Embed Size (px)
Citation preview
novo
sads
kiJER SA SEMENOM SVE POČINJE...
Novi Sad • II godina • br. 74• četvrtak, 14. 7. 2016. • 19 dinara
VidoVdan 2001. dan kad je Srbija prestala da bude država
Pre 15 godina je vlada Zorana Đinđića izručila Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. objavljujemo svedočenje tadašnjeg američkog ambasadora i mentora doS-a Vilijama Montgomerija o kidnapovanju predsednika Srbije
Đinđićprodao Miloševića americi
2
КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА
КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА
digitalizacija.ns.rs
14. JUL 2016.
3
Impresum
glavni i odgovorni urednik Milorad Bojović
Tehnički urednik Jelena Mihajlović
redakciJa Zoran Surla, isidora Filipov,
Marija Magdalena idei Trifunović, ljiljana Zrnić
Saradnici aleksandar Pavlović, Siniša kostić
FoTo-rePorTer
Marko dabetić
lekTori Biljana rac, Mirjana lekić
iZdavač
lokal media d. o. o. novi Sad
direkTor Srđan vučurević
direkTor korPoraTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić
Bulevar oslobođenja 127,
telefon i faks 021/454-624, 450-774
Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65
hypo alpe adria Banka a. d. Beograd [email protected]
Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi
Sad, desanke Maksimović 52
„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove
kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Bačkopalanački
nedeljnik.www.nsreporter.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i
odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi
Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.
ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter
COBISS.SR-ID 293986823
uvodnik
Čim je proglašeno srcem Srbije, Ko-sovo je postalo albansko. Toj ka-sapinskoj hirurgiji prethodili su srpski politički pobačaji i biološ-ka nadmoć Albanaca. Sa smrću komunizma i dolaskom demokra-tije, albanska politika izjednačila
se s biologijom. Od centralnog organa Srbima nije ostao ni zalistak. Samo prazna reč.
U Vojvodini je biologija još uvek na strani Srba. Politika to nije još od Drezdena, Jajca, Ustava iz 1974. i Đinđićeve zloslutne odluke da izvrši novo presađivanje vitalnih delova države i Vojvodinu imenuje srpskim srcem.
Kleo mi se njegov najbliži saradnik da je Đinđić u to na kraju i poverovao. Možda su tome doprineli Ružica i Novi Sad. Tek, tvrdio je da je kosovski mit sačuvan u bačkim močvarama, a ne u Dečanima.
Iz te izvitoperene politike izrodila su se dva omnibus-zakona koja su od srpskog voj-vodstva napravila srpski po-litički vulkan. Kriznu tačku. Poprište svih vrsta naciona-lizama. Šovinizama. Prostor u kom su montaže po uzoru na radove Matveja Golovinskog naručivane češće od tamburaških pesama.
Priča o Vojvodini kao lokomotivi srpskog preporoda obična je podmetačina koja služi za ujedinjenje onih koji bi uživali da se Srbiji već danas daje 40 dana. Takva Vojvodina je poli-gon podela. Bilbord srpske nemoći koji ujedi-njuje ekstreme. Preko granice i iznutra.
Gde je pogrešio Đinđić? Rubno područje ne može biti centar države. Po prirodi stva-ri, srce Srbije mora biti Šumadija. Vojvodina je lingvistički eksperiment. Semiotički pokus. Geografska odrednica koja je bez Srbije prav-na praznina.
Dakle, Vučić ne sme ponoviti Đinđićevu grešku. Vojvođansko pitanje, koje je u pret-hodnih 15 godina triput bilo predmet raspra-va u Briselu, treba potpuno marginalizovati. Jer ako nastavimo s politikom da je Vojvodina centar srpskog političkog interesovanja, kao što je to učino Đinđić, imaćemo bujanje au-tonomaštva i ekstremizama svih vrsta. Me-đunacionalni sukobi pogodno su tle za rad službi. Zgoda za delovanje političkih avan-turista.
Mada je reč o staljinističkoj izmišljotini, au-tonomiju Vojvodine ne treba osporavati. Ne treba negirati njenu posebnost, ali je umesto paradržavnog značaja treba svesti na nivo je-zičkog idioma.
Milošević i Koštunica grešili su negirajući crnogorsku posebnost. Time su samo razjarili crnogorsku taštinu. Da su Đetićima priznali da je nebo granica njihovom čojstvu i junaš-tvu, još bismo bili jedna država.
Negiranje budi inat. Preterano povlađiva-nje, kao u slučaju Vojvodine, budi strah i nesi-gurnost. Osporavanje i glorifikacija bude dve vrste ekstrema. Srpski i separatistički. Zato po svaku cenu treba izbeći da Vojvodina pre-raste u novo Kosovo.
Vojvodina je srpska. Od te notorne činje-nice ne treba praviti crve-nu maramu. Od „Bljeska„ i „Oluje„ taj fakat je još očiti-ji. I baš zato ga ne treba pra-viti fatalnim.
Vojvođanska posebnost ogleda se u tome da je sva-kih 200 godina zaposeda neko drugi, ali kao spore-dan, plodan, ali nevažan ko-mad zemlje. Bila je rimska,
avarska, vizantijska, srpska, austrijska. Turci su je sabljom oteli Habzburgovcima i držali je 300 godina. Onda je sledećih 200 ponovo bila habzburška konjušarnica i regrutna baza. Po-slednjih 98 srpska je žitnica. Sve vreme je teri-torija gde se vrhunac junaštva meri smelošću da se prstom isproba je li pekmez vreo.
Vojvodinu ne treba zanemariti jer je dece-nijama pretvarana u neuralgičnu tačku. Ni po koju cenu ne sme se dozvoliti da preraste u epicentar. Ključni korak koji će dovesti do stabilizacije srpskih političkih prilika jeste odustajanje od pogrešnog pozicioniranja pe-riferije kao središta države, i politike. Takve anomalije, retke u prirodi, spadaju u teška, neizlečiva oboljenja. Defekt patentiran da bi se napravilo novo krizno žarište nije doneo ništa dobro. Pola Vojvođana u proteklih ne-koliko godina postali su Mađari. Ostatak se pretvorio u siromahe. Srce Srbije nalazi se na aparatima. Beograd na Vojvodinu mora delovati ne kao centrifugalna, nego kao cen-tripetalna sila, inače od srpske lokomotive neće ostati ni one dve Pajtićeve fabrike najlon čarapa.
Vučić ne sme kao Đinđić pogrešiti s VojvodinomRubno područje ne može biti centar države. Po prirodi stvari, srce Srbije mora biti Šumadija. Vojvodina je lingvistički eksperiment. Semiotički pokus. Geografska odrednica koja je bez Srbije pravna praznina
Mada je reč o staljinističkoj izmišljotini, autonomiju
vojvodine ne treba osporavati. ne treba
negirati njenu posebnost, ali je umesto paradržavnog značaja treba svesti na nivo
jezičkog idioma
14. JUL 2016.
4 14. JUL 2016.
nsreporter.rs
5
31,8odsto mladih
od 15 do 29 godina svega je zaposleno u Srbiji. Od 31,8 odsto zaposlenih, 79,8 odsto njih radi za platu, a 7,8 odsto su samozaposleni. Na prvi posao mladi čekaju u prose-ku 23 meseca.
99srednjoškolaca
je neraspoređeno nakon drugog upisnog kruga. Inače, za drugi upisni krug,ostalo je slobodno ukupno 9.270 me-sta u srednjoškolskim klupa-ma širom Srbije.
80 tona smeća
odneto je s Tvrđeve i iz pod-građa nakon četiri dana fe-stivala Egzit. U sakupljanju otpada na Petrovaradinskoj tvrđavi aktivno je učestvo-valo 80 radnika „Čistoće”.
160godina
od rođenja srpskog naučni-ka Nikole Tesle i 80 godina od proglašenja Tesle za poča-snog građanina Novog Sada obeleženo je multimedijal-nom večerom u Svečanoj sali Gradske kuće.
Dva psa, rase pitbul terijer, pobegla su iz dvorišta u Petrovaradinu i zaklala 82-godišnjeg
čoveka. Napraviti Društvo za zaštitu ljudi?Nenad Čanak, političar
Balšu optužuju lažovi i ološ da je na Mikonosu, a nije. A on onda penom iz kapučina napiše
Mykonos na zemlji i slika se...
Ok. #biti_hipster. Borko Stefanović, političar
Žena ima pravo. Pravo izbora. Imam pravo, imaš
pravo, imamo pravo.Maja Sedlarević, političarka
Od ideje i vizije velikana, do Baroza i Goldmana Saksa...
i pitamo se otkud gubitak vere u EU.Nemanja Starović, istoričar
#Tweetsider
14. JUL 2016.
XXX
6
Lekari protiv korupcije podržavaju
smene u KameniciUdruženje Lekari protiv korupcije saopštilo je da
podržava odluku Pokrajinske vlade o smeni direktora Instituta za onkologiju i Instituta za plućne bolesti u
Sremskoj Kamenici, profesora Miloša Lučića i Branislava Perina. – Njih dvojica imala su bitno mesto u vođenju zdravstvene
politike u APV. Prvi kao pokrajinski sekretar za zdravstvo, drugi kao predsednik Lekarske komore Vojvodine i član brojnih zdravstvenih
foruma. Po podacima Epidemiološkog registra za Vojvodinu, 9.500 ljudi godišnje oboli od raka, umre 6.100. Za 6.000 postoji indikacija za radioterapiju, a zbog malog broja aparata za zračenje (linearni akceleratori) na Institutu za onkologiju Vojvodine zrači se manje
od 3.000 obolelih. Znači, više hiljada onkoloških pacijenata nema priliku da se na odgovarajući način leči zbog malog
broja aparata za zračenje, što predstavlja šokantan promašaj pokrajinskh funkcionera odgovornih za zdravstvenu politiku u poslednjih 16 godina! Istovremeno, predugo čekanje na radioterapiju
snažno je podstaklo korupciju kroz pojavu trgovine listama čekanja – navodi se u
saopštenju.
7 NS DANASvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu
četv
rtak, 7
. jul
petak, 8
. jul
nedelja, 1
0. jul
Otvoren Tesla global forum
U hotelu „Norcev” otvoren je 4. Tesla global forum, festival posvećen nauci i dostignućima genijalnog srpskog
izumitelja i naučnika čiju je nagradu Bela golubica ove godine dobio i Novak Đoković. Pred stotinu studenata tehničkih
fakulteta i visokih zvanica, Tesla forum otvorio je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno istraživanje prof. dr Zoran Milošević. O Tesli su govorili direktor Muzeja Nikole Tesle Vladimir
Jelenković, vladika sremski Vasilije, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, a Nenad Janković alijas dr Nele Karajlić najavio je premijeru muzičko-
scenskog spektakla FBI – Dosije Tesla za oktobar u Srpskom narodnom pozorištu.
Počeo „Novi Tvrđava teatar”
Treći pozorišni festival „Novi Tvrđava teatar” počeo je u vili Stanković u Čortanovcima. Festival će otvoriti ansambl Bitef teatra
s plesnom predstavom „Priča o vojniku” u koreografiji Gaja Vajcmana i Ronija Havera. Do 16. jula biće izvedeno sedam predstava iz Beograda,
Novog Sada, Zagreba i Sarajeva, kao i studenata Akademije lepih umetnosti iz Beograda.
Na programu će biti predstave „Pjaf Marš” Novosadskog pozorišta (Ujvideki Szinhaz), „Art” u produkciji „Tri za groš” (Beograd), „Jazavac u Kerempuhu” Satiričnog kazališta Kerempuh (Zagreb), „Naš razred” Kamernog teatra 55 (Sarajevo) i „Duh koji
hoda” Srpskog narodnog pozorišta (Novi Sad).
Sve više turista dolazi u Novi Sad
Novi Sad su u prvih pet meseci ove godine posetila 64.522 turista, što predstavlja porast od istog perioda (januar–maj)
prošle godine za 14,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Od toga domaćih turista bilo je 28.752 (rast za 13,6%), a stranih 35.800 (rast za 15,8%). Prema istom izvoru, u
periodu januar–maj 2016. godine ukupno je ostvareno 129.290 noćenja, što predstavlja porast od 26%. U maju ove godine na teritoriji Novog Sada
ukupno je boravilo 20.580 turista, što predstavlja porast od maja prošle godine za četiri odsto. Od toga je domaćih turista bilo 9.374 (rast za 4,3%), a stranih 11.206
(rast za 3,7%). U maju ove godine ukupno je ostvareno 36.077 noćenja, što predstavlja porast od 9,6% od prethodne godine.
ponedeljak,11
. jul
subota
, 9. ju
l
GSP-u isporučeno deset novih autobusa
Gradskom saobraćajnom preduzeću isporučeno je deset novih zglobnih autobusa, čime je nastavljena obnova voznog parka. Svi
autobusi su niskopodni, klimatizovani i imaju ugrađene platforme za olakšan ulazak osobama s invaliditetom.
– Posle više od decenije JGSP „Novi Sad” kupilo je nove zglobne autobuse. Uskoro stiže i devet novih solo autobusa, što znači da je u poslednjih 18 meseci
JGSP „Novi Sad” kupio 35 autobusa, kako podrškom iz kapitalnih subvencija Grada tako i svojim poslovanjem – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.
