Jeromonah Sava Janjic - Ekumenizam

8/14/2019 Jeromonah Sava Janjic - Ekumenizam

1/82

EKUM ENI ZAM I VREM EEKUM ENI ZAM I VREM EAPOST ASI JEAPOST ASI JE


2/82

2

S A D R @ A J :S A D R @ A J :

JERES NAD JERESIMA POÊCI EKUMENIZMA CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G. SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI SVETSKI SAVEZ CRKAVA EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOG PRETHODNIKA APOSTOLI EKUMENIZMA SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991 GLASOVI SAVESTI I OBRAÛN SA WIMA NASTAVAK APOSTASIJE NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ EKUMENISTI^KA TRAGIKOMEDIJA NA UPSALI UNIJA SA MONOFIZITIMA PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA SABOR U CARIGRADU 1993 PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE PAPIZAM KAO SESTRINSKA CRKVA OBRAÛN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA CIQEVI EKUMENIZMA [TA ÎNITI?


3/82

3

ali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pra-voslavna Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista ibogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, prekoSvetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{aCrkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Katoli~anskom (sabornom),

jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom (O r q o ,d oxh ~E k k l h s i ,a ) jer je"Crkva Boga ìvoga, stub i tv|ava istine." (1 Tim 3,15) i "vrata

paklena ne}e je nadvladati" (Mt. 16,18). Jedino je za wu Gospod rekao "...i evo ja samsa vama u sve dane do svr{etka vijeka." (Mt. 28,20). Drugim re~ima, ne postoji

nikakva sumwa oko toga da je Istinita i Jedina Crkva koju je Gospod osnovao,upravo ona koja besprekorno ~uva istinu Hristovu. U burnoj istoriji HristoveCrkve bilo je brojnih poku{aja da se re~ Evan|eqa prilagodi palom ogrehovqenom~oveku, da se Evan|eqe reinterpretira, ali je Crkva uspela da sa~uva svojedevi~anstvo neuprqana duhom ovoga sveta, i oduvek je bila i uvek }e biti stranaovome svetu i veku. Zato tradicionalizam, koji u dana{we vreme ima prili~nonegativnu konotaciju, predstavqa jedan od najva`nijih atributa PravoslavneCrkve. Gospod nam je predao svoju istinu jednom zauvek i na{a nastojawa treba da seogledaju u tome da tom istinom zaìvimo i da je delatno poznamo, a ne da je nau~no-bogoslovski otkrivamo, jer ne postoji apstraktna istina, ve} jedino Gospod koji je

jedini "put, istina i ìvot." Ujedno Gospod nas poziva da u puno}u PravoslavneCrkve privedemo sve qude, a ne da veru prilago|avamo qudima. Upravo jedan odnajva`nijih zadataka na{e Crkve nije da Carstvo Nebesko spusti na zemqu ve} daqude uzdigne u Carstvo Nebesko, da ih oboì i sa celom preobraènom tvarisjedini u Hristu.

S druge strane mnogo je vrsta nepravoslavnih (heterodoksnih) "hri{}ana" - jeretika koji se nalaze izvan Crkve Hristove i ~ine zajednice ne~astivih,(s u s t h ,ma t a p o n h r eu o ,m e n w n )1. jer "kako mogu biti u Katoli~anskoj Crkvi, pita se Sv.Atanasije Veliki, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumiteqinovih zlih dela, oni koji su ostavili boànske re~i Pisma, a qudske obmane

1 Sv Kiril Jerusalimski, PG t.33, col 1048A

"Mi stojimo u borbi za na{e zajedni~ko Predawe, zabogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca."

(Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243).

"Jer }e do}i vrijeme kada zdrave nauke ne}e podnositi,nego }e po svojim èqama okupiti sebi u~iteqe da ih~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od istine, a okrenutise bajkama." (2Tim 4, 3-4)::

"Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni proroci ipokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako budemogu}e i izabrane." (Mt. 24, 24)

"Ne saobraàvajte se ovome vijeku, nego sepreobraàvajte obnovqewem svoga uma..." (Rim. 12, 2)


4/82

4

proglasili novom mudro{}u."1 [tavi{e, oni koji su ostavili veru bogomdanu nemogu se nazivati ni hri{}anima.2

Naàlost, u na{a smutna vremena pojavili su se i u okviru Pravoslavne Crkvepojedinci, koji na svoju Crkvu gledaju druga~ije nego {to su to ~inili Sveti Oci,

mu~enici i ispovednici. Ovi moderni odstupnici od Pravoslavqa i protagonistinove jeresi ekumenizma3 aktivno rade na stvarawu jednog "Novog Hri{}anstva"preko kojeg neprijateq qudskoga roda èli da osnuje svoju la`nu Crkvu (Anti-Crkvu) i uz wenu pomo} pripremi dolazak la`nog Hrista. Wihov ciq je da Crkvudovedu u korak sa dana{wim vremenom i stide se pred "slobodoumnim" i"naprednim" zapadnim svetom da javno priznaju istinu o svojoj Crkvi i veripravoslavnoj. Oni zajedno pod ruku sa raznim jereticima u "la`nom smirewu" hulena Crkvu priznaju}i da su vrata adska ve} nadvladala Hristovu Crkvu4, da je onapodeqena i da "svi treba da se pokajemo i izmirimo". Tek tada }emo, po re~ima ovihnovih apostata, ponovo "prona}i" jednu, nedeqivu i istinsku Crkvu Hristovu. Jo{do ju~er su se ti isti pravdali da u~estvuju u dijalogu sa jereticima kako bi predwima svedo~ili istinu Pravoslavqa, a sada to isto Pravoslavqe prodaju u bescewe,bacaju}i bisere sviwama.

Ipak, mi zasigurno znamo da se ovi mra~ni ciqevi nikada ne}e ostvariti, jer jeCrkva Hristova neuni{tiva. Ona }e i na svr{etku ovoga veka do~ekati svogaènika Hrista ~ista i neporo~na, neoskvrwena grehom apostasije. Pitawe je samokoliko }e qudi u woj prepoznavati istinsku Crkvu Bo`ju i u woj na}i spasewe?

JERES NAD JERESIMA Sadràj

Pravoslavna Crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uvaneoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristospreko svetih apostola i Svetih Otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}omopasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvoPravoslavne Crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo.

Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dostapi{e i s pravom se moè re}i da se radi o jednoj veoma sloènoj pojavi. Za razlikuod drevnih jeresi koje su unakaàvale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa ibogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznimplanovima crkvenog ìvota. U su{tini radi se o ~itavom nizu jeresi koje udarju na

sam koren pravoslavne vere - wenu Crkvu. Zato je ekumenizam pre svegaeklisiolo{ka jeres. "Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvojiverne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu "Crkvu

1 Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 col 152C2 Isti Sveti Otac, apostolski i svetoota~ki blagovesti svu istinu o pravoslavnoj veri govore}i:"Mi drìmo veru Katoli~anske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovedi{e, Ocio~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana, i ko otpadne od we, taj nije hri{}anin niti se moè nazivatihri{}aninom." (Ad Serapionem 1,28: PG t.26. col. 593C-596A)3 "Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu susrcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve te

psevdocrkve nisu drugo ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres."Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popovi}, Solun 1974.g.4 Episkop Averkije xordanvilski kaè: "Vrata pakla ne}e nadvladati Crkvu". ali su nadvladala isigurno mogu nadvladati mnoge koji smatraju sebe stubovima Crkve, kao {to se pokazalo u crkvenojistoriji."


5/82

5

Hristovu", (la`nog i falsifikovanog Hrista prim.prev)..., i da pretvori samoTelo Hristovo u jednu "ekumensku" organizaciju, kako bi na taj na~in pripremiodolazak svog izabranika - Antihrista..."1 Ekumenizam, dakle, samovlasno "koriguje"bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke ipacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezboènim i sekularizovanim

evropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu "Novogdoba" (New Age) i time otvara dveri Crkve za sve ostale jeresi i novotarije.

U drevnoj Crkvi re~ o i k o u m e n i k o ,j (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo|ewasvih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne Katoli~anske Crkve. Otuda jetaj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske Patrijar{ije. Danas se ovaj izrazkoristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih(ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}ebogo~ove~anske istine "k o mp r o mi su q ub av i ", sa krajwim ciqem ostvarewasavr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga.

Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro|ena u okriqu racionalisti~kog ihumanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnihhri{}ana sve do po~etka ovoga veka kada ulazi u Pravoslavnu Crkvu na mala vrata,potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}omklasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske Patrijar{ije, obrazovanih napapisti~kom i protestantskom Zapadu.

POÊCI EKUMENIZMA Sadràj

Magna Charta ekumenizma utemeqena je jo{ krajem pro{log veka, ta~nije 1897 g. nakonferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu formulisani suosnovni principi ekumenske unije hri{}anskih "crkava". Lambetska konferencijaafirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo trebatraìti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Minimalnuzajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta SvetogPredawa), Nikejsko-carigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe iEvharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewudrugih "crkava" i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i princip Lambetskekonferencije je ~uvena T eo r i j a gr an a (Branch Theory) koja polazi od ~iwenice da jeHristova Crkva kao razgranato drvo, ~ije stablo predstavqa jednu nedeqivu Crkvu.Grane su razne "crkve" koje su me|usobno ravnopravne i predstavqajumanifestaciju jedne Crkve. Nijedna grana pojedina~no nije Crkva niti posedujepuno}u istine, te zato pojedina bogoslovska predawa lokalnih "crkava" treba krozdijalog usaglasiti kako bi se "rekonstruisala" jedna istina i vidqivo ostvarila

jedna Crkva.2

Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protes-tantskih "crkava" odràna S v et sk a mi si o nar sk a k o nf er en c i j a (International Mis-sionary Society) na kojoj je odlu~eno da se organizuje S v et sk i p ok r et hri{}ana za1

Jeromonah Serafim Rouz, "The Orthodox Word", No 5(70) Sept-Oct. 1976 - "The Royal Path/ TrueOrthodoxy in an age of Apostasy"2 Ekumenisti ~esto koriste pore|ewe sa razbijenim ogledalom na suncu. Svaki od razbijenih komadareflektuje sun~eve zrake iako je ogledalo u par~i}ima. Tako i svaka "crkva" poseduje puno}u istine,iako ne postoji wihovo vidqivo jedinstvo.


6/82

6

pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovre-meno sa ovim pokretom delovao je i pokret "ìvot i Rad" (Life and Work) ~iji jezadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnimìvotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948.g. ujediniti u tzv. "Svetski SavezCrkava" (The World Council of Churches) sa sedi{tem u ènevi. Paralelno sa ovom

te`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenihme|unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewesveta. Tako je 1914. g. formirana u {vajcarskoj tzv. "Liga Naroda" koja predstavqaza~etak "Organizacije ujediwenih nacija". U delovawu oba ova pokreta primetna je

jedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima ìvota ali ne uli~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini radi se o jednoj"hilijasti~koj" ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja seprojavquje u raznim vidovima kroz papizam1, humanizam, marksizam, masoneriju idruge pokrete sli~ne orijentacije.

Me|utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo jePravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom premasvakoj modernisti~koj reinterpretaciji Hri{}anstva i stavom da je istinskomerilo i na~in prevazilaèwa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~ovekaGospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi moè ostvariti jedino uPravoslavnoj Crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. Pri~e{}u i

jedinstvenom ispovedawu apostolske vere. Trebalo je dakle uvu}i i PravoslavnuCrkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o Crkvi ekumenisti~komeklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imajunajve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom Svetu. Ubrzo su pored protestanataglavni akteri ekumenizma, naàlost, postali i pravoslavni.

CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 GODINE Sadràj

Prvi ustupak ekumenizmu koji je u~inila Carigradska Patrijar{ija bio je ujanuaru 1920.g. kada je izdana Enciklika, upu}ena "svim Crkvama Hristovim", kojom je izme|u ostalog predloèno uvo|ewe grigorijanskog kalendara. Uvo|ewe novogkalendara, koji je kao prethodni julijanski astronomski neta~an, samo po sebi nepredstavqa toliki problem koliko je ovaj gest samo vidqiva projava namereCarigrada da se pribliì Zapadu, na {tetu vekovnog bogoslu`benog jedinstvaPravoslavnih Crkava.2 Sam sadràj ove Enciklike koju je potpisao tada{wi locum

1 Ovo je najispravniji naziv za rimokatoli~ko reformisano hri{}anstvo koje je palo u potpunisekularizam i postalo carstvo ovoga sveta, jedna crkveno-politi~ka organizacija.

