problema u matematici i u različitim oblastima svakodnevnog života.

Dokazuje teoreme koristeći matematičkih i nematematičkih koncepata.

Procenjuje matematičko obrazloženje; dokazuje i daje obrazloženje za složene matematičke tvrdnje koristeći razna rešenja.

3. Komunikacija u/preko matematike Koristite različite vrste matematičkog diskursa ("oblik izražavanja") koristeći prirodni i matematički jezik (npr. grafikone, dijagrame), formuliše hipoteze, definiše, daje obrazloženja, daje relevantne zaključke.

Usmeno ili pismeno procenjuje ideje u grupi; izražava lično mišljenje o matematičkim pojmovima; ističe u kojoj meri oni se primenjuju u svakodnevnom životu .

4. Matematička veza

Pravi vezu između brojeva i algebarskih, geometrijskih i trigonometrijskih koncepata u praktičnim situacijama.

Ocenjuje vezu sadržaja matematike sa drugim oblastima, koristi prikupljene informacije za rešavanje probleme u svakodnevnom životu.

5. Matematička predstavljanja

56

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU Izgrađuje ekvivalentne oblike predstavljanja modela i koncepta da tumači socijalne, prirodne i matematičke pojave.

Koristi matematička predstavljanja i određuje odnose između njih.

57


6. Matematičko modeliranje

Izgrađuje nove modele i koristi matematičke algoritamske metode (npr. za analiziranje podataka, za vršenje različitih merenja itd.).

Primenjuje različite matematičke modele, u okviru i van matematike.

7. Matematičko razmišljanje Njenom primenom u oblastima van matematike, vrši

strukturisanje matematičkog razmišljanja, komunicirajući koherentno i jasno.

Koristi efikasno matematičko razmišljanje za obrazloženja, dokazivanja i jasna predstavljanja matematičkih problema, primenjenih u svakodnevnom životu.

8. Upotreba IKT-a u/za matematiku Koristi odgovarajuće kompjuterske programe (npr. tabele u Excel-u) za razne proračune u matematici; identifikuje prednosti i ograničenja upotrebe moderne tehnologije i IKT-a u matematici.

Koristi napredne kompjuterske programe za matematička izračunavanje i modeliranja problema u visokom nivou poteškoće.

VII. VREDNOSTI I STAVOVI • insistiranje, upornost i snaga na fokusiranje problema •duh objektivnosti i nepristrasnosti • estetski i kritički osećaj, procenjivanje strogosti, redosleda i elegancije u arhitekturi i izgradnji teorija za rešavanje problema • navike za korišćenje matematičkih koncepata u metodama tokom pristupa svakodnevnim situacijama ili rešavanja praktičnih pitanja • aktivni stav u zajedničkim idejama, diskusijama i raspravama • otvoren da traži i da pruži podršku • poštovanje tuđeg mišljenja •stvaranje humanizma i razvoj ličnosti i kulturnog odnosa • pažljiv prema ulozi matematike u modeliranju ljudskog uma • pažljivi prema ulozi matematike u savremenom razvoju društva

III. Matematičke sposobnosti i veštine

• Identifikacija • Opisivanje • Formulisanje • Obrazloženje • Primena • Računanje • Merenje • Skiciranje • Stvaranje modela • Izgradnja • Upotreba izvora i informacija

IV. Znanje i koncepti promovisani iz oblasti matematike (aritmetika, algebra, merenje, geometrija, statistika, verovatnoća)

• Realni i složeni brojevi • Oblici • Prostor • Merenje • Algebra • Matematička analiza • Geometrija • Analitička geometrija • Statistika • Kombinatorika • Trigonometrija • Teorija brojeva • Finansijska matematika

58


6. Međukurikularna pitanja

Nastava matematike će se fokusirati na osnovne veštine sa brojevima, objektima i figurama, na razvoj rezonovanja i rešavanje problema pomoću matematičkih metoda. Matematika i nastava će uzeti u obzir međukurikularna pitanja predstavljena kao što sledi: • Lični razvoj i životne veštine, timski rad, rešavanje problema, donošenje odluka, planiranje ličnog budžeta. • Održivi razvoj, ekonomska svest, jezičke i komunikacijske veštine, elektronska nastava (IKT), stvaranje virtuelnih matematičkih modela. • Prikupljanje podataka i grafička prezentacija.

7. Raspodela vremena- opis Nastavni plan precizira minimalni i maksimalni broj sati za svaku oblast učenja; za oblast matematike je neophodno da se rasporedi više vremena. Na trećem nivou, (X-XII razred), broj časova je iz određen OKK-om. Procena rezultata učenja se vrši u skladu sa OKK-om.


Oblast kurikuluma

5. stepen 6. stepen X razred XI razred Ukupno časova XII razred

Broj časova Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova % Matematika

4

4

8

13.33

4

12.50

Viša srednja škola (MSKO 3) Gimnazija jezičnih i društvenih nauka

Oblast kurikuluma



4

3

7

11.67

3

9.38

Tabela časova u stručnom obrazovanju

Viša srednja škola (MSKO 3) Stručne škole

Oblast kurikuluma

5. stepen 6. stepen X razred XI razred X razred XII razred


3

3

6

9.38

3

9.38

59


8. Metodološka uputstva Nastavnik koristi savremene interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznovrsne tehnike i oblike rada i čitav kompleks postupaka (nova informacija, ponavljanje, jačanje, vežbe, rad na projektima, i materijalna sredstva, kao što su crteži, makete, dijagrami, modeli, grafikoni i ostala savremena i tehnička sredstva - kompjuter, internet itd). Ove metode bi trebalo da budu u funkciji podsticanja nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja. Izbor metoda je predmet u nadležnosti nastavnika. To se čini u skladu sa potrebama i zahtevima učenika, prirodom sadržaja nastavnog predmeta, didaktičkom osnovom, nivoom sposobnosti učenika itd. Metode i tehnike rada sa učenicima treba da budu kombinovane i raznovrsne, jer podstiče dinamiku školskog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike za učenje. Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da budu u funkciji lakšeg sticanja nastavnih sadržaja i za bržu i precizniju primenu ostalih znanja, navika, veština, vrednosti i stavova koje učestvuju u formiranju njihove ličnosti u celini prilikom suočavanja sa životnim izazovima.

9. Uputstva za ocenjivanje Procena obuhvata sve aktivnosti koje služe za procenu postignuća ishoda učenja na nivou razreda i škole učenika kao i posedovanje stručnosti u oblasti matematike. Nastavnik tokom procene treba da uzme u obzir sadržaj programa u postizanju rezultata učenja i utvrđenih stručnosti za ovaj nivo. Pored toga, nastavnik treba da smatra ocenjivanje kao sastavni deo učenja i da angažuje učenike u procesu nastave kao i da ih pripremi da rade samostalno. Tokom ocenjivanja, nastavnik treba da ima značajnu količini podataka, koja obuhvate sledeće elemente:

- ocenu usmenih odgovora, - ocenu pomoći grupe, - ocenu aktivnosti tokom rasprava u razredu, - ocenu domaćih zadataka, - testove za određenu grupu tema, - testove na kraju kategorije sadržaja, - testove na kraju semestra ili na kraju školske godine.

Takođe, nastavnik je nezavisan tokom izbora:

• vrste ocenjivanja (formativno, sumativno, dijagnostičko, motivaciono itd.); • metode ocenjivanja ( samoocenjivanje, razgovori sa učenicima, dosije, posmatranje, projekti itd.); • instrumentima za ocenjivanje (analitička tabela za samoocenjivanje, dnevnik koordinacije: znam, želim da znam i naučio sam), dijagrami (plus + , minus - , interesantno I), semafor, partner za razgovor (vršnjačko ocenjivanje) itd.).

Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratne informacije u cilju poboljšanja nastave, motivacije učenika za učenje, utvrđivanja uzroka stagnacije ili napretka, poboljšanja nastave i ličnog razvoja učenika (za više detalja, pogledajte Poglavlje V - ocenjivanje). Kurikulum zasnovan na stručnosti se sastoji od izjave o tome šta je u stanju da radi učenik nakon uspešnog završetka jedne nastavne kategorije ili potkategorije. Ove izjave se odnose na ishode učenja. Ocenjivanje prema datoj šemi iz Jezgra kurikuluma:

60


1

2

3

4

5 Podrška za poboljšanje

Načini Načini podrške talentovanima

Učenik nije radio uopšte ili je radio, ali nije bilo nikakve veze sa zadatkom

Učenik ima ideje za rešavanje problema i predstavlja sistem

Učenik, pored ideje stiže da uradi jedno delimično rešenje npr. nađe samo x ili samo y

Učenik stiže da rešenja, ali ne vrši proveru rešenja

Učenik nađe popuno rešenje i vrši i proveru rešenja

Nastavnik odlučuje o tome kako da podrži učenika npr. treba da upotrebi nepoznate x i y i da postavlja sistem jednačina

Koje metode primeniti imajući u vidu stil učenja učenika npr. pokazuje jednu od metoda koja je bliža rešavanju sistema jednačina

Daje mu se neki posebni domaći zadatak

Kakve metode primeniti imajući u vidu stil učenja kod učenika

10. Nastavni materijali i izvori

• Nastavnik predaje razumno koristeći materijale i izvore, kojima učenici mogu pristupiti putem gledanja, slušanja, dodirivanja itd. Koristi jednostavne i precizne, nedvosmislene reči, vizuelna sredstva, potrebnu tehnologiju, uključuje učenike u aktivnosti kao što su: crtanje, modeliranje, pruža posebnu pomoć, prilagođava primere, stvara prijateljsko okruženje, obezbeđuje alternativne aktivnosti itd.

• Nastavnik obezbeđuje pristup odgovarajućim udžbenicima i materijalima koji su u skladu sa godinama učenika i njihovim sposobnostima za učenje, obezbeđuje neophodne brošure, rečnike, služi se jasnim jezikom. Nastavnik će predstaviti/pojasniti učenicima određeni sadržaj ili veštine. Fokus je na prenošenju informacija (uključujući edukativne video materijale, učeničke prezentacije);

• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika: nastavnik pruža vizuelne informacije, koje mogu pomoći usmenom objašnjenju.

61


Oblast kurikuluma -Prirodne nauke

Uvod


Koncepti i opisi




Raspodela vremena – opis




1. Uvod

Jezgro kurikuluma prirodnih nauka je obavezno za sva tri nivoa preduniverzitetskog obrazovanja. Ova oblast obuhvata ostvarivanje stručnosti (znanje, shvatanje, navike, veštine, sposobnosti, stavove i vrednosti) koje dostižu učenici nakon završetka svakog nivoa preduniverzitetskog obrazovanja. Prirodne nauke omogućavaju učenicima da znaju, razumeju, istražuju prirodu, živi i neživi svet kao i čoveka. Naučno znanje i dostignuća se primenjuju: za proizvodnju hrane i drugih materijalnih dobara, kao u medicini, saobraćaju, komunikaciji, proizvodnji električne energije, za istraživanje i korišćenje prirodnih resursa, očuvanje životne sredine, kulturnog stvaralaštva, u umetnosti i u istraživanju svemira.

2. Obrazloženje i opis oblasti prirodnih nauka Prirodne nauke su funkciji: • objašnjavanja materijalnog sveta, njegovih osobina i transformacija; • primene istraživačkih metoda i prirodnih pojava i prirodnih; • opisivanja zemlje kao nebesko telo, sa pogodnim uslovima za život živih bića i čoveka; • opisivanja živog i neživog sveta i veze između njih; • opisivanje energetskih izvora; • objašnjavanja prirodnih procesa kroz četiri glavne interakcije (gravitacija, elektromagnetizam, nuklearna, slaba i jaka energija); 62

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU • opisivanja prirodnih procesa u vremenu i prostoru; • određivanje odnosa čoveka sa prirodom i njihovi međusobni uticaji; • korišćenje naučnih dostignuća u hemiji, biologiji, fizici, astronomiji za razjašnjenje i predviđanje novih događaja i pojava.

3. Koncepti i opis Osnovni koncepti prirodnih nauka treba da se zasnivaju na šest ključnih stubova: • Naučno istraživanje/istraživanja • Primena nauke i tehnologije • Materija, njene osobine i transformacije • Fizički procesi • Životni procesi • Zemlja i svemir U prirodnim naukama, osnovni koncepti, stručnosti i metodologija za stepene 1, 2, 3, 4. se obezbeđuju kao integrisani, dok za stepene 5 i 6 su obezbeđeni kao odvojeni predmeti: hemija, fizika, biologija i astronomija (samo na šestom stepenu). U nekim slučajevima i geografija je u ovoj oblasti. U stručnim školama ovi koncepti se predaju u integrisanom obliku, na osnovu tematskog pristupa za određena zanimanja.

4. Pristup zasnovan na stručnosti Prema OKK-u, nastava za prirodne nauke zasniva se na stručnosti i pristupom kada je učenik u centru. Organizovanje nastave se fokusira na ono što je potrebno da učenici znaju i treba da budu spremni da urade. Da bi nešto uradili, potrebno im je odgovarajuće znanje, navike, veštine, ali i određeni stavovi, koji mogu biti pozitivni, negativni ili indiferentni.

63

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS 5. Rezultati učenja po oblasti

5. i 6. stepen

MSKO/ISCED 3

5. stepen, X, XI razred (starost 16-17 godina)

6. stepen, XII razred (starost 18 godina)

I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA: 1. Strukturiranje naučnog mišljenja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima za izgradnju materije, procesa i pojava u

prirodi. Živa i neživa materija i njihova svojstva. Fizički, hemijski, biološki procesi i pojave na Zemlji i svemiru. 2. Razvijanje naučno istraživačkih veština za izgradnju materije, procesa i pojava u prirodi 3. Povezivanje predmeta iz prirodnih nauka u drugim oblastima kurikuluma 4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu. 5. Razvijanje komunikacionih veština u nauci i kroz nauku.

1. Strukturisanje naučnog mišljenja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima za izgradnju materije, procesa i pojava u prirodi. Živa i neživa materija i njihova svojstva. Fizički, hemijski, biološki procesi i pojave na Zemlji i svemiru Objašnjava i demonstrira strukturu atoma, molekula, jona, sastava, značenja, fizičke i hemijske osobine elemenata, jedinjenja i reakcije između njih.

Objašnjava i istražuje sastav i svojstva organskih i neorganskih jedinjenja koja se nalaze u živom i neživom svetu, kao i onih stvorenih od čoveka i analizira njihove životne procese.

Objašnjava uzroke promene životne sredine i njegov uticaj na lokalnom, regionalnom, nacionalnom, kontinentalnom i svetskom nivou.

Procenjuje se geocentrični i heliocentrični sistem, vidljivo kretanje Sunca, njegove implikacije, savremene teorije stvaranja sunčevog sistema i objašnjava odnos prostor-vreme u stvaranju svemira u procesu Velike eksplozije.

Analizira i istražuje raznolikost živog sveta kao rezultat evolucije, ulogu DNK u nasleđivanju i hemijske procese u ćeliji, biologiju pet carstva živih bića i sprovođenje zakonitosti izgradnje i funkcije živih sistema u biotehnologiji i tehnici.

Tumači funkcionalna povezivanja ćelijskih struktura i fizičko - hemijske procese u ćeliji; ljudsku biologiju i moderne oblike zaštite ljudskog zdravlja.

Objašnjava zakon čuvanja energije u prirodnim procesima, unutrašnje energije, njene izmene, red, haos, cikluse i povezivanje toplote i temperature.

Objašnjava povezivanje energetskih izvora sa zagađenjem životne sredine i procenjuje trendove pronalaženja čiste energije.

Analitički, grafički i brojevima predstavlja osnovna pravila prirodnih osnovnih interakcija.

Objašnjava slabu i jaku nuklearnu interakciju i njihov uticaj na ljudski život i zagađenje životne sredine.

2. Razvijanje veština naučnog istraživanja za izgradnju materije, procesa i pojava u prirodi Pokazuje praktične veštine i navike za naučna istraživanja, formuliše pitanja i naučne hipoteze za istraživanje, izrađuje i sprovodi naučna istraživanja, uključujući merenja, ponovljene testove, prikuplja i organizuje razne izvore, analizira i testira modele i teorije na osnovu argumenata na raspolaganju; objašnjava i sumira podatke istraživanja modela koristeći naučne koncepte.

Efikasno koristi odgovarajuća instrumenta istraživanja za tematske oblasti nauke u cilju vršenja ličnog ili grupnog rada na projektima, rešavanja problema i studija slučaja.

64


3. Odnos između predmeta nauke i drugih oblasti kurikuluma Integrisanje zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, hemija, fizika, hemija, astronomija):

- organske i neorganske materije, fermentacija, zdrava ishrana, nukleinske kiseline, proteini, ugljeni hidrati, masti, metabolizam, difuzija, osmoza, galaksija, korozija, radioaktivnost. 3.2 Integrisanje metodom naučnog istraživanja:

- Podnošenje hipoteze, eksperiment, testiranje, korišćenje instrumenata za merenje, nezavisno planiranje i projektovanje naučnosg istraživanja, obrada rezultata, tumačenje rezultata i priprema zaključaka, primena. 3.3 Integrisanje prirodnih nauka sa ostalim oblastima Komunikacija i izražavanje Komunicira i izražava se jasno, precizno i razumljivo, usmeno i pismeno, maternjim jezikom i najmanje jednim stranim jezikom, priprema i prezentacija dobijenih rezultata tokom istraživanja, korišćenjem bogate naučne terminologije, njihovo tumačenje kroz različite oblike.

- Matematika

Koristi analitičke formule i matematičke operacije za rešavanje problema i izražava ih kvantitativnim vrednostima. - Društvo i životna sredina

Doprinosi rešavanju tekućih problema životne sredine i poštuje različitost i toleranciju u demokratskom procesima u socijalnom okruženju. - Zdravlje i blagostanje

Doprinosi održavanju ličnog zdravlja i blagostanja i drugih u sredini gde živi. - Život i rad Koristi i održava alate i opremu za rad, informacionu tehnologiju i komunikacije (npr. Power Point, video klipove, digitalnu kameru) kao i druge izvore informacija gde nezavisno prikuplja i tumači istraživačke rezultate.

4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu. Kritički procenjuje ulogu naučnih otkrića i novih tehnologija za pružanje rešenja za danas i ispunjavanje potreba društva u budućnosti.

Nezavisno koristi različite izvore informacija od novih otkrića i tehnoloških istraživanja u cilju identifikacije različitih naučnih oblasti za buduća individualna i grupna istraživanja.

5. Razvijanje komunikacionih veština u nauci i kroz nauku Koristi jednostavni oblik tumačenja naučnih podataka usmeno i pismeno, formuliše složen naučno-istraživački problem, priprema plan istraživanja, koristi tačne modele komuniciranja podataka za prezentaciju, opisivanje, objašnjavanje i rezime istražnih rezultata

Piše jedan kratak naučno istraživački rad, prikazuje ga pomoću "Power Point-a" ili nekog drugih oblika savremene prezentacije.

65


II. Strukturirani stavovi i vrednosti iz obrazovanja kroz oblast prirodnih nauka

Od učenika se očekuje da pokaže: Interesovanje za naučno istraživanje i raspravu. Održivost. Radoznalost za nove metode u oblasti nauke. Interesovanje i posvećenost za naučna i ekološka zbivanja. Daje pravednu procenu za predloge drugih. Interesovanje za evoluciju teorija i ideja u nauci. Poštuje činjenice. Razvija navike za korišćenje naučnog znanja i sposobnosti u donošenju odluka o pitanjima od ličnog interesa za zajednicu. Kreativnost i mašta. Motivacija za odgovornu primenu znanja o životnoj sredinu i čoveku. Etika u nauci. Podizanje svesti o savremenim pitanjima, kao što su upravljanje vodama, klimatske promene, istraživanja uzgoja ćelija, nanotehnologija, tehnologija gena. Primena naučnog shvatanja u donošenju odgovornih, etičkih i informisanih odluka, o raznim pitanjima. Procena da nauka obezbeđuje veliku karijeru. Procena različitosti ljudi koji su doprineli oblikovanju i razvoju nauke.

III. VEŠTINE I SPOSOBNOSTI U PRIRODNIM NAUKAMA

• Korišćenje resursa i informacija • Veštine za saradnju • Veštine za komunikaciju • Psihomotorne veštine • Kreativnost • Veštine za kritičko razmišljanje • Veštine za informacionu tehnologiju • Numeričke veštine • Veštine za rešavanje problema • Veštine upravljanja • Veštine za studiranje

IV. KONCEPTI I PREDMETI U OBLASTI PRIRODNIH NAUKA • Hemija • Fizika • Biologija • Astronomija • Hibridizacija • Radioaktivnost • Galaksija • Nuklearne reakcije • Globalizacija • Bionika • Nasleđe

6. Međukurikularna pitanja Integrisanje međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da upoznaju i shvate svet i da lakše se suoče sa životnim izazovima.

Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u kurikulum prirodnih nauka za ovaj uzrast učenika su: • obrazovanje za preduzetništvo; • IKT i elektronska nastava; • podizanje svesti o karijeri; • obrazovanje za medije; • zdravstveno i seksualno obrazovanje; 66

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU • religija; • održivo obrazovanje i razvoj itd.

7. Raspodela vremena - opis Broj časova Jezgra kurikuluma je određen u svaku oblasti nastave, dok se izborni kurikulum određuje od nadležne škole. Oblast prirodnih nauka u jezgru kurikuluma, stepen 5 i stepen 6, obuhvata sledeće predmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju (6 stepen), dok kod stručnih škola, predmete: fizika, hemija i biologija su integrisani. Kriterijumi za Jezgro kurikuluma prirodnih nauka u svakom predmetu je: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza rezultata učenja sa šest (6) glavnih stručnosti i neprekidnost njihovog sprovođenja od X-XII razreda.

Plan A:


Kurikularna oblast


Broj časova

Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova

% Prirodne nauke - Fizika - Hemija -Biologija - Astronomija

7

8

15

25.00

9

28.13

Viša srednja škola (MSKO 3) Gimnazija Jezičnih i Društvenih nauka

Kurikularna oblast


Broj časova

Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova G.