14. JUL 2016.
Foto: N
ikola
Kukin
nsreporter.rs
7
Počeo „Novi Tvrđava teatar”
Treći pozorišni festival „Novi Tvrđava teatar” počeo je u vili Stanković u Čortanovcima. Festival će otvoriti ansambl Bitef teatra
s plesnom predstavom „Priča o vojniku” u koreografiji Gaja Vajcmana i Ronija Havera. Do 16. jula biće izvedeno sedam predstava iz Beograda,
Novog Sada, Zagreba i Sarajeva, kao i studenata Akademije lepih umetnosti iz Beograda.
Na programu će biti predstave „Pjaf Marš” Novosadskog pozorišta (Ujvideki Szinhaz), „Art” u produkciji „Tri za groš” (Beograd), „Jazavac u Kerempuhu” Satiričnog kazališta Kerempuh (Zagreb), „Naš razred” Kamernog teatra 55 (Sarajevo) i „Duh koji
hoda” Srpskog narodnog pozorišta (Novi Sad).
Preminuo Goran HadžićBivši predsednik Republike Srpske Krajine i haški
optuženik Goran Hadžić (58), koga je Tribunal u aprilu prošle godine pustio na privremenu slobodu iz zdravstvenih razloga, preminuo je oko 20 sati u Kliničkom centru Vojvodine. Imao je
tumor na mozgu, a u aprilu prošle godine pušten je na privremenu slobodu zbog lečenja. Suđenje u Hagu je aprila ove godine prekinuto na
neodređeno vreme. Od tada je živeo u Novom Sadu.Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u
leto 2011. godine. Suđenje je počelo u oktobru 2012. i prekinuto je u oktobru 2014. godine, kada mu je pozlilo u sudskom pritvoru. Odbrana je tada precizirala da Hadžić
boluje od tumora na mozgu i da je bolest „u završnoj fazi”.
Sve više turista dolazi u Novi Sad
Novi Sad su u prvih pet meseci ove godine posetila 64.522 turista, što predstavlja porast od istog perioda (januar–maj)
prošle godine za 14,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Od toga domaćih turista bilo je 28.752 (rast za 13,6%), a stranih 35.800 (rast za 15,8%). Prema istom izvoru, u
periodu januar–maj 2016. godine ukupno je ostvareno 129.290 noćenja, što predstavlja porast od 26%. U maju ove godine na teritoriji Novog Sada
ukupno je boravilo 20.580 turista, što predstavlja porast od maja prošle godine za četiri odsto. Od toga je domaćih turista bilo 9.374 (rast za 4,3%), a stranih 11.206
(rast za 3,7%). U maju ove godine ukupno je ostvareno 36.077 noćenja, što predstavlja porast od 9,6% od prethodne godine.
ponedeljak,11
. jul
GSP-u isporučeno deset novih autobusa
Gradskom saobraćajnom preduzeću isporučeno je deset novih zglobnih autobusa, čime je nastavljena obnova voznog parka. Svi
autobusi su niskopodni, klimatizovani i imaju ugrađene platforme za olakšan ulazak osobama s invaliditetom.
– Posle više od decenije JGSP „Novi Sad” kupilo je nove zglobne autobuse. Uskoro stiže i devet novih solo autobusa, što znači da je u poslednjih 18 meseci
JGSP „Novi Sad” kupio 35 autobusa, kako podrškom iz kapitalnih subvencija Grada tako i svojim poslovanjem – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.
sreda, 1
3. jul
14. JUL 2016.
Pokrajina zainteresovana za RTV
Saradnja Pokrajinske vlade preko Pokrajinskog sekretarijata za
kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i pokrajinskog javnog servisa biće nastavljena i
unapređena, dogovoreno je na prvom sastanku pokrajinskog sekretara
Miroslava Štatkića i generalnog direktora Radio-televizije Vojvodine Miodraga Koprivice. Razgovarano je o zajedničkim projektima, ali i o
izgradnji nove zgrade RTV.– Jasno je da je to servis koji je
izuzetno značajan ne samo za Pokrajinu nego i šire. A mi smo kao
sekretarijat vrlo zainteresovani da tesno sarađujemo s Radio-televizijom Vojvodine, zato što su naši programi u okviru sekretarijata
direktno vezani za sam medij, s jedne strane, a i za programe koje ćemo imati u toku sledećeg perioda
– rekao je Štatkić.
utora
k, 12. ju
l
8 14. JUL 2016.
Predsednik vojvođanske vla-de Igor Mirović izjavio je da su kadrovske promene na Radio-televiziji Vojvodi-ne izvedene po zakonu. On je rekao da procesi prome-na u pokrajinskom javnom
servisu imaju svoju formu, koja je u svemu urađena u skladu s propisima. Predsednik vojvođanske vlade rekao je da zato ne razu-
me proteste u vezi s promenama na RTV, iako ih prati. On je takođe rekao da niko od novopostavljenih ljudi nije funkcioner nijedne stranke.
– Ukoliko je bilo kršenja bilo koje forme, naravno da treba da se izvrši analiza. Ali u suštini, proces je tekao na jedan profesio-nalni način, bez upliva političkih stranaka. Istekli su mandati ranijim sazivima. O tome su oni koji odlučuju u nadležnim regulator-
nim telima mnogo vodili računa da do kraja mandata u potpunosti bude poštovana rani-ja odluka kada je reč o imenovanju ljudi na važna mesta – rekao je Mirović u intervjuu za Radio slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, na vodeće po-zicije postavljeni su ljudi iz same medijske kuće.
– Niko nije došao sa strane, niko nije do-šao iz reda članova ili simpatizera bilo koje političke stranke, makar ne u delu onih koji su opšte poznati javnosti, koji učestvuju na izborima, koji su na izbornim listama, koji su članovi glavnih odbora predsedništva najužih rukovodstava stranaka – rekao je Mirović.
Upitan da li može garantovati da ti ljudi nisu bliski vlasti, Mirović je rekao da apso-lutno može da garantuje da nisu u toj for-malnoj strukturi.
– Da li misle na određeni način i za koga glasaju, to ne mogu da garantujem. To je njihovo pravo – kazao je Mirović.
Za građanske proteste u Novom Sadu re-kao je da „pažljivo osluškuje” šta poručuju građani s demonstracija koje se održava-ju u Novom Sadu, ali da se s njima duboko ne slaže, posebno ne s onima koji su sme-ne u vojvođanskom javnom servisu nazvali čistkama. Pažljivo osluškujem šta ti ljude govore. Imaju pravo da izražavaju nezado-voljstvo, ali ja se s njima duboko ne slažem. Argumenti su na strani onih koji su svojim profesionalnim odnosom, poštovanjem pro-cedura, činjenicom da su u samoj kući uspeli da naprave okvir, model i ideju za poslovanje i delovanje RTV Vojvodine, taj svoj model predstavili, dobili podršku nezavisnih tela i uglednih ljudi koji su u Upravnom odbo-ru. Političkih stranaka tu nema – rekao je Mirović.
On je rekao da bi mogao razumeti da je iko ikada na tom protestu rekao da je neko od novih članova upravljačkog tima RTV Voj-vodine član političke stranke ili neko ko je blizak ili je učestvovao na nekom forumu koji je potpisao peticiju za podršku nekom od aktuelnih lidera u političkom životu ili bilo šta pronašao.
– Ovde se radi o sukobu dveju koncepcija. U ovom trenutku je jedna koncepcija, koja je objektivnija i umerenija od ove druge, do-bila podršku nezavisnih tela. To poštujem – rekao je Mirović.
U maju ove godine smenjeno je 14 ured-nika i novinara te medijske kuće, a na na-kon toga je nastao pokret Podrži RTV, čiji je glavni zahtev da članovi Upravnog odbora RTV podnesu ostavke i da budu poništene sve njihove odluke.
Pažljivo osluškujem šta ti ljude govore. Imaju pravo da izražavaju nezadovoljstvo, ali ja se s njima duboko ne slažem
Predsednik vojvođanske vlade o Protestima i Pokrajinskom javnom servisu
niko nije došao sa strane, niko nije došao iz reda članova ili simpatizera bilo koje političke stranke
Mirović: Na RTV sve po zakonuAutor: Ivan Jović
nsreporter.rs
914. JUL 2016.
Na trećoj sednici Skupšti-ne grada izabrano je de-vet novih direktora pre-duzeća i ustanova čiji je osnivač grad. Imenovani su i predsednici i članovi skupštinskih saveta i ko-
misija. Sva kadrovska rešenja usvojena su vrlo brzo glasovima većine. Opozicija je bila mlaka. Rasprave gotovo nije ni bilo. Ćutlji-vi su bili čak i odbornici DS-a, koji se uvek javljaju za reč. Sednica je trajala nešto više od dva sata i na njoj su potvrđene ostavke dosadašnjih direktora.
Početak promena. Naprednjak Miloš Egić, dosadašnji načelnik Uprave za urba-nizam, zamenio je na čelu JKP „Gradsko zelenilo” stranačkog kolegu Aleksandra Bogdanovića. Dušan Radojičić (SNS) novi je direktor JKP „Put”, umesto Željka Dža-kule (SNS) . Iz naprednjačkog kadra je i Ne-nad Barac, koji će voditi JKP „Informatiku” umesto Dejana Čelara (Treća Srbija). Za vr-šioca dužnosti direktora Spensa izabran je Milan Jarić iz SDPS-a umesto Aleksandra Šukića (DSS), dok je Liga socijaldemokra-ta Vojvodine dobila da vodi tri preduzeća. Direktor JKP „Tržnica „ Dušan Bajić zame-nio je Miloša Tubića (DSS), Gvozden Perko-vić je na čelu JKP „Vodovod i kanalizacija” umesto Miloša Stanisavljevića (Pokret 3D), a Nada Ilić zamenila je Slobodanku Mihailo-vić u Apotekarskoj ustanovi „Novi Sad”.
Dosadašnji v. d. direktora „Stana„ Goran Zarić (SPO) imenovan je za direktora Stam-bene agencije grada umesto Ratka Rogana (3D), a Stambenoj agenciji potpuno je zame-njen sastav Upravnog odbora. Odbornici su obavešteni i o tome da je dr Mirko Šipovac podneo ostavku na mesto direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika, a zasad niko nije predložen kao njegova zamena.
Na istoj sednici gradskog parlamenta ime-novan je Siniša Jokić za novog direktora Za-voda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, dok je Laslu Silađiju potvrđen izbor za direktora Ustanove za izradu tapiserija „Atelje 61”.
U ostalim javnim preduzećima ostaće do-sadašnji direktori.
Glatko i radna tela. Najglasniji u kritici novih direktora bio je Đurađ Jakšić (SRS), koji je rekao da oni nisu poznati široj
javnosti i da većina ima sumnjive diplome. Za razliku od izbora rukovodilaca preduze-ća, stranke u opoziciji gradskog parlamenta nisu imale primedbe na kadrovanje u skup-štinskim radnim telima te je oko 200 ka-drovskih rešenja usvojeno gotovo bez po-lemike.
Savet za budžet i finansije vodiće Petar Ćirović, a zamenik će mu biti Rade Basta. Slobodan Veselinović je predsednik Saveta za komunalne delatnosti, a Jelena Marin-ković Saveta za urbanizam, poslovni pro-stor i stambena pitanja. Na čelo Saveta za zaštitu životne sredine izabran je Slobodan Cvetković, dok će Bojan Vulin voditi Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i društvenu brigu o deci i omladini. Novi predsednik Saveta za kulturu je Đula Kiš, Saveta za obrazovanje i sport Miloš Pajo-vić, a doc. dr Miroslav Kopanja novi je pred-sednik Saveta za statutarna pitanja i lokal-nu samoupravu. Savet za javni red i mir i bezbednost vodiće Dušan Popović, Savet za mlade mr Slobodan Cvetković, Savet za praćenje primene etičkog kodeksa mr Maja Sedlarević, nova predsednica Saveta za oso-be s posebnim potrebama je Sonja Rada-ković, a Saveta za ekonomski razvoj grada Branislav Bogaroški. Komisiju za propise vodiće Siniša Kresojević, dok će zamenica predsednika Skupštine grada Branka Be-
žanov biti na čelu Komisije za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju.
Nova sednica o budžetu. Kristina Me-neši izabrana je za predsednicu Komisije za nazive delova naseljenih mesta i javnih služ-bi, a Marko Jovanović biće na čelu Komisije za predstavke i predloge. Odbornica Cvija Vasić vodiće Komisiju za stambene poslove, a Mirjana Vasilić Komisiju za rodnu ravno-pravnost.
Skupština je izglasala mr Dušanku Đokić za predsednicu Nadzornog odbora Doma zdravlja „Novi Sad„. Evidentirane su ostav-ke predsednice UO Muzeja grada Dragane Kraguljac, predsednika UO KC „Mladost” Dušana Kovačevića i predsednice Nadzor-nog odbora Centra za socijalni rad Jelene Kešelj.
Zakazana je i nova sednica za petak, jer je potrebno da se usvoji završni račun budže-ta za 2015. godinu. Zbog izbora, Novi Sad je zakasnio sa zakonskom obavezom da se usvoji završni račun.
Na dnevnom redu naći će se i izveštaji o radu gradskih preduzeća i ustanova tokom 2015. godine. Postoji mogućnost da će se 22. jula održati još jedna sednica Skupštine gra-da ukoliko bude potrebno i ako bude nekih materijala iz Gradskog veća.