"Hri{}anstvo na Zapadu prestalo je da postoji kao Crkva: postalo je ideologija, skup eti~kihzakona. Dakle prakti~nim ìvotom ~ovek ostvaruje spasewe. Ovo je imalo za posledicu da jeHri{}anstvo preto~eno u norme koje imaju boànski karakter i kao takve se nalaze u osnoviostvarewa Carstva nebeskog na zemqi." ep. Igwatije Midi}, "Savremeni svet i PravoslavnaCrkva", Hri{}anska misao, 6-8&1993.2 Lokalni Sabor u Carigradu iz 1583, sazvan kao reakcija na poziv Grigorija XIII, rimskog pape, dapravoslavni prihvate novi rimski kalendar, na kome su u~estvovali patrijarh Jeremija carigradski,

Silvester patrijarh aleksandrijski, Sofronije patrijarh jerusalimski i brojni drugi saborski ociizme|u ostalog jasno kaè:"Ko god ne sledi obi~ajima Crkve koji su utvr|eni na Vaseqenskim Saborima, i svetoj Pashi ikalendaru koji nam oni odre|uju da sledimo, nego ho}e da se ravna po novoizmi{qeno pashaliji iwenom kalendaru papinih bezbo`nih astronoma i protive}i im se (obi~ajima Crkve) èli da odbaci


7/82

7

tenens Carigradske Patrijar{ije, mitropolit Dorotej Pruski sa jo{ jedanaestmitropolita, pokazuje sasvim novi ton u pore|ewu sa prethodnim zvani~nimdokumentima Patrijar{ije. Obratimo pa`wu na neke formulacije iz oveEnciklike: U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju "Crkvama", ve} jetaj naziv sasvim ravnopravno prvi put do tada pridodat raznim jereti~kim

konfesijama. Na samom po~etku se kaè:"... me|usobno pribliàvawe raznihhri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne moè biti odba~eno zbog dogmatskihrazlika koje postoje me|u wima..." Enciklika apeluje da treba raditi na "pripremii omogu}avawu potpunog jedinstva", ali ne spomiwe da je ono jedino mogu}e u puno}ipravoslavne istine Crkve Hristove. Razne jereti~ke grupe naziva "Crkvama kojenam nisu strane i tu|e, ve} srodne i bliske u Hristu" i koje su nam "sanaslednici isatelesnici obe}awa Bo`jih u Hristu" (Ef.3,5). Kao prvi korak u izgradwime|usobnog poverewa i qubavi smatra se potrebnim uvo|ewe novog kalendara "radiistovremenog proslavqawa velikih hri{}anskih praznika od strane svih Crkava".Pored toga predlaè se "svoj bra}i i na Istoku i na Zapadu, svim po{tovanimhri{}anskim Crkvama" da se uspostavi praksa bliè saradwe, me|usobnog raz-mewivawa prazni~nih gramata, razmene studenata bogoslovskih {kola kao iuspostavqawe jednog svehri{}anskog saveta na kome bi se odlu~ivalo o pitawimaod obostranog interesa. Enciklika je izazvala burno odu{evqewe ekumenskogsveta. Pohvale i panigirici stizali su sa svih strana, od anglikanaca,episkopalaca, luterana. Za to vreme pravoslavni svet obuzela je velika smutwa inedoumica pred ovim postupkom Carigrada koji je zaista bio bez presedana.1

Modernisti su bili odu{evqeni, a tradicionalisti, posebno mona{tvo, nièsve{tenstvo i narod bili su krajwe razo~arani. Ubrzo patrijarh MeletijeMetaksakis, koji je bio zvani~no prvi carigradski patrijarh koji je zapo~eoekumenisti~ke aktivnosti, 1923. god. saziva sabor u Carigradu2 koji je doneo

odgovaraju}e odluke u skladu sa predlozima Enciklike iz 1920. i objavio uvo|ewenovog kalendara bez postoje}eg koncenzusa svih pomesnih Pravoslavnih Crkava potom pitawu.

U to vreme cela Gr~ka Crkva bila je zahva}ena velikim talasom modernizacije ievropeizacije koju su zdu{no pomagali dvor kraqa Otona i novostvorena zapad-nomisle}a inteligencija. "Oni su, pi{e Makrijanis u svojim memoarima, upro-i oskvrni dogmate i obi~aje Crkve koje smo nasledili od na{in Otaca, neka bude na takvogaANATEMA i neka bude odlu~en od Crkve i zajednice vernih."Uvo|ewe novog kalendara, pored toga {to razbija bogoslu`beno jedinstvo, Pravoslavne Crkve,unosi ~itav niz anomalija u bogoslu`beni ciklus godine. Tako, npr. Petrovski post po novomkalendaru se smawuje, tako da ima godina kada traje samo 2 dana. Pored toga de{ava se da Blagovestpadnu van velikoposnog perioda i dr.1 Kakav je bio raniji stav Carigrada po tim pitawima moèmo da vidimo i iz saop{tewa Sabora uKonstantinopoqu iz 1724. g. kojim je predsedavao carigradski patrijarh Jeremija III. Sabor je sazvanzbog sve intenzivnijih prozelitisti~kih aktivnosti papista na podru~ju Antiohijske Patrijar{ije.U saop{tewu Sabora se kaè: "Oni koji su se udaqili od blago~e{}a i ostavili ota~ke ipravoverne dogmate na{e vere i zajedni~kog Predawa Crkve, pav{i i skrenuv{i u novotarije i tu|eideje kao i (druge) nepravoslavne obi~aje, i koji krivotvori{e i oskvrni{e istinu blago~e{}a,takvi vi{e nisu niti se mogu nazivati istinskim hri{}anima, ve} se kao nepravoslavni i inovatoriodsecaju i odequju od hri{}anske i crkvene zajednice i izbacuju iz sve{tenog tora, kao zaraèneovce i satruleli udovi, te podleù krajwim i najve}im crkvenim kaznama, i budu}i potpuno otu|eniod boànske blagodati sa |avolom na ve~ni pakao bivaju osu|eni." Mansi t.37, col. 2092

Na ovom Sinodu se raspravqalo pored pitawa promene kalendara, tako|e pitawe odre|ivawafiksiranog dana proslave Vaskrsa (promena pashalije je ina~e zabrawena 1. Vas. Saborom iAntiohijskim Saborom pod pretwom ra{~iwewa klirika koji to poku{a), zatim stupawe u brak|akona i prezvitera posle rukopoloèwa, drugi brak sve{tanika, pitawa ublaàvawa posta,pomerawe ve}ih svetiteqskih praznika u nedeqne dane.


8/82

8

pastili na{u domovinu i veru, kojom sada upravqaju bezbo`nici. U vreme turskogropstva nije pomeren ni jedan kamen sa starih crkava. Ali ovi zalu|enici povezalisu se u svojim interesima sa zaraènim fanariotima i sli~nim koji su se zarazili uEvropi i oni su upropa{tavali na{e manastire i crkve, neke oskrnavquju}i, adruge pretvaraju}i u {tale. Ovo su nam ~inili mnogi takvi sve{tenici i laici,

vojnici i politi~ari. Iako smo prolili svoju krv u opasnosti smo da izgubimosvoju domovinu i veru..." "Poluobrazovani intelektualci su ~inili sve {to sumogli da izmene istinu svoje vere i da priceme sekularizam i racionalizam nasveto drvo Pravoslavqa koje je vekovima ostalo nedirnuto od varvarskih osvaja~a".Najvi{e su stradali manastiri, neki su zatvoreni, nekima je konfiskovanaimovina, a u druge su poslani "progresivni" igumani... "1 Crkva i prosveta su u tovreme bile pod jakom kontrolom dràve koja je sve ~inila da se saobrazi Zapadu,forsiraju}i ideju jelinsko-hri{}anske civilizacije. Tradicionalna vizantijskamuzika je u gradskim crkvama zamewivana teatralnim vi{eglasnim horskimevropskim pevawem. U to vreme dolazi i do degradacije tradicionalne ikono-grafske umetnosti. U crkve se ubrzano uvodi elektrika, (~ak i elektri~na kandila)i postavqaju se klupe. Teolozi i budu}i crkveni pastiri ve}inom su obrazovani napapisti~kom i protestantskom Zapadu, gde su do{li u kontakt sa najnovijimekumenisti~kim tendencijama. Razlike izme|u Pravoslavne Crkve i zapadnih"crkava" oni su videli iskqu~ivo na poqu dogmatskih formula koje su se nekakomogle uskladiti i nisu razumevali da je na Zapadu lik Gospoda Hrista zamewenhumanisti~kim evropskim ~ovekom, da tamo i nema pravog Hri{}anstva, te da serazlike ne mogu ispraviti kompromisnim sporazumima i dijalogom ve} jedinoistinskim i dubokim pokajawem - preumqewem jeretika. Istina pravoslavne verenije samo skup izvesnih mrtvih dogmatskih pravila, ve} sama bogo~ove~anska ikonaGospoda Hrista, ~iji je lik ome|en evan|elskim i svetoota~kim u~ewima i

pravilima kao nepogre{ivim orijentirima blago~e{}a. Oduzeti makar i najmawuzapovest zna~i oskrnaviti celi lik Bo`ji.2 Zato u tim pitawima nema i ne sme bitikompromisa. Svaki kompromis u su{tinskim pitawima vere ravan je izdaji Hristai idolopoklonstvu, bez obzira kakvi se ciqevi tim kompromisom nameravajuostvariti.

SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI Sadràj

U me|uvremenu poznato nam je kakva je situacija zadesila Rusiju i wen verni narod.Posle boq{evi~ke revolucije 1917. koju su organizovale sionisti~ko-masonskeorganizacije3, komunisti su aktivno radili na uni{tewu Ruske Pravoslavne Crkve

koja je bila duhovna savest celog ruskog naroda i ~uvar wegovog sve{tenogistorijskog predawa. Do{lo se do re{ewa da je najlak{e uni{titi Crkvu iznutra.Tako je nastao tzv. pokret "ìve Crkve" koji je uz pomo} bezbo`nih vlasti trebaoda sru{i patrijarha Tihona i da reformira Crkvu na ~isto protestantski na~in i

1Against False Union, Aleksandar Kalomiros, 19672 Sveti Jovan Zlatousti pi{e: "Ako i najmawe o{teti{ pe~at na carskoj nov~anici, cela nov~anicapostaje falsifikat. Tako isto ako zdravu veru i u ne~emu najmawe izmeni{ cela biva oskvrwena ipostaje gora umesto boqa. Gde su sada oni koji nas optuùju za agresivnost zbog na{eg stava prema jereticima? Gde su sada oni koji kaù da me|u nama nema ni{ta razli~ito, ve} da razlike bivajuzbog vlastoqubqa. Neka poslu{aju Pavla koji govori da Evan|eqe izmeni{e oni koji i u najmawem

uvode novotarije." (PG t.61 col. 622)3 Od 22 ~lana prve komunisti~ke vlade 17 su bili Jevreji. Pored toga, va`no je napomenuti da su od554 vi{a rukovodioca Sovjetskog Saveza u postrevolucionarnom periodu 447 bili jevrejskogporekla. O~igledno je da su revoluciju organizovale ve}inom ne-ruske snage uz pomo} belosvetskihslobodnih zidara. Najve}e `rtve ove revolucije podneo je pravoslavni ruski narod sa svojom Crkvom


9/82

9

pretvori je u efikasno oru|e bezbo`nog sistema. Do prave apostasije dolazi umartu 1927. g. kada je mitropolit Sergije Stragorodski, posle nekoliko meseciprovedenih u boq{evi~kom zatvoru, pu{ten na slobodu, da bi ubrzo 24. jula tegodine izdao zloglasnu "Deklaraciju" kojom je Ruska Crkva zvani~no pozdravilabezbo`ni komunisti~ki reìm. "Deklaracija" otvoreno pozdravqa Sovjetski Savez

kao svoju novu domovinu i izjavquje da su sve radosti i uspesi Sovjetskog Saveza, ra-dosti i uspesi Crkve, i da su sve wene àlosti tako|e àlosti Ruske Crkve.Mitropolit Sergije je na taj na~in svoju crkvenu organizaciju u~inio produènimpropagandnim organom komunisti~ke dràve. U to vreme ta ista vlast provodila jekrvavi progon Ruske Crkve, koji je bio stra{niji od progona hri{}ana u dobastarog Rimskog carstva. Veliki broj sve{tenika, monaha, i vernika bio je mu~kiubijan, zatvarali su ili uni{tavali hiqade crkava i manastira. Podlegav{ipritisku Mitropolit Sergije je otvoreno pred svetom porekao da u Rusiji postojeprogoni zbog verskih ube|ewa. Sve one jerarhe i druge hri{}ane koji su odbili dau~estvuju u wegovoj apostasiji nazivao je "politi~kim kriminalcima", a sovjetskavlast ih je hapsila i slala u sibirske logore smrti. Oni koji su ga braniligovorili su da on na taj na~in spasava Crkvu da potpuno ne bude uni{tena."Sergijanizam" je prakti~no postao sinonim za izdaju vernosti Hristu, radio~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, wenog ovozemaqskog blagostawa ila`nog mira. Vernici su bili prisiqeni da pokaù bespogovorno poslu{awezvani~nim vo|ama Crkve koji su sledili ovu politiku, {to je ~esto sprovo|eno pos-redstvom samih dràvnih vlasti. Kada je ova struja kona~no pobedila, mitropolitSergije zauzeo mesto Patrijarha i sva opozicija bila u}utkana, "sergijanizam" jepostao zvani~na politika Ruske Crkve koja je oblikovala wen duhovni i crkveniìvot u narednim decenijama. U periodu 1969-70 "sergijanizam" je izvezen na Zapadformirawem tzv. "Ameri~ke Mitropolije" koja je dobila priznawe od Moskve kao

autokefalna Crkva pod moskovskim sponzorstvom. U tome je posebnu zaslugu imaomitropolit Nikodim lewingradski, poznati ekumenista i latinofil (koji je svojìvot zavr{io sr~anim udarom prilikom audijencije kod Pape). Jerarsi"Mitropolije" ne samo da su podràvali crkveni kurs Moskve, ve} su bili ~esto iapologete ruskog politi~kog reìma. Jedan episkop te Crkve je posle poseteRusiji, umesto da posvedo~i stra{ne progone pravoslavnih hri{}ana i stradawabrojnih novomu~enika i ispovednika u Sibiru, hladno izjavio da su qudi uSovjetskom Savezu "sre}ni i dobro obu~eni, a ako se neko i àli na vlast, pa, togaima i u Americi, zar ne??!" Danas je Ameri~ka Pravoslavna Crkva (OCA), koja jenastala iz Mitropolije, poznata po svome krajwem liberalizmu i veomaintenzivnoj ekumenisti~koj aktivnosti.