% Prirodne nauke - Fizika - Hemija -Biologija

3

3

6

10.00

3

9.38

Viša srednja škola (MSKO 3) Stručne škole

Kurikularna oblast


Broj časova

Broj časova Ukupno časova % Ukupno časova

% Prirodne nauke - Fizika - Hemija -Biologija

2

2

4

6.25

2

6.25

67


Plan A1:

Viša srednja škola (MSKO 3) – Gimnazija prirodnih nauka

Kurikularna oblast

Predmeti

5. stepen 6. stepen X razred XI razred Ukupno časova % XII razred Broj časova Broj časova Ukupno časova % Broj časova Uk. časova %

Prirodne nauke

- Fizika - Hemija -Biologija -Astronomija

3 2 2

7

3 3 2

8

15 25.00 2 2 3 2

9

28.13

Viša srednja škola (MSKO 3) - Gimnazija jezičnih i društvenih nauka

Kurikularna oblast

Predmeti

5. stepen 6. stepen X razred XI razred Ukupno časova % XII razred Broj časova Broj časova Ukupno časova % Broj časova Uk. časova %

Prirodne nauke

- Fizika - Hemija -Biologija

2 1 1

4

1 1 1

3

7 11.67 1 1 1

3

9.38

8. Metodološka uputstva Uspeh učenika u predmetima prirodnih nauka zavisi od rada i posvećenosti i nastavnika i učenika. Ovo se postiže kada se primenjuje savremeni interaktivni i sveobuhvatan pristup i korišćenjem metoda, tehnika i različitih oblika rada. Za ovu svrhu se primenjuje ceo kompleks postupaka, kao što sledi: nove informacije, ponavljanje, jačanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktični rad itd. Takođe, koriste se tehnički materijali, kao što su modeli, grafikoni, hemikalije, kuhinjski pribor, laboratorijska oprema, instrumenti, kompjuteri i ostala obrazovna tehnologija. Ovi pristupi i metode moraju biti u funkciji podsticanja nezavisnog, kritičkog i kreativnog mišljenja. Izbor metoda je nadležnost nastavnika predmeta. To se učini u skladu sa potrebama i zahtevima učenika, sa prirodom i sadržajem nastavne teme, sa didaktičkom osnovom, na nivou sposobnosti učenika. Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da budu u funkciji lakšeg sticanja nastavnih sadržaja, znanja, navika, veština, stavova i ostalih vrednosti u cilju suočavanja sa životnim izazovima. Da bi ispunili uslove za kvalitetno učenje, predlažu se različite metode, oblici i tehnike rada: Direktna nastava (objašnjenje, razjašnjenje, praktične vežbe i primeri); Indirektna nastava (analiziranje, otkrivanje, rešavanje problema); Nastava putem postavljanja pitanja (tehnika pitanja postavljena učenicima); Diskusija i učenje u saradnji (u malim grupama, velikim grupama i sa svim učenicima); Nastava koja podstiče kritičko mišljenje i kreativno rešavanje problema, Učenje kroz projekte, istraživački zadaci na terenu; Nastava kroz posmatranje, demonstriranje i eksperimentisanje; Nastava i učenje kroz multimedijalna sredstva posebno putem kompjutera; Nastava koja podstiče nezavisno istraživanje; Učenje u prirodi i posete industrijskim objektima. U svim slučajevima primena nastavnih metoda ili tehnika treba da bude praćena upotrebom odgovarajućih didaktičkih materijala i sredstava, bez kojih ne mogu biti postignuti očekivani rezultati.

68


9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje je proces sistematskog, kvalitativnog i kvantitativnog prikupljanja informacije dostignuća učenika u toku procesa učenja i izrađivanje zaključaka o njima. Funkcija ocenjivanja je: - pružanja neophodnih informacija o napretku učenika i njihovoj motivaciji da uče; - identifikacija teškoća tokom procesa učenja; - donošenje zaključaka o dostignućima učenika tokom procesa učenja; - samoocenjivanje učenika i nastavnika; - poboljšanje nastave i učenja. Ocenjivanje učenika za predmete Jezgra kurikuluma i za izborne predmete se vrši ocenama, u skladu sa kriterijumima utvrđenim od strane MONT-a. Ocenjivanje učenika ocenom se vrši za usmene i pismene odgovore, domaće zadatke, sposobnosti tokom grupnog rada, testova, rada sa projektima itd. Oblici ocenjivanja treba da bude u skladu sa različitim stilovima učenja. Nastavnik je nezavisan prilikom izbora metoda, tehnika i sredstava ocenjivanja. Ocenjivanje treba da bude transparentno za učenike, roditelje i zajednicu. Važno sredstvo za ocenjivanje, samoocenjivanje i dobijanje informacija o napredovanju ili zastoju učenika je učenikov dosije.

10. Nastavni materijali i izvori Za uspešno obavljanje stručnosti u prirodnim naukama, potrebno je stvoriti uslove, obezbediti sredstva za učenje i odgovarajuće okruženje za učenje. Tekstualni materijali: udžbenik, radna sveska, knjiga nastavnika, stručni vodič, rečnici, novine, časopisi, psiho-pedagoški materijal, enciklopedije itd. Vizuelna sredstva: tabla za pisanje, fotografija, slike, modeli, šabloni, dijagrami, grafička sredstva itd. Audio sredstva: radio, magnetofon, telefon, kasetofon itd. Audio- vizuelna sredstva: televizor, film, video, video - projektor, video trake, kompjuter, internet, teletekst, CD, e-mail (elektronska pošta). Okruženje za učenje (učionica, laboratorija, radionica, priroda, farma itd.).

69


Oblast kurikuluma – Društvo i životna sredina

Uvod


Koncepti i opis








1. Uvod

Kurikularna oblast Društvo i životna sredina na trećem nivou se ostvaruje kroz nastavne predmete. Predmeti u ovoj oblasti na ovom nivou su: istorija, građansko vaspitanje, geografija, sociologija, psihologija, filozofija i logika. Nastavnici imati u obzir zajedničke ciljeve oblasti koje će se ostvariti kroz suštinske sadržaje svih predmeta.

Oblast Društvo i životna sredina pomaže učenicima da shvate, analiziraju, procene koncepte, postupke, ideje, psihološke razvoje i socijalne i istorijske promene u lokalnim, nacionalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima, uključujući i nastanak i razvoj civilizacija, društvenih struktura, kao i događaje i ulogu ličnosti od davnina do danas.

Ova oblast pomaže učenicima da prodube razumevanje o mestima i prostoru, fizičkim i ljudskim sistemima, regionima i njihovim karakteristikama. Takođe, pomaže stvaranje navika, vrednosti i stavova u odnosu na kulturnu raznolikost, socijalnog i psihološkog identiteta, kulturnog nasleđa, društvene organizacije, slobode i ljudskih prava kao i uloge i funkcionisanje demokratskih institucija.

2. Obrazloženje i opis Kroz oblast društvo i životna sredina, na petom i šestom stepenu (X, XI i XII razred), cilja se na

razvijanje veština, sposobnosti, vrednosti i stavova učenika, da budu odgovorni građani, da razviju lični identitet i da poznaju bolje kolektivni identitet (socijalni, nacionalni, državni, etnički, verski, rasni, polni, kulturni, regionalni) kao i da razviju stabilnu psihološku ličnost. Ova oblast pomaže razvijanje sposobnosti da dobro presuđuju i da preduzimaju odgovorne odluke u situacijama svakodnevnog života, da neguju 70

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU navike i da preuzimaju inicijativu za očuvanje i zaštitu životne sredine.

Oblast društvo i životna sredina, na ovom nivou, pomaže učenicima da razviju i dalje jačaju shvatanja, obezbeđivanjem stabilne osnove u orijentaciji njihovih akademskih i profesionalnih karijera.

3. Koncepti i opis

Na 5. i 6. stepenu, opšti koncepti oblasti kurikuluma Društvo i životna sredina, koji idu kroz sva tri nivoa preduniverzitetskog obrazovanja, se razlažu šire i dublje.

Socijalne grupe i odnosi U koncept društvenih struktura, u oblasti Društvo i životna sredina za treći nivou, uključen je i razvoj

sposobnosti i veština učenika za obavljaju uloge i da grade održive društvene odnose u porodici, društvenoj grupi i u zajednici, i u društvu u celini, ali i u međuljudskim psihološkim odnosima. Sadržaj ovog koncepta uključuje obuku za aktivno učešće u strukturama i raznim društvenim događajima.

Društveni procesi

Ovaj koncept podrazumeva društvene procese, događaje i promene koje su se desile i koje se dešavaju u zemlji, regionu i svetu. U okviru ovog koncepta su znanje, stavovi i procene kretanja stanovništva, za pojedinca kao element društva i kao psihološka ličnost, za naselja, migracije, kulturnu raznolikost, održivi razvoj, kulturnu komunikaciju, tehnologiju i globalizaciju.

Norme, prava i odgovornosti

U okviru ove celine, učenici produbljuju shvatanje i pridržavaju se društvenih normi i propisa u životnoj sredini. Oni uče da sloboda i njihovo pravo zahtevaju odgovornost prema sebi, porodici, školi, i okruženju gde žive a i šire. To takođe podrazumeva i podizanje svesti o značaju ljudskih prava i sloboda, ravnopravnosti polova, toleranciji, solidarnosti, borbi protiv diskriminacije i predrasuda, potrebi za saradnju i komunikaciji sa drugima, o prošlosti i sadašnjosti.

Donošenje odluka

Na ovom nivou, gaji se samopouzdanje i obrazloženje donošenja odluka u određenim slučajevima, oslanjajući se na čvrste argumente. Učenici treba da sude i procenjuju da je prava i argumentovana odluka korisno za njih, druge, ali i za društveno i prirodno okruženje. Takođe, praktikuje se razmena potrebnih ideja i informacija koje služe donošenju odluke na svesan i odgovoran način.

Životna sredina

Podrazumeva duboka saznanja za odnos čoveka prema životnoj sredini, vezama i uzajamnim uticajima, uzrocima koji utiču na oštećenje životne sredine i mere zaštite. Takođe, obuhvata podizanje svesti i angažovanje oko potrebe za očuvanje životne sredine, ekosistema i biodiverziteta za osiguranje održivog razvoja. Ovaj koncept podrazumeva i poznavanje prostora (zemlje i svemira), prirodnih i socio-geografskih elemenata i karakteristika prirodne i životne sredine koju je čovek stvorio, regiona i zemalja, uključujući i poznavanje objekata od prirodnog i kulturnog nasleđa i zaštita istih. Učenici treba da budu ohrabreni da razvijaju navike za očuvanje, zaštitu i unapređenje životne sredine.

4. Pristup zasnovan na stručnosti Oblast društvo i životna sredina treba da se sprovodi na takav način da treba da omogući učenicima

postepeno sticanje i gajenje ključnih stručnosti predviđenih u OKK. Organiziranje nastave treba da se fokusira na ono što znaju i šta oni treba da budu u stanju da rade. To se ogleda kroz znanja, veština, navika, ali i kroz stavova i ponašanja koje treba da odražava učenik, vršeći potrebne analize i procene kao i razvojem

71

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS konkretnih obaveza.

70


5. Rezultat učenja po oblasti

Društvo i životna sredina MSKO/ ISCED 3

5. stepen, X, XI razred (15-16 godina)

6. stepen, XII razred (17 godina) I. Znanje, razumevanje i veštine kroz koje učenik:

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine njegovog/njenog učešća

ili inkluzije 2. Istražuje objekte, pojave, istorijske, društvene, prirodne i ekološke procese kao i međusobne odnose

i veze među njima 3. Analizira i kritički ispituje i sprovodi društvene norme i pravila za zajednički život u

različitosti 4. Daje ideje i predloge i donosi odluke svesno i odgovorno 5. Doprinosi očuvanju i zaštiti životne sredine i njenog održivog razvoja 6. Efikasno koristi IKT i druge savremene tehnologije

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učešća ili inkluzije u njima

Analizira i daje logičke zaključke o uticaju poznatih istorijskih, društvenih, političkih, kulturnih, obrazovnih, nacionalnih i međunarodnih ličnosti, u različitim istorijskim periodima.

Razmišlja o stanju i potrebama zajednice i angažovanju sa konkretnim delovanjem, na osnovu istorijskih iskustava i ljudskih resursa za slobodu, jednakost i demokratiju.

Razmišlja o stanju i potrebama zajednice i angažovanju sa konkretnim delovanjem, na osnovu istorijskih iskustava i ljudskih resursa za slobodu, jednakost i demokratiju.

Preduzima inicijativu u organizovanju mladih u školi i van nje u cilju razvijanja demokratskih procesa i rešava pitanja od značaja kroz konkretne akcije.

2. Istražuje objekte, pojave, istorijske, društvene, prirodne i ekološke procese kao i uticaje i veze između njih Kroz rad sa projektima kritički analizira razliku uzroka raznih događaja i pojava u društvu i životnoj sredini i izražava lična mišljenja o njihovim efektima na pojedince, društvene sisteme i svetske razvoje.

Aktivno učestvuje (planira, organizuje, vodi, upravlja itd.) u istraživačkim aktivnostima koristeći različite vrste informacija o društvenim, istorijskim i geografskim događajima i pojavama, i obezbeđuje podatke zasnovane na činjenicama, izbegavajući pristrasnost i mišljenja.

3. Analizira i kritički ispituje i sprovodi društvene norme i pravila za zajednički život u različitosti Istražuje podatke koji se odnose na identitet (kao što su tradicija, pravila, verovanja, mitovi, legende, tipične/ reprezentativne zgrade, spomenici itd.) svog naroda i drugih naroda; objašnjava vrednosti nacionalnog, regionalnog, evropskog i globalnog identiteta.

Predstavlja činjenice i mišljenja, objašnjava njihovo poreklo i kroz njih daje zaključke i izražava svoje gledišta i stavove o različitim društvenim, istorijskim, kulturnim pitanjima kao i o različitim prirodnim i geografskim pojavama.

4. Daje ideje i predloge i donosi odluke svesno i odgovorno Kroz rad na projektima ili grupnim aktivnostima, kritički analizira razlike između sistema odlučivanja na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, kao i njihov uticaj na život građana u različitim uslovima i istorijskim periodima.

Ocenjuje ekonomski, naučni i tehnološki uticaj društva u celini, kao i u donošenju odluka.

5. Doprinosi očuvanju životne sredine i njenom održivom razvoju Na osnovu studije slučaja, identifikuje konkretan sadašnji problem zagađenja u svojoj životnoj sredini, planira rad, prikuplja podatke, analizira i tumači ih i smišlja niz održivih rešenja.

Analizira društveno-ekonomske karakteristike životne sredine, ekonomske, socijalne, političke i kulturne procese, i predstavlja promene u društvu kao rezultat interakcije na lokalnom, regionalnom, međunarodnom nivou.

71


6. Efikasno koristi IKT i druge tehnologije iz digitalne ere Koristi razne štampane i elektronske izvore za sprovođenje analiza (uzrok-posledica) značajnih društvenih događaja i prirodnih pojava, u okolini gde živi kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.

Vešto koristi digitalne programe i sredstva da bude informisan građanin i aktivni učesnik u socijalnim aktivnostima i održivom razvoju.

II. Strukturisani stavovi i vrednosti kroz obrazovanje o oblasti društva i životne sredine

• Poštovanje prema drugima • Samopoštovanje • Empatija (saosećanje sa drugima) • Solidarnost • Humanizam • Filantropija • Jednakost • Tolerancija • Pravično suđenje • Diskusija i rasprava • Konstruktivno učešće

III. Sposobnosti i veštine stečene u oblasti društva i životne sredine • Korišćenje informacija • Istraživanje • Korišćenje resursa • Prikupljanje i dokumentovanje informacija • Korišćenje rečnika učenja • Izrada i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i mapa • Evidencija sličnosti i razlika • Efikasno upravljanje vremenom • Povezivanje uzroka i posledice • Učešće u društvenim aktivnostima • Učešće u donošenju odluka • Preduzimanje inicijative • Tumačenje izvora • Stvaranje modela • Analiziranje procesa

IV. Ključni koncepti u oblasti društva i životne sredine Društvo Životna sredina Komunikacija Hronologija Odgovornosti Vreme Hidrosfera Region Okean Epoha Fauna Provodljivost Pojam

Životna sredina Pol Solidarnost Društvene grupe Vreme i prostor Prirodna sredina Ljudska sredina Država Migracije Klima Ideja Ličnost Indukcija

Pojedinac Sloboda Saosećanje Društveni odnosi Orijentacija Zemlja Stanovništvo Kontinent Odlučivanje Izvor Presuda Percepcija Dedukcija

Građanin Jednakost Pravila Norme Globus Litosfera Naselje More Reljef Nacija Nervni sistem Memorija Silogizam

Civilizacija Porodica Tolerancija

Prava Mapa Atmosfera Ekonomija

Rat Erozija Flora Osećaji Razmišljanje Filozofske struje

70


6. Međukurikularna pitanja Među važnim ciljevima iz oblasti Društvo i životna sredina je učenje međukurikularnih pitanja, što će pomoći ostvarivanju ključnih stručnosti koje predviđa OKK. Neka međukurikularna pitanja koja treba razmotriti na ovom nivou i koja da su dosledno tretirana i na prethodnim nivoima su:

- Obrazovanje o miru - Korišćenje medija (upotreba medija za razumevanje sveta oko nas) - Obrazovanje za održivi razvoj (ekonomski, usluge zajednice, bezbednost, zaštitu prirodnog i ljudskog okruženja i razvoj ekoloških stavova) - Jezik i komunikacijske veštine u svim kurikulumima (dobar kvalitet komunikacije u svim predmetima) - Lični razvoj i razvoj životnih veština (obrazovanje za potrošnju i štednju, samopoštovanje i poštovanje drugih, tolerancija, pribranost, sposobnost za sporazumevanje, samoinicijativa i pripremanje za budućnost)

7. Vremenska raspodela-opis U nastavnom planu, za Kurikulum na ovom nivou (5. i 6. stepen kurikuluma), kako za opšte obrazovanje, tako i za stručno obrazovanje, definisano je minimalno vreme potrebno za svaku oblast nastave iz kurikuluma, izraženo u procentima ili u broju nastavnih časova. Za oblast Društvo i životna sredina dodeljeno je vreme koje se računa dovoljnim za ostvarivanje ciljeva i rezultata nastave predviđenih za ovaj nivo. Za peti i šesti stepen kurikuluma, procenat određen za ovu oblast za opšte obrazovanje je 16,67 % ukupnog vremena predviđenog za sve oblasti. Dok za stručno obrazovanje i obuku procenat određen za ovu oblast iznosi 6.25%.

Više srednje obrazovanje (MSKO 3) -Društveno-jezička gimnazija

Oblasti kurikuluma

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred Ukupno časova XII razred

Br. časova Br. časova Uk. čas. % Uk. čas. % Prirodne nauke - Istorija - Geografija - Građansko vaspitanje - Psihologija - Sociologija - Filozofija - Logika

7

8

15

25.00

9

28.13

Više srednje obrazovanje (MSKO 3) Društveno-jezička gimnazija

Oblasti kurikuluma

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred Ukupno časova XII razred

Br. časova Br. časova Uk. čas. % Uk. čas. % Prirodne nauke - Istorija - Geografija - Građansko vaspitanje - Psihologija - Sociologija - Filozofija - Logika

4

3

7

11.67

4

12.50

72


Više srednje obrazovanje (MSKO 3) Stručne škole

Oblasti kurikuluma

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred Ukupno časova

Grade XII

Br. časova Br. časova Uk. čas.

% Ukupno časova % Prirodne nauke - Istorija - Geografija - Građansko obrazovanje

2

2

4

6.25

1

3.13

Više srednje obrazovanje (MSKO 3) - Društveno-jezička gimnazija

Oblasti kurikuluma

Nastavni predmeti

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred Ukupno časova % XII razred Br. časova Br. časova Br. časova % Br. časova Br. časova %

Prirodne nauke

Istorija Geografija Građansko vaspitanje Psihologija Sociologija Filozofija Logika

3 2 2 0 0 0 0

7

2 2 0 2 2 0 0

8

15 25.00 2 2 0 0 1 2 2

9

28.13

Više srednje obrazovanje (MSKO 3) - Društveno-jezička gimnazija

Oblasti kurikuluma

Nastavni predmeti

Stage 5 Stage 6 X razred XI razred Ukupno časova % XII razred Br. časova Br. časova Br. časova % Br. časova Br. časova %

Prirodne nauke

Istorija Geografija Građansko vaspitanje Psihologija Sociologija Filozofija

2 1 1 0

4

1 1 0 1 0 0 0

3

7 11.67 1 2 0 0 1 0 0

4

12.5

8. Metodološka uputstva

Za ostvarivanje ciljeva kurikuluma kroz oblast Društva i životne sredine, savetuje se korišćenje raznih metoda koje dopunjuju jedna drugu i omogućavaju razvoj kritičkog i kreativnog mišljenja učenika, za primenjivanje znanja u različitim situacijama. Nastavnik je slobodan da izabere radnu metodologiju ocenjujući pravično uslove, okolnosti i mogućnosti koje su na raspolaganju. Na osnovu smernica OKK-a, treba uzeti u obzir nastavu zasnovanu na ostvarivanju stručnosti, nastavom sa učenikom u centru, uključivanje, različito učenje, poštujući različite stilove učenja i nastave na osnovu projekata (NOP), koji razvija praktične veštine zahtevane u OKK-u.

U okviru metodologije za ovu oblast i ovaj nivo predložena je upotreba:

• Intervjua i usmene istorije u cilju prikupljanja podataka za događaje, mesta, ličnosti i način života. Oni povećavaju veštine korišćenjem različitih izvora informacija.

• Debata, što stvara veštinu efikasne komunikacije i veštine kreativnog mišljenja, veština prezentacije

stavova, argumenata i ideja, veštine saradnje, socijalizacije. 73


• Posmatranje i direktan kontakt sa životnom sredinom i prirodom, organizovanje nastavnih poseta i ekskurzija koje razvijaju istraživačke i veštine posmatranja kod učenika, veštine u interpretaciji i diskusiji o različitim prirodnim pojavama i zaštiti životne sredine.

• Racionalna upotreba informacionih tehnologija od strane učenika u saradnji ili uz preporuke

nastavnika ili roditelja pomaže u potpunom prijemu informacija i njegovoj pripremi kako bi bio uspešan.

• interakcija unutar grupe razvija veštine komunikacijske veštine, organizacione i upravljačke veštine, i

doprinosi razlikovanju i procenjivanju različitih situacija iz prošlosti i sadašnjosti, kao i znanju za donošenje zaključaka.

Saradnja sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom je drugi oblik rada koji se obavlja van školskih ustanova. Opis različitih događaja i mesta, prikupljanje podataka i drugih istraživačkih materijala i prezentacija svog rada, kao i rada u grupi pred publikom, pomaže učeniku u postizanju stručnosti.

9. Uputstva za ocenjivanje

Ocenjivanje kao jedno od najsloženijih pitanja u obrazovanju, treba da posluži podržavanju i jačanju nastave, kontrolisanju pojedinačnog napretka učenika, uspešnom postizanju rezultata učenja i stručnosti navedenih u OKK-u. Tokom procesa ocenjivanja, predlaže se da nastavnici/ocenjivači koriste različite oblike i instrumente ocenjivanja, nudeći učenicima ne samo pisane kriterijume, nego i druge vrste procene, kako bi razumeli na konkretan način dostignuća kojim se teži. Instrumenti ocenjivanja treba da su uvek odgovarajući, u zavisnosti od svrhe ocenjivanja. Oblik i vrsta ocenjivanja, i posebno način na koji se objavljuju rezultati, trebalo bi da uvek odražavaju svrhu ocenjivanja. Način formiranja ocene treba uvek da bude transparentan i pravedan. Ocenjivanje treba obaviti uvek u skladu sa najvišim etičkim standardima. Ocena studenata treba da bude motivišuća i objektivna. Ocenjivanje učenika na ovom nivou i za ovu oblast kurikuluma treba da ima u vidu specifičnosti uzrasta dece, njihovu intelektualnu sposobnost i pedagoška pravila.