Nove čelnike u v. d. stanju dobilo je devet gradskih preduzeća i ustanova. Rasprave gotovo nije ni bilo, čak su i odbornici DS-a bili ćutljivi
SkupštiNa grada: OdbOrNici brzO završili kadrOvaNje
direktori lako do foteljaAutor: Marija Magdalena idei trifunović Foto: Marko dabetić
14. JUL 2016.14. JUL 2016.10
pod lupom
Reporter istražuje kako su monstRuozni zločinci
stigli među nas
Vratite komunizam da nam deca
mirno živeLjudi se s pravom pitaju kako se u Brozovo
vreme živelo bezbedno, a danas nasilje viri na svakom ćošku – kaže advokat Božo Prelević
Devojčice Anđeli-na, Tijana i Mari-ja, bezbrojne žene i devojke kojima je jedini greh što više nisu mogle da trpe nasilje, namerne i
slučajne žrtve kao za rat naoružanih masovnih ubica... nažalost, spisak se nastavlja dok se država tek budi iz narkotičke uljuljkanosti u sjajan pra-vosudni sistem ovenčan zelenim EU svetlom. U životu, slabašne državne institucije i socijalna beda ruku po-druku i dalje stvaraju efekat društve-nog ekspres lonca iz koga svaki čas izbija para zločina.
Nož, sekira, automatska puška i davljenje samo su deo modusa ope-randi krivičnih dela koja vrište s na-slovnih strana dnevnih listova. Go-tovo iz dana u dan. A nekad nije bilo tako. Bivša država je tri puta veća od sadašnje, ali su teški zločini bili izuzetak a ne pravilo. Izgleda da je socijalizam znao šta da radi s krimi-nalcima.
Poželjno nasilje. Ljudi se s pra-vom pitaju kako se u Brozovo vreme živelo bezbedno, a danas nasilje viri na svakom ćošku – kaže advokat Božo Prelević.
– Nekad je direktor vodio računa o zaposlenima, nastavnici su razgova-rali i smirivali napasnike još u škol-
skim klupama, roditelji su gledali s kim im se deca druže, pozornici su znali šta se dešava u kraju i ko može da pravi probleme, loše društvo je bilo prokazano... Ako danas nekog prijavite policiji, možete očekivati da vam sutra neko razlupa automobil ili glavu. Nekad se znalo ko je psihički labilan, ko je sklon nasilju, ko može da ima oružje. Pre 25 godina nasilje je bilo sankcionisano a sad je poželj-no. Vođa navijačke grupe je najnasil-niji među njima, a njega sad vode u skupštinu. Neki navijači preuzimaju na sebe tuđa krivična dela kako bi se dokazali u društvu.
Psihičko pucanje. Eskalacija na-silja ne može se sprečiti na način koji obećavaju vlasti – smatra Prelević.
– Ne mislim da je rešenje u pove-ćanju zatvorskih kazni, praksa je po-kazala da to jednostavno ne deluje. Zločina ne bi bilo da institucije rade bolje, da se vodi prva briga o dušev-no bolesnim. Da se ne dogodi da tek nakon masakra u Žitištu saznajemo da se počinilac bavio preprodajom oružja. Rat i posledica rata, osećaj teskobe i bezizlaznosti dovodi lju-de na rub psihičkog pucanja. A još ih mediji bombarduju slikom i rečima da je poželjno ono što je loše i ka-žnjivo.
U vreme socijalizma živeli smo u uređenom sistemu u kome smo do-
bijali kućno i građansko vaspitanje – ističe psihoterapeut Zoran Milivo-jević.
– Držali smo se reda, znalo se šta je dobro a šta loše, ali i ljudi su bili za-dovoljniji društvenim statusom po-što razlike nisu bile velike. Država je, naravno, imala silu, ali nije ona bila primarna, već stav i ponašanje ljudi. Onda su došle devedesete, u kojima su živeli ljudi vaspitani u socijaliz-mu. Međutim, bili su isuviše zauze-ti brigom o golom preživljavanju pa su im deca ostala ili zanemarena ili razmažena.
Ništa preko kolena. Deca de-vedesetih nisu usvojila pravila kao njihovi roditelji, štaviše postala su ravnodušna prema drugima – kaže Milivojević.
– Društvo odjednom više nije bilo povezano, nestalo je solidarnosti, svako je gledao svoja posla. Ljudi su nam postali predmeti koje treba isko-ristiti i prevariti. Ta deca vaspitana u devedesetim sad su ljudi sa sasvim drugačijim shvatanjima nego starije generacije. Kad tome dodamo gubitak nade, a on naročito pogađa muškarce koji ne mogu da obezbede egzisten-ciju za porodicu zbog čega osećaju manje vrednim, kao i nesputano is-poljavanje ljubomore, događaju nam se strašni zločini. Svakako treba reći i da tome doprinose vrela leta, koja nisu okidač ali jesu, da tako kažem, podmazivač za teške zločine.
Država treba da reaguje, ali ne pre-čicom – napominje Milivojević.
– Mora da istupi neko važan i kaže da stvari treba menjati, ali ne preko kolena, već da se najpre istraže uzro-ci. Treba sakupiti najumnije ljude da
Autor: zoran surla
Posle 45 godina ad-vokatskog
iskustva i bezbroj
zastupanja okrivlje-
nih, mogu reći da
ranije nije bilo u tom
broju i u toj meri tako
teških i traumatič-nih krivič-
nih dela kao danas
Vava Horovic, advokat
14. JUL 2016.
nsreporter.rs
14. JUL 2016. 11
analiziraju stanje, da razjasne šta nam se dešava i predlože mere odgovora na nasilje. Tek na kraju dolazi država sa zakonima i prisilom – napominje novosadski psihoterapeut.
Naslađivanje nasiljem. Strašni zločini nisu novost, ali je nesporno da ih je u vreme socijalizma bilo manje, kaže psiholog Aleksandra Janković.
– Drugačije su bile vrednosti, dru-gačiji obrasci ponašanja. Nekad su građani hvatali atentatore, a danas se niko ne bi ni osvrnuo ili bi foto-grafisao scenu da uhvati trenutak sla-ve na društvenim mrežama. Došli su sukobi devedesetih, a s njima stvarne i odložene ratne žrtve. Nakon scena svireposti mnogi ne mogu da osta-nu isti. Krv, nasilje, pedofilija, uža-sne perverzije koje normalni um teš-ko može i da pojmi sad su udaljeni od ljudi na samo jedan klik mišem. Kad po službenoj dužnosti pogledate pretraživanja pristojnih građana na internetu, ne možete prihvatiti da je to istina.
A šta tek reći za psihopate, koji ima-ju neverovatnu moć pretvaranja – na-pominje Jankovićeva.
– Čekaju trenutak kad će se nasla-đivati ne samo zločinom nego i time što su konačno u društvu svojih pret-hodnika, već medijskih eksploatisa-nih bolesnih uzora. To je patološko zadovoljstvo da se postane poznat, pa bilo kako. Osim toga, zašto ne reći da i mediji brutalnim iznošenjem detalja koji se tiču samo istrage uništavaju žrtvu, oduzimaju joj svako dostojan-stvo. Kako ih sprečiti? Pre nego što deluju, šalju male, ali uočljive signale o svom devijantnom ponašanju. Kad muče životinje, kad im prebijaju i sa-
kate noge... to je jasan znak o kakvoj se osobi radi i šta sve može da učini ljudima. Jasno je, međutim, da nije lako bližnjima ni da poveruju u to, a kamoli da nešto preduzmu. To se upravo dogodilo u porodici osumnji-čenog za strašan zločin kod Zaječara. Zbog toga svi moramo otvoriti četve-ro očiju – upozorava Jankovićeva.
Besplatni psihološki pregle-di za sve. Posle 45 godina advokat-skog iskustva i bezbroj zastupanja okrivljenih, mogu da kažem da ranije nije bilo u tom broju i u toj meri tako teških i traumatičnih krivičnih dela kao danas, posebno kad se govori o masovnim ubistvima, kaže advokat Vava Horovic.
– Uzroke eskalacije strašnih zločina vidim u nedovoljnoj preventivi kojom bi se sprečila ovakva dela. Pod pre-ventivom podrazumevam viši stepen zdravstvene i socijalne kontrole ko-jom bi se svima omogućili besplatni neuropsihijatrijski i psihološki pre-gledi. Time bi se otkrile osobe koje boluju od bilo kog oblika poremećaja psihičkih funkcija ili devijantnog po-našanja, a zatim bi im bila i pružena puna zdravstvena zaštita. Tako bi bili zaštićeni i svi drugi građani.
Drugi razlog vidim u posttraumat-skim sindromima – navodi Horovic.
– Oni su najčešće posledica ra-tova na području bivše države jer je celo građanstvo, a posebno uče-snici sukoba, saznalo, videlo ili čak učestvovalo u mnogim zločinima i zverstvima. Na taj način dobili su sliku, makar relativnu, o dozvolje-nosti zločinačkog ponašanja. Kao treću bitnu stvar izdvojio bih da se i dalje čuvaju znatne količine muni-
cije i oružja koje nije dozvoljeno. Ne treba zaboraviti da je ono devedese-tih godina deljeno, a tu posebno po-drazumevam vojsku, kako paravoj-nim formacijama tako i građanima prilikom odlaska na ratišta i to bez kontrole i evidencije, kao i obaveze da se vrati ili uništi.
Ne bere se trulo voće. Narav-no da je u vreme socijalizma država bila oštrija, ali...
– Odavno je poznato da ne postoji pravolinijska jednakost između po-većane represije i smanjenja posledi-ca. Čak ni smrtna kazna nije mogla da spreči zločince, veća represija ne donosi rezultate bez dobre preven-cije. Znate, ne može se brati trulo voće. Drvo treba zalivati i paziti da ne istruli. A ako se to dogodi, tru-le plodove moramo baciti jer ako je-demo trulež, sve će istruliti – rekao nam je Horovic.
Nažalost, užasne stvari događaju se otkad je sveta i veka – ističe advo-kat Branislav Tapušković.
– Pogledajte u svetu, gotovo sva-kodnevno stižu izveštaji iz SAD o masovnim ubistvima, u uređenoj državi kao što je Norveška ubijeno je 77 ljudi, gotovo sve deca, koliko je samo slučajeva pedofilije otkriveno i neotkriveno u visokom katoličkom kleru... Razumem ogorčenje javno-sti i bol porodica, ali izlaz je jedino u jačoj prevenciji, a nikako vraćanju smrtne kazne, kao što se može čuti. Osim toga, ne treba toliko i na takav način izveštavati o ovakvim zločini-ma, jer iz petodecenijskog iskustva branioca mogu da kažem da to samo provocira ljude koji su u sličnim situ-acijama.
Psihopa-te čekaju trenutak kad će se
naslađiva-ti ne samo
zloči-nom nego i time što
su konač-no u druš-tvu svojih prethod-nika, već medijski eksplo-atisanih bolesnih
uzoraAleksandra
Janković, psiholog
14. JUL 2016.14. JUL 2016.12
Драги суграђани,
Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.
Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.
Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.
Ваша Новосадска топлана
14. JUL 2016.
nsreporter.rs
14. JUL 2016. 13
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u četvrtak, 14. jula u 19.30 organizuje se autorsko tumačenje izlož-be „Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Stojan Aralica„. Ciklus izložbi „Pavle Beljanski – prijatelj umetnika„ smišljen je s ciljem da naglasi značaj
legatarskog podviga darodavca Pavla Beljanskog u nastajanju jedne od najcelovitijih muzejskih zbirki nacionalne moderne umetnosti. Dug i dinamičan život Stojana Aralice (1883–1980) bio je pun životnih i umetničkih okolnosti koje su ga upućivale na različite strane Evrope. Sedam decenija njegovog stvaralaštva obeležilo je jugoslo-vensku likovnu scenu, posebno segment okrenut kolorizmu. Kao žitelj Zagreba, a potom i Beograda, ostavio je traga u kulturnom životu obaju umetničkih centa-ra. Studiranje u Minhenu i Pragu, boravci u Španiji, severnoj Africi, Italiji, Parizu, Stokholmu doprine-li su da ovaj Ličanin, rođen u Škarama, postane deo evropske umetničke scene i razvije kosmopolitski duh. Savremenik Nadežde Petrović, Koste Miličevića, Milana Milovanovića, već to-kom studija u Minhenu kreće se u krugu stvaralaca koji će obeležiti umetničku scenu na jugoslovenskom prostoru, kao što su Miroslav
Kraljević, Vladimir Becić, Vilko Gecan, Zlatko Šulentić, Danica Jovanović, Živorad Nastasijević, Kosta Josipović, Ljubo Babić, a ka-snije se druži i s Petrom Lubardom, Markom Čelebonovićem, Mili-vojem Uzelcem, Marinom Tartaljom i mnogim drugim.Sve do kraja života bio je društveno aktivan. Sarađivao je i družio
se s umetnicima i značajnim ličnostima svog vreme-na, među kojima je bio i Pavle Beljanski. Bez obzira na to gde je boravio, bio je prihvaćen kao zanimljiv sagovornik, kosmopolita, poliglota, svojevrsni kozer, rekli su u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Autorka Jasmina Jakšić Subić je ovom izložbom obuhvatila stvaralaštvo Stojana Aralice, prijatelj-ske veze Pavla Beljanskog s umetnicima, kao i lični život slikara. Izložba predstavlja i jedno od cen-tralnih dešavanja u Spomen-zbirci kojim se tokom 2016. godine obeležava pet i po decenija od otva-ranja muzeja za javnost, kao i 45 godina od otva-ranja Memorijala umetnika. Na postavci je prika-zano 19 slika iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i
privatnih kolekcija iz različitih faza umetnikovog stvaralaštva, a pored dokumentarnog segmenta izloženi su i crteži iz Doku-mentarnog fonda muzeja. Izložba je otvorena do 28. avgusta 2016. godine.