Nakon boq{evi~ke revolucije ruska emigracija formirala je svoju posebnucrkvenu organizaciju pod nazivom Ruska Zagrani~na Crkva1 koju je poveo mitro-polit Antonije Hrapovicki. Na woj je leào veliki zadatak da slobodno, bezideolo{kih pritisaka svedo~i u raznim krajevima sveta, gde je postojala ruskadijaspora, istinu Pravoslavqa i istinu o stradawima Ruske Crkve i da nastavibogate duhovne i intelektualne tradicije iz vremena pre dolaska komunista. Za tovreme reforme sergijanista su, dodu{e, odbacili i mnogi episkopi i vernici uzemqi, me|u wima i mitropoliti Josif Petrogradski i Kiril Kazanski. Tajpokret je s vremenom prerastao u tzv. "Katakombnu Rusku Crkvu" (za ~ije jestvarawe na~elno dao blagoslov jo{ i patrijarh Tihon), koja sve do dana{wih danaìvi potpuno prekrivena velom tajne. Posledwih godina vi{e se saznaje o toj

1Osnovana u Sremskim Karlovcima 1920.g. sa blagoslovom patrijarha Tihona


10/82

10

mu~eni~koj Crkvi, koja jo{ nije u kanonskom op{tewu sa oficijelnom MoskovskomPatrijar{ijom.1

Sovjetska vlast je, dakle nastojala, da uni{ti Crkvu preko wenih duhovnih vo|a,koji su bili apologete sovjetskog reìma u inostranstvu i propovedali tzv.

"komunisti~ko hri{}anstvo" koje je ideolo{ki pripremalo put za trijumfkomunizma, ne samo kao univerzalnog politi~kog reìma, ve} kao ideolo{ke ipseudoreligiozne tiranije. Da bismo ovo razumeli potrebno je da shvatimo {ta jekomunizam. To nije samo jedan suludi politi~ki reìm, ve} ideolo{ko-religioznisistem ~iji je ciq da zbaci i iskoreni sve druge sisteme, posebno Hri{}anstvo.Komunizam je zapravo veoma mo}na jeres2, ~ija je osnovna postavka hilijazam ilimilenarizam - istorija }e dosti}i svoju kulminaciju u nedefinisanom stawuzemaqskog blaènstva, kao usavr{eno ~ove~anstvo koje ìvi u savr{enom miru iharmoniji. Ovo Evan|eqe, postalo je oficijelno Sveto Pismo mnogih moskovskihvladika koji su po~eli da organizuju razne ekumenske, antiratne, mirovne,ekolo{ke i me|ureligiozne skupove u grandioznim halama Staqinovih soc-realisti~kih palata, uz svestran patronat dràve. Crkva je ovim stavom davalasavr{en alibi zlo~ina~kim i antihri{}anskim aktivnostima boq{evika. Za tovreme istinska Ruska Crkva, verni narod Ruske zemqe uz nekolicinu episkopa isve{tenika, sa brojnim ispovednicima i mu~enicima od Solovki do dalekog Sibiratrpeli su nevi|ena stradawa i progone. O tome niko od moskovskih vladika nijegovorio. Bila je to tabu tema. Pred svet je mogla da ode jedino "istina" da u Rusijinema verskih progona, a oni koji su u logorima su politi~ki zatvorenici. Raskolkoji je dakle, nastao u Rusiji dolaskom boq{evika na vlast nije samo politi~kiraskol izme|u crvenih i belih vladika kako se to uobi~ajeno tvrdi, ve} otvorenisukob izme|u "Carstva ovozemaqskog" i "Nebeskog Carstva Hristovog", sukob

izme|u dva shvatawa istinskog zadatka Crkve na zemqi. S jedne strane imamo"sergijanisti~ki" metod o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, na ra~un izdajeduha Crkve Hristove, i mu~eni~kog puta na kojem Crkva spoqa strada, ali iznutra

ja~a i duhovno se regeneri{e. Svakako, to ne zna~i da nema blagodati Crkva koju suvodili "sergijevci" i danas je vode wihovi naslednici, me|u kojima ima onih koji suotvoreno radili na {tetu Crkve po diktatu vlasti, a to ne priznaju. Nipo{to. To

je i daqe Crkva Hristova, koja daje svoje svetiteqe, podvi`nike i ispovednike, alikoja je duboko postradala i propatila zbog bezbo`nih postupaka svojih pseudopastira. Crkva se nikada ne moè poistovetiti sa jerarhijom i jurisdikcijom. âkiako ve}ina jerarhije otpadne od bogo~ove~anskog puta Hristovog, Crkva i daqeìvi, ali strada kao stado u koje raspu|uju la`ni pastiri. Granice jurisdikcija ne

mogu, dakle, ograni~avati Bo`ju blagodat.3 Koliko je krajwe nepravedno osuditi

1Katakombna Crkva u Rusiji nikada nije oti{la toliko daleko da izjavi da svete tajne zvani~neCrkve nisu ispravne. Ona se, dodu{e, potpuno odvojila od zvani~ne jerarhije koja je sledilasergijanisti~ki kurs kolaboracionizma sa komunistima, mada svojim vernicima nije zabrawivalada se po potrebi pri~e{}uju i u crkvama Moskovske Patrijar{ije u koje su imali poverewa.2 Veoma va`na ~iwenica u razumevawu fenomena komunizma jeste da on nije samo ideologija ve}religija, i zato u komunisti~kim zemqama ne moèmo govoriti o ateizmu ve} o antiteizmu,bogoborstvu. Komunizam je vulgarizovao izvesne crkvene obi~aje i rituale i zamenio ih svojimsurogatima. Litije su zamewene prvomajskim paradama, svete ikone svuda prisutnim portretima

velikih vo|a, bogosluèwa sletovima, opela, zaupokojenim liturgijama, svete mo{ti balzamovanimle{evima partijskih vo|a. Otuda on se ne moè ukinuti dekretom ve} se kao i svaka jeres le~ijedino pokajawem -preumqewem.3Otac Serafim je u svojim kasnijim godinama pisao: "Su{tina "sergijanizma" je u problemu koji jekarakteristi~an za sve Pravoslavne Crkve danas - gubitak ose}aja za Pravoslavqe, shvatawe Crkve


11/82

11

mnoge sve{tenike i vernike koji su ostali verni svojim arhipastirima i poredwihovog otvorenog ekumenizma i saradwe sa komunisti~kom partijom, toliko je jo{nepravednije osuditi i one koji su se od wih odvojili da bi uspeli da sa~uvaju svojuveru i predawe, ali pritom ne prestaju da molitveno sastradavaju svojoj posrnulojbra}i.

Moskovska Patrijar{ija je, zanimqivo, u po~etku pokazivala izvesne znakeopreznosti prema ekumenizmu. O tome svedo~i i sabor episkopa pomesnih crkavaodràn u Moskvi od 8-18.7.1948.g., povodom 500 godi{wice progla{ewaautokefalnosti Ruske Pravoslavne Crkve. Na tom saboru su predstavnicialeksandrijske, antiohijske, ruske, srpske, rumunske, gruzijske, bugarske, poqske,~ehoslova~ke i albanske Crkve odbacili u~e{}e u svetskom ekumenskom pokretu iSSC1, koji je upravo u to vreme formiran. Me|utim ubrzo posle toga usledpritiska komunisti~kih vlasti u pojedinim zemqama s jedne strane i VaseqenskePatrijar{ije s druge, sve ove Crkve su ubrzo postale ~lanice SSC. Moskva se utome posebno isticala, tako da je 29. decembra 1969.g. objavila i intercommunio sarimokatolicima. Po~eli su ekumenski susreti, molitvena sasluìvawa sa jereti-cima. U tom smeru je pod pritiskom sovjetskih vlasti razvijena aktivna saradwasvih religija na teritoriji SSSR, koje su morale zajedno da rade u korist " svojevelike domovine". Danas, u postkomunisti~koj eri, kada zvani~na Ruska Crkva imasve uslove za slobodno delawe jo{ je primetno da Moskva izbegava da se odlu~nooslobodi "sergijanske" pro{losti, da otvoreno osudi jeres ekumenizma, da prizna iproslavi hiqade novomu~enika i da ispravi izvesne kanonske i crkveneneispravnosti koje su se javile u vreme sovjetske tiranije. To su i osnovni razlozikoji trenutno onemogu}avaju objediwewe cele Ruske Crkve u zemqi i inostranstvupod jednom jurisdikcijom.

SVETSKI SAVEZ CRKAVA Sadràj

U me|uvremenu dolazi do gorepomenutog organizovawa ekumenskog pokreta koji jekona~no objediwen 1948. g. formirawem Svetskog Saveza Crkava.êtiri godinekasnije carigradski patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952.g. u kojoj pozivasve poglavare Pomesnih Pravoslavnih Crkava da se pridruè Svetskom SavezuCrkava2. Kao osnovni razlog za to navode se sasvim banalni razlozi - potreba"pribliàvawa naroda i nacija" u ciqu "suo~avawa sa velikim problemimasada{wice". Patrijarh hvali SSC, jer "on omogu}ava zajedni~ke aktivnosti

Crkava i razvija kooperaciju". Sve u svemu radi se o dokumentu potpunosekularisti~ke orijentacije u kome se koristi jezik uobi~ajen u me|unarodnojpolitici i diplomatiji.

kao ne~ega {to se samo po sebi razume, shvatawe "organizacije" kao tela Hristovog i verovawe da sublagodat i svete tajne ne{to automatsko..." Not of This World, Platina 1994.

1 Iz ~lanka iza{log u ~asopisu ORTHODOX PRESS SERVICE (br.47, 29.11.1994.g.) pod naslovom"Ruska Pravoslavna Crkva razmatra povla~ewe iz ekumenskih organizacija" saznajemo da jeformirano konsultativno telo pri Moskovskoj Patrijar{iji koje treba da razmotri uslove imogu}e posledice povla~ewa RPC iz SSC i prekid dijaloga sa jereticima. Jedan od glavnih razloga

za to jeste nekontrolisani rimokatoli~ki i protestantski prozelitizam na teritoriji Rusije.Vatikan i pored sporazuma u Valamandu (1993) nastavqa da tretira Rusiju kao svoju terra missionis.2 Ava Justin Popovi} naziva SSC "jereti~kim, humanisti~kim i ~ovekopokloni~kim saborom kojise sastoji od 263 jeresi, a svaka od wih je duhovna smrt. Za wega je ova organizacija "ni{ta drugo dooìvqewe bezbo`nog ~ovekopokloni{tva -idolatrije" (cit. gore)


12/82

12

Ve} od 1952. g. pojedine Pravoslavne Pomesne Crkve po~ele su da se ukqu~uju uSSC, a 1955.g. Vaseqenska Patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centraluSSC, u ènevi. Godine 1959. Centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sapredstavnicima svih Pravoslavnih Crkava. Na ovome skupu ekumenizam je

prakti~no u{ao me|u zidove Pravoslavqa.1 Od 1961. pravoslavni ekumenistisazivali su niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. 1964.g.odràna je tre}a konferencija na Rodosu. Papa, kenterberijski anglikanskiarhiepiskop i generalni sekretear SSC poslali su svoje pozdrave. Pravoslavniekumenisti su sa zahvalno{}u uzvratili. Na ovom skupu odlu~eno je da se vode"dijalozi" sa jereticima "na ravnopravnoj osnovi". Pored toga afirmisano je pravoda svaka pomesna Pravoslavna Crkva samostalno neguje "bratske odnose" sa

jereti~kim zajednicama. Te iste godine (1964), patrijarh Atinagora se susreo sarimskim papom u Jerusalimu, a naredne godine Carigrad skida anateme protivpapske jeresi iz 1054.g. iako Rim ostaje nepokajan u svim svojim novotarijama.

Po{to sada ulazimo u period veoma aktivnih ekumenisti~kih kontakata, smatramopotrebnim da iznesemo neke autenti~ne izjave prvojerarha CarigradskePatrijar{ije ~iji put wegovi naslednici ve} decenijama uporno nastavqaju.

EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE - "VREME DOGMATAJE PRO[LO"2 Sadràj

Patrijarh Atinagora poznat je po svojim proekumenisti~kim stavovima jo{ izperioda kada je izabran za mitropolita Krfa (1922) i arhiepiskopa Amerike (1947)

god. Odmah po preuzimawu du`nosti u Carigradu (1949) on {aqe arhiepiskopaameri~kog Jakova kako bi papi Jovanu Pavlu XXIII preneo usmeni panigiri~nipozdrav nazivaju}i ga "drugim Prete~om"3!?! Wegovim dolaskom na carigradskipresto, ekumenizam je na {iroka vrata u{ao u Pravoslavnu Crkvu. U svojojekumenisti~koj teologiji "jedinstva crkava" patrijarh Atinagora polazi od~iwenice da me|u hri{}anskim veroispovestima ne postoji su{tinska razlika.4

Sve one ~ine jednu jedinstvenu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, mada je me|uwima do{lo do izvesnog otu|ewa usled razlika u u~ewu. Osnovni zadatak koji sepostavqa pred hri{}ane na{eg veka jeste da se razvije svest o tome da su svi bra}a u

1 Samo nekoliko godina na êtvrtoj Svepravoslavnoj Konferenciji u {ambeziju, èneva, donesena jeodluka u kojoj se kaè: "Me|upravoslavna komisija koja se sastala u ènevi izraàva zajedni~kusvest Pravoslavne Crkve, da predstavqa organski deo Svetskog Saveza Crkava, kao i wenu ~vrstuodluku da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolagawu, bogoslovska i druga, za uspeh i napredakcelokupnog rada Svetskog Saveza Crkava." (Odluka br. 1.) O~igledno radi se o jednoj krajweprotivpravoslavnoj odluci koja progla{ava jeres da Jedna Sveta i Katoli~anska Pravoslavna Crkvapredstavqa deo jedne jereti~ke "nadcrkvene" organizacije.2 Iz izjave patrijarha Atinagore 29.6.633 "Va{a Svetosti, moj Patrijarh me je ovlastio da vam kaèm da je {esti stih prve glave Evan|eqaod Jovana napisan za Vas i da on veruje da ste Vi onaj ~ovek koji je poslan od Boga i ~ije je ime Jovan,te da se sedmi stih iste glave odnosi na va{u misiju. Kao {to je on "do|e za svedo~anstvo, da svedo~i

za svetlost, da svi veruju kroz wega", na isti na~in i za isti zadatak ste Vi izabrani. Vi sami nistesvetlost, ali ste uzdignuti na Rimski Tron da biste "svedo~ili za svetlost" (Jn. 1,6-8)" Izpozdravne besede.4"Mi ne vidimo nikakvu prepreku na putu sjediwewa Rimske i Isto~ne Crkve. Ne vidimo nikakvuprepreku iz najprostijeg razloga, {to takve prepreke ne postoje"(O r q o ,d o x o j t u ,p o j )


13/82

13

Hristu, jedne i istinite Crkve Hristove1. Dosada{wi poku{aji ostvarewa jedinstva kroz bogoslovske rasprave nisu dovele do rezultata jer su se dogmatskerazlike ispre~avale na putu ostvarewa zajedni{tva, zato patrijarh Atinagorasmatraju}i da je sada do{lo novo vreme, vreme "Svetog Duha" veruje da je jedini putka jedinstvu "dijalog qubavi"2 kroz koji }e sam Duh Sveti projaviti jedinstvo jedne

i nepodeqene Crkve Hristove. Da bi se dijalog qubavi vodio, potrebno je, pre svegajednostavno "ostaviti pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele" i potruditi seda "uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."3 Kako i sam u svojoj "nadahnutoj"besedi kaè: "Do{lo je vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnumr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost."4 "Hri{}anstvo, pore~ima ovog patrijarha moderniste, ima danas potrebu za jednom novom teologijompomirewa."5 O~igledno, potrebno je izvr{iti punu reviziju pravoslavnog u~ewa,posebno wegove eklisiologije. Vekovno u~ewe i duboko uverewe hiqada svetihmu~enika i ispovednika vere pravoslavne da je Pravoslavna Crkva jedina istinitaCrkva Hristova i da je samo u woj mogu}e spasewe javqa se kao anahronizampro{losti, za ekumeniste toliko bremenite agresivno{}u i netolerancijom.Drè}i se duha bran{-teorije potrebno je da sve crkve zajedno "ponovo osnuju"

jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu6, da ponovo na|u Hrista7. Ali nakoji na~in? "Mi kao sredstvo sjediwewa predlaèmo Svetu â{u..." kaè u jednojbesedi patrijarh Atinagora. Upravo communio inter sacris8je osnovni ciq "di j al o gaqubavi"9 Dakle, treba ostvariti uniju na bazi dogmatskog minimalizma, a sverazlike jednostavno ostaviti kao lokalna bogoslovska predawa koja nisu obaveznaza druge.

Da bi se stvorila povoqna klima za napredovawe u ovom smeru bilo je neophodnoukinuti anateme iz 1054. g. [to je i sve~ano u~iweno 7.12.1965. Jednostavnim po-1 "Mi pravoslavnii katolici smo bra}a. Petar i Andrej su bili bra}a, samo jedan u Rimu, a drugi uGr~koj. To treba da budemo i mi: Katolici i Pravoslavni, saradnici i bra}a. Vrata nas ~ekajuotvorena, treba samo da u|emo." (K a qo l i k h , 24.1.62)2 "Savremeni "dijalog qubavi" koji se obavqa u formi golog sentimentalizma u stvari je maloverniotkaz od spasonosne "svetiwe Duha i vere Istine". Su{tina qubavi je Istina, i qubav ìviistinuju}i....U Hristu se ìvi "istinuju}i u qubavi. Jereti~ko humanisti~ko deqewe i razdvajaweQubavi i Istine samo je znak nedostatka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anskeravnoteè i zdravoumqa. U svakom slu~aju to nikada nije put svetih Otaca ." Ava Justin (gore cit.)3 Iz pozdrava melhitskom unijatskom patrijarhu Maksimu IV, (K a qo l i k h ,22.11964): "ìvimo u jednomnovom vremenu. Ostavimo pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele, ostavimo ih onima koji su zato nadle`ni, a mi se potrudimo da od ovoga trenutka uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."4 "Zapo~nimo tre}i period Crkve, period qubavi, u pomirewu i me|usobnom jedinstvu... Do{lo je,

dakle, vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinui utamni~enu realnost." (K a qo l i k h 3.5.1967).5 "Pozivam (sve) da ostavimo polemi~ke tonove i suprotstavqawa u teologiji i da je zasnujemo naduhu prou~avawa i traèwa istine u qubavi i trpqewu. Hri{}anstvo danas ima potrebu za jednomteologijom pomirewa." (Iz besede na beogradskom bogoslovskom fakultetu, E q n o j 13.10.67)6 "Na putu ka jedinstvu ne treba da se jedna Crkva kre}e prema drugoj, nego da svi zajedno ponovoosnujemo jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, koja }e postojati na Istoku i Zapadu, kao{to smo ìveli do 1054 i pored tada postoje}ih teolo{kih razlika." (Iz boì}ne poslanice 1967)7 Pri susretu sa Papom u Jerusalimu patrijarh je izjavio: "(ovo) nije samo susret izme|u dva ~ovekaod odgovornosti. On ima veliki ciq, da ponovo na|emo Hrista ( n a , p a neu r w ,me n t o ,n C r i s t o ,n ) k o ji j esamo me|u sjediwenim, a ne razdvojenim." (Iz kwige E i r h n o p o i ,str 135)8 "Intercommunio op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito u svetoj Evharistiji, to je

najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele CrkveHristove..." Ava Justin (gore cit.)9"Ovaj dijalog vodimo sa osnovnom namerom da stignemo na isti ciq, koji je zajedni~ka ~a{a kojusmo imali hiqadu godina do 1054. I tada smo imali razlike, jer smo i tada imali teologe... a imalismo svetotajinsko op{tewe." (iz besede u Londonu 13.11.67)


14/82

14

tezom pera je izbrisana anatema protiv papizma i Rimska "crkva" progla{ena je za"Sestrinsku Crkvu".1 Nakon ovoga u obra}awu Carigradskog Patrijarha i wegovihmitropolita Papi ne prime}uje se nikakvo ustezawe. Koriste se izrazi i tituleuobi~ajeni za odnose izme|u dve sestrinske Pravoslavne Crkve.2 {tavi{e, imePape se unosi u diptihe Carigradske Crkve {to je jedan od osnovnih pokazateqa

priznawa pravoslavnosti onima koji ispovedaju jeresi osu|ene Svetim Ocima iSvetim Saborima.3

Ideja o ujediwewu svih hri{}anskih, pa i nehri{}anskih konfesija, u svojojsu{tini o~igledno je samo prvi korak ka sveop{tem objediwewu celog ~ove~anstva,{to je jedan od va`nijih zadataka koji pred sobom vide patrijarh Atinagora i papaPavle VI4 Ujediwewe hri{}anskog sveta samo je prva faza u op{tem planu. Pogledpatrijarha Atinagore na nehri{}anske vere potpuno je neprihvatqiv za jednogpravoslavnog episkopa. On u potpunosti izraàva jereti~ko shvatawe Boga i vere, 5

i u istu ravan stavqa pravoslavnu veru sa raznim neznaboà~kim i jereti~kimu~ewima. Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost zamodernizacijom i reformacijom Pravoslavne Crkve, wenih crkvenih obi~aja ipravila ìvota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawima prime}ujemopotpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovog zna~aja za o~uvaweduhovnog identiteta Pravoslavne Crkve. U svakom slu~aju kao i u svim prethodnonavedenim primerima radi se o nekanonskom i jereti~kom pona{awu. Mnoge od tihizjava izazvale su burne reakcije.6

1 Nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva nije zvani~no protestvovala pred ovim nekanonskim iantipravoslavnim aktom. Proteste su, dodu{e samo uputili pojedinci i predstavnici RuskeZagrani~ne Crkve i starokalendarci. Po{to se radi o jednom nekanonskom i protivpredawskom

aktu s pravom se moè zakqu~iti da on su{tinski ne obavezuje nijednog pravoslavca da ga prihvati.2 Jedan od mno{tva primera je pozdrav patrijarha Atinagore papi Pavlu VI prilikom dolaska u Rim1967 g. "Ose}amo posebnu radost {to dolazimo u Rim vrlom Arhijereju, nosiocu apostolskeblagodati i nasledniku plejade svetih i mudrih muèva, koji u ~asti i poretku zauzima prvi presto uzajednici hri{}anskih Crkava cele vaseqene..." (K a qo l i k h ,7.12.67.)3 "Nalaze}i se pored Va{e po{tovane Svetosti uvek u duhu i srcu, posebno se se}amo Vas i Va{enajsvetije Rimokatoli~ke Crkve u molitvi, na svetoj liturgiji u sve~asnom patrijar{ijskom hramu."(K a qo l i k h 4.11.69)4 "Nadajmo se da }e se uskoro ostvariti san hri{}ana svih vremena o ujediwewu Crkava... Ovajdijalog }e dovesti do jedinstva hri{}anskih Crkava {to }e biti prvi korak ka ujediwewu usvetskim razmerama." (K a qo l i k h ,18.8.63) "Nalazimo se u vremenu u kome Papa rimski ide ispred svih

nas. Qubqeni moj brat Pavle II - zovem ga Drugim, a ne {estim zato {to je trebalo da se rodi odmahiza apostola Pavla po svome delu - pokazao je toliko dalekovidnosti i smelosti, da ga uvr{tavam

me|u najve}e pape u istoriji" (K a qo l i k h ,24.5.67)5 "Varamo se i gre{imo ako mislimo da je pravoslavna vera si{la sa neba, da druge konfesije nemajuvrednosti. Tristotine miliona qudi su izabrali islam da bi do{li do svoga Boga, a druge stotinemiliona su protestanti, katolici, budisti. Ciq svake religije je da obogati ~oveka." (O r q o ,d o x o jt u ,p o j dec. 1968)6 Kao primer navodimo neke delove intervjua patrijarha Atinagore listu E q n o j od 20.3.1970. Oveskandalozne izjave imale su za poseldicu da su ~etiri mitropolita Gr~ke Crkve na ~elu saAvgustinom florinskim, prekinuli pomiwawe patrijarha.."Danas mantija ne zna~i vi{e ni{ta,.... Mantija ne ~ini sve{tenika, sve{tenik mora da pokaèsebe bez mantije. U tome je stvar. Sigurno, treba da budemo realisti i pre svega da ne ne pla{imoistine. êsto puta kaèmo da je ovo ili ono tradicija i da treba da ostane. Gre{ka, velika gre{ka.Koliko samo obi~aja u Crkvi nije autenti~no, nije drevno, i stoga se borimo da se toga oslobodimo...