• Karakteristike koje razlikuju oblast Društvo i životna sredina kao oblast koja za cilj ima pripremanje jednog građana koji će biti odgovoran učesnik, zahtevaju od nastavnika korišćenje različitih načina ocenjivanja na dnevnoj, sedmičnoj osnovi i na osnovu ostalih planiranih vremenskih rokova. Predlaže se da se fokus ocenjivanja usredsredi na razumevanje koncepata društva i životne sredine, na veštine i vežbanja pozitivnih ponašanja i stavova. Ocenjivanje treba da pomogne učeniku u stalnom poboljšanju i napredovanju, na aktivan način, primenom stečenog znanja u svakodnevnom životu.

Ocenjivanje je usko povezano sa metodologijom nastave i zahteva usaglašenost i doslednosti tokom celog procesa. Ocenjujemo ono čemu težimo, ono što smo postavili kao cilj. Pristup novog kurikuluma stručnosti, teži oceni onoga šta je učenik u stanju da uradi, dakle ocenjivanje praktične primene znanja stečenog tokom školovanja. Dakle, primena ocenjivanja kroz neprekidno posmatranje postignuća učenika i vođenje evidencije za potrebe dokumentacije i planiranja daljeg rada sa učenicima je od suštinskog značaja.

Ocenjivanje takođe može poslužiti za rad u grupama, koje se može postići na različite načine, kao kroz mini projekte itd., koji će meriti veštine saradnje i istraživačke veštine kod učenika, veštine izražavanja (govora) itd. Posmatranje grupnog rada i individualnih inicijativa može da se uradi kroz tehniku poznatu kao bilten učešća ili kroz ono što se zove kontrolna lista itd.

Za sve vrste ocenjivanja koje se vrše za učenike, merilo su rezultati za oblast na nivou odeljenja, kao i oni za stručnost na nivou razreda. Nastavnik, zavisno od svojih specifikacija, istražuje pronalaženje odgovarajućih oblika za ocenjivanje njihovog dostignuća. U tom smislu, dosadašnja iskustva svakog nastavnika i ona uopšteno praktična iskustva u kosovskom obrazovnom sistemu, za ocenjivanje, polazna su tačka koja treba 74

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU da bude obogaćena u skladu sa duhom OKK-om i jezgrom kurikuluma.

75


10. Nastavni materijali i nastavna sredstva

Za formiranje stručnosti u nastavnoj oblasti Društva i životne sredine koriste se različiti nastavni resursi za motivisanje učenika za postizanje uspeha, sticanje navika i veština koje će im koristiti i u sadašnjosti i u budućnosti. Pored udžbenika, učenici takođe imaju pristup drugim izvorima znanja. Udžbenici i drugi resursi nastavnicima služe da ostvare proces nastave.

Za održivo znanje u nastavnoj oblasti Društva i životne sredine koristi se širok spektar resursa zajedno sa knjigama, uključujući i udžbenike, knjige sa aktivnostima i vežbanke, radne sveske, brošure, atlase, globuse, enciklopedije, književnu literaturu, obrazovni softver, projekte, razne studije, analize i izveštaje o različitim relevantnim oblastima, različite posete u cilju upoznavanja, kao na primer, posete društvenim, kulturnim i prirodnim objektima.

Nastavnici, studenti i drugi nosioci obrazovanja, mogu takođe biti uključeni u osmišljavanje odgovarajućih nastavnih sredstava, npr: rezultati projekta učenika mogu postati dragoceni izvori za učenje za različite razrede.

Nastavnici mogu da koriste i stvaraju dosijee, novine, časopise, stručnu literaturu ili priručnike za različite učeničke aktivnosti. Takođe, veoma je važno da učenici i nastavnici takođe sarađuju u izradi različitih proizvoda kroz korišćenje resursa informacione tehnologije.

76


Oblast kurikuluma - Zdravlje i blagostanje

Uvod


Koncepti i opis


Rezultati iz nastavne oblasti


Raspodela vremena-opis



Nastavni materijali i nastavni resursi

1. Uvod Nastavna oblast Zdravlja i blagostanja ima za cilj obrazovanje učenika kako bi postali aktivni građani, koji pojedinačno ili u grupi, preduzimaju mere za zdrav život i zdravu životnu sredinu.

2. Obrazloženje i opis Zdravlje i blagostanje ima za cilj da pruži učenicima znanje i veštine i da ih vodi ka zdravom životu kako bi bili u stanju da preuzmu odgovornost za zdravlje i blagostanje sebe i drugih. Takođe, ova oblast pruža mogućnost studentima da razviju i vežbaju veštine izražavanja , stavova, vrednosti, ponašanja, koje c e im pomoći da se uspešno nose sa životom u sadašnjosti i budućnosti. Učenje o zdravlju i blagostanju dece i mladih omogućava im da:

• uspostave koncepte ljudskog razvoja i steknu osnovna znanja o zdravlju; • obučava učenike da promene sebe i okruženje; • razumeju i istražuju sopstvena osećanja, stavove i vrednosti; • preuzmu kontrolu nad sopstvenim zdravstvenim ponašanjem, kako bi na odgovoran način osigurali svoje zdravlje u budućnosti; • donose informisane odluke u cilju poboljšanja njihovog mentalnog, emotivnog, socijalnog i fizičkog blagostanja; • praktikuju zdrav način života; •uče o higijeni i za njenom značaju za zdravlje, o faktorima rizika i o izbegavanju nezgoda. • balansiraju rad i odmor, budu fizički aktivni i da obraćaju pažnju na ličnu higijenu i pravila zdrave ishrane; • podignu svest učenika o značaju zdrave životne sredine za zaštitu zdravlja i za lični i kolektivni/društveni razvoj.

77


3. Koncepti i opis • Sveobuhvatno i usklađeno razvijanje tela kroz fizičke i sportske aktivnosti. • Fizičko, psihičko, emotivno i socijalno blagostanje. • Zdrava ishrana. • Seksualno i reproduktivno zdravlje. • Rizici od korišćenja supstanci koje stvaraju zavisnost. • Ekološko obrazovane. Fizičko zdravlje

Fizičko vaspitanje pruža učenicima platformu na kojoj mogu graditi fizičku snagu, da bi poboljšali fizičke aspekte i razvili lične i međuljudske veštine i atribute. To omogućava studentima da razviju neophodne kapacitete i sposobnosti za učestvovanje u širokom spektru fizičkih i sportskih aktivnosti, u plesu kao i nastavi na otvorenom, što povećava njihovu fizičko blagostanje i priprema ih za aktivan i zdrav život.

Potpuno fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje Fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje omogućava učenicima da upoznaju, čuvaju i neguju sopstveno i zdravlje drugih, da prepoznaju i otkriju svoja osećanja, razviju poštovanje za sebe i za druge. Ovo će izgraditi poverenje u svoja dostignuća i pomoći će im da kontrolišu svoja osećanja i emocije, i pripremiće ih da se nose sa različitim situacijama.

Zdrava ishrana Zdrava ishrana doprinosi stvaranju ispravnim navika u ishrani kod dece kroz promociju vrednosti koje im omogućavaju da naprave zdrave izbore. Ovo pomaže učenicima da prepoznaju i razumeju bezbedne i higijenske prakse, kako bi ih primenili u svakodnevnom životu.

Seksualno i reproduktivno zdravlje Seksualno i reproduktivno zdravlje ima za cilj da deca shvate promene koje se dešavaju u njihovom telu, takođe dobijaju informacije o rastu i razvoju, procesu ljudske reprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.

Rizici od upotrebe supstanci koje stvaraju zavisnost Učenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi raznih supstanci, uključujući i neprepisane lekove. Oni razvijaju svoje razumevanje o negativnom uticaju u donošenju odluka.

Obrazovanje za zaštitu životne sredine Ekološko obrazovanje pomaže učenicima da postanu ekološki svesni i sposobni da zaštite sebe i druge od opasnih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećaja za informisanje i odgovornosti za zaštitu i korišćenje životne sredine.

4. Pristup zasnovan na stručnosti Na osnovu OKK-u, učenje o zdravlju i blagostanju je zasnovano na stručnosti i pristupu sa učenikom u centru. Organizovanje nastave se fokusira na ono što učenici mogu da rade i na ono zašta bi trebalo da su u s tanju da urade. Da bi se postiglo nešto, potrebni su znanje, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, koji mogu biti pozitivni, negativni ili neutralni.

78


5. Rezultati nastavne oblasti

REZULTATI NASTAVE ZA 5. I 6. STEPEN 5. Stepen

X, XI Razred 6. Stepen

XII Razred I. Znanje, razumevanje i veštine razvijene kroz iskustva nastave koja olakšavaju: • Izgradnju i održavanje mentalnog, emocionalnog, socijalnog i fizičkog blagostanja kod kuće, u školi i u zajednici • Praktikovanje zdrave ishrane i potrošnje • Praktikovanje fizičkog obrazovanja, fizičkih i sportskih aktivnosti. • Razumevanje detinjstva, adolescencije, roditeljstva; građenje otvorenih odnosa, vođenje računa o seksualnom zdravlju • Prevencija i izbegavanje zloupotrebe opasnih supstanci • Planiranje izbora i promena

Izgradnja i održavanje mentalnog, emocionalnog, socijalnog i fizičkog blagostanja u kuci, u školi i u zajednici

Mentalno i emocionalno blagostanje

Bira odgovarajuće strategije kada se suočava sa teškim emotivnim situacijama u svom životu i životu drugih (npr. problemi u porodici, nesreće, gubici u životu i različiti stresovi).

Razlikuje situacije i pomaže ljudima kada se oni osećaju usamljeno, zloupotrebljeno ili napušteno.

Društveno blagostanje

Pokazuje organizacione veštine u planiranju, upravljanju i ocenjivanju usluga u zajednici "grupni projekti".

Aktivno ocenjuje rezultate grupnih projekata, grupnih aktivnosti i preduzima inicijative za nove aktivnosti u službi zajednice.

Fizičko blagostanje

Deluje na koordiniran način i sa odgovornošću u različitim katastrofalnim situacijama, kao posledica prirodnih i fizičkih nepogoda u životu i na radu.

Pokazuje znanje i veštine za ispravno korišćenje odgovarajućih sredstava za adekvatno brzo reagovanje u različitim situacijama katastrofa.

Praktikovanje zdrave ishrane i potrošnje Hrana i zdrava ishrana

Pokazuje veštine za pripremu zdrave hrane da zadovolji potrebe jednog zdravog pojedinca

Razmatra i odlučuje samostalno o sklonostima ka hrani koje su pod uticajem faktora kao što su: resursi hrane, finansija, kultura, religija, i objašnjava politike, zakone o dijetama i zdravlju i njihovom uticaju na pojedince i zajednicu u celini.

Bezbednost i praktikovanje higijene

Pokreće planove, organizuje i rukovodi aktivnostima od značaja za zajednicu kroz projekte koji se bave pitanjima životne sredine i sredine u kojoj živi.

Primenjuje u praksi i savetuje druge o primeni zdravog ponašanja koje doprinosi održavanju i poboljšanju zdravlja pojedinca i društva.

Hrana i potrošačka kultura

Razume uticaj reklama i medija na potrošače i koristi različite izvore za donošenje ispravnih odluka.

Zna i primenjuje prava i odgovornosti potrošača i identifikuje organe koji štite ova prava.

79


Praktikovanje fizičkog vaspitanja, fizičkih i sportskih aktivnosti Fizičko vaspitanje

Ceni značaj i ulogu kulturnog, sportskog nasleđa i doprinosi njegovom održavanju, promociji i predstavljanju.

Pokazuje pozitivan stav o uticaju fizičkih i sportskih aktivnosti u razvoju tolerantnih međuljudskih stavova i stvaranju navika za čuvanje zdravlja i poboljšanje blagostanja.

Fizičke i sportske aktivnosti

Učestvuje na dnevnoj bazi, po izboru, u energetskim delatnostima, uključujući i sport i uči o mogućnostima koje su mu na raspolaganju u državi i šire.

Pokazuje aktivno učešće u ostvarivanju ličnih ciljeva i bira složene i koordinirane gimnastičke vežbe koje utiču na poboljšanje fizičkog učinka.

Fizičke aktivnosti i zdravlje

Pokazuju pozitivan stav o uticaju fizičkih i sportskih aktivnosti u razvoju tolerantnih međuljudskih odnosa i stvaranju navika za čuvanje zdravlja i poboljšanje blagostanja.

Istražuje faktore koji mogu da utiču na učešće u fizičkim aktivnostima, izbor hrane i uticaj ovih aktivnosti na zdravlje stanovništva Kosova i šire.

Razumevanje detinjstva, adolescencije, roditeljstva; građenje otvorenih odnosa, vođenje računa o seksualnom zdravlju

Razumevanje detinjstva, adolescencije, roditeljstva

Prepoznaje mesta gde može dobiti pomoć u vezi situacija koje uključuju zlostavljanje, i razume zakone koji štite od raznih vrsta zlostavljanja.

Objašnjava značaj i odgovornost roditeljstva/starateljstva i odgovoran je za izbor koji mora da napravi za svoju budućnost.

Odnosi Pokreće i učestvuje i snosi odgovornost za organizovanje radnji i aktivnosti koji se realizuju u školi ili zajednici.

Analizira i donosi odluke samostalno i odgovorno za stvaranje pozitivne klime u školi i svom okruženju, svesan svojih postupaka i njihovih posledica po život.

Seksualno zdravlje

Primenjuje osnovna znanja o rizicima za seksualno i reproduktivno zdravlje, o negativnim navikama i pojavama koje utiču na njihove i živote njihovih vršnjaka.

Radi na nezavisan način u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem, na osnovu ispravno dobijenih informacija. Planiranje porodice i porodičnih odnosa.

Prevencija i izbegavanje zloupotrebe supstanci Pokazuje strategiju za donošenje

informisanih izbora za održavanje i poboljšanje svog zdravlja i blagostanja, i zna da ih primeni u teškim izazovnim situacijama, uključujući i pritisak vršnjaka.

Planiranje izbora i promena Analizira interesa, veština, sklonosti da

napravi stvarne odgovarajuće izbore, koje postavlja kao ciljeve i planove za svoje prelazne faze ka budućnosti.

Istražuje različita zanimanja i načine učenja istih (kursevi, obuke) što mu pomaže u izboru na osnovu svojih interesa i sposobnosti.

80


II. Stavovi, vrednosti i uverenja

• Poštovanje profesija, različitosti • Tolerantan • Poštovanje prema drugima • Saradnik • Potrošač • Donosilac odluka • Odgovoran • Odlučan • Međuljudski odnosi • Blagostanje • Spreman za izazove

III. Znanje • Analizira

• Diskutuje • Razlikuje situacije • Identifikuje • Kritičko mišljenje • Postavlja ciljeve

IV. Veštine • Sprovodi strategije

• Procenjuje mogućnosti • Uspostavlja odgovarajuće ponašanje • Deluje • Pokazuje • Procenjuje rizične situacije • Istražuje • Doprinosi • Zastupa • Prezentuje

• Aktivno učešće • Pokreće, učestvuje • Organizuje • Planira • Upravlja • Koristi kapacitete • Istražuje profesije • Pravi izbore

6. Međukurikularna pitanja Međukurikularna pitanja i dimenzije koje treba uzeti u obzir:

• Obrazovanje za mir i toleranciju; • Lični razvoj i životne veštine; • Obrazovanje za održivi razvoj; • Zdravstveno vaspitanje, uključujući i seksualno vaspitanje; • Obrazovanje o IKT-u, uključujući osnovne elemente e-učenja; • Svest o karijeri; • Priprema za život i rad; • Svest o ekonomiji; • Obrazovanje za preduzetništvo; • Jezičke i komunikacione veštine širom kurikuluma.

81


7. Podela vremena-opis Nastavna oblast Zdravlje i dobrobit u Jezgru kurikuluma uključuje aktivnosti koje podstiču razvoj

fizičkih, mentalnih, emocionalnih i socijalnih sposobnosti, uključujući predmete: fizičko vaspitanje i sport i zdravstveno, seksualno i porodično vaspitanje na 3. nivou. Takođe, u OKK-u određen je broj i procenat nastavnih časova.

Kriterijum za Jezgro kurikuluma za Zdravlje i blagostanje: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza rezultata učenja sa šest (6) glavnih stručnosti i kontinuitet njihovog ostvarenja od I- XII razreda.

Visoka srednja škola (MSKO 3) Gimnazija prirodnih nauka

Kurikularne oblasti

Stepen 5 Stepen6

X Razred XI Razred Ukupno časova XII razred

Br. časova Br. časova Uk. čas. % Uk. čas. % Prirodne nauke -Zdravstveno vaspitanje -Fizičko vaspitanje

2

2

4

6.67

2

6.25

Visoka srednja škola (MSKO 3) – Jezičko-društvena gimnazija

Kurikularne oblasti

Stepen 5 Stepen6 X Razred XI Razred Ukupno časova XII

razred Br. časova Br. časova Uk. čas. % Ukupno časova %

Prirodne nauke -Zdravstveno vaspitanje -Fizičko vaspitanje

2

2

4

6.67

2

6.25

Visoka srednja škola (MSKO 3) – Jezičko-društvena gimnazija

Kurikularne oblasti

Stepen 5 Stepen 6

X Razred XI Razred Ukupno časova XII razred Br. časova Br. časova Uk. čas % Ukupno časovo %

Prirodne nauke -Zdravstveno vaspitanje -Fizičko vaspitanje

2

2

4

6.25

2

6.25

8.Metodološka uputstva Za ostvarivanje sadržaja definisanog u oblasti zdravlja i blagostanja mogu se koristiti različite metode rada kako bi se ispunili zahtevi ove oblasti, ali i zbog specifikacija koje ona nosi u sebi. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metoda učenja sa učenikom u centru: Učenje kroz saradnju- nastaje kada učenici rade zajedno, ponekad dva po dva, ponekad u grupama, da se izdvoji zajednički problem, da se istraži zajednička tema, ili da se postigne uzajamno razumevanje u stvaranju novih ideja. Učitelj može veoma uspešno na školskom času da izvrši rad sa grupama, igranje uloga, brainstorming (oluja mozgova itd). Zdravstveno vaspitanje može da se razvija u različitim oblicima korišćenjem interaktivne metode koje se kombinuju sa oblicima, kao što su rad u malim grupama, poseta različitim zdravstvenim centrima, nedelje zdravlja i čistoće, predstave, izložbe crteža i dečijih radova na temu zdravstvenog obrazovanja, simboličke igre sa uloge po temi itd.

80


9.Uputstva za ocenjivanje Oblast Zdravlja i blagostanja, zbog svoje prirode i specifičnosti koje ima, zahteva različite načine ocenjivanja na redovnoj osnovi, a fokus je na razumevanju zdravlja, koncepata i prakse pozitivnog ponašanja i stavova. Drugim rečima, učenici bi trebalo da budu u stanju da kontinuirano i aktivno primenjuju u praksi naučena znanja u svakodnevnom životu . Takođe, i za predmete iz oblasti vaspitanja, kao što je zdravstvo vaspitanje, zbog svojih specifičnosti, bilo bi vredno da se pored brojčane ocene primenjuju u velikoj meri uglavnom opisno ocenjivanje, iz razloga jer se grupni rad, projekti, motorika, govorne sposobnost, itd. ne mogu meriti pomoću testova. Za njihovo merenje i ocenjivanje, koristiti i druge instrumente. Direktno posmatranje je odgovarajući postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti u različitim situacijama učenja na svim nivoima školovanja. Postoji nekoliko tehnika i alata koji pomažu direktno posmatranje učeničkih aktivnosti, koje se koriste za ocenjivanje. Bilten o učešću je tehnika posmatranja koja se može koristiti za posmatranje u malih grupa ili tokom diskusija. Bilten pokazuje ko doprinosi, koliko često sarađuju i koliko je važna njegova pomoć itd. Kontrolna lista - sadrži listu tema, ciljeva, znanja za koji će biti posmatran učenik. Osnovna svrha kontrolne liste je da snimi kontinuiranu procenu napretka učenika, pokazujući kako ispunjava zadatke ili ciljeve raznih vrsta. Pored liste elemenata koji ce se posmatrati, data je i skala ocenjivanja. Dosije učenika - predstavlja tačan i sažet portret, koristi se kao zbirka ciljeva i radova učenika kako bi se prikazali obrasci za rad učenika, koji ukazuju na napredak učenika, njegovih veština i nivoa rada. Njegova upotreba poboljšava učenje integrisanjem ocene za učenje (OzU). Dosije može da sadrži, na primer, crteže, projekte, rad, planove itd. Dosije je vredan iz ovih razloga:

• To je alat koji pruža informacije nastavnicima, roditeljima i učenicima (za njihov razvoj i napredak). • Daje učenicima sveobuhvatan pregled njihovog rada. • Pošto je sam pripremio dosije, učenik ima aktivnu ulogu u procesu učenja i ocenjivanja (samoocenjivanje).

Povratna informacija - koja ima za cilj kontrolisanje i vrednovanje postignuća učenika, služiće kao neka vrsta dijaloga između nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i napretka uopšte. Povratna informacija služi za identifikaciju teškoća učenika tokom procesa učenja, ali takođe pruža otkrivanje uzroka poteškoća i mogućnosti za njihovo rešavanje. Povratna informacija je efikasna kada se daje u pravo vreme - kada je to neophodno za učenika.

10. Nastavni materijali i resursi Za uspešnu realizaciju nastavne stručnosti u oblasti zdravlja i blagostanja važno je korišćenje različitih nastavnih resursa koji motivišu učenike i stimuliše njihov napredak u cilju sticanja potrebnih znanja i veština za sadašnjost i budućnost. Imajući u vidu da su školski udžbenici vredni i važni resursi u učenju, ne treba ograničiti pristup informacijama učenicima samo na školske udžbenike, nego treba da koriste i druge resurse koji služe za planiranje i sprovođenje procesa razredne nastave. Za uspešnu realizaciju nastave u oblasti Zdravlja i blagostanja treba se koristi širok spektar nastavnih sredstava, uključujući i udžbenike, knjige i vežbe aktivnosti, radne knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, različite studije, analize i izveštaje o različitim relevantnim oblastima i druge knjige. Nastavnici, učenici i drugi nosioci obrazovanja, mogu takođe biti uključeni u osmišljavanju odgovarajućih obrazovnih resursa, npr. rezultati projekata sprovedenih od strane učenika, mogu postati vredni resursi za 82

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU nastavu za različite razrede. Nastavnici mogu kreirati dosijea, novine, časopise, stručnu literaturu ili priručnike za različite učeničke aktivnosti. Takođe, veoma je važno da učenici i nastavnici sarađuju u izradi različitih materijala kroz korišćenje informacionih tehnoloških resursa.

83


Kurikularna oblast – Život i rad

Uvod


Koncepti i opis

Pristup zasnovan na stručnost

Rezultati učenja u oblasti


Raspodela vremena-opis



Nastavni materijali i resursi

1. Uvod

Dok se priprema za Život i rad ističe kao važno pitanje u celom kurikulumu, oblast Život i rad ima za cilj da doprinese na poseban način kao „nosilac’’ razvoja stručnosti za život i rad. U stepenima 5 i 6, ova oblast se fokusira na životne veštine, pored veštinama koje se odnose na privredu, preduzetništvo, orijentisanje karijere, tehnologije i IKT.