Pavle Beljanski prijatelj umetnika
Ove godine obeležava se
pet i po decenija od otvaranja
muzeja za javnost, kao i 45 godina
od otvaranja Memorijala
umetnika
CineStar otvara najveći bioskop u VojvodiniNovi „CineStar” multipleks, najveći u Vojvodini i prvi sa 4DX formatom u Srbiji, biće otvoren 15. jula u tržnom centru „BIG” u Novom Sadu.Ispred zgrade bioskopa biće priređena zabava za posetioce. Služiće se besplatno piće i kokice, a kaskaderi maskirani u filmske superheroje izvodiće akrobacije. Predviđen je nastup i članova studija „Vojvodina dens„, vatromet, nastup di-džejeva. Ulaz na dvočasovnu proslavu biće slobodan za sve građane, a iste večeri počinju i prve filmske projekcije.
Grad će isplatiti subvencije vrtićimaGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predstavnici Saveta roditelja privatnih vrtića Novog Sada dogovorili su se da će grad isplatiti subvencije jul‒ avgust 2016. godine u punom iznosu prema kriterijumu prisutnosti deteta u vrtiću.Gradonačelnik je na sastanku u Gradskoj kući razgovarao sa Stefanom Samardžićem, Dijanom Seratlić i Milicom Okiljević Ćućuz, koji su predstavnici Saveta roditelja, saopšteno je iz Kabineta gradonačelnika.‒ Vučević i Savet roditelja saglasili su se da će kao partneri učestvovati u izradi buduće Odluke za narednu školsku 2016/17. godinu, kao i da će sarađivati i zajednički razmatrati ono što je u najboljem interesu dece u Novom Sadu ‒ kaže se u saopštenju.
Spomen-zbirka novosadskog darodavca Ciklus izložbi otvara postavka radova čuvenog umetnika Stojana Aralice
Reporter vas vodi u bioskop
petak, 15. jul1 x 2 - Legenda o Tarzanu
3D (20.15)
ponedeljak, 18. jul1 x 2 - Ledeno doba 2D,
titlovano (21.00)
Pozovite nas u četvrtak od 12 do 12.10 na broj telefona
450-261.
14
Novosadski reporter istražuje pozadiNu i uzroke Napada rasNih pasa u Novom sadu
pod lupom
14. JUL 2016.
Posle tragedije u Petrovaradinu, kad su dva pitbula rastrgla usamljenog dedu, naši sagovornici slažu se u jednom, da ljude ne napadaju lutalice, nego psi koji imaju vlasnike
u čeljustima zveri
nsreporter.rs
15
Dva pitbula rastrgla su čo-veka u predgrađu Novog Sada. Krvoločni napad desio se usred dana u Pe-trovaradinu oko 5.30. na Bukovačkom putu. Psi su iz kuće R. M. pobegli i ušli
kod komšije Đurđa Marčete (84) i rastrgli ga. Razbacane krvave kante i cigle u dvori-štu kuće svedočile su o tome da se nesrećni starac do poslednjih atoma snage borio s pobesnelim zverima.
Policija je uhapsila I. M. (29), koja se sta-rala o psima, a vlasnik pasa nalazi se na poslovnom putu u Nemačkoj. Novosadski reporter istraživao je zašto su rasni psi koji imaju vlasnike tako agresivni i zašto na-padaju ljude. Naši sagovornici saglasni su u jednom – kada su napadi pasa u pitanju, naročito oni s težim posledicama, nema di-leme da nisu u pitanju lutalice, nego psi koji imaju vlasnike.
Rasni psi u azilu. U novosadskom azilu ima čak 112 vlasničkih pasa. Najviše je ame-ričkih staforda, a manji broj šarplaninaca, dobermana, rotvajlera i bernardinaca.
– Svi su oni čipovani i najčešće oduzeti od vlasnika. U pitanju su uvek veće rase pasa o kojima neodgovorni vlasnici ne vode brigu. Kad ih pozovemo, oni ne žele da ih preuzmu iz azila jer kažu da su ih poklonili i da nema-ju više veze sa psom, ili jednostavno ne žele više da brinu o njima i ne zanima ih ni gde su ni kako su – kaže direktor „Zoohigijene i veterine” Aleksandar Bursać.
Većina Novosađana seća se i prošlogodiš-njeg napada pasa na labudove u Dunavskom parku, kada su nastradali labudići i njihova majka Bisa. Direktor „Zoohigijene” kaže da imaju podatke i evidenciju da labudove nisu usmrtili psi lutalice.
– Forenzička ispitivanja u tom slučaju nisu rađena, ali naše preduzeće nije dobilo pri-javu građana da su psi lutalice to uradili, imamo i svedoke. Međutim, čuvar je pod „pritiskom” rekao da je labudove napao čo-por pasa lutalica – tvrdi Bursać.
On napominje da preko Republičke veteri-narske inspekcije pokušavaju da izdejstvuju izmene zakona.
– Tražimo da se u zakon uvede sankcio-nisanje neodgovornih vlasnika pasa kako bi se promenio njihov odnos prema kućnim ljubimcima. Zasad nema sluha. Apsurd je da je javni tužilac predložio da sve troško-ve štete za napad šarplaninca na devojči-cu i njenog oca u junu na Kamenjaru snosi naše preduzeće, odnosno Grad Novi Sad, pod izgovorom da pas nije čipovan iako je poznato i imamo svedoke da je taj pas udo-mljen već pet godina i da ima gazdu i da je istrčao iz njegovog dvorišta. Problem je što nije čipovan, a za to posebno sledi kazna vlasniku psa – objasnio je Bursać.
Genetika se ne steriliše. Prema nje-govim rečima, u gradu su svi, ili bezmalo svi psi lutalice sterilisani i evidentirani i,
kako ističe, oni u veoma retkim slučajevi-ma napadaju ljude i uvek su u pitanju ma-nje ozlede.
– Daleko od toga da nikada ne ugrizu, ali posledice nisu ni blizu kao kod napada kuć-nih pasa. Sterilisane lutalice su mirne i ne-maju nagon da napadaju – kaže Bursać.
Radmila Dušić, advokat u penziji i kino-loški sudija, ne slaže se u potpunosti s Bur-saćevom tvrdnjom da psi lutalice nisu agre-sivni posle sterilizacije.
– Njihova agresivnost i nakon sterilizaci-je zavisi od pređašnjeg života, da li su mal-tretirani i, naravno, genetike. Memorija njihova može da se vrati u određenim si-tuacijama, stoga je delimično tačno da su oni manje agresivni. Smatram da nije dobra praksa sterilisati i vratiti pse lutalice na me-sto odakle su uzeti. Smešna je ta odluka i suprotna onoj u kojoj se zabranjuje hranje-nje i pojenje pasa lutalica. To će onda proi-zvesti jedno, da nalazimo leševe po ulicama što svakako nije rešenje. Moje dve poznani-ce su platile kaznu jer su hranile pse lutalice – objasnila je Dušićeva.
U praksi je kao advokat imala razne slu-čajeve napada pasa na ljude i uvek su bili u pitanju kućni psi.
– Vlasnici nisu dobijali kazne, možda u dve parnice. Insistirala sam uvek na kom-pletnoj dokumentaciji, lekarskim izveštaji-ma i svedocima, kao i da li je pas više puta nasrtao. Imala sam čak jednu klijentkinju kojoj je pas odgrizao deo usne, rekonstru-isali su joj, ali ne baš uspešno. Međutim, ona je u jednom momentu potpuno odu-stala od tužbe i povukla se. Drugi slučaj teške povrede bio je kad je devojčici pas unakazio lice. Dok sam ja radila nado-knade za štetu za pretrpljeni strah i bol, trajna oštećena i vidni ožiljci bili su od 300.000 do 400.000 dinara. Danas, kako sam obaveštena, te nadoknade su svedene na 100.000 dinara. Verovatno zbog cele ekonomske situacije. Da ne spominjemo sumnjive slučajeve s ugrizima pasa luta-lica i nadoknade štete koje je plaćao grad, a bilo je sumnje da su u pitanju malver-zacije građana, lekara i advokata. Takve slučajeve nisam radila – objašnjava Rad-mila Dušić.
Zakon treba dopuniti. Dušićeva kaže da je gradska uredba o držanju pasa korek-tna, ali da propisi mogu biti i bolji.
– Trebalo bi u rad uključiti kinološke su-dije kojima je to zanimanje i ljubav, i imaju znanja i razumevanja. U Novom Sadu ima mnogo kinoloških sudija i sigurno bi pri-hvatili da daju savete i budu stručni kon-sultanti. Ceo život sam u tom poslu i kad god čujem za neki incident, prvo mi je da okrivim vlasnike. Po nepisanom pravilu, oni su ti koji su krivi za vaspitanje i ponašanje sopstvenih pasa – rekla je ona.
Prema odluci Grada, jedino lovački psi ne moraju da imaju korpu, svi ostali viši od 50 centimetara moraju da je nose.
– Lovački psi nemaju jak ujed i ne mogu da
nanesu povrede opasne po život. Za razli-ku od njih, pitbulovi imaju fiziološki ugriz, što znači da ne mogu da otvore čeljust kad zagrizu. Postoje samo dva načina da ugriz popusti, a to je da ga udarite gumenom pa-licom ili da mu zavrnete testise, odnosno da mu nanesete bol kako bi on udahnuo vaz-duh. Pitbulovi inače nisu ni priznati psi za izložbe po Međunarodnoj kinološkoj orga-nizaciji – objasnila je Radmila Dušić.
Ona napominje da su pored pitbulova, buldozi, bokseri i dobermani psi visokog rizika.
Dušićeva rešenje vidi u humanim azilima za napuštene pse, a što se tiče vlasničkih pasa, kazne za nemarne se moraju uvesti.
– Subotica je odličan primer kako su na-pravili azil. Sem u Novom Sadu, svuda o lutalicama brine neko društvo za zaštitu životinja, prosto su uključeni u taj rad. Ma-njak civilizovanog odnosa ne znači i ma-njak emocija. Puno raspravljam s vlasnicima pasa o njihovom ponašanju dok ih šetaju. Ne može se pas izvoditi s rukama na leđima i prolaznicima govoriti „neće on, nije on opa-san”. Imam primer s vučjacima koje izvode na livadu kod Skupštine Vojvodine. Ta rasa je velika i oni su jaki i trče pred druge prola-znike. Ne može vlasnik da ga pusti i da kaže da se ne bojite jer je on dobar. Imati psa ve-lika je obaveza i ogromna odgovornost – za-ključila je Dušićeva, koja je na početku raz-govora rekla da je uvek na strani psa.
U Novom Sadu u 2016. godini vakcinisa-no je 5.040 pasa, a čipovano 2.118, podaci su Republičke veterinarske inspekcije.
Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović
14. JUL 2016.
Apsurd je da javni tužilac predloži da troškove štete za napad šarplaninca na devojčicu i njenog oca u junu na Kamenjaru snosi Grad Novi Sad Aleksandar Bursać,direktor „Zoohigijene”
Ulica Bukovački put Mesto gde se desio krvoločni napad
16 14. JUL 2016.
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com
nsreporter.rs
1714. JUL 2016.
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com
14. JUL 2016.14. JUL 2016.18
Momčila Moša Odalovi-ća poznaju sva novo-sadska deca, njihove majke i očevi. A pošto Odalović decenijama gostuje na Zmajevim dečjim igrama, iako
živi u Smederevu, može se reći da je i sam Novosađanin. Jedini je dečji pesnik koji je dobio Desankinu nagradu i u intervjuu za Novosadski reporter tvrdi da u Srbiji nema mnogo nagrada, nego loših pisaca i da nije tačno da računari ometaju decu da vole po-eziju. Družio se s najznačajnijim književnim imenima u nekadašnjoj Jugoslaviji, i onda se ravnopravno s njima upisao u prvu pesničku ligu. Pesnik vedrine, stolar, zemljodelatnik, ilustrator, kaligrafista, slikar, u centar svog univerzuma stavio je dečju radost i objašnja-va da pesnik ne sme da ima privatne brige kojima će opterećivati svoje čitaoce. Dragan Lukić je zapisao da je „Odalović Marko Kra-ljević s perom u ruci“. Lukićeva hiperbola ne može da zamagli činjenicu da je Odalović vi-šestruko nagrađivan za svoje stvaralaštvo.
Jesu li nagrade izgubile nekadaš-nju vrednost, i je li razlog tome sma-njenje novčanog iznosa, ili verovanje da je s pojavom interneta došao kraj književnosti?