Sasvim se slaèm sa brakom klirika i posle rukopoloèwa. Rukopoloèwe nije preprekabraku....Optuùju nas da ne drìmo dobar kurs. Mnogo bih se radovao da nam predloè svoje re{eweza poku{aj sjediwewa Crkava...Mi kao sredstvo sjediwewa predlaèmo Svetu â{u. Imali smozajedni~ku â{u i kada smo bili odvojeni od Zapada do 1050. Do{lo je do Raskola i prestali smo.Do{lo je do anateme izme|u dve Crkve, Zapadne i Konstantinopoqske. {ta je prepreka?... Imamo


15/82

15

Ovo su samo neke od najradikalnijih izjava koje je izrekao Patrijarh Atinagora ikoje odraàvaju novi duh razmi{qawa Vaseqenske Patrijar{ije. Mnogo se moègovoriti o wegovim ekumenskim susretima sa papistima u Carigradu i Rimu,zajedni~kom susretu i molitvi sa Papom u Jerusalimu, famoznom "skidawu anatema"7.12.1965. godine, molitvenim skupovima sa jermenskim monofizitima i

anglikancima, poseti Rimu u oktobru 1967.g. kada je sasluìvao sa papom PavlomVI, zajedno sa wim blagosiqao okupqeni narod uz freneti~ne aplauze i blicevefotoaparata1. Ovu "pozori{nu predstavu" vide}emo opet 1979. g. prilikom posete

mnoge razlike, kaù. Koje? Filiokve? Pa, on postoji jo{ od sedmog veka, a Crkve se nisu razdvojile.Primat i nepogre{ivost? {ta se to nas ti~e? Neka svaka svaka Crkva drì svoje obi~aje. Ako toèli Katoli~ka Crkva neka to drì. Ali vas pitam, gde je ta nepogre{ivost danas, kada papa imastalni petnaesto~lani savet koji odlu~uje. Uostalom, svi sami sebe smatramo nepogre{ivim. U svomposlu, mislima u svemu. Da li te pita tvoja èna koliko }e soli da stavi u jelo? Naravno da ne. Onaima svoju nepogre{ivost. Neka ima i papa ako to èli. Mi to ne traìmo. Teolo{ki dijalog ne}edoneti rezultate. Nismo spremni i treba}e nam vekovi. Samo je jedan dijalog mogu} - dijalog

qubavi."1 Kako bismo boqe upoznali lice ekumenizma navodimo donekle skra}ene izvode iz pro-ekumenisti~ke kwige "Mirotvorci" koja podrobno opisuje ekumenisti~ku odiseju patrijarhaAtinagore. Sli~na reìja primetna je i u svim sli~nim spektaklima wegovih nasledinka iistomi{qenika.

SUSRET U JERUSALIMUSusret pape Pavla {estog i patrijarha Atinagore u Jerusalimu bio je prvi susret poglavara Rima iCarigrada u posledwih 526 godina, ta~nije od susreta u Ferari izme|u patrijarha Josifa Drugog ipape Evgenija êtvrtog. Po{to su zajedni~ki pro~itali molitvu "O~e na{", izmenili celiv mira izajedni~ki blagoslovili narod, na kraju je Patrijarh darivao papu skupocenom arhijerejskompanagijom, sa predstavom Gospoda kao U~iteqa, simvolom episkopske ~asti pravoslavnih jerarha.Prisutni Grci su uzviknuli:"Svjatjej{i, stavite mu je oko vrata!" Ovo je bilo prevedeno papi i onje sa suzama u o~ima skinuo stolu, neku vrstu epitrahiqa, dok mu je patrijarh svojim rukama, koje su

se tresle od uzbu|ewa stavio panagiju. Tada su svi uzviknuli: "Aksios (dostojan!) Aksios!" prediznena|enim pogledima ~lanova papine pratwe koji su prvi put ~uli gromki liturgijski pokli~pravoslavne hirotonije. Ovaj pokli~ bio je najre~itije priznawe jedinstva sve{tenstva svetskeCrkve. Papa Pavle {esti je priznat od strane prvoprestolnih klirika i vernog narodaa kao ~lanwihovog episkopskog tela. Ovu panagiju je papa nosio na grudima kada se vratio u Rim i prilikomsvih slede}ih susreta sa patrijarhom. Posle toga je patrijarh papi poklonio zlatni krst sa proslavehiqadugodi{wice Svete Gore, prefiwene umetni~ke obrade, a ostalim ~lanovima pratwe drugedarove sa iste proslave. Ponovo izmeniv{i re~i uzajamne blagodarnosti iza{li su na mali balkonpatrijar{ijskog dvora da bi blagoslovili narod koji je bio unaokolo saku{qen i koji im je klicao.Blagoslovili su ga i opet su zajedno jedan drugom pred narodom dali bratski celiv u Hristu, a potomse povukli.

SKIDAWE ANATEMAOd osam ~lanova sinoda patrijarha Atinagore, dokument o "skidawu" anatema potpisalo je {est.Nisu se sloìli i odbili su da potpi{u Jakov derkijski i Maksim sardski. Ceremonija je obavqena7. decembra 1965. godine istovremeno na Fanaru i u Rimu. Pravoslavnu delegaciju ~inili sumitropolit Meliton iliupoqski, arhiepiskop Jakov ameri~ki i mitropoliti Atinagora tijatirskii Hrizostom austrijski u pratwi arhimandrita Maksima Agiorgusija i |akona VartolomejaArhondonija (dana{weg Vaseqenskog Patrijarha). Pogledajmo {ta o tome kaè ekumenisti~kakwiga "Mirotvorci":"U 11.10. u patrijar{ijski hram dolazi papina delegacija na ~elu sa kardinalom LaurencijemSehanom. Obu~eni su u sve~ane stole i odvode ih do soleje. Patrijarh silazi sa svoga trona grli iceliva Kardinala, nadbiskupa i druge ~lanove pratwe. Kardinal se pewe na sporedni tron, anadbiskup seda u obli`wu stasidiju. Kada je boànska liturgija do{la do trentka ~itawaEvan|eqa, sekretar Svetoga Sinoda arhimandrit Gavril je sa amvona pro~itao zajedni~ku izjavu

pape i patrijarha." Vrhunac je nastupio kada je arhimandrit pro~itao re~i kojima:" ...tako|eodbacuju i ukidaju iz se}awa Crkve anateme koje su bile usledile, jer se}awe na wih sve do danaspredstvqa prepreku uzajamnom pribliàvawu u qubavi i stoga iste predaju zaboravu.... i kona~noizraàvaju àqewe zbog tu`nih doga|aja koji su prethodili i usledili (anatemama) i koji su usleddelovawa raznih faktora, me|u kojima je i me|usobni nedostatak razumevawa i poverewa, kona~no


16/82

16

doveli do potpunog prekida crkvenog op{tewa.." Nakon toga je patrijarh sve~ano sa trona pro~itaosve~ani akt ukidawa anatema. Istog dana u 19.00 u rimokatoli~kom hramu Svetog Duha u Carigradusluèna je pontifikalna misa i otpevana je sve~ana doksologija TE DEUM.

{ta se toga dana doga|alo u Vatikanu? "Predsednik patrijar{ijske delegacije Mitropolit

Meliton stiè u Rim u 16.00 ~asova 7. decembra. Na aerodromu ga do~ekuju vatikanskivelikodostojnici. U 20.30 patrijar{ijsku delegaciju uvode u baziliku Svetog Petra prepunuvelikodostojnika i naroda. Na ulazu mitropolit Meliton obla~i mandiju. U pratwi kardinalaJohana Vilenbransa koji je bio obu~en u puno biskupsko odjejanje kao i drugih ~lanova delegacije,ulazi u hram i sme{taju se na sedi{ta desno od centralnog oltara "Ispovedawa" odmah dopredstavnika kraqevskih ku}a. U dirqivoj i veli~anstvenoj atmosferi po~iwe slu`ba. Ulazilitija koju ~ini 2399 ~lanova Drugog Vatikanskog Koncila, patrijarsi, kardinali, nadbiskupi,biskupi u liturgijskom odjejawu zakqu~no sa Papom Pavlom {estim, koji ulazi pe{ke (pape su dotada nosili u nosiqci prim.prev.), obu~en tako|e u belu arhijerejsku ode`du sa zlatovezenommitrom nose}i u ruci arhipastirski {tap. Blagosiqa narod i uspiwe se u svoj presto." Nakonproizno{ewa razli~itih litanija i saop{tewa ~etiri posledwe odredbe Koncila, papin sekretarnadbiskup Periklo Feli}i najavquje kardinala Vilenbransa, sekretara povereni{tva za jedinstvohri{}ana, koji je nakon burnog aplauza na francuskom jeziku pro~itao zajedni~ku izjavu patrijarhai pape. Uskoro je po~ela pontifikalna misa u kojoj je sasluìvalo 24 jerarha. U jednom trenutkumitropolit Meliton je u pratwi kardinala priveden pred papin tron gde je kardinal Bea pro~itaopapski akt o ukidawu anatema na latinskom (AMBULATE IN DILECTIONE - hodite u qubavi) u komese izraàva àqewe zbog nemilih doga|aja iz pro{losti i izraàva nada da }e skidawe anatemaomogu}iti uspostavqawe punog jedinstva. Papa potom sve~ano predaje Melitonu akt izmeniv{i sawim celiv mira koji je propra}en silovitim aplauzom. Sve je to direktno prenosila papska radiostanica u sve krajeve sveta. Nakon mise papa prima u svojoj palati carigradsku delegaciju.Mitropolit Meliton je tom prilikom izjavio:"Danas se izme|u dva prva Trona Zapada i Istokaoficijelno i crkveno ostvaruje osnovna pretpostavka postepenog prevazilaèwa razlika u bratskojqubavi... Ti, kao prvi episkop Hri{}anstva i drugi po redu brat tvoj, Episkop konstantinopoqski,nakon ovog dana{weg sve{tenog doga|aja, moète ove godine da se po prvi put nakon dugih vekova,jednim ustima i jednim srcem obratite qudima, koji u Crkvi i van we, u bolu o~ekuju blagovoqewe i

mir."

P A P A P A V L E VIU K O N S T A N T I N O P O Q U

"Papa nose}i panagiju koju mu je patrijarh poklonio u Jerusalimu stiè pred kapiju Patrijar{ije.Zvona zvonko odjekuju, a okupqeno mno{tvo pozdravqa aplauzom i poklicima. Do~ekuju gamitropoliti halkidonski Meliton i derkijski Jakov. Papi prilazi sve~ana litija koju ~ine |akonii arhimandriti obu~eni u zlatotkane ode`de i prate ga do ulaska u patrijar{ijski hrama Sv.Georgija. Tamo ga ~eka Patrijarh koji nosi svoju sve~anu mandiju. Sa suzama u o~ima izmewuju celivu Hristu i zajedno ulaze unutra{wost hrama, dok tridesetopeto~lani vizantijski hor peva. "{ta jedobro i {ta lijepo nego kada bra}a ìve zajedno" (Ps. 132,1)Dvojica prvojerarha pewu se na jednu oniù platformu na kojoj su dva identi~na trona ispredcarskih dveri ikonostasa. Tu se mole, "uzimaju vreme" kao da }e zajedno da sluè. Desno od pape je

poredan Sveti Sinod i gostuju}i jerarsi. Levo od patrijarha su kardinali i nadbiskupi iz papinepratwe. Posle tropara Svetom Duhu, apostolima Petru i Pavlu i Bogorodici, slede stihovi izvelikog slavoslovqa i jektenije koje ~itaju |akoni. Po prvi put u posledwih petstotina i vi{egodina ~uje se iz jednih pravoslavnih usta gromka prozba- JO{ SE MOLIMO ZA NAJSVETIJEGPAPU RIMSKOG I ARHIEPISKOPA I PATRIJARHA NA{EG... Bila je to zaista dirqivaistorijska zajedni~ka molitva, prva pred `rtvenikom i narodom." Slu`ba je zavr{enapatrijarhovom molitvom i zajedni~kim ~itawem "O~e na{". Potom su usledili pozdravi dvojicejerarha u formi dijaloga:

PAPA: Brate, mnogoqubqeni u Hristu! Pre vi{e od tri godine Bog nam je u svojoj beskrajnojdobroti darovao da se susretnemo sa Vama u Svetoj Zemqi gde je Hristos osnovao svoju Crkvu iprolio svoju krv za wu... Danas ta ista qubav Hristova i Wegove Crkve dovodi nas da izmenimoceliv bratske qubavi ovde gde oci na{i u veri preminu{e i ispovedi{e jednim srcem Svetu

Trojicu, nerazdeqivu i jedinosu{nu.PATRIJARH: Najsvetiji i mnogoqubqeni u Hristu brate! Slava Bogu koji ~ini ~udesa koji nas jedanas udostojio u svojoj beskrajnoj qubavi i najve}oj ~asti da primimo Va{u nam toliko qubqenu i


17/82

17

po{tovanu Svetost koja nam dolazi iz starog Rima nose}i wen celiv svojoj mla|oj sestri. (CrkviNovog Rima - Konstantinopoqa, prim. prev.)PAPA: U svetlosti qubavi na{e prema Hristu i me|usobne bratske qubavi otkrivamo opet dubokujednakost na{e vere, a stvari u kojima jo{ nismo saglasni ne treba da nas spre~avaju da ose}amo toduboko jedinstvo.

PATRIJARH: Gospod nas je postepeno vodio i doveo nas pred bolne ta~ke na{e zajedni~ke istorije.I naredio nam je da dignemo zavesu koja nas razdvaja.... Ukazuju}i poslu{awe Wegovoj voqi, teìmojedinstvu svih i punom op{tewu qubavi i vere u sasluèwu zajedni~ke â{e Hristove...PAPA: Qubav nam dozvoqava da vidimo na{e jedinstvo kako raste u sasluìvawu i podsti~e nas dasve snage pokrenemo kako bismo ubrzali dolazak tog dana Gospodweg... priznavaju}i i po{tuju}ijedni druge... brinu}i se o celovitosti i uzrastawu naroda Bo`jeg i izbegavaju}i sve {to bi mogloda ga razdeli. Qubav je vitalna ta~ka, nezamewiva za rast vere, a op{tewe u istini je uslov punemanifestacije qubavi koja se izraàva u sasluìvawu.PATRIJARH: Sagradi}emo telo Hristovo, sakupi}emo ono {to je razasuto zajedni~kim crkvenimnastojawima.... usmeravaju}i teolo{ki dijalog ka principima pune jednakosti u temeqnim osnovamaistine i slobode...PAPA: Sa nelicemernom qubavqu celivamo Vas svetim celivom.PATRIJARH: Blagosloven si brate koji dolazi{ u ime Gospodwe."