2. Obrazloženje i opis Kroz ovu kurikularnu oblast, studenti ce se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životu i na poslu, kao i članovi porodica, građani, proizvođači, potrošači, poslodavci i zaposleni. Studenti ce razviti svest i samouverenost o postojanju mogućnosti profesionalne orijentacije i karijere (pripreme za tržište rada i dalje obrazovanje), o implementaciji IKT-a, razvoju preduzetničkih veština, sprovođenju profesionalne tehnologije i potrebi za razvijanje međuljudskih odnosa u životu i na poslu u smislu tolerancije i međusobnog uvažavanja. Oni će razvijati duh za preduzetništvo i inicijativu, razviće i poštovaće planove rada i rokove, i upoznaće se sa kvalitetom procesa i ishoda. Učenje u kurikularnoj oblasti Život i rad i omogućava učenicima:

• Razumevanje i praktičan rad kod kuće, u školi i u zajednici. • Podizanje ličnih kvaliteta za život i rad. • Razumevanje i korišćenje tehnologije za svakodnevni život i rad • Korišćenje IKT-a za poboljšanje učenja i kvaliteta svakodnevnog života.

84

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU • Vežbanje razvoja preduzetništva i biznisa. • Promociju bezbednih uslova za život i rad. • Pripremu za profesionalni život i buduću karijeru. • Olakšavanje komunikacije u/za život i rad. • Spremnost da se zaštiti i sačuva priroda i životna sredina.

3. Osnovni koncepti oblasti: :

• Savetovanje i karijerna orijentacija • Tehnologija, uključujući IKT • Rad i obrazovanje za preduzetništvo.

Savetovanje i karijerna orijentacija

Razvoj veština učenika za otkrivanje mogućnosti za karijeru, kao i samo procene svojih interesa i sklonosti u cilju donošenja odluka za školovanje/dalju obuku i zapošljavanje, kako bi bili funkcionalni članovi društva. Veoma je važno da učenik ima potpunu informaciju o tržištu rada u svom lokalitetu, već i u celoj zemlji, kao i na svetskom tržištu rada. U principu pruža se informacija o lokalnom tržištu rada. Učenik će naporno raditi da što bolje spozna sebe.

Tehnologija, uključujući IKT Tehnologija omogućava sticanje znanja i veština neophodnih u smislu tehničko-tehnološkog razvoja, kao i uspešno i samostalno korišćenje IKT opreme u struci. Studenti usvajaju koncepte o tehničko-tehnološkim procesima, razvijaju tehničke veštine i veštine u planiranju praktičnih aktivnosti. Studenti stiču veštine za korišćenje IKT-a za pronalazak, razvoj, analizu i predstavljanje informacija, kao i modele za rešavanje problema u određenim situacijama. Napomena: stručnjaci grupa odražavaju (konfigurišu posebno tehnologiju i posebno IKT).

Rad i obrazovanje za preduzetništvo Istraživanje preduzeća i razvoj preduzetništva kod učenika omogućava istraživanje potrebe učenika za kreativnosti u preduzetništvu, bilo kao poslodavca ili kao zaposlenog, identifikovanje i izvođenje nekih veština i razvijanje atributa u vezi sa preduzetničkim sposobnostima. Istraživački rad na lokalnoj i globalnoj ekonomiji omogućava studentima da istražuju efekte na tržištu rada, implikacije za njihovo buduće zaposlenje. Pružanje neophodne stručnosti i veština studentima biće imperativ za preduzetništvo, kao što su planiranje biznisa, administracija, marketinga, upravljanje resursima i upravljanje projektima.

4. Pristup zasnovan na stručnosti

Ciljevi kosovskog obrazovanja će biti realizovan u kurikularnoj oblasti Život i rad kroz postepeno sticanje i kultivisanje ključnih stručnosti predviđenih u OKK-u. Oblast Života i rada treba se sprovodi na takav način da on treba da omogući učenicima sticanje i postepenu primenu ključnih stručnosti predviđenih u OKK-u. Organizovanje nastave treba da se fokusira na ono šta učenik treba da zna i na ono šta bi učenik bio u stanju da uradi. To se ogleda kroz znanje, veštine, stavove i ponašanja koja oni treba da odražavaju.

85


5. Rezultati učenja u oblasti Ishodi učenja se formulišu na osnovu osnovnih koncepata oblasti, RUO za kurikularnu oblast Život rad sadrže sami po sebi zahteve koje učenik treba da postigne do kraja svakog nivoa. Rezultati nastave sadrže znanja, veštine, stavove i vrednosti koje se razvijaju i produbljuju prema gradiciji napretka, s obzirom na fizički i psihomotorni razvoj dece. Ovi rezultati omogućavaju postizanje šest stručnosti iz okvira kurikuluma ističući stručan i produktivan doprinos.

NASTAVNI REZULTATI ZA 5. I 6. STEPEN

5. stepen X, XI razred

6. stepen XII razred

1. Razumevanje i izvršavanje praktičnog rada kod kuće, u školi, i u zajednici

5. Opisuje razlike između pojedinačnih radova i radova na projektima.

6. Sprovodi aktivnosti za individualni rad i rad u grupi tokom realizacije određenih proizvoda i projekata.

5. Istražuje i organizuje na efikasan način i predstavlja informacije za praktične individualne aktivnosti i one u grupi.

6. Koristi znanje i lično iskustvo da dizajnira i implementir rad na projektima u školi pojedinačno i u grupama.

2. Povećanje ličnih kvaliteta za život i rad 5. Pokazuje neophodne veštine za pristup

mogućem zaposlenju. 6. Procenjuje lične sposobnosti i identifikovana postignuća osnovu različitih oblasti interesa za sopstveno poboljšan uzimajući u obzir uticaje na izbor karijere u budućnosti.

3. Razumevanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom radu i životu 5. Opisuje uticaj tekućeg tehnološkog

razvoja kao potrebu za razvijanje profesionalnih kapaciteta u cilju zapošljavanja.

6. Objašnjava značaj kreativnosti i inovacija - s razvija/učestvuje u školskim projektima u cilju promovisanja preduzetničkog duha kroz poređenje najboljom praksom, gradeći veštine za planiran karijere.

5. Opisuje ulogu i funkciju proizvoda i usluga za relevantne namene kako bi se ispunili svakodnevni i životni zahtevi i potrebe.

6. Ocenjuje kvalitete, funkcionalnost i vrednost oprem proizvoda i usluga koje koristi porodica, škola i zajednica.

4. Upotreba IKT–a za poboljšanje učenja i kvaliteta svakodnevnog života

5. Koristi informacionu tehnologiju u cilju dopune, poboljšanja i unapređenja svojih i iskustava i znanja drugih.

6. Koristi napredne programe za izvršavanje svakodnevnih poslova u svakodnevnom životu u školi i izvan nje.

5. Vežbanje i razvijanje preduzetništva i biznisa 5. Sprečava različite rizike koji se mogu desiti

na radnom mestu na način da zaštiti sebe. 6. Sprečava različite rizike koji se mogu desiti na radnom mes i na mestu gde živi na način da zaštiti sebe i druge i okruženje

86


6. Promovisanje sigurnih uslova za život i rad 5. Predstavlja situacije znanja i ličnih veština

za istraživanje moguće izvore na tržištu rada. 6. Donosi odgovarajuće odluke za dalji razvoj karijere, analizirajući i upoređujući i lične mogućnosti.

7. Priprema za profesionalni život i buduću karijeru

5. Čita, tumači i dopunjuje dokumentaciju za lične potrebe na osnovu zakona i zahteva tržišta rada.

6. Koristi softverske aplikacije za obradu podataka za različite profesionalne aktivnosti.

8. Komunikacija u/za život i rad

5. Čita, tumači i dopunjuje dokumentaciju za lične potrebe pozivajući se na zakonodavstvo i zahteve tržišta rada.

6. Koristi softverske aplikacije za obradu podataka za različite profesionalne aktivnosti.

9. Zaštita i čuvanje prirode i životne sredine

5.. Razume, opisuje i prikazuje odnose između tehnologije, društva i životne sredine.

6. Interveniše na kritički način, kada negativne posledice ekonomskog razvoja ili kršenje ekoloških propisa utiču na prirodnu sredinu koja nas okružuje i na globalnom nivou.

II. Stavovi, vrednosti i uverenja

Poštuje sebe i druge Samopoštovanje Odgovoran Tolerantan Poštovanje različitosti Posvećen Pozitivan stav Saradnik Poštuje kodeks ponašanja Poštuje pravila Spremnost Siguran

Radoznao Nezavisnost u mišljenju i delovanju Inicijativa i interes za različiti pristup Vera u sopstvene snage Vera u korišćenje tehnologije Volja Spremnost za saradnju Otvoren stav za podršku drugih Navika i veštine tokom teorijskog i praktičnog rada. Samoocenjivanje, samokritičnost Konstruktivna kritika Poštovanje tačnosti Istraživanje za profesionalnu orijentaciju

`

87


III. Znanja

Identifikuje moguće rizike Razume uticaj pozitivnih i negativnih aktivnosti Razmenjuje iskustva Opis Identifikacija

Sprovođenje Merenje Ocenjivanje Skiciranje Presek Stvaranje modela Pristup problemima iz različite perspektive Dizajniranje (kreativnost) Istraživanje

Opravdanje Planiranje Argumentovanje Biznis Ekonomija Orijentacija u karijeri Tržište rada Poslodavac Zaposleni

IV. Veštine

Diskutuje Aktivno učestvuje Objašnjava Pokazuje ponašanje, aktivnosti, navike Sprovodi principe Praktikuje vežbe Gradi saradnju

Istražuje Grafičku komunikaciju Fleksibilnost Samoocenjivanje Samokontrola Odlučnost Elektronska komunikacija

6. Međukurikularni pristup U okviru kurikularne oblasti Život i rad, jedna od njenih važnih ciljeva mora da je realizacija međukurikularnih pitanja što će pomoći postizanju ključnih stručnosti predviđene OKK-om. Neka od međukurikularnih pitanja koja treba uzeti u obzir na ovom nivou, ali i koja se mogu neprekidno tretirati i na ostalim nivoima su: • Poznavanje medija (korišćenje medija za razumevanje sveta oko nas); • Obrazovanje za održivi razvoj (komunalne usluge); • Zaštita životne sredine i razvoj ekoloških stavova; • Lični razvoj i životne veštine; • Volonterski rad; • Obrazovanje o IKT-u/ osnovni elementi i e-učenje; • Svest o karijeri; • Priprema za život i rad; • Svest o ekonomiji; • Osnovno finansijsko znanje; • Obrazovanje za preduzetništvo; • Jezik i veštine komunikacije širom kurikuluma

7. Raspodela vremena (raspored časova)

Kurikularna oblast Život i rad u Jezgru kurikuluma uključuje aktivnosti koje promovišu razvoj veština, sposobnosti, vrednosti i stavova, uključujući i predmete (nastavne module) na 3. nivou: Smernice u karijeri (nastavni moduli); Tehnologija (profesionalni nastavni teorijski i praktični moduli); 88

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU IKT (nastavni teorijsko-praktični moduli profila); Rad i vaspitanje za preduzetništvo (nastavni moduli). Takođe je u OKK-u određen broj i procenat nastavnih časova. Kriterijumi namenjeni za kurikularnu oblast Životi rad su: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza nastavnih rezultata sa šest (6) glavnih stručnosti i nastavak njihove realizacije od X-XII razreda.

Visoka Srednja škola (MSKO 3) Gimnazija prirodnih nauka

Kurikularne oblasti

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred Ukupno časova XII

razred br. časova br. časova Uk. čas. % Ukupno časova %

Život i rad 1

1

2

3.33

1

3.13

Visoka Srednja škola (MSKO 3)- Jezičko-društvena gimnazija

Kurikularne oblasti

Stepen 5 Stepen 6

X razred XI razred Ukupno časova XII razred

br. časova br. časova Uk. čas.

% Ukupno časova % Život i rad

1

1

2

3.33

1

3.13

Visoka Srednja škola (MSKO 3) Stručne škole

Kurikularne oblasti


razred br. časova br. časova Uk. čas % Uk. čas %

Život i rad 15

15

30

46.88

16

50.00

8. Metodološka uputstva Za realizaciju sadržaja koji je određen u kurikularnoj oblasti Život i rad mogu se koristiti različite metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ima ova oblast, ali i zbog specifičnosti koje sadrži u sebi. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj nastave koja u centru ima učenika, kao što su:

Učenje u saradnji - se dešava kada učenici rade zajedno, ponekad u paru, a ponekad u grupi, za isticanje zajedničkog problema, za istraživanje jedne zajedničke teme, ili za postizanje uzajamnog razumevanja za stvaranje novih ideja. Nastavnik veoma uspešno na školskom času može da realizuje nastavu služeći se radom sa grupama, igrom uloga, brainstormingom (oluja mozgova) i dr.

Igra uloga-je kratak razgovor, jednostavan za organizovanje, sa prijatnim situacijama zajedničkog razgovora. Ona kod učenika razvija tečnost, podstiče interakciju u razredu, ostavljajući mesto učeničkoj inicijativi i mašti. Igra uloga podiže na visoki stepen motivaciju. Zdravstveno vaspitanje može da se razvije u mnogo različitih oblika, koristeći metode koje kombinuju interaktivne oblike, kao što su rad u malim grupama, posete različitim zdravstvenim centrima, nedelja zdravlja, pozorišni odlomci, izložbe crteža i dečjeg stvaralaštva na teme iz zdravstvenog obrazovanja.

9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje je jedan sveprisutan element u svakoj nastavnoj aktivnosti. Merenje i ocenjivanje su sastavni i dovoljno značajni delovi nastave u savremenoj školi.

89

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË KOSOVËS Učenici uče dovoljno tokom godina školovanja. Međutim, ne može se sve ono što oni uče meriti testovima, i zbog činjenice, da za učenike osnovne škole, korišćenje različitih tehnika omogućava što realnije ocenjivanje na osnovu različitih karakteristika učenika. Kurikularna oblast Život i rad, zbog prirode i svojih specifičnosti zahteva raznolikost načina ocenjivanja na redovnoj osnovi, dok je fokus na razumevanju Života i rada, konceptima i praktikovanju ponašanja, i pozitivnih stavova. Drugim rečima, učenici treba da su u neprekidnom stanju da sprovode u praksi naučena znanja u svakodnevnom životu. Takođe i za predmete oblasti Života i rada, zbog svoje specifičnosti, bilo bi vredno da se osim brojčanog ocenjivanja, primenjuje u velikoj meri opisno ocenjivanje, pošto rad u grupi, projekti, psihomotoričke aktivnosti, sensitivne, govorne veštine itd. Direktno posmatranje je jedna odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i koja može da se koristi u različitim nastavnim situacijama i na svim nivoima školovanja.

Postoje nekoliko tehnika i instrumenata koji pomažu u direktnom posmatranju nastavnih aktivnosti koji se koriste za ocenjivanje. Evo nekoliko od njih: Bilten učešća se opisuje kao jedna tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje, u malim grupama ili tokom diskusija. Bilten pokazuje ko daje pomoć, koliko često sarađuje i koliko je vredna pomoć itd. Kontrolna lista je jedan instrument koja sadrži listu sa temama, ciljevima, znanjima, za koje će učenik biti posmatran. Glavni cilj kontrolne liste je registrovanje neprekidnog ocenjivanja napretka učenika. Dosije učenika je sredstvo koje moče da se upotrebi za pokazivanje modela rada učenika, koje svedoči o napretku učenika, njegovim sposobnostima i nivoima radova. Dosije može da sadrži, na primer, crteže, projekte, dizajne, planove i dr. Dosije je vredan iz ovih razloga: Sredstvo je koje daje informacije nastavniku, roditeljima i učeniku. Daje učeniku jedan potpuni pregled njihovog rada. Pripremajući sami dosije, učenik igra aktivnu ulogu u procesu učenja i ocenjivanja.

10. Nastavni materijali i resursi Za uspešnu realizaciju nastavne stručnosti u oblasti Zdravlja i blagostanja važno je korišćenje različitih nastavnih resursa koji motivišu učenike i stimuliše njihov napredak u cilju sticanja potrebnih znanja i veština za sadašnjost i budućnost. Imajući u vidu da su školski udžbenici vredni i važni resursi u učenju, ne treba ograničiti pristup informacijama učenicima samo na školske udžbenike, nego treba da koriste i druge resurse koji služe za planiranje i sprovođenje procesa razredne nastave. Za uspešnu realizaciju nastave u oblasti Života i rada treba se koristiti širok spektar nastavnih sredstava, uključujući i udžbenike, knjige i vežbe aktivnosti, radne knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, različite studije, analize i izveštaje o različitim relevantnim oblastima i druge knjige. Nastavnici, učenici i drugi nosioci obrazovanja, mogu takođe biti uključeni u osmišljavanju odgovarajućih obrazovnih resursa, npr. rezultati projekata sprovedenih od učenika, mogu postati vredni resursi za nastavu za različite razrede. Nastavnici mogu kreirati dosijea, novine, časopise, stručnu literaturu ili priručnike za različite učeničke aktivnosti. Takođe, veoma je važno da učenici i nastavnici sarađuju u izradi različitih materijala kroz korišćenje informacionih tehnoloških resursa.

90


91


IV. NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

Definicija

Opšti fond časova u pred univerzitetskom obrazovanju Kosova

Nastavni plan za visoko srednje obrazovanje

Kriterijumi za izradu nastavnog plana

Sprovođenje nastavnog plana

Autonomija škole


1. Definicija Nastavni plan je dokument od kojeg zavisi sva organizacija kurikuluma ili određenog razreda. Njime su definisana oblasti kurikuluma, nastavni predmeti i minimalno potrebno vreme, izraženo u procentima ili brojem časova za postizanje ishoda učenja za kurikularne oblasti i stepen, datih u jezgru kurikuluma. Novim OKK-om predviđaju se konceptualne i strateške promene u nastavnom planu. Do sada je nastavni plan u našem sistemu obrazovanja bio izrađen i nadgledan od centralnog nivoa (MONT), a od sada i nadalje cilj je da se postepeno (sa podrškom MONT-a) Nastavni plan razvija na nivou škole. Ovo omogućava i dopušta veću autonomiju u organizovanju školskog plana, ali istovremeno zahteva veće angažovanje i odgovornost od same škole.

2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za preduniverzitetsko obrazovanje

Škole u izradi nastavnog plana za formalni nivo (stepen i razred) moraju imati u vidu nastavak celokupnog pred univerzitetskog nastavnog plana za svaku kurikularnu oblast. Škola ima slobodu da unutar u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast, isplanira organizaciju nastave, kako ona najbolje proceni, uvek imajući u vidu ishode učenja za oblast i stepen kurikuluma i mogućnosti učenika.

MSKO 0 MSKO 1 MSKO 2 MSKO 3

Oblast kurikuluma

Stepen1 Stepen 2

III i V razred

Stepen 3 VI i VII razred

Stepen 4 VIII i

IX razred

Stepeni 5 i 6

Opšte obrazov

anje X, XI

i XII razred

Stepeni 5 i 6 Profesionaln

o obrazovanje X, XI i XII

razred

Predškolsko

odeljenje

I i II razred


33.33%

38.10%

33.33%

25.00%

26.67%

20.00 %

15.63%

Umetnost 11.11% 9.25% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 3.13% Matematika 22.22% 23.81% 20.83% 17.86% 13.33% 13.33% 9.38%

Prirodne nauke

5.56%

4.76%

8.33%

14.29%

16.67%

16.67%

6.25%


5.56%

4.76%

8.33%

14.29%

13.33%

16.67%

6.25%

Zdravlje i blagostanj

e

11.11%

9.52%

8.33%

7.14%

6.67%

6.67%

6.25%

Život i rad

5.56% 4.76% 4.17% 7.14% 6.67% 6.67% 46.88%

Izborni deo

5.56% 4.76% 8.33% 7.14% 10% 13.33% 6.25%

Ostale aktivno

Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za pred univerzitetsko obrazovanje

93


3. Nastavni plan (NP) za visoko srednje obrazovanje Nastavni plan za visoko srednje obrazovanje MSKO/ISKED 3 ima neke izraženije specifičnosti. Prvo, ovaj nivo se sastoji od dva velika stepena kurikuluma, stepen 5 i stepen 6. 5. stepen obuhvata dva razreda, X i XI, dok 6. stepen samo XII razred. Takođe, ovaj nivo obrazovanja odražava dve vrste obrazovanja, opšte obrazovanja (OO) i profesionalno obrazovanje (PO), koji u smislu podele procenta fonda časova za nastavne oblasti, nije isti. Škole i nastavnici treba da obrate pažnju na fleksibilnost i različite mogućnosti nastavnog planiranja koje su dopuštene nastavnim planom na ovom nivou obrazovanja. Fleksibilnost je dozvoljena kako u raspodeli nastavnih časova po oblastima, u kojima nastavnici imaju mogućnost da samostalno odlučuju o raspodeli godišnjeg fonda časova, uvek u okviru broja procenta ili predviđenih časova za oblast unutar određenog stepena. Takođe, nastavnici imaju opciju u okviru određene oblasti odluče o uravnoteženoj raspodeli časova za predmete koji čine tu oblast. Iz tog razloga, pre nego što škola, nastavnici, raspodele časove za nastavne oblasti, imaju mogućnost da samostalno odlučuje o raspodeli broja procenta ili časova predviđenih za stepen, npr. u petom stepenu (Stepen 5) za dva razreda (deseti i jedanaesti razred) ima ukupno npr. 61 čas nedeljno, onda nastavnik može samostalno da odluči koliko sati nedeljno c e imati deseti, 30 ili 31, a koliko jedanaesti. Znači, ukoliko škola, nastavnici misle da je u desetom razredu (X) potrebno 31 sati nedeljno, ukupno za sve oblasti, onda se za jedanaesti razred (XI), moraju pridržavati fonda od 30 časova, na način da se ne pređe fond od 61. časa nedeljno za oba razreda i za peti stepen ( Stepen 5 ). Ili se može desiti suprotno, da se desetom razredu dodeli nedeljni fond od 30 časova, a jedanaestom razredu 31 čas, imajući u vidu uvek uzrast učenika.

Razred Nedeljni broj časova

(OO) Nedeljni broj časova

(SSŠ)

X razred 30 32 XI razred 30 32

XII razred 32 32

Nastavni plan za visoko srednje obrazovanje se zasniva na opštem nastavnom planu, koji je određen OKK-om. Na ovom nivou nastavni plan se predstavlja dvema varijantama za svaku vrstu obrazovanja - Varijanta A i varijanta A1 za opšte obrazovanje (OO), i varijante B i B1 za stručno obrazovanje (SO). Varijanta A opšteg obrazovanja (gimnazije) (OO), zasniva se na procentu za oblast i ukupni broj časova za stepene. Škole i nastavnici nakon toga mogu da raspodele nastavne časove za školske godine i za predmete na osnovu planiranja koji oni žele, ali uvek imajući u vidu predviđeni procenat za oblast i zadržavajući ukupan broj časova za sve oblasti za nedelju.