– Neko uman je rekao da postoji izdavačka kuća u svakom mestu koje ima autobusku i železničku stanicu. Nije to baš tako. Ja bih tu priču malko obrnuo. Nemamo mi previše nagrada. Francuska ima 150 uglednih nagra-da u stvaralaštvu za decu. Mi možda imamo mnogo objavljenih knjiga, ali imamo malo nagrada. Dakle, treba prorediti knjige, a ne nagrade. Zašto neko u Vladičinom Hanu, Crnoj Travi, Subotici ne bi imao svoju lo-kalnu nagradu? Svakako treba smanjiti skri-bomaniju. Jedna nadobudna gospođa, inače loša pesnikinja, koja ima troje dece, dade mi nedavno tri knjige. Svako dete objavilo po knjigu. Nemojte, gospođo, rekoh, moja maj-ka je rodila nas desetoro, šta bi bilo da smo svi pisali knjige?
Kako se ranije, kad je kvalitet bio važniji od kvantiteta, gledalo na skri-bomaniju?
– Već umornom Stevanu Raičkoviću jedan od nazovipesnika, posle jednog književnog festivala pokušavao je da utrapi svoju knji-gu. Stevan se branio „Nemoj meni. Ja sam star i umoran. Retko čitam. Možda samo knjige najbližih prijatelja.“ Ovaj ne odusta-je. Uporan. Situaciju je spasao Duško Tri-funović. Kaže: „Daj meni. Ja mnogo volim da čitam vas mlade pjesnike.“ Pitao sam ga šta će mu ta knjiga, šta će uraditi s njom. „Ništa, ostaviću je sobaricama, nek i one nešto čitaju.“
U nekadašnjoj Jugoslaviji znalo se da pisac treba da dobije dve-tri nagra-de pa da bude finansijski zbrinut. Koli-ko mu ih treba danas za zbrinjavanje?
– Na to pitanje je možda najbolji odgovor dao Momo Kapor. Sve nagrade liče jedna na drugu, lepo upakovane kao meni u boljim hotelima, a unutra ništa. Ima nekoliko boljih
Može se bez koka-kole, bez Zmaja ne!Postoji nekoliko pisaca koji mogu da žive od svog rada i od svoje popularnosti. Neki umeju da podmetnu priču koja je potpuno nevažna i dobro je prodaju, ali to nema veze s literaturom, nego s trgovinom
Pesnik Mošo Odalović otkriva da kompjuteri nisu proterali poeziju
intervju
Autor: Milorad Bojović
14. JUL 2016.14. JUL 2016. 19
nagrada, svi znamo koje su. Postoji nekoliko pisaca koji mogu da žive od svog rada i od svoje popularnosti. Neki umeju da podmet-nu priču koja je potpuno nevažna i dobro je prodaju, ali to nema veze s literaturom, nego s trgovinom.
Kad ste počinjali, konkurencija je bila jaka, kako ste se izborili s divo-vima poput Ćopića, Raičkovića, Mire Alečković, Desanke...?
– To je u jednom eseju najbolje objasnio Dragan Lukić. Rekao je da meni nije bilo jed-nostavno stići među važne i stići do Zma-jevih igara, a kamoli do važnih priznanja. Desanka i Mira znale su da prigrle mlade koji pristižu. Meni je danas žao mladih. Oni nemaju časopisa niti lista gde će objaviti to što pišu.
Je li se bez jake konkurencije teško održati u pesničkoj kondiciji?
– Jake konkurencije ima uvek, a za kondi-ciju je potrebno nadahnuće. A da bi do toga došlo, potrebno je isključiti spoljni svet. On je opak. Prozlio se i nije baš jednostavno doći do nadahnuća. Ja svakog jutra preli-stavam TV stanice i gledam kakvo je zlo gde puklo. Teško je isključiti taj mrak i posvetiti se veselom dečjem stvaralaštvu. Imao sam na mom stradalnom Kosovu bola i patnje, ali to je privatna svojina s kojom ne mogu opterećivati decu i biti im otežica.
Vi i Duško Trifunović pisali ste „lirski poker“.
– Lirski poker pisali smo Ršum, Dragan Radulović, Duško i ja. Dopisivali smo se. U godinu dana razmenili smo 100 pisama. A moji su voleli Duška. Voleo je da se šali. Po-sle ručka bi rekao: „Lako je Moši, njemu sve ode na glavu, meni na stomak.“
U jednoj novosadskoj kafani stoje vaši stihovi: Kad ti kuću ludi vetri od-nesu u nebo plavo, dođi ovamo, drmni dve-tri, biće kuće, nek si zdravo. U tu kafanu išli ste s Duškom Trifunovćem. Da li vam Duško nedostaje kad dođete u Novi Sad?
– Duško nedostaje svakom. Nema pesnika kog u našim pesničkim druženjima spomi-njemo kao Duška. On nije negovao prijatelj-stva, negovao je svojtljivost. Zato su ga svi obožavali. Sećam se, jednom prilikom na ne-koj novosadskoj pijaci kaže on jednoj gospo-đi: „Što se vi ne biste udali za mene. Ja sam izbeglica, nećemo plaćati struju.“ Ona mu doskoči i reče: „Radije bih plaćala struju.“
Poznavali ste Desanku Maksimo-vić, ovenčani ste i nagradom koja nosi njeno ime. Je li vam ta nagrada draža od ostalih?
– Jeste od izuzetnog značaja. Prvi sam dečji pesnik koji je dobio Desankinu nagra-du. Uglavnom su je dobijali klasici. Tad sam shvatio – tek sad sam nagrađen. Desankinim ću imenom kao zlatnim prahom da prelijem
sve prethodne nagrade. Kakva je bila Desanka Maksimo-
vić? Je li bilo ljudi koji je nisu voleli na tim vašim pesničkim proputovanjima Jugoslavijom?
– Bilo je u našem odnosu obostrane oda-nosti s obe strane. I uvažavanja, bez obzira na razliku u godinama. Zaista je bila neka-kva saborna matica. Kud god smo kretali i stizali, nju su ozarenih lica dočekivali. Ret-ko se dešavalo da je neko iskazao neko dru-go osećanje. Bilo je onih koji ne vole nikog, pa ni sami sebe. Ona je bila pravična i uvek je znala da odbrani i stane na stranu malih, zbunjenih, nebranjenih.
Koga je odbranila?– Hteli su velikog pesnika Tanasija Mlade-
novića, ratnog komesara, da izbace iz Save-za komunista i Udruženja književnika. De-sanka ustane i kaže: „E nećete, bogami, tako
lako s Tasom. Mladi ljudi, partizani zakli-njali su se na vernost i njemu i otadžbini. Hoćete vi sutra tako da kažete, hajde, De-sanka, skloni se malo.“
Ovogodišnji ste dobitnik Povelje Zmajevih dečjih igara, dobitnik ste Zmajevog štapa. Šta vama kao starom članu „čika Jovine stranke“ čije osni-vanje predlažete u pesmi, znače ta pri-znanja?
– Svi smo mogli da odrastemo bez čipsa i koka-kole, ali bez čika Jove Zmaja i điha-đi-hanja nismo. Imajući u vidu da je dobra deč-ja pesma ustav u odrastanju, Zmajeve dečje igre nama predstavljaju uzletište u našem poslu. Važno je što je nagrada Zmajeva, ali je još važnije što je dečja. Pošto dolazim iz uboge provincije, meni je važno što sam u prethodnih nekoliko decenija na ovim su-sretanjima upoznao sve najvažnije ljude u svim oblastima stvaralaštva – pesnike, sli-kare, glumce. Međutim, zapravo je najvažni-je što su deca ovde u Novom Sadu, na ovim priredbama glavni junaci.
Vi ste dugo u „Zmajevom preduze-ću“, kako kažete u pesmi, koja su sve pesnička imena prošla kroz to predu-zeće za sve ove godine?
– Odrastao sam u kosovskim nebosklo-nima i dosta sam kasno počeo da pišem, s nekih 30 godina. Onda sam odjednom na Zmajevim igrama upoznao Branka Ćopića, Desanku Maksimović, Miru Alečković, Ste-vana Raičkovića, Dragana Lukića. Sve važne ljude u literaturi i umetnosti, prosto ne ve-rujući sebi. Ja sam lampino dete. Struja je u moje selo stigla kad sam imao deset godina. Mislio sam da će kuća eksplodirati od sve-tlosti. To znači da nije bilo knjiga. Više je bilo junačkih i Zmaj Jovinih pesama. Prve knjige bile su one koje smo moja braća i se-stre dobijali za odličan uspeh. A bilo nas je desetoro. Petorica braće i pet sestara.
Je li vas taj nedostatak knjiga nate-rao ili ponukao da postanete pesnik?
– Bilo je neke žudnje za tim. Prvu pesmu napisao sam u šestom razredu, ali ni moj učitelj ni bilo ko drugi nisu marili za to. Po-gotovo što je bilo ljudi koji su umeli da ri-muju i tako opevavaju događaje iz sela. Kad mi je izašla prva pesma u prištinskom „Je-dinstvu“, gde sam kasnije bio urednik stra-nica za decu, umesto Odalović, greškom je stavljen potpis Momčilo Obradović. Možete misliti mog razočaranja. Mislio sam, to su čitali Desanka, Branko, svi drugi, a napisano drugo prezime.
Može li se reći da je Novi Sad dok traju Zmajeve igre centar pesništva i radosti u Srbiji?
– Kad je radost svedena na mrvice, Zma-jeve igre zaista mnogo znače. I nema lepšeg spomenika nego što su Igre spomenik pesni-ku Zmaju.
Ršum, Dragan Radulović, Duško Trifunović i ja pisali smo „lirski poker“. Dopisivali smo se. U godinu dana razmenili smo 100 pisama
nsreporter.rs
20
Jedemo bolje povrće nego na ZapaduNovosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci imaju sortiment koji je skoro ili čak na nivou holandskog ili francuskog semena, ali, nažalost, našim profesionalnim proizvođačima i agronomima bolje je ono što je strano nego domaće
Naši građani se kvali-tetno hrane povrćem, potrošnja je oko 125 kilograma u proseku, istina s tendencijom opadanja jedan i po do dva odsto godišnje. Ali
to je još uvek na nivou EU. Još tome tre-ba dodati 40 kilograma krompira, koliko se godišnje potroši u proseku kod nas. Godišnja proizvodnja 12 povrtarskih vr-sta koje vodi zvanična statistika u pro-seku iznosi između 1,9 i 2,1 milion tona, a ako računamo sve vrste povrća, onda treba dodati još oko 400.000 tona te još 350.000 tona što se proizvede u zašti-ćenom prostoru – kaže u intervjuu za Novosadski reporter profesor Poljopri-vrednog fakulteta Žarko Ilin.
Da li je povrće iz naših bašta i pijaca nekad bilo zdravije?
– U odnosu na šezdesete godine proš-log veka nije narušen kvaliteta povrća u pogledu sastava ugljenih hidrata i protei-na, a pogotovo mineralnih materija. Nije se smanjio sadržaj vitamina, što je jako važno, ali je slabija fitocitna uloga kod ve-ćine novih sorti i hibrida. Naime, stare su imale ne samo bakterocidnu nego i fito-cidnu ulogu. Kod pojedinih novih vrsta, a radi se o manjem broju, umanjena su i specifična jedinjenja koja daju nekadaš-nju aromu, miris i ukus. Mnoge od novih sorti i hibrida imaju manje tih specifičnih eteričnih ulja, što utiče na lučenje žlez-da u ustima, želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Zašto je nekad povrće bilo uku-snije nego danas?
– Nekad su se koristile stare sorte, po ukusu različite od stranog sortimenta koji je danas na njivama i trpezi. Uglavnom su to holandske, francuske i nemačke sorte i sve više potiskuje stari sortiment. Sta-ri ukus bi se mogao vratiti ulaganjem u proizvodnju povrća po organskim princi-pima s našim nekadašnjim sortama koje još uvek imamo.
Zar domaća pamet ne može da stvori seme koje daje veći prinos, ako je to već odlučujuće?
– Novosadski Institut za ratarstvo i po-vrtarstvo i Institut za povrtarstvo u Sme-derevskoj Palanci imaju sortiment koji je skoro ili čak na nivou holandskog ili francuskog semena, ali, nažalost, našim profesionalnim proizvođačima i agro-nomima bolje je ono što je strano nego domaće. Ipak, nije sve tako crno jer ne treba zanemariti navike potrošača. Nai-me, starije i srednje generacije i dalje in-sistiraju na povratku nekadašnjih ukusa i mirisa. Važno je da se te navike prene-su i na mlađe. Zato bi trebalo da uskoči država i stimuliše proizvođače da proi-zvode domaće.
Zašto se devedesetih godina kod nas masovno prošlo na strane sorte povrća?
– Zbog ekonomskih razloga. Drugim
Autor: Zoran Surla
14. JUL 2016.
intervju
Prof. dr Žarko IlIN otkrIva detalJe o kvalItetu Našeg ratarStva
nsreporter.rs
21
rečima, strano seme daje veći prinos. Pri istom ulaganju povećanje proi-zvodnje je preko 50 odsto, ali pre sve-ga nauštrb kvaliteta i ukusa na koje smo navikli u detinjstvu.
Kako to da čeri paradajz ipak ima ukus kao onaj veliki iz detinj-stva?