Posle ovog razgovora usledila je razmena darova. Patrijarh poklawa papi zlatotkani epitrahiq iz{esnaestog veka. Na wemu je ispisana posveta koja kaè: kao znak da jo{ od Apostola imamozajedni~ko blago sve{tenstva. Kada je patrijarh stavio papi epitrahiq oko vrata narod je spontanopo~eo da kli~e - Aksios! Aksios! Papa je zauzvrat poklonio ikonu, rad slikara Trenta Logaretija,kojoj se patrijarh poklonio i celivao je. Slu`ba se zavr{ila zajedni~kim blagoslovom. Papa jeizgovorio latinski posledwi stih 2. poslanice Korin}anima, a patrijarh je zavr{io otpustom sveteliturgije. Hor je potom zapevao mnogoqetstvije Papi i Patrijarhu. "NAJSVETIJEM INAJBLA@ENIJEM PAPI RIMSKOM PAVLU [ESTOM, MNOGAJA QETA!" Usledili suburni aplauzi. Potom su iza{li iz crkve i zajedni~ki blagoslovili narod. U razgovoru koji jeusledio u Patrijar{ijskom dvoru papa je zamolio patrijarha da prilikom svoje predstoje}e posetepravoslavnim patrijarsima prenese bratske izraze qubavi i da sa svoje strane u~ini sve {to od

wega zavisi da do|e dan ujediwewa.

U 21.10. papa je do{ao u latinsku crkvu Sv. Duha. Do~ekan je gromkom zvowavom. Jedva uspeva sapratwom da se probije kroz masu naroda koji se sakupio. Me{oviti hor uz pratwu orguqa peva himnu"Christus vincit". Nakon stiha sa molitvom za papu, hor peva:"ATHENAGORAS ARCHIEPISCOPOCONSTANTINOPOLITANO ET OECUMENICO PATRIARCHA VITA, PAX ET FELICITAS

PERPETUA." Dvojica prvoprestolnika sedaju na sve~ane tronove postavqene ispred oltara. Papanosi panagiju iz Jerusalima i zlatotkani epitrahiq, a patrijarh zlatni krst pape Jovana XXIII.Slu`ba je po~ela himnom Svetom Duhu "Veni creator spiritus". Potom je papa pro~itao molitvu, anakon toga je usledilo ~itawe Apostola (Ef 3, 8-21) i Evan|eqa (Jn. 14, 23-30). Hor je opet zapevaohimnu "Ubi caritas" a onda su po~ele litanije za oba prvojerarha. Sasluèwe je zavr{eno molitvomotpusta i pro~itanim "O~e na{" na oba jezika. Nakon {to su papa i patrijarh izmenili celiv mirai zajedni~ki blagoslovili klir i narod napustili su hram dok je hor pevao "Magnificat anima mea

dominum" (Veli~a du{a moja Gospoda)

PATRIJARH ATINAGORA U VATIKANU

U petak 26. oktobra 1967.g. Papa Pavle {esti i Patrijarh Atinagora susreli su se po tre}i put. Sasuzama su izmenili izraze misti~ne qubavi, sveti bratski celiv {to je pred o~ima milionagledalaca koji su sve to posmatrali preko Evrovizije zaista ~inilo dirqivu scenu. To je bio najja~idokaz jedinstva u Hristu. Dvojica prvojerarha blagosloviv{i narod ulaze u prepuni hram u kome suve} mesto zauzeli kardinali, preko dvestotine ~lanova Biskupskog Sinoda, klir i predstavniciredovni~kih zajednica Rima, ~lanovi diplomatskog kora i druge zvanice. Na po~etku su sepoklonili pred kapelom Svetih Tajni i Bogorodice, a potom se uputili do groba apostola Petra dokje hor sikstinske kapele pevao razne himne. Tamo su se obojica tiho pomolila i patrijarh je darovao jedno vizantijsko kandilo koje je sam i zapalio. Posle toga uspiwu se na centralni oltar iznadgroba apostola Petra koji pokriva veli~anstveni Berninijev ciborij. Prvi put u istoriji papstvapored papinog trona postavqen je jo{ jedan za prvoprestolnike Starog i Novog Rima. Odatle supapa i patrijarh u~estvovali u bogosluèwu koji je u stvari bio skra}ena boànska liturgija bezproskomidije, osve}ewa darova i pri~e{}a; ne{to kao liturgija pre|eosve}enih darova, samo bez


18/82

18

carigradskog patrijarha Dimitrija Rimu. Sve ove ne~uvene aktivnosti isentimentalno-proro~ke izjave za~iwene bujnom gr~kom retorikom izazvale sunezadrìvo nezadovoqstvo i buru me|u mnogim pravoslavnim hri{}anima.Mitropolit florinski Avgustin je 1969. god. podneo predstavku sinodu zbog"nekanonskih i nepravoslavnih aktivnosti Patrijarha". Sveta Gora je jo{ ranije

protestvovala 1964.g. kada su atonski monasi osudili "ove prounijatske aktivnostii stavove Vaseqenskog Patrijarha i wegovih istomi{qenika" Oni su apelovali naPatrijarha da prestane sa ekumenisti~kim aktivnostima, a ukoliko ustraje u wimazapretili su da }e prekinuti op{tewe sa wim. Protesti dolaze sa svih strana.Poglavar Ruske zagrani~ne Crkve, mitropolit Filaret u svome pismu patrijarhuAtinagori povodom "skidawa anatema" isti~e da niko nema pravo da u ime celeCrkve ~ini ono {to je protivno u~ewu i crkvenim kanonima. On se poziva na 15.kanon Prvodrugog sabora u Carigradu iz 861 g. koji naziva "~asnim me|upravoslavnim hri{}anima" one episkope i klirike koji prekinu op{tewe sa svojimpatrijarhom ukoliko on otvoreno propoveda jeres. Sa svih strana se ~uje stav "danema kompromisa u stvarima pravoslavne vere". Kakav je odgovor Carigrada na sveovo?

Potpuno ignorisawe. Vaseqenska Patrijar{ija do dan danas nije objavila nikakavdemant, ili barem obja{wewe svojih jereti~kih stavova i aktivnosti, nego je sawima nastavila jo{ daqe. Ostale pomesne Pravoslavne Crkve ne samo da su }utkeprelazile pored svega {to se de{ava ~uvaju}i la`ni mir u Crkvi i time pre}utnoaminuju}i uvo|ewe nove jeresi u okvire Crkve, ve} su pojedini predstavniciwihove jerarhije i sami po~eli da aktivno u~estvuju u ekumenizmu prevazilaze}i~esto i "kardinale sa Fanara".

Ekumenski krugovi videli su u patrijarhu Atinagori "proroka novog vremena","duhovnog oca pravoslavne renesanse" (arhiepiskop Jakov ameri~ki)1. âsopisE k k l h s i ,a predwa~io je u pohvalama prikazuju}i ga kao svetiteqa. (E k k l h s i ,a1.15.1972). Arhiepiskop atinski Jeronim, koji je ostao upam}en kao veliki prijateqrimokatolika i ekumenista bez ikakve rezerve, povodom smrti patrijarhaAtinagore 1972.g. izjavio je da "veliki ne umiru, a Atinagora je zaista bio veliki...

evharistijskog dela koji }e se ukqu~iti onda kada sve bude spremno za sasluìvawe, odnosno kadaSveti duh to omogu}i svojim nadahnu}em. Bogosluèwe je po~elo 118. psalmom, uvodnom molitvom,~itawem apostola (Fil.2,1-11) na latinskom jeziku. Potom je usledila himna "UBI CARITAS".Pro~itano je i Evan|eqe (Jn. 13, 1-15) koga je pro~itao u vizantijskom napevu na gr~kom jeziku

Veliki Arhi|akon. Posle toga po~ele su jektenije vernih na {est jezika na koje je narod gromkoodgovarao K u ,r i e el e,h s o n . Pro~itan je prolog "uzno{ewa" sa jednom dugom papinom molitvom zajedinstvo Crkve. Nakon toga hor je otpevao pesmu: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot. Svi su pro~itali"O~e na{", posle ~ega su usledili pozdravi. Nakon ove slu`be si{li su u kriptu pred grob papeJovana XXIII gde je patrijarh Atinagora vidno uzbu|en pripalio sve}u, okadio grob i otpevaonekoliko pesama iz slu`be za upokojene. Nakon toga je na grob poloìo tri klasa uz re~i Evan|eqa:"Ako zrno ìta padnuv{i na zemqu ne umre, samo ostaje, a ako umre mnogi rod donosi." (Jn 12,24)Papa je potom rekao: "Vi predstavqate predawe Crkava Ponta, Galatije, Kapadokije, Azije iVitinije. Patrijarh mu je odgovorio: "A vi ste nosilac apostolske blagodati i naslednik plejadesvetih qudi koji su pozvani na Tron prvi u ~asti i poretku u Vaseqenskoj Crkvi."Bogosluèwe je zavr{eno molitvom Patrijarha za mir Crkve i sveta i apostolskim blagoslovomdvojice prvoprestolnika. Potom su obi{li glavni oltar dok je hor pevao himnu:"Pevajte Gospodu

pesmu novu." (Ps. 97)1Arhiepiskop Jakov je dao da se podigne velika statua patrijarha Atinagore u parku bogoslovske{kole u Bostonu. Statua predstavqa patrijarha sa putirom u ruci kako poziva sve hri{}ane naop{tewe u jednoj ~a{i. Ne bi bilo ~udo da ekumenisti jednoga dana pokrenu i proces kanonizacijepatrijarha Atinagore. To bi bio jedini "svetiteq" Crkve koji je podràvao ekumenisti~ke stavove.


19/82

19

To da je bio veliki najboqe potvr|uje ne samo wegov ìvot ve} i wegova smrt. Jernikada do sada u istoriji Pravoslavne Crkve smrt jednog poglavara nije izazvalatakvu svehri{}ansku àlost i saose}awe celoga sveta." âk je i Sve{tana op{tinaSvete Gore uputila telegram u kome izraàva molitvenu èqu "da se du{a pokojnogpatrijarha na|e u zajednici sa Zlatoustim, Vasilijem, Grigorijem i Fotijem

Velikim". Te{ko je razumeti do koje mere poltronska kurtoazija moè da dovedehri{}ansku savest. âstan je pomena primer jednog atinskog |akona koji je odbio dasluì parastos patrijarhu Atinagori po{to je on jeretik. Svakako, mnogo jepravoslavnih hri{}ana u Gr~koj koji su bili uàsnuti ne~uvenom izdajomPravoslavqa na Fanaru, ali naàlost na takve tonove retko nailazimo u izjavamacrkvenih zvani~nika. Ipak glasovi protesta dolazili su od strane velikihduhovnika kao {to su bili o. Epifanije Teodoropulos1 i otac Filotej Zervakos,iguman manastira Longovarda na Parosu koji je kao verno duhovno ~edo sv.Nektarija Eginskog na vreme osetio opasnosti ekumenisti~ke jeresi.2

Protestvovao je i mitropolit Filaret iz Wujorka svojim ~uvenim "pismima bola",zatim brojni teolozi i savesni hri{}ani iz celog sveta.

Zvani~na Srpska Crkva je pred svim ovim }utala. Jedino se ~uo glas arhimandritaJustina "elijskog, koji je u posleratnom periodu op{te apostasije i ko-laboracionizma sa bezbo`nim vlastima, bio i ostao "duhovni Patrijarh" pra-voslavnog srpskog naroda. On je duboko ose}aju}i i liturgijski proìvqavaju}i duhapostolske i svetoota~ke istine napisao povodom patrijarha Atinagore: "Apatrijarh carigradski? On svojim neopapisti~kim pona{awem svojim re~ima idelima sabla`wava ve} decenijama pravoslavne savesti odri~u}i jedinstvenu isvespasonosnu istinu Pravoslavne Crkve i vere, priznavaju}i Rimskog vrhovnogprvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u..... "

Ove re~i jasno izraàvaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stav prema patrijarhu jeretiku kao i preciznu dijagnozu osnovnih namera Carigrada koje naslednicipatrijarha Atinagore sve do danas sprovode na o~igled i pre}utno odobravawezvani~nika Crkve.