94


Varijanta A (Gimnazija prirodnih nauka): Visoka srednja škola (MSKO 3) Gimnazija prirodnih nauka

Oblast kurikuluma


Br. časova br. časova Uk. čas. % Uk. časova %

Jezici i komunikacija - Maternji jezik

- Engleski jezik - -Drugi strani jezik - –Drugi jezici

8

8

16

26.67

8

25.00

Umetnost - Muzičko vaspitanje - Likovno vaspitanje

1

1

2

3.33

1

3.13

Matematika 4

4

8

13.33

4

12.50

Prirodne nauke - Fizika - Hemija -Biologija - Astronomija

7

8

15

25.00

9

28.13

Društvo i životna sredina Istorija - Geografija - Građansko vaspitanje - Psihologija - Sociologija - Filozofija - Logika

4

3

7

11.67

4

12.50

Zdravlje i blagostanje -Zdravstveno vaspitanje -Fizičko vaspitanje

2

2

4

6.67

2

6.25

Život i rad

1

1

2

3.33

1

3.13

Izborni deo

3

3

6

10.00

3

9.38

UKUPNO: 30 30 60 100.00 32 100.00

95


Varijanta A (društveno jezička gimnazija): Visoa srednja škola (MSKO 3) – Društveno-jezička gimnazija

Oblast kurikuluma


Br. časova Br. časova Uk. časova % Ukupno časova % Jezici i komunikacija - Maternji jezik

- Engleski jezik - -Drugi strani jezik

–Drugi jezici

8

8

16

26.67

8

25.00


2

2

4

6.67

2

6.25

Matematika 4

3

7

11.67

3

9.38

Prirodne nauke - Fizika - Hemija -Biologija - Astronomija

3

3

6

10.00

3

9.38

Društvo i životna sredina Istorija - Geografija - Građansko vaspitanje - Psihologija - Sociologija - Filozofija

7

8

15

25.00

9

28.13


2

2

4

6.67

2

6.25

Život i rad

1

1

2

3.33

1

3.13

Izborni deo

3

3

6

10.00

3

9.38

UKUPNO: 30 30 60 100.00 32 100.00

96


Varijanta A1 opšteg obrazovanja-gimnazije (OO) zasniva se na procentu ili na ukupnom broju nastavnih časova za oblast, za stepen i na specifičnom broju određenih časova po predmetu, po godinama i stepenu.

Varijanta A1 (Gimnazija prirodnih nauka):

Visoka srednja škola (MSKO 3) - Gimnazija prirodnih nauka

Oblast kurikuluma

Nastavni predmeti

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred Ukupno časova XII razred Br.

Br. časova Uk. časova

% Br. časova Uk. časova %


- Maternji jezik - Engleski jezik - -Drugi strani jezik

–Drugi jezici

4 2 2 - -

8

4 2 2 - -

8

16 26.67 4 2 2 - -

8

25.00

Umetnost Muzičko vaspitanje Likovno vaspitanje

0.5 0.5

1

0.5 0.5

1

2 3.33 0.5 0.5

1

3.13

Matematika Matematika 4 4 4 4 8 13.33 4 12.50 Prirodne nauke Fizika

Hemija Biologija Astronomi

3 2 2

7 3 3 2

8 15 25.00 2

2 3 2

9 28.13


Istorija Geografija Građansko vaspitanje PsihologijaSociologija Filozofija

2 1 1 0

4

1 1 0 1 0 0 0

3

7 11.67 1 2 0 0 1 0 0

4

12.50

Zdravlje i blagostanje Zdravstveno vaspitanje Fizičko vaspitanje

2

2

4

6.67

2

2

6.25

Život i rad

1

1

2

3.33

1

3.13

Izborni deo

3

3

6

10.00

3

3

9.38

UKUPNO:

30

30

60

100.00

32

100.00

97


Varijanta A1 (Gimnazija društveno-jezičkih nauka): Visoka srednja škola (MSKO 3)- Prirodna gimnazija

Oblast kurikuluma

Nastavni predmeti

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred X razred XI razred Br.

Br.časova Br.

Br.časova Br.

Br.časova Br.



–Drugi jezici

4 2 2 - -

8

4 2 2 - -

8

16 26.67 4 3 2 - -

9

28.13

Umetnost Muzičko vaspitanje Likovno vaspitanje

1 1

2

1 1

2

4 6.67 1 1

2

6.25

Matematika Matematika 3 3 3 3 6 10.00 3 9.38 Prirodne nauke Fizika

Hemija B

2 1 1

4

1 1 1

3

7 11.67 1 1 1

3

9.38


Istorija Geografija Građansko vaspitanje Psihologija Sociologija Filozofija

3 2 2 0 0 0 0

7

2 2 0 2 2 0 0

8

15 25.00 2 2 0 0 1 2 2

9

28.13

Zdravlje i blagostanje Zdravstveno vaspitanje

2

2

4

6.67

2

6.25

Rad i život

1

1

2

3.33

1

3.13

Izborni deo

3

3

6

10.00

3

9.38

UKUPNO:

30

30

60

100.00

32

100.00

Varijanta B za stručno obrazovanje zasniva se na procentu oblasti i ukupnom broju časova za stepen. Škole, nastavnici onda mogu da ih raspodele po školskim godinama i predmetima, na osnovu planiranja koji oni žele, ali uvek vodeći računa o propisanom procentu za oblast i zadržavajući ukupan broj časova za sve oblasti po nedelji. Karakteristika ove varijante je da je u nekim nastavnim oblastima, nastava se izvodi kroz integrisane predmete, dok u nekim oblastima sa odvojenim predmetima. U međuvremenu, deo oblasti Život i rad mogu biti organizovani kroz predmete, kurseve ili profesionalne module, u zavisnosti od smera i profila škola.

Varijanta B1 za stručno obrazovanje se zasniva na procentu nastavne oblasti i predmeta (za one oblasti u kojima se ostvaruje učenje sa odvojenim temama, oblast jezika i komunikacija i oblast zdravlja i blagostanja) u skladu sa ukupnim brojem časova po stepenu. Dok u onim oblastima u kojima se u školi realizuje integrisano učenje, nastavnici imaju slobodu da raspodele časove po školskim godinama i predmetima prema planiranju koje oni žele, ali uvek vodeći računa o propisanom procentu, zadržavajući ukupan broj časova za sve oblasti po nedelji.

98


Tabela časova: Visoka srednja škola (MSKO 3) Stručne škole

Oblast kurikuluma

Stepen 5 Stepen 6 X razred XI razred X razred XI razred

Br. časova Br. časova Br. časova Br. časova Br. časova Br. časova Jezici i komunikacija - Maternji jezik

- - Engleski jezik - -Drugi strani jezici - - Drugi jezici

5

5

10

15.63

5

15.63


0

0.00

0.00

Matematika 3 3 6 9.38 3 9.38

Prirodne nauke - Fizika - Hemija -Biologija

2

2

4

6.25

2

6.25


- - Istorija - Geografija - Građansko vaspitanje

2

2

4

6.25

1

3.13


2

2

4

6.25

2

6.25

Život i rad 15

15

30

46.88

16

50.00

Izborni deo 3

3

6

9.38

3

9.38

UKUPNO: 32

32

64

100.00

32

100.00

U stručnim školama, u zavisnosti od profila, škole odlučuju o raspodeli časova, ali uvek imajući u vidu procenat časova po oblastima stepena kurikuluma. Procenat časova za oblast Život i rad zajedno sa časovima iz izbornog predmeta treba da ostane blizu 60 %.

4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana Da bi nastavni plan bio funkcionalan u razvoju stručnosti predviđene OKK-om, nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:

• Ukupan procenat dat u programu za svaku oblast i stepen kurikuluma • Nedeljni broj časova • Rezultate učenja za oblast kurikuluma koje treba da poseduju učenici tokom jednog stepena kurikuluma • Rezultate učenja za stepen kurikuluma • Psiho-fizičke i intelektualne mogućnosti učenika • Pripremu i iskustva učenika i

99

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU • Druge kriterijume koje škola smatra potrebnim(kao na primer, za postizanje rezultata, držeći dodatne časove ili druge oblike rada, koje određuje škola)

5. Sprovođenje nastavnog plana Sprovođenje kurikuluma kroz planove, programe i prakse u razredu takođe će razmotriti inovativne i fleksibilne načine za određivanje fonda časova, kao što su:

• blok nastava, na primer, za semestar za predmete koji ne zahtevaju strog redosled (npr. može se učiti sa prekidima, nije neophodan kontinuitet); • Blok nastava se izvodi onda kada je potrebno vreme za razvijanje jedne određene aktivnosti u kontinuitetu, ili za neku studijsku posetu regionu u kome deluje škola; • blok časovi u okviru nedelje mogu da se organizuje u trajanju 80-90 minuta umesto školskog časa 40 do 45 minuta, u skladu sa sprovođenjem interaktivnih pedagogija (metoda); • Fond za nastavne časove u bloku za učenje i praktičnu obuku u stručnim škola.

6. Autonomija škole Škole će moći da odlučuju, u saradnji sa roditeljima i drugim zainteresovanim stranama, za korišćenje vremena nastave i učenja na inovativan i fleksibilan način, kao osnovu za izrađivanje nastavnih programa sa bazom u školi, koji su podudarni sa potrebama učenika, u njihovom kontekstu i interesu. Deo kurikuluma sa bazom u školi (između 10% -14 % od vremena škole) će razmotriti nekoliko opcija, kroz koje se može definisati školska autonomija:

• Dodatne aktivnosti nastave i učenja, koje mogu pomoći u postizanju određene stručnosti (tj. izborni predmeti, projekti, radovi od javnog interesa, umetničke i sportske aktivnosti); • jačanje znanja, veština i stavova u pojedinim oblastima nastave; • usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje pruža MONT; • razvoj specifičnih aktivnosti škole, koje određuju školske projekte (kao što je nastava i učenje jezika, IKT, karijerno vođenje); • Razvoj i sprovođenje modifikovanog kurikuluma u odnosu na lokalne uslove, sredstva i potrebe; • jačanje karijernog vođenja i priprema za život i rad.

10


PREDMETI U OKVIRU STEPENA KURIKULUMA 5 I 6

U novom kurikulumu za 5. i 6. stepen u svakoj oblasti kurikuluma pojavljuje se veliki broj predmeta ili nastavnih oblasti na osnovu kojih je kurikulum organizovan. One su predstavljene u tabeli, dole. Sedam oblasti kurikuluma sadrže bazu za određivanje odgovarajućih predmeta i oblasti nastave (videti usvojenu verziju OKK-a na albanskom, str. 32, aneks 5).

Oblast kurikuluma STEPENI KURIKULUMA

Stepen 5 Stepen 5

X i XI razred (opšte obrazovanje)

X i XI razred (Obrazovanje i profesionalni razvoj)

XII razred (Opšte obrazovanje)

XII razred (Obrazovanje i profesionalni razvoj)

Jezici i izražavanje - Maternji jezik - Engleski jezik - -Drugi strani jezik

–Drugi jezici


–Drugi jezici


–Drugi jezici

- Maternji jezik - Engleski jezik - -Drugi strani

jezik Umetnost - Muzičko vaspitanje

Likovno vaspitanje


- Muzičko vaspitanje Likovno vaspitanje


Matematika Matematika Matematika Matematika Matematika

Nauka Biologija Fizika Hemija

Prirodne nauke

Biologija Fizika Hemija Astronomi

Prirodne nauke


- -Istorija - Geografija - Građansko

vaspitanje - Psihologija - Sociologija - Filozofija


- Istorija - Geografija - Građansko

vaspitanje - Psihologija - Sociologija - Filozofija


Zdravlje i blagostanje Zdravlje i blagostanje -Fizičko vaspitanje

Zdravlje i blagostanje -Fizičko vaspitanje



Rad i život Rad i život Rad i život Rad i život Rad i život

101

Druge jezike – učenici mogu da izaberu između međunarodnih jezika (osim engleskog) i onih iz susedstva u skladu sa listom usvojenom od MONT-a i ponude škole, usvojene od saveta škole. Učenici ostalih zajednica, osim Albanaca i Srba, imaće mogućnost da nauče jedan od službenih jezika, znači albanski ili srpski od III razreda.

103


V. IZBORNI KURIKULUM ZA TREĆI NIVO

Koncepti

Namena

Sastav i realizacija

Struktura

Procedure za izradu izbornog kurikuluma

Procedure za odabir izbornog predmeta

Sprovođenje


1. Koncepti Izborni kurikulum je deo opšteg kurikuluma, koji za razliku od jezgra kurikuluma određuje škola i razvija se tokom planiranog vremena sa nastavnim planom u skladu sa interesovanjima, potencijalima, mogućnostima, prethodnim informacijama učenika i sa mogućnostima škole.

2. Namena Izborni kurikulum je u funkciji postizanja glavnih stručnosti za stepen i oblast kurikuluma za:

• produbljivanje i proširivanje znanja, veština i stavova za predmete iz jezgra kurikuluma; • jačanje znanja, veština i stavova za predmete iz jezgra kurikuluma; • ispunjavanje posebnih potreba i interesa studenata prema uzrastu, zajednici i mestu.

3. Sadržaj i primena

Izborni kurikulum sadrži predmete koji se sprovode kroz: • posebne predmete, • module, • projekte • tematske jedinice (predmete Kurikuluma i među-kurikularnih tema).

4. Struktura izbornog kurikuluma

Izborni kurikulum ima istu strukturu kao i jezgro kurikuluma. To uključuje:

• Uvod • Obrazloženje i opis • Koncepti i Opis • Pristup zasnovan na stručnosti • Rezultati učenja na terenu • Među-kurikularna pitanja • Podela vremena - opis • Metodološka uputstva • Uputstva za ocenjivanje (realizovana kao unutrašnja ocenjivanja i ne ulaze u spoljno ocenjivanje) • Nastavni materijali i resursi

5. Procedura za izradu izbornog kurikuluma Procedure izrade izbornog kurikuluma (izborni predmet), na osnovu uputstava za nastavnike, izdatih od strane MONT-a.

105

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË LARTË TË

6. Procedura za odabir izbornog predmeta Za proceduru odabira izbornog predmeta neophodno je poštovanje koraka određenih Administrativnim uputstvom za Izborni kurikulum izdatog od MONT-a.

7. Sprovođenje Izborni predmet, od trenutka odabira od strane učenika i odobrenja od strane nadležnih organa, ima isti status sa predmetima jezgra kurikuluma, tj. je obavezan je za sve učenike koji ga odaberu. Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugođa. Izborni kurikulum se prati, ocenjuje (sa specijalnim statusom) i evidentira sa istim kriterijumima i principima kao jezgro kurikuluma. Dalja uputstva izbornog predmeta utvrđena su Uputstvom kurikuluma za nastavnike.

104


107


VI. OPŠTA METODOLOGIJA- UPUTSTVA

Uvod

Definicija

Povezanost rezultata iz oblasti kurikuluma i rezultata učenja prema stepenu

Nastava i učenje sa učenikom u centru i inkluzivna nastava

Nastava i učenje na osnovu integrisanog pristupa

Nastava i učenje na osnovu kompetencije

Diferencirana nastava i učenje

Međukurikularna pitanja i

Pitanja izvan kurikuluma


1. Uvod Opšta načela za sprovođenje OKK-a i JK-a, posebno, treba obeležiti na osnovu metodologije za postizanje opštih namera određenih dokumentima i obrazovnim politikama. U svim dokumentima i obrazovnim politikama, izrađenim u poslednje vreme na Kosovu, cilj je promovisanje opštih društvenih vrednosti, zaštita prava čoveka, uključivanje u obrazovanje, poštovanje međusobnih vrednosti, kao i razvoj pojedinca na osnovu njegovih sposobnosti i potreba za aktivnog građanina.

2. Definicija Ne postoji jedna posebna metodologija nastave i učenja za sprovođenje JK-a ili za sprovođenje kurikuluma jedne nastavne oblasti. Svaka oblast kurikuluma i svaki nastavni predmet ima svoje karakteristike za realizaciju prethodno postavljenih ciljeva. Stoga, ovu opštu metodologiju možemo definisati kao jedan sistem strategija, metoda, principijelnih načina, tehničkih sredstava, koja služe kao osnova za gradnju nastavnog koncepta ili za organizaciju pružanja nastave u školi. U cilju podrške i pomoći za učitelje/predškolske vaspitače i učitelje osnovnog obrazovanja, u sledećem delu biće pružena opšta metodološka uputstva u vezi sa aspektom1:

• Povezanost rezultata iz oblasti kurikuluma/nastavne i rezultata učenja prema stepenu; • Nastava i učenje sa učenikom u centru i inkluzivna nastava; • Nastava i učenje na osnovu integrisanog pristupa; • Nastava i učenje na osnovu kompetencije; • Diferencirana nastava i učenje; • Međukurikularna pitanja i • Pitanja izvan kurikuluma.

3. Povezanost rezultata učenja prema stepenu sa rezultatima iz oblasti kurikuluma/nastave oblasti

Kako bi se postigle glavne stručnosti iz OKK-a, MONT poziva učitelje da u svojoj nastavnoj praksi i učenju povežu rezultate učenja prema stepenu sa rezultatima učenja kurikuluma.

Učitelji u cilju realizacije ove veze, treba da stvore paket metoda, tehnika i didaktičkih sredstava za postizanje svakog rezultata učenja ili svake stručnosti. Takav paket treba da bude transparentan svakog dana i za svaki školski čas ispred učitelja, učenika i ispred roditelja. Ceo ovaj materijal treba da bude uključen dosije učitelja.

Nezavisno od odabrane metode, tehnike i didaktičkih sredstava za povezivanje rezultata učenja po stepenu sa rezultatima učenja po oblastima kurikuluma/nastave, učitelj treba da preduzme sledeće korake:

• Odredi, izabere specifičan rezultat/e po stepenu, koje cilja da ostvari sa učenicima2

• Rezultate učenja po stepenu izvede u specifičan rezultat po razredu; • Odredi, izabere specifične rezultat/e učenja za oblast kurikuluma/nastave što pomaže postizanju

rezultata učenja po stepenu; 3 • rezultat učenja za oblast kurikuluma izvodi se u specifičan rezultat po razredu;

1. Specifična uputstva za sve glavne aspekte ovog poglavlja će se ogledati u okviru uputstava za nastavne oblasti, kao i u priručnicima za nastavnike i školske rukovodioce. 2.(podseti se : država je izradila rezultate učenja po stepenu i ostvaruju se kroz sve oblasti kurikuluma); 3.(podseti se: država je izradila rezultate učenja za oblasti kurikuluma);

108


• bira sadržaje nastave, nastavna sredstava, metodologiju nastave i učenja, kroz koje sprovodi konkretne rezultate u oblasti kurikuluma za razred i specifične rezultate učenja za razred; • planira nastavu i učenje, uzimajući u obzir vremenski period, kako bi se postigli konkretni rezultati učenja za razred unutar školske godine. • Nakon sprovođenja nastave, zadataka i poglavlja, oni se analiziraju, ocenjuje se njihov učinak kako bi se proverili postignuti rezultati učenja za oblasti kurikuluma.

4. Nastava i učenje sa učenikom u centru i inkluzivna nastava

Primena pristupa nastave i učenja sa učenikom u centru zahteva da se proces planiranja i organizacije nastave i učenja treba osloniti na pojedinačna iskustva učenika, na njihove potencijale, njihove potrebe i interese. Nastava i učenje sa učenikom u centru treba da se zasniva na principu uključivanja, koji uzima u obzir i bavi se različitim stilovima učenja, načina i brzine kojom uče učenici, i druge aspekti različitosti učenika, imajući u vidu pol, godine starosti, kulturu, socijalno i ekonomsko poreklo i specijalne potrebe učenika, bilo da se odnosi na aspekte dopunskog učenja ili na aspekte dodatnog učenja. Nastavnici imaju mogućnost da samostalno, oslanjajući se na svoju stručnost i na prethodna pojedinačna iskustva učenika, na njihove potrebe i interesovanja, da izaberu strategije, metode, tehnike nastave i učenja, nastavna sredstva, itd., ali u principu, njihov izbor treba da budu usmeren na nastavu i učenje sa učenikom u centru i inkluzivnu nastavu. To znači da nastavnik mora da poštuje principe nastave i učenja sa učenikom u centru, gde:

•je učenik u centru nastave i učenja; • nastavnik tokom rada/aktiviranja učenika, nadgleda, pomaže i olakšava učenje učenika; •je učenik aktivan učesnik i angažovan/uključen u aktivnosti koje promovišu učenje i interesovanja učenika; • su teme učenja relevantne i interesantne učenicima; • ohrabruje učenike da postanu odgovorni, nezavisni i refleksivni i da nastave učenje tokom čitavog njihovog života; • učitelj prati individualne razlike učenika kroz posmatranja i interakciju; • prilagođava nastavne aktivnosti u skladu sa razvojnim nivoom učenika; • nastava i ocenjivanje se planiraju, imajući u vidu individualni razvoj i stilove učenja učenika; • pruža razne mogućnosti učenja i metoda ocenjivanja za podršku različitih stilova učenja učenika; • se istraživanja i ocenjivanja učenika koriste za planiranje dalje nastave.

Važno je da svaki nastavnik može da koristi širok spektar nastavnih metoda, vršeći ravnotežu metodologije usmerene na učitelja i one usmerene na učenika, prilagođavajući se učenicima i rezultatima učenja utvrđenih za svaki nastavni čas.

109


5. Nastava i učenje na osnovu integrisanog pristupa Nastavni predmeti, odvojeni jedni od drugih, pružaju mogućnosti učenicima za sticanje znanja, veština i stavova. U cilju integracije ovih aspekata, Jezgro kurikuluma za predškolsko odeljenje i osnovno obrazovanje, ostvaruje se kroz nastavne predmete u oblastima kurikuluma i kroz nastavu i učenje zasnovanim na integrisanom pristupu. Nastava i učenje na osnovu integrisanog pristupa povezuje specifične sadržaje nastavnih predmeta u cilju postizanja rezultata učenja u oblasti nastave sa rezultatima učenja glavnih stručnosti- za stepen i nivo. Da bi se ispunili zahtevi OKK-a i Jezgra kurikuluma za MSKO 1, MONT poziva predškolske i nastavnike osnovnog obrazovanja da sprovedu nastavu i učenje na osnovu integrisanog pristupa, uspostavljajući:

- povezanost između oblasti kurikuluma/nastave, gde će specifični nastavni sadržaji doprineti razvoju ključnih stručnosti; - povezanost između rezultata učenja oblasti kurikuluma i rezultata učenja za stepene i nivoe, u cilju

da primena znanja, veština, stavova i vrednosti bude povezana sa konkretnim situacijama iz svakodnevnog života;

- integraciju u nastavi i učenju zajedničkih karakteristika predmeta odgovarajuće oblasti (na primer, maternjeg sa engleskim jezikom) ili zajedničkih karakteristika oblasti kurikuluma (npr. oblast društvo i životna sredina i oblast prirodnih nauka);

- aktivnosti sa učenicima koje razvijaju stručnost u pronalaženju i razrađivanju informacija na efikasan i odgovoran način, za upotrebu elektronskog učenja, sadašnjih i budućih tehnologija u digitalnoj eri;

- studentske aktivnosti koje promovišu perspektivu doživotnog učenja koje pomažu učenicima u razvoju njihove stručnosti, da bi se suočili sa izazovima i mogućnostima unutar razvoja današnjeg i budućeg društva i ekonomije.