– Zato što se za njega koriste stare linije sorti ili čak i divlje vrste, a iza-brane su prema navikama naših po-trošača. A kakve su one? Prvenstveno se insistira na tome da odnos šećera i jabučne i limunske kiseline bude idea-lan. Primera radi, istočno tržište traži suvišak šećera, dok je zapadnjacima u tom pogledu svejedno. Zato volim da slikovito kažem da je paradajz koji do-lazi sa zapada kao da jedete karton.
Na čemu onda insistiraju na Zapadu?
– Na kalibriranju i sitnijim plodo-vima. A kod nas se svi hvataju za naj-krupniji paradajz, najveću lubenicu – ako može od 15 ili 20 kilograma. Na Zapadu paradajz ne sme biti teži od 90 grama, a ne kao kod nas 200 ili 250 grama. Standard je lubenica do dva, dva i po, a najviše pet kilogra-ma... Zašto? Porodice su male, deca jedu u školi ili obdaništu, dosta je staračkih i samačkih domaćinstva. Žele da pojedu komad od 90 grama kao prilog, a ne da seku onaj od 250 i pola varate u frižider. Tako isto sed-nu baka i deka pa pojedu lubenicu od dva kilograma.
Zašto uvozimo beli luk?– Ovo povrće seje se u Srbiji na oko
9.000 hektara, što nije dovoljno za do-maće potrebe. To je relativno skupa proizvodnja, po jedinici površine je neophodno posaditi 700 do 800 kilo-grama da bi se dobilo sedam do osam tona proizvoda za pijacu. Vidimo da je indeks reprodukcije manji od de-set. Bilo bi više belog luka kod nas da vlada praksa kao u EU, kojoj težimo. To znači – ne 4.000 dinara subvenci-ja po hektaru, nego i 15 puta veće, kao što su tamo. Za redovnu proizvodnju evropske države dotiraju 350 evra pa naviše po hektaru, a za organsku čak od 700 do 900 evra. Potrebno je i do-sta žive radne snage, a poznato je da je ona kod nas daleko skuplja nego u Kini. Zato se tamo isplati proizvoditi
beli luk, čak i kad ukalkulišemo troš-kove transporta.
Kakvog je kvaliteta kineski beli luk?
– Postojbina belog luka je Medite-ran, gajili su ga još stari Egipćani. Ra-širio se po celom svetu, ali određeni agroekološki uslovi utiču na kvalitet. Kod belog luka to je prvenstveno sa-držaj alicina. Drugim rečima, kineski ima manje alicina jer je sadržaj suve materije niži nego kod našeg. Zato čen-dva domaćeg belog luka, koliko bi trebalo da dnevno koristi četvoro-člana porodica, vrede koliko tri-četiri čena kineskog. Preporuka je Svetske zdravstvene organizacije, ali i vrhun-skih kulinara, da se jede domaći beli luk, pre svega zbog toga što se koristi manja količina. A to je garancija da u porodici neće biti gripe. Domaći se ra-zlikuje od kineskog po mirisu i ukusu, ali ne po boji i obliku.
Kakav je bio smisao odluke EU da se prodaju samo krastavci pravog oblika?
– Većina povrća tamo je još od de-vedesetih godina klasirana, pa su se ekstra prva i prva klasa trošile sveže. Druga klasa je to samo po obliku, jer je po kvalitetu takođe ekstra prva i prva, a koristila se za preradu. To je urađe-no zbog velikih količina, EU proizvo-de 450 miliona tona povrća na pola milijarde stanovnika. Da bi smanjili pritisak ponude i pod uticajem lanaca megamarketa uveli su da se, između ostalog, troše samo pravi krastavci. Međutim, primetili su negativne efek-te te odluke. Porasla je proizvodnja i ponuda prerađenog povrća, a njegov kvalitet nikad ne može da bude ni bli-zu kao svežeg. Zbog toga su standar-dni vraćeni na pređašnje stanje.
Kako se prerađuje povrće kod nas?
– Tržišni viškovi su od srednje ka-snih i kasnih sorti povrća i uglavnom se hladno prerađuju. Od toga se čak 70 odsto izvozi jer naši potrošači i dalje ne preferiraju smrznuto povrće. Brend Srbije je i sušeno, odnosno de-hidrirano povrće, kao i izuzetna tra-dicija u proizvodnji aleve paprike. Po-red Mađarske, glavni smo proizvođači začinske paprike u svetu, pre svega u pogledu kvaliteta. Mnogi proizvođači
Jedemo bolje povrće nego na ZapaduNovosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci imaju sortiment koji je skoro ili čak na nivou holandskog ili francuskog semena, ali, nažalost, našim profesionalnim proizvođačima i agronomima bolje je ono što je strano nego domaće
iz sveta koriste našu i mađarsku ale-vu papriku za popravljanje njihove. Strane aleve paprike imaju čak i do tri puta manji sadržaj boje i neupore-divo su lošijeg ukusa od naše.
Zašto se razlikuje naše povr-će od onog iz drugih krajeva?
– Ista sorta i hibrid ne daju isti ukus i kvalitet na različitim geografskim širinama. Za fotosintezu potrebno je sunce, voda i dovoljno hranljivih ma-terija. U Nemačkoj, Holandiji, Dan-skoj... suma radijacije, odnosno broj sunčanih dana je i do tri puta manji nego kod nas. Zato holandsko seme daje bolje rezultate u Srbiji, Grčkoj, Maroku...
Koliko je opravdana povika na pesticide?
– Na prvom mestu po štetnosti jesu mikotoksini, zatim teški metali i gli-koalkaloidi, a tek na trećem ili četvr-tom mestu su pesticidi. Ako se pesti-cidi, a to znači insekticidi, fungicidi i herbicidi, propisano doziraju, poštuje karenca, tj. vreme koje mora da pro-tekne od poslednje primene pesticida do berbe, te ako se koriste samo naj-novije zdravstveno bezbedne genera-cije, praktično ne može biti nikakvih posledica po zdravlje ili one mogu biti samo minimalne. Toksični pesticidi koristili su se pre pola veka i kasnije, potom su izbačeni, ali je fama o štet-nosti ostala.
Koliko je navodnjavanje važ-no u povrtarstvu?
– Povrće je uglavnom nemoguće proizvoditi bez dodatnog navodnja-vanja, a i ono što bi se moglo – dava-lo bi nekoliko puta manji prinos. Zato je navodnjavanje povrtarskih kultura redovna agrotehnička mera koja ne dozvoljava drastično smanjenje pri-nosa u sušnim godinama, kao što su bile 2012. i prošla. Setimo se da je tad prinos povrća bio manji nego 2010. i 2014. godine, ali to nije bilo zbog toga što nije bilo dovoljno vode, već što su bile ekstremno visoke temperature. Tad ni najbolje snabdevanje vodom ne može da spreči takozvani abiotič-ki stres kod biljaka. Treba reći i da je kod nas s postojećim vodotocima lako pokriti 297.231 hektar, koliki je prosek pod povrćem za protekle četiri dece-nije.
Na Zapadu paradajz
ne sme biti teži od 90 grama, a
ne kao kod nas 200 ili
250 grama. Standard je lubeni-ca do dva, dva i po, a
najviše pet kilograma
14. JUL 2016.
Prof. dr Žarko IlIn otkrIva detalJe o kvalItetu našeg ratarstva
22
Јавно предузеће
„Пословни простор“ у Новом СадуНови Сад, Народног Фронта 5321000 Нови Садwww.nsprostor.co.rs
Наосновучлана38.СтатутаЈавногпредузећа„Пословнипростор”уНовомСаду,члана 5.ОдлукеодавањуузакуппословногпросторакојимуправљаЈавнопредузеће„Пословнипростор” уНовомСаду (“СлужбенилистГрадаНовогСада”,број69/14,55/15 и 60/15) и Одлуке Градског већа Града Новог Сада број 020-719/2016-II од 13.07.2016, Јавнопредузеће„Пос
ловнипростор”уНовомСаду објављује
О Г Л А СО СПРОВОЂЕЊУ ПОСТУПКА ПРИКУПЉАЊА ПИСАНИХ ПОНУДА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП
ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НОВОГ САДА
Ред. број
Адреса пословног простора
Површина у м2
Делатност Почетна цена закупа по м2 у динарима без ПДВ-а месечно
Износ депозита у динарима
1. Нови Сад, Сентандрејски пут бб
5.127,09 производња 168,35 1.035.774,72
Пословни простор се састоји од радионица са магацинским простором, спратности: приземље и спрат (П+1).Пословни простор је у изградњи. Рок за завршетак радова је 24.12.2016. године.Уговор о закупу пословног простора закључује се напериод од 5 година.Закуп почиње да тече од дана примопредаје пословног простора.Примопредаја пословног простора извршиће се након завршетка изградње пословног простора и прибављања позитивног мишљења о техничком пријему објекта.
Начин достављања и обавезна садржина понуда:Понуде се достављају у затвореним ковертама са назнаком: „Пријава на оглас“,лично путем писарнице Јавног предузећа „Пословни простор“ у Новом Саду у Новом Саду, Улица Народног фронта број 53/I,сваког радног дана за време трајања огласа у времену од 09:00 до 13:00 часова, или поштом на адресу: Јавно предузеће „Пословни простор“ у Новом Саду, Нови Сад, Улица Народног фронта број 53.На полеђини коверте мора бити назначен назив, седиште и контакт телефон овлашћеног лица понуђача. Понуде могу поднети правна лица.Понуде треба да садрже:- назив, седиште и контакт телефон овлашћеног лица,- делатност која ће се обављати у пословном простору (која може да буде само делатност која је Огласом предвиђена као делатност која се може обављати у пословном простору),- понуђени износ закупнине по м2 месечно у динарима без ПДВ-а (који не може бити нижи од почетног износа закупнине по м2 месечно у динарима без ПДВ-а), - изјаву понуђача да ће пословни простор узети у виђеном стању и да ће га привести намени сопственим средствима без права потраживања од закуподавца,- фотокопију решења о упису у регистар надлежног органа и фотокопију потврде о додељеном пореском идентификационом броју (ПИБ),- доказ о уплати депозита, и- доказ о уплати градске административне таксе.
14. JUL� 2016.
23
Понуде морају да буду потписане и оверене од стране овлашћеног лица понуђача. Благовременим ће се сматрати само понуде које су запримљене у Јавном предузећу „Пословни простор“ у Новом Саду закључно са 21. јулом 2016. године до 12:00 часова. Неблаговремене, непотпуне и понуде за које није уплаћен депозит и градска административна такса неће бити узете у разматрање и исте ће бити одбачене.Неблаговремене понуде ће бити враћене понуђачима неотворене са назнаком да су поднете неблаговремено.Понуда понуђача који је већ био или јесте закупац пословног простора којим управља Јавно предузеће „Пословни простор” у Новом Саду и који по том основу има дуга или се у коришћењу пословног простора није придржавао других уговорених одредби, неће бити узета у разматрање.За пријаву на Оглас плаћа се градска административна такса у износу од1.160,00 динарана рачун број:840-742241843-03, број модела: 97, позив на број: 20-511, сврха уплате: Такса за пријаву на јавни оглас за давање у закуп пословног простора; прималац: буџет Града Новог Сада.
Начин полагања депозита:Депозит се плаћа на рачун број: 840-976804-86, са позивом на број одобрења 1.Уплаћени износ депозита биће враћен понуђачима чије понуде не буду изабране као најповољније најраније у року од 3 дана од дана доношења коначне одлуке о давању у закуп пословног простора.Уплаћени износ депозита биће урачунат изабраном најповољнијем понуђачу након закључења уговора о закупу пословног простора са Јавним предузећем „Пословни простор“ у Новом Саду, као део унапред плаћене закупнине Јавном предузећу „Пословни простор“ у Новом Саду.
Избор најповољнијег понуђача:Избор најповољнијег понуђача врши се применом критеријума највише понуђене закупнине.Уколико два или више понуђача понуде исти износ закупнине, Јавно предузеће „Пословни простор“ у Новом Саду задржава право да избор најповољнијег понуђача изврши по слободном уверењу.Сваки понуђач има право да поднесе приговор Надзорном одбору Јавног предузећа „Пословни простор“ у Новом Саду у року од 3 дана од дана достављања обавештења о резултатима поступка.Одлука Надзорног одбора Јавног предузећа „Пословни простор“ у Новом Саду по приговору је коначна.
Закључење уговора о закупу пословног простора:Уговор о закупу пословног простора закључује се у року од 8 дана од дана када изабрани најповољнији понуђач прими позив за закључење уговора упућен од стране Јавног предузећа „Пословни простор“ у Новом Саду.Уколико изабрани понуђач у року из претходног става не приступи закључењу уговора о закупу пословног простора сматраће се да је од истог одустао и губи право на повраћај депозита.Приликом закључења уговора о закупу пословног простора изабрани понуђач је у обавези да положи средство обезбеђења плаћања по избору Јавног предузећа „Пословни простор“ у Новом Саду.Јавно предузеће „Пословни простор“ у Новом Саду задржава право да одлучи да не закључи уговор о закупу пословног простора са изабраним најповољнијим понуђачему ком случају је у обавези да уплаћени износ депозита врати понуђачу у року од 3 дана од доношења одлуке.