Svi ovi doga|aji i aktivnosti prvojerarha Carigradske Crkve i wegovih is-tomi{qenika {irom pravoslavnog sveta plasti~no odraàvaju osnovni duhfilosofije 20 veka koja iako razjediwena u stotinama raznih filosofskih pravacai ideologija ipak ima zajedni~ki imeniteq. Wu je mo`da najjasnije izrazio IvanKaramazov koji kaè: "Bog je mrtav, zato ~ovek postaje Bog i sve je mogu}e." Ova

misao je sr` savremenog nihilizma, anarhizma i ekumenizma. Ekumenisti upornospomiwu sintagmu "Nova Epoha". U korenu te ideje leì drevna jeres hilijazma, jer{ta bi drugo moglo opravdati takve radikalne promene i monstruozna izopa~ewa1 Arhimandrit Teofanije Teodoropulos je napisao svetoota~ki o{tro otvoreno pismo patrijarhuAtinagori u kojem raskrinkava wegovu izdaju Pravoslavne vere. Pismo je iza{lo u ~asopisu "TriJerarha" br. 1228, 1965g.2 Otac Filotej Zervakos je napisao jedno otvoreno pismo patrijarhu Atinagori u kome musvetoota~ki o{tro daje pouku o smirewu i poru~uje: "Ako zaista voli{ papu, idi i kaì mu celuistinu: - Dragi papa, po{to te volim re}i }u ti nepobitnu istinu. Slu{aj ako ima{ u{i da ~uje{.Ti si prvi u gordosti, a ja sam odmah za tobom. Ti, zbog toga {to kaè{ da si nepogre{iv, a ja zato{to me zovu Najsvetijim. Obojica smo laòvi, zato {to ni ti nisi nepogre{ivv ni ja nisam

najsvetiji. A, ako nas qudi, u nameri da nam laskaju, zovu nepogre{ivim i najsvetijim, kaìmo imistinu. Mi nismo ono {to mislite. Mi smo gre{nici. Kaìte im ono {to je Bogo~ovek, Gospod na{Isus Hristos rekao bogatom mladi}u: "{to me zove{ dobrim. Niko nije dobar osim jednoga Boga."(Mk. 10,18)..." Patrijarh je qutito vratio pismo o. Filoteju ne zadràv{i ga kod sebe kako ne biostalo u patrijar{ijskim arhivama. O r q o ,d o x o j t u ,p o j Atina 1979. godine.


20/82

20

Pravoslavqa osim ~iwenice da ulazimo u nove istorijske okolnosti, novu vrstuvremena u kojoj ideje pro{losti vi{e nisu va`ne. Osnovni rukovodilac svih ovihkretawa zapravo je duh vremena. Rimokatoli~ka "crkva" vekovima vodi borbu dapreobrazi Hri{}anstvo u humanizam. Na Drugom Vatikanskom Koncilu istaknuta jepotreba posavremewewa crkve u svakom pogledu - aggiornamento (posavremewewe).

P ap a P av l eVI proro~ki izjavquje: "VOX TEMPI - VOX DEI" (Glas vremena je glasBo`ji). Koliko je to samo suprotno svetoota~kom na~inu razmi{qawa velikogispovednika Pravoslavqa - Sv. Atanasija Velikog koji je govorio "Znajte damoramo da sluìmo ne (ovom) vremenu ve} Bogu." Bilo je, dakle, potrebno da sereforma sprovede i na Istoku. Patrijarh Atinagora je uporno radio na uvo|ewunovog duha u Crkvu ne obaziru}i se na to da time kr{i desetine kanona i celokupnusve{tenu tradiciju Crkve. Uostalom, wegovi istomi{qenici nikada nisu nipoku{avali da ga opravdaju kao teologa ili tradicionalistu. Za wih je on "proroknovog vremena" ~ije se ideje ne mogu osuditi zato {to on ve} ìvi u "novomvremenu" ispred svoga vremena i svoje generacije. Sam Patrijarh ~esto je govorio o"Tre}em dobu Svetoga Duha". Radi se o staroj hilijasti~koj ideji koju je propovedaoi Ber|ajev, a moè se pratiti u pro{lost direktno do Joakima od Fiore, aindirektno do montanista. Ideja Novog doba proìma gotovo celu evropsku misao uperiodu posledwa dva veka. Ove ideje posebno su aktuelne u mnogim savremenimpokretima obediwenim pod imenom New Age (Novo Doba), ili The Age of Aquarius(Doba vodewaka) {to ozna~ava po~etak novog astrolo{kog ciklusa i kraj jednogcivilizacijskog perioda u kome je dominiralo Hri{}anstvo. U nameri da kona~noot{krinu dveri hiqadugodi{weg carstva mira i blagostawa na zemqi, glavniinspiratori ovih ideja konstantno su forsirali pojam "progresa" koji je kqu~nare~ svih evropskih revolucija. Stalno se govori o novoj moralnosti, novompoimawu religije, bratstvu svih naroda i vera, toleranciji i kompromisu, prole}u

Hri{}anstva i potrebi reinterpretacije pojma Crkve. A sve ove pomenute idejepored wima sli~nih u oblasti politike i ekonomije sastavni su deo Novog svetskogporetka, koji ima za ciq da izvr{i prepravku Bo`jeg Poretka, i da stvori qudskocarstvo na zemqi bez Boga. Naàlost, i pored verovatno iskrenih dobrih nameranekih naivnih ekumenista, ovaj pokret sluì upravo sasvim suprotnom ciqu,uni{tewu Crkve i Pravoslavne vere i ostvarewu zemaqskoga carstva Antihrista.

PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOGAPRETHODNIKA Sadràj

Patrijarha Atinagoru je na prestolu Carigradske Crkve nasledio 1972. g. patrijarhDimitrije. Mnogi su verovali da }e Atinagorin naslednik napustiti dotada{wikurs, po{to se radilo o ~oveku koji se izme|u ostalih potencijalnih kandidata (kao{to je infamni ekumenista arhiep. Jakov ameri~ki), nije preterano isticao uekumenisti~kim nastrojewima. Me|utim ve} na osnovu wegove besede na ustoli~ewubilo je jasno da on nastavqa put svoga prethodnika. Evo wegovih re~i:

"Sa ovoga mesta, kao prvi me|u jednakim Svete Pravoslavne Crkve pozdravqamoNajsvetijeg i Najblaènijeg Papu Rimskog Pavla VI i prvog me|u jednakim u celojCrkvi Hristovoj, brata po{tovanog i starijeg, Episkopa Starog Rima i PatrijarhaZapada; najblaènije poglavare drevnih apostolskih Crkava, Wegovu Milost

Arhiepiskopa Kenterberijskog, po{tovanog poglavara Starokatoli~ke Crkve i svepoglavare Hri{}anskih Crkava, Veroispovesti i sa wima Svetski Savez Crkava...i izraàvamo svoju re{enost da u vernosti dosada{wem delu VaseqenskogPatrijarha sledujemo svetome i velikom putu velikog na{eg prethodnika


21/82

21

blaènopo~iv{eg patrijarha Atinagore I u izgradwni svepravoslavne sloge ime|uhri{}anskog jedinstva. Nikako ne}emo propu{tati svoju obavezu da nastavimodijalog najpre sa Islamom, a onda i sa ostalim ve}im monoteisti~kim religijama..."

Obratimo pa`wu na prve re~i Patrijarha. One sasvim jasno pokazuju jasan stav da

Pravoslavna Crkva nije jedina Crkva Hristova i da Patrijarh Carigrada kao prvime|u jednakim u Pravoslavnoj Crkvi nije prvi me|u jednakim u Crkvi Hristovoj,

jer to mesto pripada Papi Rimskom. Dakle, opet, identi~an stav. Fanar se pona{akao da raskola nema, kao da Rimska "crkva" nije pre deset vekova otpala odKatoli~anske i Apostolske Crkve Bo`je.

Na dan uo~i samog izbora patrijarha Dimitrija, 15. jula, na liturgiji u patrijar{ijskom hramu Sv. Georgija, sve{tenik P an aj ot i s H i n ar as je u prisustvu vi{emitropolita carigradskog prestola pri~estio grupu rimokatoli~kih turista izBelgije. Uskoro posle su usledile prve reakcije na ovaj skandal. O r q o ,d o x o j t u ,p o jizme|u ostalog zakqu~uje da ako Wegova Svetost }utke pre|e preko ovog doga|aja"t o ' e y na;i t i da n ov i p at r i jar h D i mi t r i j e n amer ava da n ast av i jer et i ;k i p ut svo gp r et ho dn i k a, [ t o ' e b i t i p r ava p r o p ast y a V el i k u C r k vu H r i st o vu."1

U svojim stavovima prema raznim hri{}anskim konfesijama kao i prema ne-hri{}anskim religijama Patrijarh koristi uobi~ajeni ekumenisti~ki vokabular.Za wega jereti~ki monofiziti Kopti i pravoslavni "nisu tu|i jedni drugima ve} su"jednostavno odvojeni". Pap i st i su b r a} a u H r i st u" kojima je dozvoqeno da za vremeliturgije ulaze u oltar (kao {to je bio slu~aj sa papisti~kim sve{tenikomE dmo n do m V ut si n o m koji je u trenutku hirotonije pomo}nog episkopa mitropolitaHalkidonskog, po svedo~ewu rimokatoli~kog gr~kog ~asopisa K a qo l i k h , stajao uz

samu ~asnu trpezu patrijar{ijskog hrama Sv. Georgija.)

U svojoj poslanici muslimanima povodom wihovog praznika Bajrama, patrijarhDimitrije im poru~uje: " Jedan Veliki Bog, ~ija smo svi mi deca, svi koji verujemo iklawamo se Wemu, èli da se svi spasemo i da budemo bra}a." Zaista te{ko jerazumeti kako mogu biti deca Bo`ja oni koji ne prihvataju wegovog Sina

jedinorodnog i kakvo je bratstvo i zajednica mogu}a sa laì i neistinom.2 Bogzaista èli da se svi spasemo, ali samo je jedno ime u kojem se spasavamo - ime IsusaHrista ( sr. DA 4,12). Svakako, ekumenisti smatraju da je na{a du`nost i obaveza daprosvetlimo zabludele istinom Pravoslavqa i da je neophodno da je propovedamomuslimanima, budistima i drugim. Ali, da li ih prosvetqujemo ~estitaju}i im

Bajram i pomirqivim re~ima govore}i im da smo svi mi bra}a i da treba da ~inimodobro, pre}utuju}i istinu da je vera wihova od "oca laì". Da li su svetinovomu~enici ~estitali Turcima wihove bezbo`ne praznike? Da li je to ~inio Sv.Kozma Etolski ili bilo koji svetiteq Crkve Hristove? Da li su Sveti Oci slali

jereticima ~estitke za wihove praznike i dolazili na wihova rukopoloèwa i

1O r q o ,d o x o j t u ,p o j god. II 167-168, 1. i 15. avgust2U vezi bratstva sa muslimanima ponavqamo re~i Sv. Vladike Nikolaja: "Bog je Tvorac sviju qudi.A Bog je Otac samo onih qudi koji veruju u Sina Bo`jega i u sinovstvo. "Koji se god odri~e Sina, tajni Oca nema, a ko priznaje Sina, taj ima i Oca". (1Jn. 2,23) - Svi su qudi stvorewa Bo`ja i

potencijalno sinovi Bo`ji. Ali istinski su sinovi Boìji "oni koji Ga primi{e i kojima se dadevlast da se nazovu sinovi Bo`ji, koji veruju u ime Wegovo, koji se ne rodi{e od krvi... nego od Boga"(Jn. 1,12-13). Ova razlika izme|u hri{}ana i nehri{}ana, tj. izme|u ro|enih i stvorenih mora senaro~ito isticati u na{e vreme vulgarne propagande da su sve vere jednake, sniùju}i planinu udoline, a ne diù}i doline u visinu planine."


22/82

22

klicali im "Aksios" - dostojan? Na kraju krajeva, da li su svi Sveti Oci bili uzabludi i bez qubavi Bo`je kada su istinu Bo`ju svedo~ili ispovedaju}i je kao

jedino spasavaju}u pod kapom nebeskom. Ideja da u~e{}em u ekumenskom pokretupomaèmo nepravoslavnim da spoznaju istinu Pravoslavqa samo je prazan izgovorili u krajwem slu~aju znak potpune naivnosti i zablude. Koliko smo za ovih

nekoliko decenija svedo~ewa Pravoslavqa uspeli da "prosvetlimo" anglikance,luterane i druge protestante koji sada na o~igled pravoslavnih episkopa drskorukopolaù ène za sve{tenike, otvoreno opravdavaju homoseksualnost, razvijajukrajwi verski sinkretizam; ili koliko smo prosvetlili papiste koji neskrivenopodràvaju razbojni~ke aktivnosti unijata u Ukrajini, Rumuniji i drugde i ni u

jednoj joti ne odstupaju od bogohulnih u~ewa o "boànskoj instituciji papskogprimata" , nepravilnog trijadolo{kog u~ewa, i drugih jeresi. Kako smo u~estvuju}iu "dijalogu qubavi" do{li do takvih impozantnih rezultata? Samo tako {to smopropovedali la`nu qubav, qubav nezasnovanu na istini. Opredelili smo se zalicemerni sentimentalizam. Sveti Maksim ispovednik otvoreno kaè:" Savetujemda jereticima kao jereticima ne treba pomagati pruàju}i podr{ku wihovombezumnom verovawu, jer ja ne nazivam qubavqu, nego ÔVEKOMR@OM iotpadawem od boànske qubavi kada neko pomaè jereti~ku zabludu na jo{ ve}upropast onih koji se drè te zablude." Neko }e mo`da da kaè da ekumenisti nepodràvaju jeres, ve} svedo~e jedinu istinu Pravoslavqa. Bez sumwe mnogo jepravoslavnih ekumenista koji u~estvuju u ovom pokretu sa iskrenim namerama,me|utim postavqamo pitawe: Koliko je jedan papista ili protestant ube|en iuveren da je Pravoslavna Crkva jedina i celovita Crkva Hristova i da su druge"crkvene zajednice" jeresi, kada pravoslavni episkopi sa po{tovawem prisustvujuslu`bama jeretika, zajedno sa wihovim biskupima blagosiqaju narod, u~estvuju upojedinim delovima "bogosluèwa", a da ne spomiwemo krajwe primere zabrane