6. Nastava i učenje na osnovu kompetencije OKK promoviše perspektivu zasnovanu na kompetenciji, sa namerom da se znanja učenika, njihove veštine i stavovi razvijaju u funkciji postizanja ključne stručnosti i rešavanja različitih potreba učenika kako bi se ispunili zahtevi kurikuluma i glavni rezultati učenja za stepen i nivo. Nastava i učenje usmereni i orijentisani na kompetenciju, od nastavnika zahtevaju da izabere i organizuje nastavna iskustva koja integrišu odgovarajuća znanja sa vrednostima, stavovima i sposobnostima studenata. Nastava i učenje na osnovu ključne kompetencije za nastavne rezultate opisuju šta je učenik u stanju da zna, radi, razume, oceni i zauzme stav o uspešnom završetku nekog stepena kurikuluma. MONT poziva učitelje da na osnovu nastavnih rezultata za oblasti kurikuluma i stepene kurikuluma nastave da planiraju nastavu i učenje sa ciljem postizanja stručnosti utvrđenih u kurikulumu za odgovarajući nivo obrazovanja, deljenjem planova na godišnje, mesečne i dnevne planove svakog učitelja. Takođe, MONT poziva nastavnike da sprovedu interaktivnu nastavu i učenje, gde nastavnik objašnjava manje, a više pomaže učenicima kako da uče i razvijaju svoju kompetenciju u učenju. Nastava i učenje na osnovu kompetencije zahteva od nastavnika da izaberu strategije, metode, tehnike i oblike rada sa učenicima, kao i da organizuju iskustva učenika koja integrišu relevantne veštine, znanja, vrednosti i stavove. Nastava i učenje na osnovu kompetencije je usko povezana sa procesom ocenjivanja, sa posebnim fokusom na formativnom i progresivnom ocenjivanju. Za procenu kompetencije učenika, važno je da svaki nastavnik izabere tehnike i instrumente za ocenjivanje, koji omogućuju učenicima da pokažu, izraze i prikažu znanje, veštine i sposobnosti, a ne samo činjenična znanja. Na ovaj način, nastavnici obezbeđuju informacije o

113

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU kvalitetu nastave i učenja, napretku učenika i razvoju kompetencija.

Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućuju da nastava i učenje na osnovu kompetencija budu uspešni i pomažu učenicima u razvijanju kompetencije, bez obzira na oblast kurikuluma. Vredi izdvojiti tri najvažnija koja se oslanjaju na principe OKK-a, uključujući pristup na osnovu kompetencija:

• Stvaranje odgovarajućeg okruženja, u učionici i u školi, u kojoj se učenici osećaju dobrodošlim i povezani jedni sa drugima, njihovim učiteljem i njihovom školom; • Razvoj nastave kroz pristup i tehnike aktivnog učenja; • Sprovođenje strategije za nastavu i učenje, rešavanje problema i razvoj kritičkog mišljenja.

7. Diferencirana nastava i učenje Diferencirana nastava i učenje predstavljaju pristup prema kome je nastava za razvijanje kapaciteta svih učenika zasnovana na planiranju, sprovođenju, kontroli, podršci i evaluaciji. Omogućuje uvažavanje postojećih razlika među učenicima u razredu u pogledu sadržaja koji će učiti, toka nastavne metodologije učenja, kao i merenja i materijala koje žele i mogu da koriste tokom učenja. Kroz diferencirano učenje se omogućuje prilagođavanje vremena i brzine učenja i učenja sa individualnim karakteristikama svakog učenika. Takođe se omogućuje i prilagođavanje obima, vrste i stepena težine sadržaja, zadataka i obaveza sa individualnim karakteristikama učenika. Da bi učitelj organizovao i sproveo uspešnu diferenciranu nastavu i učenje, trebalo bi da se osloni na motive, sposobnosti, interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su ključni aspekti na koje učitelj treba da zasnuje diferenciranu nastavu i učenje. Učitelji prvog stepena obrazovanja, u smislu uspešne organizacije i sprovođenja diferencirane nastave i učenja treba da:

• izrade oblike organizovanja nastave, koji promovišu i pomažu razvoj unutrašnje motivacije učenika i mehanizama samokontrole u učenju;

• efikasno koriste aktivnosti sa učenicima, koje promovišu organizovano učenje; • organizuju proces učenja kroz razne pristupe koji omogućuju i olakšavaju istraživanje i identifikaciju postojećih studentskih iskustava, znanja njihovih stavova i koja omogućavaju aktivno učešće učenika u ispravljanju mogućih grešaka, i da pružaju podršku učenicima u reorganizaciji svojih faktičkih i proceduralnih znanja za postizanje kompetencije učenika za učenje.

• koriste različite tehnike i oblike kooperativnog učenja u procesu učenja; • praktikuju različite oblike organizacije nastave i učenja (nastavne aktivnosti, rad u grupama, rad u parovima, individualno učenje), koji se fokusiraju na aktivnosti koje razvijaju samopouzdanje, inicijativu , rešavanje problema i kreativnost učenika;

• organizuju nastavu i učenje kroz diferencijaciju zadataka, njihovog ispunjavanja, kontrole, ocenjivanja i stepen pomoći koji pružaju nastavnici treba da odgovara svakom učeniku.

• primenjuju tehnike za organizovanje učenja koje odgovaraju jednom određenom zadatku kroz koji se razvijaju specifične veštine talentovanih učenika;

• koriste različite oblike organizovanja učenja za učenike koji zahtevaju poseban tretman, imaju posebne obrazovne potrebe, uključujući i učenike sa teškoćama u učenju ili problemima u ponašanju;

• organizuju nastavu kroz koje olakšavaju saradnju i korišćenje organizacionih modela (npr. uključivanje) koji promovišu jednake mogućnosti za učenje, kako u sferi saradnje između učenika u učionici i školskim aktivnostima, tako i izvan nje;

• koristiti različite nastavne tehnologije, koje nude veće mogućnosti za naprednu organizaciju nastave i učenja, pomoću kojih ćemo nastavni proces učiniti privlačnijim za učenike.


8 . Međukurikularna pitanja Jezgro kurikuluma gimnaziju i stručne škole obuhvata prostor za učenje izvan granica predmeta na način da učenici mogu da izgrade veze između oblasti kurikuluma i različitih oblasti. Međupredmetno učenje, zasnovano na grupisanju iskustava i rezultata iz raznih oblasti kurikuluma, i međukurikularnih pitanja, treba da pruži relevantna iskustva, izazovna i koja donose zadovoljstvo u kontekstu ispunjavanja potreba i zahteva različite dece i mladih. Ostvarivanje veza između oblasti kurikuluma stvara mogućnosti za napredak u razvoju učeničkih veština, poznavanja i razumevanja novih koncepata ili razgledanje i jačanja koncepata i veština iz različitih perspektiva. Takođe, ovaj pristup pomaže da kurikulum bude koherentan i da ima puni smisao iz perspektive učenika. Integrisanje međukurikularnih pitanja u jezgru kurikuluma za gimnazije i stručne škole može se postići kroz:

- Pronalaženje korelacije između predmeta/tema ili nastavnih jedinica u cilju realizacije neke od kompetencija JK-a, na primer, ukoliko je nastavna tema zaštita životne sredine, ona se takođe odnosi na jezička pitanja, književna, ali i na matematiku, građansko obrazovanje itd. Dakle, postoje mnoge mogućnosti za pronalaženje povezanosti putem kojih se postižu nastavni ciljevi različitih oblasti kurikuluma; - Oblik pojedinačnih projekata ili izbornih kurseva, koji ih povezuju, pomažući jedni druge, različite teme ili oblasti, kao na primer, projekti u građanskom obrazovanju sa smernicama vođenja karijere itd, koji takođe pomažu sprovođenju posebnih kompetencija.

9 . Pitanja izvan kurikuluma Ovo su nastavne strukturisane aktivnosti koje se javljaju izvan konteksta formalnih nastavnih oblasti i predmeta, ali koje pomažu u postizanju kompetencija za stepen kurikuluma i formalne nivoe obrazovanja. Za svaku od mogućih aktivnosti, nastavnik i škola treba da pripreme svrsishodan plan i program, usmeren, a ne stihijske ili slučajne aktivnosti. Za učenike viših srednjih razreda, nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma će biti podržani aktivnostima izvan kurkuluma organizovanih za učenike, kao što su:

• Posete muzejima, parkovima, mestima u prirodi i istorijskim mestima, institucijama, galerijama, pozorištima i sl.; • Proslave važnih datuma, događaja, tradicija, uspeha; • Učešće u donošenju odluka u školi i u drugim oblicima školske demokratije; • Učešće u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima; • Razgovori sa gostima (tj., liderima u zajednici, roditeljima, predstavnicima lokalnih preduzeća, političarima, ljudima iz medija); • Rad na projektima koji se fokusiraju na specifične teme i probleme koji imaju višedimenzionalni karakter; Koji se podudara sa uzrastom učenika; • Izložbe (tj., likovna, fotografija) ; • rad od javnog interesa (tj. pomoć licima sa socijalnim potrebama, zaštita životne sredine, jačanje veze između generacija); • igre, horovi, školski časopisi; • Volonterski rad.

Preporučuje se da svi učenici budu uključeni u pitanjima izvan kurikuluma, i da u skladu sa njihovim sklonostima i ličnim talentima budu deo grupe u različitim aktivnostima: sportske ekipe, muzičke grupe, plesni ansambl, hor, pozorišni ansambl , grupa za pružanje podrške zajednici.

115



VII. VII. Ocenjivanje – opšta uputstva

Uvod

Svrha ocenjivanja

Osnovni principi ocenjivanja

Unutrašnje ocenjivanje

Spoljno ocenjivanje

115


1. Uvod Osnovni cilj škole je da promoviše učenje, dok je ocenjivanje sastavni deo ovog procesa. Pošto učenje predstavlja jedan složen proces, onda je i ocenjivanje učenja je takav proces. Ocenjivanje učenika pruža informacije o nivou sticanja znanja učenja, dok nastavnicima pruža informacije u cilju promovisanja što boljeg kvaliteta nastave i takođe pruža povratne informacije obrazovnim institucijama i svim zainteresovanim stranama. Sprovođenje ocenjivanja se vrši po nameni, principima i vrstama ocenjivanja. Ocenjivanje je najvažniji cilj reforme u obrazovnom sistemu Kosova, kroz koji se prosuđuje na kom nivou je obrazovanje i koji je željeni nivo za obrazovanje. U celini, ocenjivanje kao proces sprovodi se u funkciji nastavnika/ocenjivača, nastave i učenja, nudeći učenicima ne samo pisane kriterijume, već i različite modele tipova ocenjivanja, za razumevanje konkretno ciljeva kojima oni teže.

2. Svrha ocenjivanja Ocenjivanje ima sledeće glavne svrhe:

• Podrška i jačanje učenja; • Redovno izveštavanje o napretku pojedinih učenika; • Uspešno ispunjavanje kompetencija utvrđenih u kurikulumu; • Postavljanje i praćenje standarda postignuća za svaki nivo; • Poređenje, sertifikacija i orijentacija učenika za dalje obrazovanje.

3. Osnovni principi ocenjivanja Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je razvilo nacionalne standarde za ocenjivanje sa osnovom u školi i etičkog kodeksa za ocenjivanje. 4 Ocenjivanje će uvek biti u skladu sa stopama ova dva dokumenta.

• Ocenjivanje uvek treba da se odnosi na ključne kompetencije i rezultate učenja na osnovu oblasti kurikuluma, oblasti predmeta, za razred, za stepen i nivo obrazovanja.

• Instrumenti ocenjivanja uvek treba da budu prilagođeni, u zavisnosti od svrhe ocenjivanja. • Oblik i vrsta ocenjivanja i posebno način na koji su iskazani rezultati, treba uvek da odražavaju svrhu

ocenjivanja. • Način izgradnje ocenjivanja treba uvek da bude transparentan i fer. • Ocenjivanje treba uvek vršiti na odgovoran način sa najvišim etičkim standardima.

4. Unutrašnje ocenjivanje

Unutrašnje ocenjivanje sa bazom u školi, uglavnom za cilj ima podršku i jačanje učenja i redovnog izveštavanja o individualnom napretku učenika.

Unutrašnje ocenjivanje obično primenjuju ove dve vrste ocenjivanja: • Formativno ocenjivanje; • Sumativno (zbirno) ocenjivanje.

Formativno ocenjivanje Formativno ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, koje usmerava i podržava učenje tokom cele školske godine, a na kraju školske godine ocenjivanje izveštava o napretku učenika. Formativno ocenjivanje učenika od strane nastavnika u nastavnom procesu se fokusira na:

4. Vidi administrativno uputstvo “Nacionalni standardi za ocenjivanje sa bazom u školi” i “Etički kodeks za ocenjivanje”.

116

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU • identifikovanje rezultata učenja, cilja učenja i kriterijuma uspeha; • podrška za samoocenjivanje i uzajamno ocenjivanje, na osnovu kriterijuma uspešnosti; • davanje povratne informacije o učinku učenika na osnovu kriterijuma uspešnosti; • identifikovanje i izveštavanje o napretku postignuća učenika na osnovu kriterijuma uspešnosti.

Formativno ocenjivanje se vrši brojčano (1-5), i predstavlja skalu ocenjivanja postignuća učenika za posedovanje znanja, veština i stavova za ispunjavanje kompetencija. U redovnim vremenskim periodima tokom školske godine, učenici moraju da imaju brojčane ocene. Nastavnici ce ocenjivati napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, ali na osnovu podataka o postignućima koje su vodili tokom svoje nastave, kao što su: posmatranje, upitnici, nastavni zadaci, eseji, dosijei, fokus grupe, projektni rad i sl. Oni ce izveštavati o rezultatima koristeći skale ocenjivanja koje obuhvataju ocene. Učenici mogu da pokažu stepen ostvarivanja određenog učinka kroz dimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti koje imaju, kako u kvantitetu, gustini, dubini, doprinosu, kreativnosti i kvalitetu za posedovanje kompetencija.

Ocena 1 (slab/nedovoljan) definiše nedovoljan učinak u realizaciji datog zadatka. Učenik nije dostigao minimalni nivo posedovanja kompetencija, nije dostigao prelaz donje dozvoljene granice predmeta/ nastavne oblasti. Ocena 2 (dovoljan) definiše dovoljan učinak učenika u realizaciji datog zadatka. Učenik ima malo znanja, njegovo javljanje je retko, površno i ograničeno. On je dostigao minimalni prihvatljiv nivo stručnosti u savladavanju i ispunjavaju kriterijuma za prolaz predmeta/ predmetne oblasti. Ocena 3 (dobar) daje dobre rezultate učinka u realizaciji datog zadatka. Učenik ima delimična i plIKTa znanja, ponekad se javlja i ima uobičajenu kreativnost, on je dostigao prosečan nivo posedovanja kompetencija. Ocena 4 (vrlo dobar) pokazuje veoma dobre performanse u realizaciji datog zadatka. Učenik obično ima potpuna i duboka znanja, javlja se brzo i pokazuje maštu, i postigao je vrlo visoki "željeni nivo" u posedovanju kompetencija. Ocena 5 (odličan) pokazuje odličan i originalan učinak u realizaciji datog zadatka. Učenik ima dosledno široko i duboko znanje, i automatski se javlja, kreativan je, on je dostigao odličan nivo u posedovanju svih kompetencija, a istovremeno koristi materijale i dodatne resurse. Tokom procesa ocenjivanja predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje uzimajući u obzir sve nivoe znanja, zasnovane na rezultatima učenja za nastavne oblasti/predmete u ostvarivanju kompetencija.

Sumativno ocenjivanje

Konačno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i odražava nivo performansi učenika tokom školske godine. Na kraju školske godine, učenici dobijaju konačne ocene. Konačna ocena c e biti u obliku slova (A, B, C, D), koja dolazi iz aritmetičkog proseka ocena iz formativnog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda. Opis konačne ocene na osnovu skale ocenjivanja je predstavljen kao što sledi:

Ocena A (prosečna od 4.5 do 5.00) Ocena B (prosečna od 3.5 do 4.49) Ocena C (prosečna od 2.5 do 3.49) Ocena D (prosečna od 2.0 do 2.49)

117


Primer sumativnog ocenjivanja: formativno ocenjivanje, realizovano na nivou razreda tokom nastavne godine za učenika za jednu od nastavnih oblasti/predmeta, je izvršeno sa 8 ocena, brojčane vrednosti (1-5), na osnovu skale ocenjivanja (3, 4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetički prosek brojčanih ocena prikazuje na kraju školske godine ovu konačnu ocenu:

3 +4 +5 +3 +2 +5 +3 +5= 30= 375 (Ocena B) 8 8

Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti, biće osnova za izveštavanje učenika i roditelja. U izveštaju škole za roditelje, ocene moraju biti praćene kratkim komentarima od strane nastavnika, šta bi mogli učenici da rade da poboljšaju svoje performanse i kakva može da bude podrška u cilju poboljšanja i podrška za talentovane učenike. Ovaj pristup ocenjivanja podrazumeva sve nastavne oblasti i uključuje svakog učenika. Učenici koji nisu dostigli nivo D (2:00 do 2:49), nisu ispunili minimalne neophodne rezultate učenja oblasti/nastavnog predmeta za odgovarajući razred. U slučaju da učenik nije dostigao neophodan minimum rezultata učenja, u ne više od tri oblasti/nastavna predmeta, moguća je dopunska nastava. Dopunsku nastavu organizuje škola u trajanju od dve nastavne nedelje sa ne manje od dva nastavna časa dnevno za odgovarajuću oblast/nastavni predmet. Dopunska nastava se organizuje od strane nastavnika odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta. Konačna ocena učenika, koji pohađaju dopunsku nastavu vrši se u školi od strane nastavnika odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta. U slučaju da učenik i posle pohađanja dopunske nastave nije dostigao neophodni minimalni rezultat učenja, on ima pravo da se podvrgne još jednom konačnom ocenjivanju pre kraja školske godine 5.

Zaključno ocenjivanje

Zaključno ocenjivanje na prvom nivou vrši se na kraju prvog stepena (II razred) i na kraju drugog stepena (V razred). Ova ocena se izvodi iz aritmetičkog proseka registrovanih ocena u dnevniku koje se pokriva sa odgovarajućim stepenom kurikuluma, ali se ocenjivanje učenika vrši na osnovu liste rezultata učenja na osnovu stepena kurikuluma za oblasti kurikuluma određene jezgrom kurikuluma i svaki rezultat se ocenjuje brojčanim ocenama (1-5). Aritmetički prosek ovih ocena dovodi do zaključne ocene (A,B, C, D). Primer zaključnog ocenjivanja: jedna nastavna oblast u okviru jedne skale, npr. ima 1-12 nastavnih rezultata i za svaki rezultat učenja, učenik dobije brojčanu ocenu, aritmetički prosek ocena predstavlja zaključnu ocenu.

3+4+5+3+4+5+2+5+4+5+4+3 = 47 = 3.92= Ocena B

12 12 Ovaj pristup ocenjivanja obuhvata sve nastavne oblasti i obuhvata svakog učenika. Učenici koji nisu dostigli nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred, sa dodatnim programom za odgovarajuće oblasti. Nakon dodatnog programa i zaključnog ocenjivanja, učenici koji ne dostignu nivo D ne nastavljaju tekući stepen/razred. 6

Zaključna ocena je ocenjivanje sa bazom u školi, u saradnji sa opštinskim organima u cilju planiranja mera za obezbeđivanje neophodnog nivoa ključnih kompetencija od svih učenika. Nastavnik za ocenjivanje rezultata za svaki stepen kurikuluma, treba da rastavi svaki rezultat na pet nivoa postignuća na način da tačno zabeleži postignuće svakog učenika za svaki nastavni rezultat. Zatim, u zavisnosti od nivoa postignuća svakog rezultata učenja, nastavnik planira dopunske aktivnosti za učenika koji ima zastoj u postizanju određenog nastavnog rezultata 5. Uređuje se Administrativnim

118

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU uputstvom.

6. Uređuje se Administrativnim uputstvom.

119


U učeničkoj knjižici i završnom svedočanstvu prvog nivoa školovanja razreda, registruju se samo zaključne ocene oblasti kurikuluma.

5. Spoljno ocenjivanje

Spoljno ocenjivanje postignutog uspeha učenika organizuje centralni stručni organ u cilju verifikacija stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, opštine ili države. Osnovni ciljevi spoljnog ocenjivanja služe za:

• Klasifikaciju studenata i orijentaciju za dalje obrazovanje; • Sertifikacija pojedinaca za ispunjavanje ciljeva u pravcu kurikuluma; • Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o poređenju dostignuća i napretku postignuća učenika, škola i opština na nivou zemlje, i donošenje preporuka za sve zainteresovane strane (kreatore politika i zakonodavaca koji utiču na poboljšanje sistema obrazovanja).

Certifikacija o posedovanju kompetencija vrši se upotrebom nacionalnog ocenjivanja koji je pripremljen pod nadzorom stručne centralne vlasti, ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalno ocenjivanje se vrši na kraju drugog nivoa preduniverzitetskog obrazovanja ( kraj IX razreda) ili na kraju stepena/razreda, u zavisnosti od interesa obrazovne politike. Ove ocene su standardizovane i uglavnom su koncentrisane u merenju nivoa postizanja glavnih kompetencija. Zahtevi (pitanja) ispita treba da ocene jedan sveobuhvatan/detaljan i uravnotežen niz kompetencija kurikuluma i osnovnih nastavnih rezultata. Uredbe i procedure za ova ocenjivanja su definisane relevantnim zakonima i administrativnim uputstvima. 7

Praćenje napretka kroz proces spoljnog ocenjivanja izvršio je MONT preko stručnog centralnog organa. Okvir kurikuluma takođe, osim spoljnog omogućuje školama i opštinskim vlastima organizaciju spoljnog ocenjivanja na lokalnom nivou na kraju stepena kurikuluma, odnosno na kraju II razreda. Ovo ocenjivanje je organizovano za:

• ocenjivanje rada škola u podršci učenicima za vladanje osnovnim kompetencijama; • podizanje odgovornosti nastavnika, škola i opština; • obezbeđivanje posedovanja ključnih kompetencija svih učenika.

Ovo ocenjivanje ce obezbediti povratne informacije školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima o kvalitetu obrazovnih usluga. Rezultati se beleže u dosijeima učenika 8.

120

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU Nivo postignuća učenika Vrsta podrške za učenike

1

2

3

4 5 Podrška za poboljšanje

Načini Podrška za nadarene

Načini

Učenik započinje zadatak bez kratkog pogleda na tekst; on / ona ima problema sa artikulisanjem slova i čitanjem reči uopšte, povezivanjem reči u rečenice, itd.

Učenik započinje zadatak bez kratkog pogleda na tekst; on / ona ima problema sa artikulisanjem slova i čitanjem nekih reči ima poteškoća uopšte u tečnom čitanju rečenica.

Student započinje zadatak gledajući, bacajući brzi pogled na tekst: on / ona artikuliše dobro slova, reči vezuje u rečenicu, međutim ima nekoliko problema sa tečnim čitanjem.