Обавезе закупца:Након закључења уговора о закупу пословног простора и примопредаје пословног простора закупац је у обавези да за обављање уговорене делатности прибаве све неопходне сагласности од надлежних органа и да пословни простор приведе намени, сопственим средствима без права потраживања од закуподавца.Поред закупнине, закупац је у обавези да плаћа и друге трошкове коришћења закупљеног пословног простора (електрична енергија, грејање, вода, телефон, чистоћа, противпожарна заштита и др).
Трајање Огласа и додатне информације:Оглас остаје отворен до 21. јула 2016. године.Пословни простор се може погледати за све време трајања Огласа у терминима о којима се информације могу добити на телефон број: 021/489-00-17.Све додатне информације у вези пословног просторамогу се добити на лицу места од стране овлашћеног лица Јавног предузећа „Пословни простор“ у Новом Саду у заказаним терминима или у Јавном предузећу „Пословни простор“ у Новом Саду у Новом Саду, Улица Народног фронта број 53, канцеларија бр. 105, сваког радног дана у току трајања Огласа у времену од 9:00 до 12:00 часова.
Време и место отварања понуда:Отварање понуда је дана 22. јула 2016. године (петак)у просторијама Јавног предузећа „Пословни простор” у Новом Саду, Улица Народног фронта број 53/I, са почетком у 09:00 часова (сала за састанке).
14. JUL� 2016.
nsreporter.rs
XXX
14. JUL 2016.
nsreporter.rs
ĐinĐić prodao Miloševića
aMerici
vidovdan 2001. dan kad je Srbija prestala
da bude država
Pre 15 godina je vlada Zorana Đinđića izručila Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Objavljujemo
svedočenje tadašnjeg američkog ambasadora i mentora DOS-a Vilijama Montgomerija o hapšenju
predsednika Srbije
nepunih osam meseci nakon što je 5. oktobra u uličnim demonstracijama svrgnut s trona Slobodan Milošević, deset godina neprikosnoveni vladar Srbije, helikopterom NATO-a izru-čen je Hagu.
Lider SPS-a, gospodar sudbine, čovek koji je izgubio trećinu srpskih teritorija i stanovništva uhapšen je 1. aprila u vili na Dedinju u kojoj je boravio sa suprugom Mirjanom Marković i ćerkom Marijom, uz obećanje da neće biti deportovan u Hag.
Lisice na ruke stavili su mu Milo-rad Ulemek Legija i pripadnici zlo-glasnih „crvenih beretki“ u prisustvu Čedomira Jovanovića, tadašnjeg pr-vog saradnika Zorana Đinđića.
Kidnapovanje predsednika. Miloševićevo hapšenje prenosila je televizija, a Novosadski reporter objavljuje šta se dešavalo iza kulisa tog dana, i dva meseca kasnije, kad je na Vidovdan, suprotno potpisanom obećanju Đinđića, Koštunice i Jova-novića da neće biti izručen, predsed-nik države otet i predat haškom tu-žilaštvu.
Vilijam Montgomeri, tadašnji ame-rički ambasador u Beogradu, men-tor i staratelj DOS-a, u svojoj knji-
25
Autor: ivan Jović
14. JUL 2016.
26
zi „Kad ovacije utihnu“, objavljenoj 2010, detaljno opisuje zašto je i kako uhapšen Milošević i kako ga je Jova-nović prevario. Montgomerijeva knji-ga predstavlja dokaz da je Đinđićeva vlada bespogovorno izvršavala nalo-ge Amerike, kao i da su se SAD pre-ma Srbiji ponašale kao prema svojoj koloniji.
– Posle kapitulacije Milošević se povukao u svoju zvaničnu reziden-ciju na Dedinju i nije bio politički aktivan. Nisam siguran da li je pre hapšenja ikad slobodno napustio tu zgradu. Ipak, prvo pitanje upućeno novoj vladi posle čestitki na pobedi bilo je: „Šta ćete učiniti s Miloševi-ćem? Kada ćete ga poslati u Hag?“.
Hapšenje prerasta u farsu. DOS je, svedoči američki diplomata, bio podeljen u vezi s tim. Kaže, na jednoj strani bio je Koštunica, a na drugoj Đinđić i ostatak DOS-a.
– Uprkos Koštuničinoj sugestiji da bi Miloševiću trebalo suditi u Srbiji, čvrsto sam verovao da bi on danas živeo u istoj rezidenciju – u svojevr-snom stalnom kućnom pritvoru, da su se pitali Koštunica i njegova stran-ka. Pojedini članovi DOS-a želeli su da brzo bude poslat u Hag.
Bivši američki ambasador piše da ga je u petak, 20. marta pozvao bliski kontakt iz DOS-a, rekavši: „Počelo je. Upravo hapse Miloševića.“
– Aktivnosti tog vikenda bile su kombinacija, intrige, drame, farse, opasnosti, nepredvidljivosti i vešte politike. Ta operacija bila je suprot-nost efikasnom profesionalizmu. S nalogom za hapšenje u rukama, po-licija je naredila policijskoj jedinici koja je čuvala Miloševića da se povu-če. Oni su to i učinili. Zatim su nare-dili pripadnicima vojnog VIP odreda da učini isto.
Vojnici su pristali, ali su ključeve zatvorene rezidencije predali stana-rima, a ne nadležnima za hapšenje. Đinđić je to protumačio kao dokaz da vojska ne podržava vladu.
Kafa s prijateljima. Milošević je oko ponoći čak došao na kapiju re-zidencije i pokazao se medijima. Dao je telefonski izjavu za B92 u kojoj je rekao da „pije kafu s prijateljima“. Izgledalo je da će se čitava stvar
pretvoriti u farsu. O samom hapšenju Montgomeri
beleži sledeće: – Potom se dogodilo nešto vrlo za-
nimljivo. Jedan beli kombi koji je bio parkiran nedaleko odatle, u ranim ju-tarnjim satima 1. aprila, na silu je pro-bio kapiju na ulazu u rezidenciju. Iz vozila su izleteli ljudi s fantomkama, obučeni u kožne jakne i farmerice i pokušali da uđu u vilu. Izbila je oru-žana paljba. To su u stvari bili Legi-ja i neki ljudi koje je on regrutovao, uključujući i vođu zemunskog klana Dušana Spasojevića. Prema jednom očevicu, Legija je nedugo po hapšenju dobio 100.000 ili 200.000 maraka od samog Đinđića u njegovom kabinetu, da podeli momcima za dobro obavljen posao. Značajno je da je osoba
koja je na kraju ušla u vilu i posle dugih pregovora privolela Miloševića da se preda bio Čedomir Jovanović.
Beretke u civilu. Jovanović je, navodi Montgomeri, uverio Miloše-vića da ne postoji plan o njegovom slanju u Hag i potpisao dokument koji je garantovao da je hapšenje izvršeno jedino na osnovu optužbi za krivična dela počinjena u zemlji. Ključni kon-takti rekli su mi da je Jovanović dao čvrsto obećanje da Milošević nikad neće biti izručen u Hag. Ni pod ka-kvim uslovima. Sam Jovanović tvrdi da su dokument koji je dao Miloše-viću da potpiše potpisali i Milan Mi-lutinović, Zoran Đinđić, a na kraju i sam Koštunica.
– Milošević nije bio zadovoljan ne-kim formulacijama. On je tražio da se navod “da se hapsi na osnovu naloga domaćeg pravosuđa”
flešbek
14. JUL 2016.
ispravi kao garancija “da se ne hapsi po nalogu Haškog tribunala i da neće biti izručen sudu neke druge zemlje”.
Glavni učesnik u hapšenju čoveka kog je pola Srbije obožavalo, a pola mrzelo bio je Milorad Ulemek Legija. Komandant specijalne jedinice koju je stvorio Milošević. U nekoliko na-vrata u sudu, i u intervjuima novina-ma Legija je rekao:
– U cirkusijadi s „hapšenjem” uče-stvovala su, nažalost, trideset i dva pripadnika JSO. Ta akcija i spisak učesnika su dokumentovani. Zave-deni su u Službi iliti današnjoj BIA.
Legijine suze. Siniša Vučinić, drugi svedok događaja, jedan od ključnih branilaca svog vođe, koji je zatečen s automatom u ruci, opisao je susret između Miloševića i Legije.
– Izvinio se i nama i Miloševiću re-kavši da se „greške prave“. Tada mu je Milošević rekao: „E moj Milorade, zar ovako da se srećemo? Ovo od tebe nisam očekivao, od tako navodno ve-likog patriote…“ Ulemek se na te reči rasplakao i rekao da ništa ne može, da je vojnik države i da su mu naredili – prisetio se Vučinić.
Zoran Mijatović, bivši šef DB-a, u svojoj knjizi „Opelo za državnu taj-nu“ izneo je još detalja o drami koja se odvijala u vili „Mir“ na Dedinju.
– Hapšenjem Slobodana Miloševića dirigovao je savetnik u britanskoj am-basadi Entoni Monkton iz kabineta ministra policije Dušana Mihajlovi-
Đinđić je znao da je uslov za
dobijanje pomoći od vlade SAD
od oko 100 milio-na dolara potpuna
saradnja s Hagom
Pariski klub otpisao je trećinu duga Srbiji, a gotovo isto učinio je i Londonski klub. To nije učinila samo vlada SAD
nsreporter.rs
ća. Pored njega, tu su bila i dva agen-ta Cije. Supervizor cele akcije bio je Dejvid Blek, koji je zamenio Džona Nejbora. Nešto kasnije pridružio im se i Čeda Jovanović.
Promena kursa. Milošević je uhapšen, prebačen u CZ, zatim od-veden na VMA, pa vraćen u CZ. Vre-me je teklo. Amerikanci su bili neza-dovoljni.
Zoran Đinđić je razmatrao opcije i odlučio da je najbolje da se prime-ni Koštuničina ideja da uhapšenom svrgnutom predsedniku bude suđe-no u Srbiji za zločine protiv srpskog naroda.
– Premijer je istakao pritiske ko-jima je izložen, a naročito sve veće probleme s Koštunicom. Objasnio je da je domaće suđenje najbolji način za problem u vezi s Miloševića. Bio sam rezervisan. Znao sam da moja vlada neće biti zadovoljna sve dok Milošević ne bude izručen Hagu.
Međutim, nekoliko meseci kasni-je Đinđić je podelio sasvim drugačija razmišljanja s Montgomerijem, koji je, kako tvrdi, upravljao akcijom svr-gavanja Miloševića.
– Dobio sam poziv da posetim Đin-đića početkom maja 2001. On je imao nameru da pusti probni balon u vezi sa suđenjem Miloševiću i vidi kako ću reagovati. Znao je da Kongres za-hteva od vlade SAD da do kraja marta potvrdi da Srbija potpuno ispunjava obaveze prema Hagu, što je bio uslov za godišnju pomoć u vrednosti od 100 miliona dolara. „Ne znam“, rekao je, „možda slanje u Hag predstavlja je-dini način“.
Vratio sam se u kancelariju s jed-nom mišlju na umu. Kako da se po-staram da se to dogodi. Đinđić je sada bio voljan da razmatra tu ideju, ali sam znao da će biti potrebno da damo ceo paket šargarepa i snažne argu-mentacije velikom broju onih koji su donosili odluke u srpskoj vladi kako bi cilj zaista bio ostvaren.
Labus na usluzi. Nakon toga, Montgomeri odlazi u posetu Miro-ljubu Labusu, tadašnjem ministru za ekonomske odnose s inostranstvom u Saveznoj vladi i ključnom čoveku kad se radilo o prikupljanju sredsta-va za pomoć u vezi s velikim spoljnim dugom Srbije. Upitao ga je postoji li dobar paket mera za pomoć srpskoj ekonomiji i da li bi to ubedilo glavne ministre u vladi da podrže izručenje
Miloševića. Labus nije oklevao. Od samog početka smatrao je da Milo-ševića treba poslati u Hag.
– Zajedno smo definisali neke pozi-tivne korake koje treba preduzeti.
Oni su uključivali veliki paket po-moći SAD: podršku SAD inicijativi za znatno otpisivanje dugova prilikom predstojećih pregovora s Pariskim i Londonskim klubom; ukidanje svih preostalih sankcija uvedenih tokom Miloševićevog režima; obnavljanje normalnih trgovinskih veza sa SAD. Labus je rekao da ako mogu garan-tovati pobrojano, onda će to znatno pomoći da se ubede mnogi članovi DOS-a da podrže izručenje. Tu ideju nisam razmatrao jedino s Koštuni-com. Više nego dobro znao sam da on nikad ne bi podržao izručenje Mi-loševića.
Neispunjena obećanja. Naredni Montgomerijev korak bio je da poša-lje strogo poverljivu depešu rukovod-stvu Stejt departmenta. Rekao je da se stav Đinđićeve vlade sada menja prema ideji o izručenju Miloševića.
– Smatrao sam da bismo mogli po-moći da se to desi ukoliko budemo spremni da se obavežemo na niz po-zitivnih koraka prema srpskoj vladi. To je uključivalo ekonomske podsti-caje; konkretne pokazatelje pomoći vlade SAD Srbiji, upućivanje poziva Đinđiću da poseti Vašington i ako bude potrebno, pomoć u transportu Miloševića.
Posle potvrde Vašingtona, na pa-piru bez potpisa i obeležja odneo je Đinđiću spisak osnovnih obaveza SAD.