kr{tewa jeretika, otvorenog priznawa wihovih "sv. tajni" i pri~e{}ivawe sawima. Sve ove aktivnosti upravo podsti~u jeretike u ube|ewu da smo svi mi jednoisto i da jedan rimokatolik nema potrebe da prelazi u Pravoslavqe ve} da ostane usvome "lokalnom crkvenom predawu" i tako se spase. U tom kontekstu moèmo darazumemo za{to je za unioniste pitawe uvo|ewa zapadnog kalendara tako va`no.Te{ko je, naime, ubediti prost narod koji se drì svoje vere i svojih praznika da suisto {to i Latini, me|utim kada slavimo praznike u isto vreme sa jereticima,argumenti su mnogo sna`niji. Zapad se za Pravoslavqe u su{tini interesujearheolo{ki i estetski, nalaze}i u wemu veliko duhovno bogatstvo izraza, ali ne isu{tinu bogo~ove~anske istine. Verovatno }e neki u odbranu svojih stavova navestida ne bi bilo obra}enika papista u Pravoslavqe da na{a Crkva nije u~estvovala u

ekumenisti~kim aktivnostima. Me|utim, ~iwenica je da one koji su se obratili izpapizma ili protestantizma u Pravoslavqe nisu obratili niti ih za Pravoslavqeodu{evili na{i ekumenisti na Zapadu, ve} pre svega oni koji svoju Pravoslavnuveru svetoota~ki ìve i misle (a me|u takvim velikim duhovnicima nema nijednog

jedinog pobornika ekumenizma). Najvi{e je tih obra}enika upravo odlu~ilo dapre|e u Pravoslavqe na Svetoj Gori koja je najve}i bastion pravoslavnogtradicionalizma i antiekumenizma. Ali, napomenimo da su mnogi od wih imalivelikih muka da na|u episkope koji }e ih primiti u Pravoslavnu Crkvu jer im jebilo stalo da ne remete svoje dobre odnose sa Rimom. I dan danas Svetogorci tajnokr{tavaju jeretike, jer je to zvani~no zabraweno iz Carigrada, po{to je wihovokr{tewe za Carigrad sasvim punova`no. To je pravo lice ekumenizma.

Pogledajmo, daqe, na primer, kako patrijarh Dimitrije ~estita godi{wicu us-toli~ewa papi Pavlu VI:


23/82

23

"U dubokoj zajednici qubavi slavimo sa Svetom Rimskom Crkvom desetogodi{wicuVa{eg po milosti Bo`joj izbora i ustoli~ewa na presto naslednika apostolaPetra. Proslavqamo ovu godi{wicu uz molitvu za Vas, Najsvetiji i stariji brate,za Svetu Rimsku Crkvu, za hri{}ansko jedinstvo.."1

Mnogi ekumenisti se brane da su ovakve i sli~ne izjave uobi~ajena retorika ucrkvenoj korespondenciji. Dovoqno je, me|utim, pogledati sli~ne dokumente izranijih perioda Crkve i uveriti se da to nije nikakvo opravdawe. Ovakvi izrazisasvim su uobi~ajeni u me|usobnim odnosima poglavara Sestrinskih PravoslavnihCrkava, ali nipo{to u odnosu prema predstavnicima jeresi koje su anatemisane.Pre }e biti zaista da je u pitawu duboko uverewe carigradskih prvojerarha da:papisti~ka "crkva" nije jereti~ka zajednica ve} sestrinska "Crkva Bo`ja", dapapisti poseduju ispravne svete tajne, da raskol nije posledica uvo|ewa jeresi odstrane Rima u u~ewe Crkve ve} rezultat nesre}nih istorijskih okolnosti koje semogu ispraviti dobrom voqom, zaboravom i dijalogom qubavi, te da su teolo{kerazlike u u~ewu rezultat razli~itog izraàvawa jedne iste bogoslovske tradicije.Dodu{e, jo{ ni na jednom zvani~nom pravoslavnom saboru ove ta~ke nisu usvojene,mada ih svojim delima ispoveda veliki broj ekumenista.

Pogledajmo, sada, kakav je konkretno stav patrijarha Dimitrija povodom primatapape i vrednosti papisti~kih "svetih tajni":

"...Ova Va{a poseta, bra}o, izme|u ostalog daje poseban naglasak najve}em doga|ajuove godine, navr{avawu celih deset godina od kako je Gospod ovamo doveo na{egstarijeg brata, PRVOG EPISKOPA HRI[]ANSTVA ( p r w ,t o u E p i s k o ,p o u

C r i s t i a n o s u ,n h j )...., a posebno {to imamo zajedni~ke Svete Tajne, tj. zajedni~koKr{tewe, zajedni~ku Evharistiju i zajedni~ko neprekinuto apostolsko prejemstvosve{tenstva. Ovoga ~asa u mislima grlimo qubqenog u Hristu Arhipastirast ar o gRi ma, b r at a P ap u P av l a VI i wegovu Crkvu."2

Ovakav stav sasvim je u skladu zloglasnog "Tijatirskog Veroispovedawa" mitro-polita tijatirskog Atinagore, poznatog ekumeniste, gde se izme|u ostalog kaè:"Hri{}ani veruju da istinsko rukopoloèwe i sve{tenstvo imaju i prenose:pravoslavni episkopi, kopto-jermenski i etiopski episkopi, anglikanskiepiskopi... Zato su i svete tajne anglikanaca zaista tajne Jedne Svete Katoli~anskei Apostolske Crkve kao {to su i svete tajne Rimokatolika." (O mo l o g ei ,a Q e i a t e i ,r w n

London 19753. Ovaj stav je Moskovska Patrijar{ija prakti~no ostvarila svojom

1E k k l h s i ,a 80&26 1973.2 Obra}awe patrijarha Dimitrija kardinalu Johanu Vilembrandsu 30. novembra 1977.3Kada smo ve} kod arhiepiskopa Atinagore Kokinakija nave{}emo jednu wegovu ne~uvenu izjavu kojuje objavio ~asopis Sv. Grigorije Palama br. 658 mart-april 1977. g.:"Op{te je poznato da su mnogi na{i episkopi u Evropi i Americi, jo{ mnogo pre pozitivnesinodalne odluke Moskovske Patrijar{ije, kojom se dopu{ta da se rimokatoli~ki hri{}ani uRusiji pri~e{}uju u pravoslavnim crkvama, davali i sada daju boànsko pri~e{}e Rimokatolicimai drugim hri{}anima. To, dodu{e, nije odluka cele Pravoslavne Crkve, ve} ose}aj potrebe nekih

pojedinih Episkopa, koji po svojoj savesti ne mogu da odbiju pobo`ne i verne hri{}ane od svete~a{e kojoj prilaze sa du`nom skru{eno{}u, sa verom i qubavqu. Na posledwoj sednici episkopaVaseqenske Patrijar{ije u Patrijar{ijskom Centru u ènevi (februara 1976g.) ovo pitawe jerazmotreno jer se sa time susre}u svi episkopi i deluju po ose}aju svoje savesti i proceni potrebekao i qudi koji im dolaze.


24/82

24

odlukom od 29. decambra 1969.g. kada je odlu~eno da se uspostavi intercommunio sarimokatolicima. Otac Justin Popovi} nazvao je ovu odluku Judinom i "suprotnomsvim svetim dogmatima i kanonima Pravoslavne Crkve." On daqe nastavqa:"Saovom odlukom, jedinstvenoj u istoriji Pravoslavne Crkve i wenom dogmatskom ikanonskom predawu, o svetotajinskom op{tewu sa otvorenim jereticima celo

bogo~ove~ansko telo Pravoslavqa je duboko raweno, svi Oci i svi Sinodi suobezvre|eni, crkveni dogmati i kanoni su pogaèni, Crkva Hristova, neporo~nanevesta je ba~ena na otrovno |ubri{te jeretika."

U dana{we vreme kada se aktivno radi na sjediwewu sa monofizitima veoma jezanimqivo primetiti da Carigrad jo{ i daqe ima svoj jedinstven stav o tome.Obra}aju}i se koptskom patrijarhu {enudi, patrijarh Dimitrije izjavquje:" Najblaèniji brate..... najsvetije Koptske Crkve,

Naàlost, tako je mnogo vekova pro{lo u (me|usobnoj) otu|enosti... Nakonpoznatih optu`bi sve{tenih qudi sa o b e st r a n e, raskol je za Kopte bio vi{esredstvo nacionalnog oslobo|ewa, dok su dogmatske stvari bile samo PROSTARAZLIKA U IZRAZU.1

Isti princip se moè primetiti i u odnosu prema anglikancima. U obra}awuarhiepiskopu Koganu patrijarh smelo govori:"...Jer verujemo na Istoku da je Vaskrsli Hristos prisutan do svr{etka veka uCrkvi i tamo gde je ona pomesno prisutna preko neprekinutog apostolskog pre-

jemstva kanonskog episkopa i svete tajne Evharistije koju on svr{ava. U toj verina{ Pravoslavni Istok prima Va{u Milost u ovom sve{tenom sredi{tu Pra-voslavqa..." 2

Poznato je da je jedan od osnovnih zadataka svetskog ekumenizma bio usagla{avawekalendara. Ta namera je delimi~no i ostvarena uvo|ewem gregorijanskog kalendarau nekim pomesnim pravoslavnim Crkvama, naàlost uz stra{ne i neprebolne rane iraskole koje je takav nepromi{qeni korak izazvao. Me|utim, pitawe usagla{avawazajedni~kog proslavqawa Vaskrsewa Hristovog bilo je mnogo teè usaglasitipo{to je promena pashalije prihva}ene na Prvom vaseqenskom saboru u Nikejikanonski zabrawena.3 Drugi Vatikanski koncil 4. decembra 1963.g. nalaè "da seustanovi nepokretna nedeqa za praznik Pashe...". Ovu inicijativu DrugogVatikanskog sabora patrijarh Atinagora je odu{evqeno prihvatio u svojojVaskrsnoj Poslanici 1966.g. u kojoj se zalaè da Vaskrs bude nepokretni praznikkoji bi se slavio u isti dan u celom Hri{}anstvu. Naslednik patrijarha Atinagore

tako|e se u svojoj Vaskrsnoj Poslanici 1974.g. zalaè za istu ideju. Danas pashalijajo{ nije promewena, mada je Finska Crkva na svoju ruku odlu~ila da Vaskrs slavi uisto vreme kada i ve}inski luteranci (dakle po rimokatoli~koj pashaliji). Kao i u

Me|utim, nezavisno o toga liturzi treba iskreno da procene da li su pripravni za pri{e{}epravoslavni hri{}ani koji prilaze â{i Evharistije. Da li su oni pripremqeni verom? Da li suoni spremni vi{e od drugih. Vremena nam name}u potrebu da razmotrimo licemerne i gorde stavoveo bezgre{nosti i spremnosti pravoslavnih i gre{nosti i nespremnosti rimokatolika, anglikanacai drugih hri{}ana."1E p i s k e y i j br. 169 od 15.5.1977.g. E p i s k e y i j a r )64 1.10.1982.2

Isto3 "Svi oni, koji se usude da povrede naredbu Svetog i Velikog Sabora, koji se sakupio u Nikeji uprisustvu blago~estivog i Bogu omiqenoga Cara Konstantina, u pogledu praznika spasiteqnePashe, imaju biti odlu~eni i iskqu~eni iz Crkve, ako po svojoj raspolo`nosti k prepirawu ostanuuporni protivu dobre ustanove..." 1.kanon Antiohijskog Pomesnog Sabora


25/82

25

sli~nim slu~ajevima nije bilo nikakvih protesta, iako se radi o grubom kanonskomprekr{aju. Crkvena savest na{eg vremena izgleda da spava dubokim snom.

Priznawe ostalih hri{}anskih zajednica kao istinskih Crkava Bo`jih zaekumeniste nije samo stvar kurtoazne retorike, ve} jednog dubokog uverewa da je u

wima mogu}e spasewe. U svome pozdravnom pismu patrijarhu Dimitriju kardinalVilembrands otvoreno kaè:"Na{e Crkve, kao organi spasewa nastavqaju svoju prosvetiteqsku misiju,propovedaju}i re~ Bo`ju koja nam je data u u~ewu Apostola, otelotvoruju}i noveu~enike u Hristu, sve{tenovr{e}i tajnu spasewa - boànsku Evharistiju."

Patrijarh odgovara slede}im re~ima: "Zajedno ispovedamo ono {to je Va{a, vrlonam draga, Eminencija rekla u svome obra}awu... Danas Vas primamo kao zajedni~areu svedo~ewu vernosti prema Isusu i èlimo da imamo sa Vama ovo zajedni~kosvedo~ewe pred celim hri{}anskim i nehri{}anskim svetom."1

Nekoliko godina kasnije Patrijarh }e istom kardinalu uputiti slede}e re~i:"Primamo Vas i susre}emo se sa Vama u

Documents

Jeromonah Sava Janjic - Ekumenizam