Student započinje zadatak gledajući, bacajući brzi pogled na tekst: on / ona artikuliše vrlo dobro slova , reči vezuje u odgovarajuću rečenicu, međutim ne čita dovoljno tečno.

Učenik započinje zadatak, pogledavši kratko tekst; on /ona artikuliše vrlo dobro slova, reči vezuje u potpunosti u odgovarajuće rečenice; ton, brzina, naglasak su na svom mestu, čita veoma tečno.

Učitelj odlučuje o tome kako će podržavati učenika, u kojoj aktivnosti ili kakvu će dopunsku aktivnost razviti.

Kakve metode da primeni, imajući u vidu stil učenja učenika.

Učitelj odlučuje o tome kako će podržavati učenika, u kojoj aktivnosti ili kakvu će dopunsku aktivnost razviti.

Kakve metode da primeni, imajući u vidu stil učenja učenika.

7. Uređuje sa Administrativnim uputstvom. 8. Uređuje sa Administrativnim uputstvom.

121


KONCEPTI OBJAŠNJENJE EKVIVALENTNI POJMOVI (engleski, albanski, srpski)

Odgovornost Koncept etičkog upravljanja (uključujuci etičko upravljanje škole) koja se zasniva na prepoznavanju i preuzimanju odgovornosti za odluke, postupke i njihove posledice i povezano je sa očekivanjima za davanje odgovornosti zainteresovanim stranama.

Večtački jezik Jedan izmišljeni jezik, zasnovan na nekoliko opisanih pravila i razvijen za jedan određeni cilj, kako za međunarodnu komunikaciju, tako i za program kompjutera.

Npr. Esperanto, Pascal itd.

Ocenjivanje Procesi prikupljanja informacija i donošenja suda u vezi sa postignućima ili učinkom učenika.

Ocenjivanje za učenje

Ima za cilj da podrži učenike u postizanju ključne kompetencije, pokazujući gde su u smislu predviđenih rezultata nastave. Zasniva se osvešćivanju učenika kako bi postali učesnici u određivanju nastavnih rezultata, kriterijuma kvaliteta i ličnih pokazatelja uspešnosti. Učenici uče šta treba da urade kako bi postigli one utvrđene nastavne rezultate i kako da stignu do njih.

Formativno ocenivanje

Ocenjivanje učenja

Prikupljanje važećih, poverljivih i uporedivih dokaza za ocenjivanje učenika u učenju (tj. njihovo ostvarenje u različitim oblastima kurikuluma/nastavnih predmeta i posedovanju glavnih kompetencija).

Konačno ocenjivanje

Metodolgija ocenjivanja

Strategije i aktivnosti se sprovode, obično, od strane nastavnika (unutrašnje ocenjivanje) ili specijalizovanih agencija (spoljno ocenjivanje) za merenje dostignuca i učinka učenika.

Stavovi Unutrašnje pozicioniranje prema ljudima, činjenicama, pojavama, radnjama, verovanjima i situacijama; spremnost za delovanje.

Dispozicije

Osnovno obrazovanje

Godine školovanja koje se smatraju neophodnima, kako bi učenik postigao minimalne standarde za ključne kompetencije.

Obično pokriva obavezno obrazovanje

Blok nastava Fleksibilan način određivanja nastavnih časova, definišući kompaktnije vremenske periode za predmete/nastavne jedinice (npr. nastava jednog predmeta tokom jednog semestra od šest nedelja umesto nedeljnih časova raspodeljenih tokom cele školske godine). Može se primeniti naročito u slučaju predmeta kada nije neophodan izuzetno rigorozan raspored.

Rečnik nastavnih pojmova9

9. Pojmovi koji nisu od značaja za nastavnika , mogu se izostaviti . 120


Noseći (glavni) predmet

Predmet koji je, na osnovu svog obima i strukture, više sklon da doprinesi postizanju određenih ciljeva obrazovanja, i omogućava razvijanje određenih kompetencija kod učenika (tj. obrazovanje za rad ili tehnologije; lični razvoj; životne veštine, socijalne studije).

Prijateljsko okruženje za decu

Ambijenti za učenje koji su prijateljski, zasnovani na pravima, uključivanju, zdravi i zaštitnički za svu decu. Oni takođe uključuju snažne odnose između porodica/zajednice i škole.

Videti koncept UNICEF-a za škole i prijateljske obrazovne sisteme za decu i zasnovane na pravima.

Ocenjivanje sa osnovom u razredu/ Ocenjivanje od nastavnika

Ocenjivanje koje se izvršava redovno od nastavnika u razredu kao deo njihovih strategija učenja i nastave. Pruža informacije u odnosu na postignuća učenika i problema u učenju.

Kod Kod je pravilo za pretvaranje jednog dela informacije (na primer, jedno slovo, jedna reč, fraza ili gest) u drugi oblik ili predstavljanje (jedan znak u jedan drugi znak), i nije neophodno da je iste vrste. U komunikaciji i izradi informacije, kodiranje je proces putem kojeg se informacija iz jednog izvora pretvara u simbole za komunikaciju. Dekodiranje je obrnut proces, ponovo pretvaranje ovih informacija u obliku koda u razumljivu informaciju od primaoca.

Ovim se obuhvata: - Lingvistički kod (kada se

informacija izražava kroz različita lingvistička sredstva-zvukovi, reči, slova, rečenica itd.

- Umetnički kod (boja, oblik slike/dizajn/arhitektura; glas-ton za muziku; pokreti, plesni pokreti; jezik-pokreti-mimika za dramu itd.

Komunikacija Komunikacija je aktivnost prenošenja potpuno razumljive informacije. Komunikacija zahteva jednog pošiljaoca, poruku i primaoca, iako primaoc ne mora da bude prisutan ili da bude upoznat sa namerama pošiljaoca da komunicira sa njim u periodu komunikacije; ovakva komunikacija može da se desi i na velikim rastojanjima, kako u vremenu, tako i u prostoru.

Komunikacija zahteva da ugovorene strane zajednički podele jednu zajedničku oblast komunikacije, tj. jedan kontekst. Proces komunikacije je potpun u slučaju kada je primaoc razumeo poruku pošiljaoca.

Zajednice praktičnog interesa

Zajednica praktičnog interesa, prema antropologu Jean Lave i Etienne Wenger, su grupa ljudi koji imaju zajedničke interese, zanate i/ili profesije. Grupa može da se razvije prirodno zbog zajedničkog interesa članova u određenoj oblasti ili domenu, ili se može tačnije stvoriti sa ciljem za sticanje znanja koje se tiču njihove oblasti.

Zajednica praktičnog interesa se dešava putem procesa razmene informacije i iskustava sa grupom, gde članovi uče jedni od drugih i imaju mogućnost ličnog i profesionalnog razvoja (Lave&Wenger, 1991). Zajednice praktičnog interesa mogu postojati virtualno, kroz grupe za diskutovanje i druge informativne grupe, ili u realnom životu, u kuhinji tokom posla, na terenu, na podu fabrike ili negde u okruženju.

121


Kompetencija Opsežne sposobnosti za sprovođenje znanja, veština, stavova, navika, vrednosti i emocija na nezavistan, praktičan i značajan način.

Kompetencija/Veštine (ponekad se kompetencije izjednačavaju sa “vveštinama”, posebno u izrazima kao što su “veštine za život”). Međutim, prema jednoj najodogovarajućoj definiciji kompetencija, veštine se smatraju njihovim sastavnim delom, zajedno sa znanjima, vrednostima i stavovima (kompetencije takođe uključuju navike, modele mišljenja, ponašanja).

Obavezno obrazovanje

Trajanje školovanja koje se smatra obaveznim na osnovu zakona i (obično) je besplatno za učenike i njihove porodice. Sastav ‘Obaveznog obrazovanja’ na Kosovu obuhvata osnovno obrazovanje, niže srednje i visoko srednje (MSKO 1, 2 i 3).

Period kontaktiranja

Vreme koje se određuje sistematsku interakciju između nastavnika i učenika u okviru jednog predmeta, nastavne jedinice/nastave.

Konstruktivni pristupi

Filozofija i praksa koja se inspiriše iz različitih konstruktivističkih teorija učenja i razvoja koja naglašava da se učenje gradi kroz kulturu, kroz individualno i društveno iskustvo, kao i interakciju i kontekstima. Prema konstruktivnim teorijama, učenje bi trebalo da bude smisleno (da ima smisla) za učenika kako bi bio efikasan.

Jezgro kurikuluma

Zajednički zahtevi za sve učenike u aspektu glavnih kompetencija, zajedničkih predmeta i opšte orijentacije.

Povezana međukurikularna pitanja

Važan sadržaj kurikuluma koji se ne odnosi isključivo na samo jedan nastavni predmet ili oblast kurikuluma, već onaj koji se uči u nekoliko predmeta. Uobičajeni primeri su vaspitanje za mir, prava čoveka i građansko vaspitanje, rodna pitanja, veštine u komunikaciji i međukulturološko vaspitanje.

Međupovezane teme

122


Kurikular Celovitost nastavnih oblasti, predmeta i međukurikularnih pitanja koja se nalaze u obrazovnom sistemu. Koncept se obično koristi kako bi podrazumevao „formalni“ kurikulum ili „predviđeni’’ (propisani), ali može da obuhvati i „predviđeni’’ kurikulum ili „skriveni“. Takođe, uočavaju se razlike između „predviđenog“ kurikuluma (službenog), „sprovedenog“, „interaktivnog“ (koji dolazi kao rezultat interakcije u razredu) i „efektivnog kurikuluma“ (ono što i stvarno uče učenici).

Kurikulum (al.)

Okvir kurikuluma Broj politika, propisa, smernica ili uputstava koja su od suštinskog značaja za razvoj i implementaciju kurikuluma koji usmerava razvoj nastavnih programa i drugih dokumenata kurikuluma. Uzimajući statut kurikuluma stubom obrazovnog sistema, okviri kurikuluma se obično vide kao "ustav" preduniverzitetskog obrazovnog sistema. Okviri kurikuluma se mogu izraditi za ceo sistem, za odvojene faze (kao što su osnovno obrazovanje) i / ili za određene oblasti i pitanja kurikuluma (kao što je okvir za integraciju pitanja vezanih za kurikulum).

Integrisanje kurikuluma

Proces kombinovanja/izražavanja sadržaja nastave i predmeta u cilju promovisanja holističkog i inkluzivnog obrazovanja. Ovo dovodi do smanjenja broja diskretnih predmeta i obično se sprovodi u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju.

Politike kurikuluma

Zvanične odluke, od strane vlade ili obrazovnih vlasti koje imaju direktan ili važan uticaj u razvoju kurikuluma. Ove odluke su obično dokumentovane u zvaničnim vladinim dokumentima.

Struktura kurikuluma

Način na koji je organizovan kurikulum u svakom sistemu, uključujući nastavne predmete i planove kurikuluma i kada oni treba da se uče i "model" po kome oni treba da se uče. Kurikulum se može sastojati, na primer, od glavnog i opcionog kurikuluma, koji se uči sa nekim razlikama između različitih razreda.

Sistem kurikuluma

Celovitost odredbi kurikuluma i dokumenata kroz koje se daju instrukcije nastavnicima i drugim stranama u vezi zašto, šta, kako i koliko dobro učenici moraju da uče. Sistem kurikuluma se obično sastoji od obrazovnih zakona, okvira kurikuluma, predmetnih kurikuluma, standarda ocenjivanja, udžbenika i drugih nastavnih materijala.

123


Dijagnostičko ocenjivanje

Ocenjivanje koje se obično realizuje na početku procesa učenja i fokusirano je na identifikovanje prednosti i slabosti učenika i koje treba uzeti u obzir u podršci učenicima za prevazilaženje različitih problema u učenju.

Diferencirana nastava

Diferencirana nastava znači stvaranje višestrukih programa, tako da učenici sa različitim sposobnostima, interesovanjima ili potrebama učenja doživljavaju na jednak način potrebne puteve za usvajanje, korišćenje, razvijanje i predstavljanje svakodnevnog nastavnog procesa. Omogućava učenicima da preuzmu veću odgovornost i vlasništvo nad sopstvenim učenjem i pruža mogućnosti za nastavu sa vršnjakom i zajedničko praćenje nastave.

Efektivni kurikulum

Ono što učenici zaista uče u pogledu znanja, stavova i veština.

Ostvareni kurikulum

Elektronsko učenje

Učenje zasnovano na upotrebi novih informaciono-komunikacionih tehnologija u cilju promovisanja pristupa informacijama, kao i efikasno i odgovorno korišćenje u kontekstu njihovih (običnih) aktivnosti na distanci i u mreži.

Izborni kurikulum Nastavna oblast/predmeti koje učenik može da izabere u skladu sa svojim interesima, talentima i potrebama.

Preduzetničko vaspitanje

U užem smislu: priprema učenika i mladih za preuzimanje preduzetničkih uloga u ekonomiji, tj. za stvaranje sopstvenih biznisa/preduzeća. U širem smislu: oprema dece i mladi sa preduzetničkim veštinama kao što su inicijativa, rukovođenje, menadžerske i organizacione veštine.

Proširena nastava i vreme za učenje

Dodela što većeg vremena za nastavu i praćenje nastave za sticanje određenih znanja, veština i stavova u cilju podsticanja dubokog i održivog učenja.

Izražavanje Izražavanje može da se odnosi na simboličko izražavanje: izražavanje (jezik), izražavanje mišljenja komunikacijom preko jezika; izražavanje (matematika), razrađena kombinacija simbola koji su dobro formirani u skladu sa važećim pravilima; izražavanje (programiranje), instrukcija za izvršavanje nečega što c e vratiti vrednost, izražavanje (kroz umetnost) (muzika) koje obeležava muzičku dinamiku.

Telesno izražavanje: Emocionalna izražavanja, verbalna i neverbalna ponašanja koja iskazuju osećanje; izrazi lica, pokreti lica koji prenose emocije; genetsko izražavanje, obrada u kojoj se informacija iz gena koristi u bio –hemiji; umetničko izražavanje (ples, drama, mimika itd.)

124


Spoljno ocenjivanje

Ocenjivanje koje sprovode vanškolske agencije na osnovu postupaka i instrumenata koje nudi vanškolska agencija (tj. spoljni ispiti; ispiti koje pružaju specijalizovane agencije za ocenjivanje). Treba da se zasniva na standardima (nacionalnim) ocenjivanja kako bi se subjektivnost u ocenjivanju svela na minimum.

Ekstrakuriku- larne aktivnosti

Strukturisane nastavne aktivnosti koje se javljaju izvan konteksta formalnih nastavnih predmeta i oblasti. U nekim sistemima, one mogu uključivati radno iskustvo ili organizovani sport.

Formalni kurikulum

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se nude učenicima u kontekstu formalnog obrazovanja. Formalni kurikulum služi kao osnova za dobijanje sertifikata i izdavanje društveno prihvatljivih diploma.

Predviđeni/službeni/obavezni kurikulum

Formalno obrazovanje

Obrazovni sistem struktuiran na hijerarhijski način i sa hronološkim razredima, koji počinje sa osnovnom školom do univerziteta, uključujući, pored opštih akademskih studija, razne specijalizovane programe i institucije za tehničku i stručno obuku sa punim radnim vremenom. Rezultati i kvalifikacije stečene u formalnom obrazovanju priznaju se od strane društva kroz pružanje sertifikata i diploma.

Formativno ocenjivanje

Ocenjivanje se zasniva pre svega u razredu i sprovodi ga nastavnik u cilju podrške učenicima da napreduju u učenju tokom jednog određenog vremenskog perioda. Učenje se vidi kao proces, a ne samo kao rezultat (videti ocenjivanje za učenje sa kojim je povezano).

Opšte obrazovanje (škole)

Postizanje i razvoj od učenika uopštenog širokog spektra znanja, veština i stavova koji se odnose na akademske predmete/nastavu, kao i na rad i život učenika.

Skriveni kurikulum

Verovanja, stavovi i veštine koje učenici imaju ili razvijaju kroz svoja lična iskustva. Skriveni kurikulum može ili ne može biti u skladu sa zvaničnim/obaveznim kurikulumom.

Holističko i svestrano učenje

Učenje koje integriše akademske aspekte i razvoj učenika pokušavajući da se pozabavi pojavom kao celinom, naglašavajući povezanost dimenzija prirodnih, društvenih i ličnih procesa.

Videti “Integrisana nastava”

Holistički razvoj Harmonizovani napredak/razvoj svih dimenzija, tj. intelektualnih, emocionalnih i motoričkih aspekata.

Pristup za razvoj „osobe u potpunosti“

125


Okruženje za holističko učenje

Organizacija u određivanju učenja koja poziva učenike da istovremeno upotrebljavaju svoje intelektualne, emocionalne i motoričke veštine.

Inkluzivno obrazovanje

Inkluzivno obrazovanje pokušava da tretira potrebu za učenje sve dece sa posebnim fokusom na onu koja su ugrožena od marginalizacije i isključivanja. Ono podrazumeva da su svi učenici - sa ili bez invaliditetom - u stanju da uče zajedno kroz pristup u zajedničkim predškolskim, školskim i obrazovnim sredinama u zajednici sa odgovarajućom mrežom uporednih usluga.

Neformalno obrazovanje

Sticanje i razvijanje znanja, veština i stavova izvan formalnih školskih sredina ili neformalnih tokom svakodnevnih iskustava i u nedostatku predviđenog sistematskog nastavnog procesa.

Informaciono – komunikacione tehnologije (IKT)

Novi instrumenti i procesi za pristup i obradu informacija, kao i za komunikaciju, oslanjajući se na elektronska sredstva kao što su kompjuteri, TV, internet, ili druga digitalna oprema.

Integrisana nastava i učenje

Učenje koje se odražava i iznosi na videlo veze i povezanosti u pojedinačnom i društvenom životu (aktivnosti ljudi), prirodi i znanju.

Holističko i svestrano učenje

Interaktivni razredi

Sredina za učenje na nivou razreda, zasnovana na neprekidnoj razmeni između nastavnika i učenika u pogledu aktivnosti zasnovanih na istraživanjima, rešavanju problema i konkretnog rada.

Interaktivna nastava i praćenje nastave

Filozofija i praksa za uključivanje učenika za određivanje i nadogradnju njihovog nastavnog iskustva, interesovanja, prethodnog znanja i konteksta.

Glavne kompetencije

Kompetencije koje obrazovni i sistem obuke smatra kao važnom u učenju svakog učenika i važnim doprinosiocima u životu svakoga člana društva. Glavne kompetencije koje su najbliže ’’Osnovnom obrazovanju’’ mogu biti poznate i kao ’’osnovne kompetencije’’.

Generičke, poprečne i sveobuhvatne kompetencije

126


Glavni stepen kurikuluma

Određene faze kroz koje se realizuje kurikulum putem različitih nivoa i razreda obrazovanja. Periodi koji pokrivaju zajedničke karakteristike u pogledu razvoja deteta, zahteva kurikuluma i pristupa nastavi i praćenju nastave za razvoj učenika i njihovog napretku u učenju. U okviru kurikuluma Kosova, ključne faze su određene na nivoima obrazovanja kako bi se obezbedila: • Veća transparentnost i preciznost u izražavanju obrazovnih ciljeva i zadataka; • mogućnosti za konkretna uputstva za organizovanje rada škole sa akcentom na specifične metode, rezultate učenja i sredstava za ocenjivanje; • mogućnosti za pružanje novih izazova u odnosu na razvoj učenika i specifičnih ciljeva svakog ključnog stepena kurikuluma.

Znanje Koncepti i činjenične informacije (podaci), kao i odnosi između njih (npr., struktura i obrasci) u vezi sa prirodnom i veštačkom sredinom, ljudima i društvom, kulturom i privredom i našim pogledima na svet, ljude i društvo. Deklarativno znanja izdvaja znanje u vezi "šta", dok proceduralno znanje izdvaja znanja u vezi sa ’’kako’’.

Privreda i društvo znanja

Društvo i privreda u kojima znanje postaje glavni izvor razvoja i napretka (posebno putem interneta, elektronskog učenja i posredničkih procesa elektronske opreme).

Kurikularna oblast

Široka nastavna kategorija koja grupiše predmete koji imaju zajedničke ciljeve i zadatke za sticanje znanja, veština, vrednosti i stavova. Pripadanje predmeta jednoj određenoj nastavnoj oblasti uzima u obzir njihov specifičan doprinos razvoju učenika, u skladu sa opštim i specifičnim ciljevima obrazovnog procesa u školama. Takođe uzima u obzir mogućnost interdisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa i ostvarivanje međukurikularnih ciljeva.

Kurikularna oblast

127


Jezik Jezik može da se odnosi ili na specifične sposobnosti čoveka za usvajanje i upotrebu složenih sistema komunikacije, ili specifičnog izražavanja jednog takvog složenog sistema komunikacije. Naučno izučavanje svakog aspekta jezika, naziva se lingvistika.

Oko 3000-6000 jezika koje ljudi danas govore predstavljaju najznačajniji primer, ali se prirodni jezici mogu zasnivati i na vizuelnom stimulansu, a ne samo na onom audio, na primer jezik znakova i pisani jezik. Kodovi i druge vrste veštačkih sistema, izrađenih na takav način da se koriste za programiranje kompjutera, takođe se mogu nazivati jezicima.

128


Perspektiva sa učenikom u centru pažnje

Filozofija i praksa organizovanja nastave, učenja i ocenjivanja iz perspektive potreba, interesovanja i sposobnosti učenika.

Pohađanje nastave

Proces sticanja, apsorpcije i razvoja novih znanja, veština, vrednosti i stavova je integrisan u prethodno postojećim strukturama, a takođe je baza za sticanje novih.

Nastavni sadržaj Teme, uverenja, stavovi, koncepti i činjenice, često grupisane u okviru predmeta ili oblasti kurikuluma pod znanjem , veštinama, vrednostima i stavovima koji se očekuje da c e predstavljati osnovu nastave i učenja.

Sadržaj

Nastavno iskustvo

Situacije i procesi kroz koje učenici stiču/razvijaju znanje, veštine, vrednosti i stavove

Nastavne mogućnosti

Situacije i procesi koji imaju mogućnosti za podsticanje učenja kod učenika.

Rezultati učenja

Izjave koje opisuju šta učenici treba da znaju, veruju, procenjuju i šta su u stanju da urade. Rezultati su izraženi u okviru kurikuluma u nizu domena, uključujući znanja, razumevanja, veština i sposobnosti, vrednosti i stavova.

Rezultati Kompetencije učenika Rezultati učenika Postignuća učenika

Izvor učenja Referenca i podrška za učenje učenika, uključujući i udžbenike, obrazovni softver, eksperimentalne pribor, atlase, rečnike, vežbanke itd.

Doživotno učenje

Obezbeđivanje neophodnih kompetencija za uspešne učenike tokom čitavog života.

Životne veštine Veštine koje pružaju učenicima kapcitete za preuzimanje zadataka ili procesa povezanih sa njihovim svakodnevnim životom.

Niže srednje obrazovanje

Prvi ciklus srednjeg obrazovanja (četvorogodišnjii na Kosovu) (MSKO 2).