– Rekao sam Đinđiću da vlada SAD stoprocentno garantuje za mere na-vedene na priloženom papiru ukoli-ko Milošević bude izručen Hagu. Moj vojni ataše ugovorio je da helikopter dođe kad to bude bilo potrebno. Ak-cija će se verovatno dogoditi 28. juna. Stejt department je diskretno obave-stio Tribunal o predstojećem događa-ju. Dobili smo znak da su spremi da prebace Miloševića iz zatvora i po-slali helikopter.
Naši ljudi u Tuzli obavestili su nas da je helikopter sleteo. Završili smo posao.
Ispunili smo sva obećanja koja smo dali. Pariski klub otpisao je trećinu duga Srbiji, a gotovo isto učinio je i Londonski klub. To nije učinila samo vlada SAD – zaključuje Montgomeri svoja sećanja na slučaj Milošević.
14. JUL 2016. 27
Pariski klub otpisao je trećinu duga Srbiji, a gotovo isto učinio je i Londonski klub. To nije učinila samo vlada SAD
DOBRA ŽETVA – NIŽE CENEPromet od 1.850 tona robe, koliko je
realizovano u nedelji za nama preko novosadske berze, iznad je ovogodiš-njeg proseka nedeljnih prometa, ali je čak 57,91% manji od rekordnog ovo-godišnjeg nedeljnog prometa koji je ostvaren prethodne nedelje. Finansijska vrednost prometovane robe je iznosi-la 32.411.500 dinara, što je za 62,52% manje nego prethodne nedelje. Razlog pada prometa pre svega leži u činjenici da su cene u naglom padu, što po pravi-lu pasivizira trgovanje.
Kako se žetva pšenice bliži kraju, procene o prinosu sve su veće. Kada se na taj podatak doda okolnost da finansijski oslabljeni pa-ori što pre žele da dođu do prvog godišnjeg prihoda, te svoju pšenicu uglavnom odmah prodaju, kao i činjenica da su na me-đunarodnom tržištu cene u padu, jasno je da cena pšenice na domaćem tržištu mora ići nadole. Slabost organizovanog tržišta da bude amortizer u ponekad neravnopravnoj utakmici ponude i tražnje, samo još više podgreva utisak da tržište pšenice u ovom trenutku postaje sve više mesto ispunjenja želja samo jedne od dve strane na tržištu.
Pšenica je i protekle nedelje bila dominantna roba na berzan-skom tržištu. Međutim, interesantno je da je svih 1.700 tona ove robe prometovano prema kriterijumima koji nisu u okviru stan-darda SRPS. Međutim, ono što je očigledno jeste drastičan pad cene ove robe. Naime, pšenica uz klauzulu odložene isporuke i gratis lagera prodavana je po ceni od 16,72 din./kg (15,20 din./kg bez PDV-a) početkom nedelje, da bi na samom kraju nedelje pše-nica ovogodišnjeg roda uz klauzulu obračuna kvaliteta prodava-na za svega 16,17 din./kg (14,70 din./kg bez PDV-a).
Tržište kukuruza je sasvim u drugom planu. Za razliku od pše-nice, cena kukuruza odoleva i kreće se i dalje na nivou od oko 20 din./kg bez PDV-a. Kukuruz u kvalitetu SRPS prodavan je po ceni od 22 din./kg (20 din./kg bez PDV-a), što je za 0,45% viša cena nego prethodne nedelje.
Soja je u blagom porastu. Registrovana cena od 48,62 din./kg (44,20 din./kg bez PDV-a) viša je za 2,05% od one iz prethodne nedelje.
Prodex je posle višenedeljnog konstantnog rasta, u protekloj nedelji u znatnom padu. Na kraju nedeljnog trgovanja vrednost ovog indeksa je iznosila 215,19 indeksnih poena, što je za 4,36 indeksnih poena manja vrednost nego na zatvaranju berze pret-hodne nedelje.
Cenovni pad fjučersa žitarica na čikaškoj berzi nastavljen je i ove nedelje. Pogodni vremenski uslovi u žitonosnim regionima SAD pozitivno su uticali na razvoj kukuruza. Navedena činjeni-ca, uz obilne svetske zalihe, navela je fondove da zatvaraju svoje duge pozicije čime su se stvorili pritisci na cenu.
Pšenica s julskom isporukom pojeftinila je za 4,45%, a kukuruz za 6,47%.
Vremenski uslovi u SAD pogodovali su i usevima soje. Fondovi su i na ovom tržištu prodavali duge pozicije, usled čega je fjučers na soju jeftiniji za 10,28%, a na sojinu sačmu za 8,71%.
Pad cena je ove nedelje bio izrazito izražen na berzi u Budim-pešti. Pšenica je pojeftinila za 7,92% od prethodne nedelje, a ku-kuruz za 6,12%. U Parizu je cena pšenice ostala identična, dok je kukuruz pojeftinio za 2,17%.
14. JUL 2016.14. JUL 2016.28
Najveće iznenađenje ovog fudbalskog leta je reprezentacija Velsa, a ni klubovi im nisu ništa lošiji
Oprez, Vošo, stiže Konahs ki!
NOVOsadsKi repOrter s VOjVOdiNOm u eVrOpi
Sponzor SportSke Strane
14. JUL 2016.
nsreporter.rs
14. JUL 2016. 29
Netipično fudbal-sko leto prepuno iznenađenja, ume-sto favorizovanog norveškog Stabe-ka, donelo je Voj-vodini u drugom
kolu kvalifikacija za Ligu Evrope potpuno nepoznat velški klub Ko-nahs ki Nomads, večeras od 20 sati na stadionu Karađorđe. S prohladnih 19 stepeni, koliko je na severu Velsa, došli su na vrelih 35 u Novom Sadu.
Iako nikad ranije nisu nastupali u evropskim takmičenjima, kad su vi-deli kako im se bori reprezentacija, Nomadi su zapeli iz sve snage da i oni nešto naprave.
Trening u britanskoj amba-sadi. Pola sastava čine Velšani, pola su Englezi, kaže kapiten crveno-be-lih Darko Puškarić.
– Bilo je muke, ali stručni štab ipak je uspeo da nabavi snimke igre Velšana tako da smo stigli da napra-vimo plan igre. Vidi se da su to sve krupni i čvrsti momci, kao i da je tehnika na našoj strani. Sigurno će više pažnje posvetiti odbrani, mada su Ostrvljani uvek opasni, bez obzira na to da li igraju kod kuće ili u gosti-ma. Verujem da bi bilo koja pobeda bez primljenog gola bila garancija za miran put u Vels. Svi u klubu želimo da doguramo što dalje i zato nam je pomoć publike neophodna – rekao je Puškarić.
Na poslednjoj konferenciji za novi-nare uoči utakmice bio je sam, jer je trener Nenad Lalatović sa svim osta-lim igračima i stručnim štabom bio u britanskoj ambasadi u Beogradu na viziranju pasoša za put na revanš u Vels. Ta formalnost je inače bila najavljena za ponedeljak, ali je ipak obavljena tek dan uoči utakmice.
Bez trofeja. Svi igrači su zdravi osim opet povređenog Saše Ćurka, ali zato za sastav crveno-belih prvi put konkuriše novajlija Dženan Bu-reković, doskorašnji levi bek Čelika iz Zenice. Pre nekoliko dana stigao je u Novi Sad, proteklog vikenda na-stupio je za Vojvodinu na prijatelj-
skoj utakmici protiv ČSK i licenciran je za drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.
O velškoj Premijer ligi sigurno ni-ste mnogo čuli, a imena kao Novi sveci (The New Saints), Beri taun ili Bangor siti pogotovo ništa ne znače, iako su to najuspešniji tamošnji klu-bovi. Slično je i s ekipom Connah’s Quay Nomads kako na engleskom glasi puno ime protivnika Vojvodi-ne u drugom kolu Lige Evrope, dok Velšani pišu Cei Conna. Prvoliga-ši su već decenijama, ali nikad nisu nijedan trofej osvojili, a najveći us-peh im je finale velškog kupa 1997. godine.
Peti u Velsu. Za prošlu sezonu odlično su se spremili, za velške prili-ke vlasnici su investirali ozbiljne pare u pojačanja, ali je početak svejedno bio očajan. Menadžer Alen Bikerstaf zaređao je s porazima, pa ga je kra-jem oktobra zamenio Endi Morison. Na kraju su bili peti i to im je naj-bolji plasman otkad igraju u velškoj Premijer ligi. U plej-ofu s četvrtopla-siranom ekipom velške lige izborili su plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.
Protiv Norvežana u prvom kolu nisu igrali na svom stadionu jer ne zadovoljava uslove Uefe, a i prima jedva 1.500 gledalaca od kojih samo trećina može da sedi. U domaćem pr-venstvu za sastav poluamatera, kako vole da se nazivaju Nomadi, to je sa-svim dovoljno, ali za evropska takmi-čenja izabrali su stadion Bel vi u obli-žnjem Rejlu. Tamo su ugostili Stabek i u prvoj utakmici odigrali 0 : 0, što je ocenjeno kao uspeh. Ohrabreni, kre-nuli su na revanš.
Nomadi igraju tipičan ostrvski fud-
bal s dugim dubinskim loptama na napadače. Tako su dali i zasad jedini gol u Evropi. U Fredrikstadu protiv Stabeka igralo se 15. minuta kad je golman Džon Danbi snažno ispucao do Majkla Vajlda, a on je loptu pro-sledio u šesnaesterac ispred Kaluma Morisa, koji je s devet metara priseb-no zatresao mrežu Stabeka. Zatim je usledila, kako kažu sami Velšani, nji-hova ekstremno disciplinovana igra kojom je komandovao centralni bek Luis Šort. Nema nikakve sumnje da će Nomadi isto tako igrati i na Ka-rađorđu.
Crveno-beli naročito se uzdaju u navijačku pomoć. Protiv Bokelja u pr-vom kolu Lige Evrope bilo je pet hi-ljada gledalaca, a ulaznice za istočnu i severnu tribinu bile su besplatne. Tako je i za susret s Velšanima, dok će se zapad prodavati po ceni od 500 dinara. Već po tradiciji, poseta na Ka-rađorđu u evropskim takmičenjima raste iz kola u kolo pa se očekuje još više navijača crveno-belih nego proš-log četvrtka.
Stižu velikani. Revanš susret igra se sedam dana, a pobednik će se plasirati u treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, u koje se uključuju fudbalski velikani iz Španije, Engle-ske, Francuske, Italije, Nemačke... Već ovog petka u Nionu je žreb za narednu rundu kad će crveno-beli, u slučaju da izbace Velšane, saznati ime novog protivnika. Setimo se da je to prošle godine bila Sampdorija, a ove bismo mogli gledati Hertu, Vest Hem, Lil, moskovski Spartak...
Prenos utakmice Vojvodina – Ko-nahs ki s Karađorđa je obezbeđen, ali je već najavljeno da ga neće biti s re-vanša u Velsu.
Verujem da bi bilo koja po-beda bez
primljenog gola bila
garancija za miran
put u Vels. Svi u klubu želimo da doguramo što dalje i zato nam je pomoć publike
neophod-na
Darko Puškarić
Autor: Zoran Surla
Sponzor SportSke Strane
14. JUL 2016.14. JUL 2016.30
sport
Selektor Đorđević stvorio je hemiju u grupi i tim u ko-jem ništa ne treba menjati, čak ni Boban Marjanović nije potreban
Srbija će imati dve ko-šarkaške reprezentacije na
Olimpijskim igrama u Riju (od 5. do 21. avgusta), što je ogroman uspeh, imajući u vidu snagu i veličinu naše zemlje.
Biti u društvu Amerike, Francuske, Špa-nije, Australije i Kine fenomenalan je ose-ćaj. Predstoji nam istorijsko košarkaško leto.
Znam kakvi smo!
Nije važno učestvovati, mi Srbi brojimo samo pobede. Siguran sam da se nećemo obrukati. Svesni smo svog kvaliteta.
Gradimo svest o svom kvalitetu i o igri kakvu objektivno možemo da pružimo, tu mislim na obe reprezentacije. I Mari-na Maljković i Saša Đorđević su pokazali da umeju. Tu hemiju grupe, jedinstvo ko-lektiva i odnose među igračima izgradili su znalački. I verujem upravo u odabrane. Znači, bez Bobana Marjanovića.
Posle kratkotrajnog boravka na Kopao-niku, sledi put u Argentinu, četiri pripre-mne utakmice i već trećeg avgusta ulazak u olimpijsko selo.
Dame dolaze čarterom s većom grupom naših olimpijaca i uveren sam da će spre-mno i dobro započeti olimpijski turnir.
Čitavih 28 godina je prošlo otkada je, do-duše ona velika država, Jugoslavija u Se-ulu imala žensku i mušku reprezentaciju u košarci. Bilo je to u Seulu 1988, kada su oba naša tima osvojila srebrno olimpijsko odličje. Selektori su bili Ciga Vasojević i Duda Ivković.
Podsećanje, ne i opterećenje. Naravno, svako odličje u ovoj konkurenciji je pod-vig.
I takva mala, ali ponosna Srbija zemlja je košarke.
Iz mog UgLa Istorijsko leto srpske košarke
Jovan Tanurdžić
naša zemlja imaće dve košarkaške reprezentacije na olimpijskim igrama u riju
14. JUL 2016.
nsreporter.rs
14. JUL 2016. 31
ISSN 2406-2022