Učenje sa značenjem

Za razliku od učenja napamet, vodi ka razvoju konceptualnih mreža (tj. konceptualnih mapi) koji se mogu primeniti u različitim situacijama i koje omogućavaju kreativnost i rešavanje problema. U odnosu na konstruktivistički pogled, takođe se odnosi na učenje koje ima smisla za studente (tj., u vezi je sa njihovim ličnim iskustvima i orijentisano je na praktičan i konkretan rad ).

Višeslojni koncepti identiteta

Razumevanje identiteta kao složenog rezultata i prethodno utvrđenih faktora i faktora razvoja usled izloženosti i učešća pojedinaca i grupa različitih kultura u kontekstu aktuelnih fenomena globalizacije.

129


Višestruka inteligencija

Uticajna savremena teorija koja ima veze sa inteligencijom i ličnosti (H. Gardner), koja ističe da se specifične inteligencije mogu detektovati u mozgu, umesto jedne opšte ili generičke inteligencije, obično definisane kao sposobnost za efikasno rešavanje problema. Ona je imala važne posledice u razvoju i implementaciji kurikuluma, posebno kroz koncept pristupa detetu ili učenik u centru i modela razvoja i "cele ličnosti " u procesu učenja i razvoja. Do danas je identifikovano osam višestrukih inteligencija: lingvistička, matematičko logičko, prostorna, telesno kinestetička, muzička, međupersonalna, intrapersonalna, prirodna. Među tih osam inteligencija, kao dodatak se spominje egzistencijalna / duhovna / moralna inteligencija.

Višestruka inteligencija

Prirodni jezik U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili običan jezik) je svaki jezik koji nastaje nenamerno kao posledica urođenih sposobnosti za jezik koji je u posedu ljudskog intelekta. Prirodni jezik se koristi za komunikaciju i razgovor, obeležen je znacima ili pismom. Prirodni jezik se razlikuje od izgrađenih jezika, kao što su programski jezici računara ili "jezika" u proučavanju formalne logike, posebno matematičke logike.

Prirodni jezik

Neformalno obrazovanje

Svaka organizovana i stabilna aktivnost koja se ne podudara sa definicijom formalnog obrazovanja. Dakle, neformalno obrazovanje može biti održano i unutar i van institucija - obrazovanja i služi osobama svih životnih dobi. Može da uključi obrazovne programe koji tretiraju pismenost odraslih, osnovno obrazovanje za decu koja su napustila školu, životne veštine, veštine za rad i opštu kulturu. Programi neformalnog obrazovanja ne prate obavezno ’’stepenovani’’ sistem i mogu biti drugačiji u trajanju i može ili ne može biti odobren sertifikat za postignuti uspeh u učenju.

Izborni kurikulum Izborni deo kurikuluma koji predstavlja predmete i aktivnosti kurikuluma uspostavljene na nivou škole.

Ocenjivanje druga od druga

Ocenjivanje od strane učenika rada ostalih učenika (može da je formativno i končno)

Obrazovanje drug za druga

Procesi učenja zasnovani na razmeni informacija, znanja i iskustava između drugova na kojima rade kao glavne osobe za olakšavanje učenja i ili/mentori.

Nastava drug za druga

Praksa u kojoj učenici preuzimaju ulogu nastavnika u školskom okruženju sa ciljem deljenja svojih znanja i veštine sa ostalim učenicima.

130


Predvidljivo ocenjivanje

Ocenjivanje ima za cilj da predvidi neuspehe i potencijalne uspehe u razvoju učenika, kako bi se sugerisali efikasni programi za njihov napredak, kao i dodatne potrebne aktivnosti u slučaju nedostataka (očekivanih) u učenju.

Osnovno obrazovanje

Na Kosovu, period ili prvi ciklus obrazovanja u trajanju od pet godina, uključujući i predškolski razred (MSKO 1).

Aktivnosti za poboljšanje

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se pružaju u cilju obezbeđivanja pomoći studentima da efikasno prevaziđu teškoće u učenju.

Školska autonomija

Autonomija data školama u smislu upravljanja finansijskim sredstvima (sa javnim i privatnim finansiranjem), upravljanje ljudskim resursima (direktori škola, nastavno i nenastavno osoblje) i donošenje odluka u školama, kao i realizovanog sistema ocenjivanja (odgovornost) škola u odnosu na ovu autonomiju.

Kurikulum sa bazom u školi (ili sa bazom u instituciji)

Deo kurikuluma koji se uspostavlja na nivou škole (ili institucije)

Srednja škola Drugi period ili ciklus školovanja, podeljen na dve faze- niži i viši ciklus. (MSKO 2 i 3).

Selektivno ocenjivanje

Samoocenjivanje učenika sopstvenih postignuća i problema u učenju. Kao u slučaju ocenjivanja drug druga, koje se zasniva na intelektualnim veštinama visokog nivoa koje koriste učenici za ocenjivanje sopstvenih učenja u aspektu procesa i rezultata.

Samoocenjivanje Samoocenjivanje učenika sopstvenih postignuća i problema u učenju. Kao u slučaju ocenjivanja drug druga, koje se zasniva na intelektualnim veštinama visokog nivoa koje koriste učenici za ocenjivanje sopstvenih učenja u aspektu procesa i rezultata.

Učenje zasnovano na usluzi

Učenje koje se dešava kao rezultat angažovanja učenika u pružanju neke organizovane usluge, obično u lokalnoj zajednici ili šire.

Učenje zasnovano na usluzi u zajednici.

Znak Znak je nešto što podrazumeva vezu između sebe i svog objekta. Prirodni znak nosi odnos razloga svog objekta svog cilja - na primer, munja, grom su znaci oluje. Konvencionalni znak je izrađen u dogovoru, kao što tačka označava kraj rečenice.

Ovo je kontrast sa simbolom koji stoji za nešto drugo, kao što zastava može da bude simbol jednog naroda. Način kojim znak podrazumeva nešto, zove se seimiosis, koja se obrađuje u semiotici i jezičnoj filozofiji. Znak ima jedan (a) oblik i jedno (b) značenje.

131


Simboli Simbol je realnost koja predstavlja ideju, fizički subjekat ili proces, ali se razlikuje od njega. Svrha simbola je da iskazuje značenje određenog sintetičkog oblika - drugačijeg od saopštene realnosti. Na primer, crveni oktogon, može da simbolizuju značenje "STOP". Na karti,slika jednog šatora simbolizuje kamping naselje. Cifre su simboli za brojeve. Lična imena su simboli individualne prezentacije.

Npr. matematički simboli, ikone kompjutera, nacionalni simboli (zastava, himna itd), verski simboli (krst,polumesec, itd.), imena itd.

Veštine Veština za sprovođenje znanja za izvršavanje posebnih zadataka na osnovu održivog standarda (operacionalna/proceduralna dimenzija znanja).

Kurikulum spirale

Model razvoja kurikuluma koji uključuje periodično ponavljanje znanja, veština i stavova u vezi sa oblastima kurikuluma /predmeta u kontekstu novih iskustava učenja , vecih i kompleksnijih. Služi konsolidovanju prethodnog učenja i dubljeg razrađivanja različitog nastavnog sadržaja.

Spiralni rast kurikuluma/učenja

Standard 1. Odluka, zahtev ili pravilo za koje se očekuje sprovođenje ili primenjivanje (na primer, ’’standardi kvaliteta-kurikuluma’’), Standardi kurikuluma (kvaliteta) se odnose na nastavni sadržaj (standardi sadržaja), procesima (standardi procesa), rezultate (standarde rezultata), i sredine (standardi sredine). 2. Nivo postignuća ili uspeha koje se očekuju da se postigne od učenika , ukoliko treba da im se da određeni rezultat.

Predmet Posebna nastavna disciplina (takve kao matematika ili istorija)

Konačno ocenjivanje

. Ocenjivanje koje obuhvata napredak i postignute nastavne rezultate učenika u određenom vremenskom periodu.

Održivo učenje Učenje povezano sa i u službi održivog razvoja društva, ekonomije i sredine.

Napredovanje održivog učenja

Učenje zasnovano na efektivnoj integraciji prethodnih učenja u nove sisteme znanja, veština i stavova.

130


Nastavni program

Dokument koji opisuje ciljeve učenja, rezultate i nastavne sadržaje koji se odnose na određenu temu. Savremeni nastavni programi pružaju uputstva dostupni za njihovu primenu, uključujući odgovarajuće metodologije za nastavu i ocenjivanje.

Nastavni program u/za jedan određeni predmet

Nastava Aktivnost koja se realizuje sa ciljem promovisanja učenja učenika koristeći širok spektar metoda koje odgovaraju stilovima učenja učenika.

Fond časova Vreme za nastavu i učenje o određenom predmetu ili oblasti učenja tokom jedne školske godine, odnosno nedelju dana. Okvir kurikuluma predviđa raspodelu vremena za rad na projektima i interaktivnoj nastavi i učenju.

Vrednosti Ono što ljudi vrednuju kao vodeće principe i ključna merila za njihove izbore i ponašanja.

Obrazovanje i stručna obuka

Obrazovanje i obuka koja omogućava studentima da steknu veštine za rad i stručno osposobljavanje za određena zanimanja, pored postizanja ključne kompetencije definisane Okvirom kurikuluma. Obrazovanje i obuka da omogući studentima da

132


Bibliografija

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2011), Okvir kurikuluma pred univerzitetskog obrazovanja Republike Kosova, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2011), Zakon o pred univerzitetskom obrazovanju Republike Kosova, Priština. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2007), Strategija pred univerzitetskog obrazovanja Republike Kosova 2007-2017, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2010). Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016 Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, izdanje za predškolske vaspitače u predškolskim institucijama, uzrast 0-3 godine i 3-5 godina. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, izdanje za predškolske vaspitače u predškolskim institucijama i školama; uzrast 5-6 godina; predškolsko odeljenje, prvi stepen kurikuluma.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu. Uputstvo za nastavnike osnovnih škola, uzrast 6-10 godina, I-V razreda, 1. i 2. stepen kurikuluma, 1. nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu, izdanje za nastavnike, niže srednje škole, uzrast 11-14 godina, VI-X razreda, 3. i 4. stepen kurikuluma, 2. nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu, izdanje za nastavnike, visoke srednje škole-gimnazije/profesionalne škole, uzrast 15-17 godina, X-XII razreda, 5. i 6. stepen kurikuluma, 3 nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore predškolskih institucija, predškolski uzrast 0-5 godina.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore škola, predškolsko obrazovanje, uzrast 5-6 godina, 1. stepen kurikuluma, osnovno obrazovanje, uzrast 6-10 godina, I-V razreda, 1. i 2. stepen kurikuluma, na osnovu 1. nivoa MSKO, niže srednje obrazovanje, uzrast 11-14, VI-IX razred, 3. i 4. stepen kurikuluma, 2. nivo na osnovu MSKO.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore škola, visokih srednjih škola-gimnazija /profesionalnih škola, uzrast 15-17 godina, X-XII razred, 5. i 6. stepen kurikuluma, 3. nivo na osnovu MSKO.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za izborni kurikulum, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za mentorisanje nastavnika od strane direktora, Priština.

133

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2003), Nastavni plan i program 1 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2004), Nastavni plan i program 2

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 3 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 4 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 5 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2003), Nastavni plan i program 6 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2004), Nastavni plan i program 7 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 8 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2002), Nastavni plan i program 9 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 9 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2003), Nastavni plan i program 10 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2004), Nastavni plan i program 11 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 12 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 13

Sternberg,R.&Subotnik,R.,eds.(2006).OptimizingStudentSuccesswiththeOtherThreeRs:Reasoning, Resilience,and Responsibility.Greenwich, CT:InformationAge Publishing

Wagner,T.,Kegan,R.,Lahey,L.,Lemons,R.,Garnier,J.,Helsing,D.,Howell,A.,Rasmussen,H.(2006).Change Leadership:APracticalGuideto Transforming OurSchools. SanFrancisco:Jossey Bass

Perkins,D.“IntegratingThinkingandLearningSkillsacrosstheCurriculum.”InJacobs,H.(1989).Interdisci- plinary Curriculum: Design and Implementation

Alexandria,VA:AssociationforSupervisionandCurriculumDevelopment.Tucker,M.S.&Codding,J.B. (2002/1998)

CouncilofEuropeofficialdocument,DanielCoste(ed.),MarisaCavalli,AlexandruCrişan,Piet-Heinvande Ven,AEuropeanReferenceDocumentforLanguagesofEducation?CouncilofEurope,LanguagePolicyDivi- sion,Strasbourg, 2007, 88pp

Departman obrazovanja i nauke (2001), Okvir novog Kurikuluma Kosova

Finski Nacionalni odbor obrazovanja (2004), Nacionalno jezgro kurikuluma za osnovno

obrazovanje

Nacionalni priručnik kurikuluma za nastavnike osnovnog obrazovanja u Engleskoj

(www.nc.uk.net)

Nacionalni priručnik kurikuluma za nastavnike srednjeg obrazovanja u Engleskoj

(www.nc.uk.net)

Ministarstvo obrazovanja i nauke Tirana (2008), Okvir kurikuluma za gimnazije

134

http://www.nc.uk.net/

http://www.nc.uk.net/


U izradi jezgra kurikuluma učestvovali su:

Komisija za finalizaciju jezgra kurikuluma 1. Nehat Mustafa, zamenik ministra MONT 2. Drita Kadriu, politički savetnik u kabinetu Premijera. 3. Ragip Gjoshi,politički savetnik u kabinetu ministra 4. Xhavit Dakaj, Generalni sekretar u MONT-u 5. Alush Istogu, Direktor Departmana administracije preduniverzitetskog obrazovanja 6. Agim Berdyna, Direktor Departmana za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja 7. Zeqir Veselaj, prodekan na Pedagoškom Fakultetu 8. Ramush Lekaj, rukovodilac Divizije za obezbeđivanje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja 9. EnesaKadiq, rukovodilac Divizije za manjine 10. RyvePrekorogja, Divizija stručnog obrazovanja 11. Mustafë Kadriu, Rukovodilac divizije za ocenjivanje i standarde

Rukovodeći tim za koordnaciju i izradu jezgra kurikuluma 1. Ramush Lekaj, rukovodilac i koordinator razvoja kurikuluma 2. Shqipe Gashi, koordinator za prvi nivo ISCEDI 3. Laberie Luzha, sukoordinator za prvi nivo ISCED I 4. IsmetPotera,koordinator za drugi nivo ISCED II 5.Selim Mehmeti, koordinator za treći nivo ISCED III 6.Ryve Prekorogja, sukoordinator za treći nivo ISCED III 7.Valbona Kadriu, sukoordinator za treći nivo ISCED III

Timovi za koordinaciju i izradu jezgra kurikuluma na osnovu oblasti kurikuluma

Jezici i komunikacija 1. Feime Llapashtica–MONT, Koordinator i dizajner oblasti 2. Nezafete Kutllovci–MONT, Sukoordinator i dizajner 3. Shejnaze Elezi-MONT, Službenik za plan programe 4. Afërdita Hajdari – Učiteljica razred I-V, Osnovna Škola“Elena Gjika”, Priština 5. Dragosllava Macula–MONT, Priština 6. Hyrishahe Korça- X-XII Albanski jezik, Srednja Škola” Sami Frashëri”, Priština 7. IgbalBivernik- VI-IX Turski jezik NSŠ “Sami Frashëri’’,Priština 8.Kujtim Rrahmani – Albanološki Institut u Prištini 9.Merita Zeqiri –Učiteljica razred I-V, Osnovna Škola“Vëllezërit Frashëri”, Lipjan 10.Sadik Idriz – Bosanski jezik i Književnost, Prištinski Universitet, Priština 11.Sevdije Maliqi –Niža Osnovna Srednja Škola“Meto Bajraktari” Priština 12.Shkëndije Mejzini - I-V predškolsko, Osnovna Škola“Fatmir Berisha”, Priština 13. Shykrane Gërmizaj–Prištinski Univerzitet, Priština 14.Valona Gashi–Osnovna Škola“HasanPrishtina’’, Priština

135


Umetnost 1. BesaLuzha, Fakultet muzičke umetnosti, UP–koordinator i dizajner oblasti 2. Haki Xhakli, Fakulteti i Edukimit, UP –sukoordinator i dizajner 3. Adhurim Rasimi, Profesor muzičke umetnosti– Prištinski Univerziteti 4. Gazmend Osmani,Nastavnik, Likovno vaspitanje, Gimanazija, Priština 5. Muhamet Ahmeti, Fakultet Likovne umetnosti UP, Priština 6. Nexhmi Bardhi, Nastavnik, Likovno vaspitanje, Priština 7.Violeta Krasniqi, Direktorka muzičke škole, Priština

Matematika 1. Mustafë Kadriu – MONT, koordinator i dizajner, MONT 2. Nezir Hajdini - MONT, sukoordinator i dizajner, MONT 3. Armend Shabani-prof. na Pri.Mat.Fak.-z a s v e n i v o e 4. Fadil Latifi–n a s t a v n i k m a t . u o s n . š k o l i i n . s r e d . š . - z a p r v i n i v o -

G n j i l a n e 5. Fehmi Sylejmani–nastavnik matematike u osn. i n.sred.šk. – zu drugi nivo - Gnjilane 6. Hadije Jashari–direktorka škole– Osnovna škola“Jusuf Rexha”, Mitrovica 7. Ibe Gashi -nastavnik matematike u o.š.i n.s.š. –za drugi nivo–Priština 8. Indira Huruglica- n a s t a v n i c a u o . š . i n . s . š . –z a p r v i n i v o (predškolski)-Priština 9. Isane Bajrami–nastavnica matematike u gimnaziji- za treći nivo-Priština 10. Nexhmije Barani-nastavnica matematike u o.š. i n.s.š. za drugi nivo-Mitrovica 11. Teuta Zogiani – nastavnica matematike u gimnaziji- za treći nivo-Priština 12. Xhevat Krasniqi – prof. na Pedagoškom Fak. –za sve nivoe 13. Zijadin Ibrahimi–nastavnik matematike u tehn. školi-za treći nivo-

Prirodne nauke 1. Rexhep Kastrati, MONT-koordinator i dizajner 2. Mirlinda Dehari Zeka, MONT–sukoordinator i dizajner 3. Agim Gashi - Departamenti i Biologjisë, UP-Fakultet prirodno-matematičkih nauka, Priština 4. Drita Curri –nastavnica biologije X-XII, Gimnazija “Gjergj Kastrioti”, Drenas 5. Fetah Podvorica, Prof. Dr. Hemije, Prištinski Univerzitet u Prištini 6. Mirnije Halili –nastavnica VI-IX, Niža srednja škola “Meto Bajraktari”, Priština 7. Rasim Bejtullahu – Departman fizike, UP-Prirodno-matematički fakultet, Priština 8. Sadik Berisha –Nastavnik X-XII, hemija,Gimnazija“Bedri Pejani”, Peć 9. Selvete Mujaj, učitelj I-V, Osnovna škola “Faik Konica”, Priština

Društvo i sredina 1. Arbër Salihu, MONT-koordinator i dizajner 2. Besa Halimi Zagragja, MONT–sukoordinator i dizajner 3. Dashamir Bërxuli, Departman psihologije, Filozofski fakulteti–Prištinski Univerzitet 4. Fehmi Rexhepi, Departman istorije, Institut istorije, Priština 5. NexhatRexha,Geografija,Gimnazija”ZenelHajdini”,Gnjilane 6. Pranvera Shemsedini , Nastavnik građanskog vaspitanja, Osnovna škola‘’Jeronim De Rada’’ 7. Shemsi Krasniqi, Departman sociologije, Filozofski fakulteti, Prištinski Univerzitet 8. Shemsi Reçica, Departman filozofije, Filozofski fakultet–Prištinski Univerzitet 9. Sheribane Bahtiri, nastavnica, VI-IX razred, Osnovna škola “Faik Konica” Priština

136


Zdravlje i blagostanje 1. Lulavere Behluli, MONT – koordinator i dizajner 2. Enesa Kadic, MONT–sukoordinatori dizajner 3.Albana Desku, Psiholog–Osnovna škola“Zenel Hajdinii”, Priština 4.Bedri Çejku, Nastavnik fizičkog vaspitanja –Niža srednja škola “Mustafa Bakiu”, Prizren 5.Diana Qarkaxhiu, Nastavnik nivo I-V –Osnovna škola “Zekirja Rexha”, Đakovica 6.Emine Ahmetaj, učiteljica I-V–N i ž a s r e d n j a š k o l a “Pavarësia”, Priština 7.Hajrije Balidemaj, Osnovna škola “Naim Frasheri”, Priština 8.Merita Berisha, Doktor nutricionista–Prištinska Univerzitet–Medicinski Fakultet, Priština 9.Qazim Elshani, Fakultet fizičkog vaspitanja –Prištinski Univerzitet 10.Ramzije Krasniqi, direktorka u predškolskom zavodu u SOS.

Život i rad 1. Binak Gërguri, MONT-koordinator i dizajner 2. Radica Berisha, MONT– sukoordinator i dizajner 3. Agron Zeqiraj, Niže srednje obrazovanje (VI-IX razred) –Niža srednja škola“Bajram Curri”, Istog 4. Arbnor Pajaziti, Fakultet Informatike, Prištinski Univerzitet 5. Besiana Blakaj, nastavnica- osnovna škola“BajramCurri”, Priština 6. Kastriot Buza, Pedagoški Fakultet – Profesor, Prištinski Univerzitet i 7. MustafëUkaj,niže srednje obrazovanje X-XII,AAP škole-Srednja tehnička škola “Shaban Spahija”, Peć 8. Myzafer Ademaj, Visoko srednje obrazovanje -gimnazije(X–XII razred-srednja tehnička škola“Gani Çavderbasha”, Prizen 9. Nebi Caka, Elektronski, Profesor, Prištinski Univerzitet 10. Rizah Haxhiu,Visoko srednje obrazovanje X-XIIAAP škole–srednja tehničke škola “ShabanSpahija”,Peć 11. Xhejlane Aliu, – Osnovna škola“Elena Gjika”, Priština

Drugi dopinosioci: Arif Demolli- MONT, Sektor za tekstove i nastavna sredstva Abdurrahman Simnica – MONT, Divizija za obrazovanje i stručno obrazovanje Fatime Jasiqi– MASHT, rukovodilac Kancelarije za polove Igballe Cakaj – MONT, rukovodilac sektora za obuke Leonora Shala – MONT, koordinator za škole koje promovišu zdravlje Luan Sahiti – MONT, Sektor obuke Merita Jonuzi–Bajraktari, MONT–rukovodilac Sektora za prava čoveka Nuhi Gashi- MONT, Sektor za dijasporu Shukri Maxhuni – MONT, Divizija za stručno obrazovanja Shyhrete Reçica– MONT, inspektorka obrazovanja

Međunarodni i domaći savetnici Visoko srednje obrazovanje: •Alexander Chrisan – EU SWAP •Chris Waller – EU SWAP •Eda Vula – EU SWAP •Meriat Shala – EU SWAP •Naser Zabeli – EU SWAP •OsmanBuleshkaj – EU SWAP

137

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU •Tom Gougeon – EU SWAP •Xhavit Rexhaj – EU SWAP

138


139

Documents

JEZGRO KURIKULUMA ZA VISOKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA … · Integrisana i koherentna nastava i učenje , koje promoviše potpuno učenje, izražavajući međusobne veze i međuzavisnost